Ra{ko V. Jovanovi}

JOVAN STERIJAPOPOVI]

Serija ZVEZDANI ^ASOVI

Urednik Vladimir B. Popovi}

Rediteq Aleksandar Panteli}

64 Ra{ko V. Jovanovi}

RA[KO V. JOVANOVI], ro|en u Beogradu 18. VIII 1932. gde se i{kolovao: 1951. maturirao u Tre}oj mu{koj gimnaziji, 1955. diplomiraojugoslovensku kwi`evnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakul-tetu. Doktorirao 1968. na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom IvoVojnovi} – `ivot, geneza, analiza i ocena dela.

Autor je kwiga: Ivo Vojnovi}, biblioteka "Radni~ki univerzitet","Rad", Beograd 1964; Ivo Vojnovi} – `ivot i delo, Institut za kwi`evnosti umetnost, "Studije i rasprave", kw. H, Beograd 1974; Pozori{te i drama,biblioteka "^ovek i re~", Beograd 1984; 125 godna Narodnog pozori{ta uBeogradu (sa Olgom Milanovi} i Zoranom T. Jovanovi}em), GalerijaSrpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 1994; Jedan drugi Nu{i},Smederevo 1998.

Za izvo|ewa u pozori{tu dramatizovao vi{e poetskih i proznih dela:I ja sam kao vrelo, stihovi Vladimira Nazora (Teatar poezije u Beogradu,1967), Petar Petrovi} Wego{, Gorski vijenac (Teatar poezije u Beogradu,1970), Tamnine, proza Zarije M. Popovi}a (Amatersko pozori{te, Gwi-lane, 1997).

Autor vi{e radio-drama i dramatizacija, koje je emitovao Radio-Beo-grad: 125 godina Narodnog pozori{ta u Beogradu, Fran{e d’Epere, JovanDu~i}, Milorad J. Mitrovi}, Svetozar ]orovi}, Milorad Popovi} [ap-~anin, Kosta Trifkovi}, Branislav \. Nu{i} (u seriji "Zvezdani ~a-sovi"), Sudbini uprkos – Oto Klemperer, U tragawu za modernom operom,Sledbenik Gustava Malera, Srpski Orfej, Glasovi obojeni starim zla-tom i dr.

Za Televiziju Beograd napisao scenarija za dve epizode serije "Tatar uSrba": Pozori{te se ra|a u Beogradu i Prelazak u HH vek – BranislavNu{i} (1995) i za emisiju o Beogradskoj operi (za satelitski program).

LICA

JOVAN STERIJA POPOVI]

GOSPO\A PETRONIJEVI]

ATANASIJE NIKOLI]

PETAR RADOVANOVI]

MAKSIM BRE@OVSKI

MILOVAN, famulus u pope~iteqstvu prosve{tenija

MU[KI GLAS I

MU[KI GLAS II

@ENSKI GLAS

ALEKSANDAR [ANDOR KUMANOVI]

ALEKSANDAR VOLI]

GEORGIJE DEMETAR

ARSENIJE GAVRILOVI]

VLADIKA STEFAN POPOVI]

65

Ra{ko V. JOVANOVI]

JOVAN STERIJA POPOVI]

STERIJA: (Vajkaju}i se)[to mi vredi povoqno mnenije pope~iteqa prosve-{tenija Alekse Jankovi}a kada je i on odstupiti sapolo`aja morao usled tolike vike na nas, [vabe, kakonas ne samo Parizlije nego i ini zovu... On ba{ lepomi pripisuje u “konduit-listi”... Veli da sam sposob-nosti vrlo dobre... ^ekaj da ponovo pro~itam(^ita)“Sposobnosti vrlo dobre, to~nosti i priqe`anijaotli~no dobrog; naravi vrlo dobre, vladawa primernomoralnog i opho`denija svake pohvale dostojnog.Osim otpravqawa svoji(h) zvani~ni(h) dela zanimaose i sa spisavawem dela za izobra`enije i poprav-lenije naravi naroda srbskog, i osim toga u prizrenijuprosvete narodne tako mu je duh naroda srpskog dobropoznat, da }e on, ako od strane Praviteqstva potpo-magan bude, velike polze izobra`eniju narodnom pri-neti.” – Hm!... Ko }e mene, [vabu, ovde potpomagati?Sada je na mesto Jankovi}evo za pope~iteqa postav-qen Stefan Stefanovi} Tenka. Meni se ovo mewawepope~iteqa ve}e dosadilo... Zato }u i ja odstupiti izslu`be!...(Prebira po hartijama)– No, {ta je ovo? Ah, to je moje predlo`enije Sovjetuda se u Srbiji dozvoli potpuna sloboda pe~atwe...Sloboda pe~atawa i izdavawa novina i kwiga... Da, da,to moram potpisati sa dana{wim danom, dok jo{nisam uputio svoje odstupqenije na slu`bu. Dakle:(Pi{e)U Beogradu, dne 11. marta leta 1848. – Jovan SterijaPopovi}. Tako!... A sada i ostavka na slu`bu...(Razmi{qaju}i)Obrazlo`i}u je namerenijem da iz Srbije odem ivratim se u rodni Vr{ac... Da, da, tako }e najboqebiti!(Pi{e)

Kucawe na vratima.

STERIJA: Slobodno!

66 Ra{ko V. Jovanovi}

GOSPO\APETRONIJEVI]: (Otvaraju}i vrata)

Dobar dan, gospodine Sterija! Kako ste? ^ini mi se daste ne{to srditi!

STERIJA: Srdit! Mo`e biti! Kako se ne bih srdio, gospo|oPetronijevi}, kad me [vabom nazivqu!

GOSPO\APETRONIJEVI]: I-ju!... [vabom, velite? A ko to? Ja tako ne{to nisam

~ula!...

STERIJA: Vi, mo`e biti, niste, ali ja jesam!...

GOSPO\APETRONIJEVI]: Ja sam, gospodine, o Vama samo najlep{e slu{ala!

Osobito posle onog Va{eg udiviteqnog predstavqe-nija San Kraqevi}a Marka, koje je sve Srbqe u srcedirnulo i na kojem sam prosto u`ivala... A tek onapesma, koju u predstavqeniju peva Stanoje Glava{,Ustaj, ustaj, Srbine... Ja sam se od miqa rasplakala![lezingerova muzika naprosto je divna! – Kako Vasposle takvog predstavqenija mogu zvati [vabom? Nedajte se srditi, gospodine Sterija!... Nego, ja samdo{la upitati Vas `elite li da vam naredim kafu?

STERIJA: Hvala, gospo|o Petronijevi}, hvala!... Pozno je zakafu... Nego, dobro je da Vam soob{tim kako }u uskoronapustiti Va{ kvartir, jer se kanim u Vr{ac vra-titi...

GOSPO\APETRONIJEVI]: I-ju, zaboga, gospodine Sterija! Da Vas ja ne{to nisam

uvredila? Ili Vam, mo`e biti, ovde udobno nije?

STERIJA: Daleko od toga, gospoja Petronijevi}!... Meni je uva{em domu uvek prijatno bilo... Ta i sami znatekoliko me ova Ulica Dva bela goluba se}a na mojVr{ac i kako mi je uvek milo bilo dolaziti ovomdomu!...

GOSPO\APETRONIJEVI]: Vi ste mnogo k srcu primili sada{we prilike na{e...

STERIJA: Mislim ovde ostati, gospoja Petronijevi}, do Uskrsa.U nade`di sam da }e mi tada biti ispe~atana kwigamojih novijih pozori{tnih dela u kojoj }u objavitidve drame – San Kraqevi}a Marka i Svetislav iMileva...

Jovan Sterija Popovi} 67

GOSPO\APETRONIJEVI]: Znam da su ta Va{a dela u kwigope~atwi, ja sam se

dala prenumerisati na tu kwigu...

STERIJA: (Prijatno dirnut)Niste morali, ja bih Vam prvi primerak iz kwigo-pe~atwe na dar doneo!

GOSPO\APETRONIJEVI]: A {to }ete, po{to kwiga otpe~atana bude, ~initi?

STERIJA: ^ekam i nadam se da }e tada i moju ostavku na slu`bu uPope~iteqstvu prosve{tenija, koju im upravo upu-}ujem, uva`iti... A sad mi vaqa pismom javiti se bratuda mi pripremi kvartir u Vr{cu kamo }u, mo`e biti,ve} meseca junija do}i...

GOSPO\APETRONIJEVI]: Izvinite, gospodine Sterija, ja se raspri~ala... @ao

mi je {to se postojano re{ili da napustite na{Beograd... Laka Vam no} i gledajte se prikloniti daostanete ipak ovde!

STERIJA: Laku no}, gospoja Petronijevi}! Ja }u jo{ malo raditipa }u na po~inak!...

Zatvarawe vrata.

STERIJA: Hm!... Sad mi vaqa napisati pismo bratu...(Presavija tabak i pi{e {kripavim perom, glasno~itaju}i {ta je napisao)“Qubezni \oko, ovom }e{ se pismu ~uditi, dok gapro~ita{. Moj Pope~iteq, Aleksa Jankovi}, dao jerezignaciju zbog toga {to je vika na nas [vabe. Nawegovo mesto postavqen je Tenka. Meni se ovo me-wawe pope~iteqa dosadilo i s novim nerado slu`im,pa sam zato i ja dao ostavku ili rezignaciju. Sad sam,hvala Bogu, slobodan. Kwaz to jo{ nije potvrdio, ioti{ao je danas u Kragujevac. Ja pak ostajem ovde doUskrsa, dokle mi kwiga gotova bude, i velike nedeqeevo me tamo sasvim. Samo kvartir spravqaj. Kod nas jedo sada mirno, a o}e li ova politi~ka kolera i prekoSave i Dunava pre}i vidi}emo. Sad ostani zdrav i namiru, to ti `eli tvoj brat Joca.” – Hm! Tako, da stavimjo{ i datum: Beograd, 11. marta 1848! – A kad sam izKragujevca u Beograd do{ao ni pomi{qao nisam da }ese ovako {togod mo}i desiti... Jo{ mi je u se}awu

68 Ra{ko V. Jovanovi}

uspeh prvog pozori{nog predstavqenija u Beogradu,pre sedam godina, po~etkom decembra 1841, kada je uTeatru na |umruku prvi put prikazana moja tragedijaSmrt Stefana De~anskoga... Koliko je samo pqe-skawa bilo... I dobri Atanasije Nikoli} sijao je odzadovoqstvija! Bo`e, koliko sam prijatnih trenutakaimao u Beogradu, i to u teatru, a koliko tek nepri-jatnih u pope~iteqstvu!

Pretapawe u ambijent pozori{ne dvorane. @agor kroz koji se sve razgo-vetnije ~uje govor sa scene.

Scena iz “Smrti Stefana De~anskog”. Odu{evqeni aplauz. Potomrazgovor kroz `agor publike.

ATANASIJENIKOLI]: Moje ~estitawe, brate Joco!... Nismo mogli boqe po-

~eti!...

STERIJA: Hvala, dragi moj Atanasije, najlep{e ti hvala! Ali,zar odista misli{ da se nije moglo boqe po~eti?

ATANASIJENIKOLI]: Ne treba tu mnogo razmi{qati, dragi Joco... Jesi li

~uo samo koliki je bio aplauz zahvalnih gledateqa?To je samo potvrda da se tvoje `alostno pozorje SmrtStefana De~anskog odista svidelo gledateqima.

STERIJA: Ja sam sre}an {to se novozavedeno pozori{te srpsko uBeogradu mojim delom otvorilo, ali ne znam ho}u liovo delo i pe~atati...

ATANASIJENIKOLI]: Za polzu srpskoga roda treba ovo pozorje, posle ovak-

voga uspeha, svakako, moj Joco, da u pe~atwu da{!...

STERIJA: Ali, dragi moj Atanasije, i sam dobro zna{ da je ve}epos istog sadr`aja sa strane gospodina doktora Su-boti}a izdan...

ATANASIJENIKOLI]: Ne vidim u ~emu bi smetwa bila da i ti, brate Joco,

izda{ svoj...

STERIJA: Ali ja ne `elim ~itateqima Suboti}evog dela utisakoslabiti...

ATANASIJENIKOLI]: Ali ti }e{, po{to kwigu pe~ata{, utisak svojih

zahvalnih gledateqa samo poja~ati!...

Jovan Sterija Popovi} 69

STERIJA: Ali, dragi moj Atanasije, ja nikako ne odobravam da sejedan isti predmet na sto na~ina opisuje, kao Vi-dovdan, Boj na Kosovu, Car Lazar, Milo{ijada, La-zarica i ini, tako da ~itateq, pa i gledateq, u zabunine zna, {ta }e o tome da misli, i kome da veruje...

ATANASIJENIKOLI]: (@ustro)

Ali, i sam si se, Joco, uverio ve~eras da je tvoje delopredstavqano na osobito zadovoqstvo gledateqa. A jasam uveren da }e tako biti i svaki put kada se pred-stavlenije bude povtorilo! A k tome, tvoje pozorje sesa eposom Suboti}evim prili~no sla`e, tako da se~itateqi, siguran sam, ne}e u zabuni na}i...

STERIJA: Dobro, dobro, brate Atanasije, saklonio si me da zape~atwu pripremim Smrt Stefana De~anskog...

ATANASIJENIKOLI]: Pripremi, svakako! A mi }emo nastojati jo{ koji put

prikazati to pozorje ovde u Teatru na |umruku, jer }euvek biti novih gledateqa. Iskustvo me u~i da na{iqudi vole gledati prizore iz srpske pro{losti, makakvi oni bili, `alosni ili vedri...

STERIJA: Vidim da je zaista tako!... O tome svide li se moja`alosna pozorja gledateqima dosad nisam mogao ta-~no suditi, jer nisam video ni jednu od predstavaLete}eg diletantskog pozori{ta u Zagrebu, koje je odmojih `alosnih pozorja izvelo Milo{a Obili}a iliPadnu}e srpskoga carstva i Svetislava i Milevu...

ATANASIJENIKOLI]: Budi, brate Joco, siguran: gledateqima se tvoja `a-

lostna pozorja svide, mo`e biti i vi{e od veselihpozorja! Nego, ja te, brate, molim, pripremi jo{ kojeod tvojih pozorja da ih pripremimo za prikazivawe uovom na{em teatru koji smo tako lepo ve~eras otvo-rili...

STERIJA: Ho}u, Atanasije, ho}u!... Osokoqen sam ovako lepimodzivom gledateqa!

ATANASIJENIKOLI]: Ni ~asa nemoj ~ekati!... [ta nam namerava{ doneti?

STERIJA: Moram najpre rukopise koregirati, a neke, brate moj,doterati pa i preraditi...

70 Ra{ko V. Jovanovi}

ATANASIJENIKOLI]: Ima{ li jo{ koje `alostno pozorje prigotovqeno?

STERIJA: Nameravam vam besplatno ustupiti pored SmrtiStefana De~anskog jo{ i vesela pozorja @enidba iudadba, Prevara za prevaru i Vol{ebni magarac...

ATANASIJENIKOLI]: Ma, ~uje{ li, Joco, {to te pitam: ima{ li jo{ koje

`alostno pozorje?...

STERIJA: (Prise}aju}i se)Imam jedno, iz narodnog `ivota... Mogu ga odmah do-neti, dosad nigde nije igrano. Ajduci mu je naslov.

ATANASIJENIKOLI]: Molim te, {to pre ga donesi! Odmah }emo po~eti da ga

pripremamo za uprizorenije...

STERIJA: Ti, brate Atanasije, kao da ne qubi{ vesela pozorja?

ATANASIJENIKOLI]: Nije ta~no, sklon sam ja i veselim pozorjima... Ni{ta,

brate lep{e nego ~uti i videti kako se gledateqismeju... A znam da si sa veselim pozorjima imao dosaduspeha, osobito u Zagrebu, i to sa Tvrdicom... Nije litamo jedan kriti~ar napisao kako bi ako samo hted-ne{, ti, Joco, biti mogao ono {to je Kocebu Nemcima!

STERIJA: (Zadovoqno)Da, da, ali mi je taj isti kriti~ar u Danici ilirskojzamerao na jeziku.... A ja sam jeziku uvek pridavaoveliku pa`wu, osobito u Tvrdici... Pisao sam gaonako kako je moj otac govorio a to je ~udna srbo-gre-~eska me{avina i jo{ pone{to...

ATANASIJENIKOLI]: Va`no je, dragi Joco, da tvoja dela na{i gledateqi

dobro razumeju...

STERIJA: To je uprav najva`nije, jer teater je lek za bolestimoralne!

ATANASIJENIKOLI]: Saglasan sam sa tvojim mnenijem, dragi Joco, ali

moramo imati {ta igrati... Ako nema{ ~ega novog,odobri nam da igramo i neka dela {to si pisao pre|e...

Jovan Sterija Popovi} 71

STERIJA: Najvi{e volim da ti donesem {togod novo! Sada }uzavr{iti jedno veselo pozorje, pa ako budem zado-voqan done}u ti...

ATANASIJENIKOLI]: Donesi i neki prevod... Ja se vazda zala`em za na{e

izvorne komade, jer oni najpre mogu biti najboqi lekza bolesti moralne, kako ti veli{... Ako nema uvekdobrih originala – nisu lo{i i prevodi, osobito oniposrbqeni!

STERIJA: Dobro, dobro, brate Atanasije... Odobri}u da se unarednoj godini u Beogradu izvedu, pored danas ve}igrane Smrti Stefana De~anskog, jo{ i Ajduci...

ATANASIJENIKOLI]: To `alostno pozorje si mi ve} obe}ao...

STERIJA: Jesam, a sad dodajem da }u prigotoviti novo veselopozorje pod naslovom @enidba i udadba. Jo{ }u odo-briti za igrawe i vesela pozorja Prevara za prevaru iVol{ebni magarac. I ne}u tra`iti nikakvu spisa-teqsku naknadu!

ATANASIJENIKOLI]: Za to ti mnogo zahvaqujem!... Ah, evo i pozori{tnog

upraviteqa na{eg, gospodina Petra Radovanovi}a!..Kao da je ~uo da razgovaramo o novcima, odnosno ospisateqskim naknadama!...

PETARRADOVANOVI]: (Zadovoqno)

Dobar dan uva`ena gospodo!... Prvo moram pozdravitina{eg spisateqa, uva`enoga gospodina Popovi}a i~estitati mu na izrjadnom uspehu wegovog `alostnogapozorja o De~anskom! Od serdca ~estitam, gospodineSterija! Videli ste i sami sa koliko je udovoqstvijagledateqstvo pratilo Va{e pozorje i kako ga je pqe-skawem nagradilo!

STERIJA: Hvala Vam, gospodine Radovanovi}u!

PETARRADOVANOVI]: U`egli smo pozori{tno rasvetlenije u Beogradu, u

na{oj novoj prestonici i nadam se da }e teatar imatiovde vi{e sre}e no u Kragujevcu... Moramo {to preokupiti dobre aktere, da nam ne glume samo mla|i~inovnici i |aci iz qubavi prema teatru... Zato }enam biti potrebita stalna subvencija... Koliko vi-dim, svetli kwaz Mihailo }e nam je odobriti!...

72 Ra{ko V. Jovanovi}

STERIJA: To je vrlo prijazna vest...

ATANASIJENIKOLI]: Zato }emo jo{ ovog meseca igrati nekoliko novih

predstavlenija... A u Srbskim novinama pozvati danam se jave svi koji glumiti `ele i zamoliti pisce iprevoditeqe da nam po{aqu tekstove za igrawe...

STERIJA: Nadam se da }e{ i ti, Atanasije, napisati {togod...

ATANASIJENIKOLI]: Ho}u, ve} sam napisao pozorje Kraqevi} Marko i

Arapin i igra}emo ga na dan imena gospodara i kwazaserbskoga Mihaila 7. dekembra... A voleo bih, Joco,prikazati na novu, 1842. godinu neko tvoje veselopozorje...

PETARRADOVANOVI]: A za deset dana prikaza}emo i Va{ega Kir–Jawu,

gospodine Popovi}u!

Pretapawe u ambijent pozori{ne dvorane. Izvo|ewe pozori{ne pred-stave.

Scena iz Kir-Jawe – dejstvo tre}e, pozorje 1, monolog Kir-Jawe o novcu.

Aplauz.

PETARRADOVANOVI]:

Zriteqi su, gospodine Popovi}u, srda~no primiliVa{eg Tvrdicu ili Kir-Jawu! Zalud ste sepribojavali da }e beogradski zriteqi, me|u kojimaima dobar broj Cincara, ostati hladni prema ovomveselom pozorju.

STERIJA: Moje namerenije nije bilo s Kir-Jawom narod gr~kina poruganije izvoditi. Ja imam dovoqno uzroka gr~kirod ne ina~e nego s po~itanijem predsretati... Moje jenamerenije pri pisawu Tvrdice bilo, takovo delonapisati koje bi gledateqa razgalilo i s naukom`ivqewa upoznalo. Ismejao sam srebroqubije kaomanu koja `ivot upropa{}uje. Radova}u se ako ovodelo kadro bude moje ime i u poznije vekove s istimdejstvom, koje sad proizvodi, preneti i zadr`ati.

ATANASIJENIKOLI]: Bi}e i u budu}nosti tako!

PETARRADOVANOVI]: Ho}e, uveren sam!

Jovan Sterija Popovi} 73

STERIJA: Dajem novoustanovqenom Teatru na |umruku u Beo-gradu da na novu, 1842. godinu igra moju novu komediju@enidba i udadba...

PETARRADOVANOVI]: Lep{e ne mo`emo po~eti novo leto!

ATANASIJENIKOLI]: Hvala ti, Joco, kao bratu!

Pretapawe u akustiku pozori{ne dvorane. Izvo|ewe pozori{ne pred-stave.

Scena iz @enidbe i udadbe.

Aplauz uz povike “Bravo!”.

ATANASIJENIKOLI]: Pqesak zadovoqnih zriteqa, dragi moj Joco, najboqe

je svideteqstvo da im se ovo tvoje veselo pozorje@enidba i udadba odista svidelo...

PETARRADOVANOVI]: Da, da, ve} su me neki od zriteqa pitali kada }emo

povtoriti @enidbu i udadbu... Ni{ta odre|eno imnisam mogao re}i, ali sam ih pozvao da do|u gledatiZlu `enu, koju nameravamo igrati kroz petnaestakdana...

ATANASIJENIKOLI]: ^ini mi se da gledateqi radije dolaze na `alosna

pozorja na{eg Sterije. Zato }emo ve} po~etkom fe-bruara igrati Ajduke...

STERIJA: Milo mi je {to zriteqi rado gledaju predstavlenijaiz pro{losti na{e... Ali, vaqa imati na umu i kako seta dela predstavqaju!

PETARRADOVANOVI]: Na{i akteri igraju sve boqe...

STERIJA: Va`no je predstavqati dela pou~itelna, ali dobro isa vkusom, jer vaqa uvek imati na umu da je teatar{kola!

PETARRADOVANOVI]: Zato rado i prikazujemo, gospodine Popovi}u, Va{a i

dela na{eg Atanasija!... Ali, ne}emo zaboraviti nistrane pisce...

74 Ra{ko V. Jovanovi}

STERIJA: Tu moramo biti obazrivi! Nemojmo se povoditi onomnedotupavnom misli: ovo je delo razgla{eno kao kla-si~no pa }emo ga prevesti i predstaviti; jer, {to je zajedan narod shodno, za druge mo`e biti ili bez ceneili {kodqivo...

ATANASIJENIKOLI]: Ima{ li ti. Joco, kakav prevod?

STERIJA: (Razmi{qaju}i)Ne{to }u ve} pripremiti... Nalazim da }e biti po-lezno da na{i zriteqi vide dramu Viktora IgoaAn|elo tiranin od Padue. Dramu sam ve} po~eo pre-voditi i nadam se da }u taj prevod brzo zgotoviti, madaimam mnogo poslova u Pope~iteqstvu prosve{tenija.

PETARRADOVANOVI]: O tome ne treba bar meni, sekretaru Pope~iteqstva,

da govorite! Vrlo dobro znam koliko ste zakona pri-premili i koliko se Va{ih cewenih dopisa zavodi...I {ta ~inite za ustrojenije Srbske nauke akademije!I koju brigu imate za Muzeum ustanoviti!Ali, nezanemarite na{ Teatar, koji je pre svega Va{e po-zori{te!

ATANASIJENIKOLI]: U pravu je na{ upraviteq. Gledateqi prosto hrle u

teatar kada se igraju tvoje stvari, Joco! Teatar na|umruku, koji smo lepo sada i pro{irili te mo`eprimiti ve}i broj zriteqa, je tvoje pozorje! Zato smosa udivqenijem u Srbskim novinama i izrekli javnublagodarnost {to si nam besplatno ustupio svojekomade na prikazivawe.

STERIJA: Blagodarim, ali potrebito nije bilo... To zriteqi nemoraju znati!... Nego, kad spomenuste novine, trebalobi {togod u~initi da na{e predstave imaju vi{eodjeka! Pored obavesti vaqalo bi da zriteqi u wimapro~itaju i koju recensiju.

ATANASIJENIKOLI]: To }emo te{ko posti}i. Malo ima iskusnih koji bi

mogli pisati teatralne kritike!

Jovan Sterija Popovi} 75

PETARRADOVANOVI]: Ja bih predlo`io, gospodine Popovi}u, da Vi {togod

napi{ete o na{im predstavqenijama.

STERIJA: Napisa}u i ja {togod, ali ne mogu raditi recensijepredstavqenija svojih dela!

ATANASIJENIKOLI]: Mo`e{, brate Joco, pisati recensije pod psevdoni-

mom!

STERIJA: Pisa}u jedino pod psevdonimom, ali i tako ne o svojimdelima!

Pretapawe u akustiku pozori{ne dvorane. Izvo|ewe pozori{ne pred-stave.

Scena iz Pokondirene tikve.

Aplauz. Po{to se aplauz postepeno uti{a, po~iwe razgovor na fonu`agora publike.

PETARRADOVANOVI]: Primite moja ~estitawa, gospodine Popovi}u! Gostu-

ju}a trupa Maksima Bre`ovskog, ili “lete}i diletan-ti”, koji nam do|o{e u Beograd posle gostovawa uZagrebu, po~eli su sa svojim predstavqenijima pre~etir dana prikazom Va{eg Milo{a Obili}a, a ve-~eras, eto, odigra{e Va{e veselo pozori{te nazvanoPokondirena tikva... U Zagrebu su ga, ka`u, igralipod naslovom Opan~arica po modi ili opapu~eniopanak...

STERIJA: Da, tako su to veselo pozori{te tamo zvali...

PETARRADOVANOVI]: Moram da ka`em – dobri su to glumci! Boga mi, imaju i

lepe glumice! Maksim Bre`ovski umeo je okupitiodli~nu trupu.

STERIJA: Svaki spisateq mo`e biti samo zadovoqan kad mudelo predstavqaju takvi glumci! O, evo i gospodinaMaksima Bre`ovskog, upraviteqa gostuju}eg pozori-{ta!

MAKSIMBRE@OVSKI: Moje najdubqe {tovawe, gospodine Sterija! Dobar

ve~e, gospodine Radovanovi}u!... Kako ste zadovoqnina{im predstavlenijem?

76 Ra{ko V. Jovanovi}

STERIJA: Sad rekoh gospodinu Peri: Va{i akteri, gospodineBre`ovski, otli~no predstavqaju.

MAKSIMBRE@OVSKI: Vrlo me raduje Va{a ocena, gospodine Sterija.

PETARRADOVANOVI]: Imate dobre glumce. Bilo bi dobro da se va{e po-

zori{te du`e zadr`i u Beogradu.

MAKSIMBRE@OVSKI: Zadr`a}emo se u Beogradu dok nas publika bude `e-

lela...

PETARRADOVANOVI]: Gospodine Bre`ovski, mi imamo u Beogradu otvoren

te~aj za stalne aktere. Mo`da bi neko od Va{ih~lanova `eleo ovde stalnim akterom biti?

MAKSIMBRE@OVSKI: Mislim da ima takvih... O tome }emo, gospodine Rado-

vanovi}u, jo{ razgovarati! – No, gospodine Sterija,mi }emo i sutra igrati Va{u Pokondirenu tikvu ivrlo rado bih Vas pozdravio u teatru!

STERIJA: Zahvalan sam na pozivu, gospodine Bre`ovski. Svaka-ko }u i sutra do}i... Idem sada pozdraviti aktere...Zbogom, gospodo!

Ambijent mawe prostorije – kancelarija u Pope~iteqstvu prosve{te-nija.

STERIJA: (Zvone}i zvonom)Milovane, Milovane, ta gde si? Odmah do|i!... Ah, tajfamuluz, kad je potreban nikad nije tu!(Ponovo zvoni)– Milovane!

MILOVAN: Izvolite, gospodine na~alni~e! Upravo dohodim odgospodina pope~iteqa, poslao je ovaj dopis da ga i Vioverite svojim potpisom, pa da ga adresantu po{a-qemo; a evo Vam i dana{wih Srbskih novina...

STERIJA: Evo, odmah }u ti potpisati.(Potpisuje se mrmqaju}i dok brzo ~ita tekst do-pisa)I – blagodarim na novinama...

MILOVAN: Nema na ~em, gospodin-na~alni~e! Odoh ja sad! Zbo-gom, gospodin-na~alni~e!...

Jovan Sterija Popovi} 77

STERIJA: Zbogom Milovane... I nemoj zaboraviti da mi naru-~i{ kafu!

MILOVAN: Naru~i}u, gospodin-na~alni~e!

STERIJA: Hm! Da vidim ima li u novinama {togod o teatru.(Prelistava novine)A, evo, najzad rubrike Teatar. Umilostivio se ured-nik {tampati jednu recensiju o teatru, i to ba{ omojoj Pokondirenoj tikvi, jo{ pre sedam dana prika-zanoj. Ko pi{e? Potpisan je V. Stojadinovi}. Davidim {ta ka`e:(^ita najpre brzo i poluglasno, skoro mrmqa, pazastane i po~ne ~itati glasnije)“...{teta je u tome {to je G. So~initeq delo ovo ranijepisao, i {to ono ovde duhu naroda na{eg nije sasvimsootvesteno...” Hm!(Razmi{qaju}i)Jeste da sam Pokondirenu tikvu ranije pisao, alinisam soglasan da delo ne odgovara i ovoj sredini,beogradskoj... Kao da ovde nema uobra`enih gospo|a ifrajlica, koje se na Be~ i Pariz ugledaju? I nije liPokondirena tikva i pri povtoravawu prikaza dobi-la silan aplauz, {to zna~i da se zriteqima svidela?

Muzi~ki prelaz.

Akustika pozori{ne dvorane.

Scena iz La`e i parala`e. Sledi veliki aplauz.

Razgovor kroz `agor gledalaca koji iz pozori{ta izlaze.

PETARRADOVANOVI]: Boga mi, gospodine Sterija, ve~eras smo u teatru

imali odabrani publikum. Sve sami profesori, spi-sateqi i novinari...

STERIJA: Jeste, gospodine Radovanovi}u, bilo je i vi{e ~lanovaDru{tva srbske slovesnosti, koji su pre tri danaimali vanredno zasedanije. A za koji dan oni }e seokupiti na glavno zasedanije, te moramo dobro paziti{ta }emo tada igrati...

ATANASIJENIKOLI]: Igra}emo, mo`e biti, neki novi komad... No, reci nam,

Joco, {to misli{ o predstavleniju ve~eras, o La`i iparala`i?

78 Ra{ko V. Jovanovi}

STERIJA: Akteri su ve~eras verno tuma~ili dodeqene im uloge,a i lepo su govorili.

ATANASIJENIKOLI]: Jesi li nam zgotovio neki novi prevod, Joco?

STERIJA: Nisam jo{... Nemam vremena od silnih poslova. I samzna{, koliko sam delao da se ustanovi i po~ne raditiova na{a akademija nauka, odnosno Dru{tvo srpskeslovesnosti... Napokon se i to ostvarilo! Ipak, ne-{to sam zapo~eo da prevodim. Mislim da }u vam zamesec dana dati prevod drame Ernani velikoga Vikto-ra Igoa, tako da }ete ve} julija meseca mo}i da gaigrate...

ATANASIJENIKOLI]: Zar ne mo`e{ ranije dovr{iti prevod?

STERIJA: Ne}u mo}i, jer }u junija u Vijenu putovati da vidimkako na{e dr`ave pitomci tamo u~e...

PETARRADOVANOVI]: Da, da, na{ gospodin Popovi} u pope~iteqstvu pro-

sve{tenija obavqa poslove za trojicu!

STERIJA: Tako je, dragi prijateqi, ali u pope~iteqstvu ja samsamo ono – stvo!

PETARRADOVANOVI]: (Smeju}i se)

Ali ste u teatru prvi spisateq!

STERIJA: Zato mi je vazda i milo ovde do}i!

Pretapawe u ambijent sobe – kao u prvom prizoru.

[u{kawe papira, prebirawe rukopisa.

STERIJA: (Se}a se, razmi{qaju}i)Vaqa mi sve ove rukopise spakovati i poneti! Svi meoni najve}ma se}aju na predstavlenija u Teatru na|umruku...(Prelistava rukopise)Ah, evo i prera|enog mog prvog dela, `alostnog po-zorja Svetislav i Mileva... A {ta je ovo pri{pend-lovano za prvi list... Gle! To je ona kritika po~iv-{ega Vladislava Stojadinovi}a-^iko{a u Srbskimnovinama na predstavqenije Svetislava i Mileve1842. godine. Da se podsetim {ta je pisao

Jovan Sterija Popovi} 79

(^ita)“Teater je bio dubke pun zriteqima, koji su sa punimzadovoqstvom predstavlenije ovo gledali; izuzima-ju}i neke, koji su ranije pe~atano so~inenije ovo~itali, i gotovo ga na izust znaju, pa su u tome ne{toprime~avali, {to je ovo ili ono iz pe~atanog delaizostavqeno. No ovde bi im imao primetiti, da jedrugo pisati teatralno so~inenije za samo predstav-lenije, a drugo za pe~atwu i ~itaju}i publikum.” Hm!U pravu je! Ali, delo sam ovo od srca pisao i svojemnenije o padu Serbije izlo`io... Ali, tad sam biomlad, teatru nevi~an, pa sam pozorje ovo preraditimorao! – Nu, {to je sad ovo? Hm!... Rukopis veselogpozorja Sudbina jednog razuma...

Scena iz “Sudbine jednog razuma”, ali nije re~ o javnoj predstavi.

STERIJA: (Prise}aju}i se)Da, pisao sam ovo pozorje pod nazivom Sudbina jednogarazuma imaju}i veliku qutwu na doktora MilovanaSpasi}a... Ali, ja nisam karakter Doktorov u tomveselom pozorju kopirao s karaktera g. Spasi}a; li-~nost ovde nema mesta, nego je doktor filosofijeizveden i sastavqen iz re~i, koje se u kwigama go-spodina Spasi}a nalaze. @eleo sam da Doktor u kome-diji preobrazi se i tako sam vodio dejstvo ka razre-{eniju. Doktor se od svoje ludosti izle~io pomo}udrveta iz Senegambije, koje ima ~udoredno dejstvo dapametnog zaludi, a zalu|enog vrati pameti... A tonepostoje}e drvo Spasi} je u svome Zemqeopisanijuopisao! Pozorje ovo, ~ije se dejstvo zbiva u Beogradu,zavr{io sam re~ima opame}enog Doktora, koji govori:’Boqe je biti i dobar terzija, nego `alosni doktorfilosofije’. Da, no {to mi to vredi! Komediju ovunisam uspeo do savr{enstva dovesti i tako uzvratitina sve ono {to mi je vajni doktor Milovan Spasi}~inio, po{to me je napadao gdegod i kadgod je mogao.Ta i on je jedan od povoda {to iz Beograda ho}uoti}i... Doktor u Sudbini jednog razuma do|e kao nekavrsta ’u~enoga’ Svetozara Ru`i~i}a iz Pokondirenetikve, samo je malo druk~iji...

MILOVAN : Gospodin-na~alni~e, jeste li spremni?

STERIJA: Skoro }u!

80 Ra{ko V. Jovanovi}

MILOVAN: Po`urite, molim Vas, prispeo je ve} fijaker...

STERIJA: (Rasejano)Prispeo? Hm!... Neka po~eka malo!

MILOVAN: Po~eka}e fijaker, ali vas la|a ne}e ~ekati!

STERIJA: Evo, odmah }u ovo spakovati! A ti, Milovane, odnesionaj paket u fijaker!

MILOVAN: Ho}u, gospodin-na~alni~e!

STERIJA: Koliko samo ima kwiga i papira!(Nervozno)Sve poneti ne mogu! Zamoli}u gospoju Petronijevi}da ove kwige ostanu ovde, pa }u ih drugom prilikomodneti!

Kucawe na vratima.

STERIJA: Slobodno!

GOSPO\APETRONIJEVI]: (Ulaze}i)

Dobro ve~e! Vi, gospodine Sterija, zaista napu{tatena{ Beograd?! Sve sam mislila da }ete se odqutiti!

STERIJA: Nisam ja qut na Beograd, najmawe na vas, gospo|oPetronijevi}... Srdim se samo na pojedince...

GOSPO\APETRONIJEVI]: Pro{loga meseca bila sam dva puta u Teatru kod

jelena. Gledala sam Va{eg Kir-Jawu...

STERIJA: (Sa gor~inom)I za to veselo pozorje optu`ili su me da sam ga sanemeckoga preveo! Mo`da se se}ate, pro{le godinejavno sam ponudio 100 talira onomu ko doka`e da je toistina! To je tvrdio Milovan Spasi}, znate onaj fi-losofije doktor iz [umadije, za koga se govori kako jesvoju doktorsku diplomu kupio negde u Evropi zatrista talira! I on mi je ovde `ivot zagor~ao!

GOSPO\APETRONIJEVI]: Ta nemojte k srcu primati Spasi}eve optu`be! Svi u

Beogradu znaju za wegove ludorije!... Va{a pozorja isada se u Teatru kod Jelena, kao {to be{e i nekad na|umruku, rado igraju... Gledala sam i va{ prevod Ska-pinovih |avolija i sita se nasmejala!

Jovan Sterija Popovi} 81

STERIJA: Milo mi je ako je vaistinu tako!

GOSPO\APETRONIJEVI]: Tako i nikako druk~ije, gospodine Sterija! Zato mi je

i `ao {to ho}ete da napustite na{ Beograd. I ne samozato: `alim {to ste isuvi{e k srcu primili nekolikenesporazume do kojih je u na{oj javnosti do{lo po-sledwe dve-tri godine!

STERIJA: A kako druga~ije mogu primiti, gospo|o Petroni-jevi}, kada je na~iwena ~itava afera oko one bezra-zlo`ne tu`be dr Milovana Spasi}a protiv mene... Ito me tu`i Spasi}, kojem sam ja dao povoqno mi{qe-we da mu se omogu}i zavr{etak {kolovawa na strani!

GOSPO\APETRONIJEVI]: On, na koga se svi, kako ~ujem, `ale, Vas da tu`i?!

STERIJA: Za sva{ta me je optu`io... Na primer, kako sam gonioi napadao sredwo{kolske nastavnike, koji su na tuklevetu odgovorili da sam ih ja svagda i u svimaotno{enijama sa svakom u~tivosti predusretao. Istosu odgovorili i inspektor i pisar Tipografije... Asvi profesori Liceja, potvrdio je sam rektor Kon-stantin Brankovi}, izjavili su da ih u slu`benojdu`nosti nikada nisam ni napadao ni progonio! Spa-si} me je tu`akao i klevetao!

GOSPO\APETRONIJEVI]: (Iznena|eno i revoltirano)

Zar on?!... Ta nije mogu}e!

STERIJA: Da, da, taj “parizlija” koji je u Berlinu ko zna kakodoktorirao shvatio je da samo napadima mo`e pri-kriti svoje neznawe... Ali, on mo`e tako govoriti, jerje iz Srbije, a {to nigde ni{ta ~estito uradio nije tose malo koga ovde ti~e! Ali, ne qutim se ja samo na“parizlije”... Nevoqa je {to ovde i “[vabe” protiv“[vaba” ustaju!... No, nemojmo o tome!...

GOSPO\APETRONIJEVI]: Kako to – “Parizlija” pa u Berlinu doktorirao?!

STERIJA: Na moju preporuku dobio je {kolovawe u Francuskoj...Posle je oti{ao u Nemecku, gde je, kako Vam rekohdoktorsku diplomu kupio...

82 Ra{ko V. Jovanovi}

GOSPO\APETRONIJEVI]: Oh, Bo`e, zar je i to mogu}e?!...

STERIJA: Da, da, i to se radi!(Mewa temu)No, gospo|o Petronijevi}, dobro je {to ste do{li...Upravo sam mislio pitati Vas mogu li ja ove kwige ispise kod Vas ostaviti, jer ih sad nisam u stawu sveponeti. Ne zadugo do}i }u i wih da prenesem u Vr{ac!

GOSPO\APETRONIJEVI]: Mo`ete, gospodine Sterija, samo ih Vi tu ostavite i

ne brinite ni{ta! No, ja sve mislim da }ete se Vinama iz Vr{ca brzo vratiti i ostati!...

STERIJA: Hvala Vam, mnogo Vam hvala, gospo|o Petronijevi}!

Kucawe na vratima.

MILOVAN: (Ulaze}i)Jeste li zavr{ili pakovawe, gospodine na~alni~e?

STERIJA: (Nervozno)Nisam jo{... Nemoj me prekidati!... Uzmi onaj sve`awi nosi ih u fijaker, Milovane!(Qubaznije)Hvala, gospo|o Petronijevi}!

GOSPO\APETRONIJEVI]: Sre}an vam put, gospodine Sterija! I nemojte zabo-

raviti na{ Beograd, ve} nam se vratite!...

STERIJA: Vrati}u se po kwige, svakako!... Dovi|ewa, gospo|oPetronijevi}!

Gospo|a Petronijevi} odlazi.

STERIJA: (Razmi{qaju}i)Hm!... Nemam vi{e ja {ta ovde tra`iti!... Nisu meniprotivnici samo ote~estveni sinovi, nego i oni {to uBe~u steko{e nauke... Mladi Branko Radi~evi}. Nijeli mene u satiri~noj mladi Branko Radi~evi} u sati-ri~noj poemi Put magarcem nazvao, a \uro Dani~i},zato {to sam profesor prirodnoga prava na Liceju,smatra me za vrlo slaboga juristu... Ne mogu vi{etrpeti takve uvrede zbog kojih i zdravqe mogu izgu-biti!... Zato i idem iz Beograda! Revnostno i usrdnoradio sam tolike godine ne samo u slu`benom delo-krugu, nego i na poqu kwi`estva srbskog... @elimostale dane `ivota svoga provesti u miru...

Jovan Sterija Popovi} 83

Energi~no kucawe na ratima.

STERIJA: Slobodno!

MILOVAN: (Ulaze}i, nervoznim glasom)Ta, gos’n na~alni~e, jeste li spremni?

STERIJA: (Odlu~no i vedro)Jesam, Milovane, jesam! Polazimo!

MILOVAN : No, hvala Gospodu Bogu!

Fijuk bi~a, topot odlaze}ih ko~ija.

Muzi~ki prelaz – “Bana}anka kolo” na tamburama ili sa Velikim na-rodnim orkestrom RTS.

Ambijent trga... Razgovorni `agor gomile koji je postepeno uti{ava.

MU[KI GLAS I: Gle, dolazi na{ [andor Kumanovi}!... [ta li todonose wegovi qudi?

MU[KI GLAS II: Nose neki barjak i pocepane protokole kr{tenih!

@ENSKI GLAS: Jedan deo tih protokola na ma|arskom su ve} spalili,a ove }e verovatno iscepati i zapaliti ovde, predGradskom ku}om!

MU[KI GLAS I: Gle, pewu se sa zastavom na toraw Saborne crkve?

@ENSKI GLAS: Kakva je to zastava?

MU[KI GLAS II: To je srpska zastava, je li tako, gospodine Sterija?

STERIJA: Kako bi crveno-belo-plava mogla biti srpska zasta-va?

ALEKSANDAR[ANDORKUMANOVI]: (Odlu~no i radosno)

Bra}o i sestre! @ivela sloboda! Na{a, srpska zastavaviori se na Sabornoj crkvi!

STERIJA: (Jetko)^ija zastava?

ALEKSANDAR[ANDORKUMANOVI]: Zar ne vidite, gospodine Sterija, srpsku zastavu na

Sabornoj crkvi?

STERIJA: Ne vidim!

84 Ra{ko V. Jovanovi}

ALEKSANDAR[ANDORKUMANOVI]: Onda ste Vi, gospodine Sterija, slepi kod o~iju!

STERIJA: Vidim ja, vrlo dobro vidim, no vi, gospodine Kuma-novi}u, izgleda mi, iako ste tribun narodni, ne po-znajete srpsku zastavu!

ALEKSANDAR[ANDORKUMANOVI]: Ta Vi ne znate {ta je srpsko znamewe! Srpsku smo

trobojku popeli na crkvu, a sada }emo ma|arsku tro-bojku skinuti sa erkera Gradske ku}e! Je li tako bra}oSrbqi?

MU[KI GLAS ¶,MU[KI GLAS II i@ENSKI GLAS: Tako je il’ nikako! @ivela sloboda!

STERIJA: Gospodine Kumanovi}u, srpsko znamewe niste istaklina crkvi... Da je srpsko onda bi bilo zacelo – cr-veno-plavo belo, a ne crveno-belo-plavo...

ALEKSANDAR[ANDORKUMANOVI]: Ta {ta vi znate!

STERIJA: Kako ne bih znao, kad sam se iz Srbije otoi~ vratio!...A ne i bih vam preporu~io ni ma|arsku trobojku daskidate!...

ALEKSANDAR[ANDORKUMANOVI]: Znam, znam, vratili ste se da nam vodu mutite! Skinu-

}emo ma|arsku trobojku i popaliti ove preostaleprotokole pisane na ma|arskom, nisu nam potrebni! Jeli tako, bra}o?

MU[KIGLASOVI I i II i@ENSKI GLAS: Tako je, [andore! @iveo na{ vo|a [andor Kuma-

novi}!... @iveo!...

STERIJA: (Sa gor~inom)Nemojte to ~initi! Ne trebuje nam zava|ati se saMa|arima!

MU[KI GLAS I: Ho}emo!

Jovan Sterija Popovi} 85

MU[KI GLAS II: Dabome da ho}emo, nismo mi ma|aroni!

@ENSKI GLAS: Ho}emo! Dole ma|aroni!

Graja se pove}ava uz povike: “@ivela sloboda!”,"Ua, ma|aroni!" itd. ^ujese i plamen sagorevawa protokola na ma|arskom jeziku.

Pretapawe u ambijent enterijera Vladi~anskog dvora. Povremeno se~uju pucwi iz daqine.

STERIJA: Ali, dragi moj prijatequ, Stefane, ti kao vladikamora{ u ovom odsudnome ~asu ostati ovde u svomedvoru!

ALEKSANDARVOLI]: Da, da, Sterija je u pravu, Stefane! Tvoj odlazak mogao

bi se svakojako tuma~iti!...

GEORGIJEDEMETAR: ^ujete li kako pucwi odjekuju!... Ne pi{e nam se

dobro! Ova 1848. samo nam zlo mo`e doneti!

ARSENIJEGAVRILOVI]: Dragi moj Stefane, mislim da ne bi bilo korisno da

se iz Vr{ca udaqava{!... Obi~nom svetu mnogo zna~iprisustvo vladike Stefana Popovi}a!

VLADIKASTEFANPOPOVI]: Dobro, osta}u, sa bo`ijom pomo}i, dragi moji pri-

jateqi! Ali, bojim se da se ovo za srpsku stvar ne}edobro zavr{iti!..

STERIJA: To je jedini mogu}ni gest!...

ALEKSANDARVOLI]: Ta ti je dobra, vladiko!

GEORGIJEDEMETAR: Pravoslavno stanovni{tvo }e se vaqda malo smiriti

kad do~uje da je vladika sa nama!

ARSENIJEGAVRILOVI]: Moramo sti{ati raspaqene strasti!... Iz wih plamen

mo`e svakoga ~asa buknuti!

ALEKSANDARVOLI]: Naspram ovolike redovne vojske kojoj komanduje pu-

kovnik Damjani}, vr{a~ki Nemci formirali su svojGra|anski kor sa 1200 qudi svrstanih u {est dobronaoru`anih ~eta...

86 Ra{ko V. Jovanovi}

Za~uje se `estoka pucwava.

MU[KI GLAS I: (Ulazi zadihan)Presvetli vladiko, pomozite!... Izbili su sukobi!...

VLADIKASTEFANPOPOVI]: Sukobi?! Kakvi sukobi? Ko puca?

MU[KI GLAS I: Izgleda da je na{ [andor Kumanovi} sa svog prozorapripucao prema [kolskom sokaku na ulana, dok je ovajjurio i trubio pozivaju}i u borbu Gra|anski kor!...

VLADIKASTEFANPOPOVI]: Da nije taj nerazumni Kumanovi} koga ubio?

ARSENIJEGAVRILOVI]: Od wega se drugo i ne mo`e o~ekivati! Ta {ta je imao

pucati?

MU[KI GLAS I: Ubio je, kako govore, tog ulana {to je hu{kao na rat!...

MU[KI GLAS II: (Dolaze}i zadihan)Stradao je samo kow... Ulan je `iv nastavio da trubi izove u boj! Nemci su se odmah okupili u svoje ~ete!...Ubili su ve} Aleksandra Kumanovi}a!... Va{e pre-osve{tenstvo, pomozite!

ALEKSANDARVOLI]: Ubili Kumanovi}a?! Zar ve}? Eto, jesam li vam rekao:

Nemci su se dobro organizovali!

STERIJA: Moramo primiriti situaciju!

VLADIKASTEFANPOPOVI]: [ta mi vaqa sada ~initi?

MU[KI GLAS I: Ne dajte da do sukoba do|e! Mnogi u gradu misle da jestvorena prilika za op{tu pqa~ku...

ARSENIJEGAVRILOVI]: Rodoqubci tako postaju kesoqubci!...

VLADIKASTEFANPOPOVI]: Ako do|e do sukoba u gradu, nasta}e i op{ti pokoq!...

Moram se obratiti za pomo} mome prijatequ, ma-|arskome vojnome komandantu Esterhaziju...

Jovan Sterija Popovi} 87

STERIJA: To bi moglo biti re{ewe!...(Za sebe)Koji je belaj mene u Vr{cu do~ekao!...

VLADIKASTEFANPETROVI]: Gospodo, dragi moji gosti, ja se moram sada povu}i da

jo{ danas, dakle, 11. julija ove nesretne 1848, napi{empismo i o svemu obavestim Esterhazija! Zbogom, go-spodo!

Pucwava biva sve `e{}a.

Muzi~ki prelaz – "Moravac" kolo.

Zvona sa Saborne crkve u Beogradu. Ambijent omawe sobe. Zvono naulaznim vratima.

GOSPO\APETRONIJEVI]: (Otvaraju}i vrata, iznena|eno, ali qubazno)

O, znala sam ja, gospodine Sterija, da }ete se Vivratiti u Beograd! Milo mi je {to ste nam opetdo{li!...

STERIJA: Dobar dan, gospo|o Petronijevi}! Va{e se predvi-|awe ostvarilo sticajem okolnosti!

GOSPO\APETRONIJEVI]: Da, da, znam, ~itala sam u novinama...

STERIJA: O~ekuje se da za koji dan Vr{ac padne u ruke Ma|ara.A sve je to po~elo odmah po{to sam se vratio u svojgrad, negde sredinom pro{le godine. Najpre su seNemci i Srbi sukobili, pa su ratovali sve vreme i uokolini grada... Srpski svojevoqci, kojima su koman-dovali Stevan Kni}anin i |eneral Todorovi}, 7. ja-nuara osvojili su Vr{ac i tada je nastala tro~asovnapqa~ka nema~kih ku}a. \eneral Todorovi} je odmahustanovio Odbor Okru`ija Ver{a~kog, u tome samOdboru i ja bio ~lenom. Prvo {to je taj Odbor u~iniobilo je izra`enije privr`enosti caru Frawi JosifuI u adresi {to je odaslana patrijarhu Raja~i}u... Ja samse posle toga udaqio od Odbora. Razne neprijatnostidoga|ale su se u varo{i osobito Nemcima, kojima jedosu|ena velika kontribucija za izdr`avawe Kni}a-ninovih trupa... A moga prijateqa, Vladiku StefanaPetrovi}a optu`ili su da je s buntovnicima i rebeli-jantima u sporazumeniju bio i svrgli ga...

88 Ra{ko V. Jovanovi}

GOSPO\APETRONIJEVI]: Ta Vi ste, gospodine Sterija, tamo u Vr{cu bili u

pravom ratu!

STERIJA: I jo{ gore od rata... Kad je rat, to se bore dve vojske...A u Vr{cu ih je bilo vi{e: Ma|ari, Srbi, Nemci... ISrbi su ustali protiv Ma|ara, a na strani be~koga}esara... I {ta mi je bilo ~initi? Da sam ostao, moglisu mi vikati kako sam ma|aron, kao {to su to i po~eli~initi... Nisam hteo tamo ostati, gde se toliko glo-bilo i otimalo... Tu je bedni narod najvi{e stradao...A svi su se, tobo`, sa narodno dobro zalagali! I oni,koji su se obogatili razbe`ali su se. Video sam ve}neke i ovde, u Beogradu!

GOSPO\APETRONIJEVI]: Ba{ stra{no!... Ah!... gospodine Sterija, mi smo se

odmah raspri~ali, a Vi treba da se odmorite! Samoizvol’te, Va{a soba vas ~eka! Izvol’te!

STERIJA: Hvala Vam, gospo|o Petronijevi}, {to imate mesta irazumevawa za starog stanara!

Pretapawe u ambijent eksterijera. ^uju se razli~iti povici: “Vatra!”,“Vatra”, “’Jelen’ gori!”, “Zovite vatrogasce!”

STERIJA: Bo`e, gori Staro zdawe, zvano “Kod Jelena”. Tolikije plamen da ni{ta od wega ostati ne}e!

GLASOVI: – Evo vatrogasaca! – Sad je ve} kasno! – Zaboga,gospodine, sklonite se, uhvati}e Vas plamen!

STERIJA: (Vajkaju}i se)Sa ovom zgradom i teater je izgoreo... I to moj tea-ter!...

MILOVAN: Po`ar je podmetnut! U to sam siguran!

STERIJA: Kako to mislite?

MILOVAN: O, to ste Vi, gospodine na~alni~e! Otkud Vi? Zna~ili to da ste i Vi izbegli?

STERIJA: O, zdravo, Milovane... Nisam primetio da si ti... Ah,ta moja kratkovidost!...(Znati`eqno)I {ta ka`e{, ovaj po`ar u na{em lepom “Staromzdawu”, zvanom “Kod Jelena” je podmetnut?

Jovan Sterija Popovi} 89

MILOVAN: Podmetnut, gospodine na~alni~e, dabome da je pod-metnut! Ka`u da su ovo zdawe u ~ijim je hotelskimsobama bilo mnogo izbeglica iz Ba~ke i Banata, zapa-lila dva Italijana, koji su simpatizeri ma|arskihrevolucionara...

STERIJA: Ima i takvih... Ali, to Srbqi nisu, ve} Italijani...

MILOVAN: Da, Italijani, gospodine na~alni~e! Izgore nam ipozori{te u kojem sam ne jednom u`ivao gledaju}iVa{e komade. I sad se se}am Va{eg Kir-Jawe... AliVa{ San Kraqevi}a Marka sve je nadma{io... Kakosmo posle predstave ulicama zanosno pevali onu Us-taj, ustaj, Srbine!

STERIJA: (Sa skepsom)Mo`e biti, mo`e biti! Samo treba gledati na koga seustaje!

MILOVAN: Da, da, sa ovom zgradom nestade nam teatra... Ko zna,gos’n na~alni~e, kad }e Beograd opet teater imati!

STERIJA: Nemoj me, Milovane, zvati na~alnikom kad to vi{enisam!

MILOVAN: Vi ste, gospodine Sterija za mene uvek na~alnik... Jaboqeg na~alnika od vas nisam imao, niti }u imati!

Pretapawe u ambijent Sterijine sobe.

STERIJA: (Prelistavaju}i novine)Srbske novine opet ne pe~ataju moj apel da se ispitaslu~aj vladike Stefana Popovi}a...(Sumwi~avo)Bi}e da cenzor ne dopu{ta...Hm!... Kako da pomognemmome prijatequ Stefanu, koji je, jo{te januara me-seca, ni kriv, ni du`an, ra`alovan i upu}en na bo-ravi{te u manastir Fenek dok se “krivica ne is-pita”... – I kad sam iz Vr{ca pisao o nepravednompostupku prema wemu Srbske novine su objavile mojedopise... A sada ne}e!...(Razmi{qaju}i)– Nije mi drugo ~initi do da ovaj apel pe~atam kaooglas u novinama... Hm! Da vidim gde mi je taj tekst...(Prebiru}i po hartijama)– Ah, evo mog koncepta!

Kucawe na vratima.

90 Ra{ko V. Jovanovi}

GOSPO\APETRONIJEVI]: Gospodine Sterija, izviwavam se, kucala sam neko-

liko puta, ali me niste izgleda ~uli! Donela sam vamkafu!... Vi ste, kanda, ne{to srditi?!

STERIJA: Kako ne bih bio srdit!... Srbske novine pe~atale susve {to sam im Vr{ca pisao, a sad ne}e ovaj apel da seispita slu~aj moga prijateqa, vladike Stefana Po-povi}a...

GOSPO\APETRONIJEVI]: Ah, da, ~itala sam va{e dopise o vladici Popovi}u. I

jo{ se ne zna {to su ga ra{~inili?

STERIJA: Ne zna se, niti se {togod mo`e naslutiti...Mora}usvoj apel objaviti kao oglas!

GOSPO\APETRONIJEVI]: [ta mislite napisati?

STERIJA: Ja sam skicu na~inio, prepis poslao, ali nisu obja-vili... Evo, i ovo sam saop{tio(^ita)“...Tre}i skoro mesec proti~e, od kako je srpski epi-skop Stefan Popovi} u manastir poslan i jo{ neznamo kakva je i kolika je krivica wegova. Patrijarh{iqu}i ga u manastir pismeno mu saop{ti, da ga jenarod eparhije wegove tu`io. Ko je taj narod? Ob-{tina vr{a~ka nije, osim nekoliko lica, najvi{e wih20 koji su ve}om ~asti u odboru, a koji su mu sebi~no-sti radi, ne smev{i javno u potaji neprijateqski...”.Da, da, potrebito je da se “wegovo prestupqewe iz-vidi, da mu se Pan~evci i Zemunci ne rugaju, neznaju}i {ta je skrivio, {to kojekakvi nerodoqubcinego kesoqubci izmi{qavaju i pustolove...”.

GOSPO\APETRONIJEVI]: U pravu ste, gospodine Sterija, istinu treba izneti na

videlo!

STERIJA: To i `elim, ali, izgleda, neko to ne odobrava!

GOSPO\APETRONIJEVI]: Nemojte se samo Vi jediti, gospodine Sterija... Iz-

vol’te, molim Vas lepo, popijte malo kafe... Sve morado|i na svoje mesto, pa }e i va{ oglas u~initi da seistina dozna! A sad moram i}i, prijatno vam `elim!

Jovan Sterija Popovi} 91

Muzi~ki motiv – tambura{ki orkestar. Kolo Bana}anka.

ALEKSANDARVOLI]: Boga mi, dragi moj Joco, ti se o`eni ~im do|e iz

Beograda! ^estitam, iskreno ti ~estitam! Nisi po-gre{io, uzeo si dobrostoje}u udovu! Jelena, udovaJoahima Manoilovi}a, koji nekad be{e pravi siro-tinski otac, ima {ta u brak prineti... Jeste da jene{to starija od tebe, ali je, brate, dobra prilika!

STERIJA: Eh, dragi moj, razmislio sam se uprav sad, kad pro-tutwa{e svi ovi doga|aji i kad za malo vremenanestade toliko meni dragih prijateqa pa ostadohsam... Kako godine idu sve sam bolesniji pa mi ne vaqabiti sam!...

ALEKSANDARVOLI]: Da, brate Jovane, kako je smrt bila pro{av{ega leta

revnostna... Eto, na{eg vladiku Stefana Popovi}aobori kolera...

STERIJA: Da, tra`e}i leka na{ je vladika umro od kolere u seluBe`aniji jo{ junija meseca... A ja sam se uzalud borioi zalagao da se wegov slu~aj ra{~isti! Posle je zavladikom po{ao jo{ jedan moj prijateq: Pavle Arse-nija Popovi}... Smrt ide i ne bira, niti zna za red!

ALEKSANDARVOLI]: Zaboga, Jovane, tebi je tek ~etrdeset i tre}a, rano ti

je razmi{qati o smrti!

STERIJA: (Tiho, pomalo tajanstveno)Ne mislim ja, no misli ona!

ALEKSANDARVOLI]: Namerava{ li fi{kal biti?

STERIJA: Ne, nikako! Ho}u da u miru pi{em i izdajem kwige...

ALEKSANDARVOLI]: Pi{e{ li ve} {togod?

STERIJA: Pi{em, `elim da u jednoj komediji poka`em, sad kadsam se zauvek vratio iz Beograda, kako se u srpskojprestolnici stari, orijentalni i patrijarhalni obi-~aji povla~e pred novim, preuzetim iz Pariza iliVijene... To }u poku{ati prikazom susreta babe-Sta-nije, koja je posle tridesetak godina, prispela u po-setu svome sinu, Ne{i, koji `ivi “po jevropski”...

92 Ra{ko V. Jovanovi}

Scena iz komedije Beograd nekad i sad

ALEKSANDARVOLI]:

Lepa ti je to zamisao, dragi moj prijatequ!... Nego,imam vpe~atlenije da ti ne mo`e{ bez Beograda...

STERIJA: Mogu, brate mogu!... Ali, zaboraviti ne mogu sve onolepo i ru`no {to sam u tom gradu do`iveo... A ono{to je lepo – bilo je u pozori{tu! Koliko su samomojih dela zriteqi beogradski pozdravili...

ALEKSANDARVOLI]:

Evo i na{eg prijateqa Georgija...

GEORGIJEDEMETAR:

Zdravo da ste, prijateqi moji! Zdravi bili!

STERIJA iALEKSANDARVOLI]: Zdravo, Georgije! Zdravo, brate!

GEORGIJEDEMETAR: ^ujem, dragi Joco, da si se o`enio... ^estitam, ~esti-

tam! To zna~i da }e{ se napokon skrasiti ovde uVr{cu!

STERIJA: Ba{ sad rekoh na{em Voli}u: osta}u ovde, jer `elimda se kwi`estvu posvetim...

GEORGIJEDEMETAR: Jesi li nameran, Joco, {togod za teater pisati?

STERIJA: Ve} pi{em...

ALEKSANDARVOLI]: Pi{e o komediju o beogradskim slikama i prilika-

ma... Ne mo`e na{ Joca da se oslobodi beogradskihvpe~atlenija!

GEORGIJEDEMETAR: Ta, Joco, {to ne napi{e{ {togod o na{im sukobima, o

svemu ovome {to se slu~ilo u Vr{cu ~etrdeset osme i~etrdeset i devete?

ALEKSANDARVOLI]: U pravu si, Georgije! Boga mi, sve {to se za protekle

dve godine slu~ilo ovde zaslu`uje da u kwi`estvo u|e!

Jovan Sterija Popovi} 93

STERIJA: I ja sam toga mnenija... Ali, to te{ko mo`e bitikomedija! Moglo bi biti veselo i tu`no pozorje u istimah!

GEORGIJEDEMETAR: Neka bude {to bude, ali, samo, brate Joco, napi{i!

STERIJA: Razmisli}u... Pisa}u o nevaqalcima {to su svakupriliku koristili da svoje rodoqubije {to unosnijeprodaju!... @elim da pozorje to bude kao neka privatnapovesnica srpskoga pokreta. Jer, sve {to je bilodobro opisa}e istorija, a ja }u samo predstaviti stra-sti i sebi~nosti...

Scena iz ’Rodoqubaca’

K R A J

94 Ra{ko V. Jovanovi}