Godina XX l Broj 5 l Beograd l maj 2011. l nisan/ijar 5771.

jevrejskiis

sn 1

821-

1062

Zakon o restituciji nije

neustavan

USTAVNI SUD

PRESUDIO:

KEpIrO KONaČNO PRED lIcEM PRAVDE:

Vreme radi za

monstruma

Prvi Pesah u

Crnoj GoriOSVRT:

jasenovac 2011.

OMlADINA:

Susret „starih

prijatelja“

strana 3

strana 19

str 14

str 16

str 18

2 maj 2011. JevrejskiPregled

www.savezscg.org

banalizovanje Holokausta, nedovoljno sećanje na žrtve i pokušaji da se neki drugi zločini poistovete sa njim motivi su zbog kojih ovaj problem i danas pokreće rasprave. U organizaciji Diplomatskog foruma, nevla-dine organizacije studenata fakulteta političkih nauka u Beogradu sa studentima su, krajem marta, na tu temu razgovarali predsednik Saveza jevrejskih opština aleksandar Nećak, rukovodilac centra za studije mira na fpN-u prof. dr radmila Nakarada, istoričarka umetnosti Vesna adić i Eva Čavčić, koja je tokom rata preživela boravak u nekoliko zatvora i koncentracionom logoru Bergen-Belzen.

„Antisemitizam je najdublji, najstrašniji i najduži oblik mržnje koji čovečanstvo poznaje. Tokom Holokausta život je izgubilo šest miliona jevreja. smatramo da je nevina žrtva univerzalna žrtva i ovo nikad, nigde i nikome ne sme da se ponovi“, isakao je Aleksandar Nećak.

Profesorka Radmila Nakarada objasnila je da mržnja prema Jevrejima nije jedini razlog za Holokaust i održavanje antisemitizma. „Iza Holokausta ne stoji samo mržnja, već i ogromna ravnodušnost. Zapadne države su za vreme rata bile neme, pravile su se kao da ne znaju šta se dešava u Nemačkoj. One nisu bile spremne da prime Jevreje, a to bi značajno smanjilo broj žrtava“ rekla je.

Govoreći o načinima za borbu protiv antisemitizma, Vesna Adić je naglasila značaj edukacije. Istakla je neo-phodnost rada na organizovanju manifestacija kojima bi se ostvarivao bliži kontakt između jevrejske zajednice i njenog okruženja kako bi se izgubio strah od nepoznatog i podi-gao nivo obrazovanja o jevrejskom narodu. Ljudi ni 30-tih

godina nisu bili svesni šta će se dogoditi. „Bilo je dovoljno naznaka, ali svetska javnost nije bila dovoljno brza to da shvati. I danas je tako. Antisemitski incidenti, publikacije se previše tolerišu i ne postoji odgovarajuća reakcija javnosti. To treba sankcionisati“ istakla je Vesna Adić.

Aleksandar Nećak smatra da javnost u Srbiji nije dovolj-no edukovana. Kaže da je za našu zemlju karakterističan nemar prema žrtvama. „Judenlager Semlin na starom Sajmištu u Beogradu, u kojem je poginulo 6800 žena i dece, je jedini logor takve vrste koji nije obeležen” podsetio je on.

Eva Čavčić, preživela Holokaust, podelila je sa prisutni-ma svoja sećanja na rat. Ona je rođena u Somboru, gde su Jevreji živeli normalno sve do nemačke okupacije 1944. go-dine. Tada su počela njihova hapšenja i transport u koncen-tracione logore. U tom trenutku bila je politički osuđenik i nalazila se u zatvoru. To joj je pomoglo da izbegne deportaciju u Aušvic, prilikom koje je ubijena njena po-rodica. Posle dve godine provedene u zatvoru, sa ostalim osuđenicima premeštena je u logor Bergen-Belzen. Uslovi za život su bili jako teški, nije bilo dovoljno hrane, mnogo se radilo, a kazne su bile drastične. „Meni se desilo jednom da posle 48 sati bez hrane nisam bila u stanju da gutam “, kaže Eva. Ona ističe da na dan oslobođenja, iako su videli vojna vozila maslinasto zelene boje, niko od zatvorenika nije bio svestan da to više nisu bili Nemci. Tada su od en-gleskih vojnika saznali da su oslobođeni. „Mi smo se vrlo brzo fizički oporavili, psihički donekle. Uključili smo se u normalan život. Nastavili smo da se školujemo, da radimo kako bismo preživeli. Međutim, ožiljak na našim dušama je ostao otvoren.“

lIca I dOgađaJI

Košmari rata i košmari današnjice

3JevrejskiPregled

Ustavni sud je 20. aprila na 18. re-dovnoj sednici kojom je predsedavao predsednik Suda dr dragiša Slijepčević, doneo odluku o neprihvatanju inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima odredaba zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajedni-cama. Sud inicijative nije prihvatio jer je ocenio da je navedeni zakon zasnovan na odredbama članova 3, 86, 97. tačka 7. i 17. i člana 197. Ustava, da ne sadrži ni pov-redu načela pravne jednakosti i zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, odnosno iz odredba člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. protokola 12 uz Konvenciju.

naime, sud je ocenio da Ustav dopušta mogućnost da se na društvenoj, odnosno državnoj svojini nastaloj origi-nernim načinom sticanja svojine – aktom države, tj. zakonom, podzakonskim aktom ili pojedinačnim aktom, može, aktom države, u ovom slučaju zakonom, promeniti oblik svojine, tj. da može biti vraćena u privatnu svojinu, pod uslovima koje propisuje zakon. Takođe, uređivanje uslova, načina i postupka vraćanja imov-ine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i od njihovih zadužbina i društava, primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih pro-pisa koji su doneseni i primenjivani u pe-riodu od 1945. godine, kao i svim drugim aktima kojima je ta imovina oduzi-mana bez tržišne naknade, osporenim Zakonom je izvršeno u okviru ustavnog ovlašćenja prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. Zakonodavni organ je takođe bio ovlašćen da, uređujući navedena pitanja, uredi i ko su obveznici vraćanja nepokret-nosti, odnosno isplate novčane naknade, odnosno da su to, u konkretnom slučaju, Republika Srbija, privredno društvo ili

drugo pravno lice koje je u momentu stupanja na snagu ovog zakona vlasnik oduzete imovine.

Ustavni sud je ocenio da se donošenjem osporenog zakona otklan-jaju pravne posledice ranije izvršenog oduzimanja imovine crkvama i verskim zajednicama bez ikakve, odnosno bez pravične naknade njene vrednosti, a činjenica da nije istovremeno donet i opšti zakon o restituciji oduzete imovine u odnosu na druga pravna i fizička lica, već da će takav zakon biti donet naknadno, ne čini sama po sebi osporeni zakon suprotnim Ustavu. Takođe, Sud je kon-statovao da se zakonodavac opredelio za „kaskadnu denacionalizaciju“, odnosno za postupnu denacionalizaciju po vrsti imovine i po subjektima, sa krajnjim ciljem sprovođenja opšte denacionalizacije ko-jom treba da se okonča vraćanje imovine bivšim vlasnicima u Srbiji. Činjenica da je zakonodavac prethodno, Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete im-ovine iz 2005. godine, propisao da će se

pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama tog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu im-ovinu, urediti posebnim zakonom, ukazuje na opredeljenje države Srbije da imovina bude vraćena svima.

Uključivanje crkava i verskih zajed-nica u krug restituenata kroz donošenje posebnog zakona nije suprotno ni načelima zabrane diskriminacije prop-isanim Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, države u načelu uživaju široko polje slo-bodne procene u izboru mera i metoda kojima nameravaju da postignu legiti-man cilj, što je kod denacionalizacije u Srbiji učinjeno uređivanjem te svojinske promene kao složenog procesa kroz više zakona koji su donošeni u dužem vremen-skom periodu, počev još od 1991. godine na osnovu Ustava iz 1990. godine.

Zakon o restituciji nije neustavan

Uskoro suđenje Željku mitroviću

Pravni zastupnici SJOS u parničnom postupku koji se vodi protiv Željka Mitrovića, glavnog i odgovornog uredni-ka TV „Pink“, a u vezi sa povredom zabrane govora mržnje, obavestili su Savez da je ročište zakazano za 19. maj 2011. U Višem sudu u Beogradu.

Kao što je poznato, Više javno tužilastvo pokrenulo je pretkrivični postupak protiv pevača Maje Nikolić i Miloša Bojanića zbog krivičnog dela Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, a i RRA je najavila kažnjavanje medijske kuće Pink.

4Jevrejski

Pregled

www.savezscg.org

Izborna skupština u JOB

Na osnovu člana 16. stav 2, Statauta Jevrejske opštine Beograd, Veće Jevrejske opštine Beograd je na svojoj sednici održanoj 14. aprila 2011. donelo odluku da zakaže

IZBORNU SKUPŠTINU JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRAD

za nedelju, 15. maja 2011. sa početkom u 11h u svečanoj sali JOB, Kralja Petra 71.

Veće predlaže sledeći

DNEVNI REDIzbor radnog predsedništva (3)

Izbor zapisničara, overivača zapisnika (2), izborne komisije (3),

verifikacione komisije (3)Glasanje traje do 17h.Izbori za članove Veća

i Nadzornog odbora JOB.Izveštaj o radu JOB- podnosi

predsednik JOB.Izveštaj o radu NO JOB.

Usvajanje Godišnjeg računa za 2010.Usvajanje Budžeta za 2011.

raznorok za kandidovanje kandidata za Veće i NO JOB je 8. maj 2011.

Uvid u materijal za Skupštinu može se izvršiti u prostorijama JOB-a

od 9. maja 2011.

prEd pESaH U bIzOVaČKIm TOplIcama

Kožemjakin pozvao na jahorinu

U hotelu Termia u Bizovačkim Toplicama, u besprekornoj organizaciji Židovske općine Osijek, 9. i 10. aprila održano je tradicionalno druženje pred praznik Pesah. Pored domaćina, nezaboravnom druženju, koje će se sigurno dugo pamptiti, u predivnom am-bijentu, okupili su se predstavni-ci Židovskih općina Zagreba i Splita, Sarajeva, Tuzle, Doboja, Beograda, novog sada, subotice, Zrenjanina, Sombora i Pančeva.

U prepunom auditorijumu Hotela “Termia” u Bizovačkim Toplicama u ime domaćina prisutne je pozdravio Damir Lajoš, predsednik Židovske općine Osijek, koji je istovre-meno preneo i pozdrave Roberta Đerasija, direktora Džointa. Zatim im se lepim rečima obratio Aleksandar Nećak, predsednik SJOS, koji je izrazio neskriveno zadovoljstvo što se ova prijatna tradicija neguje. U ime jevrejske opštine Sarajeva pozdravnu reč uputio je i Boris Kožemjakin, predsednik, koji je istovremeno iskoristio priliku da pozove goste na druženje početkom novembra

na jahorini. U središtu pažnje prepunog

zdanja predivnog kompleksa Hotela “Termia”, prema našoj proceni okupilo se oko 500 pri-padnika jevrejske zajednice iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i srbije.svi su jednodušni u oceni da je kulturno-umetnički pro-gramu subotu uveče bio na vr-hunskom nivou. Gromoglasnim aplauzom pozdravljeno je prisus-tvo njegove Ekselencije,Yosija amranija, ambasadora izreala u Republici Hrvatskoj nakon čije pozdravne reči je praznik pred Pesah blagoslovio Lućiano Moše Prelević, rabin Židovske općine Zagreb.

Tekst i snimci: Andrija Sekelj

Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, uz finan-sijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, Ministarstva za rad i socijalna pitanja, Ministarstva vera, Opštine Novi Beograd i logističku podršku novobeogradske Kancelarije za mlade, u četvrtak 21. aprila u prepunom amfiteatru Tehničke škole na Novom Beogradu održan je veoma uspešan javni čas „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi - muzika piše sećanja”. Srpsko - jevre-jsko pevačko društvo muzikom je dočaralo vreme pre rata, zatim stradanja i užase ratnog perioda, ali i nadu, optimi-zam posleratnog vremena. Bilo je to podsećanje na milione

jevrejskih žrtava, kao i ogromnih romskih i srpskih žrtava. O istorijskim činjenicama, uz akcenat na dešavanjima u Beogradu, nešto više rekao je Dr. Milan Koljanin (Institut za savremenu istoriju), dok je bolnom, istinitom pričom o stradanju svoje majke, Aleksandar Mošić, čovek koji je preživeo Holokaust, izazvao tajac učenika. Profesor Žarko Korać osvrnuo se na štetnost predrasuda i stereotipa, te divnim rečima pozvao učenike na toleranciju, razumevanje i jednakost. U publici su pored profesora, direktora škole i preko dve stotine učenika bili i režiser Goran Paskaljević, kompozitor Zoran Semjanović i Nenad Fogel, predsednik JO Zemun. Hor je premda u manjem broju, kako je direk-tor gospodin Vuković (nekad i sam horski pevač) rekao, iznenadio svojim dobrim zvukom „Kao da ih je četrdeset“! Radionica/javni čas je bila najavljena u medijima ( TVB 92, Blic, Press, 24 sata, Novosti) , a TV Studio B te večeri u Dnevniku je dao iscrpan prikaz dešavanja u Tehničkoj školi.

- Ovo je bila tek treća radionica, nastavljamo dalje – re-kla je tim povodom Marlena Vajnberger-Pavlović, predsed-nica Srpsko – jevrejskog pevačkog društva.

Muzika piše sećanja

maj 2011.

5JevrejskiPregled

Bezbednost na Balkanu

U skladu sa praksom u Ministarstvu odbrane i u Vojnoj akademiji da najviši državni ru-kovodioci, predstavnici institucija visokog obrazovanja, predstavnici diplomatskog i vojno-diplomatskog kora akreditovani u Republici Srbiji i predstavnici verskih zajednica drže predavanja nastavnicima i ka-detima Vojne akademije, načelnik VA brigadni general dr Mladen Vuruna pozvao je rabina Isaka Asiela da održi predavanje na temu Bezbednost na Balkanu – doprinos verskih zajednica. Predavanje je održano 28. aprila slušaocima pos-lediplomskog Komandno-štabnog i Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane na Vojnoj akademiji. Među slušaocima bilo je visokih oficira ne samo iz vojske RS nego i iz BiH, Turske i Austrije.

Sećanje za budućnostMladi LDP Novi Beograd, u sarad-

nji sa Komesarijatom za ljudska prava LDP, pokreću akciju, pod nazivom: „Sećanje za budućnost“. Tokom akcije Mladi LDP Novi Beograd, pokrenuće niz inicijativa za sprečavanje zaborava na žrtve Holokausta.

Ciljevi akcije jesu: - edukacija, kako mladih, tako i starijih sugrađana; - sećanje na žrtve Holokausta iz logora “Staro Sajmište”; - odavanje počasti Hildi Dajč, koja je svojim radom i zalaganjem nasto-jala da poboljša život ljudi u logoru u kojem je izgubila život. Cilj je da njena požrtvovanost i ime ostanu u sećanju kao primer ljudskosti i borbe za jedna-kost;

Ovim putem, takođe, Mladi

LDP Novi Beograd, žele da mlade u Beogradu podsete da opština Novi Beograd ima istoriju, koju bi svaki njen stanovnik trebalo da zna.

Ispred zgrade gradske opštine Novi Beograd, 13. aprila 2011. u 12h Mladi LDP Novi Beograd informisali su ljude, delili štampani materijal, o Hildi Dajč i starom sajmištu, kako bi kasnije mo-gli da organizuju potisivanje peticije za imenovanje trga (kružnog toka) na Starom sajmištu po Hildi Dajč.

U punoj sali Gradske skupštine Novi Beograd, od 11 do 12 časova medijima su se obratili: Komesar za ljudska prava Marko Karadžić, Aleksandar Nećak, predsed-nik Saveza jevrejskih opština Srbije, Mirjana Karanović, glumica i pred-stavnik Mladi LDP Novi Beograd.

Ministar kulture primio Nećaka i Fogela Srpski ministar kulture Predrag Marković,

primio je, na njihov zahtev, predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandra Nećaka i predsednika Jevrejske opštine ze-mun Nenada Fogela. Na sastanku održanom 5. aprila u Ministarstvu kulture gosti su ministra upoznali sa projektima vezanim za izdavačku delatnost SJOS i JOZ, a od njega mogli da čuju aktuelnosti vezane za obeležavanje 70. godišnjice nacističkog napa-da na kraljevinu Jugoslaviju. Takođe, bilo je reči i o sudbini Srpskog paviljona u Aušvicu. Domaćin je pokazao veliko interesovanje za

knjigu „Pravednici među narodima – Srbija“ u izdanju JOZ, čiji mu je jedan primerak tom prilikom uručen, iznenadivši se obimom izdavačke delatnosti jevrejske zajednice u Srbiji. Razgovarano je i o vraćanju vlasnicima umetničke slike „Madona sa detetom“ koju je svojevremeno kolekcionar Ante Topić Mimara poklonio Narodnom muzeju u Beogradu, a vlasništo je jedne jevrejske po-rodice. Ministar obećao da će pomoći da slika bude vraćena, kao i da će se rado odazvati svakom pozivu na saradnju sa Savezom jevre-jskih opština Srbije.

6Jevrejski

Pregled

www.savezscg.org

lideri jevrejskih zajednica evropskih zemalja okupili su se na Redovnoj gener-alnoj skupštini u budimpešti, mađarska, da zajednički razmotre izazove post-avljene pred jevrejskim zajednicama u Evropi i šire. Na zasedanju su pretresana mnoga pitanja koja se dotiču evropskog jevrejstva, poput antisemitizma, pal-estinsko – izraelskih odnosa, demograf-skih kretanja, moguće zabrane šehita (ritualnog košer klanja u svrhu ishrane), nuklearne pretnje Irana, ustanaka u arapskim zemljama i njihovih mogućih implikacija.

- Svedoci smo dramatičnih promena u svetu u kojima preovlađuju nesigurnost i nestabilnost – naglasio je dr Moše Kantor (na slici) predsednik EJC. – Evropa mora biti pripremljena za promene, ona se mora vežbati toleranciji, ali i obezbediti sigurn-ost osnovnim ljudskim pravima kao što su sloboda i život – dodao je on. Takođe, na Skupštini je bilo reči i o bliskoistočnim nevladinim organizacijama i teškoćama u sprovođenju restitucije, odnosno povratku oduzete jevrejske imov-ine, gde je posebno apostrofirana nedavno doneta odluka Poljske vlade da suspen-duje ovaj proces. Povodom povremenog nepoštovanja odredaba Statuta Evropskog jevrejskog kongresa od strane velikih jevrejskih za-jednica, poput britanske i nemačke, skre-nuta im je pažnja da ih se ili pridržavaju ili istupe iz te organizacije. Na Generalnoj skupštini Evropskog jevre-jskog kongresa, održanoj u Budimpešti, 3. aprila, 2011. godine, donete su sledeće rezolucije:

Rezolucija 1: Šehita u Holandiji

Izražena je zabrinutost zbog novog zakona o šehita o kojem će ovih dana raspravljati Holandski parlament. Zakon ograničava praktikovanje jevrejskog me-toda ritualnog klanja i shodno tome ga zabranjuje.

Notirano je da nema naučnog dokaza koji ukazuje da je jevrejski metod ritualnog klanja manje human od ostalih metoda.

Notirano je da će po prvi put od eman-cipacije Jevreja u Holandiji, 1796. godine, biti ukinuto upražnjavanje verskih slobo-da, usvajanjem sramotnog diskriminator-nog zakona sličnog onome koji je usvojila nacistička Nemačka u aprilu 1933. godine.

Upućen je poziv holandskom pre-mijeru Marku Rutu da uradi sve što je u njegovoj moći da spreči usvajanje ovog neprihvatljivog zakona.

Upućen je poziv Holandskom parla-mentu da odbaci ovaj štetan zakon, po sve-mu u suprotnosti sa odredbama Evropske Unije, kojima je dato izuzeće i pravo

jevrejima i muslimanima na obredno klan-je životinja bez prethodnog omamljivanja.

Rezolucija 2: Nevladine organizacije na Bliskom istoku

Zatražena je istraga u vezi sa finansir-anjem nevladinih organizacija na Bliskom istoku da bi se osiguralo da se sredstva EU koriste u skladu sa standardima EU, a ne za širenje nasilja i mržnje u regionu.

Izražena je oštra osuda i zaprepašćenje zbog nedostatka osude sa najvišeg nivoa, od strane visokih zvaničnika EU, kao i zbog izostanka medijskog interesovanja i omalovažavanja varvarskog zločina koji su počinili palestinski teroristi, hladnokrvno ubivši petočlanu izraelsku porodicu u ko-joj je bilo dvoje male dece i beba.

Rezolucija 3: Porast antisemitizma

Izražena je oštra osuda zbog stalnog porasta antisemitizma i pozvane su 42 zemlje članice da se suprotstave kampanji BDS (bojkot, prodaja, sankcije) koja se vodi protiv Izraela.

Izražena je zabrinutost zbog populističkih i ekstremističkih pokreta u Evropi koji koriste ekonomsku, finansijsku i socijalnu krizu da bi podstakli klimu odbojnosti i podozrenja prema religijskim manjinama.

Upućen je poziv liderima 27 zemalja članica Evropske unije, predsedniku Evropskog parlamenta i predsedniku Evropskog saveta da osnaže postojeće za-kone kako bi zaustavili ovu zabrinjavajuću pojavu.

Upućen je poziv vladama zemalja EU i Komisiji EU da usvoji zakon koji će zabranjivati diskriminaciju putem bojkota bilo koje demokratske zemlje. Ovaj za-

kon bi trebalo da bude zasnovan na već postojećem francuskom zakonu iz 1977. godine.

rezolucija 4: Restitucija

Izraženo je žaljenje zbog nedavne odluke Poljske da ne sprovede restituciju i usvoji odgovarajući zakon o povraćaju imovine.

Skrenuta je pažnja na član 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim je zagarantovano pravo na privatnu svojinu.

Upućen je poziv evropskim zemljama koje još nisu ispunile svoja obećanja i obaveze u vezi sa povraćajem imovine oduzete od strane nacista i komunista, da odmah počnu da ispunjavaju svoje obaveze.

Rezolucija 5: Unutrašnja pitanja

Notirano je da je Evropski jevrejski kongres, demokratski izabran predstavnik evropskog jevrejstva, podružnica i član svetskog jevrejskog kongresa.

naglašeno je da je jedno od najfunda-mentalnijih pravila Svetskog jevrejskog kongresa da svaka od njegovih podružnica mora delovati na svojoj teritoriji i ne sme se mešati u delovanja zajednica u drugim regionima.

Pozvan je predsednik Svetskog jevre-jskog kongresa i njegovi vodeći organi da ovo pravilo primenjuju u najstrožem mogućem smislu i da obezbede jedinstvo organizacije.

Predloženo je da zajednice članice koje pripadaju drugom kontinentalnom ogranku imaju status posmatrača unutar Evropskog jevrejskog kongresa.

Redovnoj godišnjoj skupštini EJC u Budimpešti je prisustvovao i na njoj aktivno učestvovao predsednik SJOS Aleksandar Nećak.

Skupština EJC u Budimpeštimaj 2011.

7JevrejskiPregled

Nek se javi ko znaPouzdano znam da su moji deda

i baba po ocu Petar Oluovski i baba Ana (Jakobec) Oluovski imali jevrejsko poreklo, ali ne posedujem nikakva do-kumenta koja bi to mogla da dokažu. Živeli su pre Drugog svetskog rata u Hrvatskoj u župi Sv. Ivan Zabno u blizini Križevaca. Bili su prijatelji sa jevrejskim porodicama Moster, Rehnitzer i Lederer iz Hrvatske. Biću veoma zahvalan, ako mi neko ko zna ili ima bilo kakvu informaciju o njima istu prosledi na tel. +972 3 9505447 ili na adresu: Josip Oluovski, Wolson-3/9, rison Lecion - izrael.

U nedelju 1. maja održan je pomen jasenovačkim žrtvama u Donjoj Gradini. Jevrejski molitveni obred i kratku besedu održao je rabin Isak Asiel. Pomenu su prisustvovali najviši predstavnici vlade Republike Srpske, predsednik Milorad Dodik, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Slavica Đukić-Dejanović, kao i gosti iz Izraela na čelu sa zamenikom ministra spoljnih poslova Izraela Danom Ajalonom i am-basadorom Davidom Koenom. Molitvu za postradale jasenovačke žrtve vodio je Njegovo preosveštenstvo vladika banjalučki Jefrem uz sasluženje sveštenika, a pomen za postradale Rome, kao i kratku besedu održao je Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma.

ISPRAVKANije ruski nego srpski

U prošlom broju “informisali” smo vas da je u ruskom Krsturu, kako je Savez jevrejskih opština Srbije obaves-tio Milan Savić, koordinator za romska pitanja SO Novi Kneževac, pronađeno 15 grobova jevreja koji su nekada tamo živeli. Vest smo preneli do utančina verno, ali sa materijalnom “greščicom” koja se u brzini potkrala. Grobovi su pronađeni ne u Ruskom nego u Srpskom Krsturu. Nadamo se da ćete uvažiti naše izvinjenje.

Pomen u Donjoj Gradini

Šosbergeru nagrada “Dr Šandor Šajber”Nagrada Mađarske

vlade „Dr Šandor Šajber“, koja se dodeljuje za dostignuća na području judaistike, obrazovanja i tolerancije, predata je 3. marta u Budimpešti Pavlu Šosbergeru u svečanoj sali Saveza jevrejskih opština Mađarske.

jednoglasnom od-lukom Kuratorijuma, publicista i istoričar Šosberger, dugogodišnji

član Izvršnog odbora Saveza i nekadašnji predsednik Jevrejske opštine u Novom Sadu bio je jedan od trojice laureata.

Dr Šandor Šajber (1913-1985) je bio profesor i rek-tor rabinskog seminara u Budimpešti, reorganizator jevre-jske nastave i svetski poznati naučnik – judaista. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici štampe i televizije iz Mađarske, kao i Novosadske televizije.

Podaci o pljački

jevrejske imovine

uskoro dostupni

Kako saznajemo iz Klems konferensa, ova organizacija će učiniti dostupnim javnosti ogroman broj informacija koje su sadržane u nacističkim beleškama i zapisnicima, uključujući i same zapisnike. U najvažnijim zapisnicima nalaze se informacije koje se tiču ne samo umetnina, nego i biblioteka, arhiva i religijskih objekata oduzetih iz okupiranih zemalja Zapadne i Istočne Evrope i bivšeg

Sovjetskog saveza (zemalja koje su bile izvan nemačkog rajha).

Odluka je doneta imajući na umu pre svega kulturnu imovinu koja je oduzeta od jevrejskih zajednica i Jevreja pojedinaca, ali se među ovim informacijama mogu naći i informacije o ogromnom pljačkanju sovjetskih palata i muzeja, zapisnici o ma-sonima itd.

8Jevrejski

Pregled

www.savezscg.org

Piše: Jaša Almuli

milan fogel („reagovanja“, pregled br. 3, mart 2011.) nije u stanju da pažljivo pročita tekst koji pre-tenduje da kritikuje, a kamoli da ga shvati.

On navodi da sam u knjizi „Stradanje i spasavanje srpskih Jevreja“ u odeljku o Nediću napisao da je on sarađivao sa Nemcima „da bi sprečio nemačke odmazde i dola-zak komunista na vlast“, a da nisam napisao da ni u jednoj od tih namera nije uspeo. Da je moj tekst pažljivije čitao, Fogel bi primetio da sam na kra-ju te rečenice napisao „...ali nemački poraz doneo je i poraz njegove strane u građanskom ratu.“

Fogel takođe kaže da sam u knjizi naveo da je dr Branka Prpa, direk-torka istorijskog arhiva Beograda, kritikovala to što je Nedićeva fo-tografija bila postavljena u zgradi Vlade srbije kao jednog od bivših predsednika Srpske vlade, a da nisam našao za shodno da, takođe, citiram reči dr Prpe da Nedić nije bio srpska majka nego ubica. Da je Fogel pažljivo

pročitao ono što želi da kritikuje, primetio bi da sam na strani 346 u fusnoti 28 naveo Prpine reči „Nedić nije srpska majka, on je ubica.“

Suprotno Fogelovoj uvredljivoj tvrdnji da ja „igram na žici“ i da izbegavam da otvoreno kažem svoj stav o delovanju Nedića, ja sam u knjizi jasno izneo ocenu da je „uloga Nedićevog režima u zločinima nad Jevrejima bila prljava i zla, ali

pomoćna“. Za ocenu da su Nemci imali glavnu, a Nedićev režim pomoćnu ulogu ima bezbroj dokaza u dokumentima i istorijskim delima.

Nemačka okupaciona uprava u Srbiji je odlučila da se Jevreji muškarci streljaju kao srpski taoci, ona ih je za-tvorila u logor Topovske šupe, strel-janje je vršila nemačka vojska. Ista uprava je odlučila da jevrejske žene i decu zatvori u logor na sajmištu. iz Berlina je poslat kamion dušegupka u kojem su ih podavili SS podoficiri. U Banjičkom logoru postojalo je odelenje ze Jevreje kojim su upravljali Nemici čiji su vojnici ubili 382 jevrejskih zatočenika.

Dokumentovano je da su odluka

o istrebljenju srpskih Jevreja i njeno izvršenje bili isključivo delo Nemaca. Nedićeva kvislinška uprava sprovo-dila je opšte antijevrejske mere koje su donosili Nemci. Njeni žandari su raznosili pozive jevrejskim ženama da se 8. i 12. decembra 1941. jave za odla-zak na Sajmište. Policajci toga režima su za nemačke novčane nagrade lovili skrivene Jevreje i predavali ih nemcima.

Zbog takvih istorijskih činjenica Savez jevrejsjkih opština Jugoslavije u svome glavnom istorijskom delu prip-isao je Nedićevom režimu kao zlodelo samo to što su negovi agenti tragali za nekoliko stotina jevreja koji su se krili po Srbiji. („Zločini okupatora i njegovih saradnika protiv Jevreja u Jugoslaviji“, Beograd, 1952. str.42) .

U prilog konstatacije da je Nedićeva uloga u pogledu Jevreja bila prljava i zla, ali pomoćna, ja sam u svojoj knjizi citirao, takođe, pisanje austrijskog istoričara Valtera Manošeka, izraelskog istoričara Menahema Šelaha, pokojnog profe-sora Andreja Gamsa i jednu značajnu izjavu bivšeg predsednika Saveza

SpOr OKO NEdIća

Promašena krtika

Suprotno Fogelovoj uvredljivoj tvrdnji, ja sam u knjizi jasno izneo ocenu da je uloga Nedićevog režima u zločinima nad Jevrejima bila prljava i zla

Asistent u zlodelu – milan Nedić

maj 2011.

9JevrejskiPregled

jevrejskih opština Jugoslavije, književnika Davida Albaharija.

fogelova disonantnost

Milan Fogel je imao priliku da sve to pročita, ali je ignori-sao. On insinuira prilično teško saučesništvo Nedićevog režima u uništenju srpskih Jevreja.

na jednom mestu on izjednačava krivicu Nemaca i Nedićevog režima kada kaže da za pomoćnu ulogu “sledi ništa manja kazna nego za one koji su direktno ubijali”. Čak insinuira da je Nedićev aparat kriv za sm-rtne kazne jer kaže da taj režim “nije tražio sudsku presudu, do-voljno je bilo da je neko jevrejin (ili Rom, ili da se borio protiv okupatora) i bez suđenja je bio osuđen na smrt”.

Nedićev režim nije bio nadležan za smrtne kazne nad Jevrejima. „Odlučivanje o životu i o smrti uhapšenih i interniranih Jevreja i sam čin njihove fizičke likvidacije bili su rezervisani isključivo za okupatosku policiju i vojsku“ – ustanovio je istoričar Branislav Božović na os-novu istraživanja arhive nemačke tajne policije Gestapo. To je objavio u svome delu „stradanje jevreja u okupiranom Beogradu 1941-1944“ koje se sastoji od tri dela koja su nagrađena na javnim konkursima Saveza jeverejskih opšrtina Jugoslavije 2001, 2002. i 2003. godine. U svome istraživanju uloge domaće policije , Božović je zaključio: „Kvislinške vlasti su učestovale u primeni uobičajenih pomoćnih represivnih mera protiv Jevreja, preduzetih na rasnoj osnovi“. Te pomoćne represivne mere su nave-dene na strani 348 moje knjige.

Božović, takođe, zaključuje: „Posle početnih mera obespravljenja , nastalo je fizičko uništavanje Jevreja, u kome domaće vlasti nisu učestvovale“.

Ne znam zašto Fogel smatra da pravo lice Nedića otkriva navođenjem jednog neidentifikovanog dokumenta za koji kaže da pripada Nedićevoj vla-di i da potiče iz 1942. godine. U njemu po Fogelu, stoji: „Zahvaljujući okupa-toru, oslobodili smo se Jevreja...“ Ove reči koje sam Fogel citira potvrđuju da su Nemci očistili Srbiju od Jevreja.

O četnicima Pišući o četnicima, ja sam odstupio

od dotadašnjeg stava u istorijskim

delima naše zajednice koja su četnike prikazivala samo kao ubice Jevreja. Tokom intervjuisanja preko 100 naših Jevreja koji su preživeli Holokaust, naišao sam na priličan broj slučajeva kada su četnici spasavali naše ljude, i uočio sam u kojim su situacijama oni ubijali Jevreje. Ovo poslednje su činili kada su ih nalazili u redovima svojih partizanskih protivnika, zatim radi pljačke u individualnim slučajevima i zbog razularenog i nasilničkog držanja pojedinih grupa četnika, čiji pokret nije bio homogen niti je imao dovoljno sposobno i čvrsto političko vođstvo.

Fogel, međutim, izržava sumnju u značaj i opseg četničkog spasavanja Jevreja. On postavlja pitanje: „...o zaštiti kojih Јеvreja je reč?“ - dodajući: „U to vreme neznatan broj jevreja je još bio u životu.“

Da je poslu kojeg se latio pristupio konstruktivno, Fogel ne bi ignorisao

da sam naveo imena tri jevrejina, stručnjaka, koji su 1941. služili u štabu D. Mihailovića na Ravnoj gori i da ih je bilo oko desetak prema pisanju Dražinog saradnika Laze Kostića; da sam, takođe, na-veo da je apotekar David Beraha iz varošice Rudnik bio četnički vojni lekar i da su mu četnici sačuvali celu porodicu; nadalje, da su Malvina Humski u Stepojevcu i Aleksandar Ajzinberg u Homolju uživali četničku zaštitu i da je blizu deset vojvođanskih Jevreja, koji su pobegli sa prisilnog rada u Borskom rudniku, našlo utočište kod četnika. Ovome sada dodajem da mi je pukovnik Milan Koen u intervjuu kazao da su njegove dve sestre 1941. godine uživale zaštitu četničkog vojvode Gordića u oko-lini Trstenika i da je njegovom bratu od strica sa ženom i detetom jedan četnički vojvoda u okolini Niša pomogao da dođu do Italijana na Kosovu.

Fogel čini veliku političku grešku kada omalovažava značaj

raspisa D. Mihailovića od 5. aprila 1944. kojim zabranjuje antisemi-tizam među četnicima. Fogel tu zabranu svodi na oportunizam D. Mihailovića koji je uočio da se Crvena armija približava okupira-noj Srbiji. Da li je Draža bio protiv antisemitizma tek tada, a ne barem od 1941. kada su lekar, načelnik veza i kuvar u njegovom štabu bili Jevreji?! U Srbiji ima ljudi koji su i danas privrženi Mihailoviću te je u našem interesu da se njegov raspis protiv antisemitizma ističe, a ne da se nipodaštava kako Fogel čini. njegov stav šteti odbrani naše za-jednice od antisemitizma.

Napominjem da sam iznoseći po prvi put pozitivne elemente u stavu četnika prema Jevrejima bez okolišanja prikazao njihovo dvojno držanje prema Nemcima sa kojima su taktički sarađivali protiv partizana.

ProizvoljnostiMilan Fogel je u svome natpisu potpuno ignorisao to što je svaljivanje

podjednake krivice na Nemce i Nedića za ubistvo srpskih Jevreja poteklo od Tuđmanove ratne propagande protiv Srbije. To nalaže preostalim srpskim Jevrejima maksimalnu objektivnost jer su važni svedoci. Te objektivnosti kod Fogela nema. Pošto nije bio u stanju da dokaže da je šef kvislinške vlade doneo odluku o zatiranju srpskih Jevreja niti da su njegovi organi stvarali logore za njih i u njima ubijali, što je sve bilo delo nemačkih okupatora, Fogel pušta na volju svojoj mašti pa piše da se Nedić prihvatio položaja predsedni-ka vlade „možda da bi u delo sproveo nacističku ideologiju „čiste rase“. Tako se ne može pisati o ozbiljnoj temi. Ima i drugih proizvoljnosti u Fogelovom tekstu. On ničim nije dokazao da nije tačna moja ocena da je Nedićeva uloga u pogledu Jevreja bila prljava i zla, ali pomoćna.

10Jevrejski

Pregled

www.savezscg.org

piše: aleksandar Nećak

Ovo nije moj odgovor na ure-dnikov tekst jer se ja uglavnom sa tim tekstom slažem. Ja jedino ne mislim, kao što urednik misli, da nekome nešto nije bilo jasno. Naprotiv, svima je sve bilo savršeno jasno i ja želim da ukažem baš na te stavove koji jasno oslikavaju ovu Skupštinu (ali ne samo nju) i koje niko ne bi želeo da vidi objavljene u javnosti. A zašto?

Kada sam se kandidovao za funkciju predsednika Saveza jevre-jskih opština predložio sam program za naredni mandat u kojem je uvodni pasus glasio:

„U narednom mandatu moji napori i aktivnosti ce biti usmerene u tri os-novna, paralelna pravca.

Sve aktivnosti u sva tri pravca vode istom cilju. a cilj je homogena, dobro organizovana, efikasna i fin-ansijski stabilna jevrejska zajednica srbije. Kada se ostvare ovi ciljevi, Jevrejska zajednica Srbije će biti ugled-na, prosperitetna, respektabilna zajed-nica sa statusom regionalnog lidera.“

Taj moj program je usvojen na Skupštini SJOS 2007. godine i tako je postao program Saveza.

Po njemu sam radio i o tome pod-neo izveštaj.

Poznato je da o istom skupu, događaju, pojavi pa i predmetu, razni, a pogotovo različiti, ljudi imaju različita mišljenja, pa samim tim i različite zaključke. To je razumljivo i prihvatljivo jer različiti ljudi isti događaj posmatraju iz raznih ug-lova, ravni i perspektiva, u skladu sa svojim osobinama, sposobnostima i mogućnostima. Ono što jedino ne može biti različito jesu činjenice, da se skup ili događaj zbio u određeno vreme, na određenom mestu, da su u njemu, aktivno ili pasivno, učestvovali

određeni ljudi, itd. Nesporno je da je Skupština Saveza

jevrejskih opština Srbije održana. Nesporno je da se razgovaralo i o temama o kojima se među Jevrejima, na taj način, ne razgovara više hiljada godina.

Takođe, nesporno je da su delegati na Skupštini neosporavanjem ili ne-suprotstavljanjem iznetom prećutno prihvatili određene stavove.

Kada bih ja te stavove objavio u „Jevrejskom pregledu“ bio bih optužen da iznosim prljav veš i to baš od onih koji su veš uprljali. Međutim, da li stav Skupštine može da bude prljav veš? Mislim da ne može. Tokom rasprave, dok se ne dođe do zajedničkog stava, moguće je čuti i reči koje nisu za javnost, ali kada se stav Skupštine donese on nikako ne može biti prljav veš.

A ako, ipak, jeste, onda to treba da nas zabrine, pogotovo ako ga tak-vim smatra i sagledava onaj koji ga je zauzeo, jer stav Skupštine mora

biti rezultanta znanja, promišljanja i odnosa delegata i prema zajednici i jevrejstvu.

Ja, naravno, neću iznositi u javnost te stavove koji bi sigurno naudili, pre svega, našoj zajednici.

Ja, takođe, neću, ni u javnosti niti u zajednici, govoriti o delegatima koji su, posle Skupštine, želeli, smatrali za potrebno ili iz bilo kojih drugih razlo-ga probali, da razgovaraju sa mnom o njihovim stavovima na Skupštini.

Još želim da istaknem, da na Skupštini, a ni posle nje, niko nije argumentovano pobio ili osporio ni jednu konstataciju, pa čak ni jednu reč napisanu u mom Izveštaju za Skupštinu Saveza jevrejskih opština Srbije 2011. godine. Iz toga se može izvesti samo jedan zaključak: oni koji su svojevremeno usvojili program SJOS sada se sa njim ne slažu.

Ta činjenica ne menja ništa na stvari, ali je iznosim, onako, makar istine radi.

REAGOVANJE

Izveštaj predsednika nije usvojen

Iako ga niko nije argumentovano osporio, izveštaj je odbačen

maj 2011.

11JevrejskiPregled

KUlTURA

U Kulturnom centru beograda predstavljena knjiga „Od daviča do Čelebonovića“

U Galeriji „Artget“ Kulturnog centra Beograda 7. aprila nije bilo mesta za sve koji su došli na predstavljanje knjige „Od Daviča do Čelebonovića - ulice beogradskih Jevreja“ novinara i publiciste Radivoja Davidovića, a u izdanju „Čigoja štampe“ 2010.

Uz prigodnu muziku sa CD-a Drite Tutunović „Otkuda ti oči“ (“Donde tiyenes ojos”) i slajd projekciju ilustracija iz monografije posetioci su polako ulazili u salu. Mnogi od njih, kojima to nije pošlo za rukom, bili su prinuđeni da predstavljanje knjige osluškuju iz hola.

Veče je otvorio književnik Filip David naglasivši svoje zado-voljstvo time što je rukopis, nagrađen na konkursu Saveza jevre-jskih opština Srbije za 2009. godinu doživeo da se pojavi u vidu knjige. Govoreći o značaju ove zanimljive monografije, podsetio je:

- Ova knjiga ujedno pokazuje koliki je doprinos Jevreja kul-turnom, ekonomskom i političkom životu Beograda: od Hajima Daviča rodonačelnika moderne srpske pripovetke, Oskara Daviča pesnika najlepših pesama u Srbiji, Stanislava Vinavera prevodioca i književnika, Danila Kiša, koji kao i za života i danas uživa ve-liki ugled, Gece Kona utemeljivača modernog izdavaštva u nas, izuzetnog pozorišnog reditelja i psihijatra dr Huga Klajna, slikara poznatih u evropskim okvirima Alekse i Marka Čelebonovića, Bore Baruha i Leona Koena, glumice izrazitog dara Rahele Ferari, Elija Fincija koji je imao veliki uticaj na pozorišni život, literaturu i izdavaštvo kao urednik.

Filip David se još i zapitao da li su znamenja po značajnim ličnostima u gradu stavljena na prava mesta u odnosu na značaj koji im pripada u srpskoj kulturi pa je konstatovao sledeće: Ulica Moše Pijade nalazi se u Ralji, Leona Koena u selu Rakovica, Stanislava Vinavera u Resniku, dr Huga Klajna na Bežanijskoj kosi, Rahele Ferari u Padinskoj Skeli, Alekse Čelebonovića u Mladenovcu, Oskara Daviča u Zemunu, Hajima Daviča na Karaburmi, Gece Kona u Malom Mokrom Lugu. Naveo je da bi i Ulica Danila Kiša na Vračaru mogla biti primer za Ginisa jer ima samo jednu zgradu i jedan kućni broj (!).

Istoričar prof. dr Milan Ristović zašao je u suštinu postojanja jevrejske zajednice na ovim prostorima navodeći njen doprinos u

srpskoj kulturi. Knjigu je nazvao itinererom kroz Beograd.Izdavač Žarko Čigoja naveo je da bi se ovaj istraživački

rad mogao nazvati „Od Ženi Lebl do Radivoja Davidovića“ podsetivši da je „Čigoja štampa“ objavila nekoliko istraživačkih knjiga o jevrejskoj zajednici predloživši da se po Ženi Lebl nazove jedna ulica u Beogradu.

Ovo promotivno veče dobilo je posebno na dinamici i in-teresovanju prisutnih zahvaljujući Dobrili Sinđelić-Ibrajter, stručnoj saradnici književno-tribinskog programa u Kulturnom centru Beograda, koja je veoma detaljno i argumentovano vodila program rekavši da je knjiga Radivoja Davidovića „Od Daviča do Čelebonovica - ulice beogradskih Jevreja“ prava riznica poda-taka o znamenitim ličnostima u kojoj se pored bibliografije nal-aze podaci o svim izložbama, režiranim komadima, pozorišnim ulogama, značajnijim prevodima, i popis svih poznatih radova ličnosti iz knjige.

Autor knjige Radivoje Davidović naglasio je da se ove godine navršava sto godina od rođenja tri ličnosti iz knjige: Bore Baruha, Elija Fincija i Rahele Ferari i zahvalio svima koji su učestvovali u stvaranju knjige kao i jevrejskoj zajednici na finansijskoj pomoći. Veče je završeno razmenom utisaka o knjizi prisutnih uz čašu šampanjca. Snimci: roman đurić

povodom obeležavanja slave cveti gradske opštine Stari Grad, sredinom aprila organizovana je, sada već tradi-cionalna, manifestacija „Jevremova – ulica susreta“, na kojoj su, u duhu građanske sredine, beograđani spokojno i ponosno prošetali ulicom koja se nalazi u jednom od najstarijih delova grada. Ideja ove manifestacije je da sugrađani izgrađuju i neguju dobre međuljudske komšijske odnose i da se kroz niz kulturno-umetničkih manifestacija bolje upoznaju i dobro zabave.

Srpsko-jevrejsko pevačko društvo hor „Braća Baruh“ je i ove godine učestvovalo sa, kako to i dolikuje nazivu društva,

„šarenim“ repertoarom srpskih i jevrejskih kompozitora: „Hava nagila“, „Eli, Eli“, „Ani v’ ata“, „Šiši Admat Hašaron“, „Oj Srbijo“, „II Rukovet“ i druge. Nastupu Hora su, između ostalih, pristvovali i predsednica gradske opštine Stari Grad Mirjana Božidarević, predsednik Jevrejske opštine Beograd dr Jovan Elazar i mnogi drugi. S obzirom na to da su „Baruhovci“ dva puta navedeni u programu mani-festacije – kao Srpsko-jevrejsko pevačko društvo i kao hor „Braća Baruh“, potrudili su se da ne ostave sugrađane u uverenju da postoje dva hora pod tim imenom, te su, nakon otpevanog prvog dela progra-ma, drugi deo otpevali na drugom mestu, jednom od reprezentativnijih delova Ulice

susreta. Ovo je bio samo jedan u nizu man-

jih nastupa ovog ansambla i u sklopu je dela priprema za takmičenje u okviru festivala horske duhovne muzike u Poljskoj, koji se već 30. put održava pod patronatom Predsedništva i Ministarstva kulture Poljske, a pod umetničkim ruko-vodstvom Kžištofa Pendereckog, jednog od najznačajnijih kompozitora čuvene „Poljske škole“.

Na kraju, da podsetimo: Hor će 29. maja u 20 časova održati veliki godišnji koncert u Velikoj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca što će biti divna prilika da ih ponovo čujemo.

Jovana Stojanović

Riznica nostalgičnih sećanja

IZ AKTIVNOSTI HORA “braća barUH”

susreti…Bio je to samo jedan u nizu manjih nastupa ansambla koji je poslužio i kao deo priprema za takmičenje u okviru festivala horske duhovne muzike u Poljskoj

www.savezscg.org

12Jevrejski

Pregled

Čestitke za PesahKoordinacija Nacionalnih saveta Republike Srbije

Želimo Vam da ovaj veliki praznik izbavljenja od patnji osnaži nadu spasenja i veru u slobodu i pravdu kao najveća bogatstva pojedinca i za-jednice, te da ga provedete u miru i radosti.

Nacionalni saveti: Albanaca, aškalija, Bošnjaka, Bugara, Bunjavaca, Čeha, Egipćana, Grka, Hrvata, Madjara, Roma, Rusina, Slovaka, slovenaca, Ukrajinaca i nacionalni savet Vlaha.

Nacionalni savet Romanacionalni savet roma svojim

iskrenim prijateljima čestita praznik Pasha.Najiskrenije želimo da praznične dane provedete u miru, u krugu svojih porodica,prijatelja i komšija.

Predsednik nacionalnog saveta roma

prof.Vitomir Mihajlović

Beogradska nadbiskupija

Gospodin Isak Asiel, rabinVrlo poštovani gospodine,Radostan sam da Vam mogu preni-

jeti srdačne čestitke našega gospodina nadbiskupa metropolite beogradskog mons. Stanislava Hočevara, prigo-dom slavlja Pesaha, koji ovih dana, sa svim članovima Vaše jevrejske zajed-nice proslavljate. Preuzv. gospodin Nadbiskup, u ime cijele Beogradske nadbiskupije, veseli se posebno ove godine da, u isto vrijeme, i Vi i mi, tj. cijelo kršćanstvo Istoka i Zapada u svi-jetu zajednički, u radosti, slavi svoje najveće blagdane.

Ovo nam je svima prigoda de, u ovimmdanima slavlja svi, na svoj način, ujedinimo molitve za dobro i duhovni prosperitet naših zajednica, ali i za cijelu društvenu zajednicu ko-joj pripadamo i koja je potrebna Božje pomoći i svjetla.

Neka Vam dobri Bog, po radostima i molitvama ovih dana udjeli svako

dobro: kako Vama tako i svima koji su povjereni Vašem duhovnom vodstvu!

Koristim ovu priliku te Vam i ja od srca čestitam Pesah.

S izrazima poštovanja!o. Leopold M. Rochmes, generalni

vikar

lDPPostovani,U ime Liberalno demokratske

partije, članova i u svoje licno ime želim vam srecan praznik u želji da ga provedete u miru i blagostanju.

Srdačan pozdrav,Marko Karadžić

Ministarstvo vera i dijaspore

Poštovani gospodine Nećak,Vama i svim pripadnicima jevre-

jske zajednice u Srbiji najsrdačnije čestitam Pesah.

Sloboda, pravda i dostojanstvo su večni ideali na koje ukazuje sveti praznik Pesah. Pružaju nam poruku da je tolerantno društvo izričita vred-nost koju treba da negujemo.

Poštovani gospodine Nećak,Budite uvereni da srpski narod s

najplemenitijim osećanjem prijateljst-

va brine da jevrejska zajednica u srbiji nesputano neguje svoj identitet i kul-turu.

S poštovanjem,Mr. Srđan Srećković, ministar

aleksandar Vučić, Zamenik predsednika SNS

Glavnom rabinu jevrejske zajed-nice u Srbiji, gospodinu Isaku Asielu

Poštovani,Vama i svim građanima Srbije

jevrejske nacionalnosti, kao i jevrejima u celom svetu želimo srećnu i bla-goslovenu Pashu, u nadi da će svuda u svetu zavladati mir, kao i da će oni koji pate i oni koji su sužnji naći slo-bodu i izbavljenje, što ovaj praznik odvajkada simboliše.

Rijaset Islamske zajednice Srbije

Gospodin Isak Asiel, rabin jevre-jske zajednice srbije

Dragi prijatelju,Povodom velikog praznika Pesaha,

od srca upućujem čestitke Tebi, Tvojoj porodici i vernicima Jevrejske zajed-nice srbije.

neka nas uzvišeni Bog naš,

Povodom Pesaha pripadnicima Jevrejske zejednice, predsedniku Saveza jevrejskih opština Srbije i rabinu Isaku Asielu stigle su čestitke brojnih zvaničnika i običnih

građana prijatelja Jevreja Srbije. Svima se od srca zahvaljujemo!

maj 2011.

13JevrejskiPregled

Stvoritelj učini uvek slobodnim, a našu zemlju blagoslovljenom svim ljudima.

Želeći Ti još jednom svako dobro, srdačno Te pozdravljam!

S osobitim poštovanjem,Muftija mr. Muhamed ef.

Jusufspahić

Narodna skupština republike Srbije

Poštovani gospodine Asiel,U ime poslanika Narodne

skupštine i u svoje ime, vama i svim građanima Srbije koji slave veliki jevrejski praznik Pesah, upućujem iskrene čestitke i želim da praznik provedete u dobrom zdravlju i porodičnom zajedništvu.

Versko nasleđe uči nas da gradi-mo ambijent u kome se uvažava vera i ljudsko biće, čuvajući i negujući bogatstvo različitosti otvorenog uma i srca.

Srdačno,Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović,

predsednik

Patrijarh srpski IrinejPreuzvišeni gospodine rabine,Sa blagodarnošću potvrđujem

prijem Vašeg pisma u čijem prilogu ste nam poslali maces, tradicionalni beskvasni pashalni hleb.

istovremeno Vam zahvaljujemo na čestitkama i lepim željama koje ste nam uputili povodom vaskršnjih praznika.

Uzvraćajući i Vama najbolje želje za svako istinsko dobro od Boga, čestitamo Vama lično, kao i svim vernicima jevrejske zajednice u srbiji Pashu i molimo Vas da primite izraze našeg osobitog poštovanja.

NJ. K. V. Prestolonaslednik Aleksandar II

Poštovani gospodine Asiel,Predstavlja mi veliko zadovoljstvo

da uputim Vama i svim pripadnicima Jevrejske zajednice u Srbiji srdačne čestitke povodom Pesaha, velikog praznika koji Jevreji širom sveta pro-slavljaju u znak sećanja na spasenje iz egipatskog ropstva.

Neka ovaj praznik proleća – koji slavi slobodu, obnavljanje i mir za sve – Vas i Vašu porodicu blagoslovi sa dobrim zdravljem, obiljem sreće, slogom i mirom!

piše: aleksandar mošić

Kao pripadnik proređene gen-eracije iz 1919. godine i posredna žrtva Holokausta, nije mi bilo moguće da previdim izuzetno do-bar i zanimljiv prilog Boška Jakšića u “Politici” od 10. aprila 2011. na 6. stranici, pod naslovom “Lice Holokausta”. Posebnu pažnju mi je privukao poslednji, četvrti stubac Jakšićevog priloga sa citatom razgo-vora između anonimnog, dobrona-mernog Amerikanca i poznatog francuskog filozofa Žana Pola Sartra. Na ovom mestu napisa ne-dostaje spominjanje malo poznatog, ali utemeljenog Drugog zakona fizike, odnosno tačnije termodina-mike, o spontanosti nereda u prirodi i njegovim posledicama u ljudskom društvu. Dok je Prvi zakon prirode u fizici prihvaćen između tri os-novna, kao Zakon o neuništivosti energije i materije, i poznat svakom srednješkolcu, spomenuti Drugi zakon, podjednako sveobuhvatan, ispušta se iz opšteg obrazovanja zbog njegovih složenih posledica. Na ovom mestu takođe treba da se uoči postojanje znaka jednakosti između nereda i zla.

Za uspostavu reda u prirodi i životu mora da se utroši energija ili rad. Za nastajanje nereda ne mora ništa da se utroši. On nastaje besplatno, bez utroška energije ili rada.

Ako bi upravljači ljudskih društava – i mnogo šire – žive prirode, ovakva delovanja Prvog i Drugog zakona podjednako dobro razumeli i po njima se upravljali u svojim postupcima, ratovi kao najg-ore zlo bi nestali.

našem dobronamernom, anon-imnom Sartrovom američkom sago-vorniku sa kraja Jakšićevog teksta, nažalost nije bilo jasno koji bi pre-duslov bio neophodan za nestanak ratova na planeti Zemlji. Trebalo bi naime da se u većim mnogoljud-nim zemljama i naseobinama stvori kritična masa obrazovanih i ubeđenih stanovnika, sa dobrim razumevanjem posledica besplatnog stvaranja nereda i oružanih sukoba u ovom okviru. Tada bi nestali i ra-tovi, i holokausti, i genocidi, pa čak i lokalni kriminal, a životi našeg po-tomstva bili bi neprikosnoveni.

snovi ove vrste su slobodni i be-splatni!

Sartr i AmerikanacAntisemitizam ponovo hvata korene po svetu. Ovde volimo da kažemo

da su Srbi tokom rata štitili Jevreje. Jesu, mada ne volimo da čujemo da mil-itantni klerofašisti i ekstremni nacionaldesničari šire antisemitizam. Ispisuju mračne poruke s kojih curi cijanid B.

Kada se Drugi svetski rat približavao kraju, Žan Pol Sartr je prepričao susret sa Amerikancem koji je verovao da rat „zauvek može da nestane“ pod uslovom da su međunarodni odnosi „u rukama pažljivo balansiranih i razumnih ljudi“.

Sartr je, verovatno vrteći glavom dok je ovaj razgovor stavljao na papir, zaključio rečima: „Ja verujem u postojanje zla, a on ne“.

Šta onda ostaje? Da optužite Satanu svog vremena ili društvene okol-nosti?

Razmišljam tim povodom koliko je narodima, bilo da su bili žrtve ili su njihovi pripadnici počinili zločine, važno podsećanje na prošlost.

Iz teksta novinara Boška Jakšića “Lice Holokausta”, objavljenog 10. Aprila 2011. u “Politici” povodom 50 godina od suđenja Adolfu Ajhmanu

REA

GO

VA

NJA

Uspostava reda troši rad i energiju, nered nastaje besplatno

“Lice Holokausta“ i Drugi zakon

termodinamike

www.savezscg.org

14Jevrejski

Pregled

piše: Vlada Todorović

Nekadašnjem kapetanu fašističke žandarmerije, pravniku po struci, a penzioneru već decenijama Šandoru Kepiru, biće, valjda, 5. maja u Budimpešti suđeno po treći put. Kažemo „valjda“ jer on danas starac čiji će se advokati iz sve snage potru-diti da tim „argumentom“ obesmisle suđenje tražeći da do njega ni ne dođe. Uostalom, to će se znati i pre nego što ovaj broj „Pregleda“ stigne do čitalaca jer u trci sa svets-kim agencijama naš mesečnik nema šanse. Ipak, to neće smetati da čitaoca podsetimo da su druga dva procesa protiv Kepira vođena zbog višestrukih ubistava. Mađarsko tužilaštvo podiglo je u februaru optužnicu, ovog puta, zbog ratnih zločina koje je počino u Srbiji tokom Drugog svetskog rata. Pojedinačno posmatrano, odgovaraće najpre za to što je patrola kojom je koman-dovao tokom novosadske racije lišila života četvoro nedužnih civila. Zatim, njegova patrola je u nepozna-tom pravcu deportovala grupu od 30 Novosađana, koji su kasnije pobijeni, a na teret mu se stavlja i odgovor-nost za ubistva dva brata, uhvaćena u bekstvu tih stravičnih januarskih dana.

Izricanje presude budimpeštanskom monstrumu trebalo bi očekivati 19. maja, posle čega je za očekivati da bi sad po prvi put trebalo da robija. Jer, kada je 1944. kažnjen desetogodišnjim zatvorom zbog “sramoćenja žandarmerije” učešćem u operaciji koju mu nadređeni nisu odobrili, na ruku mu je išao splet okol-nosti. Hortimikloševski režim je pao

i samim tim i presuda. Generalštab Trećeg rajha je poništio sudsku od-luku i revnosnom Kepiru je vraćen čin kapetana. Narodni sud mu je 1946. godine zakazao suđenje zbog ratnih zločina, ali je Kepiro tokom procesa već uživao u statusu izbeglice u austriji. sakrio se negde kraj Linca, gde je vrebao prliku da pobegne dalje, da se od pravde sačuva negde u Južnoj americi.

fatalne greškeZlikovac se 1948. skrasio u

argentini, samo mu se u novoj do-movini 1996. potkrala prva fatalna greška. U mađarskoj ambasadi do-bio je obaveštenje da mu niko neće praviti komplikacije ukoliko se bude vratio u Mađarsku. Bivšeg tekstilca, koji očito nije zaboravio ono što je u Novom Sadu učinio, a ni ono što je učio tokom studija, ka pravdi je us-merilo tek jedno “ne, neće biti prob-lema”.

Tako se iste godine ponovo obreo u Budimpešti, u kojoj je na-jpre živeo povučeno - u prvo vreme, istini za ljubav. susedi i iz ostalih kuća i oni iz njegove zgrade - o užasa, tačno preko puta sinagoge -

simpatičnog povratnika u otadžbini izabrali su za organizatora pov-remenih kvartovskih sedeljki. Što je vreme više proticalo, Kepiro se osećao sve slobodnijim i činilo mu se da nije bilo razloga da iznova ne stupi u vezu sa svojim ratnim drugom, Škotlanđaninom Stivenom Brendonom. Preciznije, od 1945. taj njegov vršnjak je bio Brendon, dok je za Kepiroa i one koji su ga dugo znali bio ištvan Bujdošo, kako mu se i obraćao u čestim telefonskim razgovorima.

narednu fatalnu grešku bivši policajac je napravio procenjujući stivena-ištvana.

Nije bio kakav mu se činio, već se ispostavilo da je čovek dugog jezika, neretko hvalisav u pričama o svojim podvizima tokom žandarmske ratne prošlosti. Pričao ih je posvud, pa i pred neznancem koji je smatrao da bi Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima i poznati lovac na naciste, možda mogao biti zainteresovan za takvog čoveka. Obavestio ga je, a potom je skovan plan, pa se neki od škotskih novinara zaputio 2005. do Bujdošoa, navodno za to da bi pisao o životu Mađara u tuđini.

KEpIrO, KONaČNO, prEd lIcEm praVdE

Vreme radi za monstruma

Generalštab Trećeg rajha je poništio sudsku odluku i revnosnom Kepiru je vraćen čin kapetana

maj 2011.

15JevrejskiPregled

Poglavlje pravdeKako u ovakvim prilikama ide,

sledilo je pitanje po pitanje, pa među njima i ono o tom ko bi to mogao biti s njima na fotografiji iz vojničkih dana...

- Ovaj? E to vam je moj dobar pri-jatelj, penzioner u Budimpešti. Često se čujemo, a pre dve godine me je i posetio. Bio je nekad žandarmerijski kapetan, jednako kao i ja, samo je imao viši rang. ime mu je...

Tako je Šandoru Kepirou zapečaćena sudbina, s tim što je zbog njegovih poodmaklih godina i počela trka s vremenom. Putujući po svetu, Zurof je počeo da okuplja ekipu i mnogi su se u njoj našli, od nekadašnje predsednice Novosadske jevrejske opštine dr Ane Frenkel, preko najviših zvaničnika naše države i SPC, do muzejskih delatnika i političara u Mađarskoj. Prikupljeni su dokumenti iz brojnih arhiva, razgovaralo se sa svedocima zverstava, pregledano je na stotine fotografija... Istraga je vođena sve do kasne jeseni 2010. godine, a ovog februara je prekinuto ćutanje mađarskog pravosuđa. Novo poglav-lje se otvorilo saopštenjem o tome da je podignuta optužnica, dok je nešto kasnije rečeno da će proces protiv Šandora Kepiroa otpočeti prvog ma-jskog četvrtka, dok bi presuda mogla biti izrečena posle dve sedmice.

Igrom slučaja, ovo suđenje će se poklopiti s početkom još jednog

postupka, vođenog u istoj sferi, a pre pola veka. Adolf Ajhman, koordina-tor u planu istrebljenja miliona bio je u Jerusalimu izveden pred sudije, Moše Landaua, Benjamina Halevija i Jicaka Raveha. Da je kojim slučajem poznavao Kepiroa, glavni egzeku-tor u nacističkoj Nemačkoj, a po zvaničnoj funkciji vođa Organizacije za proterivanje Jevreja, oberučke bi ga primio u svoje zločinačko udruženje. Hortijev kapetan bio je i egzekutor i onaj koji proteruje. Svega dve godine posle racije je isti grad iznova zavio u crninu, komandujući deportacijom jevreja u aušvic.

Nije - jeste- Nije mi jasno šta mi pripisuju.

Pa svojevremeno sam bio samo policajac - branio se tokom pro-teklih nekoliko godina taj danas devedesetsedmogodišnji starac.

Jasno, čim je toliki vek u pitanju ljudskost nalaže blagost. Može li biti izuzetaka? U ovom slučaju - da, svakako! Između ostalog i zbog mirnog monstrumovog sna svih ovih decenija. Pokajanje, šta je to? Novinar Oliver Harvi piše, na primer, da je Kepiro u jednom pismu svom pri-jatelju Bujdošou u Škotsku naveo: “Preživeli smo, ostajući ono što smo bili... nikad ne zaboravljajući naše do-movine i žandarmeriju”. Žrtve, krv, suze, urlici, veruje on, nešto su drugo

od domovine i žandarmerije, oni su za zaborav. Treba imati laku noć, treba što duže ostati na ovom svetu, zar ne?

Ta Bujdošou napisana rečenica poništava svaku pomisao na to da bi se moglo raditi o zabuni? Ipak, zadržimo se na čas uz Kepirovo odbi-janje svake pomisli o tome da je kriv.

ako nije, šta mislite da li bi ga onda Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i nje-govih pomagača još 1947. godine na-vela kao komandanta “istražne patrole za sprovođenje racije”, u prostoru od Ulice Cara Dušana duž Futoške i do Trga oslobođenja? Zar bi bilo moguće da Aleksandar Veljić u svojoj knjizi “Istina o Novosadskoj raciji” kobno pogreši i istakne da je “Kepiro... u raciji uzeo aktivnog učešća”, pa da navede da su u tom gradskom potezu izvršena 82 ubistva? Smatra li neko da bi u slučaju njegove nevinosti bilo logike kada kaže kako je uoči krvavih januarskih dana 1942. od svojih nadređenih tražio pismeno naređenje? Zbog čega mu je bilo potrebno ako je bio samo nedužni policajac? Čini li se mogućim da bi takvom, običnom žandarmu Treći rajh vratio kapetanski čin, uz oproštaj kazne izrečene 1944? Za beznačajnima se ni u humanim društvima ne osvrću. Zamislimo se i nad tim zašto je taj navodno bezlični fašista pobegao iz Mađarske. Ko bi to nekakvom nevažnom oficiru izašao u susret i omogućio mu beg čak do argentine, kako to da ni njegovog imena nema u evidenciji imigranata u ovu zemlju...

Ma koliko i sebe i druge uveravao u to da nije bio bitan i bez obzira na svoj čvrst san, Šandor Kepiro se, ipak, nalazio na drugoj, potpuno suprotnoj strani, na istaknutom mestu među on-ima koji su okrvavili ruke. aktivnom učesniku najvećeg masovnog ubistva koje su izvršile mađarske snage tokom II svetskog rata to će možda postati jasno kad se u budmpeštanskoj sud-nici bude čula reč onih kojima san na oči nije dolazio od januara 1942.

U ambasadi je dobio obaveštenje da mu niko neće praviti komplikacije ukoliko se vrati u Mađarsku

Ironija Kepiro je prošle godine Zurofa

tužio u Mađarskoj za klevetu. Tužba je odbačena pošto se Kepiro u de-cembru nije pojavio pred sudom.

- Vezan sam za krevet i ne mogu da napustim stan. Nevin sam i treba da budem oslobođen. Ništa nemam - izjavio je devedesetsedmogodišnji Šandor Kepiro.

www.savezscg.org

16Jevrejski

Pregled

piše: danijel bogunović

Studentski seminar pod nazivom „Susret starih prijatelja“, izazvao je odličan odziv među omladincima iz zemalja bivše Jugoslavije. Broj po večerima je varirao od 60 do 80 ljudi na seminaru. Učesnici su bili od 18 do 35 godina iz Beograda, Novog Sada, pančeva, zrenjanina, Subotice, Zagreba, Splita, Sarajeva, Tuzle, doboja i ljubljane. Takođe, bilo je prisutno i nekoliko Izraelaca koji žive i rade u Srbiji.

Koncepcija seminara bila je zamišljena kao kombinacija vrlo atraktivnih predavanja sa pozna-tim predavačima sa predavanjima i radionicama koje su držali sami učesnici. Dakle to je bila mešavina edukativnih i zabavnih aktivnosti, a sve sa krajnjim ciljem da se omladinci bivše Jugoslavije što snažnije povežu, kao i da se osmisle ideje za naredne aktivnosti.

Skup je počeo u četvrtak uveče uvodnom rečju glavnog organizatora i prikazivanjem mini filma sa pre-thodnog ex-yu studentskog seminara na jahorini.

Usledilo je predavanje dana koje je održao ambasador Izreala u Srbiji artur Kol. Usmereno na izvore jevre-jskog identita, kulturu, religiju i zakone u Izraelu pobudilo je živu polemiku među prisutnima. U raspravu su se

uljučili i prisutni Izraelci što je razmenu mišljenja među učesnicima učinilo vrlo zanimljivom. Na kraju predavanja am-basador Kol je strpljivo odgovarao na pitanja učesnika seminara.

U večernjim satima nastupio je novosadski bend „Pop shot“, posebno angažovan za ovu priliku, koji je izaz-vao oduševljenje.

Petak je počeo „Medijskim ma-nipulacijama“ o kojima je govorio Martin Levi. U isto vreme u ponudi je bila Art radionica Mine Gusman. Potom su se mladi mogli opredeliti za predavanje Viktora Nojmana na temu „Jevreji sportisti“ ili da čuju šta ima

da im o „Tematskim muzejima Tel Aviva“ kaže Mark Fišer. Nakon toga zainteresovani su mogli da čuju „B’nai B’rith – Misija i izazovi u XXI veku“ predavača Davora Saloma.

Posle ručka bilo je na redu pre-davanje nine novkov na temu “Genetske bolesti kod Jevreja”, a oni koje to nije zanimalo mogli su da učestvuju u aerobiku u bazenu.

Vrhunac tog dana bila je poseta ministra inostranih poslova Vuka Jeremića i njegovo predavanje. No, pre nego što je ono počelo, predsed-nik Jevrejske omladine Srbije Danijel Bogunović je upoznao ministra sa

OMlADINA

Susret “starih” prijatelja na Fruškoj goriMladima govorili ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i ambasador Izraela Artur Kol

maj 2011.

17JevrejskiPregled

aktivnostima koje jevrejska omladina organizuje i planira.

Jeremićevo predavanje o međunarodnoj politici naše zemlje i odnosima Srbije sa Izraelom prisutni su odslušali vrlo pažljivo, zahvalni za ogromnu privilegiju da im o tome govori jedan od najvažnijih političkih zvaničnika. Ministar, sa kojim je na Frušku goru došao i Mirko Stefanović, državni sekretar u Ministarstvu inos-tranih poslova i bivši ambasador Srbije u izraelu, izneo je svoje stanovište o odnosima sa Izraelom na najpozi-tivniji način, posebno se osvrnuvši na važnost postojanja jevrejske zajednice

na ovim prostorima.Nakon predavanja gosti su ostali

na Šabat večeri, gde su bili u prilici da se upoznaju sa osnovnim običajima Šabata.

Na kraju posete Ministar se zahva-lio na pozivu i napomenuo da mu je bilo vrlo prijatno što je imao priliku da se upozna i druži sa jevrejskom omla-dinom.

Veliku zahvalnost za to što je Ministar inostranih poslova Srbije uspeo da u zgusnutom programu svojih aktivnosti izdvoji vreme i dođe na Frušku goru mladi duguju članici JONS Jovani Mutibarić.

Subota je počela kratkim izveštajem aleksandra Belovskog sa seminara iz Praga na temu “Najnoviji trendovi u borbi protiv antisemitizma”. Onima koje to nije zanimalo, kao alternativa bio je aerobik u fitnes sali.

Nakon toga Simonida Vučenov je govorila o Jevrejima, poznatim ekonomistima XIX, XX i XXI veka”. Potom je usledio izbor od dva pre-davanja: „Medijska slika regiona“ i „Ekologija“.

Popodne je bilo rezervisano za organizovani izlet svih učesnika u sremske Karlovce, istorijiski veoma značajan gradić i da nešto čuju o nje-govom razvoju. Turistički vodič po gradu bio je Marko Fišer.

Po povratku u hotel usledila je žurka sa starim ex-yu hitovima, muz-ikom najprimerenijom susretu omladi-naca bivše jugoslavije. Ujedno to je bila prilika za oproštaj učesnika među kojima je uspostavljen neraskidivi most prijateljstva za koji verujemo da će u narednom periodu doneti još mnogo dešavanja od dobrobiti za jevrejsku zajednicu na ovim prosto-rima.

Jedna od ideja koja je potekla sa ovog događaja je da naredni ex-yu studentski seminar bude organizo-van u Republici Srpskoj, tj. u Doboju. Proizišlo je i mnogo drugih ideja koje bi mogle još više da aktiviraju om-ladince.

Susret “starih” prijatelja na Fruškoj gori

www.savezscg.org

18Jevrejski

Pregled

OSVRT jasenovac 2011. i

nepotpisano pismo

piše: aleksandar Nećak

Ove godine, posle višegodišnje pauze, opet smo dobili uredan poziv da kao Savez jevrejskih opština Srbije učestvujemo u komemo-raciji jasenovačkim žrtvama 17 ap-rila 2011.godine. A ni ove godine, istim povodom, nismo dobili poziv iz Republike Srpske? Otišli smo u Jasenovac.

saslušali smo govore najviših zvaničnika vlasti Republike Hrvatske. Čuli smo i, na ovom mestu, potpuno nekompatibilne osvrte na Vukovar i srebrenicu. ali sa zadovoljstvom smo slušali i govor predsednika Republike Hrvatske gospodina Ive Josipovića, čoveka mira, saradnje i stvaranja us-lova za civilizacijski suživot u regionu. Čoveka misli i duha.

Položili smo venac ispod kamenog cveta, snažnog spomenika koji je ura-dio profesor arh. Bogdan Bogdanović, koji direktno nije spomenut i ako se govorilo o spomeniku. Posle završenog oficijelnog dela komemo-racije posetili smo Muzej. O aktuelnoj postavci smo više puta govorili i pisa-li, pa nema potrebe to ponavljati. Imali smo prilike upoznati se i nakratko razgovarati sa predsed-nikom Republike Hrvatske Ivom Josipovićem, potpredsednikom Vlade Republike Hvatske Slobodanom Uzelcem, sa predsednikom SNV (Srpsko narodno vjeće) Miloradom Pupovcem i dr.

razgovarali smo i sa našim dragim prijateljima predsednikom Koordinacije židovskih općina Hrvatske, Ognjenom Krausom i

sa, nama uvek dragom, sanjom Tabaković, koja nam je kao i uvek pružila srdačno i prijateljsko gostoprimstvo.

Anonimnost je česta pojava?

Po povratku u Beograd sačekala me je razglednica sa slikom Spomen područja Jasenovac. Razglednica je nepotpisana, sa srpskom poštanskom markom i poslata je iz Beograda, žig pošte 11200. Razglednica je naslov-ljena na moje ime i funkciju koju obavljam. A sadržaj, i pored najbolje volje, ne može se povezati sa Savezom jevrejskih opština Srbije, niti sa bilo kojim članom naše zajednice, pa čak ni sa bilo kojim jevrejinom iz srbije ili ex jugoslavije.

„Zagonetnu ličnost“ – autor me je dramatično upozorio da je ugledni dramaturg, ugledno ime u javnosti kulture i društvenog života ugostio francuskog filozofa Bernara Anri Levija (ovo Levija je boldovano), ra-nijeg levičara, a potom desničara da bi nas zajedno, kako kaže „Zagonetna ličnost“, dekontaminirali. Spominje „Zagonetna ličnost“ i Crnu Goru i Crnogorski narod, naravno sve bol-dovanim slovima, kulturu ponašanja itd. „Zagonetna ličnost“ koja se poziva na kulturu ponašanja smatra da je slanje anonimnih razglednica značajan doprinos kulturi ponašanja. Svako ima pravo na svoj stav i svako ima pravo da svoj stav iznese i da ga brani ukoliko je to potrebno i ako to želi. Znači stav nije sporan. Pitanje je

zašto je trebalo ovoliko vremena da se stav iznese? Zašto je potrebno stav iznositi anonimno? Zašto razglednica nije upućena Bernaru Anri Leviju? Zašto razglednica nije upućena dramaturgu čije su ime i adresa poznati anonimnom pošiljaocu ? Zašto „Zagonetna ličnost“ smatra da je Savez jevrejskih opština Srbije turistička agencija koja nekome treba da organizuje putovanje u Crnu Goru?

Odgovor na sva ova pitanja je samo jedan, a to je antisemitizam. antisemitizam je najdugotrajnija i najdublja mržnja koju je čovečanstvo ikada osetilo. Antisemita zna da nije u pravu i zato je najčešće anoniman.

Bez obzira na aktere, mesto događanja, motive i poruke, anti-semita će svoj neosnovani gnev uvek iskaliti na jevrejina. antisemita se boji da se upozna sa istorijom religija, sa razvojem civilizacija, sa dostignućima slobodne misli i duha. „Zagonetna ličnost“ je imala priliku da svoj stav iznese i ospori poglede Bernara Anri Levija posle njegovog intrevjua datog listu Vreme kada je kazao:

“Nisam imao tremu, niti sam bio uplašen. Želeo sam da vidim kako će se razgovor razvijati. Moja dužnost je bila da se suočim s publikom, da odgovorim na njihova pitanja i na nji-hovu ljutnju. Drago mi je da sam bio tu. Bio je to trenutak istine”

Ja ne delim stavove filozofa Levija, ali ukoliko bih želeo da ih kritikujem ja bih se obratio njemu i - potpisao bih se.

maj 2011.

19JevrejskiPregled

piše: đina lazar

Ove godine, u Hotelu Rivijera u Njivicama, kod Herceg-Novog, prvu put je obeležen “leil seder” u crnoj Gori. Do toga je došlo na inici-jativu Habad iz Soluna. Kontakt je uspostavio rabin Joel Kaplan, koji se obratio počasnom konzulu crne Gore u Izraelu Nimrodu Rinotu, koji je zamolio moju pomoć, pošto zna da boravim u Herceg Novom.

Počela sam da proveravam podat-ke o Jevrejima u CG i stupila u vezu sa njima. Ujedno sam se obratila direk-toru hotela Francu Salev-Hakohenu, koj je sa zadovoljstvom prihvatio da

bude domaćin te večere. Ljudi sa kojima sam stvorila

vezu su bili vrlo iznenadjeni i vrlo uzbuđeni i vrlo rado su prihvatili poziv. Nažalost nekolicina njih nije mogla da dođe zbog problema sa pre-vozom odnosno povratkom kućama u kasne sate.

U grupi Habada su bila četiri mlada rabina, koji su došli nakon 16 sati vožnje od Soluna. U hotelu su obavili košerizaciju kuhinje, a nakon toga su usledile pripreme. Šef ho-telske kuhinje je, sa svojim timom, pripremao večeru po mojim savetima, a ja sam pripremila supu sa maces knedlama.

Bio je postavljen vrlo lep velik sto, svečano okićen, a direktor hotela se pobrinuo da hrana bude na nivou događaja i prema standardima ho-tela.

Seder je vođen na engleskom jeziku, sa mojim prevodom i objašnjenjima na srpskom tako da su svi mogli da prate i razumeju. Uz nas su bili i nekoliko članova uprave hotela i prijatelja iz Herceg Novog koji su izrazili želju da prisustvuju svečanosti.

Govoreno je o tradiciji i običajima za Pesah, uz sve simbole praznika, a i zapevalo se, da bi na kraju muškarci zaigrali tradicionalne plesove.

Prvi Pesah u Crnoj Gori

Dragi naši,dođite i budite dio naše velike ljetne

obitelji,s novim programima na starommjestu.

Vidimo se u Pirovcu!

1. smjena (7-12 god):24.6.-4.7.

2. smjena (13-17 god):7.—17.7.

3. smjena (18 +):19.—29.7.

Molimo sve zainteresirane dase jave u svoje Općine ili

u Židovsku općinu zagreb.++ 385-1-4922692jcz@zg.t-com.hr

cijena 220 Eura** U dogovoru sa JOINT-om cijena

će biti korigiranaprema potrebama pojedinih Općina

i / ili djece.ljubazno Vas molimo da upitevezane uz subvencije uputite u

JOINT direktno.U cijenu su uključeni boravak uodmarališ tu, boraviš ne takse i

osiguranje (ne uključuje zdravstvenoosiguranje).

www.savezscg.org

20Jevrejski

Pregledmaj 2011.

21JevrejskiPregled

DOBROVOlJNI PRIlOZIpOrOdIČNE VESTI lIČNE VESTI

BEOGRADZa socijalnu delatnost 12 000 din. – N.N. 8 000 din. – Paja Ciner u znak sećanja na oca Maksa Cinera, majku Irmu, rođ. Sigeti i baku Bertu Sigeti 50 evra – Marina Tokin, u znak sećanja na roditelje Elzu i Kornela Korovica 50 evra – Regina Halpern, u znak sećanja na majku Elu i brata isaka Pereru 50 evra – Brankica Kosorić, povodom devet godina od smrti majke Ane Dragić Altarac 3 000 din. – Ćerke Simha i Maja sa porodicama u znak sećanja na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija1 000 din. – Gordana i Silvija, povodom osme godišnjice smrti supruga i oca Marija Atijasa 1 000 din – Rašela Knežević 1 000 din. – Estera Bajer

Hevra kadiša – jevrejsko groblje 12 000 din. – N.N. 100 evra - Spomenka i Darko Mamula u znak sećanja na majku dr Jeti Švarc Mamula 100 evra - Radmila Petrović, povodom godinu dana od gubitka majke Luci Bebe Petrović 100 evra - Dolores Moreno, povodom 12. godišnjice smrti majke sonje Baruh 100 evra - Marina Tokin Mihailović i Jovanka Tokin (za Aškenasko groblje)50 evra - Dafna Halpern, u sećanje na baku Elu Perera 50 evra - Regina Halpern, u sećanje na majku Elu i brata isaka Pereru 50 evra – Brankica Kosorić, u znak sećanja na plemenite prijatelje Simhu Kabiljo, Avrama Altaraca i Tildu Musafiju iz Tel Aviva 5 000 din. – Maja i Božidar Levi 3 000 din. – u sećanje na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levi – kćerke Simha i Maja sa porodicama3 000 din. – Vesna Najfeld, u znak sećanja na tatu dr alfreda najfelda 3 000 din. – Radojka Atijas, u znak sećanja na supruga avrama atijasa 3 000 din. – porodice Judite Jovanović i Jelene Blumenberg, u znak sećanja na roditelje Evu i Zoltana Biro i baku aranku rozenfeld 1 000 din – Rašela Knežević

Za Sinagogu12 000 din. – N.N. 2 000 din. – Bukica Romano sa porodicom iz Višegrada u

Republici Srpskoj

SJOS

Za Sinagogu100 evra – Radmila Petrović, povodom godinu dana od gubitka majke Luci Bebe Petrović

Za Muzej100 evra - Radmila Petrović, povodom godinu dana od gubitka majke Luci Bebe Petrović50 evra – Regina Halpern, u sećanje na majku Elu i brata isaka Pereru

Za „Mi smo preživeli“200 evra – za prevod četvrtog toma, Radmila Petrović, povodom godinu dana od gubitka majke Luci Bebe Petrović

Za “Jevrejski pregled”100 Evra - Mirjam Flajšman, Pariz, Francuska, u sećanje na majku Elu Almuli-Flajšman, tetku Seku Almuli-Korać, sestru Vesnu Korać100 USD - Julije Kemenji, Frankfurt, Nemačka

ana Čaligalović, kći Erne i zorana Čaligalovića i Vladan mitić, venčali su se u Nišu 24. aprila 2011.

JO NOVI SADZa socijalnu delatnost12 000 din. - Cunika i Neša Đorđević sa decom Banetom i Lelom, u znak sećanja na roditelje Vladu i Elzu Opačić rođ. Gutman i baku Mariju Gutman1.000 dinara - Elza Farkaš sa porodicom, u sećanje na svoju porodicu koja je nestala u Aušvicu

JO ZEMUN

Za rad Opštine2 000 din. - David Montiljo, Izrael

UMRlIBEOGRAD

Albert Albahari, rođen 1923. godine, preminuo 27. marta 2011. sahranjen na jevrejskom groblju u Beogradu

Vlasta Stanić, rođen 1924. godine, preminula 25. marta 2011. Urna postavljena u porodičnu grobnicu na Jevrejskom groblju u Beogradu

Serafima Urošević, rođena 1928. godine, preminula 1. aprila 2011. sahranjena na jevrejskom groblju u Beogradu

Nina Eskenazi, rođena 1938. godine, preminula 19. aprila 2011. Sahranjena na Jevrejskom groblju u Beogradu 21. aprila

22Jevrejski

Pregled

www.savezscg.org

Kada na dan Roš Ašana zvukovi ovnujskog roga pozo-vu pobožne Jevreje na molitve tokom deset dana pokore i pokajanja, malo čije će zvučati tako strasno i usrdno kao one koje izgovara 80 bivših katolika, stanovnika San Nikandra iz Italije.

Konverzija San Nikandra počela je pre 20 godina sa tamnookim Donatom Manduciom. Pogođen šrapnelom u Prvom svetskom ratu koji ga je učinio privremenim in-validom, Donato je četiri godine ležao na slamarici u sobi u potkrovlju. U početku je gorko plakao što više ne može da bude deo svakodnevice njegovog rodnog san nikandra Garganika (oko 20 000 stanovnika). Ali postepeno su zvu-kovi pesmi koje su pevale žene noseći vodu u bakarnim sudovima na glavama, povici goniča magaraca, udarci čekića iz obućarskih radnjica (Donato je takođe bio obućar), izgubile svoju privlačnost. Više ih nije čuo, bio je previše zauzet čitanjem Biblije.

Pored zvukova koje više nije čuo, Donato je svoje uši zatvorio i za crkvena zvona katoličke crkve. Proučavanje Biblije nagnalo ga je da počne da postavlja pitanja o dok-trini rimokatoličke crkve.

Na dan kada je Manducio konačno mogao da ustane iz kreveta, jedan protestantski propovednik obraćao se skupu na trgu San Nikandra. U trenutku kada je propovednik napao dogme katoličke crkve, Donato je iznenada podi-gao jedan od dva štapa na koji se oslanjao i uzviknuo: “Za mene si rasturio katoličku crkvu. Ja više nisam katolik.”

Ali Manducio nije prigrlio protestantizam. “Mesija će doći da obnovi ovaj svet” rekao je propovednik. “Ljudsko razumevanje Hrista objaviće novo doba.” Da li je stvarno tako, razmišljao je Donato, da li je sa Hristovim dolaskom ovom svetu stiglo i novo doba? Da li je bilo više ljubavi i razumevanja? Manje pohlepe, materijalizma, sticanja? Hrist ne može biti Mesija, govorio je Donato sebi. Mesija je ideal koji još nije dostignut.

Donato je odlučio da postane Jevrejin.“Šalom!” Kada je glavni rabin Rima primio prvo pismo

Manducija u kojem je molio da ga prime u jevrejsku za-jednicu, pomislio je da je po sredi šala. (Glavni rabin Rima 1941-1945 bio je rabin israele Zoli, koji je 1945. godine šokirao i Manducija i svetsko jevrejstvo priključivši se rimokatoličkoj crkvi). Nekoliko Manducijevih pisama osta-lo je bez odgovora. A onda je glavni rabin počeo da obraća malo više pažnje na pisma koja su stizala. Sva pisma koja su bez izuzetka nosila datume prema jevrejskom kalen-

daru, u zaglavlju počinjala sa tradicionalnim rečima “volje-na braćo” i završavala se sa “šalom”, ispisanim pravilnim hebrejskim pismom, govorila su o tome kako Manducio prevodi svoje sugrađane na jevrejsku veru. Prvo njih neko-liko, a potom čitave porodice, ukupno njih 80 koje su mu se pridružile u ispovedanju jevrejske vere.

Rabin je oklevao da ovu neobičnu grupu primi u zajed-nicu pre nego što sazna nešto više o njima. Dugi niz godina konvertiti iz San Nikandra ostali su u kategoriji tzv.“polu Jevreja”. Nisu imali svoju sinagogu ali su se sastajali, kao što to čine i danas u Manducijevoj kući.

Upornost i posvećenost konvertita nagrađena je 1943. godine kada su gradić oslobodile jedinice Osme armije iz Palestine. “Manducijanci” su ih dočekali sa divljim en-tuzijazmom. Manducio je napisao u pismu: “Savezničke trupe su stigle u San Nikandro…Kada smo videli da su na vozilima hebrejski znaci rekli smo sebi: ovi ljudi su Jevreji. Podigli smo zastavu sa istim znacima pred vratima moje kuće. Jedan kamion se zaustavio ispred mojih vrata, a za njim i ceo konvoj. Ušli su u kuću pozdravljajući sa ‘šalom’”.

Jevreji San Nikandra ne mogu da dočekaju da odu u Palestinu. Prilično izolovani osećaju da im preti izumiranje. Nekoliko poslednjih godina nije bilo konverzija, a Donato Manducio je danas ostareo sedi čovek. Sklapanje brakova predstavlja gotovo nepremostivu prepreku, pa su prošle godine starine napisale pismo predsedniku organizacije jevrejskih izbeglica: ”Nazaro di Salva, mladić, rođen 1925, želi da se oženi, ali u našoj zajednici nema mladih žena. Zato se obraćamo vama, predsedniku siročića i izbeglica da među njima nađete devojku koja bi bila voljna da se uda za njega i dođe u San Nikandro. Ako mislite da je to moguće…pišite…organizujte im sastanak da se upoznaju, da ovaj mladi čovek ne bi uzeo ženu među drugim nar-odima… Ako ne želite da se pozabavite ovim pitanjem naš mladi čovek odabraće ženu među nejevrejkama, čime Večni, neka je blagosloven, neće biti zadovoljan. To neće biti naša graška, jer mi ne poznajemo nijednu devojku, jevrejsku izbeglicu.” Za ovaj komplikovan problem još nije nađeno zadovoljavajuće rešenje, ali život Jevreja San Nikandra nije bez utehe. Oni su pre godinu dana doživeli svoj veliki dan kada su zvanično primljeni u Jevrejsku za-jednicu. Manducio je Savezu jevrejskih zajednica u Rimu napisao: “Okončali smo naš težak i naporan poduhvat i obrezali smo se…nadamo se da ćete nas uskoro posetiti…

Tekst je objavljen u magayinbu „Time“ seprembra 1947.

DA lI STE OVO ZNAlI?

Konvertiti san nikandradvojica dečaka iz San Nikandra za vreme boravka u Izraelu

Jevreji San Nikandra

maj 2011.

23JevrejskiPregled

Dobar izgovor para vredi

IZRAEl – Predstavnik za štampu rok zvezde Džastina Bibera objasnio je JTA da se Biber tokom gostovanja u izraelu nije sastao sa decom iz izraelskog područja Sderot iz logističkih, a ne političkih, razloga.

“Džastin se radovao mogućnosti da se sastane sa decom sa podučja Sderota i južnog Izraela, koje je pozvao da se pridruže njegovim fanovima na koncertu u Tel Avivu. On uživa u svom prvom dolasku u Izrael, bez obzira na logističke poteškoće kojima je bio izložen.”

Pop zvezda se požalila na Tviteru da su ga izraelski paparaci prisilili da ostane u svojoj hotelskoj sobi.

“Želeo sam da obiđem ovu zemlju i sva mesta o kojima sam sanjao…ali frustrirajuće je…” Premijer Benjamin Netanjahu otkazao je sastanak sa Biberom zakazan za dan uoči kon-certa, nakon što je pevač odbio da se sretne sa decom iz južnog dela Izraela u naseljima koja su izložena raketnim napadima iz Gaze. Njih oko 700 dobilo je besplatno ulaznice za Biberov kon-cert i prevoz kao poklon Šusterman fondacije, Morning star fondacije i ROI zajednice mladih izraelskih pronalazača.

Hitlerov rođendan proslavljen u mađarskoj i litvaniji

MAĐARSKA/LITVANIJA - Desničarski elementi iz Mađarske i Litvanije obeležili su rođendan Adolfa Hitlera. Mađarske onlajn vesti Jobika, stranke krajnje desnice, prikazale su 20. aprila segmente posvećene Hitleru na 122. godišnjicu njegovog rođenja, javlja AFP. U tridesetak sekundi hvaljen je Hitlerov doprinos ekonomskom i moralnom razvitku Nemačke. AFP takođe izveštava o prohitlerovskom vandalizmu u Litvaniji kojom prilikom su se zavijorile tri zastave sa kukastim krstovima podignute na brdu u blizini centra litvanske prestonice Vilnusa, što je propraćeno anti-semitskim i pronacističkim sloganima ispisanim u blizini sinagoge u Kaunasu. izgrednici još nisu uhvaćeni, a litvanski zvaničnici snažno su osudili te incidente.

“Oni predstavljaju napad na litvansku državu i građansko društvo, podstiču mržnju prema Litvanskoj jevrejskoj zajednici i treba da budu smatrani provokacijom protiv Litvanije” rekao je ministar spoljnih poslova.

Antisemitsko navijanjeVELKA BRITANIJA - Britanska fudbalska

liga pokrenula je kampanju u kojoj zahteva od navijača da prestanu da pevaju antisemitske pesme. Timovi Premijer lige prikazali su film “Y reč” (“The Y-word”) pre mečeva održanih 30. aprila, javljaju izveštači, kao deo antirasističke kampanje kojom žele da zaustave pomenuti način navijanja na fudbalskim utakmicama. Y u naslovu filma označava Yid što je žargonski izraz za Jevrejin. Miljenici fudbalskih navijača Frenk Lampard i Ledli King prikazani su u jednominutnom filmu koji prikazuje arhivske snimke navijača jednog kluba na železničkoj stanici i na terasama kako pevaju antisemitske i nacističke slogane kao što su: “Zig hajl! Hitler će ih gušiti gasom ponovo…” Navijači Čelzija, Arsenala i Vesthem junajteda označeni su kao izvikivači najpogrdnijih antisemitskih uvreda.

Neki od njih šište oponašajući zvuke puštanja otrovnog gasa u gasnim komorama.

Profesorka deli lekcijeITAlIJA - Lideri jevrejske zajednice u italiji

pozvali su ministra obrazovanja da preduzme akciju protiv visokoškolske profesorke u Milanu koja je optužena za negiranje Holokausta i anti-semitizam. U izjavi predsednika Unije italijan-skih jevrejskih opština Renca Gatenja i predsed-nika Milanske jevrejske opštine Roberta Jaraha kaže se da je profesorka Barbara Albertoni (na slici) “širila istorijske falsifikate i na internetu vređajući uspomenu na milione nevinih žrtava nacističkog varvarizma i divljaštva sa ciljem raspirivanja rasističkih predrasuda i mržnje.”

Kontroverze oko Barbare albertoni izbile su nakon objavljenog članka u novinama “La re-publika” u kojem je opisana kao antisemita i ne-gator Holokausta. “La republika” je ovu tvrdnju zasnovala na osnovu njenog propalestinskog i anarhističkog bloga na kojem se objavljuju “stal-ni napadi na Jevreje i Izrael”, crteži i karikature izraelske zastave sa nacrtanom svastikom. U članku je citirana njena izjava u kojoj Holokaust naziva “temeljnim mitom cionizma”.

Albertoni je odbacila optužbe. Izjavila je da su njene reči izvučene iz konteksta, ali i da iza ovih napora stoji “cionistički lobi”, čija je nam-era da “uguši glasove onih koji misle drugačije, a pre svega onih koji govore o palestinskom pitanju.”

Nagrada Kirku Daglasu

SAD - Kirk Daglas (94) će primiti nagradu “Sloboda izraza” na Festivalu jevrejskog filma koji se održava na leto u San Francisku, javlja JTA. Proslavljenom američkom glumcu na-grada će biti uručena 24. jula na 50. godišnjicu premijere filma “Spartak” Isur Danielovič (Issur Danielovitch), kako glasi Daglasovo ime i prezime, insistirao je da pisanje scenarija za film “Spartak” u režiji proslavljenog Stenlija Kjubrika, bude povereno scenaristi Daltonu Trumbou koji se nalazio na crnoj listi sastavljenoj u doba Makartija. Tako je umnogome doprineo da se stavi tačka na ozloglašenu holivudsku crnu listu, jednu od poslednjih ostataka Makartijeve ere.

“Smatramo da je Kirk Daglas idealan laureat za ovogodišnju nagradu i ne možemo zamisliti koji bi film bolje osvetlio kontekst slo-bode izražavanja,” rekao je programski direktor festival Džej Rozenblat koji je istu nagradu pri-mio 2005. godine.

“Za publiku će biti veoma zanimljivo da u okviru jevrejskog filmskog festivala pogleda ‘Spartaka’. Ovaj film govori o robovima koji se oslobađaju od rimske tiranije. Ta priča nailazi na poseban odjek kod Jevreja jer ima puno sličnosti sa Pashalnom pričom i izbav-ljenjem Jevreja iz ropstva u Egiptu.” Daglas se vratio judaizmu nakon udesa koji je imao sa helikopterom 1991. i moždanog udara koji je preživeo 1996. godine. Sa 83 godine imao je drugu bar micvu u Los Anđelesu.

Misterija porekla libijskog lidera

lIBIJA - Mnogi Libijci smatraju da Moamer Gadafi, dugogodišnji vladar Libije, uopšte nije beduinskog nego jevrejskog, a možda i hrišćanskog porekla.

O detinjstvu libijskog lidera se ne zna mnogo. U većini biografija, koje su uglavnom Evropljani pisali, stoji da su Gadafijevi roditelji siromašni ovčari, pri-padnici jednog beduinskog plemena koji su živeli u pustinji u blizini grada Sirta.

Međutim, mnogi Libijci već godinama veruju da on krije da je pripadnik jevrejskog naroda.

U nedavnom izveštaju televizije “NBC” iz Libije navedeno je da se čak svaki peti pobunjenik bori protiv Gadafija jer smatra da je on jevrejin.

Od kako je Gadafi došao na vlast, počele su da kruže priče o njegovom poreklu, pa je, prema nekim tvrdnjama njegova majka preuzela judaizam kao svoju veru, a prema drugim, njegova baba je bila jevrejka koja je ostavila svog supruga zbog Arapina.

Mohamed Jusuf Magariaf, libijski dis-ident i istoričar smatra istinitom tvrdnju da su Gadafijevi roditelji bili italijanski vojnik i Jevrejka. On kaže da su oni zbog sramote predali dete jednom katoličkom kardinalu koji ga je dao beduinskom čobaninu i njego-voj supruzi.

Magariaf, koji trenutno živi u SAD, napisao je brojne knjige o Gadafiju, a zbog suprotstavljanja režimu osuđen je na smrt.

On je rekao u jednom intervjuu za “AOL” da je tokom istraživanja Gadafijevog porekla saznao za pismo koje bi moglo da potvrdi priču o Italijanu i Jevrejki.

“Godine 1972. Omar El-Meheši, Gadafijev saradnik, dobio je pismo napi-sano na italijanskom od kardinala koji je radio u Libiji kada je Gadafi rođen. To sam saznao preko radija. Omar nije znao itali-janski, pa je dao pismo Kalefi Almuntasiru, šefu diplomatije da ga prevede. Sreo sam se sa Almuntasirom i pitao ga za pismo. Almuntasir mi je potvrdio da pismo postoji i da ga je napisao kardinal da bi Gadafija podsetio na njegovo jevrejsko i hrišćansko poreklo”, ispričao je Magariaf.

Istoričar je rekao i da je čudno to što, nakon Gadafijevog dolaska na vlast, niko iz njegovog navodnog plemena nije rekao da je njegov rođak.

“Plemenska tradicija je najvažnija u Libiji, svi su poznati po svojim ujacima i stričevima. U Gadafijevom slučaju niko nikada nije pomenuo da je on iz njegovog plemena. Gadafi nikada nije spominjao svoje rođake, ujake i stričeve. Niko ne zna tačan datum njegovog rođenja. Postoji previše znakova pitanja u vezi sa tim”, izjavio je Magariaf.

Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: bilten@savezscg.org; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;

Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd

www.savezscg.org

TISKOVINAIMPRIMEE

Exp. Savez jevrejskih opština Srbije, 11000 Beograd, Kralja Petra 71a

POB 30SRBIJA / SERBIA

SAVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE

R A S P I S U J E55. NAGRADNI KONKURS

ZA RADOVE SA JEVREJSKOM TEMATIKOMIZ OBlASTI:

1 KNJIŽEVNOST (rOmaN, prIpOVETKa, pESma, dramSKO dElO)2 NaUČNI rad

3 MEMOARI I HRONIKE

ŽIrI dOdElJUJE UKUpNO TrI NagradE. prVa Nagrada NOSI ImE „ŽENI lEbl“.ŽIrI mOŽE OdlUČITI da NagradE dOdElI I drUgaČIJE. U OBZIR DOlAZE RADOVI PISANI NA SRPSKOM I SRODNIM JEZIcIMA, KUcANI MAŠINOM IlI NA KOMPJUTERU.ObIm radOVa NIJE OgraNIČEN. radOVI SE dOSTaVlJaJU U dVa prImErKa, KOJI SE NE VraćaJU.aUTOrI NE mOgU KONKUrISaTI Sa radOVIma KOJI SU VEć ObJaVlJENI, U dElOVIma IlI cElINI IlI KOJI SU VEć NagrađENI Na NEKOm drUgOm KONKUrSU. radOVI SE dOSTaVlJaJU pOTpISaNI šIfrOm. razrEšENJE šIfrE SE prIlaŽE ISTOVREMENO U DRUGOJ ZATVORENOJ KOVERTI.KRAJNJI ROK ZA PODNOŠENJE RADOVA JE 1.SEPTEMBAR 2011. GODINE.rEzUlTaTI KONKUrSa bIćE ObJaVlJENI U lISTU „pOlITIKa“ KraJEm NOVEmbra ISTE gOdINE.RADOVE SlATI NA ADRESU: SAVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE/ ZA NAGRADNI KONKURS / KRAlJA PETRA 71 A/ III / POB 30 / 11000 BEOGRAD