Jevanelje Po Jovanu

7/29/2019 Jevanelje Po Jovanu

1/13

JEVANELJE PO JOVANU

Rudolf tajner

BIE DEVICE SOFIJE I SVETOG DUHA

Hamburg, 31. maj 1908.

Jue smo doli do razgovora o onim promenama, koje u astralnom telu u oveku nastaju zbogmeditacije, koncentracije i drugih vebi, koje se daju razliitim metodama posveenja. Videlismo, da se astralno telo razrauje na taj nain, to u sebe prima organe potrebne za gledanje uvie svetove. I Kazali smo, da je princip posveenja u stvari svuda isti, premda se vebedoteruju prema odgovarajuim kulturnim periodima. Velika principijelna razlika poinje tek ondakada treba da nastupi onoto sledi iza toga. Jer da ovek uistinu moe gledati u vie svetove,potrebno je, da se oni organi, moji su izraeni u astralnom telu utisnu u etersko telo.

Prema jednom starom izrazu obraivanje astralnog tela, zaobilaznim putem preko meditacije ikoncentracije naziva se 'katarzis', oienje. Taj katarzis ili oienje, iam za cilj, da iz astralnogtela izbaci sve, to ga spreava, da se harmonikki i pravilno razvija i tako stekne vie organe.Jer astralno telo je sklono da razvije te vie organe i potrebno je, takorei, samo da se oslobodesnage, koje se nalaze u njemu. Rekli smo, da se mogu upotrebiti najraznovrsnije metode da sesprovede katarzis. S pogledom na katarzis ovek moe doi vrlo daleko ako, npr, ono to senalzi u mojoj 'Filozofiji slobode' unutranje primi i doivi tako da dobije oseaj: Knjiga je zamene bila podsticaj, ali ja sad, u stvari, mogu sam da reprodukujem misli, tano kako tamo

stoje". Kad se neko tako odnosi prema toj knjizi jer ona je tako napisana kao to se odnosivirtuoz, kad svira na klaviru komad nekog kompozitora, prema kompozitoru komada, tako, da

1 / 13


2/13

JEVANELJE PO JOVANU

on celinu sam u sebi producira naravno na odgovarajui nain tada ve moe sam po sebi,strogo ulanjen rad misli te knjige, da dovede do vieg stepena, do katarzisa. Jer u timstavrima, kao to je ova knjiga, se radi ba o tome, da se sve misli tako poslau, da dou douticaja. Kod mnogih drugih knjiga sadanjosti to je tako, da, u osnovi uzevi, kada se

sistematika samo malo drukije postavi, moe se kazati jedno ranije, drugo kasnije. KodFilozofije slobode" to nije mogue. T u se isto tako ne moe u sadraju 150. strana metnutimoda 50. Stranu, kao to se kod psa zadnje noge ne mogu zameniti sa prednjima. Jer je taknjiga jedan ulanjen organizam, pa proraivanje kroz tu knjigu deluje kao neka vrsta treninga.Tako postoje razliite metode, da se doe do katarzisa. Onaj ko to nije postigao, iako jeproradio ovu knjigu, ne treba da misli, da nije tano ono to sam rekao, ve treba da pomisli, daon ovi knjigu nije preoradio pravilno ili temeljno i dovoljno energino.

No dolazi neto drugo u obzir, a to je, da onda, kad nastupi katarzis, kad su u astralnom teluobrazovani astralni ulni organi, da je potrebno da se celina otisne u etersko telo. Upredhrianskim posveenjima ta sestvar vrila ovako: poto je uenik savladao prethodneodgovarajue vebe, koje su se esto godinama zadavale, reeno mu je: Sad je doao as daastralno telo ima svoje astralne organe saznanja i sad se oni mogu utisnuti u etersko telo: tadase odnosni uenik podvrgao naroitoj proceduri, koje bar za nau kulturnu epohu nije viepotrebna. A ne moe se ozbiljno ni izvesti. Uenik je kroz tri i po dana doveden i jednoletargino stanje. Tom prilikom se s njim tako postupalo, da nije, kroz tri i po dana nastupilo onoto nastupa svake noi u snu, tj, da nije samo astralno telo izlazilo iz fizikog i eterskog, ve daje do izvesnog stepena izvueno i etersko telo i da su bile preduzete sve potrebne mere, da za

to vreme uenik ne umre i da mu fiziko telo ostane nepovreeno. U tom sluaju je etersko telobilo osloboeno od snaga fizikog tela, koje su na njega delovale. A tada je postalo, takorei,etersko telo elastino i plastino.

Kada je onda u njega uronilo ono to je astralno telo izradilo kao ulne organe, tada je eterskotelo dobilo otisak itavog astralnog tela. Kada je hijerofant opet doveo uenika u normalnostanje, kada je astralno telo i Ja opet sjedinjeno sa eterskim i fizikim telom, tada je uenikproao ne samo katarzis ve je dobio i ono to se naziva 'prosvetljenje'ili 'fotimozis'. Uenik je

tada mogao primeivati u svetu i sve ono, to je oko njega ne samo fiziko-ulno, ve je mogaoupotrebljavati i duhovne organe zapaanja, to znai, da je mogao zapaati i videti i duhovnestvari. Iz tih dvaju zbivanja, iz oienja i prosvetljenja tada se, u sutini, sastojalo posveenje.

Ali tokom razvoja oveanstva nastupila je jedna takva faza, da je postepeno postalo nemoguebez dalekosenog poremeaja svih funkcija da se etersko telo tako uzdigne iz fizikog tela. Jeritav poatlantski razvoj iao je za tim da se etersko telo sve vie i vie uvrsti u fizikom. Zato jebilo potrebno provoditi druge metode, koje su ile za tim da se, bez rastavljanja fizikog i

eterskog tela, doe do utiskivanja organa astralnog tela u etersko, kada je astralno telo bilodovoljno razvijeno u katarzisu i kada, samo od sebe, ulazi u fiziko i etersko telo, nasuprot

2 / 13


3/13

JEVANELJE PO JOVANU

smetnji iz fizikog tela, stvarajui svoje otiske u eterskom telu. To to je moralo da se desi jesteda u meditaciji i koncentraciji deluju jae snage, da dou u astralno telo jai impulsi, koji esavladati otpor fizikog tela. Tada je prvo dolo stvarno, specifino hriansko posveenje, kojeje uinilo potrebnim da se ovek podvrgne procedurama, koje su jue opisane kao sedam

stepeni. Kada ovek proe ta oseanja i oseaje, njegovo je astralno telo tako intenzivnoobraeno, da ranije ili kasnije, a moda i nekoliko godina kasnije, plastino obradi svoje organezapaanja i utisne ih u etersko telo, potom dovodi oveka do prosvetljenja. Ta vrsta posveenja,koje je specijalno hriansko, mogla bi biti opirno opisana, kada bih ja kroz dve nedelje svakidan drao po jedno predavanje o pojedinostima, a to je nemogue uiniti u nekoliko predavanja.No o tome se i ne radi. Jue se radilo o tome, da vam pokaem naroite pojedinostihrianskog posveenja. Mi hoemo da se upoznamo samo sa principom. Zbog toga toovek prolazi kroz takva oseanja, dolazi zaista u mogunost da postigne posveenje, a da nepada u tri i po dana letargino stanje. A to se moe postii naroito onda, kada hrianskiuenik neprekidno meditira reenice Jovanovog jevanelja, 'U poetku bee Re', pa sve do

'pun predanosti i istine'. To su prve reenice u Jovanovom jevanelju, pa ako se one puste dasvakoga dana deluju na oveka, to je onda jako vana meditacija. Jer one imaju snagu u sebi.Jer to Jovanovo jevanelje u svojoj celini nije samo zato tu, da se ita i s intelektom razume,ve da se unutranje doivljava i osea. Tada ono samo postaje snaga, koja posveenompriskae u pomo i radi za njega. A tada se pojavljuje 'pranje nogu' i 'ibanje' i druga unutranjazbivanja, astralne vizije, sasvim onako kako to odgovara opisima os 13 glave i dalje, uJovanovom jevanelju.

Rozenkrojcerska inicijacija, mada se sasvim nalazi na hrianskom tlu, vie radi s drugimsimbolikim predstavama koje dovode do katarzisa, a naroito do imaginativnih slika. To je opetjedna modofokacija, koja se morala primeniti, poto je oveanstvo jedan deo razvoja uinilo prisvome razvitku i poto se metoda posveenja mora prilagoavati onome, to je oveanstvopostepeno razvilo.

A sada treba da razumemo, da ovek u svojoj osnovi postaje sasvim drugi, nego to je bio,kada postigne to posveenje. Dok je ranije saobraao samo sa stvarima fizikog sveta, sada

dobija mogunost, da stupi u saobraaj sa zbivanjima i biima duhovnog sveta. Topretpostavlja, da je ovek stekao saznanje, u mnogo realnijem smislu, nego to je apstraktan,prozaian, svakidanji smisao, kako se obino govori o saznanju. Onome ko je stekao dhovnosaznanje, postao je proces saznanja jo neto drugo. Ostvarenje onih lepih rei: Upoznajsamog sebe!" Ali je najopasnije na polju saznanja, ako se ta reenica krivo razume, a to jedanas est sluaj. Tu reenicu neki ljudi ovako tumae: ne treba da gledate po svetu, ve trebasamo da buljite u svoju unutranjost i sve duhovno u njoj da traite. To je vrlo pogrenoshvaena ova reenica, a to ne znai nita. ovek mora biti naisto, da je istinsko vie saznanjetakoe jedan razvitak od gledita, koje je ovek postigao, do gledita, koje ranije nije imao. Akose samosaznanje veba na taj nain, da se samo bulji u sebe, tada ovek vidi samo ono, to je

do tada imao. A time ovek ne stie nita novo, ve stie samo saznanje svog nie Ja, udananjem smislu. Ta unutranjost je samo jedan deo onoga, to je za saznanje potrebno.

3 / 13


4/13

JEVANELJE PO JOVANU

Drugi deo, koji je potreban za saznanje, mora mu se dodati. Ne moe se bez oba dela. Prekounutranjosti, moe ovek doi do toga, da razvije u sebi organe s kojima saznaje. Ali isto tako,kao to oko, kao spoljanji ulni organ ne moe gledati u sebe i sanjati Sunce, tako isto iunutranji organ saznanja mora da gleda napolje, tj, na duhovnu spoljanjost, da bi se ona

mogla saznati. Pojam 'saznanja' imao je u doba, kada su se duhovne stvari realnije poimale,jedan mnogo dublji, realniji smisao nego danas. itajte u Bibliji kada se kae: Avram poznasvoju enu", ili ovaj ili onaj patrijarh pozna svoju enu". Vi ne morate daleko ii, da pod timrazumete, da se time mislilo na oploavanje. I kada reenicu: poznaj samoga sebe"posmatrate u grkom jeziku, tada to ne znai: bulji sam u sebe, ve: Oplodi svoje Ja onim to tipritie iz duhovnog sveta! Upoznaj samoga sebe! Dakle znai. Oplodi samoga sebe sadrajemduhovnog sveta! Zato je potrebno dvoje: da se ovek preparira katarzisom i prosvetljenjem, aosim toga, da svoju unutranjost irom otvori duhovnom svetu. U ovoj vezi saznanja moemoizjednaiti: unutranjost oveka, sa enskim; a spoljanje sa mukim. Unutranje se mora uinitiprijemivim za primanje vieg Ja. A kada je ona prijemiva, tada ovekovo vie Ja samo struji iz

duhovnog sveta. Jer gde je ovekovo vie Ja? Jeli ono u unutranjosti ovekove linosti? Ne!Vie Ja bilo je izliveno u itav kosmos na Saturni, Suncu, Mesecu. Tada je kosmiko Ja biloizliveno na oveka i ovek mora dopustiti, da to Ja deluje na njegovu ranije pripremljenuunutranjost. ovekova unutranjost, drugim reima njegovo astralno telo, mora se oistiti,oplemeniti, podvrgnuti katarzisu. I tada ovek moe oekivati da e se u njega izliti spoljanjeduhovno za njegovo prosvetljenje. To se zbiva, kada je ovek tako daleko pripremljen, da jesvoje astralno telo podvrgao katarzisu, i time obrazovao svoje unutranje organe saznanja.Tako je, pod svim prilikama, astralno telo tako daleko dospelo, da kad zaroni u etersko i fizikotelo, sjedi fotizmus, prosvetljenje. To to ustavari nastupa jeste, da astralno telo organe utskujeu etersko, ime se omoguuje da ovek oko sebe zapaa duhovni svet, tj da njegova

unutranjost, astralno telo, prima, to mu etersko telo daje, ime ga etersko telo doji iz itavogkosmosa, iz kosmikog Ja.

To oieno astralno telo, u koje, u onom asu, kada je podvrgnuto peosvetljenju, u sebi nesadri nikakve neiste utiske fizikog sveta, ve ima samo organe saznanja duhovnog sveta,nazvala je hrianska ezoterija: ista, nevina, mudra devica Sofija. Sa svim onim to ovekprima u katarzisu isti on svoje astralno telo u devicu Sofiju. A devici Sofiji dolazi u susretkosmiko Ja, svetsko Ja, i izaziva prosvetljenje izaziva dakle to, da ovek oko sebe vidi

svetlost, duhovnu svetlost. To drugo to dolazi devidi Sofiji, hrianska ezoterija je nazvala, anaziva jo i danas Sveti Duh. I tako ovek sasvim pravilno govori u hrianskom ezoterinomsmislu, kad kae: Hrianski ezoteriar sa dogaajima svog posveenja postie oienje svogastralnog tela, on pretvara svoje astralno telo u devicu Sofiju, koju Sveti Duh osvetljuje ili akohoete osenjuje. A onaj ko je prosvetljen ili drugim reima, u smislu hrianske ezoterije, koji jeprimio u sebe Sveti Duh, od sada govori u drugom smislu. Kako on to govori? On govori tako,da ne iskazuje svoje miljenje, kada govori o Saturnu, Suncu, Mesecu, o razliitim lanovimaljudskog bia, o deavanjima u razvitku sveta. Tu njegova min ljenje nipoto ne dolaze u obzir.Kada takav ovek govori o Saturnu, tada govori Saturn iz njega. Kada govori o Suncu, iz njegagovori duhovno bie Sunca. On je instrument, njegovo je Ja potonulo u tim asovima, tj postalo

je bezlino, akosmiko-svetsmo Ja upotrebljava ga kao svoje orue, da kroz njega govori. I zatose kod istinskih ezoterinih nauka, koje dolaze iz hrianske ezoterije, ne moe govoriti o

4 / 13


5/13

JEVANELJE PO JOVANU

gleditima i miljenjima. To nije pravilno u najviem smislu rei. Takvo ta ne postoji. Onaj ko usmislu hrianske ezoterije govori sa pravilnim miljenjem o svetu, kazae: Ne radi se o tomekada ja ljudima kaem da su tu napolju bila dva konja i da mi se jedan od njih manje sviao i damislim da je lenj. O emu se tu radi, jeste da ja drugome opisujem konje i navodim injenice.

Radi se o tome, da se sa iskljuenjem svakog linog miljenja ispria ono to se u duhovnomsvetu videlo. U svakom duhovno-neunom sistemu nastave, mora se jednostavno ispriati tokinjenica, ne sme se nita unutra meati od gledita onoga, koji to pripoveda.

Tako smo prvo upoznali dva pojma u njihovoj duhovnoj vanosti. Upoznali smo bie deviceSofije, to je ustvari oieno astralno telo. Upoznali smo bie Svetog Duha, kosmikogsvetskog Ja, koji prima devicu Sofiju i koji tada moe da govori iz odnosnog astralnog tela. Alimora se postii jo neto drugo. Mora se postii jedan jo vii stepen, a toje, da se nekome

moe pomoi, da mu se mogu dati impulsi, da bi mogao ono dvoje stei. Ljudi nae razvojneepohe mogu na opisani nain da prime devisu Sofiju (oieno astralno telo) i Sveti Duh(prosvetljenje). ta je potrebno za to, mogao je Zemlji da da samo Hrist Isus. On je duhovnomdelu Zemlje ucepio snage, koje su omoguile, da se uopte moe dogoditi neto takvo, kao toje pisano o hrianskom posveenju. Kako je dolo do toga?

Da bi mogli to da razumemo, moramo navesti dve stvari: Najpre treba da se upoznamo sjednom isto istorijskom stvari, s nainom davanja imena, koje je bilo sasvim drugaije u ono

doba, kada su jevanelja bila napisana.

Oni koji danas tumae jevanelja, uopte ne razumeju princio davanja imena iz doba jevaneljai zato ne govore onako, kako bi morali govoriti. Izvanredno je teko opisati kakav je bio tadanjiprincip davanja imena. Ali ipak emo se moi razumeti, ako to nagovestimo, makar i samimskicama. Zamislite da se kod nekog oveka kog susreemo, ne zaustavimo uopte nanjegovom imenu, koje je dobio na apstraktan nain, kako je to danas uobiajeno. Poi emodalje. Paziemo, oslukivaemo, koje osobine kod njega najvie stre, koja se znaajna crta

njegovog karaktera najvie istie, pa emo biti u stanju, da vidovito istraimo dublje osnovenjegovog bia i onda mu, po najvanijim osobinama, koje mislimo da smo kod njega nali,dajemo ime. Kad bi jednom hteli ovako davati ime, onda bi tako na jednom niemelementarnom stepenu uinili neto slino to su inili oni davanjem imena u smislu piscaJovanovog jevanelja. Ako bih hteo da budem jo razumljiviji i da prikaem, kako je pisacJovanovog jevanelja postupao sa davanjem imena, tada bih morao rei ovo:

Taj pisac Jovanovog jevanelja istraio je spoljanju, istorijsku majku Isusovu, prema njenim

najistaknutijim osobinama i pomislio je: Gde u nai ime za nju, koje bi najsavrenije odgovaralonjenim biu? A poto je ona kroz ranije inkarnacije, kroz koje je prola, dola do duhovne visine,

5 / 13


6/13

JEVANELJE PO JOVANU

na kojoj je bila, poto je ona po svojoj spoljanjoj linosti u isto doba bila otisak, otkrovenjeonoga, to se u hrianskoj ezoteriji naziva devica Sofija, zato je on majku Isusovu nazvaodevica Sofija. Tako je ona uvek nazivana na ezoterinim mestima, gde se hrianstvo ezoterikiuilo: devica Sofija. Egzoteriki joj on uopte ne spominje ime dok su drugi za nju izabrali

profano ime Marija. On nije smeo da upotrebi profano ime. Jovan je u imenu morao izrazitiduboki setsko-istorijski razvitak. To on i ini nagovetavajui, da nju ne moe nazvati Marijom,ve je prosto nazvao majka Isusova, a pored nje postavlja Mariju, Kleofasovu enu. Timenagovetava, da nee da navede njeno ime, koje se javno ne moe dati. U ezoterikimkrugovima uvek su je nazivali 'devica Sofija'. Ona je bila linost koja predstavlja spoljanjuistorijsku osobu 'device Sofije'.

Ako hoemo dublje da prodremo u sutinu hrianstva i njegovog osnovaa, tada moramo pred

duu dozvati jo jedan drugi misterij. Mi moramo biti naisto u tome, da moramo razlikovatiizmeu onoga, koji se u hrianskoj ezoteriji naziva 'Isus iz Nazareta' i onog kojeg nazivaju'Hrist isus', Hristos u Isusu iz Nazareta. ta znai to? To znai ovo: Najpre u istorijskoj linostiIsusa iz Nazareta imamo posla s visoko razvijenim ovekom, koji je proao kroz mnogoinkarnacija, pa se posle perioda visokog razvitka opt utelovio i koji je bio uvuen u jednu takoistu majku, da ju je pisac Jovanovog jevanelja smeo nazvati 'devica Sofija'. Mi dakle tu imamoposla s visoko razvijenim ovekom, sa Isusom iz Nazareta, koji je u svom razvoju ve uprethodnoj inkarnaciji daleko dospeo, a u ovoj inkarnaciji stupio na visok duhovni stepen. Drugijevanelisti, osim pisca Jovanovog jevanelja, nisu bili u tako velikoj meri prosvetljeni, kao pisacJovanovog jevanelja. Njima je vie otvoren ulni stvarni svet, u kojem vide kako deluje njihov

majstor i mesija, kao Isus iz Nazareta. Naprotiv njima su skrivene tajne spiritualne veze, baremdo one visine, u koje gleda pisac Jovanovog jevanelja. I zato oni moraju da polau sasvimnaroitu vrednost na to, da se u Isusu iz Nazareta iivljava ono to je uvek ivelo u Jevrejstvu,to se u Jevrejstvu uvek irilo kao Bog Izrailjev, kao Bog Otac, to ide kroz sve generacije! Zatooni to i izraavaju. Oni kau: Ako poreklo Isusa iz Nazareta pratimo kroz generacije, tadamoemo dokazati da je kroz njega tekle krv, koja je tekla kroz generacije." I zato oni dajurodoslovni niz, i to opet prema tome, kako su stajali na razliitim stepenima razvitka. Mateju seradi o tome da pokae, pre svega: Mi u Isusu iz Nazareta imamo pred sobom oveka u kojemivi otac Avram; krv oca Avrama tekla je sve do njega! I zato on navodi rodoslovni niz doAvrama. On stoji na materijalnijem gleditu od Luke. Luki se vie radi o tome, ne da dokae da

je Bog, koji je iveo u Isusu, iveo ve u Avramu, nego hoe da pokae da se poreklo moepratiti jo dalje, sve do Adama, a Adam je bio sin boanstva samog, tj Adam je spadao u doba,kada su ljudi iz duhovnosti tek prelazili u telesnost. Obojici, i Luki i Mateju, stalo je do toga, dase taj vremenski Isus iz Nazareta sastojao samo u tome to su oni svodili na samu snaguBoga-Oca, piscu Jovanovog jevanelja, koji je gledao u spiritualno, nije se o tome radilo. Onnije polagao vrednost na re: Ja i otac Avram smo jedno", ve je hteo da pokae: U svakomasu postoji u oveku neto veno, to je u njemu bilo pre oca Avrama! U poetku bee re,koja se zvala Ja jesam. Pre spoljanjih stvari i bia postojao je On. On je bio u poetku." Onimakoji su vie hteli da opiu Isusa iz Nazareta, i koji su samo njega mogli da opiu, radilo se otome, da pokau kako je krv tekla kroz generacije. Njima je bilo vano da pokau da je u Josifu,

ocu Isusa, ivela krv koja je tekla kroz generacije.

6 / 13


7/13

JEVANELJE PO JOVANU

Ovde bi naravno, kad bi mogli govoriti sasvim ezoteriki, bilo nuno govoriti o popjmu tzvbezgrenog zaea, o conceptio immaculata", no oemu bi se moglo govoriti samo u najuem

krugu. Ali to spada u najdublje misterije, koje uopte postoje, i nesporazumi, to se na taj pojamnadovezuju potiu otuda, to ljudi ne znaju ta treba razumeti pod conceptio immaculata". Ljudimisle da to znai da nije postojao otac. A to ne znai to, ve se iza toga nalazi mnogo dibljatajanstvenija stvar i ba s tim, to se iza toga nalazi, spojeno je ono to drugi jevanelisti hoeda dokau: da je Josif bio otac. Jer kad bi to poricali, onda bi bilo potpuno besmisleno ono tohoe da dokau. Oni su hteli da dokau da u Isusu iz Nazareta ivi stari Bog. Naroito Luka elito jasno da kae. Zato onnavodi itav rodoslovno niz sve do Adama i onda do Boga. Kako biinae doao do tog rezultata, ako bi u stvari hteo da kae ovo: dokazujem vam, da torodoslovlje postoji, ali Josif u stvari nema s tim nita zajedniko. Bilo bi ipak udnovato, kad bise ljudi trudili da Josifa prikau kao tako vanu linost a onda opet da napuste itav postupak.

No kod dogaaja u Palestini mi nemamo poslasamo sa tom visoko razvijenom linou Isusa izNazareta, koja je prola kroz mnoge inkarnacije i razvila se tako daleko, da je trebala takorazvijenu majku, ve imamo posla s jo jednom misterijom.

Kada je Isus iz Nazareta bio star 30 godina, doao je usled toga, to je u svojoj tadanjoj

inkarnaciji doiveo, tako daleko, da je mogao izvriti jedan proces, koji se moe dogoditi uizvanrednim sluajevima. ovek se kako znamo sastoji od fizikog, eterskog, astralnog tela i Ja.Taj etvorolani ovek, jeste ovek koji meu nama ivi. Kada ovek dospe na jednu naroituvisinu razvitka, mogue je da u jednom asu izvue svoje Ja iz tela, a da ta tri tela ostanuintaktna, potpuno zdrava. U svetskom razvoju susreemo katkad takav proces. Kod bilo kojegoveka nastupi neki naroito visoki redak trenutak koji se nekadmoe protegnuti na duevreme da Ja ode u duhovni svet, a poto su tri ostala tela tako visoko razvijena onim Ja, kojeje u njima bilo, to su ta tzri tela postala upotrebljivo orue za neko jo vie bie, koje se ondasputa u njih. U 30. godini Isusa iz Nazareta u njegovo fiziko-etersko i astralno telo ulazi onobie, koje nazivamo Hristom. To hristovo bie nije moglo da se inkarnira u obinom detinjem

telu, ve samo u nekom telu, koje je jedno visoko razvijeno Ja za to naroito pripremilo. Jer toHristovo bie nije bilo nikada inkarnirano u kakvom fizikom telu. Dakle od 30 godine Isusa izNazareta imamo posla sa Hristom. ta se tu u istini desilo? U istini ta telesnost Isusa izNazareta, kojju je on napustio, bila je tako zrela, tako savrena, da je u nju mogao da uesunev Logos, bie est Elohima, koje smo opisali kao duhovno bie Sunca. To bie je mogloda se inkarnira u toj telesnosti kroz tri godine, moglo je da postane meso. Sunev Logos, kojimoe da sija u oveku sa rasvetljenjem, taj sam Sveti Duh, to svetsko Ja, to kosmiko Ja, stupau ta tri tela i kroz tri godine govori iz Isusovog tela. Taj dogaaj nagovetava se u Jovanovomjevanelju, a i u drugim jevaneljima kao silazak goluba, Svetog Duha na Isusa iz Nazareta. Uezoterinom hrianstvu to se kazivalo, da Ja Isusa iz Nazareta ostavlja svoje telo, u koje tada

ulazi Hristov duh, koji iz tela onda govori, da pouava i da deluje. To je prvi dogaaj koji sezbiva u smislu Jovanovog jevanelja. Sada imamo Hrista u astralnom, eterskom i fizikom telu

7 / 13


8/13

JEVANELJE PO JOVANU

Isusa iz Nazareta. Hrist od sada deluje u onom smislu, kako smo to opisivali sve do Misterije naGolgoti. A ta se zbiva na Golgoti?

Na Golgoti se zbiva sledee. Uoimo onaj trenutak, koji je ustvari najvaniji, kada potee krv izrana razapetoga.Ali da bismo se bolje razumeli, hou da vam to uporedim s neim drugim.

Zamislite da tu imate neki sud s vodom. U toj bi vodi bila rastopljena neka so, tako da vodapostane prilino providna. Time to bi vodu ugrejali, nastao bi jedan soni rastvor; A sad ohladitevodu; so se staloila i vi vidite, kako se so zgusnula i dole staloila. To je zbivanje kako ga vidifiziko oko. Ali za duhovno oko zbiva se tu jo i neto drugo. Dok se so dole zgunjava, struji

navie duh soli i iri se u vodi. Ko poznaje stvari, taj zna, da se tamo gde se zbiva nekozgunjavanje, uvek zbiva i neko oduhovljavanje. Ono to se dole zgunjava, ima soju pasliku uduhovnom prema gore ba isto onako, kao kad se so dole taloi i zgunjava, a duh soli strujigore i iri se. Dakle kad je krv iz rana potekla, nije to bilo samo isto fiziko zbivanje, ve je bilopraeno i sa duhovnim zbivanjem, a taj se duhovni dogaaj sastoji u tome da se Sveti Duh kojije doao sa krtenjem u Isusovo telo, sada spojio sa Zemljom. I tako se sam Hristos ulio u bieZemlje. Od tada je Zemlja preobraena. To je u osnovi onoga, to je u ranijim predavanjimareeno: da bi ovek mogao videti, kad bi sa neke udaljene planine igledao na Zemlju, da sedogaajem na Golgoti promenio itav izgled Zemlje. Sunev Logos se saoptio Zemlji, sklopioje savez sa Zemljom, postao je duh Zemlje. Put kojim je to uinio jeste, to je u 30. godini Isusa

iz Nazareta uao u njegovo telo, tri godine u njemu delovao i tada se za Zemlju sauvao.

A sada se radi o tome da prava posledica tog dogaaja za jednog hrianina mora biti, da iztoga mora neto nastati, po emu e istinski hrianin postepeno dobiti osnov za astralno telooieno u hrianskom smislu. Za pravog hrianina mora tu biti neto, ime e on svojeastralno telo postepeno uiniti slinim devici Sofiji, da bi time primio u sebe Sveti Duh, koji inaemoe da se proiri po Zemlji, ali ne moe da ga primi onaj, ije astralno telo nije slino deviciSofiji. Mora neto tu da postoji, to bi sadravalo snagu da ljudsko astralno telo uini devicom

Sofijom. U emu je ta snaga? Ta snaga je u tome, to je Hrist Isus onom ueniku, kog je voleo,dakle piscu Jovanovog jevanelja, poverio misiju, da iz svog posveenja opie istinito i vernodogaaje u Palestino, da oni mogu delovati na ljude. A kada ljudi puste da na njih dovoljo delujeono, to je u Jovanovom jevanelju napisano, tada je njihovo astralno telo na putu, da postanedevica Sofija, da bude pripremljeno za primanje Svetog Duha. Ono e biti postepeno prijemivoza primanje Svetog Duha. Ono e biti postepeno prijemivo zbog snage impulsa, koji izlaze izJovanovog jevanelja, postae prijemivo da oseti i kasnije da oseti i zatim sazna istinskoduhovno. Tu misiju, taj zadatak, dao ja Isus Hrist piscu Jovanovog jevanelja. I treba samo daitate to jevanelje. Kod krsta stoji majka Isusova (devica Sofija u smislu ezoterinoghrianstva), a sa krsta govori Hrist ueniku kojeg je voleo: To je od sada tvoja majka!" I od

toga asa uenik je primio nju k sebi. To znai: onu snagu, koja je bila u mom astralnom telu ikoja ga je osposobila da postane nosilac Svetog Duha, tu snagu prenosim ja na tebe; ti treba da

8 / 13


9/13

JEVANELJE PO JOVANU

opie ono to je to astralno telo svojimrazvojem moglo da postigne!" A uenik ju je uzeosebi" tj napisao je Jovanovo jevanelje. I Jovanovo jevanelje jeste ono jevanelje, u kojem jepisac prikrio te snage za razvoj device Sofije. Na krstu mu je data misija, da je primi kao svojumajku, da postane istinski i pravi interpretator Mesije. U stvari to znai ovo: Uivite se sasvim u

smisao Jovanovog jevanelja, spoznajte ga spiritualno ono ima snagu da vas dovede dohrianskog katarzisa, ono ima snagu da vam da devicu Sofiju, a tada e sa Zemljom sjedinjeniSveti Duh vama darovati prosvetlenje fotizmos u hrianskom smislu! A to to su u Palestinitada saznali najintimniji uenici, bilo je tako jako, da su od sada imali osnovu za glednaje uduhu. Najintimniji uenici su primili taj osnov u sebe. Jer to, duhovno videti, u hrianskomsmislu sastoji se u tome, da ovek svoje astralno telo tako preoblikuje snagom dogaaja uPalestini, da ono, to treba ovek da vidi, da to ne mora postojati spoljanje, u spoljanjemulnom svetu. A ovek ima tada jo neto ime gleda u duhovno. Bilo je takvih intimnih uenika.Ona, koja je Hristosa u Betaniji miropomazala, dobila je u Palestini jaku snagu za duhovnogledanje. I ona je npr jedna od onih, koja prva primeuje, da postoji ono to je u Isusu ivelo, i

posle smrti, da je to vskrslo. Ona je imala tu mogunost. Otkud joj ta mogunost? Otuda, to sujoj se ptvorili unutranji ulni organi a da li nam je to reeno? Jeste. Nama se kae, da jeMarija iz Magdale dovedena do groba, da je le iezao, i da je kod groba videla dve duhovnepojave. Te dve duhovne pojave vide se uvek, kada je negde leina kroz due vreme. Na jednojstrani vidi se astralno telo, a na drugoj strani ono, to se kao etersko telo postepeno razilazi iprelazi u svetski eter. Osim fizikog tela tu su dve duhovne pojave, koje spadaju u duhovni svet.

A uenici odoe tada kui. Ali Marija Magdalena je stajala pred grobom i plakae. A kad je

plakala pogledala je u grob. I videla je dva anela u beloj odei gde sede."

Ona je videla to, zato to je pod silom i snagom dogaaja u Palestini postala vidovita. A videlaje jo i vie: videla je vaskrsloga. Je li za to bilo potrebno, da bude vidovita? Verujete li, da eteupoznati oveka, kojeg ste pre nekoliko dana videli u fizikoj pojavi, da ete ga posle nekolikodana opet upoznati?

I kad ona to ree okrene se i vide da stoji Isus, a nije znala da je to Isus. A Isus joj ree: enozato plae? Koga trai? A ona je mislila da je to batovan."

A da nam se to po mogunosti tano kae, ne kae nam se samo jedanput, ve i opet kodsledee pojave vaskrsloga, kad se Isus pokazao na jezeru Genezaretskom.

No kad doe jutro stajao je Isus na obali, ali uenici ne znadoe da je to bio Isus."

9 / 13


10/13

JEVANELJE PO JOVANU

Ezoteriki uenici nali su ga tu. Oni koji su primili punu snagu dogaaja u Palestini, mogli su setu snai, da je to uskrsli Isus, koji se vidi u duhovnom. Premda su ga uenici i Marija Magdalena

videli, ipak ih je bilo meu onima, koji su bili manje nadareni, da razvijju vidovitu snagu. U njih jespadao Toma. O Tomi nam se kae da nije bio prvi put prisutan, kada su uenici videliGospoda, pa kae, da mora prvo svoje prste da stavi u jegove rane, da mora telesno dotaiUskrslog. ta se desilo? Moralo se jo pokuati da mu se pomogne da vidi u duhu. Kakose todogaa? Dogaa se to u smislu ovih rei:

A posle osam dana skupie se opet uenici i Toma s njima. A Isus nasuprot zatvorenih vratastupi meu njih i ree: Mir s vama! I tada ree Tomi: Metni prste svoje i vidi ruke moje i metni

ruku tvoju i poloi je na prsa moja, pa budi veran, a ne neveran. I ti e videti neto, ako se neosloni samo na spoljanji izgled, ve se prome unutranjom snagom."

Ta unutranja snaga, koja treba da proizae iz dogaaja na Golgoti naziva se vera. To nijetrivijalna, ve unutranja vidovita snaga. Promi se unutranjom snagom, pa onda neesmatrati za stvarnost samo ono, to spoljanje vidi, jer blaeni su oni, koji mogu znati ono tose spoljanje ne vidi!

Tako nam se pokazuje,da imamo posla sa punom realnou i istinom vaskrsenja, i da tovaskrsenje moe potpuno saznati samo onaj, koji se prvo opremi unutranjom snagom, dagleda u duhovno. To e vam uiniti razumljivijim poslednju glavu Jovanovog jevanelja, gde sesve vie i vie upuuje na to, kako su dodue najintimniji uenici Isusa Hrista, zbog toga, to sedogaaj zbio pred njima, doli do device Sofije. Ali kada su prvi put trebali da dou do toga, daistinski gledaju u jedan duhovni dogaaj, bili su jo zaslepljeni i morali su prvo da se snau.Nisu znali, da je to onaj isti, to je pre bio meu njima.

I ovde je neto, to moramo obuhvatiti najsuptilnijim pojmovima. Jer grubo materijalistiki dih birekao: Onda bi se ipak moglo posumnjati u vaskrsenje! udo vaskrsenja ima se uzeti sasvimdoslovno i to onako, kako je reeno: Ja ostajem sa vama u sve dane do zavretka sveta!"

On je tu i doi e opet, dodue ne u pojavi mesa ali u takvoj pojavi, da e ga videti ljudi, kojie se dotle razviti snagom Jovanovog jevanelja, da e ga moi zapaati i da nee biti neverni,

kada budu imali duhovnu snagu da ga vide. Tu misiju ima pokret za duhovnu nauku: dapripremi oveanstvo, da mu otvori oi, da e se Hristos u estoj kulturnoj epohi opet pojaviti

10 / 13


11/13

JEVANELJE PO JOVANU

meu ljudima, tako, da se za jedan veliki deo oveanstva moe izvriti ono, to je nagovetenona svadbi u Kani.

Tako se duhovnom naukom postavljeno gledite na svet ukazuje kao ispunjenje testamentahrianstva. A da se dovede do pravog hrianstva morae ovek u budunosti primiti onespiritualne nauke, koje moe da prui duhovna nauka. Mogu sada jo mnogi ljudi da kau: Ahduhovna nauka je neto, to se ustvari protivi pravom hrianstvu! Ali to su one male pape, tohoe da odluuju o onome, o emu nita ne znaju, koji hoe da uine dogmom: 'ono o emu oninita ne znaju, to i ne postoji'.

Ta e intolerancija u budunosti biti sve vea, pa e hrianstvo u budunosti doivljavatinajveu opasnost ba s one strane, gde su ljudi, koji misle, da se sada mogu nazvati dobrihriani. Hrianstvo u duhovnoj nauci e iskusiti teke napade od strane hriana po imenu.Jer ti e pojmovi morati da se preobraze, ako se hoe prilaenje istinskom, spiritualnomrazumevanju hrianstva. Pre svega morae se sve jae uiveti u due i razumeti zavetanjepisca Jovanovog jevanelja, velika kola device Sofije, samo Jovanovo jevanelje. Dublje uJovanovo jevanelje moe uvesti samo duhovna nauka.

U ovim predavanjima hteli smo samo da damo probu o tome, kako duhovna nauka moe dauvede u Jovanovo jevanelje, jer je nemogue da tumaimo celo Jovanovo jevanelje. Usamom Jovanovom jevanelju stoji:

I jo mnoge druge stvari uinio je Isus, kada bi ih trebalo opisati jednu za drugom, mislim, ni usami svet ne bi stale napisane knjige."

Isto tako, kao to Jovanovo jevanelje nije moglo biti opirno u pogledu na dogaaj u Palestini,isto tako ni najdui cuklus predavanja ne moe sve doneti, ta je u Jovanovom jevanelju odspiritualne sadrine. I zato se zadovoljimo s nagovetajima, koje smo ovoga puta mogli dadamo. No zadovoljimo se u tom smislu, to se ba takvim nagovetajima izvodi zavetanjehrianstva u toku razvoja oveanstva. I pustimo, da sve to na nas deluje u onom smislu, dadobijemo snagu, da i onda vrsto stojimo na gleditu, koje smo upoznali u Jovanovomjevanelju, kada nam drugi dou i kau: Vi nam dajete previe komplikovane pojmove, mnogepojmove, koje tek treba usvojiti, da bi se jevanelje shvatilo, a jevanelje je tu za proste ibezazlene, a njima se ne moe prii sa tolikim pojmovima i predstavama." Tako sada mnogi

govore. Oni se moda pozivaju na jednu drugu reenicu: Blaeni sirimani duhom, jer jenjihovo carstvo nebesko."

11 / 13


12/13

JEVANELJE PO JOVANU

Na tu reenicu se moe pozivati samo dotle, dok se ona pravilno ne razume. Jer pravilnoprevedena ona glasi: Blaeni su prosjaci duha, jer e u sebi postii carstvo nebesko". To znai

oni, koji su prosjaci u duhu, oni koji hoe da sve vie prime duha, ti e nai u sebi carstvonebesko!

Sada je suvie raireno miljenje, da je sve religiozno identino sa primitivnim i jednostavnim.Kae se: Nauci se mora dozvoliti, da ima mnoge i komplikovane pojmove, dok se veri i religiji tone moe dozvoliti. Vera i religija tako kau mnogi hriani" mora biti jednostavna i naivna.To zahtevaju oni. I nekoji od njih mogu se kod toga pozivati na jedno gledite, koje se modamalo spominje, a koje sada ipak mnogo vlada u duhovima, i koje je veliki uitelj materijalizma

Volter, ovako izrazio: Ko hoe da bude prorok, taj mora da nae veru, jer ono to on iznosi,mora mu se verovati, a vezu nalazi samo jednostavno, to se u svojoj jendostavnostineprestano ponavlja."

Tako je sada moda kod mnogih proroka, pravih i krivih. Oni se trude, da neto kau i toneprestano ponavljaju, a ljudi to veruju, jer se neprestano ponavlja. Zastupnik duhovne naukenee i ne moe da bude takav prorok. On uopte nee da bude nikakav prorok. I moe mu sema koliko puta rei: Pa ti ne samo da ponavlja, ve i stvari neprestano s druge strane

osevetljava i neprestano se o stvarima govori na drugi nain."Kada se o zastupniku duhovnenauke tako govori, ne moe se prebaciti nikakva pogreka. Prorok hoe da mu se veruje, aduhovna nauka nee da vodi do vere, ve do saznanja. Zato Volterovu reenicu uzimamo udrugom smislu: Jednostavno se veruje i stvar je proroka", kae on, ali razliito se saznaje!",kae duhovna nauka. Pokuajmo sve jae da se upoznamo s tim, kako je duhovna nauka netovrlo raznovrsno, da ona nije priznavanje vere, ve put saznanja, pa da zato podnosi razliitosti. Izato se ne plaimo da pridonesemo mnogo toga, da bi mogli razumeti jedan od najvanijiohdokumenata hrianstva, Jovanovo jevanelje. Zato smo pokuali, da skupljanjemnajraznovrsnijeg materijala doemo u poloaj, da sve bolje razumemo duboke istine Jovanovogjevanelja: Kako je Isusova roena majka bila spoljanje otkrovenje, slika device Sofije, to je

ueniku misterija, kojeg je Hrist voleo, bila duhovno dodeljena devica Sofija, kakvu je tada uloguza druge jevaneliste, koji su vie gledali na telesno poreklo, igrao roeni otac, gde je njegovavanost bila u tome, da se spoljanje izrezi isticanje pojma Boga u krvi. ta je dalje zaJovanovo jevanelje znailo Sveti Duh", s kojim se Hrist u Isusu pojavio kroz tri godine duhkoji nam je simboliki nagoveten sa sputanjem goluba pri Jovanovom krtenju.

Razumimo dakle da Sveti Duh" imenujemo ocem Hrista Isusa, koji je u telima Isusovim rodioHrista i tada emo, ako jednu stvar moemo da obuhvatimo sa sviju strana, lako nai, da nam

oni uenici, koji su bili manje posveeni, nisu mogli dati tako duboku sliku o dogaajima uPalestini kao uenik, kojeg je Gospod voleo. A kada ljudi sada govore o sinopticima, koji su im

12 / 13


13/13

JEVANELJE PO JOVANU

jedini merodavni, tada nam samo to dokazuje, da ti ljudi nemaju volju, da se uzdignu u istinskorazumevanje Jovanovog jevanelja. Jer svaki lii duhu, kojeg pojmi! Pokuajmo to, to smomogli nauiti iz duhovne nauke o Jovanovom jevanelju, da to uinimo oseajem i oseanjima itada emo iskusiti, da Jovanovo jevanelje nije samo jedan nastavni spis, ve snaga, koja u

naoj dui moe da deluje. Ako su ova kratka predavanja izazvala oseanje, da Jovanovojevanelje ne sadri samo ono, to je ovde izreeno, ve da ono zaobilaznim reima sadrisnagu, koja e duu dalje dovesti, tada ete pravilno razumeti ono, to se ovim predavanjimamislilo. Jer s ovim predavanjima nije se mislilo samo dati neto za razum, za intelektualnu mopoimanja, ve to, to kroz intelektualnu mo poimanja zauzima zaobilazni put, mora da sezgusne u oseaje i oseanja. I oseaji i oseanja moraju biti rezultati pojedinosti, o kojima jeovde predavano. Ako se to u izvesnom smislu pravilno razume, onda e biti shvatljivo, tazani, kad se kae da pokret za duhovnu nauku ima misiju, da podigne hrianstvo na stepenmudrosti, da se hrianstvo obilaznim putem kroz spiritualnu mudrost tano razume. Bierazumljivo, da je hrianstvo tek na poetku svog delovanja i da e njegova prava misija biti

ispunjena tek onda, kada bude shvaeno u svome prvim, tj u svome pravom duhovnom obliku.Ukoliko ova predavanja budu shvaena u ovom smislu, utoliko e ona vie biti pojmljivija uonom smislu, kako je to zamiljeno.

13 / 13

Documents

Jevanelje Po Jovanu