Jugoremedija, deo drugi... - Radničke borbe u Srbiji

Jugoremedija, deo drugi...

Radničke borbe u Srbiji

Prvo izdanje

IzdavačRAVNOPRAVNOST Zrenjanin

PriredioSlavko Golić

UrednikBranislav Markuš

Dizajn korica i grafičko uređenjeRobert Fai

Štampad.o.o. Dragić - Zrenjanin

Tiraž500

Godina2012

Jugoremedijadeo drugi...


Priredio Slavko Golić

Štamparija d.o.o. Dragić - Zrenjanin, 2012.

SadržajStrana

71015192124262728343536404448505660636567697277787980818486

88899293949596

100

Ukrali su nam Republiku ...........................................................................Dva plana posmatranja .............................................................................Učinite korak dalje ....................................................................................Privatizacija izvan društvenog konteksta ...............................................Ko još mari za vladavinu zakona ................................................................Radničke borbe u Srbiji .............................................................................Policija ponovo u “Jugoremediji”................................................................Zloupotreba policije zbog pritiska na “Jugoremediju”................................Savet za borbu protiv korupcije piše premijeru Republike Srbije ..............Pred novu Skupštinu akcionara / Vreme izazova - nada, strah, strepnja ...Poziv za VII redovnu sednicu Skupštine akcionara .....................................U čemu su nevolje “Jugoremedije” i gde je izlaz ........................................Opstanak ili slom preduzetništva radnika i akcionara “Jugoremedije”.......Jugoremedija u Ministarstvu ekonomije ...................................................Pogrešna terapija u “Jugoremediji”............................................................Poruke “Jugoremedije” i predstojeći izbori ...............................................Predlog za formiranje Anketnog odbora u Jugoremediji ..........................Pretnja stečajem ........................................................................................Peticija podrške Jugoremediji ....................................................................Saopštenje povodom štrajka upozorenja ...................................................Sudska presuda kojom je Jovici Stefanoviću oduzeta Jugoremedija ..........Obaveza sanacije proizvodnih pogona ......................................................Tržište lekova .............................................................................................Informacije iz tužilaštva u vezi sa pisanjem štampe ..................................“Odgovor” tužilaštva na nepostojeću krivičnu prijavu .............................Odgovor tužilaštvu ....................................................................................Zaključak Anketnog odbora ......................................................................Jugoremedija, i dalje otvoreno pitanje ......................................................Otvoreno pismo predsedniku Tadiću .........................................................Odgovor sindikatu Jugoremedije iz Predsednikovog kabineta ..................Saopštenje za javnost povodom napada na radnika JugoremedijeRoberta Faia ..............................................................................................Tribina u Skupštini grada Zrenjanina - Kuda ide naš grad? .......................Thomas Händel - Solidarnost sa radnicima Jugoremedije .........................Udruženje srpski ratni veterani ..................................................................Nacrt rezolucije .........................................................................................Jugoremedija pod sumnjom ......................................................................Pogovor: bez epiloga ..................................................................................Imenski registar ..........................................................................................

7Jugoremedija, deo drugi...

Nadam se da se po meni vidi, da mi je vrlo drago što sam pozvan i što mogu ovde da govorim. Govoriću samo o jednoj temi - o vezi između opšteg prob-lema pljačkaške privatizacije i naših ličnih života i sudbina a to ću da konkreti-zujem kroz izlaganje o vezi između organizacije države, odnosno vlasti, sve tri grane vlasti, i naših ličnih života. Pre svega za očekivati bi bilo da država, kao u modernim i kulturnim zemljama, bude neutralni posrednik i neutralni primenjivač zakona kada se radi o različitim interesima. Mi to ovde nemamo, ni u svetu nema uspešnih neposrednih pregovora najkrupnijih kapitalista sa radnicima ili sa rad-nicima akcionarima, ali tamo posreduje država koja pripada i jednima i drugima i svima ostalima. Svim milionima građana Srbije bi morala da pripada Republika Srbija: punoletnima neposredno, našoj maloletnoj deci, unucima preko našeg za-stupanja dok ne napune svojih 18 godina. I u tom smislu bi Narodna Skupština morala da predstavlja neku vrstu skupštine akcionara republike. Mi to nemamo, jer mi nemamo republiku. Naša republika je pokradena, ukrali su od nas repub-liku.

Napravili su svevlast rukovodstava političkih stranaka koje su u datom času na vlasti ili u opoziciji, potpuno je nevažnoj o kojoj konkretnoj stranci je reč, i njihovih podržavalaca- protektora, ljudi čije interese štabove političkih stranaka zastupaju, drugim rečima, tajkuna krupnih kapitalista koji imaju ovakav ili ona-kav način sticanja kapitala. U svim državama koje su ustavne po parlamentarnom principu političke stranke u krajnjoj liniji određuju izvršnu vlastu i tu se nema šta zameriti. U ovoj državi protivno izričitoj zabrani iz jedne od prvih odredbi našeg važećeg ustava političke stranke neposredno primenjuju vlast u svim granama vlasti. Narodna skupština ima 250 poslanika a mogla bi da ih ima deset jer je možda desetak stranaka zastupljeno, pa da svako od tih deset poslanika ima onaj broj glasova, onaj udeo glasova koji odgovara njihovom izbornom rezultatu, jer narodni poslanici nisu ništa drugo nego puki berzanski senzali i agenti centra-la svojih političkih stranaka. Ovaj institut blanko ostavki i ne predstavlja ništa drugo nego podjarmljivanje zakonodavne vlasti, one koja bi treba da predstav-lja interese svih nas, rukovodstvima političkih stranaka i njihovim tajkunskim inostrano-kapitalističkim sponzorima, čije interese ta rukovodstva ostvaruju. To bi sve još kojekako prošlo da i ona treća grana vlasti koja je s ozbirom na temu ove knjige, s obzirom na vaš problem, s obzirom na vaše stvarne živote najvažnija - sudstvo, nije takođe pod potpunom kontrolom političkih stranaka.

Ukrali su nam Republiku

8 Jugoremedija, deo drugi...

Najveći broj članova Visokog saveta pravosuđa bira Narodna skupština koja nije ništa drugo nego skup agenata partijskih centrala. A taj Visoki savet pravosuđa bira sudije, kao i što Državno veće tužilaca bira i imenuje tužioce. Ja nemam do-kaza za ovu tvrdnju koju ću sada izneti ali mogu da iznesem svoje mišljenje, da su u okružnim odborima vladajućih političkih stranaka mnogo godina unazad bile pravljene preliminarne liste sudije i tužilaca, gde su skupštinski izbor članova vi-sokopravosudnog Saveta i Državnog veća tužilaca predstavljali puku formalnost, pa su partije zavladale i trećom sudskom granom vlasti.

Tek ponekad se nađe neka ustanova ili neka agencija Vlade gde su zbog meni, ne sasvim jasnih razloga, ljudi iz stranačkih vrhova imenovali stvarno ne-zavisne autonomne ljude od integriteta kao što je slučaj Saveta za borbu protiv korupcije. Oni verovatno imaju ipak pretežno dekorativnu ulogu bez obzira na ogromni moralni ugled koji uživaju ali sve tri grani vlasti su objedinjene, narušena je pravna država. Država Srbija je uzurpirana, preuzele su je u svoje ruke jedan mali broj tajkuna, predstavnika stranih firmi i njihovih agenata, bilo u rukovodst-vima političkih stranaka, bilo u medijima, jer je medijska cenzura danas neupor-edivo manje brutalna nego pod Miloševićem ili pod komunistima ali i mnogo efikasnija. Autonomna inicijativa gotovo da ne može da se probije ni u lokalne a pogotovu ne u centralne medije. Zaključiću, partokratija nam je ukrala republiku. Za ovo postoje i nezavisne procene od Evropske Unije pa nadalje. Nemamo re-publiku koja bi bila voljna i institucionalno sposobna da primenjuje zakon tako da on bude jednak prema svima, nemamo sudove koji bi bili nezavisni od volje par-tijskih vođstava i njihovih tajkunskih sponzora. Nemamo zakonodavnu vlast koja bi izražavala volju građana, ona izražava volju partijskih rukovodstava. Ukrali su našu republiku i napravili su svoju tajkunokratiju i partokratiju pod imenom Republike Srbije. Govoriću još o jednoj stvari a to je kako se ovakvo stanje stvari oslikava na našim ličnim i radnim životima, svejedno da li smo još u radnom odnosu ili su neki već u penziji.

Prvo mi pripadamo raznim vremenima, čak i kada smo generacijski vršnjaci, ali u svakom slučaju veća polovina nas morala je nekoliko puta da potpu-no promeni svoju sliku sveta. Mi smo dobili, kako bi danas ovi koji se razumeju u kompjutere rekli, neke softvere koji su nas osposobljavali da se snalazimo ovako ili onako, radeći svoje poslove u komunističko vreme. Kada se raspala stara država, kada je došlo prvo do započinjanja, a onda do hibernacije procesa privatizacije, mis-lim na akte vlade Ante Markovića i Slobodana Miloševića 1990-1991, kada su došle sankcije, mi smo morali da promenimo “softver”, morali smo da se “prešaltajumo” na nešto zašta nismo programirani, čemu nismo učeni. Zašto? Zato da bismo nah-ranili članove svojih porodica a i da bismo sami kao tada radno- sposobni preživeli. To je bio jedan sumrak sveta za nas i mi smo naravno bili zaslepljeni i batrgali

9Radničke borbe u Srbiji

smo i zbunjeno se ponašali. Za nekog je bilo malo manje loše, za nekoga jako loše, setimo se onih penzionerskih samoubistava sa solitera na Bagašu ( naselje u Zrenjaninu) iz prve polovine i sredine ‘90-ih. Za nekog je bilo jako dobro, za ove koji su bili bliski vlasti u ‘90-im godinama i koji su postavili prvo temelje za svoje sadašnje bogatstvo, a onda temelje za učešće u rušenje te vlasti 2000-te godine i za pretrčavanje na stranu novih pobednika. I onda dolazi 2000-ta, kada dolazi do deblokiranja procesa privatizacije a sprovode ga agensi formirani među dobitnic-ima ‘90-ih godina, ratnih godina, bratoubilačkih godina, pljačkaških godinama, godina neregularnog poslovanja, godina kada sam jednom nedeljno primao platu i trčao da kupim marke, pa se udružimo nas četvorica profesora i kupimo za ne-deljnu platu 10 maraka. Moramo da promenimo sebe jer su se promenila pravila igre, dolazi novo vreme i mi moramo da u stari već istrošeni “hardver”, uz već sve plaćene psihološke, zdravstvene cene, cene potrošene energije, cene razočaranja, cene psihičkog mraka koji se na nas navukao, cene bar donekle saučestvovanja u onoj odvratnoj politici ‘90-ih, jer svi smo kao građani, aktivno ili pasivno, voljno ili nevoljno de fakto donekle saučestvovali u ‘90-im godinama.

Mi moramo 2000-te i na ovamo ponovo da se promenimo po treći put i naravno da smo ošamućeni. To je, meni se čini kao da osoba koja nikad nije pila alkoholno piće dođe negde i prvo mora da se napije jednog alkoholnog pića i posle izvesnog vremena mora, a da se nije otreznila, da pređe na potpuno drugo piće, pa naravno da se ne osećamo dobro i utoliko pre što se nalazimo u državi za koju mislim da sam je dosta precizno opisao u ovom delu svog izlaganja.

dr Vladimir Ilić, socijolog - reč na promociji knjigeRadno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji,Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu - Građanska čitaonica)


Vladimir Ilić je govorio o onome o čemu mediji najviše pišu i što smo svi u prilici neposredno da pratimo. Ja bih govorio nešto o onome o čemu se manje zna, neko nešto zna, neko ništa ne zna, neko neće da zna, i svašta se tu događa. Ova knjiga je pokušaj da se prvo napravi jedan pregled radničkih borbi u Srbiji prema uglavnom pisanju saradnika Republike. Tu su u poslednjih desetak godina obuhvaćeni razni oblici borbe radnika u “Kolubari”, “Loli Ribaru” u Železniku, zatim u “Jugoremediji”, “Šinvozu”, “Beku” u “Medeli” iz Vrbasa, “Vršačkim vi-nogradima” , jedne grupe radnika u Paraćinu, zatim u “Kanjiži” i Aranđelovcu, a manje su praćeni oni oblici borbe koje su vodili razne grupe akcionara koji su se javljali samo u ulozi akcionara: na primer u “C marketu” i sličnim prilikama. U središtu pažnje ovih tekstova, pa i knjige, bile su akcije radnika i akcionara ili rad-nika - akcionara u “Jugoremediji”. To što je ovde prikazano na prvi pogled može da se tretira kao jedna maketa koja ocrtava zbivanje, pa sada možemo o tome da razmišljamo. Međutim, nije samo reč o maketi, to su sve živi procesi koji i dalje traju i nisu završeni. Najinteresantnije je ovo što se događalo u “Jugoremediji” jer se tu pokazalo da jedna grupa, od otprilike 150 radnika akcionara, vodila je borbu, prvo protiv kršenja zakona prilikom sklapanja ugovora o prodaji, zatim protiv raznih oblika malverzacije u tom preduzeću od strane onoga koji je kupio državni paket akcija. Vođena je borba protiv uzurpacije vlasti kao apsolutnog gazde tog kupca koji je otpuštao ljude, podigli su borbu protiv onih koji su primenjivali razne oblike nasilja protiv njih, ne samo otpuštanje nego i premlaćivanje i od policije i privatne policije i žandarmerije. Borba protiv hapšenja, svi ti oblici borbe vođeni su kroz razne oblike; štrajk, ulične demonstracije, odlasci u Beograd, bro-jni razgovori i pregovor,i da bi se na kraju pokazalo da je ta grupa od 150 ljudi, predvođena Zdravkom Deurićem, sve vreme imala podršku, prvo u Savetu za borbu korupcije, koju je formirala Vlada posle 2000-te godine, imali su podršku jednog dela javnosti, domaće i međunarodne i imali su podršku saradnika “Republike” koji su o svemu ovome pisali. Jednostavno rečeno ta grupa radnika akcionara vo-dila je borbu za vladavinu zakona, za poštovanje ugovora, za partnerski odnos sa državom koja je zadržala jedan deo akcija kada je raskinut ugovor. Vodila je borbu za očuvanje radnih mesta i kada su se vratili u fabriku 2007. godine, i poduhvatili jednog zamašnog projekta rekonstrukcije fabrike po svetskim standardima u toj farmaceutskoj industriji. Završili su taj zamašni projekat i dospeli su dotle da pod pritiskom spolja, izvan fabrike, a uz podršku dve trećine one grupe od 150 radnika, objedine akcije i idu na prodaju firme! Ovih dana je upravo završen taj tender, nije se pojavio kupac, firma nije prodata i ostalo je otvoreno pitanje šta će dalje biti.

Dva plana posmatranja: konkretna radnička borba i civilizacijski nivo


Koliko sam obavešten, biće pripremljen novi tender kad bude za to prilika i ponovo će moći da se razmatra mogućnost prodaje. To je vrlo interesantno, dakle posmatrajući to kao jedan živi proces, da se dve trećine te grupe, koja je nekoliko godina solidarno učestvovala u borbi za očuvanje firme, radnih mesta i za pros-peritet firme. Odjednom, u jednom trenutku, je dve trećine njih prišlo manjins-kom vlasniku, tj. državi, upravo istom onom subjektu koji je učestvovao u kršenju zakona, nepoštovanju ugovora, otkazivanju radnog odnosa, izbacivanju iz firme, premlaćivanju, lažima, podvalama, prevarama, manipulacijama. Udružili su akcije sa njima. Razlozi nisu sasvim jasni ali se može pret-postaviti da su neki ljudi veoma ugroženi pa žure da što pre eventualno dobiju nešto para za akcije. Moguće je takođe, da su podlegli jednoj vrsti potrošačke fantazije, da su uobrazili kako oni imaju neko bogatstvo, koje mogu konačno da realizuju i da podmire neke svoje potrebe kao i oni koji realno raspolažu nekim bogatstvom a ne samo zamišljenim bogatstvom. Ali ono što tu najviše privlači pažnju jeste odsustvo komunikacije između tih grupa, između onih koji su nastavili borbu, koja je započeta pre više godina, i onih koji su se polakomili u jednom trenutku da udruže akcije i da idu na prodaju. Odsustvo komunikacije otvorilo je prostor za razne intrige, manipulacije koje su naročito pogubne ako ih sprovode oni koji su veoma organizovani i daleko moćniji od onih koji su neorganizovani i daleko manje moćni. Jedna grupa koja je nastavila tu borbu završava izgradnju nove fabrike, otvoriće nova radna mesta proširenjem proiz-vodnje i otvoriće perspektive daljeg razvoja i “Jugoremedije” i te nove firme. Rukovodstvo fabrike, u kojem trenutno Deurić ima ključnu ulogu kao generalni direktor, prinuđeno je svih ovih godina, da se u atmosferi koju je vrlo tačno opis-ao Vladimir Ilić, uzurpirane republike, da se snalazi i dovija na razne načine da firma opstane; da se obezbedi novac, plasman, uspeh na tržištu, što je skopčano sa mnogim vrlo neprijatnim situacijama koje nameće to haotično stanje u ovoj zemlji. Zato je neizvesno šta će dalje da se događa, ali ono što je izvesno jeste, da je tokom ove skoro desetogodišnje borbe “Jugoremedija” pre svega grupa koja se borila za nju, ostvarila određeni uspeh koji je privukao pažnju i o čemu se povremeno govori u javnosti. Ono što tu naročito privlači pažnju i što je poenta u ovoj knjizi, verujem svima jasna, jeste da glavni oslonac, glavnina aktivnosti ove grupacije bio u poimanju rada kao glavnog izvora sredstava za život vlas-titi, vlastite porodice, firme, privrede i društva u ovoj zemlji. Kako se tumači ta činjenica? Pa meni se čini da je najjednostavnije tumačenje da u tom haotičnom stanju u kome se nalazimo sa bezbrojnim rizicima po život, logično doći do toga da se uporište mora potražiti u nečem elementarnom, što svako razume, i svako može da podrži ako hoće, kao što svako može da se suprostavi tome o čemu imamo najviše informacija, kako se ljudi tome suprostavljaju. Stvar je došla dotle poslednjih godina da se jedan dugotrajni proces industralizacije zem-lje, započet još posle II Svetskog rata, preokrenuo u poslednje vreme u proces


deindustrijalizacije, da glavnu ulogu u privrednim poslovima imaju finansijske špekulacije i oni koji rukuju tim finansijskim špekulacijama, što nije fenomen samo naše zemlje, nego i svetski fenomen koji je naročito u Americi izazvao pravu pometnju. Kad kažem rad i radno mesto kao elementarne vrednosti, el-ementarni principi i elementarna ideologija ove grupacije, nije razvijena u jedno sistematsko-teorijsko-ideološko-političko poimanje realnosti i poimanje radničke i akcionarske borbe, tako da možemo tražiti uporište te ideje u ranim idejama hrišćanstva, i u jednoj specifičnoj orijentaciji u okviru hrišćanstva - hrišćanskom personalizmu, koji stavlja poentu na ličnosti - čoveku kao ličnosti koji je kreacija Boga itd.

Slično i u jednoj velikoj i dugotrajnoj ideji liberala i liberalizma nala-zimo ideje o radu kao izvoru bogatstva, nacionalnog bogatstva, čak ima i udelu u protestanskoj etiki o nastanku kapitalizma kao jednog izrazito proizvodnog rad-nog sistema. Sličnu ideju možemo naći i u nekim strujama u socijalizmu koji su takođe insistirali na slobodi pojedinca, slobodi ličnosti, kao uslovu slobode za sve, a mogli smo izvesne karikature te iste ideje naći u ideologijama recimo fašizma i nacizma poznatom po čuvenom natpisu “Arbait macht frei”. Slično je shvatanje bilo i u ideologiji boljševizma, staljinizma. Rad u gulagu smatran je kao društveno koristan rad s tim što je to bilo i na Golom otoku, kao i na drugim mestima gde se prinudni rad veličao kao visoki domet progresa i slobode. U ovom slučaju koji je opisan kada je reč o “Jugoremediji” ima elemenata i te hrišćanske ideje o ljudskoj ličnosti i liberalne jednakosti ljudi iz socijalizma, a ima i jednog kontriranja ovim raznim ideologijama prinude i nasilja. Da bismo razumeli ovu ideju i vrednost u iskustvu “Jugoremedije”, dakle, nastojanje da se u svetu rada nađe uporište za op-stanak i za normalan život, važna je jedna okolnost koje se ne možemo oslobiditi sve kada bismo i hteli, a to je da je ova zemlja prošla kroz jedan retko krvavi niz ratova sa mnogo zločina, mnogo stradalih, mnogo pljačke i to takođe utiče na kontekst. To je isto deo konteksta u kome se vodi borba za rad i radno mesto pod suncem. Naravno u taj kontekst spada i ono što čini vlast, ponavljam “potpisao” je Vlada Ilić, neću to da ponavljam a tu spada i ono što bih nazvao pedagoško administrativni inžinjering, preko kojeg ćemo navodno izaći iz ove krize. To su svi ovi stvarni, ili prividni, a neobično reklamirani i propagirani oblici saradnje sa Evropskom Unijom i pripreme za ulazak u Evrospku Uniju, tako da imamo jednu sliku kao da je ogromna živost na skelama kojima je okružena Srbija, na kojima vrvi od neke velike aktivnosti, a ne znamo kakva je sudbina građevine koja je unutar skela i šta se to zaista menja, i šta se može promeniti. Naravno, o tome ne bih govorio, to svi znaju, deo konteksta, i ono što se nekad nazivalo vreme sporta i razonode. Sa svih strana smo okruženi raznim veseljima, spektaklima, o tome dovoljno znamo. E sad ako znamo koji su glavni tokovi radničke borbe, ako izdvojimo iskustvo “Jugoremedije”, i ako razumemo kontekst u kojem se sve to


događa, svet ovog administrativnog pedagoškog inženjeringa, tu spada i kako lju-di na to gledaju? Teško je pouzdano reći, ko šta zna, i ko šta misli o svemu ovome.

Imamo neke vrlo oskudne informacije o tome ali ipak se tu ocrtavaju neka glavna stanovišta u tumačenje ovoga o čemu pričamo. Jedno od tih stanovišta jeste, da to što se dešava u “Jugoremediji” suviše liči na prošlost etatističkog soci-jalizma u kojem se ljudi, radnici, uzdaju u moć države pa traže od nje da im bude na usluzi, ili sami uobražavaju da mogu preuzeti u svoje ruke poslove države. To su one bezbrojne priče o tome da su to neke aveti samoupravljanja, socijalizma, komunjare itd. Drugo stanovište koje se može zapaziti i to u nekim radničkim krugovima, jeste da je ovo iskustvo “Jugoremedije” izvesno prekoračenje okvira u kojem se mora kretati radnička klasa, koja se isključivo treba da bori za visinu najamnine. Ona eventualno može učestvovati u propagiranju ovih raznih oblika prodaje društvene imovine, u nalaženju strateškog partnera koji će biti gazda u firmi a ostali ima da budu poslušni radnici koji svode sve svoje aktivnosti na borbu za najamninu. Ima i gledišta da je ta aktivnost “Jugoremedije” uključujući i pokret “Ravnopravnost”, koji je nastao iz te aktivnosti, suviše u ravni spontane sindikalističke aktivnosti bez orjentacije na neke šire i zamašnije akcije. Najzad, ima i jedno gledište koje je vrlo interesantno, a oslanja se na ovo prethodno, to je jedno gledište koje u ovoj knjizi Kroz tranziciju, koju je izdala jedna grupa iz Novog Sada, uz podršku fondacije Roze Luksembrug. Prema tom stanovištu koje se poziva na istorijski materijalizam, iskustvo “Jugoremedije” i Pokreta “Ravno-pravnost” idu mimo staze glavnog puta ka svetskoj antikapitalističkoj revoluciji. Dakle, to nisu revolucionari, a sumnja se da mogu i biti. Kad imamo u vidu sve ove fragmentarne komentare, postavlja se pitanje da li u principu pa i konkretno, postoji alternativa kapitalizmu, uzevši ga u celosti, globalno? Vrlo je popularno u određenim krugovima naročito pre 30, 20, 10 godina i danas, da nema alterna-tive, čak se tvrdi da je sa kapitalizmom došao kraj istorije i da tu nema nikakvog pravog izbora, nego kapitalizam je poslednja reč u istoriji čovečanstva. Ja lično mislim da je jako opasno za ljudski um, za život ljudski, svako stanovište da nema alternative, nego moraš biti poslušan onome što ti se nameće, kao jedino rešenje. Ali nisam u stanju da kažem da li smo dospeli do jednog civilizacijskog nivoa na koji možemo jasno imati predstavu o alternativi. Koja je to alterna-tiva? Alternativa je revolucija, pa ovde bi samo otvorio jedan put za razgovor i razmišljanje, time što bih podsetio da pored istraživanja i poznavanja istorije dosadašnjih alternativa, pre svega boljševičke revolucije, i onih revolucija koje su njoj slične, i videti da u krajnjem ishodu to nije bila alternativa. U sklopu toga ima jedna vrlo dramatična crta, jedan tok a to je da su oni doktrinari koji su insistirali na revoluciji odmah, i po svaku cenu, takvi su se pojavili recimo u Jugoslaviji na čuvenom Vukovarskom kongresu 1920. godine, kada je jedna gru-pa revolucionara nametala odluku Kongresa, da se neposredno svaka istorijska


situacija koristi za sovjetsku revoluciju u Jugoslaviji, za uključenje u svetsku revoluciju bez ikakvog prigovora, i debate da su upravo iz tih krugova potekle denuncijacije protiv onih koji nisu revolucionarni, što ih je koštalo glave na stotine njih i u samom Sovjetskom savezu, gde su bili pobijeni, streljani, likvidirani. Ja neću reći da iz same doktrine proizilaze denuncijacije i likvidacije, ali se treba čuvati i paziti jer doktrinari su skloni da se prikopčaju za moćne strukture, i onda je neizvesno šta će se sa kim dogoditi. Ovo sam pomenuo kao jedan od tokova razmišljanja zbog toga što verujem i sa tim završavam ovaj svoj prilog diskusiji, verujem da naša razmišljanja moraju ići u dve ravni i pratiti radničke borbe u te dve ravni.

Jedna ravan je borba za opstanak u bukvalnom smislu reči, da se preživi, ne umre od gladi, siromaštva i nezaposlenosti, i odbrani od raznih otimača, lažova, pljačkaša, a drugi nivo borbe jeste na civilizacijskoj ravni, traženje spona sa ide-jama u drugim grupacijama, drugim zemljama, vremenima, kako bi se našao os-lonac za uspešnu borbu obe ravni, i civilizacijskoj i egzistencijalnoj. Mi nažalost i pored 20-ak godina traganja za istinom, pokušaja dijaloga, još nismo dospeli do toga da razvijemo komunikacije među raznim grupama. Ni unutar ove recimo grupacije od 150 ljudi nije bilo razvijenih komunikacija, a kamoli između raznih grupa. Ima pokušaja da se stvori radnički pokret, a o tome sigurno najviše može da nam govori Ivan Zlatić ali nema komunikacije između tih raznih grupa koje bi do-prinele ne samo informisanosti, nego i dogovorima o eventualno zajedničkim ak-cijama, zajedničkim projekcijama i zajedničkim vizijama. Šta se tu može postići? Ja ne mogu da predviđam sasvim pouzdano, nešto se sigurno može postići, za mene lično bi najveći domet bio, kao deo onih koji odlaze, da ne prisustvujem i ne učestvujem u raznim lagarijama, raznim falsifikatima, posebno u falsifikatima koji su mi veoma poznati. Dakle, ne pristati na laž i slično, kao i ne pristati na razne oblike izrabljivanja, pokoravanja, siromašenja i upropašćavanja. Zato se nadam da ova knjiga može skromno rečeno biti podsticaj za razmišljanje između ostalog i o tome koje su sve teorije, ideje, ideologije, recimo razne levičarske ideologije koje su se javljale i unutar hrišćanstva, i unutar liberalizma i unutar socijalizma, a koje su imale jedan bujni period u drugoj polovini prošlog veka u Jugoslaviji, kao jednoj krajnje dinamičnoj laboratoriji različitih ideja, a da se o tome gotovo ništa ozbiljno ne zna, i krajnje proizvoljno licitira ko je sve levičar, a da levice uopšte nema, kao što je pokazala ova diskusija u Novom Sadu nedavno održana.

dr Nebojša Popov, socijolog - reč na promociji knjigeRadno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji,Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu-Građanska čitaonica)


Nisam prvi put ovde i bila sam dosta uključena u ono što se radilo u okviru “Jugoremedije”, podržavala zdušno, davala sve što sam ja mogla od sebe, da se o tom pokretu više sazna. Pisala sam i u “Republici” ali moram reći odmah i zbog toga ću ja mnogo konkretnije govoriti, šta mislim šta bi trebalo sad uraditi, dalje od onoga što se uradilo. Moram priznati da su me postupci radnika, ljudi u “Jugoremediji”, nego i u okolini, jer je bilo dosta podrške u gradu, oduševili. Ja sam verovala, možda naivno, isuviše optimistički, da će za “Jugoremedijom” poći i ostali. I setite se “Šinvoz”, “Bek”, mislila sam planuće ceo Zrenjanin i da će se to raširiti i dalje.

Nažalost, ostalo je čini mi se tamo gde se i počelo. Tamo gde se počelo, tu se nešto uradilo, zahvaljujući toj grupi, pre svega sigurno rodonačelniku toga pokreta Deuriću i zbog toga ja hoću vrlo konkretno ovde da govorim. Ja sam radila i vršila razna istraživanja, jedan veliki projekat “Politika i svakodnevni život od 2001. do 2009.godine”, saznavala i šta građani misle, i mogu vam reći građani su se najviše žalili na privatizaciju koja je po mom ličnom mišljenju, i mišljenu većine građana, i upropastila ovu državu, odnosno omogućila da ona postane država bez države, tj. da državom zavladaju drugi koji nisu ovlašćeni. Ja bih dakle postavila pitanje, šta sad taj radnički i akcionarski pokret treba da radi dalje? Čitajući knjigu ja sam pročitala da radnici treba da se bore da poštuju ugovore,da se zakoni ispunjavaju, da se bore za sve ono što je drugi odlučio, sve ono što je tkz. država, za koju smo konstatovali da je nema, predočila. Dakle, da se borimo za nešto što ne postoji. U privatizaciji da se borimo da se ispunjava zakon o privatizaciji, to jeste nešto, jer ova privatizacija nije po zakonu rađena. Prvenstveno se nisu poštovali oblici vlasništva. Nigde u zakonu o privatizaciji ne kaže da je privatna svojina jedina i da sve treba privatizovati.

Drugo u zakonu o privatizaciji se striktno naređuje kako se vrši priva-tizacija, da vlasnik jedne firme ne može biti neko ko nema nikakve veze sa tom delatnošću koju radi firma. Cilj nije bio ono što je osnovni cilj u zakonu o priva-tizaciji - da se stvore veća sredstva za ulaganja u razvoj privrede i potpomaganje firmama, da se razvijaju, i da se unapredi proizvodnja.

Naprotiv, cilj je da se otpuste radnici, prodaju nekretnine i da se što brže dođe do kapitala, da se u stvari prisvoji kapital a ne da se uloži u preduzeće, da se ono dalje razvija. I šta se dogodilo? Dogodilo se ono što je potpuno suprotno zakonu, dogodilo se da je privatizacija tako kako je izvedena u stvari upropastila privredu, industrijsku proizvodnju, radništvo. Ono o čemu još nije bilo reči ovde,

Učinite korak dalje


ja mislim da je to poenta, kako i šta da uradimo da povratimo poziciju radništva, da ne kažem radničke klase, idimo dalje od klasa, radništvo je širi pojam. Ja spad-am u radništvo, i profesori i lekari, svi oni koji od svog rada žive i hoće i teže da pošteno obavljaju svoj radi i da na osnovu svoga rada žive, da imaju određeno dostojanstvo obavljajući taj svoj rad. Dakle pitanje je šta treba uraditi da bismo otišli dalje? Ovo što je zabeleženo u knjizi, šta treba da se uradi, kažem da se poštuje nešto što je neko drugi nama nametnuo! To je ipak jedan defanzivni korak, to je neka vrsta sigurno borbe, bar dak se poštuje ono što je zakonom ili bilo kojim ugovorom rađeno, ali to je ipak defanzivni korak. To nas neće dovesti do toga da vratimo sebi kao radništvu dostojanst-vo i da pokažemo da u jednoj demokratskoj državi radništvo mora biti potpuno ravnopravni subjekt sa svim ostalim strukturama i ostalim segmentima društva. Počinje ponovo da se teorija razvija, da je srednja klasa uvek bila u prvim re-dovima i žal za propašću srednje klase. Ja nisam nigde pročitala ozbiljne stvari, sem u “Republici”, da se govori o žalosti za propadanju radništva, a radništvo je uništeno, ono je propalo. Po mom mišljenju mora se učiniti ofanziva, a ne više samo defanziva, ili samo pristajanje na ono što nam je već neko drugi zapovedio. To mi liči na ovo sa Evropskom Unijom, šta vam EU propiše mi to moramo da radimo a da li je to dobro ili nije, i da li to odgovara nama ili ne, to je druga stvar samo da uskočimo u EU. E tako mi se čini i ovo da mi poštujemo ugovore, za-kone da bismo ostali na svojim radnim mestima a nama treba nešto više. Treba da pokažemo a to su radnici “Jugoremedije”, opet zahvaljujući sigurno njihovom glavnom pokretaču Deuriću, pokazali da radnici i te kako mogu da budu vrlo dos-tojni partneri u upravljanju ako ne državom ono bar svojom firmom, a ako svak upravlja kako treba svojom firmom, bolnicom, svojim univerzitetom onda je to i upravljanje državom, prema tome moramo taj korak da napravimo. U uslovima, poštovati pravnu državu i poštovati zakone te pravne države, u uslovima o kojima je govorio i kolega Ilić, i o kojima smo mi mnogi pisali da nema pravne države, jer sami oni koji donose zakone, ne poštuju ih. Insistiranjem da mi to činimo, znači da rušimo podlogu na kojoj stojimo, tj. da omogućujemo da stvarno radnici postanu nule, ili da postanu nepostojeća jedinica, odnosno segment društva. Dosta sam se iznenadila, to moram da kažem, posle onog optimizma kad sam čula da će i “Šinovoz” i “Bek” početi da rade slično što je uradila “Jugoremedija”, dosta sam se iznenadila kad sam čula i to vam je i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije u pismu poručila, kad i “Jugoremedija”, koja je sve to postigla izvanrednim naporom, izvanrednim teškoćama i patnjama za tri godine koliko je to trajalo, da se sad pristaje na ponovnu prodaju “Jugoremedije”. Često mi se čini da smo zaboravili kakve su sve zloupotrebe, ne samo u “Jugoremediji” i u zrenjaninskim fabrikama, nego širom Srbije činjene u procesu privatizacije. Ko nam garantuje, da će sad u novoj privatizaciji, doći stvarno pošten preduzetnik.


Problem je da u ovoj zemlji treba stvarati, edukovati preduzetnike koji kad kupe neku firmu i znaju zašto su je kupili a i znaju kako i da je unaprede, koji će tim preduzetništvom učiniti dobro toj firmi. Mi nemamo preduzetnika, uzmite ova preduzeća koja su prodata, ja ne znam da iza jednog možemo reći da se preduzetnički ponašao. Na stranu što država nije poštovala to što u zakonu piše, da onaj ko kupuje mora biti preduzetnik, što znači da unapređuje to što kupuje. Država je propustila jednu osnovnu stvar kad je reč o privatizaciji a koja piše u za-konu, da mora striktno da vodi računa kome prodaje, kojim se novcem kupuje i da sprovodi kontrolu kako vlasnik izvršava ugovor. U svim tim privatizacijama koje su poništene ustanovljeno je da nijedan vlasnik nije postupao prema onome kako je ugovor dogovoren. Sledeći korak koji treba da se napravi je objedinjavanje u ova nova radnička udruženja, kad se shvati da radnici moraju da se bore za svoja prava, ne samo na rad, nego prava da budu ravnopravni građani u ovoj zemlji, da imaju istu ulogu kakvu ima ulogu i onaj ko je izabran u Parlament, i onaj ko je došao na vlast, drugim rečima da moraju da se bore za pravo radnika na radničku participaciju, koja je bila i u prvim idejama socijalizma. To je bilo i u Rusiji tako sve dok Lenjin 1921. godine nije rasturio sve partije i rešio da mora komandno-avangardno da vlada. Nebojša je ovde nešto rekao što se meni baš i nije mnogo dopalo, nećemo se valjda ponašati tako da spontano sindikalistički idemo u neki pokret, pa da nemamo veze sa ostalim, a spomenuo je Rozu Luksembrug. Osnovna ideja Roze Luksemburg je bila, ne revolucija na osnovu svih loših iskustava iz ruske revolucije, ne revolucija nego masovni spontani radnički štrajkovi i sindikalna borba i borba radnika u Parlamentu. Dakle, ja ne potcenjujem sindikalnu borbu, naprotiv, veoma mnogo zameram što Sindikat pušta, osim Sin-dikata u “Jugoremediji” koji je stvarno pokazao kakva je značajna uloga sindikata u toj borbi, hladnokrvno radnike da se sami bore pa onda, kad oni kao grupica ne mogu da se izbore, a sindikat je sve slabiji i sve manji u privatnim preduzećima, čak se i zabranjuje. Po mom mišljenju jedan od osnovnih razloga mnogih neuspeha radništva danas jeste slabost sindikata koji pregovara, i razgovara i sastaje se sa državnim organima, ali imam utisak da uopšte ne pregovara sa svojim radnicima, niti se sastaje sa radništvom. Mislim da radnici moraju i državnu politiku da uzmu u svoje ruke. Kad to kažem ne mislim da će sad svako preduzeće da sedne i da piše zakone, ali zašto samo u parlamentu da raspravljamo o nekom zakonu i da se partije međusobno bore, i to bore pre svega sa stanovišta da li im jedan zakon više ili manje odgovara, da lakše dođu na vlast, ili da bolje očuvaju vlast. Zašto ne bismo, kad god se o nekom zakonu govori, i taj se nacrt zakon objavi, ne bismo i sa radničkog stanovišta poveli borbu, a pogotovo Zakonu o radu. Koliko je radnika učestvovalo u primedbama na Zakon o radu? Da li bi Zakon o radu mogao biti ovakav kakav jeste, a on nije zakon o radništvu i podršci radnicima, pogotovo u sferi kada su mnoga preduzeća privatizovana i data u ruke onima koji su pranjem novca, svakakvim špekulacijama dospeli do toga da budu vlasnici.


Zašto se ne bi radnici takođe zainteresovali za te zakone i videli šta tu mora da se menja. Podsetiću vas, sigurno ste već videli u novinama kad je bila promena zako-na na dnevnom redu u Francuskoj, mislim dva miliona ljudi je izašlo na ulice, ali ne samo radnici koji su zainteresovani, sredonjoškolci, studenti, lekari, profesori, svi su se udružili, jer su shvatili da ako taj zakon ne bude napravljen kako treba, svi će da stradaju. Kod nas, da se ne bi tako ružna reč koju je Marks forsirao “eksp-loatacija”, a koja je na delu i te kako u privatnim firmama, da se ne bi pominjala, kaže se “mobing”. A šta je to mobing, dokažimo da je negde u pitanju mobing ako to radnik jednu radnicu ili šta ja znam radnika izgrdi ili radnicu napastvuje itd. Da-kle, izbegavamo stvari koje su na delu, a one se sve više i sve silovitije pokazuju. Moja je ideja da korak dalje morate učiniti vi, koji ste već napravili velike korake, jer ste izborili bar u svojim okvirima za neka svoja prava, ali prava isključivo da zadržite radno mesto, da upravljate svojom fabrikom i da imate od čega da živite. Da živite od rada, da se uključite mnogo više u proteste, koji, često se kaže, to se nas ne tiče, proteste koji se bore za poštene medije, koji se bore protiv falsifikacije istorije, koji se bore za to da naše obrazovanje koje je užasno palo, mora da se stavi na bolju osnovu itd. Ali i međusobno da se mnogo više udružujete, da postanete ne samo od onih koji će kontrolisati da li se poštuju donete mere, nego da postanete subjekti koji će zahtevati, kakve će mere da se donose. Mislim da je to stvarno neophodno, možda neko kaže to je iluzija, sigurno kada gledamo državu kakva je, mislimo da je to iluzija ali verujte, kada se jedna masa ljudi skupi, dogovori, neće moći tako lako da se sa njom obračunaju. Dakle udruživanje radnika bez obzira da li su im sve profesije iste, ali pitanja su ista, jer se radi o tome da se stvori život dostojan življenja, život koji će svakoj profesiji omogućiti da može da samouprav-lja, sad će neko ovde da me kritikuje.

Molim vas samoupravljanje je kod nas karikirano. Samoupravljanje znači da oni koji rade u određenoj situaciji mogu da donose ravnopravno odluke, šta će se i kako u toj firmi, u tom preduzeću, tom univerzitetu raditi. Navešću vam primer samoupravljanja koje je postojalo na Filozofskom fakultetu, gde se sve odlučivalo u okviru Naučno- nastavnoga veća. Sa državom se šest godina borilo jer se pravilno shvatilo samoupravljanje. Borilo se da država ne uradi neku odluku da izbaci profesore za koje nije imala uopšte dokaze zašto ih treba izbaciti. Ali ovo što je rekao Nebojša što je dosta čudno da se u “Jugoremediji” jedna grupa sad slaže da se “Jugoremedija” proda.

dr Zagorka Golubović, antropološkinja - reč na promociji knjigeRadno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji,Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu- Građanska čitaonica)


Ja sam se setio da je profesorka Zagorka Golubović decembra 2003. go-dine analizirala koncept privatizacije, politiku privatizacije i određene pojedinačne slučajeve, tada za one koji su bili poznati, u vreme kada razmere upropašćavanja privrede nisu mogle ni da se naslute, napisala je, da je privatizacija u Srbiji pot-puno izdvojena iz šireg društvenog konteksta, da je otuđena od šireg procesa demokratskih reformi i da je praktično sama sebi svrha. Ja sam parafrazirao, ali pretpostavljam da sam pogodio šta ste hteli da kažete. Naporedo sa njenim tumačenjem u to vreme pojavila se još jedna kritika privatizacije, nekako istovre-meno na onim mitinzima koje je Savet samostalnog sindikata orgnaizovao u to vreme podržavajući zahtev opozicije, DSS, G17 plus za raspisivanje prevremenih izbora. Onda je Mika Smiljanić skovao onaj termin “pljačkaška privatizacija”, kada smo ga prvi put čuli. U to vreme naravno nije bilo nikakve reakcije vlasti na ovo što je pisala profesorka Golubović, osim napada, ali nije bilo gotovo ni-kakvog odjeka ni u stručnoj javnosti, ni našoj levičarskoj javnosti ako ona uopšte postoji među intelektualcima, ta njena analiza je prošla kao da se nije ni desilo. Tek puno kasnije u poslednjih par godina od početka ekonomske krize i naša akademska javnost je napokon počela po malo da komentariše privatizaciju, ali stalno se pozivajući na ono što je 2003. rekao Smiljanić, a ne na ono što je rekla profesorka Golubović, da je problem sa privatizacijom to što je kršen zakon i što su preduzeća kupili pljačkaši, a ne da je bio problem u samom konceptu. Sve da je on i bio sproveden po zakonu, opet se završio uništavanjem privrede. Nakon toga čini mi se upravo iz tog razloga, iz tog tumačenja, koje je bilo prihvaćeno, to koje je lansirano na mitinzima Samostalnog sindikata, onda kada nam se desila “Jug-oremedija”, to čudo, da ga imalo nismo bili dostojni. Iskustvo “Jugoremedije” je isto, nažalost, isuviše analizirano iz te perspektive da treba da se primeni zakon i ako se on bude primenio biće sve u redu, i da je preduzeće “Jugoremedija” spaseno zahvaljujući tome što su primenjeni zakoni i ugovori. Zbog toga, ovo je inače odgovor na vaše pitanje profesorka, zašto se to iskustvo onda nije raširilo, pa zbog toga, što svim ovim ostalima koje ste pomenuli to nije bio odgovor. Ni u “Šinvozu” ni “Beku”, ni u brojnim drugim preduzićama primena zakona i ugovora nisu bili odgovor na njihovo uništavanje. I onda kada je trebalo dati ugovor, kada je trebalo ići korak dalje o kome govorite tu smo stali čini mi se. Nije bilo, ne znam hrabrosti, mudrosti, ne znam čega za taj jedan revolucionaran korak napred. Kada kažem revolucija ne mislim ni na Puškina ni na klanje nego na izlazak iz te situacije, da tražimo da se poštuje ono što su nam drugi nametnuli.

Privatizacija izvan društvenog konteksta


I onda u nekoj potrebi da se to iskustvo ipak objasni i prenese drugima zadržali smo se na tome, odnosno ova situacija nije bila dovoljno objašnjenja, da se u “Jugoremediji” desio jedan sticaj pravniih okolnosti koji je njima išao na ruku, a u drugim preduzećima nije bilo sticaja pravnihi okolnosti koji njima idu na ruku i oni to nisu mogli da iskoriste. Onda smo se koncentrisali na to da je ono što je važno u “Jugoremediji” i važnije od tog sticanja okolnosti, da je bila to njihova solidarnost, upornost, kvaliteti njihovog kolektiva koji jesu impresivni, ali ne i jedini, bilo ih je i u drugim slučajevima.

Na primer?

“Zastava elektro” to je slučaj koji smo takođe pratili. Jugoremedija je postala primer, ali smo negde prećutali, ili makar nedovoljno obratili pažnju, da ono što se dogodilo kod njih, ne može da se doslovno preslika i na druge. Za to je bio potre-ban jedan revolucionarni korak napred, za koji nije postojala volja ni hrabrost.

Ivan Zlatić, sekretar u Savetu za borbu protiv korupcije - reč na promociji knjige Radno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji 08.05.2011. god.Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu - Građanska čitaonica)


Prvo izdanje ove knjige pojavilo se nedavno, uoči Prvog maja; ubrzo su održane dve promocije, ali sve je ostalo jedva primetno, na marginama javnosti. Ubrzo potom pojavila se knjiga Deinduotrijalizacija i radnički otpor, u izdanju Pokreta za slobodu, sa sličnim sadržajem i odjekom.

U međuvremenu pojavila se vest u visokotiražnom dnevniku BLIC da je iz središta EU u Briselu stigao predlog Vladi Srbije da preispita preko 20 privati-zacija u kojima je proteklih godina bilo govora u našoj javnosti, mahom na inici-jativu vladinog Saveta za borbu protiv korupcije a o kojima je reč i u pomenutim knjigama. Ova vest, preneta i u drugim medijima, donekle je zatalasala jedan deo ovdašnje javnosti. Usledila su i reagovanja funkcionera ministarstava pravde i policije, da su istražne radnje ,,u toku”, uz obećanje da će se sporni slučajevi rasvetliti.

Sve to prati izvesna doza optimizma, da će vlast koja ignoriše domaće zahteve poštovati autoritet EU gde se ubrzava proces pridruživanja. Čak se po-minje “nalog iz Brisela”. Međutim, sudeći po reagovanjima medija, suština prob-lema je zabašurena. Najviše se nagađa o sumama za koje su pojedine firme pro-date-kupljene, kolike su štete po državni budžet, slute se razne mahinacije inače poznatih aktera domaće scene. Izgubila se poenta iz briselske poruke: poštovanje zakona i evropskih standarda u poslovanju. Ograničimo se na poštovanje zakona.

Mada je jasno uočeno da u “tekućoj modernosti” (Zigmunt Bauman) od nekada čvrstih načela, poput vladavine zakona, ostaju samo krhotine, očigledno je da zapadne demokratije nisu rade da se olako liše svojih temelja, ma koliko bili poljuljani krizama, bučnim kampanjama protiv neprijatelja (komunizmu sve više konkuriše terorizam) i usponom desnice. U tom kontekstu možemo razumeti pozivanje Brisela na poštovanje zakonitosti u našoj tekućoj tranziciji-privatizaci-ji, a ne samo kao rutinsko ispitno propitivanje o uslovima za prijem u EU, kao seminarsku vežbu.

A kako stvari stoje kod nas. Načelo vladavine zakona, iako se pominje još pri samom začetku nastajanja moderne Srbije (Boža Grujović) nestalo je iz pamćenja kulture i nema ga, osim povremenih citiranja, u preovlađujućoj praksi tokom čitava dva veka. Ono se, doduše, povremeno evocira izborima za ustavotvornu skupštinu,

Ko još mari za vladavinu zakona


ali ni jedna od njih nije uspela da utemelji konstitucionalnu demokratiju, ni nakon 2000. godine, uz sva obećanja prilikom mobilizacije za rušenje “starog režima”.Vladavina zakona, dabome, nije puki ukras demokratskog poretka, već jedan od najpouzdanijih načina zauzdavanja najjače ljudske strasti - vlastoljublja - i to delotvornim institucijama, procedurama i razvijenom kulturom. Bez svega toga nema pouzdanih granica političke vlasti.

No, i bez konstitucionalne podloge i uprkos dugogodišnjem mahnitan-ju svakojakog nasilja, ne bi se moglo reći da Srbiju karakteriše baš apsolutno bezakonje. Povremeno su primetni izvesni napori ka zakonskoj regulaciji, više donošenjem zakona nego li njihovim poštovanjem. U tom pogledu posebno su značajni napori vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, dela kritičke javnosti i borbe radnika-akcionara. O svemu tome postoji obilje informacija u pomenutim knjigama.

Savet već desetak godina svojim brojnim analizama i izveštajima Vladu i javnost upozorava na razna kršenja zakona tokom privatizacije. Ali, Vlada se na sve to nije obazirala, nije podržala nijedan predlog svog Saveta; funkcioneri vlasti (a i opozicije) povremeno čak i napadaju Savet i njegovu predsednicu, Vericu Barać. Ni mediji im nisu tome posvećivali odgovarajuću pažnju, birkajući uma-hom bizarne detalje.

Da je moguć drukčiji tok zbivanja, rečito svedoči jedan primer. Nalaz Sa-veta o kršenju zakona prilikom prodaje “Jugoremedije” bolje od mnogih shvatili su radnici-akcionari te firme. Životno ugroženi bahatim ponašanjem “gazde”, vodili su trogodišnju borbu - štrajkovima, uličnim protestima, demonstracijama, sudskim sporovima - da bi se potom vratili na svoja radna mesta, sačuvali akcije, odložili isplatu dividendi, obnovili proizvodnju, obavili zamašnu rekonstrukciju firme (14 miliona evra), započeli gradnju novog proizvodnog pogona. Sve to su oni postigli bez razumevanja, saradnje a kamoli podrške manjinskog partnera - države. Na-protiv, iz njenih netransparentnih kuloara pokretane su afere, i lane i ove godine, da bi se kompromitovalo i smenilo rukpvodstvo firme, u prvom redu Zdravko Deurić, predvodnik borbe radnika-akcionara a potom uspešan direktor firme, snizila njena vrednost i hitro prodala. Slavljenu “nevidljivu ruku” tržišta, odmen-juje ne manje slavna a dugotrajnim iskustvom proverena,, čvrsta ruka” skrivenih moćnika i propagandom omamljenih piljara akcijama. I sindikalno rivalstvo nije imuno od potkazivačke uloge. Bahatost moćnika u navali da se firma što pre i što jeftinije proda nadmašuje danas onu iz prve prodaje, kao da se po svaku cenu, upravo sadajcada se otvara tema o poštovanju zakona, žele sakriti ne samo tragovi uspešne borbe radnika akcionara za poštovanje zakona, ugovora i ravnopravnost vlasnika, nego i vitalnost i upravljački kapaciteti preduzetništva radnika-akcionara.


Sličnu dramatiku sadrže i sudbine ostalih firmi s “briselskog spiska”, o kojima se podrobno govori u ovim knjigama (“Šinvoz”, “Srbolek” i dr.). Postoji i gomila sirove građe o problematičnim privatizacijama. Naime, već godinama kola podatak da je više od četvrtine ugovora o privatizaciji raskinuto zbog kršenja zakona i ugovora. O ozbiljnosti problema svedoči i podatak da je zemlja izložena ubrzanoj deindustrijalizaciji. Brojna manjina koja živi ili je živela od svoga rada, sve više je obespravljena. Bilo bi preterivanje tvrditi da je svaka privatizacija problematična, ali se niko ne usuđuje da tvrdi da je ona pospešila razvoj privrede i društva. Ni svetski trendovi nam nisu baš naklonjeni, što ne opravdava svaljivanje svih uzroka naših nevolja na svetsku krizu.

Naše nevolje su tim veće što smo pred novim izazovima a još se nismo izbavili od žilavih tragova autoritarnosti i natruha totalitarizma iz bliže i dalje prošlosti. Masovna nezaposlenost i siromaštvo, galopirajuća zaduženost zemlje, oholost vlasti, od koje se sve manje razlikuje opozicija, uz bahatost novih “gazda”, domaćih i stranih, prete da blokiraju dugo očekivane pozitivne promene. A zamah bede i očajanja, straha, mržnje i nasilja pouzdano su gradivo nekog novog totali-tarizma. Pozitivne promene otežavaju i viševekovni “sukobi fundamentalizama” (Tarik Ali). Izvesnu šansu pruža nam javna rasprava o vladavini Zakona. Ohra-bruje što za to mare ne samo oni koji i danas dele uverenja klasičnih libertera, već i oni koji to čine prvenstveno iz svojih egzistencijalnih a ne doktrinarnih razloga. Marginalne knjige su podsticaj da se to ne zanemari, ukoliko se “uznemiri” šira javnost.

Nebojša PopovPromocija drugog izdanja knjige o radničkim borbama u Srbiji(NUNS, 30. juna 2011)


“Pisali smo o jednoj grupi radnika koja je uspela da se izbori sa nakarad-nim ugovorom za privatizaciju, da ga raskine, da obustavi kriminalne radnje i maltretirannje radnika, grupi ljudi koja je uspela da formalizuje trajnije oblike svog angažovanja”, kaže Nebojša Popov, urednik Republike i priređivač zborn-ika tekstova iz ovog lista, objavljenog pod naslovom “Radno mesto pod suncem – radničke borbe u Srbiji” u izdanju Republike i Službenog glasnika. Okosnica knjige je istorijat tranzicije u zrenjaniskoj fabrici lekova Jugoremedija. Mali ak-cionari i radnici ovog preduzeća uspeli su da se izbore za raskid privatizacije i podignu firmu ponovo na noge. Prostor je posvećen, pored ostalih, i preduzeću Šinvoz gde je takodje poništena privatizacija ali je sud potom proglasio stečaj firme.

Borba za civilizacijske vrednosti

Na predstavljanju knjige u četvrtak 12. maja u Klubu-galeriji Službenog glasnika, Nebojša Popov rekao je da se ova grupa radnika, o kojima je tokom pre-thodne decenije pisano, borila ne za puki opstanak, već za vladavinu prava, viziju razvoja privrede i dostojanstven život. To je ono što je vredno pažnje, smatra on.“Pored borbe za opstanak, postoji borba za civilizacijske vrednosti. Svako onemogućavanje te borbe nanosi ogromnu štetu zemlji”, ukazao je Popov, objašnjavajući da su u ovom slučaju sa jedne strane oni koji se bore za poštovanje zakonitosti, život od rada i razvoj privrede. U sve te ciljeve zaklinje se i vlast. Sa druge strane su oni koji, u ime iste vlasti, nastoje da smanje vrednost firme pa da je “zgrabe”. U svemu što su radnici radili postoji strategija suprotstavljanja namerama špekulanata i onome što pokušavaju, kaže PopovDobar deo odgovornosti za ignorisanje ovih tema u javnom mnjenju snose i medi-ji, smatra Popov. Radnici su “prezreni na svetu” a siromaštvo i beznadje - motor svih totalitarizama – i sada hrane ambicije koje govore da nema izlaza bez nove revolucije.

Borba se nastavlja

Dan pre ove promocije u Jugoremediju je opet došla policija, upozorio je Dragan Stojković iz Republike. “Prošle godine iz odredjenih centara vlasti otvorena je afera o Jugoremediji i Re-publici, sa motivom da se smeni rukovodstvo i izabere novo, lojalno tim centrima moći. To lane nije uspelo. Policija je pokupila tovare dokumentacije iz Jugore-medije i Republike. Onda je sve stalo, niko nije ništa objasnio, čemu je služila


takva akcija, samo su vratili dokumentaciju, a od juče kreće ponovo. Cilj je da se naduvavanjem sumnji ukloni iz firme sadašnji direktor kako bi novi napravio novi tender da bi neko, pod njihovom zaštitom, po sniženoj ceni uzeo firmu”, kaže Popov.

“Na delu je “nevidljiva ruka politike” koja hoće sve da kontroliše i nas-tupa oprobanim policijskim metodama – svi su sumnnjivi, svakog časa svako može biti uhapšen”, objašnjava Popov. “U teškom siromaštvu ljudi su skloni da svakoga ko ima svoje parče hleba, prijavljuju policiji. Nadaju se da time ostvare svoje potrošačke fantazije, iako nema pas zašta da ih ujede”. Zdravko Deurić, direktor Jugoremedije, objasnio je kako se firma ugrožava i sprečavanjem plasmana njenih proizvoda i odbijanjem kreditiranja bez čega se ne može poslovati. On je ovaj zbornik tekstova iz Republike nazvao “Istina o nesta-janju stvarnih vlasnika”, pošto se radnicima ne dopušta da upravljaju na osnovu besplatnih akcija koje imaju, nego ih “sve tera samo na prodaju”.

Iz revolucije u revoluciju

Nebojša Popov je podsetio da je Verica Barać, predsednica Sveta za borbu protiv korupcije, sprečena da dodje na predstavljanje ove knjige u kojoj su i dokumenti Saveta sa predlozima vlastima šta ne bi smelo a šta bi moralo da se učini u Jugoremediji. Bilo bi dobro, rekao je on, da se pojavi knjiga o svim inicijativama Saveta i rezultatima tih inicijativa. Podsetio je, takodje, da je Zoran Đinđić ubijen prilikom dolaska na sastanak ovog Saveta a da je Verica Barać zbog svojih stavova proglašavana za teroristu.Zasad se krećemo iz revolucije u revoluciju, bez promene sistema, samo kroz personalne promene vlasti, smatra Popov. Ipak nije sve crno, kaže on.“Slučaj nekada ide u prilog tome. Evo, nije prodat Telekom, nije se dogodila an-tiustavna i antizakonska radnja. Slučajno je ispoštovan Ustav, pošto Telekom ipak nije prodat”, rekao je Popov.Duško Petrović, nekadašnji direktor Veterinarskog zavoda, podsetio je kako u ovoj firmi nisu uspeli da odbrane svoja prava i rekao da “nije optimista ni u slučaju Jugoremedije”.“Vi ste ono što ne sme da se zapati u Srbiji: radničko akcionarstvo i poštovanje prava na rad”, smatra Petrović i predvidja da će Jugoremedija imati istu sudbinu kao i Vetererinarski zavod.“Možda se to neće dogoditi ako prestanemo da lažemo i ćutimo”, reagovao je Popov.

Slavoljub KačarevićBalkan Magazin, ponedeljak, 16. maj 2011


Policija ponovo u “Jugoremediji”

Policijski inspektori ponovo su ušli u fabriku lekova „Jugoremedija”, vrše provere i odneli su dokumentaciju. Vest je juče potvrdio Upravni odbor firme koji je tim povodom poslao protestno pismo na niz adresa uključujući državni vrh i medije.

Uprava fabrike konstatuje da su inspektori za privredni kriminal opet zaplenili poslovnu dokumentaciju zbog sumnje da se u ovoj farmaceutskoj kući radi nezakonito. Kako se navodi, zaplenjeni papiri se najviše odnose na zajedničko ulaganje „Jugoremedije” i grupe akcionara ove kompanije u novo preduzeće „Penfarm”.

Isto se dogodilo i prošle godine, a istraga je započela 18 dana uoči re-dovne Skupštine akcionara „Jugoremedije”, u trenutku kada su prikupljana punomoćja akcionara, istovremeno sa hajkom koja je u tabloidima pokrenuta protiv direktora kompanije Zdravka Deurića, navodi se u jučerašnjem saopštenju fabričke uprave.

U saopštenju se tvrdi da je zbog glasina objavljenih u medijima, pod-staknutim posetom policije, veliki broj akcionara odbio da opunomoći svoje dotadašnje predstavnike, čime je dovedena u pitanje njihova većina u skupštini. Po mišljenju UO, iza ove kampanje stajala je očigledna namera da se u kompaniji postavi novi menadžment koji bi oborio minimalnu cenu akcija na tenderu, a koji je u to vreme bio u pripremi.

Bez obzira na pritiske punomoćnici malih akcionara su na sednici skupštine dali podršku poslovnoj politici rukovodstva. Nakon skupštine, policija je bez ikakvog obrazloženja i informacije o rezultatima istrage vratila zaplenjena dokumenta, da bi sada ponovo pokrenula istragu o poslovnim odlukama donetim na sednicama organa preduzeća u skladu sa zakonom, navode članovi Upravnog odbora.

Oni naglašavaju da poslovni uspesi ne odgovaraju isključivo onima koji planiraju da do akcija „Jugoremedije” dođu po što nižoj ceni. Sadašnji menadžment sa Zdravkom Deurićem na čelu postavili su mali akcionari nakon dugih protesta koji su rezultirali poništavanjem privatizacije i odlaskom niškog biznismena Ninija Stefanovića.

Poslovanje nekad poznate i moćne farmaceutske kuće opterećuje i činjenica da posle raspisanog tendera nije bilo zainteresovanih za kupovinu ove fabrike. Pretpostavlja se da će cena akcija u drugom krugu znatno pasti i, kako saznajemo, treba da započnu pregovori sa Agencijom za privatizaciju o daljim koracima u prodaji fabrike. Sve to unosi dodatnu nervozu među menadžment i akcionare.

Đuro Đukićobjavljeno u “Politici”: 18.05.2011.


Saopštenjepredsednika Izvršnog odboraSDPS – RAVNOPRAVNOST

Kabinet Ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije odgovorio je na dopis Gradskog odbora Socijaldemokratske partije - Ravnopravnost Zrenjanin, od 31. maja, u kom smo zatražili da izveste javnost po čijoj prijavi zrenjaninska policija konstantno drži pod pritiskom „Jugoremediju”.

U svom odgovoru, Ministarstvo nas je obavestilo da je policija postupala po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu. Istovremeno, direktor „Jugore-medije” Zdravko Deurić dobio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu da se protiv njega u ovom tužilaštvu ne vodi nikakav postupak – saopštio je Mita Lisica, predsednik Izvršnog odbora SDPS – Ravnopravnost Zrenjanin, na konfer-enciji za medije.Kako je lider zrenjaninskih socijaldemokrata objasnio, ovim informacijama su definitivno demantovane sve glasine o navodnom nezakonitom poslovanju „Jug-oremedije“.

Potpuno je jasno da ovakve anonimne dojave plasiraju one strukture kojima je u interesu da se fabrika destabilizuje, da se izazove podela među akcionarima i preuzimanje akcija po ceni nižoj od realne. Menadžment „Jugoremedije“ pre-thodne četiri godine nepopustljivo stoji na strani akcionara i radi na uvećanju vrednosti njihovih akcija i prodaji po fer uslovima, i samo zbog toga je meta kon-stantnih pritisaka. Odgovori koje smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova i Višeg javnog tužilaštva jasan su dokaz da iza pritisaka na „Jugoremediju“ stoje isključivo zle namere – poručuje Mita Lisica i dodaje: I dalje nas zabrinjava to što Kabinet Ministra unutrašnjih poslova nije sa dovoljno pažnje razmotrio činjenicu da su policijski inspektori koji su upali u „Jugoremediju” maja ove godine, na pitanja ovlašćenog lica u fabrici po čijoj prijavi postupaju, odgovorili: „Po nalogu odozgo”. Ministarstvo nam je sa tim u vezi šturo odgovorilo: „Nisu potvrđeni navodi iz Vaše predstavke“. Gradski odbor SDPS-Ravnopravnost Zrenjanina će se obratiti MUP-u sa molbom da pažljivo ispita sumnje na zloupotrebu policije u pritiscima na „Jugoremediju” i da nas detaljno izvesti o preduzetim merama iz svoje nadležnosti.

mr Branka Jajićobjavljeno u listu Zrenjanin: četvrtak, 21 jul 2011

ZLOUPOTREBA POLICIJE ZBOG PRITISKA NA „JUGOREMEDIJU”


ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ-Председник Мирко Цветковић-

Република СрбијаВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ72 Bpoj: 07-6064/201127. јул 2011. године

Б е о г р ад

БеоградПоштовани,

Обраћамо Вам се у вези са константним притисцима извршне власти на зрењанинску фабрику лекова “Југоремедија”, који имају за циљ да се смени управа изабрана гласовима већинских власника, приватних акционара, а да Министарство економије постави менаџмент у компанији у којој је држава мањински акционар, и то акционар без права гласа за избор чланова управе, у смислу члана 116 Закона о Агенцији за приватизацију.

“Југоремедија” је приватизована по Закону о својинској трансформацији. У време ступања на снагу Закона о приватизацији 2001. године, “Југоремедија” је била у већинском приватном власништву (58%), са мањинским уделом државе (42%), који је Акцијски фонд продао на аукцији 10. септембра 2002. године предузећу “Јака 80” из Македоније. “Јака 80” је била у власништву Јовице Стефановића-Нинија, који је у том тренутку био на потерници Интерпола, и кипарске оф-шор фирме „Демено трејд”. Савет за борбу против корупције је податаке о власничкој структури “Јаке 80” доставио Управи за спречавање прања новца 2004. године. До данашњег дана нисмо добили повратну информацију.

Акцијски фонд је са “Јаком 80” закључио купопродајни уговор у ком је обавезао купца да изврши докапитализацију “Југоремедије” и тако постане већински власник. Остали акционари, већински власници фабрике, пристали су да се докапитализација изврши кроз улагање у модернизацију производних погона. Међутим, на Скупштини предузећа 2003. године Стефановић предлаже да


докапитализацију изврши на други начин - конверзијом потраживања “Јаке 80” према “Југоремедији”, насталог на основу спорне набавке сировине.

Акционари су овај предлог одбили. Ипак, “Јака 80” се уписала у регистар суда као већински власник, на основу уговора са Акцијским фондом и фалсификоване скупштинске одлуке. Акционари су априла 2004. године покренули судски спор за поништај докапитализације. Реагујући на њихове активности, Стефановић их августа 2004. године избацује из фабрике, уз помоћ приватног обезбеђења, зрењанинске полиције и јединица Жандармерије из Београда. Савет је о овим проблемима детаљно известио Владу у Извештају о “Југоремедији” од 16. септембра 2004. године. Влада је одговорила да ће чекати исход судског спора који су покренули акционари.

Крајем 2006. године суд је правоснажним одлукама поништио докапитализацију “Југоремедије” и раскинуо уговор о продаји акција. Држава је поново постала власник 42% акција, а удео приватних акционара је враћен на 58%. Међутим, пре него што је на Скупштини именована нова управа у складу са власничком структуром коју је утврдио суд, Стсфановић је закључио велики број асиметричних уговора између “Југоремедије” и својих повезаних фирми, са циљем да спречи промену управе тако што ће “Југоремедију” увести у стечај и преузети је као већински поверилац. Поред тога, производња у фабрици је обустављена новембра 2006. године, такође са циљем да се онемогући пословање предузећа након промене управе.

На Скупштини 1. марта 2007. године приватни акционари су именовали нову управу, која је у фабрици затекла обавезе у износу од 2.030.090.824,23 динара и хипотеку првог реда над имовином “Југоремедије” по основу кредита чији је корисник била Стефановићева фирма МД “Нини”, у износу од 12,6 милиона евра. Због оваквог стања, ни једна банка није хтела да кредитира поновно покретање производње, а поред финансијских проблема, фабрика се суочила и са обавезом реконструкције производних погона. Наиме, Ииспекција за лекове Министарства здравља је 22. марта 2006. године наложила “Југоремедији” да усклади производњу лекова са условима Добре произвођачке праксе (ГМП) у року од шест месеци од пријема решења. Ради се о инвестицији на којој акционари инсистирају још од Скупштине предузећа 2003. године, а коју “Јака 80”’ није хтела да изврши.

Након што је суд утврдио кршење закона у продаји акција “Југоремедије” и раскинуо уговоре између “Јаке 80” и Акцијског фонда, било је неопходно да се истражи спрега људи у институцијама са криминалним круговима, да се утврди одговорност за кршење закона и да држава у договору са приватним


акционарима покрене поступке за накнаду штете причињене фабрици незаконитим поступањем одговорних лица у надлежним државним органима. Уместо тога, наставили су се притисци извршне власти на приватне акционаре “Југоремедије” и управу коју су они изабрали.

Док се ново руководство борило да обнови производњу и спречи стечај, Пореска управа Министарства финансија већ 13. марта 2007. доставља“Југоремедији” налог да одмах, под претњом принудне наплате, регулише целокупан дуг за порез и доприносе за социјално осигурање радника који је направљен у периоду Стефановићеве управе, почев од децембра 2003. године.Другим речима, исти државни орган који је Стефановићу три године толерисао неплаћање обавеза и дозволио да дуг за порез нарасте на 79.787.950,93 динара, а дуг за доприносе на 26.084.610,64 динара, након успостављања законитог стања у “Јуторемедији” запретио је да ће покренути поступак принудне наплате. Савет је тада обавестио Владу да Министарство финансија користи наплату пореза као инструмент притиска на нову управу. Влада на овај допис није реаговала, а “Југоремедија” је успела да за кратко време плати читав нагомилани дуг и отклони опасност од стечаја. Министар финансија у том пероду био је Млађан Динкић.

Скупштина „Југоремедије” је 2008. године одлучила да предузеће самостално реализује улагање у реконструкцију ради усклађивања са условима GMP, а Министарство економије је прихватило да се нови тендер за продају акција организује тек након овог улагања.

Међутим, у тренутку кад су финансијска улагања у грађевинске радове била завршена, а пре него што је “Југоремедији” одобрен ГМП сертификат, односно пре него што је улагање могло да се реализује кроз повећање вредности акција, Министарство је почело са притисцима на управу да се тендер организује што пре. Управа фабрике није прихватила излазак на тендер пре него што се оконча вишемесечни поступак одобрења ГМП сертификата. Убрзо потом, на основу текстова из таблоида и анонимних пријава против директора “Југоремедије“ покренута је полицијска истрага о наводним злоупотребама приликом реконструкције, која константно траје од првог упада полиције у фабрику 18. јуна 2010. године до данашњег дана. Истрага је почела осамнаест дана уочи Скупштине, са очигледним циљем да се изазове неповерење међу приватним акционарима у рад управе и да се на Скупштини именује ново руководтсво које би прихватило предлоге Министарства економије. Упркос притисцима, приватни акционари су на Скупштини дали подршку пословној политици руководства. Савет је 9. августа 2010. године


обавестио Владу о злоупотреби полиције у “Југоремедији”, са предлогом да размотри поступање Министарства економије и Министарства унутрашњих послова и да о својим налазима обавести јавност. Влада ни на овај допис није реаговала.

Инспектори Полицијске управе у Зрењанину су 11. маја ове године поново упали у фабрику и запленили документацију у вези заједничког улагања “Југоремедије” и групе њених акционара у нову фабрику пеницилина. Ради се о улагању које је део санације производних погона ради усклађивања са условима ГМП. На питање службеног лица “Југоремедије” по чијој пријавиполиција поступа, инспектори су одговорили да раде “по палогу одозго”. Савет је дописом од 24. маја обавестио Владу да је полицијска истрага која се константно спроводи у “Југоремедији” довела до тога да пословне банке обуставе сарадњу са компанијом, оцењујући је као несигурну, што озбиљно угрожава њен финансијски положај и могућност пословања. Истовремено, Савет се обратио и Вишем тужилаштву у Зрењанину са молбом да нас известе по чијем налогу се у “Југоремедији” спроводи истрага. Ни за један од ових дописа нисмо добили повратну ииформацију.

На састанку у Министарству економије 7. јула ове године, државни секретар Министарства Бранислав Зец поставио је “Југоремедији” услов да ће им држава помоћи у савладавању проблема са пословним банкама једино уколико се управа изабрана гласовима приватних акционара повуче, а на њихово место дођу људи које предлаже Министарство. Чланом 11б Закона о Агенцији за приватизацију није предвиђено да се гласовима акција у власништву државе бирају чланови управе предузећа, што значи да захтев Министарства подразумева да на Скупштини која је заказана за 8. август ове године, приватни акционари својим гласовима изаберу управу коју ће контролисати мањински акционар. Бранислав Зец је поново запретио директору “Југоремедије” полицијском истрагом у вези са изградњом нове фабрике за производњу пеницилина, а након састанка у Министарству, Управа прихода од 19. јула свакодневно спроводи детаљне контроле у “Југоремедији”. Према изјавама инспектора који врше контролу, она се спроводи по налогу министра економије и регионалног развоја Небојше Ћирића.

Садашња ситуација у “Југоремедији” ни мало се не разликује од 2002. године, када је Акцијски фонд наметнуо већинским власницима управу Јовице Стефановића. Било би неопходно да Влада детаљно размотри овај случај и хитно предузме одговарајуће мере, нарочито због тога што је 2006. године, након што је суд раскинуо уговоре о продаји акција и докапитализацији


„Југоремедије”, пропустила да покрене поступке за утврђивање одговорности за кршење закона и насталу штету, што је омогућило да се кршење власничких права приватних акционара настави до данашњег дана.

Поступање Министарства економије и Министарства унутрашњих послова у “Југоремедији” упућује на забрињавајући закључак да у предузећима у којима је држава сувласник, њени представници злоупотребљавају чињеницу да су истовремено и део извршне власти, односно користе своју позицију за притиске на приватне власнике. У “Југоремедији” ови притисци иду тако далеко да пословне одлуке донете на Скупштини и Управном одбору у складу са законом, постају предмет константне полицијске истраге. Притом, ова истрага не обухвата све чланове органа управе на којима су одлуке доношене, већ је искључиво усмерена на истакнуте носиоце пословних активности, што паралише рад предузећа и нарушава његов пословни углед у мери која угрожава његов опстанак. Зато је веома важно да Влада утврди позадину ових притисака.

Једино на тај начин Влада ће отклонити сумње у своју умешаност.Наиме, имајући у виду да је и 2006. године пропуштено да сe истражи спрега извршне власти и криминалних кругова која је прљавом капиталу омогућила да четири и по године контролише једну фабрику лекова, и посебно имајући у виду да се однос представника државе према приватним власницима у “Југоремедији” није променио ни након судских одлука из 2006. године, намеће се закључак да је спрега власти и криминала заправо остала нетакнута. Штавише, намеће се и закључак да управо под притиском те спреге Влада у мећувремену није предузела ништа како би обезбедила једнаку заштиту власничких права свих власника и сигурност уговарања, што су основни предуслови за развој привреде и основни задаци Владе. Због тога Влада мора да утврди ко стоји иза притисака да се смени руководство компаније изабрано на законит начин гласовима приватних акционара? Шта је у позадини поступака државних органа којима се нарушава углед “Југоремедије” и чини штета и приватним акционарима и држави? Којим се интересима руководио државни секретар у Министарству економије када је у својим јавним наступима износио нетачне податке о стању у фабрици и приватне акционаре “Југоремедије” неистинито представљао као њене раднике?

Стручна и шира домаћа јавност и Европска комисија деле јасан став да је сузбијање спреге власти и криминалних кругова најважније питање борбе против корупције у Србији, што нарочито упућује на неопходност да Влада детаљно размотри драстично кршење елементарних права приватних


власника у “Југоремедији” и да о својим налазима што хитније извести јавност. Како се у „Југоремедији” овај проблем манифестује на веома опасан начин, јер прети да потпуно уруши фабрику у већинском приватном власништву, чији су производи притом од стратешког значаја за нашу земљу, Савет ће сву документацију којом располаже доставити Републичком јавном тужиоцу, ради покретања истраге и расветљавања свих околности у вези са овим драстичним случајем системске корупције који у континуитету траје већ готово десет година.

С поштовањем,


Pred novu Skupštinu akcionara U vremenu demokratizacije društva mnogi su zaboravili na industrijsku demokratiju, a ona podrazumeva potpunu informisanost o situaciji, poslovanju, okolnostima u kojima kompanija posluje, kao i o pritiscima koji se na nju vrše. Pred važan događaj, SKUPŠTINU AKCIONARA, koja će se održati 08.08.2011. imamo profesionalnu i moralnu obavezu da vas informišemo šta je “Jugoremedija” a.d. danas. Kompanija novih tehnologija, dobrih i radnih ljudi, vlasnik kapitala u mešovitoj svojini, tradicije jasne tržišne orjentacije.Kompanija je osvojila GMP standard kao uslov funkcionisanja na tržištu, izvozno je orijentisana i sa znatnim tržišnim učešćem u Srbiji. Javni značaj Jugoremedije ogleda se kroz to što je 110 licenciranih pre-parata izuzetno potrebno i bitno na tržištu zbog opšteg zdravlja ljudi u Srbiji.

Jugoremedija je akcionarsko društvo sa Akcionarskim i Penzijskim fon-dom Republike Srbije kao najvećim akcionarima ( otprilike 32%, odnosno 10% akcija ) i oko 4250 fizičkih lica sa otprilike 56% akcija.U Jugoremediji je zaposleno 460 radnika, od toga sa VSS preko 70 radnika. Uložili sredstva i izgradili sopstvenu kotlarnicu i tako smanjili troškove grejanja i pare za proizvodnju. Zbog lošeg stanja na domaćem farmaceutskom tržištu Jugoremedija je u ovoj godini opredeljena ka izvozu. Izvoz je za prvih šest meseci skoro na nivou ukupnog prošlogodišnjeg:- u 2010. godini ukupan izvoz 2,49 miliona evra,- za prvih šest meseci ove godine ukupan izvoz 2,03 miliona evra što predstavlja povećanje izvoza od 63%. U Rusiji poseduju trajnu registraciju leka Baralgetas tableta i Baralgetas ampula. U Republici Srpskoj obnovili su preko šestdeset preparata za narednih pet godina. Potpisan je memorandum o razumevanju sa najvećim distributerima lekova za zapadnu Afriku sa sedištem u Siera Leoneu, u kojem je ugovorena regis-tracija, prodaja i distribucija, za sada, petnaest preparata. Jugoremedija je izvršila rekonstrukciju tabletnog odeljenja i dobila obavezujući domaći GMP standard za čvrste forme dana 18.03.2011. godine. Lider je na farmaceutskom tržištu u proizvodnji i distribuciji više preparata, takozvane specifike ( Trental, Aminofilin retard, Aminofilin ampule, Lasix, Lopion itd.) Od ukupno registrovanih 121. pre-parata na pozitivnoj listi Republičkog zavoda za zdravstvo nalazi se 81 preparat, što predstavlja 67%.

*

Svaka generacija tvrdi da živi u najteže vreme. Krizna vremena su teška, a uz to tranziciona još teža! U vrtlogu tranzicije, otežanih uslova privređivanja, hronične nelikvid-nosti, čestih oscilacija kursa, berzanskih špekulacija našla se i Jugoremedija. Njena sudbina se kretala od neprijateljskog preuzimanja, tj privatizacije od strane privatnog investitora Jovice Stefanovića - Ninija, koji je potpunom destrukcijom i devastacijom doveo fabriku na rub propasti, preko radničkog preuzimanja i up-ravljanja, dve godine uspešnog poslovanja sa dobiti, a potom odluke da se uđe u rekonstrukciju i revitalizaciju fabrike otklanjanjem uskih grla, pa do nelikvidnosti i obaveza koje su pristigle na osnovu preuzetih dugova i onoga što je pozamljeno, a uloženo u Jugoremediju.

Vreme izazova - nada, strah, strepnja


Del. broj: 5389Datum : 01.07.2011 .godine

Na osnovu člana 313. stav 1. tačka 4 i 6 Zakona o privrednim društvima, i člana 32. i 50. Statuta “Jugoremedije” AD fabrike lekova Zrenjanin, Pančevačka bb, Upravni odbor je na svojoj sednici održanoj dana 01.07.2011.g. doneo Odluku na osnovu koje upućuje akcionarima “Jugoremedije” fabrike lekova AD Zrenjanin

POZIVZA VII REDOVNU SEDNICU

SKUPŠTINE AKCIONARA AD “JUGOREMEDIJA” FABRIKA LEKOVA ZRENJANIN

Koja će se održati 08.08. 2011.g. sa početkom u 9 časova u prostorijama sedišta Društva u Zrenjaninu ul. Pančevačka bb sa sledećim:

DNEVNIM REDOM

1. Izbor predsednika skupštine akcionara;2. Imenovanje zapisničara, overivača zapisnika i komisije za glasanje i sprovođenje radnji na utvrđivanju kvoruma od strane komisije za glasanje;3. Glasanje o usvajanju završnog računa Društva za 2010.g. i izveštaju revi-zora o završnom računu za 2010.g.;4. Glasanje o usvajanju konsolidovanog završnog računa za 2010.g. i izveštaju revizora o konsolidovanom završnom računu za 2010.g.;5. Izvešaj o radu Upravnog odbora Društva za 2010.g.;6. Izveštaj o radu Nadzornog odbora Društva za 2010.g.;7. Glasanje o izboru revizora za 2011.g.;8. Glasanje o razrešenju članova dosadašnjeg Upravnog odbora;9. Glasanje o izboru članova Upravnog odbora;10. Glasanje o razrešenju predsednika i članova dosadašnjeg Nadzornog od-bora;11. Glasanje o izboru predsednika i članova Nadzornog odbora;12. Donošenje Odluke o reprogramiranju postojećih kreditnih obaveza prema Razvojnoj banci a.d. Novi Sad i Нуро-Alpe-Adria banci a.d. Beograd i zalag-anju imovine „Jugoremedije” a.d. Zrenjanin radi obezbeđenja reprogramiranih obaveza.

JugoremedijaFABRIKA LEKOVA AKCIONARSKO DRUŠTVO

ZRENJANIN, PANČEVAČKA BB

PIB 100653193; Matični br. 08000034; Reg. APR BD 154Račun fabrike: 335-15507-97 Razvojna banka VojvodineAdresa: 23101 ZRENJANIN, Pančevačka bb, Srbija. Faks: 023 / 541-615; 545-123; 546-601 i 542-854; Telefoni: Centrala 559-500; Generalni direktor 559-502; Direktor sektora pravnih i opštih poslova 559-519; Direktor sektora proizvodnje 559-505; Direktor sektora komercijale 559-509 ;Direktor sektora finansija 559-578;Direktor sektora kontrole kvaliteta 559-605; Direktor sektora obezbeđenja kvaliteta 559-580;www.jugoremedija.rs; www.jugoremedija.biz

E-mail: [email protected]


U čemu su nevolje“Jugoremedije” i gde je izlaz

Zrenjaninska fabrika lekova u proteklih desetak godina privlači pažnju javnosti mahom nevoljama u koje zapada. Povremeno se govorilo i o uspehu rad-nika-akcionara u raskidu ugovora s „kontraverznim biznismenom“ i uspešnoj ob-novi firme. Retka su nastojanja da se pronikne u osobene nevolje njenih vlasnika i radnika. Bilo bi pretenciozno raspredati o njima u sklopu raznih nevolja koje imaju ljudi čitavog sveta, gde god dominiraju moćni i bogati a pate siromašni i nemoćni. Ograničimo se zato na nevolje koje neposredno tište nas, priznajući da postoje i veće od njih.

• Dogmatizam doktrine privatizacije

Ostavljajući po strani opšte razmatranje o značaju privatnog vlasništva u kapitalizmu i njegovoj ulozi u transformaciji „realnog socijalizma“ očigledno je da je sva pažnja vlasti, kao glavnog nosioca promena, usmerena na prodaju društvenog kapitala, bez odgovarujuće brige o sudbini proizvodnje, razvoja privrede i života radnika, naročito nezaposlenih. Tek kada je uočeno da nam preti zamašna deindustrijalizacija i sve manje podnošljiva prezaduženost zemlje, poja-vili su se izvesni apeli za preispitivanje dominirajuće doktrine privatizacije.

• Mitska slika o spasiocu

Kao što je u razdoblju prisilnog uterivanja u socijalizam vladala slika o svemoćnoj vlasti-državi kao glavnom spasiocu iz nerazvijenosti i siromaštva, tako se sada novi gazda - privatnik nudi kao izbavitelj iz „mračne prošlosti“ ko-munizma i socijalizma. Tu ne važe normativna ograničenja ne samo razvijenog kapitalizma i demokratskih sistema nego ni začetka naše „mlade demokratije“. Jedina pravila koja važe su ona koja regulišu odnose između raznih koterija un-utar vrhova vlasti.


• Razmah antagonizma

Raznolikost i sukobljenost interesa nikada neposredno ne stvara uravnoteženo a još manje harmonično društvo, ali to ne znači povlađivanje beskra-jnom sudaranju svakog sa svakim. U nas je , pak, nastala provala antagonizma, ne samo nacija s nacijama već i socijalnog antagonizma. Na primer, nekada slavljena radnička klasa, odjednom je proglašena za preteću avet komunizma, socijalizma, samoupravljanja, lenjosti, primitivizma...protiv koje su sva sredstva dopuštena. Time se sistemski bave ne samo ideološki aparat vlasti, već i aparati sile. To je najprimetnije kada policija i žandarmerija tuku radnike zajedno s privatnim obezbeđenjem „gazde“. A ogleda se i onda kada se oni koji treba da zastupaju in-terese 42% državnog kapitala, po pravilu suprostavljaju inicijativama većinskih vlasnika (58 % akcija u rukama malih akcionara).

• Privatizacija legitimnog državnog monopola sile

U dva navrata, 2010. i 2011. godine službenici policije su upadali u „Jug-oremediju“ i odnosili raznu dokumentaciju, preteći krivičnim istragama. (Slično je postupljeno i prema redakciji „Republike“ koja godinama istražuje zbivanja u ovoj firmi.) Tako se, uz pomoć određenih medija, širi strah od zamašnog krimi-nala i pretećih kazni. Na udaru je najviše Zdravko Deurić, nekadašnji predvod-nik radničke borbe a odnedavno direktor. Nameće se uverenje da bi firmi laknulo kad bi se on uklonio. Ipak prema zvaničnim izjavama s vrha Tužilaštva i Polici-je, ne samo da nisu pronašli preteći kriminal, nego poriču da su iz tih jedino ovlašćenih institucija uopšte pokretali istrage (vidi lokalni list „Zrenjanin“ od 22. Jula 2011.). Na dužu kampanju protiv Deurića upozorava i novo saopštenje Saveta za borbu protiv korupcije (24. Maj 2011.). A nije reč samo o zloupotrebi važnih državnih institucija, oživljavanju i o reorganizacij moćne potkazivačke potkulture koja je decenijama stvarana kao razorno sredstvo protiv svake nor-malne zajednice.

• Pozadina „nevidljive ruke“ svemoćnog tržišta

Kada imamo u vidu tržišne prednosti naše firme: postojani kvalitet proizvodnog asortimana i rastuću potražnju lekova, ne bismo očekivali naročite nevolje u poslovanju. Međutim, kada se prate razne vrste pritisaka na firmu, i loš glas koji se širi o njoj, nemoguće je da ih ne povežemo s teškoćama u poslovanju, naročito u regulisanju kredita, i prilikom redovne isplate zarada. Iako i mnoge druge firme imaju znatne teškoće u poslovanju, nameće se utisak


da postoji izvestan višak tih teškoća kada je reč o našoj firmi, naročito poslednjih godina, kada su se očekivali zamašniji plodovi racionalnog poslovanja i ulaganja u razvoj. Kao da nam neke moćne i nevidljive ruke stežu omču oko vrata.

• Ugrožena autonomija i sloboda

Kada se ne može razložno osporiti racionalnost ulaganja većinskog vlasnika, malih akcionara, u zamašnu rekonstukciju firme i podizanje novih proizvodnih pogona i otvaranje novih radnih mesta, traži se neka tamna poza-dina (špekulacije, prevare, krađa) ili sumnjivo socijalno poreklo mašinbravara na primer. Kao da je autonomno preduzetničko rezonovanje i delovanje zlo samo po sebi, ukoliko nije u službi neke više instance ili „naših“ kadrova. U zaple-tu je i autonomija lokalne samouprave koja je i dalje lišena vlastite imovine i mogućnosti za aktivniju ulogu u privredi. Umesto toga nameće se regionalna reorganizacija u režiji dosadašnjih centara moći i glavnih kontrolora tokova nov-ca. A bez javnih i postojanih merila racionalnog privređivanja i demokratskog vladanja, buja demagogija, nacionalna i socijalna, koja negira sve postojeće i nudi se spasonosni boljitak tek onda kada se sruši sadašnja i postavi nova vlast, i u našoj firmi i u čitavoj zemlji.

Na antagonizam bahate vlasti može se uzvratiti povećanom poslušnošću, ili otporom i buntom. Mogu se potražiti i alternativni putevi, kakvi su se uka-zali, recimo, prilikom poništavanja nezakonite prodaje firme, kada su na osnovu sudske odluke mogli biti identifikovani i uklonjeni „mehanizmi“ i protagonisti problematične privatizacije. Tako je moglo da se postupi i u mnogim drugim slučajevima, jer zvanično se priznaje da je bilo preko ¼ nezakonitih ugovora. Na drastičnije primere, njih preko 20, podsetila je nedavno kancelarija EU iz Brisela, tražeći intervenciju Vlade. Da se oko toga ne bismo zamajavali, poput onog oko saradnje sa Haškim tribunalom, valja temeljno ispitati ne samo oso-bene nevolje „Jugoremedije“. Tako će se otvoriti putevi saradnje umesto perma-nentnih antagonizama.

Izbor novog upravnog odbora na ovoj Skupštini u kojem bi partnerski sudelovali predstavnici države i malih akcionara, otvara izglede da prebrodimo sadašnje nevolje. Ako se, pak, nastavi po starom nema druge nego se spasavati otporom i buntom ili se privikavati na apsolutnu poslušnost.


Nevolje kojima smo izloženi svakako nisu veće od onih koji su bez za-poslenja i plate i izloženi samovolji svojih „gazda“. Imali smo dovoljno snage da se suprotstavimo negativnim trendovima tranzicije, ali novi trendovi su realno mogući samo solidarnim traženjem racionalnih i demokratskih rešenja za dobro-bit privrede, društva i države.

Ova Skupština, dabome, nema dovoljno sposobnosti da pronikne u sve naše nevolje, niti snage da ih ukloni. Tu nije od pomoći ni puka retorika o vla-davini prava, a da se istovremeno nekažnjeno krše zakoni i ne poštuju ugovori. Naše nevolje svakako nisu samo naše. Ako promišljeno i solidarno zaista kren-emo ka vladavini zakona, neće nastati nikakvo idealno društvo ali ćemo barem razne teškoće solidarno i uspešno savladavati.

Zrenjanin, 08. Avgust 2011. Zdravko Deurić


Opstanak ili slom preduzetništvaradnika i akcionara “Jugoremedije” Javnosti je mahom poznato da se u zrenjaninskoj “Jugoremediji” u pro-teklih desetak godina nešto važno dešava. O tome je sistematičnije od drugih pisala beogradska Republika. U nedavno objavljenoj knjizi o radničkim borbama u Srbiji, iskustvo Jugoremedije dobilo je središnje mesto u spektru raznih ob-lika radničkih borbi. Tačnost i temeljitost analiza potvrđena je i na promocijama knjige, u Zrenjaninu (8.maja ) i u Beogradu (12. maja). Pouzdan sud dali su naučnici i novinari. Na osnovu procene da je reč o izuzetno važnoj temi, pri-prema se novo izdanje knjige u znatno većem tiražu kako bi se sa suštinom ovih zbivanja upoznala i šira javnost.Uvid u suštinu zbivanja, dabome, nije jednostavan, pogotovo na osnovu prigod-nih tekstova o pojedinim događajima tokom dužeg razdoblja. Ovom prilikom ćemo je samo naznačiti, radi dalje analize i javne diskusije.

Prvo razdoblje – skandalozna prodaja firme

Prvo razdoblje, od 2002. do 2007. karakteriše skandalozna prodaja državnog paketa akcija ( 42%) licu sa policijske poternice, Jovici Stefanoviću Niniju, kršenjem zakonske norme o finansijskom ulogu. Potom sledi kršenje ugovora o ulaganju u firmu. A na svemu tome se gradi pozicija neograničenog gazde koji ignoriše prava malih akcionara kao većinskih vlasnika firme, gaženjem elementarnih prava radnika, proizvoljno razmeštanje i otpuštanje rad-nika i bahato ponašanje. O svemu tome rečito svedoče nalazi Saveta za bor-bu protiv korupcije Vlade Srbije. Vlast, koja se poziva na poštovanje zakona, ugovora i ljudskih prava, umesto da spreči i ukloni bezakonje, pasivnošću, a povremeno i otvorenom podrškom podržava razne uzurpacije i kriminalne radnje. Tome se suprotstavlalja grupa od 150 radnika i znatan broj akcionara koju predvodi Zdravko Deurić, radnik (mašinbravar). Dugim štrajkom, uličnim demonstracijama, protestima kod lokalnih i centralnih vlasti, javnim skupovima, saopštenjima javnosti, obraćanjem zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, vodi višegodišnju borbu za poštovanje radničkih i akcionarskuh prava. Oni su to-kom borbe bili izloženi nasilju od strane gazde i njegove ekipe, oružane pratnje, nego i policije i žandarmerije; bilo je i hapšenja i pretnji drakonskim kaznama.Mediji su pretežno ćutali ili bili na strani vlasti i njenog štićenika. Ipak, nadležni sud je ustanovio nezakonitosti i kršenje ugovora, pa je raskinut ugovor sa spomenutim kontraverznim biznismenom (on je nedavno uhapšen zbog sličnih radnji u beograd-skom “Srboleku”). Ovo razdoblje je okončano pobedom radnika i akcionara kao naj-doslednijih boraca za poštovanje zakona, ugovora i radničkih i akcionarskih prava.

Skoro decenijska borba radnika Jugoremedije za svoja radnička i vlasnička prava


Drugo razdoblje – preduzetništvo akcionara

U drugom razdoblju (2007 – 2010) sve jasnije se oblikuje preduzetništvo radnika i akcionara. Njihova skupština bira novo rukovodstvo firme, vraća njeno sedište iz Niša u Zrenjanin, zaustavlja propadanje firme, obnavlja proizvodnju i plasman, obeštećuje kažnjene radnike. Najvidljivij izraz ovoga preduzetništva je zamašna rekonstrukcija firme, prema evropskim standardima, u koju je uloženo preko 14 miliona evra, iz vlastitih sredstava i kredita. Sačuvana su postojeća i ot-vorena nova radna mesta (ukupno 460 zaposlenih). Četiri godine firma uspešno po-sluje i redovno isplaćuje plate (prosek oko 37.000 dinara). Budući da je pomenutim standardima zabranjeno da se u istom krugu proizvode i antibiotici, u redovnom zakonom propisanom postupku doneta je odluka da se, inače, zastarela mašinerija po utvrđenoj ceni premesti u novi krug, u novi objekat koji gradi manja grupa od 46 radnika – akcionara “Penfarme”. Oko toga dolazi do izvesnih tenzija u radnom kolektivu. Pored ranije podvojenosti između onih koji su bili lojalni “gazda Niniju” i onih koji su se borili protiv njegovih uzurpacija, dolazi i do raslojavanja grupa-cije koja je vodila četvorogodišnju borbu za očuvanje i prosperitet firme. Oko 2/3 izražava sklonost da svoje akcije priključi državnom paketu akcija i ubrza njihovu prodaju, zaboravljajući brojne dokaze nesolidnosti države kao partnerskog vlasnika u čitavom navedenom razdoblju. Na to verovatno utiču i realne potrebe ljudi da ublaže svoju egzistencijalnu oskudicu, da reše stambene i zdravstvene probleme, da školuju decu, itd. Kao da nestaje strpljenje da se sačeka na predstojeće ubi-ranje plodova zamašne rekonstrukcije, koja je podigla vrednost i firme i akcija. Nije beznačajan udeo ni potrošačkih fantazija koje unapred troše novac kojim se faktički još ne raspolaže. Porastu tenzija pogoduju i neispunjena očekivanja da će Zdravko Deurić, koji je u međuvremenu izabran za generalnog direktora zaposliti baš sve koji to traže. Razna nezadovoljstva umesto da se pretresaju i rešavaju normalnim procedurama u okviru firme raspiruju i razne glasine o tome kako on lično nije ni nevin i naivan, da je kao i “ svi ostali direktori” i vlastodršci – lopov, a uz sve to je i običan mašinbravar, uz aluzije na nekadašnjeg svemoćnog mašinbravara o kojem se dugo ćutalo.Upravo tim glasinama, plasiranih preko tabloida počinje treće razdoblje, sredinom prošle godine. Tada sledi upad policije u firmu; ona uzima obilje dokumenata, nagoveštavajući istragu i zatvor. (Tom aferom je obuhvaćena i Republika, odakle je takođe uzeto dosta dokumenata a samom uredniku zaprećeno je hapšenjem). Posle nekoliko meseci sve se ipak utišalo, dokumenti su vraćeni, bez ikakvog objašnjenja o daljim postupcima policije i pravosuđa. Ostala su sva sumnjičenja. Ubrzo se ukazao glavni motiv ove afere: ukloniti sadašnju upravu na čelu sa Deurućem, umanjiti vrednost firme i akcija, i sve ubrzano prodati. Mnogi akcionari pridodali su državnom paketu svoje akcije, tako da se rastače i nestaje nekada kompaktan većinski vlasnik – mali akcionari. i sam direktor Deurić podržao je takav trend.


Tako je pripremljen novi tender koji je trajao do kraja aprila ove godine, na koji se nije javio nijedan kupac.Naporedo sa tim rukovodstvo firme vodilo je grčevitu borbu za uspešno po-slovanje i plasman, što je u datim okolnostima veoma teško, naročito zbog priti-saka raznih centara političke i finansijske moći.Da bi se iskrsle teškoće prebrodile održana je vanredna skupština akcionara (19.04.2011. godine) koja je upoznata sa teškoćama poslovanja i neophodnošću reprogramiranja kredita, za godinu dana, kod odgovarajućih banaka. Istovreme-no su nastavaljena sumnjičenja oko stvaranja novog pogona za proizvodnju an-tibiotika, zaustavljena je i odlagana njegova dogradnja i ignorisana činjenica da Jugoremedija ostaje njen suvlasnik. Na tom skupu je predsednica Skupštine ak-cionara, Zora Vujaković, nastojala da suzbije klevete na račun Deurića, rekavši okupljeni radnicima i akcionarima da oni ne bi tu sedeli, niti bi imali bilo kakvo vlasništvo da je ostala Ninijeva uprava, i da je za sve to čime sada raspolažu najviše zaslužno 150 radnika koji su godinama vodili borbu za opstanak i razvoj firme, za radna mesta i akcije, kao i sadašnji direktor Deurić.

Treće razdoblje – očekivanje novog tendera

U očekivanju novog tendera počinje treće razdoblje. Ponovo je upala policija u firmu, 11. maja, pokupila neke dokumente, i ponovo podjarila sumnje u direktora Deurića, poslovanje i, naročito, izgradnju novog pogona za antibiotike. i opet se po-navlja isti motiv za potpirivanje afere: smeniti sadašnje rukovodstvo, obezvrediti vrednost firme i akcija i naći nekog novog kupca, pa makar to bio i neki novi Nini.Na sceni su, dakle, dve vrste aktera. S jedne strane su radnici i akcionari i sadašnje rukovodstvo firme, a s druge predstavnici aparata vlasti i razni vidljivi i nevidljivi činioci. Iako su mnogi teže vidljivi, suština spora je sasvim očigledna. Oni prvi, koji već godinama traže poštovanje zakona, ugovora i prava radnika i akcionara, koji se bora za svako radno mesto i razvoj proizvodnje, dok ovi drugi do svega toga ne drže, nastoje dašto pre i po svaku cenu prodaju firmu, otvarajući prostor nekom “svom čoveku” da postane apsolutni gazda u liku većinskog ili jedinog vlasnika. Jednostavno rečeno, radnici i akcionari Jug-oremedije imaju mogućnost izbora: ili da opstanu u svojim dosadašnjim nas-tojanjima da razvijaju firmu, uvećavajući vrednost i firme i akcija, da uskoro mogu isplaćivati i dividende, ili da podlegnu pritiscima, srozaju svemu vred-nost i prodaju sve što se može prodati, rizikujući svoja radna mesta i trajnije interese. U prvom slučaju bi se dalje razvilo i oblikovalo preduzetništvo rad-nika i akcionara, u formi formalizovanog ortakluka ili konzorcijuma, a u drugom bi višegodišnje težnje doživele slom. Ostale bi samo uspomene na jednu tešku ali povremeno uspešnu borbu za ostvarivanje trajnijih životnih interesa.


Najracionalnije je da o svemu tome raspravlja i odlučuje skup radnika i akcionara, umesto stihijnih dešavanja i zakulisnih radnji.Ostvarivanje vladavine zakona, poštovanje ugovora i poštovanje ljudskih prava i radnika – nije stvar samo ove ili one grupe ljudi koji sami ne mogu preokre-nuti vladajuće trendove. A da bi manje grupe lakše uspevale neophodno je da njene stvarne težnje budu poznate široj javnosti od koje one mogu da očekuju razumevanje i podršku.

Upad policije u Jugoremediju

U sredu 11. maja 2011. godine u ranim jutarnjim časovima inspektori odeljenja za privredni kriminal zrenjaninske policije su iznenada upali u Jugoremediju i zaple-nili komplatnu dokumentaciju u vezi zajedničkog ulaganja Jugoremedije i grupe akcionara ove kompanije u novo preduzeće Penpharm. Na pitanje službenog lica Jugoremedije po čijoj prijavi policija postupa, inspektori su odgovorili da rade „po nalogu odozgo“. Ovo je drugi put za godinu dana da policija upada u Jugore-mediju, stvarajući sumnju među akcionarima i u široj javnosti u regularnost po-slovanja kompanije, čime se ometa rad preduzeća i nanosi šteta njegovom ugledu. Prošle godine, počev od 18. juna, preduzeće je nedeljama bilo pod konstantnom policijskom istragom pokrenutom na osnovu anonimnih prijava o navodnim zlou-potrebama prilikom rekonstrukcije proizvodnih pogona.Ova istraga je započela osamnaest dana uoči redovne Skupštine Jugoremedije, u trenutku kad su prikupljana punomoćja akcionara, istovremeno sa hajkom koja je u tabloidima pokrenuta protiv direktora kompanije Zdravka Deurića. Zbog glasi-na objavljenih u tabloidima i podstaknutih upadom policije, veliki broj akcionara je odbio da opunomoći svoje dotadašnje predstavnike, čime je dovedena u pitanje njihova većina u Skupštini. Iza ove kampanje stajala je očigledna namera da se u Kompaniji postavi novi menadžment, koji će oboriti minimalnu cenu akcija na tenderu koji je u to vreme bio u pripremi. Uprkos pritiscima, punomoćnici malih akcionara su na Skupštini 6. jula prikazali većinu glasova i dali podršku poslovnoj politici rukovodstva. Nakon Skupštine, policija je bez ikakvog obrazloženja i in-formacije o rezultatima istrage vratila Jugoremediji zaplenjena dokumenta, da bi sada, na osnovu „naloga odozgo“, ponovo pokrenula istragu o poslovnim odlu-kama donetim na organima preduzeća u skladu sa zakonom.

Slavko GolićRepublika, br. 504-507,od 01.07 do 31.08.2011. godine


Jugoremedija u Ministarstvu ekonomije

Dana 07.07.2011. godine održan je sastanak u prostorijama Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, povodom položaja Fabrike lekova “Jugoremedi-ja” AD Zrenjanin u farmaceutskom sektoru u uslovima ugrožene likvidnosti i eventualnog angažovanju države u finansijskoj konsolidaciji preduzeća.

Kao predstavnici Jugoremedije, sastanku su prisustvovali:predsednik Upravnog odbora - Nadica Margold, v.d. generalnog direktora - Zdravko Deurić, finansijski direktor - Ankica Malušić, šef odeljenja knjigovod-stva - Ljiljana Matin, šef odeljenja domaće prodaje -Srđan Nikolić, predsednik Samostalnog sindikata “Jugoremedija” fabrika lekova AD Zrenjanin - Vladimir Pecikoza, pravni savetnik Jugoremedije - Branko Pavlović, predstavnik brokerske kuće I2R koja je korporativni agent Jugoremedije - Zvezdan Žarić. U svojstvu predstavnika stranke SDP, sastanku je prisustvovao je Meho Omerović, narodni poslanik.

Kao predstavnici državnih institucija, sastanku su prisustvovali:državni sekretar - Branislav Zec i Ivica Kojić, direktor Agencije za privatizaci-ju - Vladislav Cvetković, zamenik direktora Centra za privatizaciju - Marijana Radovanović, pomoćnik ministra Ekonomije i regionalnog razvoja - Mišela Nikolić, predstavnici Ministarstva zdravlja - Dubravka Šaranović - Racić i Jasna Pećanac - Markov.

Zdravko Deurić se obratio predstavnicima državnih institucija kao part-nerima, s obzirom da su vlasnici značajnog dela kapitala Jugoremedije (41,93%), i izrazio stav da se kao takvi moraju uključiti u prevazilaženje nezavidne finansi-jske situacije u kojoj se Jugoremedija nalazi.

Ankica Malušić, direktor sektora finansija, upoznala je pred-stavnike državnih institucija sa finansijskim prilikama u Jugoremediji koje su zatečene dana 01.07.2007. godine, kada je sadašnji menadžment preuzeo upravu nad preduzećem, nakon poništene privatizacije. Zatečena je blokada poslovnih računa od oktobra meseca 2006.godine, ukupan dug (po različitim osnovama) u iznosu od 2.030.090.824,23 dinara kao i hipo-teka prvog reda u korist Komercijalne banke, na iznos od 12.600.000,00 eura.


Za pomenuti iznos, bivši vlasnik je založio nepokretnosti Jugoremedije, a sredstva je koristio za potrebe druge firme MD “NINI”, koje se takođe nalazila u njegovom vlasništvu. Na kraju je prisutne upoznala sa trenutnim kreditnim aranžmanima i zaduženosti Jugoremedije kod poslovnih banaka, koja na dan 31.05.2011.g. izno-si 1.303.002.854,84 dinara.

Srđan Nikolić, Šef odeljenja domaće prodaje, upoznao je predstavnike državnih institucija sa položajem Jugoremedije u farmaceutskom sektoru. Izneo je da je snabdevanje lekovima u Republici Srbiji, kao delu sistema zdravstvene zaštite, u uslovima opšte nelikvidnosti i neadekvatnog finansiranja, suočeno sa brojnim poteškoćama, pre svega vezanim za likvidnost svih učesnika u lancu snab-devanja lekovima, a negativan trend pogoršanja likvidnosti preti teškim posledi-cama - finansijskim kolapsom, urušavanjem kompletnog sistema i nestašicama lekova. Polazeći od pretpostavke da je snabdevanje lekovima opšti javni interes, smatra da je moguće pronaći rešenje, pre svega kroz uspostavljanje racionalnog i održivog sistema finansiranja, zasnovanog na finansijskoj disciplini i jasnim odgovornostima svih činioca.Kao zabrinjavajući podatak za domaće proizvođače, pa i za Jugoremediju, Srđan Nikolić je istakao da je u odnosu na 2008. godinu, kada je odnos domaćih i ino lekova na tržištu Srbije bio 55% : 45%, u korist domaćih proizvođača, danas taj odnos obrnut, te da je je odnos države prema zaštiti domaćih proizvođača nesh-vatljiv i zabrinjavajući. Kao jedan od problema naveo je i formiranje cene lekova uz molbu da Ministarstvo trgovine i Ministrastvo zdravlja pomogne Jugoremediji u smislu povećanja cene do nivoa zadovoljavajuće profitabilnosti, jer je posle najnovijeg sniženja jedan broj Jugoremedijinih lekova u zoni nerentabilne profit-abilnosti. Srđan Nikolić je izneo da od države očekuje hitno rešavanje i saniranje stanja u farmaciji, jer će u protivnom doći do nestašice lekova, što nikome ne ide u korist, kao i efikasnije rešavanje predmeta u Agenciji za lekove i medecinska sredstva. Istakao je da država mora da se uključi u rešavanje situacije u kojoj strani proizvođači isključivo registruju lekove sa dobrom zaradom, a domaći su u obavezi da prave lekove koji su neisplativi ili na granici isplativosti.

Državni sekretar Branislav Zec saopštio je da se Sanofi-Aventis, licencni partner Jugoremedije, obratio Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, sa molbom da se država uključi u rešavanje neizmirenih dugovanja koje Jugoremedija ima prema Aventisu, a na osnovu ugovora kojim je Jugoremediji omogućena licenc-na proizvodnja. Direktor Zdravko Deurić predložio je da se sva nerešena pitanja oko pomenutog dugovanja Jugoremedije, reše na zajedničkom sastanku koji bi se


održao nakon godišnje Skupštine akcionara Jugoremedije (08.08.2011.g.).

Povodom očekivanja uprave i menadžmenta Jugoremedije, koji je imenovan od strane većinskih vlasnika - malih akcionara, da država kao manjin-ski vlasnik preuzme deo odgovornosti u poslovanju, državni sekretar Branislav Zec istakao je strateški značaj Jugoremedije i spremnost države da pomogne, ali i činjenicu da to podrazumeva ulazak kompletnog tima ljudi u komercijalnu i finansijsku strukturu preduzeća, čiji bi se angažman odnosio na poboljšanje i kon-solidaciju finansijskog stanja u cilju stvaranja uslova za nesmetano poslovanje. Takođe, imajući u vidu da se akcije Jugoremedije od nedavno nalaze na tržištu berze, takva konsolidacija bila bi od velikog značaja i za potencijalno zaine-teresovane kupce.

*

Ovaj prvi, u neku ruku plenarni skup, predstavnika dva suvlasnika fab-rike lekova Jugoremedija, a odnosio se na tekuće ekonomske teškoće i razloge tih teškoća, otvorio je željenu temu partnerstva države i malih akcionara, većinskih vlasnika.

U prošlosti ( 2002 - 2007), uz ondašnju izvršnu vlast, nije se ni moglo govoriti o nekom partnerskom odnosu. Najblaže rečeno, država se ponela krajnje neodgovorno. Prodala je svoj paket akcija licu sa Interpolove poternice, razni oblici vlasti tri godine nisu hteli da prepoznaju ciljeve radničke borbre, već su Ijudi tučeni, hapšeni, na stotine je otpuštano bez pravnog osnova, a sudovima svih vrsta i nivoa, trebalo je više od tri godine da utvrde neopozivo da je u pi-tanju kršenje zakona, Ugovora i drastično povredjivanje Ijudskog prava na rad i svojinu. Umesto da država štiti ove vrednosti, štitili su je radnici, žrtve njene neodgovornosti.

Da bi se samo pokrenula proizvodnja 2007 godine, trebalo je platiti sva dugovanja starog «gazde» ( 20 miliona evra ), zbog izgubljenog vremena, a za-konske obaveze izgraditi novu fabriku po GMP standardima (13 miliona evra kredita), započeti gradnju pogona penicilinskih lekova uz pomoć ličnih sred-stava pedesetak akcionara, voditi se zdravom logikom čuvanja i razvijanja re-alnog sektora i radnih mesta, što je u toku svetske ekonomske krize, pa i danas platforma naše vlade. Za uzvrat, nejasno zašto i od koga inspirisano, vode se policijske istrage kao da je u pitanju kriminalno udruženje. Ove «istražne radnje» hipertrofirane i kroz medije, činile su i čine ogromne poslovne štete preduzeću.


Stalna meta je vd direktor Zdravko Deurić, nekadašnji vođa radničke borbe...

Dakle, za partnerski odnos je ključno poverenje. Hoćemo da verujemo da će do njega doći. Tada nije važna supremacija, koliko je čiji udeo, koliko je i čijih članova u Upravnom odboru. Država, personifikovana u Ministarstvu za ekonomiju, ima priliku da do 8.8.201l.g., dakle do datuma održavanja godišnje Skupštine, demonstrira to poverenje, i barem u malom, ispolji sličan odnos kao i prema beogradskoj farmaceutskoj kući Galenika.

Tražimo podršku malih akcionara za godišnju Skupštinu i ispoljavamo spremnost za partnerski odnos sa državom.

Zapisnik sa sastanka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvojaBeograd, 07.07.2011. godine


Pogrešna terapija u „Jugoremediji”?

Zrenjaninska “Jugoremedija” je fabrika koja se zbog situacije na tržištu i menadžmenta koji nije dovoljno dorastao konkurenciji, suočava s velikim prob-lemima, što je u 2009. i 2010. godini prouzrokovalo finansijski gubitak i teškoće u podmirivanju obaveza – kazao je za “Dnevnik” državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Branislav Zec. Po njegovim rečima, izuzetno tešku finansijsku situaciju potvrđuje i činjenica da se Ministarstvu ekonomije prošlog meseca obratila nemačka firma “Sanofi–Aven-tis”, s kojom “Jugoremedija” posluje, i obavestila da zrenjaninska farmaceutska kuća u poslednje tri godine ne podmiruje svoja finansijska dugovanja. Po svemu sudeći, kaže Zec, i problem s nemačkom firmom će uskoro eskalirati.Rukovodstvo “Jugoremedije”, predvođeno generalnim direktorom Zdravkom Deurićem, sve češće i glasnije traži pomoć države, koja je vlasnik 42 odsto akcija preduzeća, da ova fabrika lekova izađe iz pomenute teške situacije. Da, na primer, utiče na poslovne banke ne bi li “Jugoremediji” smanjile kamate na kredite. Ministarstvo ekonomije je imalo sastanak s poslovnim bankama, koje su “Jugoremediji” do određenog trenutka davale kredite, ali ni te banke više nisu sto posto sigurne u to da je trenutni menadžment sposoban da izvede fabriku na pravi put. Državi je bitno da “Jugoremedija” opstane. S tim ciljem smo zajedno s Mini-starstvom zdravlja pre mesec dana imali sastanak s predstavnicima rukovodstva i sindikata na kojem smo izrazili spremnost da država, kao najveći pojedninačni akcionar, pomogne “Jugoremediji” kroz aktivno uključivanje u menadžment i Upravni odbor. To bi značilo da država, ukoliko preuzme odgovornost, ima mogućnost da napravi i realizuje sveobuhvatan plan konsolidacije i poslovanja jer samo reprogram kredita na duže staze ne rešava problem – naglasio je Branislav Zec. Država, kao vlasnik 42 odsto kapitala, na nedavnoj Skupštini akcionara “Jug-oremedije” nije imala svoje punomoćnike. Zahvaljujući tome, faktički je odbijen predlog Upravnog odbora, s Deurićem na čelu, da se novim zaduživanjem repro-gramiraju kreditne obaveze “Jugoremedije” prema Razvojnoj banci Vojvodine i Hipo Alpe-Adrija banci.

Kao što sam već rekao, jedna mera, tj. reprogramiranje kreditnih obaveza “Jugoremedije” prema bankama, ne rešava u potpunosti tešku situaciju u kojoj je fabrika. Ponovo naglašavam, potreban je sveobuhvatan program, kao i odgovarajući tim koji će ga realizovati. Ključna stvar je, s obzirom na veliki značaj kompani-je, da se konsoliduje i da se poslovanje uravnoteži – naglašava državni sekretar.


Politika...

Zdravko Deurić je nedavno izjavio da Ministarstvo ekonomije ne pomaže “Jugoremediji” jer on nije čovek nijednog domaćeg političara, niti s bilo kojim tajkunom ima dil. Međutim, nije objasnio kako to da je on predsednik Gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije u Zrenjaninu i otkud narodni poslanik Meho Omerović u novom Upravnom odboru fabrike. Iz načina poslovanja trenutnog rukovodstva ne vidi se dugoročna vizija razvoja. To je jedini razlog zbog kojeg država takav način poslovanja ne može da podrži. Sve ostalo što će dugoročno obezbediti dobar način poslovanja fabrike, a pre svega kompetentan menadžment i Upravni odbor, država će podržati – odgovara Branislav Zec

Željko Balabanobjavljeno u “Dnevniku”: nedelja, 21 avgust 2011


Poruke „Jugoremedije“i predstojeći izbori

Trenutna situacija u Jugoremediji brine pre svega radnike i akcionare, kako je to uočeno na Skupštini akcionara 9. avgusta, ali brine i njen položaj u društvu. Sve to tiče se i šire zajednice.

I.

Ozvaničenje raskola – U dosta napetoj atmosferi, u uslovima kada zaposlen-ima nije isplaćena plata, prvi put u poslednje četiri godine, došlo je do jasne izrazite podele među akcionarima, od kojih je jedna grupa od 9%, mahom pen-zionera, insistirala na smeni rukovodstva i pripremi hitne prodaje firme. Takav zahtev predstavlja neku vrstu „čišćenja“ od nepoćudnih, i to mahom od strane onih, koji su se nekada, u vreme gazdovanja Ninija, isticali lojalnošću njegovoj upravi a koju sadašnja uprava nije ni pomišljala da na bilo koji način ukloni iz firme nakon odlaska bivšeg „gazde“.

U prvom planu su dosta žestoki i burni verbalni napadi na sadašnji menadžment, naročito na direktora Deurića, i insistiranje da oni budu uklonjeni.

Ova razlika u orijentaciji između različitih grupa unutar kolektiva koja je sada došla do punog izražaja, mogla se naslutiti na skupu (oko 500) akcionara u Kul-turnom centru 24.05.2011. godine nakon neuspelog tendera. Tada je jedan od bivših direktora, Vojislav Ribar, izrazio sumnju da zaposlenima nije u interesu prodaja, a da je njegov stav bio još 2007. godine, da se fabrika proda; doveo je u pitanje i celishodnost ulaganja 10.000.000€ u rekonstrukciju, pod sumnjom da je to rađeno da se spreči prodaja. Ovim stavom stvorila se danas poveća grupa penzionera koja više nema interes za očuvanjem radnih mesta, već samo za brzom prodajom akcija. Tako se stvara razlika u stavu između zaposlenih i penzionera, između ulaganja i prodaje.

Ova ista razlika izražena je u kolektivu pre neuspele prodaje, još pri-likom kampanje objedinjavanja paketa akcija sa državnim udelom, stvarajući paket od 92% akcija. Međutim, jedan deo radnika-akcionara bio je rezervisan prema tom objedinjavanju, jer su smatrali da ih je država već jednom prevarila. Tako se stvorila grupa, koja je svojim sredstvima pokren-ula izgradnju pogona za proizvodnju penicilina, koji su svakako mora-li biti izmešteni iz kruga Jugoremedije zbog dobijanja sertifikata GMP.


Ova inicijativa tumačena je vrlo tendenciozno kao zloupotreba položaja direktora Deurića i radnika-akcionara koji navodno nameravajuda preuzmu mašine, kojima se pre proizvodilo, a koje su mogle biti bačene ili prodate kao staro gvožđe. Inače, suština izgradnje novog pogona je ulaganje u Jugoremediju i nova radna mesta.

Ozvaničenje raskola ogleda se u tome što je većina akcionara, a i sadašnji menadžment odlučila da grupa penzionera bude zastupljena u novom Upravnom odboru. Tako mogu da nastave svoju aktivnost, ne u cilju razvoja firme, nego radi smene sadašnjeg rukovodsta i što brže prodaje firme, to su jedine dve stvari za koje se zalažu. Geslo je prosto: i na kostima ostane nešto mesa za glođanje.

II.

Suprotstavljanje razvoju firme – Ponašanje ove grupe akcionara penzionera, čiji interes nije više da brane svoja ( i druga) radna mesta kao ranije, može se razumeti kao deo jednog trenda u sklopu privatizacije, a njen je prvenstveni cilj prodaja firmi a ne restrukturizacija, odnosno razvoj privrede. Otuda i ne čudi da njihov nije cilj očuvanje i proširenje radnih mesta, nego postizanje nekog makar minimalnog finasijskog efekta, prodajom akcija i po najnižim cenama.

Istovremeno, može se zapaziti da još jedan trend u ovdašnjoj privatizaciji po-goduje ovoj grupaciji. Naime, država, čak i onda kad je manjinski suvlasnik, ponaša se kao apsolutni gospodar i traži poslušne izvršioce, koji za svoju lojal-nost mogu računati na izvesne povlastice. U takvim okolnostima gotovo je sas-vim isključeno da nastanu odnosi partnerstva između vlasnika, kao suvlasnika, manjinskih i većinskih, gde bi svako vodio računa samo o svojim interesima, a da ne eliminiše interese drugih. Dominacija jednih i isključivanje drugih, uz stalne i neograničene antagonizme, razara firmu i dovodi u pitanje njen opstanak.

Upravo uoči pomenute Skupštine vođeni su pregovori između predstavnika sadašnjeg većinskog vlasnika, kojeg zastupa sadašnja uprava i predstavni-ka manjinskog vlasnika, države, oko partnerske saradnje u poslovanju firme. Postignut je i dogovor da potonji učestvuje u radu Skupštine i predloži svo-je predstavnike u Upravnom odboru ali na sednicu predstavnici države nisu došli, niti su neposredno učestvovali u njenom radu. A ubrzo potom preko štampe (B.Zec u listu Dnevnik,23.08.2011.) poručuli su da bi prihvatili sarad-nju pod uslovom bespogovorne poslušnosti. Nema ni reči o saradnji u po-slovanju firme, naročito o uklanjanu blokade u finansijskom poslovanju. Poruka je jasna: ako se sadašnja uprava ne prikloni jačemu, mora da se ukloni.


III.

Proizvodnja afera – Ponašanje pojedinih grupa, uključujući ovde opisanu, može se posmatrati kao spontani bunt nezadovoljnih i kao rast bujice potrošačkih sklonosti, kao deo opštih trendova u društvu, ali i kao deo organizovanog de-lovanja. U ovom smislu jasno svedoče dve poslednje afere, lanjski upad policije kada je odneto više od 600 dokumenata i kada su mediji na sva zvona objavljivali da je na delu kriminal i da se čeka trenutak za hapšenje direktora Deurića. I druga afera ponavlja mahom iste stvari. To govori o tome da su te afere dosta pažljivo pripremane, orkestrirane i organizovane, uvek pred održavanje Skupštine akcio-nara. Ono što iznenađuje je, da i pored jasno vidljivog učestvovanja policije u njima, zvanične informacije sa vrha Ministarstva unutrašnjih poslova dem-antuju da je odatle potekla bilo kakva inicijativa da se te stvari rade ( Vidi list Zrenjanin, 22.07.2011.). Ova činjenica, da policija formalno poriče svoje učešće u ovoj delatnosti, a da je očigledno da ljudi iz nje obavljaju te poslove, govo-ri o nečemu krajnje opasnom, a to je privatizacija policijske službe, odnosno državnog monopola sile i zakona delovanja legendarne „nevidljive ruke“ tržišta raznim produženim rukama moćnika i zaobilaženjem demokratskih institucija. Potpiruje se tako pučistički poduhvat - smene legalno izabranih organa i zapaljivi radikalizam. Sve bi to dabome, ličilo na klasične zakulisne radnje da ne počiva na moći starih struktura, koje koriste najobičnije lično intrigarenje i široku mrežu potkazivanja.

Proizvodnja afera je svakako, jedan od činilaca stvaranja javnog mnenja ,naročito nepoverenja poslovnih banaka i drugih finansijskih institucija prema preduzeću koje je često pod kriminalističkom sumnjom. Uskraćuju se kratkoročni krediti za obrtna sredstva i ugrožava normalna proizvodnja. Banke su pod direktnim uplivom izvršne vlasti, pa se ova strategija finansijskog iscrpljivanja pokazuje dosta efikasnom. Tako se lagano ali neprestano steže omča oko vrata onoga koji nije u milosti vlasti.

IV.

Gušenje lokalne samouprave – Još u prvim godinama krize u „Jugoremediji“ i uopšte u zrenjaninskoj privredi ( kao i drugde ), otvoreno je pitanje o ulozi lokalne samouprave u privrednim tokovima. Naime, lokalna samouprava je po-navljala uporno da nema nikakve nadležnosti u oblasti privrede i prema tome nedužna je u svim greškama koje se prave i ne može se od nje očekivati ni-kakav pozitivni rezultat. Povodom jednog vrlo dramatičnog zbivanja u zren-janiskoj firmi „Šinvoz“, na inicijativu lokalnog Pokreta Ravnopravnost formi-ran je Anketni odbor u skupštini Grada za preispitivanje pokretanja stečaja u toj firmi i utvrđeno je da je on pripreman i organizovan protivzakonito.


Jednoglasno je izglasan zaključak, da je neophodno da se vrati imovina lokalnim samoupravama, kako bi ona mogla imati izvesnu ulogu u rešavanju problema u privredi. Tu su stvari zamućene, i umesto da se jasno, ozbiljno i principijalno radi na vraćanju imovine lokalnoj samoupravi, pod uticajem poznatog političara Mlađana Dinkića i njegove grupacije, čitava stvar dobija drugačije tokove, kad je reč o formiranju nekih novih regiona, a u sastavu toga se rešava i problem lo-kalne samouprave, i pokrajine, i restitucije imovine koja je bila nacionalizovana i konfiskovana.Tako se gubi principijelni značaj vraćanje imovine lokalnoj samoupravi i njenoj nezamenjivoj ulozi u razvoju autonomije i nadležnosti, autonomije privrede i kulture kao temelju modernog društva i države. Bez stvarne autonomije su sve priče, o inače neophodnoj decentralizaciji vlasti, providna propaganda koja prekriva pohlepu vlastoljublja i težnju ka nekontrolisanoj centralizovanoj vlasti. Tako nešto se zasniva na modelu koji se već pokazao u vreme jednopartijskog sistema, kada je tadašnja partijsko državna vrhuška proklamovala decentral-izaciju pod geslom „vlast spuštamo ali je ne ispuštamo“. Najmanje što se može zapaziti jeste da se na ovaj način sputava, čak sprečava autentična lokalna sa-mouprava.

V.

Privredna politika – Uprkos krizi i nepovoljnim trendovima koji zahvataju i farmaceutsku industriju u Srbiji, nema razloga da se sumnja u racionalnost i profitabilnost farmaceutske industrije, uključujući i Jugoremediju. Međutim, ono što se događalo sa „Hemofarmom“, „Galenikom“, „Srbolekom“ i stalnim pritis-kom na prodaju, pa čak i rizik nestanka „Jugoremedije“, otvara pitanje o smislu istovremenog započinjanja stvaranja novih farmaceutskih firmi, što podseća na stvaranje političkih fabrika u ono vreme koje se ne smatra mračnim, i koje nas je koštalo veoma mnogo. Ne treba isključiti mogućnost da i same inicijative za formiranje novih farmaceutskih firmi predstavlja predmet trgovine“naših kadro-va“ pre nego što one same uopšte i započnu proizvodnju. A dok se razne grupe domaćih moćnika nadgornjavaju, strane firme sve više osvajaju naše tržište lekova, a sudbina domaće farmaceutske industrije postaje sve neizvesnija. Koga li je briga za zdravlje ljudi?

Poznato je kakvi su rizici kada država prisvaja neposrednu preduzetničku ulogu, pogotovo kada je monopoliše. Država kao organ političke zajednice međutim ne može da se odrekne svake uloge u usmeravanju privrede i određivanju okvira njenog funkcionisanja, pre svega u postavljanju i održavanju normativnih os-nova i okvira koji bi sprečili bilo čiji i bilo kakav monopol, i koja bi podsticala proizvodnju a ne samo prodaju firmi. A upravo time smo zapali u ćorsokak.


O tome rečito svedoče i oni fudbalski stručnjaci koji su prilikom nedavnih ka-tostofalnih poraza proslavljenih fudbalskih klubova Crvene Zvezde i Partizana videli kao kobnu posledicu orjentacije na trgovinu fudbalerima umesto na razvoj samog fudbala.

Za ozbiljno razmišljanje je podatak da od svih odbora Narodne skupštine Srbi-je samo odbor za privredu nije održao ni jedni sednicu. Nije ni poznato da su političke stranke imale bilo kakve rasprave o načelima regulacije privredne poli-tike zemlje. Ponekad se govori da nema političke volje da se reformiše sistem, a previđa se koliko su one snažna u njihovom izbegavanju, čak sprečavanju, pri-merice u otporu izbora za ustavotvornu skupštinu.

VI.

Kršenje zakona ne vodi vladavini zakona - Nedavno, juna 2011.g. stiglo je upozorenje EU iz Brisela da vlasti u Srbiji preispitaju drastične primere kršenja zakona u privatizaciji, naročito tamo gde su nadležni sudovi presudili u korist oštećenih radnika i akcionara. Vlast je obećala da će nešto preduzeti. Do sada nije ništa preduzela i ako je zvanično priznat podatak da je više od četvrtina privati-zacija obavljeno protivzakonito, prema odlukama nadležnih sudova. U vezi sa tim otvara se pitanje, na koji način se može ipak učiniti bar minimalni korak ka zaista uspostavljanju sistema vladavine zakona, jer više je nego očigledno, da se na kršenju zakona, ne može zasnivati vladavina zakona. Ukoliko se ne otvori proces preispitivanja i uklanjanja drastičnih primera kršenja zakona ,može se do-goditi da upravo na tim iskustvom kršenja zakona može da se gradi jedan trajniji sistem, suprotan vladavini zakona.

Umesto pozivanje na autoritet EU bilo bi korisno kritički se osvrnuti na iskustva vladinog Saveta za borbu protiv korupcije koji već desetak godina upozorava Vladu na razna kršenja zakona i ugovora, kao i na realne mogućnosti ispravljanja grešaka. Valja odgovoriti na pitanje zašto baš ni jedna od preporuka Saveta nije valjano razmotrena ni prihvaćena.

Zar iskustvo u odbrani zakona od njegovog kršenja nije pouzdana osnova za uspostavljanje i razvoj autonomnog pravosuđa? Ili će i tu da nadvlada trend dominacije kadrova „lojalnih“ izvršnoj vlasti? Umesto pažljivog negovanja pozi-tivnog iskustva kao da sve počinje iznova, novim propisima i institucijama koje nikako da „zažive“. Slično je i sa medijima, koji su sve manje orjentisani na ja-vnost, a sve više na proizvodnju javnog mnjenja u službi propagandnih aparata postojećih centara moći. Ako se nastave sadašnji trendovi, nije isključeno da baš ono što je izgledalo kao oblik borbe protiv sistemske korupcije, post-aje upravo njen novi i sofisticirani i vitalni deo otpora na stvarne alternative.


VII.

Poruke „Jugoremedije“ i njihova sudbina – Prvi otpori grupe radnika i ma-lih akcionara „Jugoremedije“, koju je predvodio radnik Zdravko Deurić, protiv sumnjive prodaje državnog paketa akcija „kontraverznom biznismenu“ s polici-jske poternice, sporo su ali sigurno zadobijali podršku sve šire javnosti. Polako su labavila i podozrenja građana Zrenjanina prema tim najbolje plaćenim rad-nicima u gradu. Poruka o smislu njihove borbe dosezala je i do drugih radnika. A kad su se nakon trogodišnje borbe vratili u firmu, obnovili je i rekonstruisali po evropskim standardima, oblikovala se nova poruka. Ona je svedočila o spo-sobnosti radnika i malih akcionara da učestvuju u odlučivanju o razvoju firme. Ova poruka je podsticala i radnike i male akcionare drugih firmi, naročito u Zren-janinu (Bek, Šinvoz, IPOK... ) da vode sličnu borbu. Pomenute i još neke firme su, međutim, naišle na snažnije otpore pa su gunute u stečaj. To je i poruka „Jug-oremediji“ šta joj se sprema, ako se ne prikloni diktaturi vlasti.

Ono što je donedavno postojao za mnoge privlačan primer smisaone borbe za radno mesto i život od vlastitog rada, za zaštitu vlasničkih prava malih i velikih akcionara, za razvoj privrede i društva, sve više zaklanja konstelacija moći u okruženju s produženim pipcima u samoj firmi. Slabi su izgledi da će pomoći iko iz sadašnjeg kruga moćnika ili blizak njima, čak i nekim retkim gestom milosti.

Ostaje, kao glavni oslonac, verovanje u ispravnost svoga dosadašnjeg delovanja i nada da su u našoj zemlji ipak realno moguće promene koje će otvoriti put konkretnom poštovanju zakona, ograničenju moći sadašnjih glavnih aktera tran-zicije, korišćenju domaćih pozitivnih iskustava , samo tako najavljivane re-forme mogu početi da se ostvaruju. Od prelomnog značaja može biti priprema valjanih izbora koji neće služiti samo promeni kadrova na vlasti, već reformi same vlasti,privrede i društva i kako da odolimo napadnim prodorima socijalne i na-cionalne demagogije. Jedino tako, iskoračićemo iz opake kolotečine reprodukcije obesnih moćnika i bespomoćnih podanika koji trajniju letargiju povremeno preki-daju izlivima gneva i lažnih uzdanja u kuku i motiku. Ako je borba za izbornu smenu vlasti ozbiljna tekovina zalaganja za demokratske promene, puko glasanje bez stvarnog izbora pravca i načina promena, dovodi u pitanje i sam početak de-mokratskog procesa. Zato je zaista krajnje vreme da kampanja za naredne izbore u svom središtu ima suštinske probleme naših života a ne puki razmeštaj kadrova. U tom slučaju neće biti razloga za strah od prevelike apstinencije građana koji gube poverenje u stvarni smisao izbora i demokratije u Srbiji.

Udruženje RavnopravnostU Zrenjaninu, 05.10.2011.god.


Predlog za formiranjeAnketnog odbora u Jugoremediji

Prema zvaničnim podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Zrenjanin i Pirot su najveći gubitnici tranzicije u Srbiji. Katastrofalno stanje zre-njaninske privrede, prouzrokovao je veliki broj loših privatizacija. „Jugoremedi-ja“ je jedno od retkih zrenjaninskih preduzeća koje i dalje radi. Naša fabrika danas radi isključivo zahvaljujući borbi njenih radnika i malih akcionara. Država, kao vlasnik 42% akcija fabrike, ne samo što nikada nije podržala napore radnika i malih akcionara „Jugoremedije“, već nam godinama stvara prepreke i nagomi-lava probleme. Ovakvo postupanje vlasti u „Jugoremediji“ preti da nas odvede u stečaj. Lokalna samouprava mora da zauzme jasan stav prema pritiscima na „Jugoremediju“, jer je dovedeno u pitanje 460 radnih mesta u gradu koji je već platio visoku cenu korupcije u privatizaciji.

Država je 2002. godine prodala Jovici Stefanoviću-Niniju manjinski paket ak-cija „Jugoremedije“ i omogućila mu da postane većinski vlasnik. Zahvaljujući upornoj borbi malih akcionara, sudovi u Srbiji su krajem 2006. godine utvrdili kršenje zakona i ugovora u privatizaciji naše fabrike, poništili ugovore koje je država zaključila sa Stefanovićem i vratili fabriku njenim zakonitim većinskim vlasnicima, malim akcionarima.

Tokom vladavine Jovice Stefanovića, državne institucije u Srbiji tolerisale su ne-zakonito postupanje tadašnjeg menadžmenta, na štetu države, na štetu građana koji koriste naše lekove, i na štetu same „Jugoremedije“, njenih akcionara i rad-nika. Od marta 2007. godine, kada je glasovima malih akcionara izabrana nova uprava, pa do danas, država odbija da podrži oporavak „Jugoremedije“, primora-va nas da u nerazumno kratkim rokovima vraćamo dugove koje nam je ostavio Stefanovićev menadžment, i sprovodi konstantne policijske istrage o poslovanju nove uprave, istrage koje narušavaju poslovni ugled fabrike i ugrožavaju njen rad.

Dakle, ispravljanje greški koje je država napravila u privatizaciji, palo je nakon marta 2007. godine isključivo na male akcionare i radnike, koji su već bili oštećeni i kršenjem zakona u privatizaciji. Država niti priznaje svoje greške, niti pomaže da se njihove posledice otklone, već naprotiv, samo još više otežava borbu radnika i malih akcionara.

Prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, do sada je raskinuto čak 25% od ukupnog broja ugovora o privatizaciji, bilo od suda, ili od Agen-cije za privatizaciju. Greške napravljene u „Jugoremediji“, dakle, nisu izuzetak.


Između ostalih, raskinut je i ugovor o privatizaciji zrenjaninskog „Šinvoza“. Međutim, vlasnik „Šinvoza“ Nebojša Ivković je lošim poslovnim potezima pre-thodno uspeo da odvede fabriku u stečaj, da bi se onda u stečaju pojavio kao većinski poverilac preduzeća koje je upropastio. Kroz postupak stečaja, nad ko-jim je kao većinski poverilac imao potpunu kontrolu, Ivković je ostavio radnike bez posla, akcionare bez akcija, i vratio se u „Šinvoz“ kao jedini vlasnik.Anketni odbor Skupštine Grada Zrenjanina je pre tri godine ustanovio da je u privatizaciji „Šinvoza“ prekršen zakon i da je preduzeće namerno odvedeno u stačaj. Ovakav izveštaj Anketnog odbora podržali su jednoglasno svi odbornici, i iz vlasti, i iz opozicije, čime je ovaj Grad pokazao da je jedinstven u zaštiti naše privrede i odbrani prava građana Zrenjanina na rad i privatnu imovinu.

Danas se i nad „Jugoremedijom“ nadvila opasnost od montiranog stečaja. U našem slučaju, stečaj pokušava da izazove manjinski akcionar – država Srbija.

Od 1. marta 2007. godine do danas, rad u „Jugoremediji“ ni jednog trenutka nije bio normalan odlazak na posao i privređivanje na korist radnika, akcio-nara, potrošača i šire društvene zajednice, već izgleda kao jedno neprekidno i beskrajno vanredno stanje – dok je bivšem, nezakonitom vlasniku država toleri-sala kriminalno poslovanje na štetu „Jugoremedije“, uprkos brojnim tužbama i krivičnim prijavama malih akcionara, sadašnja uprava je pod konstantnom polici-jskom istragom „po nalogu odozgo“ i medijskim pritiscima koji onemogućavaju normalno poslovanje, iako je svaka dosadašnja istraga pokazala da nezakonitosti u našem radu nema; tamo gde je Jovica Stefanović nailazio na razumevanje i podršku državnih organa kao legitiman biznismen, sadašnja uprava nailazi na uvrede, ucene, aljkavost birokratije i „smetnje na vezama“. Javnosti je poznato da smo se još od prvog dana suočili sa ovim „dvostrukim standardima“. Sigurno se sećate da je Poreska uprava četiri godine dozvoljavala Stefanoviću da ne plaća poreze i doprinose, ali da su nakon našeg dolaska na čelo fabrike tražili da se na-gomilani dug odmah plati, jer će nas u protivnom gurnuti u stečaj. Ovakvo stanje traje do današnjeg dana i prati nas na svakom koraku. Navešću jedan skorašnji primer kakav je odnos države prema „Jugoremediji“ i kako biti u rukovodstvu fabrike koju vlast hoće da uništi.

Posle sniženja cena lekova juna ove godine, proizvodnja Lasiksa i Amino-filina je za „Jugoremediju“ postala nerentabilna. Mi smo podneli zahtev za povećanje cena ovih preparata, ali smo istovremeno obavestili Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) da ćemo uprkos nerentabilnosti nas-taviti proizvodnju Lasiksa i Aminofilina, i pritom ih zamolili za pomoć da se problemi sa cenama prevaziđu. Odgovorili su nam da, iako nisu nadležni za određivanje cene lekova, podržavaju naše zahteve za većim cenama.


Mesec dana kasnije, RFZO nam se obraća u vezi sa navodnim problemima u snabdevanju zdravstvenih ustanova Aminofilinom i traži da ih hitno obavestimo o raspoloživim količinama i dinamici snabdevanja. Odmah smo ih obavestili da nestašice nema, ali smo zatražili i njihovo mišljenje da li su količine koje smo obezbedili dovoljne, kako bi smo, ukoliko je potrebno, ne vreme povećali proiz-vodnju.

Nakon mesec dana, krajem avgusta ove godine, na sastanku koji je organizovalo Ministarstvo zdravlja, od predstavnika RFZO saznajemo da su podneli zahtev da se Lasiks i Aminofilin stave na listu prioritetnih uvoza. Zahtev je navodno podnet na osnovu informacija o nestašici ovih preparata koje je RFZO dobio od apotekar-skih ustanova i veledrogerija, ali se ne kaže kojih. Pritom je presedan u poslovnoj praksi da je RFZO ovaj zahtev podneo a da prethodno nije konsultovao „Jugore-mediju“ kao proizvođača da li imamo ove preparate, da li ih proizvodimo, kakvi su nam planovi proizvodnje i slično. Dopis koji su nam dostavili mesec dana ranije odnosio se samo na Aminofilin, i tada smo ih obavestili da smo obezbedili potrebne količine i zamolili za mišljenje da li je potrebno da povećamo proizvod-nju. Na sastanku smo ih, naravno, pitali zbog čega nas nisu konsultovali pre nego što su podneli zahtev za stavljanje naših lekova na prioritetan uvoz. Dobili smo odgovor da su pokušali da nas kontaktiraju, ali da nisu uspeli. Dva dana kasnije obavestili smo ih o količinama Lasiksa i Aminofilina na tržištu i od tada smo krenuli u akciju direktne prodaje Aminofilina krajnjim kupcima.U vezi sa našim zahtevom za povećanje cena ovih preparata još uvek nismo dobili nikakav odgovor.

Neprekidni pritisci koji traju od 1. marta 2007. godine, do te mere su iscrpeli „Jugoremediju“ da danas ne možemo da otplaćujemo kredite u koje smo morali ući da bismo uskladili proizvodnju sa GMP standardima. Predstavnici Ministars-tva ekonomije nas već mesecima prozivaju zbog duga koji imamo prema „Sanofi-Aventisu“, iako je upravo njihova politika prema „Jugoremediji“ dovela do toga da nismo u mogućnosti da izvršavamo ove obaveze. Ne samo domaća javnost, već odnedavno i evropski zvaničnici, očekuju od vlasti u Srbiji da preispitaju postupanje u privatizaciji, a ne da trijumfuju nad posledicama svojih pogrešnih poteza.

Pre pola godine Vladi je stigao dopis iz Brisela da se očekuje ozbiljna ana-liza više od dvadeset slučajeva privatizacije u Srbiji, među kojima su i dva iz našeg grada – „Jugoremedija“ i „Šinvoz“. Ta analiza treba da odgovori na pi-tanje da li je greška bila u kršenju zakona i ugovora, ili je greška u raskidu ugovora zbog kršenja zakona. Ako vlast u Srbiji odgovori da je greška bila u kršenju zakona, to će značiti da imamo šanse da uspostavimo vladavinu zakona.


Ako, naprotiv, zaključe da su pogrešili što su raskinuli nezakonite ugovore, naše šanse za vladavinu zakona su nikakve. Ne znam kakav će zaključak izvesti Vlada, ali na našem primeru se jasno vidi da je od maja ove godine, kada je stiglo pismo Evropske unije, odnos vlasti prema „Jugoremediji“ samo još gori nego što je bio, i da njihovo postupanje ide u pravcu uništenja naše fabrike i uklanjanja dokaza o kršenju zakona o katastrofalnim posledicama koje je ono imalo na privredu Srbije.

Očekujemo da, kao i u slučaju „Šinvoza“, Skupština Grada Zrenjanina oformi Anketni odbor koji će utvrditi istinu o uzrocima krize u „Jugoremediji“ i sprečiti još jedan montirani stečaj u Zrenjaninu. Očekujemo da Grad Zrenjanin jasno kaže da li je za vladavinu zakona, ili za zataškavanje bezakonja, da li je za otvaranje novih radnih mesta, ili za uništavanje postojećih.

U Zrenjaninu Direktor “Jugoremedije”16.12.2011.god. Zdravko Deurić


Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,br. 001, 14.01.2012.god.

Pretnja stečajem Skuština grada Zrenjanina je na svojoj sednici od 29.12.2011. godine donela rešenje o obrazovanju i imenovanju predsednika i članova Anketnog od-bora, za utvrđivanje trenutnog stanja u fabrici lekova “Jugoremedija” AD Zre-njanin u sastavu : Pecikoza Vladimir, predsednik i članovi: Dane Mašić, Milivoj Marjanović, Jan Janošik i Ištvan Mesaroš. Svrha formiranja AO je da se pro-veri tačnost postojećih saznanja kao i da se prikupe nova saznanja o teškoćama u tekućem poslovanju, i o tome obaveste nadležni organi vlasti i javnost. Raste pritisak da se smanji obim posla i radne snage, te se javlja ozbiljna pretnja stečajem. Favorizuje se uvoz lekova, zakonski izjednačava sekundarna proizvodnja (pakovanje),na uštrb domaće proizvodnje. Takva poslovna politika se ostvaruje preko poslušnog rukovodstva, ali ne postoje nikakve garancije, čak i da se i prihvate uslovi izvršne vlasti, da će Jugoremedija opstati. Zato je logično da se takvoj vlasti ne veruje.Za dokaz ovakve tvrdnje navodimo sledeća sopstvena iskustva.

Predistorija

Država je sačinila kupoprodajni ugovor sa Jovicom Stefanovićem - Ninijem (septembar,2002.godine), i za sve godine borbe radnika i radnika-akcio-nara davala mu podršku, a neprekidno suzbijala borbu za poštovanje zakonitosti i ugovornih obaveza. Borba za dokazivanje istine u Jugoremediji trajala je tri godine (2004-2007). Korišćene su sve metode nenasilnih protesta; štrajkovi, štrajk glađu, pro-testi ispred Vlade RS, okupiranje prostora u našoj Skupštini grada, u Agenciji za privatizaciju itd. Velika grupa pobunjenih radnika (150) je nezakonito otpuštena, fizički su zlostavljani od žandarmerije, policije i privatnog obezbeđenja “gazde”. Nekoliko ljudi je uhapšeno. Konačno, sudske vlasti su odlučile da su radnici u pravu, vratili ih na posao, i posle odluke Trgovinskog suda uspostavljena je legalna uprava od strane većinskih vlasnika, oko 4000 malih akcionara ( oko 58%), a državi je nakon raskida ugovora vraćeno njenih 42%. I onda i sada, više hiljada naših sugrađana direktno je zainteresovano da fabrika uspešno posluje, odnosno sačuvaju svoje vlasništvo. Posle odluke sudskih organa 2007. godine da su radnici u pra-vu, evo već skoro pet godina, država, suvlasnik 42% firme, ne pokazu-je nikakvu odgovornost i ignoriše partnerski odnos, pokazujući nesavesno ophođenje prema svom delu vlasništva. Nije obeštetila fabriku, a oko 20 mil-iona duga Stefanovićeve uprave je vraćeno od strane akcionarske uprave.

Plan rada Anketnog odbora


Istovremeno nas je zakonski obavezala da izvršimo rekonstrukciju ( po tkz. GMP standardima), što je koštalo 12 miliona evra kreditnih sredstava sa visokim, nepo-voljnim kamatama.Januara 2010. Jugoremedija je uspešno završila rekonstrukciju fabrike dobija-njem srpskog sertifikata GMP standarda. Izvršna vlast je direktno snizila cene lekova, tako da se neki lekovi Jug-oremedije proizvode sa gubicima, na uštrb neisplaćenih zarada. Proizvodnja traje i dalje, iako sa gubicima, jer ne može se prihvatiti ni mogućnost, da pacijentima budu ugroženi životi.

Spoljni i unutrašnji pritisci

Država je po svaku cenu, a u vreme najžešće ekonomske krize, želela da proda svoj udeo, bez jasne koncepcije, objedinjavajući i paket akcija malih akcionara. To se odvijalo u atmosferi sumnjičenja, policijskih upada, razmahanog tabloidnog senzacionalizma. Nijedna sumnja u zakonitost poslovanja nije nigde i nikada potvrdjena, a ostao je samo neuspeli tender i ogromna šteta po ugled naše fabrike. U takvoj atmosferi grupa radnika-akcionara, ne verujući državi zbog navedenog ponašanja, odlučuje, da budu investitori u radna mesta ulažući svoja sredstva u novi pogon Penfarma. Iako otvaramo pedeset novih radnih mesta, za razliku od stranih investitora, državna agencija SIEPA u dva navrata odbila je sufinansiranje novih radnih mesta. Izvršna vlast daje portporu i organizuje naše protivnike, koji u mediji-ma dobijaju značajan prostor, stvarajući atmosferu da je u fabrici jedini problem menadžment i vd direktor, i kako bi bilo bolje da se postave drugi ljludi, oni koji bi bili poslušni vlasti. Na jedinom razgovoru oko teškoća u tekućem poslovanju u Ministarstvu ekonomije, otvoreno je izgovorena ucena, da bi država pomogla, ako bi se radničko rukovodstvo uklonilo, i skoro neverovatno, da bi onda država post-avila novi menadžment, ignorišući baznu činjenicu da je ona manjinski vlasnik! Reprezentativni fabrički sindikat, Samostalni sindikat, bio je nosilac borbe protiv svevlašća “ gazde” Ninija, a za pravo na rad, poštovanje kolektivnog ugo-vora, za slobodu čoveka koji neće da bude bezlična krpa. Sada, uz pomoć “spoljne ruke”, u formiranju je sindikat Nezavisnost, čija načela su se mogla pročitati u lokalnom Zrenjaninu (25.11.2011.), a glase, da treba služiti bilo kojem gazdi (pa makar on bio i Nini). Ovaj još uvek nereperezentativni sindikat vrbuje članstvo tako da radnici u što većem broju tuže sopstvenu firmu za neisplaćene dohotke. Aktuelna tužba Aventisa, zbog neplaćenih prava na licen-cu, sa pretnjom spaljivanja već gotovih proizvoda, takodje u saglasju sa izvršnom vlasti, ide ka sejanju straha, nesigurnosti i destabilizacije kolek-tiva. Istovremeno, za vreme Stefanovićeve uprave, takva kašnjenja u plaćanju su se tolerisala, bez ikakvih pritisaka na Jovicu Stefanovića.


Iz iskustva rada Anketnog odbora o Šinvozu već imamo jasnu sliku kako izgleda režirati stečaj. U fabrici koja je gurnuta u namerno izazvani stečaj kako je AO grada Zrenjanina zaključio (03.02.2009.) i Skupština grada jednoglasno usvo-jila, preko 400 radnika je ostalo bez posla, a oko 1500 akcinara sa paketom od 44% vlasništva bez akcija. U fabriku se kroz plan reorganizacije vraća stari “gazda” kao apsolutni vladar, bez balasta radnika i akcionara. Danas, nakon više od dve godine u medijima se afirmativno govori o poslovanju Šinvoza, što se može nazvati neviđenim ciniz-mom. Tadašnji AO je imao i jasan zahtev, da se vrati imovina lokalnim samou-pravama, jer je to najsigurniji put za rešavanjem problema nastalih u privati-zacijama.

Definicija sadašnje situacije

Iz svega ovoga, što definiše današnju situaciju, jasno je da je jedino ra-cionalno rešenje problema Jugoremedije, uklanjanje proizvoljnosti i neodgov-ornosti izvršne vlasti. Umesto da sledi sudsku odluku iz 2007. godine i ispravi učinjene greške, izvršna vlast se ponaša na navedeni način. Poenta je da je propuštena prilika kada je sudska vlast presudila u korist akcionara (januara 2007.) da se na toj činjenici gradi politika države, a ne na onome što je sud odbacio. Dakle ne na kršenju zakona nego na poštovanju zakona. Ni sada nije kasno da se na tome podatku potraži realni oslonac za vladavinu zakona u našoj zemlji. Ako se to ne ispravi onda dobijamo jedan trajni sistem koji počiva na kršenju zakona, odnosno na bezakonju. Nalog Evropske unije iz juna 2011, o preispitivanju privatizacije, u dvadesetak srpskih preduzeća ( medju njima su i Jugoremedija i Šinvoz) ostao je bez odziva. Pod oznakom “službena tajna” javnosti nije dostupan čak ni iz-vorni tekst. Niko od radnika i akcionara nije impresioniran Briselom, ali nema ni poverenja da će policijske istrage nešto doneti. Radnici vode borbu za vladavinu zakona koja garatuje zaštitu svojine, zaštitu radnog mesta i neke elementarne ljud-ske vrednosti. Ako se to ne poštuje, i raste siromaštvo, bezakonje i broj nezapo-slenih, onda je teško u takvom društvu živeti, i ne samo u lokalnoj zajednici, već i u čitavom društvu. I konačno, naša lokalna samouprava, tokom naše višegodišnje borbe, iako bez ingerencija, stala je na stranu radnika, a drugi put, u slučaju Šinvoz izveštaj Anketnog odbora jednoglasno je usvojen. Mi ne želimo da prodjemo kao zrenjaninski Šinvoz, čiji radnici su izgubili vlasništvo nad svim akcijama i završili na Birou rada. Odgovornost Narodne skupštine je u donošenju zakona, ali i u nadgledanju njihove primene.

U Zrenjaninu Predsednik AO06.01.2012.god. VladimirPecikoza



Šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji, gospodinu Vensanu Dežeru

Specijalnom izaslaniku Evropskog parlamenta za Balkan,gospodinu Jelku Kacinu

Poslanicima Evrospkog parlamenta

Poštovana gospodo,

Zrenjaninska fabrika lekova „Jugoremedija“, i fabrika za proizvodnju penicilina „Penpharm“, koju „Jugoremedija“ gradi zajedno sa grupom svojih radnika-akcio-nara, već godinu i po dana su pod snažnim pritiskom političkih struktura, finansi-jskih moćnika i medija u Srbiji. Iako je Evropska unija u junu ove godine naložila Srbiji da preispita 24 sporne privatizacije, među kojima je i nezakonita prodaja akcija „Jugoremedije“ 2002. godine, vlasti u Srbiji užurbano preduzimaju korake potpuno suprotne zahtevima Brisela.

Radnici i mali akcionari „Jugoremedije“ su upornom višegodišnjom borbom 2007. godine uspeli da pred sudovima u Srbiji dokažu da su država i privatni in-vestitor Jovica Stefanović prekršili zakone o privatizaciji i ugovor o kupoprodaji 42% akcija „Jugoremedije“. Rezultat ove borba bio je raskid ugovora između države i Stefanovića, nakon čega su mali akcionari preuzeli upravu nad fab-rikom. Međutim, država do danas nije ništa preduzela da ispravi greške naprav-ljene u privatizaciji „Jugoremedije“. Nisu pokrenuti krivični postupci ni protiv Stefanovića, ni protiv odgovornih lica u državnim organima nadležnim za priva-tizaciju, a otklanjanje štete nanete fabrici spalo je isključivo na radnike i male akcionare. Nova uprava je od nezakonite privatizacije nasledila gubitke i dugove u ukupnom iznosu od preko 30 miliona evra. Bez ikakve podrške države, koja je sa 42% kapitala suvlasnik i najveći pojedinačni akcionar „Jugoremedije“, fabrika je uz velike napore radnika-akcionara pokrila nasleđene gubitke, vratila dugove i investirala 11 miliona evra u modernizaciju proizvodnih pogona radi njihovog usklađivanja sa evrospkim standardima Dobre proizvođačke prakse. Krajem prošle godine, „Jugoremedija“ je zajedno sa grupom svojih radnika-akcionara ušla u zajedničku izgradnju fabrike penicilinskih preparata „Penpharm“.

Vlast, finansijski moćnici i mediji koji su pod njihovom kontrolom iz-begavaju da govore o greškama u privatizaciji u Srbiji. Kada se ove teme i otvore u javnosti, to se čini na način koji građanima sugeriše da je pljačkaška mašinerija svemoćna, i da je borba za zakonitost uzaludna.

Peticija podrške Jugoremediji


Posledice ovakve propagande vidljive su u relevantnim istraživanjima – istovre-meno dok, prema nalazima Transparency International, indeks percepcije korup-cije u Srbiji iz godine u godinu raste, istraživanje koje je nedavno realizovala Ambasada Holandije u Beogradu govori da je prijavljivanje korupcije u Srbiji od 2004. godine u konstantnom padu.

Rezultati višegodišnjih napora radnika-akcionara „Jugoremedije“ govore sasvim suprotno od onoga što propagiraju politička vlast, finansijski oligarsi i kontro-lisani mediji. Zbog toga se na „Jugoremediju“ već godinu i po dana vrši kon-stantan pritisak. Policija sprovodi istragu o navodnim zloupotrebama, koja još uvek nije dovela nidokakvih rezultata, ali publicitet koji prati ovu istragu stvara uverenje da se u fabrici dešava „nešto nezakonito“. Glasine i konstantni policijski pritisci dovode do toga da partneri i poslovne banke odustaju od saradnje sa „Ju-goremedijom“, delom zbog sumnji izazvanih policijskom i medijskom hajkom, a delom i zbog straha da bi i sami mogli postati predmet hajke.

Jasno je da vlast nastoji da potpuno izoluje „Jugoremediju“, da bi je potom uništila.

Vlasti u Srbiji ne samo da ignorišu nalog Evropske unije da se utvrdi istina o 24 sporna slučaja privatizacije, među kojima je i „Jugoremedija“, već zloupotrebom policije i medija nastoje da unište i one primere koji ukazuju da se istina može utvrditi, i da se greške mogu ispraviti. Pritom, tužilaštvo odbija zahteve da ja-vnosti stavi na uvid pismo Evropske unije, pod izgovorom da bi objavljivanje ovog dokumenta ugrozilo istragu, a novinari velikih medija dobijaju dojave „iz neimenovanih izvora bliskih Vladi“ da pismo EU zapravo i ne postoji.

Zato apelujemo na Vas da preduzmete sve što je u Vašoj moći da se sprovede na-log Evropske unije dat vlastima u Srbiji za preispitivanje 24 sporna slučaja priva-tizacije, i da se zaštite rezultati postignuti u „Jugoremediji“. Ukoliko „Jugore-medija“ i „Penpharma“ nestanu, nestaće jedan od retkih primera koji građanima Srbije i dalje ulivaju nadu da borba za poštovanje zakona ima smisla, i da se napravljene greške mogu ispraviti.

S poštovanjem,dr Nebojša Popovdr Zagorka GolubovićŽelimir ŽilnikZlatoje MartinovAnna LederPeter HaumerRainer Thomann

Milica RužičićKathrin JurkatOlivija RusovacTamara VukovMatija MedenicaIvan ZlatićMilenko Srećković

Vladan JeremićBoris KanzleiterVladimir NovakovićDragomir OlujićDorel MohoraKrunoslav Stojakovići mnogi drugi

Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,br. 001, 14.01.2012.god


Jugoremedija se danas ponovo suočava sa pitanjem opstanka. I pored redovne proizvodnje, radnici u fabrici već više od tri meseca nemaju redovan lični doho-dak. Naše iskustvo, a i drugih radnika i malih akcionara širom Srbije, govore da je na delu već viđen scenario koji ima za cilj gašenje radnih mesta i uništavanje imovine akcionara.

Ne tako davno, zrenjaninski Šinvoz je otišao u stečaj uprkos činjenici da je utvrđeno kršenje zakona i ugovora od strane kupca, nakon čega je ugovor i raskinut. Ipak, za radnike i akcionare Šinvoza ništa se nije promenilo. Delovan-jem sprege države i kriminala kroz postupak stečaja, nesavesni kupac se ponovo vratio u fabriku koju je upropastio, i koja mu je oduzeta zbog kršenja zakona i ugovora. Nesavesni vlasnik je kroz stečaj dobio čak i više nego što je prethodno imao, jer je postao vlasnik čitave fabrike, uključujući i 44% vlasništva koje je pre stečaja pripadalo malim akcionarima.

Tri godine posle otimanja Šinvoza, Jugoremedija je danas u istoj poziciji. Iako država poseduje 42% akcija fabrike, Republički fond za razvoj blokira račun Jugoremedije i ne dozvoljava nam da radimo. Na čelu Upravnog odbora ovog tela nalazi se ministar ekonomije Nebojša Ćirić. Ministar zdravlja Zoran Stanković, s druge strane istovremeno traži od domaćih proizvođača da isporučuju lekove čak i po cenu negativne kalkulacije.

Jugoremedija i pored gubitaka u proizvodnji nije odustala od snabdevanja lekov-ima naših građana. Međutim, i pored odobrenja Vlade da se podigne cena lekova (Lasix ampula, Aminofilin retard ampula), sprovođenje te odluke se stopira već više od dva meseca.

Fond za razvoj je državna institucija formirana za podršku razvoju i opor-avku privrede. Javnosti je poznato da su krediti Fonda za razvoj prethodnih godina često odobravani ne za razvojne projekte, već za troškove tekućeg poslovanja firmi bliskih vladajućim strankama. Jugoremedija je koristila kredit Fonda za razvoj da bi realizovala usklađivanje proizvodnih pogona sa evropskim standardima Dobre proizvođačke prakse (GMP), što je bila naša obaveza po Zakonu o lekovima.

Saopštenje povodom štrajka upozorenja

SAMOSTALNI SINDIKAT JUGOREMEDIJE AD ZRENJANIN


Ipak, dok se pojedinim preduzećima dugovi prema Fondu za razvoj prolngiraju, reprogramiraju, pa čak i otpisuju, u drugim slučajevima Fond za razvoj se koristi radi pritisaka i guranja firmi u stečaj. Koji je interes vlasti da onemogućava rad Jugoremediji, u kojoj je Republika Srbija najveći akcionar sa 42% akcija? Koji je interes ministara u Vladi Srbije da preko Fonda za razvoj dodatno destabilizuju domaćeg proizvođača lekova, koji upravo zbog državne politike prema farmaceu-tskoj industriji već posluje po nepovoljnim uslovima? Čiji je interes da se uništi fabrika čiji zaposleni bez obzira na sve poteškoća svaki dan proizvode lekove za naše građane?

Radnici i akcionari Jugoremedije su godinama uporno ukazivali na greške koje je država napravila u privatizaciji naše fabrike. Sudovi su 2007. godine ut-vrdili da smo u pravu. Tokom naredne četiri godine, ispravili smo sve greške koje su drugi pravili u Jugoremediji. Maja ove godine i Evropska unije se obratila Vladi Srbije sa zahtevom da preispita više od dvadeset spornih slučajeva privati-zacije, među kojima je i Jugoremedija. Vlasti u Srbiji, međutim, ignorišu zahteve Brisela na isti način kao što već godinama ignorišu i zahteve građana Srbije. Iako vlasti u Srbiji deklarativno teže članstvu u Evropskoj uniji, pola godine nakon naloga iz Brisel ne samo da nije došlo ni do kakvog poboljšanja, već je stanje u Jugporemediji samo još gore nego ranije. Da li vlast misli da će uništavanjem Jugoremedije zataškati greške napravljene u privatizaciji?

Tražimo od državnih institucija da počnu da ispravljaju greške naprav-ljene u privatizaciji, koje se više ničim ne mogu sakriti ni od domaće javnosti, ni od Evropske unije!

U Zrenjaninu05.01.2012.godine Samostalni sindikat Jugoremedije AD



У ИМЕ НАРОДА ТРГОВИНСКИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Наталија Пејић-Кордић, као судија појединац, одлучујући у парници по тужби тужиоца АД “Јака 80 - Радовиш”, Република Македонија против туженог Акцијски фонд Републике Србије из Београда Трг Николе Пашића 5, кога заступа Сава Анђелковић, адвокат из Београда, Нушићева 10 са умешачем на страни туженог Удружење акционара АД “Југоремедија 2” из Зрењанина кога заступа Горан Радовић, адвокат из Београда, Косовска 34, ради утврђења апсолутне ништавости Уговора о инвестиционом улагању и утврђења делимичне ништавости Уговора о купопродаји удела методом јавне аухције, вредност спора 1.500.000,00 по тужби и, раскида Уговора о купопродаји удела методом јавне аукције и Уговора о инвестиционом улагању без означења вредности спора донео је дана 31.5.2006 године у присуству пуномоћника странака следећу:

ПРЕСУДУ

I - ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужисоца АД “Јака 80 -Радовиш”, Република Македонија којим је тражи да суд утврди апсолутну ништавост Уговора о инвестиционом улагању број 1457/02 од 2.10.2002 године који је закључен између Акцијског фондаРепублике Србије и Предузећа “Јака 80 - Радовиш, РепубликаМакедонија, за чије закључење је искључиво крив тужени Акцијски фонд Републике Србије, КАО НЕОСНОВАН.

II - ОДБИЈА СЕ приговор стварне ненадлежности Трговинског суда у Београду КАО НЕОСНОВАН.

Ш - ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца АД “Јака 80 -Радовиш” Република Македонија којим је тражио да суд утврди делимичну ништавост Уговора о купопродаји удела методом јавне аукције број Ов. 1198/02 од 10.9.2002 године, који Уговор је закључен измећу Акцијског фонда Републике Србије и Предузећа “Јака 80 -Радовиш” из Македоније, те да се одредбе односно чланови З. 1. 4., 3. 1. 5., 5, 7.3.1, 7.3.4, 7.3.5, 7.4.1, 7.4.2, 7.4.3, 7.5.1. тог Уговора сматрају ништавнм, те да у преосталом делу Уговор остане на снази, КАО НЕОСНОВАН.

Sudska presuda kojom je Jovici Stefanoviću oduzeta Jugoremedija


IV - УСВАЈА СЕ противтужбени захтев туженог -противтужиоца Акцијски фонд Републике Србије, па се раскида Уговор о купопродаји удела методом јавне аукције закључен са тужиоцем А.Д. “Јака 80 - Радовиш” Република Македонија 1198/02 од 10.9.2002 године, оверен у Првом општинском суду у Београду II. Ов. бр. 4122/2002 од 13.12.2002. године, као и Уговор о инвестиционом улагању од 2.10.2002 године под бројем 1457/02.

V - УСВАЈА СЕ предлог туженог - противтужиоца Акциски фонд Републике Србије за одређивање привремене мере, па се тужиоцу А.Д. “Јака 80 - Радовиш” Република Македонија забрањује отуђење и оптерећење, као и располагање на други начин имовином Предузећа “Југоремедија” А.Д. нз Зрењанина као и упис у регистре код надлежннх органа ове забране до правоснажно окончања парнице.

VI - Ова одлука ће бити основ за брисање неоснованог уписа у регистарском улошку број 1-260 промене оснивача за “Југоремедија” Фабрика лекова, д.о.о. Зрењанин Трговинског суда у Зрењанину.

VII - У осталом делу противтужбени захтев туженог -противтужиоца којим је тражио поништај свих осталих уписа у судски регистар регистарског улошка број 1-260 Трговинског суда у Зрењанину одбацује се.



PREDMET: Dopuna dopisu upućenom Upravnom odboru (od 21.12.2010.) del. Br. 10823

Za sva pravna lica koja poseduju dozvolu za proizvodnju lekova Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima čija je prva verzija objavljena u Službenom glasniku RS broj 84 od 24.07.2004. prvi put je definisan rok za implementaciju smernica dobre proizvođačke prakse. Zakonom se predviđa tranzicioni pe-riod od pet godina za usaglašavanje sa pozitivnim farmaceutskim propisima. Proizvođači se ovim zakonom obavezuju da obezbede adekvatne ambijentalne uslove i opremu za proizvodnju farmaceutskih preparata.

Tek promenom vlasničke strukture u martu 2007. godine u Jugoremediji je stvoren poslovni ambijent za primenu ovog zakona. Stručni tim je upravi fabrike prezen-tovao šta je zakonska obaveza koju Jugoremedija mora da sprovede u praksi da ne bi izgubila dozvolu za proizvodnju lekova. U pogonima Jugoremedije zastu-pljene su razne tehnologije. Proizvode se čvrste, polučvrste, tečne sterilne, tečne nesterilne forme lekova, a proizvodili su se i preparati iz grupe beta-laktamskih antibiotika (penicilini i cefalosporini).

Prezaduženost fabrike te 2007. godine bila je posledica lošeg poslovanja prethod-nog vlasnika. Lekova Jugoremedije nije bilo ni na domaćem a ni na izvoznim tržištima. To je nametalo obavezu upravi fabrike da vrlo precizno defniše strate-giju razvoja fabrike. Zaključeno je da nije moguće provesti sanaciju svih proiz-vodnih pogona već se moraju definisati prioriteti. Tablete čine pribiižno 60% od svih registrovanih lekova sa palete Jugoremedije te je na preporuku stručnog tima uprava odlučila da sprovede sanaciju pogona za proizvodnju i pakovanje ove forme lekova. Ova odluka za sve zaposlene imala je veliku težinu jer u Jug-oremediji nije bilo nikakvih investicija više od dvadeset godina. Sanacija pogona značila je zastoj u proizvodnji duži 1,5 godinu, te su pogoni radili bez prestanka, radnim danom kao i vikendima da bi se obezbedio lager lekova. Stvorene za-lihe omogućile su redovna primanja radnika tokom komplelnog zastoja i redevno snabdevanje lekovima na svim tržištima.

Potpisan je Ugovor sa Energoprojekt-Industrijom juna 2008.,a izvođenje ra-dova otpočelo je septembra iste godine. Krajnji cilj ovog velikog projekta bio je da se ispoštuje zakonom predviđen rok za implementaciju GMP normi, odnosno da se projekat dovede u završnu fazu do zakonom predviđenog roka (01.08.2009. godine). Tim Jugoremedije predano je radio na obezbeđivanju fi-nansijskih sredstava, izradi projekata, izboru isporučilaca sistemske opreme, montaži opreme i izvođenju kvalifikacija. Projekt je okončan u decembru 2009. godine, kada je pokrenuta i proizvodnja u novim saniranim pogonima.

Obaveza sanacije proizvodnih pogona


Sve ovo, na žalost, nije bilo dovoljno jer ovim projektom nije bila obuhvaćena proizvodnja ampula i antibiotika, a farmaceutska regulativa je veoma stroga i ro-kovi predviđeni zakonom su precizno definisani. Na inspekcijskom nadzoru koji je sproveden u decembru 2009. godine od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije konstatovano je da se mora planirati i sanacija odeljenja za proizvodnju tečnih formi, kao i da se u postojećim pogonima ne mogu proizvoditi antibiotici jer se nalaze pod istim krovom sa ostatkom proizvodnje. Proizvodnja antibiotika je obustavljena da bi se izbegao rizik kotaminacije novih saniranih proizvodnih pogona, sa namerom da se pogon izmesti na drugu lokaciju. Uslov za dobijan-je mišijenje o usaglašenosti uslova za proizvodnju tečnih formi je Ministarstvu prosleđen dopis sa dinamičkim planom aktivnosti na sanaciji odeljenja za proiz-vodnju ampula (29.03.2010.).

Nova verzija Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima objavljena je u Službenom glasniku 07.05.2010. godine. Rok za obezbeđivanje zakonom pro-pisanih ambijentalnih uslova za proizvodnju svih formi lekova je kraj 2010. go-dine.

Stručni tim je pristupio izradi idejnih projekata za pogon tečnih formi i antibio-tika. Ukoliko dođe do realizacije sanacije pogona za proizvodnju tečnih formi potrebno je da se postojeća procesna oprema za proizvodnju i pakovanje peni-cilina i cefalosporina dekontaminira i izmesti, da se prostorije u kojima se pre sanacije pogona odvijala proizvodnja antibiotika dekontaminiraju i uz pojačane mere zaštite iskoriste za obezbeđivanje tokova materijala i osoblja na odeljenju tečnih formi. Uprava fabrike nalazi se pred teškim zadatkom da pronađe opti-malna rešenja za realizaciju i ova dva projekta.

Ukoliko ne dođe do njihove realizacije Jugoremedija neće u celini ispuniti svo-je zakonom predviđene obaveze u zakonom predviđenim rokovima i može se očekivati zatvaranje pogona od strane regulatornih tela. Zatvaranjem pogona domaće i izvozno tržište biće uskraćeno za preparate koji na navedenim prostori-ma nemaju direktnu paralelu. U slučaju zatvaranja pogona u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije postojeće registracije će moći da budu ob-navljane samo ukoliko se ovi preparati uslužno proizvode u pogonima neke druge farmaceutske kompamje. To u praksi znači da 140 obučenih i kvalifikovanih rad-nika vezanih za proizvodnju ampula i antibiotika ostaje bez svojih radnih mesta.


„Jugoremedija”Fabrika lekova a.d.ZrenjaninBroj:4315Datum: 14.07.2008.g.

ZAPISNIK Dana 14.07.2008.g. Komisija za ocenu ponuda projektovanja i sanacije fabrike lekova „Jugoremedija” a.d. Zrenjanin, formirana na osnovu Odluke Up-ravnog odbora br. 23 od 13.03.2008.g. održala je sastanak u prostoriji za sastanke u “Jugoremediji” fabrici lekova a.d Zrenjanin.Komisija je prethodno konstatovala da su ponude pristigle od sledećih ponuđača: 1. IMTECH DEUTSCHLAND GmbH Co KG iz Nemačke 2. LSMW - interfilter Austrija - Srbija 3. ENERGOPROJEKT - INDUSTRIJA iz Beograda 4. KLIMA OPREMA Samobor - Hrvatska 5. TERMOVENT - KOMERC iz Beograda 6. CLEANGRAD iz Slovenije Nakon pregledanja ponuda Komisija je utvrdila da su pristigle samo dve ponude po sistemu ključ u ruke i to od ponuđača IMTECH DEUTSCHLAND GmbH Co KG iz Nemačke i ENERGOPROJEKT - INDUSTRIJA iz Beograda. IMTECH DEUTSCHLAND GmbH Co KG iz Nemačke je trebao da obezbedi kreditna sredstva potrebna za sanaciju od Nemačkih banaka ali su sve banke kojima su se obratili odbile. Iz tih razloga preostaje da „Jugoremedija” a.d. sama obezbedi sredstva od domaćih banaka. Na osnovu utvrđenih i iznetih činjenica iz ponuda, komisija je konsta-tovala da je jedini ponudač ENERGOPROJEKT - INDUSTRIJA iz Beograda iz razloga što su ponudili posredovanje između investitora i domaćih banka i daje predlog da se angažuje za izradu projekta i izvođenje radova na modernizaciji proizvodnih pogona i pakovanja čvrstih formi i laboratorija kontrole kvaliteta „Jugoremedija” fabrike lekova a.d. Zrenjanin.

KOMISIJA:


Tržište lekova

Bilo kakva analiza i sagledavanje aktuelne situacije u kojoj se nalazi Jugoremedija, ne može biti realno i objektivno ukoliko se istovremeno ne sagleda i kompletno tržište lekova u Republici Srbiji i uslovi poslovanja u proizvodnji i prometu lekova. Isto tako, ne mogu se donositi kvalitetni zaključci u vezi sa sadašnjim stanjem i uslovima, niti se može adekvatno planirati ili sagledavati modusi za prevazilaženje krize, bez poznavanja korena sadašnjih oklonosti u prethodnim godinama.

Uz rizik da se sažet rezime na ovako ozbiljnu i značajnu temu uvek može lako proglasiti za neozbiljnu, generalizovnu ili nestručnu analizu, kao i još veći rizik da se svako pozivanje na činjenice, tržišne uslove i rezultate iz perioda od pre 2000. godine može etiketirati kao politizacija, revizionizam, jugonostalgija ili kako god već, mi u Jugoremediji ne želimo, niti imamo prava zaboraviti na sledeće činjenice:

- Jugoremedija je nastala 1961. godine kroz licencni aranžman sa nemačkim Hoechst AG (sada Sanofi-Aventis) i bavila se proizvodnjom aktivnih sastojaka, da-kle baznom farmaceutskom proizvodnjom sirovina za lekove, - Udruženje farmaceutske industrije SFRJ 1975. objavljuje smernice GMP standarda u skladu sa preporukama SZO i EZ standardima- Još krajem 70-ih godina prošlog veka, Jugoremedija je započela aktivnosti na uvođenju i uvela GMP standard kvaliteta u svojoj proizvodnji lekova,- Primena GMP standarda u sistemu kvaliteta fabrike, kao i sam kvalitet proizvedenih serija lekova su za sve godine trajanja saradnje bili pod strogom su-pervizijom nemačkih partnera i na nivou tada važećih GMP zahteva u Nemačkoj.- Prema zvaničnim statističkim podacima 1990. godine, neposredno pre raspada SRJ, Jugoremedija je sa oko 5% udela na ukupnom tržištu SRJ zauzima-la 8-mo mesto po redu ostvarujući oko $ 50 miliona prometa. Te godine, ukupna proizvodnja domaćih fabrika dostizala je vrednost od $1 milijardu, od čega je 40% bio izvoz (oko $370 miliona), dok je samo 10% lekova bilo iz uvoza (samo $85 miliona). Glavni izvozni adut, sa oko 34,2% vrednosti ukupnog izvoza činili su antibiotici. - U periodu 2000. – 2002. Jugoremedija je dostizala godišnju proizvodnju od preko $28 miliona. Godine 2002. država prodaje svoj manjinski udeo od oko 42% makedonskoj firmi „Jaka 80“, čiji je vlasnik Jovica Stefanović- Nini za uku-pno oko 16 miliona tadašnjih DEM i mnogo praznih obećanja u momentu kada je samo lager lekova u fabrici iznosio oko 11 miliona DEM- Novi manjinski vlasnik preuzima kompletno upravljanje fabrikom i

USLOVI POSLOVANJA U PROIZVODNJI I PROMETU LEKOVA U REPUBLICI SRBIJI


započinje proces sistematskog obezvređivanja i izvlačenja kapitala iz Jugore-medije u svoje povezane firme.- Nakon privatizacije proizvodnja opada da bi tokom 2007 Jugoremedija proizvela lekove za samo oko $16 miliona- 2004. godine Republika Srbija u tada donetom Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, članom 156. praktično ukida primenu GMP standarda u Srbiji na sledećih 5 godina, time omogućavajući da kvazi „investitori“ priva-tizovanih i novih fabrika lekova ili „pakeraja“ bez ikakvih ulaganja u uslove proizvodnje i kontrole kvaliteta kakve zahteva primena standarda GMP, do maksi-muma raubuju i troše resurse firmi isisavajući ekstraprofit iz njih. Sekundarna posledica takve politike države i postupanja farmaceutskih mešetara bilo je gu-bljenje svih izvoznih potencijala na bilo koje ozbiljno tržište lekova i dovođenje fabrika u situaciju da pre ili kasnije moraju praktično iz početka da grade pogone i (ponovo) uvode GMP standard.- Marta 2007. godine poništena je privatizacija i upravljanje Jugoremedi-jom je vraćeno većinskim vlasnicima – malim akcionarima- Zatekli smo oko $28 miliona dugova, hipoteku od oko $17 miliona, praktično neupotrebljiv lager sirovina za lekove, obustavljenu primenu GMP standarda, neodgovarajuće održavanu opremu i sisteme za proizvodnju u pogon-ima i samo oko $2 miliona zaliha lekova- U 2008. godini, nakon poništavanja nelegalne privatizacije proizveli smo lekove za oko $28 miliona- Tokom 2008. i 2009. godine smo uložili preko $14 miliona u rekonstruk-ciju pogona za čvrste i polučvrste forme i jedinica za pakovanje i skladištenje u skladu sa GMP standardom kako bi nadoknadili izgubljenih 5 godina bez održavanja i investicija i time obezbedili egzistenciju i budućnost Jugoremedije.- 2010 godine uz svetsku ekonomsku krizu, dolazi do nelikvidnosti farmaceutskog sektora u Republici Srbiji koja kuluminira skoro do kolapsa u 2011. Navedena nelikvidnost se javlja kao posledica neodgovarajućeg finansir-anja iz budžeta, odnosno neplaćanja za isporučene lekove od strane same države, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama i proizvođačima lekova. - Generisana kriza nelikvidnosti za koju je direktno odgovorna država, u situaciju teške nesolventnosti dovodi sve renomirane veledrogerije (Velefarm, Vetfarm, Unifarm..) ostavljajući samo par njih da funkcionišu. - Država je takvom krizom već u ovoj godini dovela do stečaja i likvidaci-je ranije značajnih proizvođača lekova Habitfarma i Srboleka (ovaj drugi je inače i žrtva privatizacije Jovice Stefanovića Ninija, a upravo je u toku tender za pro-daju Srboleka u stečaju sa mizernim početnim iznosom), istovremeno, ugrožena je Galenika kao najveći proizvođača lekova u Srbiji (a koja bi uskoro trebalo da bude privatizovana)


- Takođe, svojim postupcima država Jugoremediju dovodi skoro pred stečaj (ne samo time što je zbog neurednog finansiranja zdravstvenih ustanova onemogućena naplata od nelikvidnih veledrogerija, već i drugim postupcima, poput snižavanja cena naših lekova na pozitivnoj listi Fonda ispod granice rent-abilnosti, odbijanja davanja garancija za kredite koje smo sami obezbedili i koji bi nam omogućili izlalaz iz krize i dr.)- Tržište lekova u Srbiji ostvaruje ukupan promet (podaci iz 2010) od oko €1 milijardu, odnosno oko $1,4 milijarde. Uvoz lekova u Srbiju dostigao je preko 50% ukupnog prometa. - U Srbiji krajem 2011. više ni jedan proizvođač lekova ne proizvo-di sirovine za farmaceutsku industriju, odnosno aktivne supstance, samo par domaćih proizvođača (Jugoremedija, Galenika, Hemofarm Stada, Actavis Zdrav-lje) raspolažu tehnologijom proizvodnje gde se polazi od supstance do finalnog proizvoda, dok su svi ostali manje-više „pakeraji“ lekova proizvedenih uglavnom u Indiji ili Kini- U Srbiji krajem 2011. osim Galenike, Jugoremedije i Hemofarm-Stade više nema proizvodnje antibiotika, a pogotovu ne u ampuliranim oblicima, tako da je država kompletno zavisna od uvoza ovih strateški značajnih proizvoda koji su do 90-ih godina bili glavni izvozni artikal naše industrije.- Poslednji pravi domaći proizvođači lekova u Srbiji krajem 2011 (dakle sa 100% domaćim vlasništvom) jesu Jugoremedija i Galenika. Svi ostali – He-mofarm (vlasnik multinacionalna kompanija Stada), Zdravlje (vlasnik multina-cionalna kompanija Actavis), PharmaSwis (vlasnik multinacionalna kompanija Valeant), PharmaS (vlasnik kompanija iz Hrvatske), Alvogen (vlasnik multinacio-nalna kompanija iz USA) su 100% vlasništvo stranih kompanija i zajednički drže preko 60% tržišta lekova u Srbiji

Od vraćanja Jugoremedije na upravljanje malim akcionarima marta 2007, uz velika zalaganja svih zaposlenih u fabrici, isključivo sopstevnim sna-gama, uspeli smo da pokrenemo prozvodnju, renoviramo pogone, ponovo dove-demo fabriku na GMP nivo i time osposobimo za izvoz, očuvamo registracije naših lekova na postojećim tržištima i otvorimo nova, proizvodimo i prodajemo naše lekove bez obzira na rentabilnost i time obezbedimo pokrivenost zdravstva Srbije ključnim lekovima, vratimo značajne iznose dugova koje je napravila up-rava Jovice Stefanovića, isplaćujemo lične dohotke, pa čak i da započnemo ciklus investicija u nove kapacitete koji bi trebalo da obezbede egzistenciju i razvoj Jug-oremedije u narednim godinama.

U situaciji kada nas kompanija Sanofi-Aventis tuži zbog duga za pristigla plaćanja iz prethodnih godina po osnovu korišenja njihovih licenci za samo 4 leka i kada je konkretna pomoć države, kao manjinskog ali vlasnika glavnog udela,


za prevazilaženje ovog problema neophodna mi nailazimo na zid odbijanja i nera-zumevanja, čak i u svojoj sredini. Mora se jasno kazati da smo od €1,8 miliona duga prema kompaniji Sanofi-Aventis koji je napravljen za vreme uprave Jovice Stefanovića i koji smo zatekli kod preuzimanja upravljanja, dug sveli na oko €900 hiljada. Država je pri tome od nas 2007 godine naplatila €180 hiljada duga prema Poreskoj upravi koji je takođe nasleđen od Stefanovića, zadržala je ce-lokupan iznos od onih DEM 16 miliona dobijenih od prodaje 42% Stefanovićevoj „Jaka 80“, zadržala i tih 42% akcija, od nas redovno naplaćivala sve poreske i druge obaveze, nije prihvatila naše molbe za očuvanje rentabilnog nivoa cena za naše lekove stavljajući nas u isti nivo sa stranim uvoznicima i mešetarima i ni na koji način nije podržala naše investicije u GMP pogone koje smo bili prinuđeni da izvršimo i koje su nastale kao posledica Stefanovićevog nedomaćinskog upravl-janja i izvlačenja kapitala iz Jugoremedije, neispunjenih investicionih obaveza iz ugovora o prodaji državnog udela i iz neophodnosti poštovanja GMP standarda u proizvodnji lekova.

Ako na sve navedeno dodamo i činjenicu da smo od preuzimanja up-ravljanja 2007. godine od stane našeg suvlasnika - države, izloženi kontinuira-nim političikm pritiscima, stalnoj presiji i nadzoru državnih organa i inspekci-jama svih vrsta, stalnim sumnjama, istragama i insinuacijama, pa čak i pretnjama menadžmentu, šta se još može dodati na to?

U ovim i ovakvim okolnostima, bez obzira da ishod naše borbe da sačuvamo Jugoremedijui i opstanemo kao proizvođač lekova, izgleda da je država ili oni koji su prisvojili pravo da su država predstavljaju sigurne kvazi dobitnike – već su jednom prodali svoj udeo, posle su ga povratili i zadržali novac od pro-daje, od Jugoremedije su naplatili sve što su mogli, a za sve ove godine ništa nisu uložili, ako uspemo da opstanemo – prodaće opet svoj udeo verovatno nekoj stranoj kompaniji, ako nas praktično silom uvedu u stečaj, opet će naplatiti svoj deo kroz prodaju kao što se trenutno dešava Srboleku.

Kada se sve činjenice navedene u prethodnom tekstu uzmu u obzir, nije jednostavno odupreti se utisku da smo svedoci dugotrajne strateške oper-acije sistematskog uništavanja domaće farmaceutske industrije, skoro potpunog obustavljanja njenih izvoznih kapaciteta i kompletnog onesposobljavanja domaće industrije za proizvodnju strateški bitnih lekova za život i očuvanje zdravlja stanovništva - poput antibiotilka. Podestimo se takođe i činjenica da je po preuzimanju tadašnje ICN Galenike, gospodin Panić prvo prodao tehnologiju proizvodnje antibiotika indijskim kup-cima (od kojih se danas snabdeva većina svetskih kompanija, a Indija je uz Kinu postala najveći izvoiznik supstanci i lekova) i tako ugasio kapacitete Galenike,


kao i da je Actavis po kupovini kompanije Zdravlje Leskovac, prvo zatvorio fab-riku supstanci (dakle, nije je prodao ili na bilo koji drugi način pokušao da očuva, nego ugasio...)

Jugoremedija, kao nekadašnji proizvođač aktivnih supstanci za farma-ceutsku industriju, GMP certificirani proizvođač gotovih lekova, antibiotika i am-puliranih lekova, proizvođač strateški bitnih lekova u terapiji koji se nalaze na pozitivnoj listi, jedan od značajnih izvoznika lekova na CEFTA tržišta, ne samo da nema podršku države, koja je ujedno vlasnik 42% akcija fabrike, već sama država čini takve postupke kojima nas ciljano gura ka potpunom obezvređivanju i uništenju, sa ciljem koji može biti samo – otvaranje prostora za nastup stranih kompanija i njihovu potpunu dominaciju na domaćem tržištu, uz apsolutnu zavis-nost Srbije od uvoza.Mi u Jugoremediji smo u ovim oklonostima uradili sve što je bilo moguće i sve što je u našim rukama iako sve ovo podseća na borbu sa vetrenjačama. Hitna, jasna i konkretna podrška države, javnosti i društva je neophodna ako želimo da makar delom očuvamo samostalnost i nezavisnost srpske farmacije čiji je Jugoremedija oduvek bila jedan od ključnih činilaca.

Zdravko Deurić,Direktor



РЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНАВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У ЗРЕЊАНИНУБрој: КТР 251/11Датум:11.07.2011З р е ј а н и н

Informacija iz tužilaštva u vezi sapisanjem štampe o navodnim

postupcima protiv Zdravka Deurića

ЗДРАВКО ДЕУРИЋ

З Р Е Њ А Н И Н Поводом Вашег захтева од 21.06.2011. године, који је у Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину запримљен 29.06.2011. године, ради добијања информације да ли је против Деурић Здравка из Зрењанина ЈМБГ 2206963850047 Више јавно тужилаштво у Зрењанину предузело неке процесне радње у циљу покретања кривичног поступка обавештавамо Вас сходно чл. 16 ст.1 Закона о слободно приступу информацијма од јавног значаја: Више јавно тужилаштво у Зрењанину у периоду од 01.01.2011. године, па до 08.07.2011. године, у односу на именованог1- није поднело захтев за спровођење истраге сходно чл. 242 ЗКП-а по ком је истражни судија донео решење о спровођењу истраге2- није подигло оптужница сходно чл. 244 ЗКП3- није подигло оптужница сходно чл. 265 ЗКП4- није подигло оптужни педлог сходно чл. 434 ЗКП5- није предложило истражном судији Вишег суда у Зрењанину да предузме одређене истражне радње сходно чл. 435 ЗКП-а


КУРУЧЕВ МИЛОВАНУл. 3.октобрa 42

Меле н ц и

Обавештавмо Вас, да је кривична пријава коју сте овом тужилаштву поднели против директора и чланова управног одбора предузећа “Југоремедија” АД Зрењанин, Здравка Деурића, Бранислава Маркуша, Данила Шуковића, Емилије Михајловић, Надице Мариголд, због кривичног дела Оштећење поверилаца из члана 237. и кривичног дела Злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238.КЗ. кривичног дела Несавестап рад у привредном пословању из члана 234 Кривичног законика, достављена на надлежност и поступање Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину.

За све евентуалне допуне и информације о предметној кривичној пријави, потребно је да се обратите Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину.

“Odgovor” tužilaštva na nepostojeću krivičnu prijavu protiv uprave

Jugoremedije

РЕПУБЛИКА СРБИЈАТУЖИЛАШТВО ЗА

ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛКТР.бр. 563/11

Београд, 27.12.2011. годинеЖЈ/МН


PODNESAK KURUČEV MILOVAN IZ MELENACA

Dana 09.01.2012. godine, na kućnu adresu, stiglo mi je. obaveštenje od strane Tužilaštva za organizovani kriminal broj KTR 563/11 od 27.12.2011. godine u kojem me obaveštava: ,,...da je krivična prijava koju sam ja podneo Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu protiv direktora i članova upravnog od-bora preduzeća JUGOREMEDIJA AD Zrenjanin Zdravka Deurića, Branislava Markuša...., zbog krivičnih dela Oštećenje poverilaca iz člana 237. ... dostavljena na nadležnost Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu na postupanje... “.

Ovim putem Vas obaveštavam da ja lično, niti putem bilo kog drugog lica, NIKADA nisam podneo bilo kakvu krivičnu prijavu.

Očigledno je da je neko zloupotrebio moje ime i moj identitet i lažno podneo nekakvu krivičnu prijavu. Stoga Vas obaveštavam da ja jesam radnik navedenog preduzeća, ali niti znam, niti imam ikakva saznanja da se u tom preduzeću izvršilo ili vrši neko krivično delo. lmajući u vidu da sam relativno upućen u međuljudske odnose zaposlenih u ovom preduzeću, smatram da je neko izvršio krivično delo upravo falsifikujući moje ime, potpis i drugo, kako bi ili meni ili nekom trećem naneo nekakvu Štetu. Iz tih razloga, ja sam svojim dopisom od 10.01.2012. godine o ovoj zlou-potrebi moga imena i falsifikovanju moga potpisa, kao i zloupotrebu ustanove Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu, obavestio i samo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ovim putem Vas takođe molim da mi po mogućnosti, dostavite i prim-erak (može i fotokopiju) navodne “moje krivične prijave”, kako bih eventualno došao do saznanja ko je lice koje je falsifikovalo moje ime i zloupotrebilo moj identitet.

Dokazi: Dopis Tužilaštva za org. kriminal u Beogradu KTR.563/11 od 27.12.2011. Moj dopis Tužilaštvu za organizovani kriminal od 10.11.2011. u prilogu.

U Zrenjaninu, dana 11.01.2012. godine

Odgovor tužilaštvuREPUBLIKA SRBIJA

VIŠEM JAVNOM TUŽILAŠTVU U ZRENJANINU


На основу члана 31. и 108. став 1. Статута града Зрењанина (“Службени лист града Зрењанина”, број 21/08), Скупштина града Зрењанина, на седници одржаној дана 10.02.2012. године, донела је

ЗАКЉУЧАК

1. УСВАЈА СЕ Закључак број: 06-37-1/12-I од 10.02.2012. године Анкетног одбора за утврђивање тренутног стања у фабрици лекова “Југоремедија” АД Зрењанин (у даљем тексту: Одбор) образован и именован Решењем Скупштине града Зрењанина број: 06-160-60/11-I од 29.12.2011. године (“Службени лист града Зрењанина”, бр. 23/11).

2. УТВРЂУЈЕ СЕ да је Одбор из претходне тачке овог Закључка утврдио да нико није оспорио наводе о изазивању намерног стечаја Фабрике лекова “Југоремедија” АД Зрењанин.

3. Скупштина града Зрењанина позива све надлежне државне органе и релевантне субјекте на хитно предузимање одговарајући мера у циљу решавања тренутног стања у Фабрици лекова “Југоремедија” АД Зрењанин како не би дошло до престанка рада наведене фабрике и гашења 460 радних места, који су неопходни за егзистенцију запослених и њихових породица.

4. ЗАКЉУЧАК ДОСТАВИТИ:

- Влади Републике Србије, 11000 Београд, ул. Немањина бр. 11,- Министарству економије и регионалног развоја, 11000 Београд, ул. Булевар Краља Александра бр. 15,- Градоначелнику града Зрењанина,- Кабинету Градоначелника града Зрењанина,- Анкетном одбору,- Одељењу за локални економски и рурални развој и инвестиције,- Архиви.

РЕПУБЛИКА СРБИЈААУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНАГРАД ЗРЕЊАНИНСКУПШТИНА ГРАДАБрој: 06-23-10/12-IДана: 10.02.2012. године ЗРЕЊАНИН



Deseta je godina od prodaje državnog paketa zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija, „kontra-verznom biznismenu”, Jovici Stefanoviću - Niniju (decembar 2002.g.). Ako se prvi period (2002-2007) može nazvati radničkom borbom i pobedom, period od 2007. do 2009. vremenom konsolidacije i izgrad-nje, poslednjih godinu i po dana, i danas, traje borba protiv namere da izvršna vlast izazove dirigovani stečaj, sa posledicama da mali akcionari (oko 4000 lju-di) izgubi vlasništvo, a svi zaposleni radnici radna mesta. Već više od godinu dana banke ne daju kredite za obrtna sredstva, inače uobičajeno u poslovanju privrede, a prednjače blokadom računa dve državne banke (Razvojna i Komerci-jalna banka), u fabrici u kojoj je upravo država suvlasnik sa 42% vrednosti. Ovo finanasijsko gušenje ide u paru sa tužbom švajcarske farmaceutske firme Aven-tis, zbog neisplaćenih licencnih prava, sa pretnjom zabrane proizvodnje lekova i uništavanja spaljivanjem već gotovih lekova na lageru, što se obavlja uz saradnju sa Ministarstvom za ekonomiju (ministar Nebojša Ćirić), koji je istovremeno i predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke. Finanasijsko iscrpljivanje i blokade ugrozile su samu proizvodnju, a ona se obavlja na uštrb neisplaćene četiri zarade za oko 450 radnika.

Jedna (slučajna) poseta ministra zdravlja Zorana Stankovića, tokom štrajka upozorenja Samostalnog sindikata, i obećanje da će se nešto preduze-ti, rezultirali su formiranje radne grupe pri Vladi Republike Srbije, koja se ne oglašava skoro već dva meseca. Teško je očekivati da oni koju su glavni ak-teri već desetogodišnjeg “slučaja Jugoremedija” nešto učiniti da se stanje nor-malizuje. Naprotiv, izvršna vlast, na najvišem državnom nivou, instrumen-talizuje jednu manjinsku grupu akcionara, mahom penzionera, organizovanu u Udruženje akcionara Jugoremedija III, koja zahteva vanrednu skupštinu društva i traži razrešenje sadašnjeg v.d. gen. direktora Zdravka Deurića. Tako se u sin-ergiji spoljnih i unutrašnjih pritisaka sve svodi na “žrtvenog jarca” Zdravka Deurića, a ne na suštinske razloge činjenja i nečinjenja organa vlasti. U uslovima medijske blokade, vođene takođe kao sredstvo tihe eliminacije, Pokret Ravno-pravnost, sada već dve godine kolektivno učlanjen u SDP Srbije, objavio je Bilten radnika i akcionara Jugoremedije Fabrike lekova AD Zrenjanin, kao svo-jevrsnu “alatku” za razumevanje, zašto se fabrika nalazi u ovakvim teškoćama.

Jugoremedija, i dalje otvoreno pitanje

Ima li spremnosti za ispravljanje grešaka u privatizaciji

Medija centar

Logično, prvi korak je bila namera da se šira javnost, u Beogradu, u prostorijama Medija centra, uz spomenuti Bilten i uz učešće Zore Vujaković, predsednice Skupštine akcionara, v.d. gen. direktora Zdravka Deurića i Bran-islava Markuša, člana Upravnog odbora, uz moderatora Oliviju Rusovac, upozna sa tekućim problemima i neprekidnim pritiscima. Gospoda Vujaković, predsed-nica Skupštine Drušrva, pledirajući za zakonitost u proceduri, predložila je da se sačekaju nalazi Anketnog odbora i stav Evropske unije, pa da se onda eventualno odlučuje o “krivici” Zdravka Deurića. Odjek u medijima je bio skroman. Postoji sedam pojavljivanja u štampanim, elektronskim i internetskim opštilima. Tri tek-sta su bila sa istovetnim sadržajem jedne novinske agencije. Niko u tekstovima ne spominje Bilten broj 1, niti se može steći utisak da su ga konslultovali. Niko ne spominje da je ova konferencija održana u Medija centru, što je samo po sebi trebalo da asocira na važnost problema. Cilj nije u potpunosti postignut, ali se pro-zor malo „odškrinuo”. Zahvaljujući gostovanju Nebojše Popova u TV emisiji B92 „Hoću da znam”, problem Jugoremedije je postavljen na jedan drugačiji način. Zahvaljujući ličnoj inicijativi Zagorke Golubović, njenom susretu sa ministrom Rasimom Ljajićem, predsednikom SDP-a, zatim njenom neuspelom pokušaju prijema kod predsednika Borisa Tadića, a posebno Otvorenim pismom Borisu Tadiću, kao i učešćem u TV emisiji “Hoću da znam”, snažnije se zatalasala naša javnost. Ako su činjenice, interpretacija i dijalog “stepenice” svakog rešenja, još uvek nije uspostavljen racionalni dijalog sa glavnim akterima “slučaja Jugore-medija”.

Anketni odbor

Na predlog odborničke grupe SDP-Ravnopravnost, Skupština grada Zrenjanina, poslednjeg radnog dana, decembra 2011 .g. oformila je petočlani An-ketni odbor (članovi su iz SDP-Ravnopravnost, DS, Liga socijaldemokrata Vo-jvodine, SRS, SVM) da u roku od mesec dana, konsultujući Bilten broj jedan utvrde da li su finansijske teškoće u fabrici rezultat namere izvršne vlasti da se firma uvede u dirigovani stečaj. Iako je faktor vreme bio jednako važan, kao i nalaz o razlozima finansijskih teškoća, Odbor, zahvaljujući opstrukciji članova iz DS-a i SRS-a, nije u roku završio posao. Skupština grada, održana 03.02.2012.g, prekinuta je na samom početku, uz demonstrativno napuštanje sednice od članova odborničke grupe SDP-Ravnopravnost. U njihovom odsustvu sednica je zakazana za 10.02.2012.g, i na sam dan održavanja, izgleda zahvaljujući dogovoru predsed-nika odborničkih grupa, i uz posredovanje gradonačelnika, ipak je donešena Od-luka u jednom jedinom lapidarnom iskazu: da Odbor nije došao do saznanja da nije u pitanju namemo izazivanje stečaja (znači jeste!), a Skupština je ovakvu



formulaciju jednoglasno usvojila. Svi odbornici (70), na dan donošenja odluke dobili su spomenuti Bilten broj 1 i knjigu Radno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji. Hoćemo da verujemo, da ovo jednoglasno usvajanje nalaza Anket-nog odbora, nije samo pro forma, već i lično saznanje da se u ovom slučaju krije nešto dublje i važnije. Nalazi Anketnog odbora poslati su na adrese svih važnijih institucija republike Srbije.

Evropska unija

Poznato je da je Evropska unija juna 2011.g. naložila preispitivanje načina privatizacije u preko 20 firmi u našoj zemlji, među kojima je i fabrika lekova Jugoremedija. Od tada nema reakcije naše Vlade, čak nije dostupan ni izvorni teskt, sa jednim skoro ciničnim obrazloženjem tužilaštva, da se zbog istražnih radnji on ne može još uvek obelodaniti. Udruženje Ravnopravnost, uz pomoć beogradske fondacije Roza Luksemburg, stupio je u kontakte sa levo ori-jentisanom nemačkom partijom Die Linke, čiji je poslanik Tomas Hendle post-avio pitanje u Evropskom parlamentu: da li je iz Brisela poslato pismo Vladi re-publike Srbije, ako je poslato kakav je njegov sadržaj i da li je dostupan javnosti, koliki je stepen korupcije danas u Srbiji i konačno, ko je od strane Evropske unije zadužen za kontakte sa Vladom Republike Srbije. Čeka se odgovor.

Postavlja se krucijalno pitanje, da li je država spremna za ispravljanje grešaka? Da li je greška to što država ne ispravlja greške, ili je greška što se rad-nici usredresređuju na proizvodnju i čuvanje radnih mesta.

Slavko GolićRepublika, br. 520-521,od 01-31. marta 2012. godine

Otvoreno pismo Predsedniku Tadiću

Dragi Borise, zamolila sam da me primiš da Ti lično, u prijateljskom razgovoru kažem neke stvari o katastrofalnom stanju u našem društvu, koje saznajem putem istraživanja, a koje Tebi sigurno neće reći ljudi iz Tvog okruženja - ali Ti si odbio da me primiš, zato sam prinudjena da Ti se obratim preko javnosti, jer osećam i ličnu odgovornost ako ćutim pred upropašćivanjem svake nade u budućnost za građane Srbije.

Prvo pitanje koje sam želela da Ti postavim bilo je: da li želiš da Te građani upamte kao glavnog krivca za propast društva i zatiranje i ono malo de-mokratskog potencijala osvojenog 5 Oktobra?A drugo pitanje glasi: zašto si godinama tolerisao obavljanje loše privatizacije, koju je inaugurisao Vojislav Koštunica, a koja je nastavljena i u periodu Tvoje vlasti, ne insistirajući da se raskinu ugovori sa novim vlasnicima koji su namerno dovodili kupljena preduzeća do stečaja i bukvalno uništavali privredu? (Možeš reći da nije Tvoja ingerencija da se mešaš u ekonomiju, ali se u procesu transfor-macije vlasništva radi o posledicama na celinu društva, i to, svakako, jeste domen i Predsednika).Danas se postavlja pitanje: u čijem interesu se nastavljaju malverzacije sa privati-zacijom, uprkos dokazanim pogubnim rezultatima u većini privatizovanih firmi.

Najupečatljivi je slučaj „Jugoremedije” iz Zrenjanina, odakle su posle privatizacije izbačeni većina radnika-akcionara, navodno kao „tehnološki višak”, mada je novi vlasnik na njihovo mesto doveo svoje radnike. Ali su se protera-ni radnici, koji su tri godine bili na ulici, udruženi u sindikat borili da dokažu da novi vlasnik ne ispunjava ni jednu obavezu iz ugovora o privatizaciji i da rastura fabriku (prodajući nove mašine i inventar i kupujući nova preduzeća sa tim novcem). Ali se postavlja pitanje: zašto su se sudski organi oglušivali o dokaze radnika ili su više puta menjali odluke koje su donosili u korist oprav-danih zahteva akcionara da im se vrati fabrika i radnici na svoja radna mesta, da bi tek 2007. godine bio konačno raskinut ugovor sa novim vlasnikom, ali kada je fabrika bila dovedena do stečaja? Priča se tu ne završava. Kada su ak-cionari preuzeli fabriku uspeli su da isplate ogromne dugove koje je napravio bivši vlasnik, i to od svoga novca, da pokrenu pogone i nove licence lekova i da počnu uspešno da rade. Ali opet „nevidljiva ruka” tržišne države” 2011. godine pokreće zahtev o novoj privatizaciji „Jugoremedije”, potpuno ignorišući uspon akcionarstva i dobre rezultate i vršeći stalne pritiske i policijske istrage navod-no zbog mnogih nepravilnosti akcionara-vlasnika, koja nikada nisu dokazana.


Uvode se prisilne mere koje remete rad firme, sprečava se prodaja proizvedenih lekova koji ostaju na lageru, a istovremeno se sklapaju ugovori sa inostranim fir-mama o uvozu istih lekova, na štetu proizvoda „Jugoremedije”. Zbog tih smetnji ponovo rastu dugovi i nekoliko meseci radnici ostaju bez prihoda, što se koristi kao potvrda da je neophodna nova prodaja firme. Sve to i mnogo drugih detalja (videti Bilten radnika i akcionara Jugoremedije A.D. Zrenjanin 14.01. 2012).

Posebno je pitanje, koje kao i mnoga druga koja se tiču kazni za prekršioca ugovora ili zakona, zašto bivši vlasnici koji su kršenjem ugovora o privatizaciji, uključujući i bivšeg vlasnika „Jugoremedije”, nisu kažnjeni, a suro-vo se kažnjavaju radnici koji ostaju bez posla godinama na ulici?

Povod ovog pisma je sada ozbiljna pretnja stečajem „Jugoremedije”, a tiče se i svih drugih namerno proizvedenih stečajeva, kojima je upropašćena privreda. Ali je slučaj „Jugoremedije” ozbiljniji, jer je ova firma teškom bor-bom radnika izborila svoja prava, postala simbol slobode akcionara i neke vrste oživljavanja radničkih pokreta u borbi protiv zloupotreba vlasti, te sadašnja poli-tika koja se sprovodi prema toj firmi može odjeknuti u javnosti kao bezuspešni pokušaj koji ne vredi preduzimati. A to će sigurno značiti veliki minus za de-mokratsku vladu i Predsednika Republike, jer građani ne procenjuju rad Predsed-nika Republike samo prema onome što misle da ne čini dobro, već i po onome što ne čini, a morao bi.

Drugim rečima, zaokret u politici koji si Ti kao predsednik javno pro-movisao mora da se ispolji i u strategiji i u praksi u oštrijem reagovanju na sve nelegalne radnje, neracionalne kompromiose i zloupotrebe, koje sada nekažnjeno prolaze.Zato ovaj test sa „Jugoremedijom” može da ojača poverenje građana u de-mokratsku vlast ako se pravično reši, ili da skrši demokratsku koaliciju, ali i veru građana i bar minimalni demokratski potencijal današnje Srbije, ako se dozvoli da društvom upravljaju tajkuni i kriminalci.

Nadam se da Tvoje obećanje zaokreta nisu prazne reči.

Sa nadom u dobar ishod naše krivudave tranzicije pozdrav od Zagorke Golubović.

Beograd, 10.02.2012. godine


Odgovor iz Predsednikovog kabineta

САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ“ АД Господин ВЛАДИМИР ПЕЦИКОЗА. Председник


Република СрбијаГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

02 Број: 07-2-271/2012Београд, 29 фебруар 2012. године

ЗРЕЊАНИНПанчевачка ББ

Поштовани господине Пецикоза,

Поводом дописа који сте, 30.јануара 2012.године, у име Синдикалне организације Самосталног синдиката „Југоремедије“ АД упутили председнику Републике, господину Борису Тадићу, у којем наводите, поред осталог, да је „Југоремедија“, чији је већински власник држава, на ивици стечаја као и да разлози за то леже искључиво у притисцима делова извршне власти на вашу фабрику, због чега ће акционари остати без акција, а радници безпосла, и молите председника Републике за помоћ, обавештавамо Вас о следећем:

Надлежности председника Републике утврђена су уставом Републике Србије. Према Уставу, председник Републике у овој области нема овлашћења, веч је то у надлежности Владеи ресорним органа државне управе. Председник Републике подржава надлежне државне органе и инсистира да, у оквиру својих уставних и законских овлашћења, предузимају мере за заштиту уставновсти и законитости , што се свакако односи и на решавање проблема у „Југоремедији“.

Господине Пецикоза, и поред наведених чињеница, разумевајући проблеме са којим се овим поводом суочавају радници и менаџмент фабрике, а у жељи да помогнемо како би надлежни државни органи предузели мере из своје надлежности за решавање наведених проблема.Кабинет председника Републике затражио је од кабинета председника Владе да у што краћем року достави информације о тачности ваших навода у допису председнику Републике, као и о мерама које се предузимају да би се решили проблеми проблеми које износе чланови Самосталног синдиката „Југоремедије“.

Када тражене информације буду достављене Кабинету председника Републике, о садржини исте бићете одмах обавештени. С поштовањем,



U noći između 22. i 23. februara 2012. godine napadnuta je kuća poro-dice Fai. To je ista ona porodica čiju su kuću u decembru prošle godine nepozna-ti izvršioci iscrtali obrnutim krstovima. Prilikom tadašnjeg uviđaja, domaćin je policiji skrenuo pažnju da ukoliko se ne stane na put ovakvom vandalizmu, mogu se dogoditi i gore stvari, što se i obistinilo. Naime, 23. februara oko 01:30 časova, nepoznati napadač je komadom betonskog odlivka razbio dvokrilni pro-zor spavaće sobe u kojem je tog trenutka spavao bračni par Fai. Pukom srećom, betonski odlivak je završio nepunih dvadesetak centimetara od glave Roberta Faija, čime je izbegnuta tragedija. Akter ovog pokušaja ubistva je pred kućom, na pešačkoj stazi ostavio još dva betonska odlivka, očito želeći da zapreti ovoj porodici da se neće za-ustaviti samo na dva razbijena prozora. Robert Fai je radnik Jugoremedije, jedan od urednika “Biltena radnika i akcionara Jugoremedije AD” i aktivista udruženja Ravnopravnost, koje se bori za pravo radnika i akcionara u Srbiji. Prošle godine su u kratkom vremenskom periodu iscrtani grafiti na kućama još dveju porodica u Zrenjaninu, sa istima sim-bolima koji su crtani i na kući porodice Fai. Članovi tih porodica su takođe rad-nici Jugoremedije koji su se borili za svoja radnička i akcionarska prava u vreme dok je Jovica Stefanović – Nini bio vlasnik fabrike. Šta postižu ljudi koji čine ovakvo nasilje, osim što nanose zlo drugima? Pre nešto više od deset godina, u ovom gradu bilo je zapaljeno preko dvade-set objekata, među kojima su uglavnom bile pekare i poslastičarnice, kao i klub „Zeleno zvono“, ali se o tome uglavnom ćutalo. Niko iz vlasti ništa nije preduzeo da se počinioci otkriju i kazne. Oni koji su tada nasrnuli na tuđe živote i imovinu isto čine i danas, računaju da rade u korist te vlasti i da će ih vlast štititi. Za sada izgleda da su u pravu, jer se o paljevinama od pre deset godina nije otkrila istina. Ako se i napadi na kuće radnika Jugoremedije budu zataškali, biće to dokaz da su i ovog puta napadači pod zaštitom vlasti. Apelujemo na sve relevantne institucije u Zrenjaninu i Srbiji da stanu na put ponovnom raspaljivanju bilo kakvog vida mržnje, da jasno pokažu da je nasilje nedozvoljeno i kažnjivo. Ukoliko nezadovoljni pojedinci nastave da na ovaj način sude drugim ljudima, naći ćemo se ponovo u situaciji u kojoj smo već bili tokom devedesetih godina, u mržnji i nasilju za koje verujemo da su daleko iza nas.

Saopštenje za javnost povodom napadana radnika Jugoremedije

U ZrenjaninuDana 24. februara 2012. godine UDRUŽENJE RAVNOPRAVNOST

Kuda ide naš grad?

U Baroknoj sali Skupštine grada Zrenjanina je održana tribina Kuda ide naš grad? u organizaciji udruženja Ravnopravnost. Povod za organizaciju je bio vandalski događaj u noći između 22. i 23. februara 2012. godine, kada je za sada nepoznati počinitelj, betonskim odlivkom razbio prozore na kući i tom pri-likom ugrozio živote porodice Fai. Meta ovog napada je bio Robert Fai, koji je inače aktivista udruženja Ravnopravnost i urednik radničko-akcionarskog biltena Jugoremedije AD. Cilj tribine je bio da se ukaže na buđenje duhova iz nedavne prošlosti, kada se pre desetak godina u Zrenjaninu palila i kamenovala imovi-na naših sugrađana uz tolerisanje tadašnje vlasti, a do današnjih dana niko nije osuđen za vandalstva niti su počinitelji privedeni pred lice pravde. Trenutno smo svedoci sličnih događaja, samo s tom razlikom da su danas meta aktivisti i borci za radničko-akcionarska prava.

Moderator tribine je bio aktivista udruženja Ravnopravnost Branislav Markuš. On je pred osamdesetak prisutnih građana Zrenjanina, pročitao pismo podrške od Thomasa Händela, poslanika u Evropskom parlamentu, člana partije Die Linke i predsedništva IG Metall, najvećeg sindikata u Nemačkoj, koji je u svom dopisu apelovao na sve državne institucije da stanu na put vandalizmu i nasilju.

Prisutnima se obratio i Aleksandar Stojanović, radnik i akcionar Jugoremedije AD, koji je ukratko prepričao događaj iz noći između 22. i 23. februara 2012. te ovom prilikom skrenuo pažnju prisutnima da je ovaj vandalizam zapravo pokušaj ubistva radnika aktiviste, što predstavlja težak i stresan događaj za celu porodicu Fai. Napadom se želi proizvesti strah kod svih onih koji ukazuju na nezakonitosti koje je država u sprezi sa tajkunima činila tokom nakaradnih privatizacija a da će sudbinu Roberta Faija doživeti svi oni koji budu ukazivali na greške vlasti i tražili da se one isprave.- kazao je Aleksandar Stojanović.

Publicista, Slavko Golić je tokom svog govora naglasio sledeće: Šta je vlast do sada učinila da se nasilju od pre deset godina, kao i ovom današnjem, stane na put? Ako nakon ove tribine izostane elementarna komunikacija između vlasti i građana, ovaj slučaj oko pokušaja ubistva Roberta Faija i svih eventualno narednih vandalskih napada na naše sugrađane ostaće bez ikakvih efekata jer je to očito jedan proces koji se ne zaustavlja. Pred vama je jedno glasilo koje već 24 godine ima za geslo rečenicu koja glasi: „Protiv stihije, straha, mržnje i nasilja“. U pitanju je list Repub-lika koja je i ovaj put, najvećim delom u ovom broju obratila pažnju na događaje u Jugoremediji preuzevši radničko-akcionarski bilten čiji je urednik Robert Fai.



Ispred lokalne samouprave prisutnima se obratio predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton koji je u svoje ime i u ime gradonačelnika Milete Mihajlova osudio nasilje i zatražio od svih organa da što hitnije obaveste javnost koji su razlozi ovog napada a da tužilaštvo i sudovi strogo sankcionišu počinitelje kako bi time pokazali kako se nasilje ne isplati.

Vladimir Zlatanović, diplomirani pravnik je naglasio da počinitelj ovog dela prilikom bacanja betonskog odlivka kroz zatvoreni prozor, nije imao jasan uvid gde će taj betonski odlivak završiti i da li će imati najtragičniji epilog. Organi gonjenja moraju imati na umu da je ovaj događaj klasičan pokušaj ubistva. Ja samo postavljam pitanje, šta sledeće prolazi kroz prozor? Da li svima u ovome gradu koji misle drugačije od tajkuna sledi isti scenario? Da li udruženje po imenu Jugoremedija 3, čiji je interes da borba radnika i akcionara konačno i definitivno propadne stoji iza ovoga i svega onoga što će se događati ubuduće? Imamo jednu iracionalnu situaciju, gde, kad se pojavi konačno rešenje problema oko poslovan-ja Jugoremedije, pojavi se grupa “dušebrižnika” u obliku udruženja Jugoremedije 3 i svojim postupcima ugrozi sve napore da se ova fabrika vrati u normalan ko-losek. Poznato je da situacija u kojoj se našla Jugoremedija danas, nije proizve-dena zaslugom menadžmenta, već zaslugom jedne loše državne politike, gde se farmaceutska kuća tera da proizvodi lekove sa negativnom kalkulacijom. Takvim vidom poslovanja se ne može govoriti o profitu i redovnim isplatama plata. Kada se ovakvim argumentima istupi u javnost kao što to radi Robert Fai, njega treba ućutkati! – kazao je Vladimir Zlatanović.

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju je rekla da se unazad dvadeset godina ovakvi događaji akumuliraju, nasilje se uvodi kao pravilo a ne kao incident i da je danas nasilje u Srbiji svakodnevna pojava. Još gori stepen gradacije ovakvih slučajeva je onaj koji se desio novinaru Dejanu Anastasijeviću kome je ubačena bomba u kuću, što nije nikada sankcionisano jer iza toga očigledno stoji mnogo veći zločin nego što je bacanje te bombe. Ja jednostavno ne vidim da ćemo mi izaći na kraj sa ovim problemom osim ako se sami ne organizujemo jer država neće puno uraditi. Pitanje je sada na koji način se udružiti i kako da se stvori kritična masa da bi se sprečili oni koji ovo rade? – kazala je Borka Pavićević.

Dr Nebojša Popov je rekao da se moglo zapaziti, da se nedelju dana nakon ovog događaja, jedva pojavila neka informacija o ovom nasilju a nema ni traga da je neko povodom te informacije nešto rekao ili preduzeo! Ovaj zastrašujući događaj, pokušaj ubistva kamenom, ima veze sa onim što se događa oko Jug-oremedije i sukobima koji traju unazad deset godina. Jedna firma kao što je Jugoremedija koja je pokazala da je sposobna ne samo za opstanak, nego i za razvoj, smeta nekome, kao nezgodan primer kojim bi pošli i neki drugi i hoće da taj primer nestane jer je u pitanju fabrika u kojoj je stotinak radnika

petogodišnjom borbom uspelo da se sudskom presudom jednog dela državne vlasti vrati na svoja radna mesta. Zatim se na skupštini akcionara odlučivalo o razvoju firme i kada je ona rekonstruisana i uvećana njena vrednost, ponovo je pojačan pritisak da se ona proda. Zahvaljujući jednom delu medija koji su se proslavili proteklih godina huškanjem na nasilje, prouzrokovan je i ovaj napad na radnika Jugoremedije. Meni je jasno koliko su jadni i bedni rezultati tom suprostavljanju s obzirom šta nam se događa, a događa se involucija privrede, masovni porast neza-poslenosti, beda i očajanje, a to je vrelo iz koga izviru razni oblici nasilja. Nužno je izaći iz stanja nemog, mutavog podaništva, ćutanja i likovanja u smislu: “neće na mene ili nek bace kamen na drugog” - kazao je dr Nebojša Popov.

Na kraju, Branislav Markuš je obećao prisutnima da će se ubrzo organizovati novi skup na kojem će se tražiti konkretni odgovori od strane vlasti kako bi se čulo šta su oni preduzeli da se više ne bi ponovilo nasilje i ugrožavali životi naših sugrađana.

U Z r e n j a n i n u01.03.2012.godine UDRUŽENJE RAVNOPRAVNOST


Tribina, Kuda ide naš grad?Barokna sala Skupštine grada, Zrenjanin 01.03.2012. god.Foto: Siniša Dugonjić - Pokret za slobodu


Članovi organizacije Ravnopravnost iz Zrenjanina obavestili su nas o napadu na njihovog člana i kolegu Roberta Faija. U noći između 22. i 23. feb-ruara, u 01:30h ujutru, nepoznati nasilnik bacio je veliku betonsku ploču kroz prozor spavaće sobe porodice Fai. Ploča je promašila Roberta, koji je u to vreme spavao samo za nekoliko centimetara. Očigledno je da je namera napadača bila da mu ozbiljno naudi, a samo je igrom slučaja tragedija izbegnuta.

Robert Fai je radnik u fabrici lekova Jugoremedija i urednik je glasila “Bilten radnika i akcionara Jugoremedije ad”. Gospodin Fai ali i drugi radnici Jugoremedije su bili žrtve napada i ranije: upućivane su im prijetnje elektronskom poštom, na kućama su im bili ispisivani grafiti pretećeg sadržaja. Međutim, ni u jednom slučaju počinioci nisu bili identifikovani. Preteće poruke jasno ukazuju da su napadi sastavni deo duge kampanje zastrašivanja radnika Jugoremedije koji se bore za svoja radna mesta.

Thomas Händel, poslanik u Evropskom parlamentu, stranka DIE LINKE (Levica) i član predsedništva IG Metall-a u Nemačkoj.

Thomas Händel - Solidarnostsa radnicima Jugoremedije

- Želim izraziti svoju solidarnost sa radnicima i malim acionarima Jugoremedije u njihovoj borbi za očuvanje fabrike i 460 radnih mesta. Njihova duga borba ima veliki značaj u odbrani prava radnika i malih akcionara radničkih uopšte, i ne samo u Zrenjaninu. - Apelujem na nadležne institucije grada Zrenjanina i države Srbije da identifikuju i kazne počinioce napada na Roberta Faia u noći između 22. i 23. februara. - Molim sve nadležne institucije da zaštite radnike i male akcionare Jugoremedije od svih vrsta uznemiravanja, pretnji i nasilja. - Apelujem na sve odgovorne institucije da podržave ranike i male akcionare Jugoremedije u njihovoj borbi sa očuvanje fabrike i njhovih radnih mesta.

Udruženje srpski ratni veterani

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM NAPADA NA RADNIČKOGAKTIVISTU JUGOREMEDIJE


Udruženje Srpski ratni veterani u ime svojih 10 000 članova pruža punu podršku radničkoj borbi za samoorganizovanje i samoupravljanje, koja je trenutno pod najvećom pretnjom u slučaju zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija.

Osudujemo svaku vrstu nasilja usmerenu ka osujećenju ove radničke borbe. S obzirom na skorašnje fizičke napade na Robeta Faija. radnika-akcionara i aktiv-iste u borbi za samoupravljanje Jugoremedije, smatramo da je važno podsetiti da ovaj čin nasilja ni na koji način ne može da se obrazloži kao patriotski.

S obzirom na to da je sedište našeg udruženja u Rakovici, čija su većina stanovni-ka upravo radnici. kao što je to slučaj i sa našim Članovima. udruženje Srpski ratni veterani poseban značaj daje radničkom pitanju i u tom smislu, osećamo obavezu da jasno i glasno osudimo ovaj i svaki drugi napad usmeren ne samo na pojedinačne radnike u borbi već i na narod.

U Beogradu,28.02.2012. godine


o procesu evropske integracije Srbije

Nacrt rezolucije

Jelko Kacin u ime Odbora za spoljne poslove

EVROPSKI PARLAMENT 2009-2014

Plenarno zasedanjeB7-0000/20122.3.2012.

B7-0000/2012Rezolucija Evropskog parlamenta o procesu evropskih integracija Srbije

Evropski parlament, - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

( Nepotrebno izostavljeno )

17. Skreće pažnju na mnogobrojne prijavljene nepravilnosti u procesu privatizacije, rehabilitacije i javnih nabavki, pa poziva institucije koje primenjuju zakon da sprovedu istrage i prekršioce privedu pravdi; poziva srpske vlasti da od-mah izvrše proveru kontraverznih slučajeva privatizacije i prodaje dvadeset četiri kompanije, za koje Evropska komisija smatra da postoje ozbiljne sumnje u po-gledu zakonitosti, uključujući: “Sartid“, “Jugoremediju“, „Mobtel“, „C-market“ i ATP Vojvodinu, kao i da odmah ukinu oznaku državne tajne sa dokumenata koji se odnose na njihovu prodaju ili privatizaciju, jer je to u suprotnosti sa evropskim standardima; skreće pažnju na značaj završetka registra državne imovine kojim bi se stvorilo sigurno i predvidivo poslovno okruženje, obezbedio kontinuitet res-titucije (vraćanja) privatne imovine, ali i sprečilo nezakonito otuđenje državne imovine zbog privatnih interesa;

Jugoremedija pod sumnjom

Evropski parlament “proverava” privatizaciju 24 srpske kompanije


Evropski parlament, u Nacrtu Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije, usvojenog 2. marta (B7-0000/2012), u tački 17. obavezuje vlast u Srbiji da isprave nezakonitosti u vezi sa privatizacijom, među kojima je i zrenjanin-ska „Jugoremedija“. Tačka 17. glasi: „Skreće pažnju (Evropski parlament) na mnogobrojne prijavljene nepravilnosti u procesu privatizacije, rehabilitacije i ja-vnih nabavki, pa poziva institucije koje primenjuju zakon da sprovedu istrage i prekršioce privedu pravdi; poziva srpske vlasti da odmah izvrše proveru kontro-verznih slučajeva privatizacije i prodaje dvadeset četiri kompanije, za koje Evrop-ska komisija smatra da postoje ozbiljne sumnje u pogledu zakonitosti, uključujući: „Sartid“, „Jugoremediju“, „Mobtel“, „C-market“ i ATP „Vojvodinu“, kao i da od-mah ukinu oznaku državne tajne sa dokumenata koji se odnose na njihovu prodaju ili privatizaciju, jer je to u suprotnosti sa evropskim standardima; skreće pažnju na značaj završetka registra državne imovine kojim bi se stvorilo sigurno i pred-vidivo poslovno okruženje, obezbedio kontinuitet restitucije (vraćanja) privatne imovine, ali i sprečilo nezakonito otuđenje državne imovine zbog privatnih inte-resa.“

- Zahvaljujući upornoj višegodišnjoj borbi radnika i akcionara „Jugoremedije” AD, sudovi u Srbiji su krajem 2006. i početkom 2007. godine pravosnažno raski-nuli ugovore između države i Jovice Stefanovića - Ninija o prodaji akcija i do-kapitalizaciji, i vratili fabriku pod kontrolu zakonitih vlasnika, malih akcionara – podseća direktor „Jugoremedije“ Zdravko Deurić.

- Međutim, uprkos pravosnažnim sudskim presudama u našu korist, „Jugore-medija” do sada nije mogla da naplati štetu koja joj je pričinjena tokom petogodišnje nezakonite uprave Jovice Stefanovića a koja, prema nalazu revizora, iznosi oko 23.000.000 evra. Međutim, istrajavanje akcionara i radnika „Jugoremedije” na zakonitosti dovelo je do toga da EP 2. marta u tekst Rezolucije o procesu ev-ropske integracije Srbije unese obavezu vlasti u Srbiji da isprave nezakonitosti u privatizaciji „Jugoremedije”.

mr Branka Jajićobjavljeno u listu Zrenjanin: četvrtak, 08. mart 2012

Pogovor: bez epiloga

Zašto ime publikaciji “Jugoremedija, deo drugi“? Prvi deo bi bila knjiga „Radno mesto pod suncem – radničke borbe u Srbiji“, Beograd, Službeni glasnik 2011. ( dva izdanja u tiražu od 10.500 primeraka). Most izmedju ove dve publikaci-je je stavljen na početku, u predgovoru, zapravo razgovoru povodom prve knjige o savremenim radničkim pokretima. Prva knjiga je bila tematski šira od „slučaja Jug-oremedije“, odnosila se i na slične radničke aktivnosti u drugim fabrikama, ne samo u Zrenjaninu, a ovaj „drugi deo“ isključivo govori o zbivanjima u Jugoremediji. Zašto? Od promocije Radnog mesta pod suncem, 8.5.2011.g. do 1.3.2012.g. dogo-dila se ( i dogadja) se jedna dramatična faza, pokušaja da izvršna vlast uništi ovu fabriku čiji su vlasnici i upravljači radnici akcionari i obični radnici. Vremenski ok-vir se u finalu poklopio sa Rezolucijom EU, u kojoj se decidirano, u tački 17. nalaže Vladi Republike Srbije da procesuira subjekte loše privatizacije u Jugoremediji. Ovakva odluka EU, ne samo da je satisfakcija za desetogodišnju borbu radnika, na čelu sa Zdravkom Deurićem, više od toga, ona je svojevrsna poruka Evrope našem društvu, do kojih vrednosti joj je stalo, i šta se ne može prekoračiti.

Šta je objavljeno u ovoj publikaciji? U pitanju je izbor pisane gradje, koji treba da „pokrije“ najvažnije dogadjaje u (i oko fabrike) za proteklih, ne-punih, godinu dana: drugi upad policije uz plenidbu dokumentacije; razgovori u Ministarstvu ekonomije; godišnja Skupština akcionara; kompletan Bilten broj 1 radnika i radnika akcionara Jugoremedije; zaključke Anketnog odbora; apel predsedniku države i reakcije; atak na život Roberta Faia, i konačno, Jugoremedija i Evropska unija. Ukupno gledajući u pitanju su dokumenti i autorski tekstovi već objavljeni ( Republika, Politika, Dnevnik, lokalni list Zrenjanin ...). Izbor doku-menata je takav da prosto svojom izvornošću ( ne interpretacijom) objasne neke od neuralgičnih tačaka, koje se zloupotrebljavaju u „oralnoj istoriji“ i u novinama senzacionalističke orijentacije. Dakle, jasno, Deurić nije lopov niti se vodi protiv njega bilo kakva istraga; Deurić nije sam na svoju ruku rekonstruisao tabletno odelenje fabrike; Milovan Kuručev nije podneo krivičnu prijavu protiv svoga pri-jatelja i saborca Deurića, itd, itd. Izbor ostalih tekstova, članaka i analiza je takav da se dobiju objektivne informacije i utemeljene analize. Tekstovi neosnovani na istini, ili ostrašćeni isključivošću, nisu uvršteni u ovaj izbor.


Šta je zapravo predmet borbe oko Jugoremedije i za Jugoremediju? Da bi čitalac koji nije u ovoj materiji mogao da razume „slučaj“, potrebno je kratko podsećanje, jer ova borba traje već deset godina. Decembra 2002.g. država je putem aukcije prodala svoj udeo u vlasništvu ( 42%) kontraverznom biznismenu Jovici Stefanoviću – Niniju, koji se tada nalazio na poternici Interpola. Pošto je u pitanju manjinski udeo, a većinski paket poseduje oko 4000 malih akcionara, već prvi potezi novog „gazde“ pokazuju nameru da se ignorišu većinski vlasnici, time što je zastupljenost u Upravnom odboru firme većinskog vlasnika bila manja od novog suvlasnika. Radnici, na čelu sa Zdravkom Deurićem organizovani u Udruženje akcionara Jugoremedija II, i u Samostalni sindikat, nekoliko godina vode borbu za očuvanje vlasništva malih akcionara i elementarnih prava iz rad-nog odnosa. Oko 150 ljudi nezakonito biva otpušteno, izbačeno na ulicu i bez ikakvih prihoda tri pune godine. Doživeli su fizičko nasilje od strane trostruke sile: privatnog obezbedjenja, policije i žandarmerije. Četvorica radnika je završila u zatvoru sa apsurdnom optužnicom da su oni ugrožavali javni red i mir. Paralel-no sa protestima u svim mogućim oblicima ( štrajkovi, štrajk gladju, protesti pred institucijama u Zrenjaninu i Beogradu), ova grupa od 150 ljudi vodila je radne, krivične i vlasničke sporove. Konačno, marta 2007.g. sud, vrlo važno je reći sud, jedna od grana vlasti , nalaže vraćanje radnika u fabriku kao većinskih vlasnika i imenuje Zoru Vujaković za predsednicu Skupštine akcionara. Ona obavlja ovu najvažniju funkciju i danas.

Od 2007.g. do danas, 2012.g. ( pet godina) radnici akcionari i radnici up-ravljaju sopstvenom fabrikom kao većinski vlasnici. Po povratku 2007.g. zatiču praznu fabriku, pregistrovanu u Nišu, i 23 miliona evra duga, po svim osnovama. Uspevaju da osposobe fabriku za proizvodnju, vraćaju sve dugove i nanovo kreću u jedan redak privredni poduhvat. Zakon (dakle država) je obavezivao farmaceu-tske kuće da do 2009.g. usklade svoje tehnologije sa GMP standarima ( „dobra proizvodjačka praksa „). Vodi se bitka sa vremenom, sa onih tri godine prove-denih u borbi, i u godini svetske ekonomske krize, kada je jako teško bilo doći do novca, i uspevaju da u roku izgrade takoreći novu fabriku. Istovremeno, ped-estak akcionara - investitora i Jugoremedija pristupaju izgradnji novog, fizički izmeštenog pogona za proizvodnju penicilinskih lekova. Nijedan radnik nije otpušten, nema odmazde prema radnicima, ranije lojalnih gazda Niniju. Plate su uredne i ne tako male, sve do polovine 2011.g. kada je ugrožena solventnost


fabrike, a menadžment i po cenu neisplaćenih zarada nastavlja sa proizvodnjom sve do marta 2012.g.

Odakle su nastale finansijske teškoće? Kakav je odnos države, najvećeg pojedinačnog akcionara i vlasnika manjinskog paketa (42%), postoji li partnerst-vo u njihovom odnosu? Kako je moguće da novoj, apsolutno profitabilnoj fabrici sada preti dirigovani stečaj? Da li se prividno nevidiljivim gajtanom guši krunski svedok, da se destrukciji i uništavanju privrede može usprotiviti tako, da su rad-nici subjekti koji shvataju i deluju odgovornije od vlasti? Šta je zapravo glavni predmet borbe u Jugoremediji? To je sigurno svojina, odnosno vlasništvo. Kako se država odnosila i odnosi prema svojini generalno i konkretno u slučaju Jugore-medije. Bez Ustava (2002) , a on je obećan posle petoktobarskih dogadjanja kao prioritetan cilj ( 2006. će ga smandrljati za jedno veče, bez ikakve diskusije), sa kategorijom „društveno vlasništvo“, znači svačije i ničije, bez titulara, krenulo se u što bržu rasprodaju, tranziciju u privatno vlasništvo, po bilo koju cenu, sa nepredvidivim posledicama po društveni i ekonomski život zemlje. Uterivalo se brzo u kapitalizam, onu formu liberalnog kapitalizma, po kojoj će nevidljiva ruka tržišta sve sama regulisati...

U našem primeru Jugoremedije, država se na sledeći način odnosila prema svom partneru. Prvo je prodala svoj udeo licu sa Interpolove poternice, posle trogodišnje borbe radnika raskinula je kupoprodajni ugovor, zatim, zakon-ski naterala radnike da investiraju u dve nove fabrike, ponovo, u formi tendera pokušava, i ne uspeva da proda većinski paket, naglo liberalizuje uvoz lekova i izaziva finansijsku krizu! Kada je taj jednstveni slučaj u zemlji u praksi pokazao uspehe svake vrste, jer su se radnici daleko odgovornije odnosili prema vlasništvu od svoga partnera, država je napustila stanovište jednog ogranka vlasti ( sud-ska vlast), a izvršna vlast, sve čini da se primer uništi, satanizujući sinergijom unutrašnjih i spoljnih pritisaka radničkog vodju, Zdravka Deurića!

Dakle, u pitanju su dva različita sveta u razumevanju vlaništva i rada. Prvi, koji personalizuje država, sve čini da se sve što pre otudji ( proda), a radnici akcionari da se sačuva vlasništvo, čak unapredi, i preuzme sopstvena odgovor-nost.

Demokratizacija našeg društva biće samo puki, spoljni oblici sloboda, a ona temeljna , ekonomska i privredna, vodi se od države kao totalitarna, bez alternative. Model jedan gazda a hiljade najamnika dao je i daje poražavajuće rezultate. Zemlja je deindustrijalizovana, osiromašena, a stotine hiljada radnika je na ulici.



Iskustvo Jugoremedije nas uči da se svakoj vrsti destrukcije može odu-preti tek kada ljudi budu delatni agens, slobodna, misleća bića koja menjaju floskule i odupiru se inerciji jednog zadatog obrasca. Predstojeći izbori šansa su za Srbiju da se postavi ključno pitanje: za čega ste vi gradjani Srbije, a ne za koga ste. Sada je prilika za zaustavljanje propadanja, šansa da se one vrednosti koje se brane u rezoluciji Evropskog parlamenta ( direktno apostrofiraju privatizaciju u Jugoremediji ) implementiraju i u naše društvo. Zato je otvorenost pitanja sud-bine Jugoremedije, koliko važna za njene radnike, ali jednako važne i za sudbinu našeg društva. Jer Jugoremedija, to je fiziološki nalaz - ko smo mi i gde smo. Čekaćemo epilog, da li će uništiti fabriku lekova Jugoremediju, ili će ona u našoj društvenoj praksi postati trajni realni oslonac.

Slavko Golić

Ali, Tarik 23Anđelković, Sava 67Balaban, Željko 49Barać, Verica 16, 25Bauman, Zingmunt 21Cvetković, Mirko 28Cvetković, Vladislav 44Ćirić, Nebojša 31, 65, 81Deurić, Zdravko 10, 11, 15, 16, 22, 25, 26, 27, 37, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 55, 59, 76, 77, 78, 79, 81, 82, 96 , 97, 98Dežer, Vensan 63Dinkić, Mlađan 30, 53, Đinđić, Zoran 25Đukić, Đuro 26Fai, Robert 88, 89, 90, 92, 93,96Golubović, Zagorka 18, 19, 64, 82, 85,Golić, Slavko 43, 83, 89, 99Grujović, Boža 21Haumer, Peter 63Hendle, Thomas 89, 92Ilić, Vladimir 9, 10, 11, 12, 16Ivković, Nebojša 57Jajić, Branka 27, 95Janošik, Jan 60Jeremić, Vladan 64Jočić, Željko 78Jovanov, Radovan 71Jurkat, Kathrin 64Kacin, Jelko 63, 94Kačarević, Slavoljub 25Kanzleiter, Boris 64Kojić, Ivica 44Kuručev, Milovan 78, 79, 96 Leder, Anna 64Lisica, Mita 27Ljajić, Rasim 82

Imenski registar

Malušić, Ankica 44Margold, Nadica 44, 78Marjanović, Milivoj 60Markov Pećanac, Jasna 44Marković, Ante 8Marković, Svetozar 71Markuš, Branislav 78, 79, 82, 89, 91Martinov , Zlatoje 64Marton, Aleksandar 80, 90Mašić, Dane 60Matin, Ljiljana 44Medenica, Matija 64Mesaroš, Ištvan 60Miglinski, Borislav 77Mihajlović, Emilija 78Mihajlović, Milan 71Milošević, Mile 93Milošević, Slobodan 8Mohora, Dorel 64Nebojša Popov 14, 17, 18, 23, 24, 25, 64, 82, 90, 91Nikolić, Mišel 44Nikolić, Srđan 44, 45Novaković, Vladimir 64Olujić, Dragomir 64Omerović, Meho 44, 49Pavićević, Borka 90Pavlović, Branko 44Pecikoza, Vladimir 44, 60, 62, 86, 87Pejić Kordić, Natalija 67Petrović, Duško 25Racić Šaranović, Dubravka 44Radojičić Boro, Rubela 87Radovanović, Marijana 44Radović, Goran 67Ribar, Vojislav 50Roza Luksemburg 17, 83Rusovac, Olivija 64, 82Ružičić. Milica 64

Smiljanić, Mika 19Srećković, Milenko 64Stanković, Zoran 65, 81Stefanović, Jovica 26, 28, 29. 30, 31, 34, 40, 56, 57, 60, 61, 63, 67, 72, 73, 74, 75, 81, 88, 95, 96, 97Stojaković, Krunoslav 64Stojanović, Aleksandar 89Stojković, Dragan 24, 64Šarović, Snežana 71Šuković, Danilo 78

Tadić, Boris 82, 84Thomann, Rainer 64Vujaković, Zora 42, 82, 97Vukov, Milana 70, 71Vukov, Tamara 64Zec, Branislav 44, 45, 46, 48, 49, 51Zlatanović, Vladimir 90Zlatić, Ivan 14, 20, 64, Žarić, Zvezdan 44Žilnik, Želimir 64


Jugoremedija, deo drugi... - Radničke borbe u Srbiji | Knjiga izdata od strane Udruženja Ravnopravnost u okviru projekta “Radna mesta, stvarati iliprodati” | Izdavanje knjige podržano je od strane Rosa Luxemburg Stiftung | Stručno tehnička podrška dr Nebojša Popov, prof. Slavko Golić, Milenko Srećković,Građanska čitaonica, Jelena Lukić, Sonja Dragić i Danijela Fai | Koordinator projekta Branislav Markuš | Asistent projekta, grafičko uređenje i dizajn korica Robert Fai |

Zrenjanin, 2012 | www.ravnopravnost.org

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.331 : [ 061.5:615 ] ( 497.113 Zrenjanin ) “2001/2011” ( 046 )338.246.025.88: [ 061.5:615 ] ( 497.113 Zrenjanin ) ( 046 )

JUGOREMEDIJA, deo drugi --- : radničke borbe u Srbiji /priredio Slavko Golić. - 1. izd. - Zrenjanin :Ravnopravnost, 2012 (Zrenjanin : Dragić) . - 104 str. :ilustr. ; 21 cm

Tiraž 500. - Registar.

ISBN 978 - 86 - 89115 - 00 - 01. Голић, Славкоа) Фабрика лекова Југоремедија ( Зрењанин ) - Радници -Правни положај - 2001 - 2011 б) Фабрика лекова Југоремедија( Зрењанин ) - ПриватизацијаCOBISS.SR - ID 270403847

Documents

Jugoremedija, deo drugi... - Radničke borbe u Srbiji