1

JESEN/ZIMA 2019. #16WWW.CITYMAGAZINE.RS

BESPLATNI MAGAZIN ZA URBANE GURMANE

9 Neprijatnog osećaja u stomaku 9 Težine u želucu ili crevima 9 Preteškog ili preobilnog obroka 9 Potrebe za detoksifikacijom

9 Otežanog varenja 9 Slabosti jetre 9 Blagog zatvora 9 Nadimanja

KADA VAM ZATREBA POMOĆ SASTOJAKA IZ PRIRODE KOD:

PRIRODNO REŠENJE ZA EFIKASNO VARENJE

ARTIČOKA – ANANAS – PAPAJA

PM-RS-2018-11-809

DIGESTION

EFIKASNOST je pre svega pitanje BIORASPOLOŽIVOSTI

IMATE INFORMACIJU KOJU ŽELITE DA OBJAVIMO? PIŠITE NAM NA

INFO@CITYMAGAZINE.RS

ILI NAS POZOVITE NA+381 11 328 60 88,

+381 11 218 82 12

!

9 Neprijatnog osećaja u stomaku 9 Težine u želucu ili crevima 9 Preteškog ili preobilnog obroka 9 Potrebe za detoksifikacijom

9 Otežanog varenja 9 Slabosti jetre 9 Blagog zatvora 9 Nadimanja

KADA VAM ZATREBA POMOĆ SASTOJAKA IZ PRIRODE KOD:

PRIRODNO REŠENJE ZA EFIKASNO VARENJE

ARTIČOKA – ANANAS – PAPAJA

PM-RS-2018-11-809

DIGESTION

EFIKASNOST je pre svega pitanje BIORASPOLOŽIVOSTI

Reč urednice

BESPLATNI MAGAZIN ZA URBANI ŽIVOTNI STIL / IZDAVAČ: CITY MAGAZINE ROULARTA D.O.O. / ADRESA REDAKCIJE: KAPE-TAN MIŠINA 8, 11000 BEOGRAD - INFO@CITYMAGAZINE.RS / DIREKTOR: IVAN BEVC - IVAN.BEVC@CITYMAGAZINE.RS / GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA: ANA RUSANOV VRAČEVIĆ - ANA.RUSANOV@CITYMAGAZINE.RS / PRODAJA OGLASNOG PROSTORA: IVANA HIBNER - IVANA.HIBNER@CITYMAGAZINE.RS, JASNA JOVANOVIĆ - JASNA.JOVANOVIC@CITYMAGAZI-NE.RS, OLIVERA BALTIĆ - OLIVARA.BALTIC@CITYMAGAZINE.RS/ WEB UREDNICA: FILIP.MILOSAVLJEVIĆ@CITYMAGAZINE.RS, MARIJA.ARISC@@CITYMAGAZINE.RS / GRAFIČKI URE-DNIK: MILORAD MITIĆ - MILORADMITIC@GMAIL.COM / SA-RADNICI: BOJAN CVEJIĆ, LJUBICA SLAVKOVIĆ, JELENA PO-POVIĆ ĐORĐEVIĆ, JELENA JOVANOVIĆ, ISIDORA SPASIĆ / DISTRIBUCIJA: PEĐA KRESOJEVIĆ - PEDJA.KRESOJEVIC@CITYMAGAZINE.RS / TIRAŽ: 20.000 PRIMERAKA / ŠTAMPA: RO-TOGRAFIKA D.O.O., SEGEDINSKI PUT 72,24000 SUBOTICA / IZ-DAVAČ NE ODGOVARA ZA SADRŽINU OBJAVLJENIH OGLASA

ŠefoviSvi znamo da je kuvanje vrsta umetnosti, posebno kreativno polje koje vam omogućava ne samo da budete umetnici već i da usrećujete druge na onaj pravi, iskonski način. Nahranite nekog ukusnim obrokom i videćete čistu sreću. Bez hrane, čovek ne samo da ne može da živi, on je nesrećan i tužan. Hrana je ljubav, uz nju dočekujemo drage ljude, proslavljamo važne događaje, opuštamo se i uglavnom – delimo neke najlepše trenutke u životu. Ima jedna odlična misao o liderima i šefovima koja kaže da ti ljudi ne mogu učiniti sve srećnima. To je privilegija onih koji prodaju sladoled. Da

40 - 42 / SVETSKA GASTRONOMIJA

IKONE FAST FOODA

12 -13 / INTERVJU VANJA PUŠKAR

NOVA BALKANSKA KUHINJA

50 - 52 / KUVANO VINO I RAKIJA

ZAVODLJIVI ZIMSKI NAPICI

20 - 23 / TEMA

KUHINJA JUŽNE KOREJE

28 -30 / PREDSTAVLJAMO

AUSTRIJA - OD KROASANA DO MOCART KUGLE

04 - 09 / PULS GRADA

DA LI STE ZA NEŠTO NOVO?

učine sve srećnima. Divne li pohvale prodavcima sladoleda! Ali imaju ti ljudi, koji se zovu šefovi, ali ipak usrećuju ljude. To su šefovi kuhinja pod čijim okom nastaju jela i slatkiši koji usrećuju druge ljude. Pa ima li lepšeg zanimanja? Kuvari bi verovatno imali šta da prigovore na ovo i verujem da bi bili u pravu. Ali što se mene tiče, oni šire čistu ljubav i čine ovaj svet boljim mestom za život. Zato je odlazak u restoran praznik, obedovanje svečani čin, a još ako vas je to jelo usrećilo... Onda obavezno prenesite pozdrave u kuhinju.

ANA RUSANOV VRAČEVIĆglavna urednica ana.rusanov@citymagazine.rs

CITY MAGAZINENA EKO PUMPAMA

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd79CITY magazine/ glavna i odgovornaurednica Ana Rusanov Vračević. - Beograd (Kapetan Mišina 8) :City Magazine Roularta, 2008 - .- 30 cmDvonedeljnoISSN 1820 - 9556 = City magazineCOBISS.SR - ID 152269580

Sadržaj

T E KST: E K I PA C I T Y G O U R M E T

Puls grada

DA LI STE ZA NEŠTONOVO? 4

U raznim delovima Beograda odnedavno postoje mesta na kojima se može probati nešto jedinstveno, autentično i iznenađujuće. Tu su i ona mesta koja nude ukuse tradicije i provereni kvalitet. Gastro-nomska ponuda našeg grada stalno se uvećava, i pravo je zadovoljstvo istraživati je. Otkrivati razli-čite ukuse, isprobavati novine, testirati čula, pro-naći gastro kutak po svojoj meri

vanović i drugi. Mnogi od proizvoda ovenčani su domaćim i internacional-nim priznanjima za kvalitet, najnovija je nagrada Superior Taste Award za džem i namaz od maline porodičnog gazdin-stva Real Red Raspberry”, navodi Srba Jovanović iz Delicenta. A opušteni bistro u svojoj ponudi ima organsku kafu, doručak, sendviče, ra-zne tanjire sireva i suhomesnatih proi-zvoda Srbije. Tu su i čajevi, detoks voda, sveže ceđeni voćni sokovi, organ-ski sokovi, kao i posebno zdravi sokovi napravljeni po starim receptima – od zove i drenjina.Delicent ima i svoju onlajn prodavnicu s isporukom koja omogućava lakšu do-stupnost proizvoda svima koji žele da se kvalitetno i zdravije hrane. Čitav koncept doprinosi održivosti malih po-ljoprivrednih domaćinstava i porodič-nih proizvodnji u Srbiji, i ima sve više poklonika.

delicentfood

Francuski zalogaji, nežni i šik

Poslastičarnica DadaPoslastičarnica na Paliluli (Dra-goslava Popovića 16), Dada Pa-tisserie, neguje sofisticirane francuske ukuse. Ovde možete probati kiš, kroasan, brioš, ba-get, fugase, tart s pomoran-džama ili jabukama, biskvite od oraha, lešnika, badema...„Moja strast prema pravljenju francuskih peciva i kolača do-vela je do toga da otvorim po-slastičarnicu. Dugo sam živela i radila u inostranstvu, tako da sam imala prilike da isprobam mnoga francuska peciva i kola-če. Veliki broj svetskih gradova ima ih u ponudi. Želela sam da njihove ukuse, tradiciju i kulturu predstavim ovde kod nas, te da tako doprinesem našem posto-jećem pekarstvu i poslastičar-

stvu”, kaže Slavica Pilipović, vlasnica Dada Patisserie. U ponudi ove poslastičarnice su torte, kolači i peciva napravljeni po proverenim receptima velikih majstora francuske kuhinje. Slavica ističe i da u njihovoj izradi koristi isključivo prirodne sastojke – puter, pavlaku, crnu čokoladu (callebaut), orahe, lešnike, bademe, sveže voće itd. Navodi i da je najtraženije peci-vo – puter-kroasan, kao i da poslastičarnica ima dosta stal-nih kupaca.„Posetioci poslastičarnice uvek se vraćaju ponovo. Za mene je to i ogromna satisfakcija, i naj-bolji dokaz da sam na pravom putu. Posebno me raduje što je među stalnim posetiocima po-slastičarnice i dosta dece.”

www.dadapatisserie.com

5

Zdravi zalogaji iz cele Srbije

DelicentU prijatnom, svetlom i inspirativnom ambijentu na donjem Dorćolu, u Knića-ninovoj 3, nalaze se bistro i prodavnica Delicent. Otvoren sa ciljem da nepo-sredno uveže male proizvođače premi-jum prehrambenih proizvoda i konzu-mente, Delicent u ponudi ima prvoklasnu organsku i prirodno proizve-denu hranu i piće: ajvar, med, džem, pekmez, sir, suhomesnate proizvode, ulje, slatko, kompot, proizvode na bazi meda, proizvode od mangulice, sirupe i sokove, čvarke i duvan-čvarke, vrhun-sko vino, odabrane premijum rakije. Vlasnici Delicenta navode da su potpu-no posvećeni zdravim izborima kad je hrana u pitanju. Kad biraju dobavljače, najvažniji su im kredibilitet i kvalitet. „Sarađujemo s malim proizvođačima kvalitetne, zdrave hrane čije su znanje, vredan rad, vera, ali pre svega ljubav pretočeni i utkani u svaki proizvod. Neki od proizvođača su: Strela Leskovac, Gazdinstvo Aćimović, Slatka jesen, med Jović, Rajevac, Srećna koza, Sirana Jo-vanović, Farma Ranilović, PG Miloje Ži-

6

Nova adresa na Banovom brdu

Intergalactic Diner

Zavodljiva brza hrana Venecuele

Tepuy BelgradoU restoranu na Dorćolu, u Je-vrejskoj 3, mogu se doživeti au-tentični ukusi s drugog podne-blja. U Tepuy Belgrado navode da pozivaju sve da svrate do njih, i uživaju u ukusima latinoa-meričke kuhinje. Naglašavaju i da su za ove ukuse zaduženi ve-necuelanski kuvari.Na meniju nedavno otvorenog restorana su jela koja se sprav-ljaju po originalnim receptima, i koja su prepoznatljiva u kulturi brze hrane Venecuele. Tako ovde možete probati arepe – sitne pite s raznim sastojcima koje se mogu konzumirati kao glavno jelo ili kao prilog. Popu-larna je i veoma ukusna Arepa Pabellon – topla hrskava kuku-ruzna arepa s nadevom od dugo kuvane cepkane junetine, crnog pasulja, prženog secka-nog platana i rendanog sira. Prženi zeleni platano (zelena banana) ili Patakones, u stvari je banana-čips koji se služi kao prilog glavnom jelu, ili konzumi-ra kao predjelo, s mesom ili sa-

latom. U beogradskom restora-nu patakones apetajzeri serviraju se s junećim mesom i piko de galjo salatom, ili s pile-ćim mesom i zelenom salatom i šargarepom.Na meniju su i mnogi drugi au-tentični street food biseri Vene-cuele. Vredi probati pabeljon, jelo od sočne govedine, začinje-nog pirinča i crnog pasulja, kao i neodoljiva, pržena ili pečena peciva. Izdvajaju se okruglaste empanade s filom od mesa, sira, kukuruza, zatim i kačapas – tradicionalne palačinke od kukuruznog brašna, kao i te-kuenos – štapići od testa pu-njeni sirom. Tepuy Belgrado je prvi restoran venecuelanske brze hrane u na-šem gradu. Ima prijatan ambi-jent i posvećeno osoblje, a do-sadašnji posetioci navode da je hrana u njemu – autentična, slojevita, zavodljiva i – puna ukusa.

/ tepuybelgrado

Novo i uzbudljivo intergalaktičko ga-stronomsko putovanje dobilo je novu polaznu stanicu ove jeseni – treći u nizu originalnih Intergalactic Dinera otvoren je u parku do Požeš-ke ulice na Banovom brdu. Prepo-znatljiv dizajn, vrlo maštovito i zna-čajno proširena ponuda i svi burgeri i šejkovi koje ste voleli, čekaju vas na novoj lokaciji koja donosi sasvim nov koncept na meniju. Lucidno poigra-vanje predjelima, više nego moćna

selekcija glavnih jela, te magija po-slastica pozivaju na originalno ga-stro istraživanje novih jela i novih ukusa koji vas nikako neće ostaviti ravnodušnim. Osećaj je sasvim „out of space“, a destinacija obavezna za sve gastronaute.

Žarka Vukovića Pucara 1a011/355 11 15www.intergalacticdiner.com

New York usred Ada Mall-a

Restoran AdlerSvaki kutak priča drugačiju priču i svakim do-laskom birate drugačiji ambijent, zavisno od raspoloženja, društva i momenta. Da li ste za neki brzi radni doručak u bašti, s pogledom na šumoviti Senjak i Most na Adi, ili kompanijski sastanak na community stolovima; ili zakusku bez tenzije na preudobnim chesterfield sofa-ma… A možda je momenat da se isključite od svega, sednete za bar uz čašu probranog vina i razmenite koju neobaveznu rečenicu s barme-nom. Adler predstavlja novi karakter ugostiteljstva: 400 kvadrata enterijera u njujorškom stilu, 200 kvadrata terase, otvorena kuhinja u central-nom delu s mediteranskim specijalitetima, više od 60 etiketa vina, zanatski italijanski sladoled Gelato Mio, originalni recepti kolača iz sop-stvene proizvodnje Dolce Amore. Enterijer će vas podsetiti na njujorške bistroe, a internacio-nalni meni i karta pića pružiće vam usred Beo-grada ukuse Italije, Francuske, Španije…

Ada Mall, BeogradTel: 062/267-972www.restoran adler.rs

daju posebnu notu ukusa.Među mnogim varijantama koje ovde možete probati jesu i Poke od lososa i tune – sastojci su đumbir-sos, losos i tuna, zelena salata, rotkvice, mladi luk, cvekla, nori alge, mango. I druge poke činije imaju raznovrsne sastojke i neočekivane kombinacije – u njima se mogu naći i nori alge, vasabi, ananas, man-go, avokado, đumbir, šitaki pečurke, susam, pinjoli, razne semenke… Posetioci mogu i sami da naprave svoju poke činiju tako što će odabrati sastojke koje vole i koji im prijaju. Dosadašnji posetioci interesantnog restora-na veoma su zadovoljni. Vlasnici kažu da se mnogi rado vraćaju po novu poke činiju, te da su svi oduševljeni i količinom hrane i izne-nađujućim ukusima.Postoji i razvijena mreža dostave na kućnu adresu, naručivanje je moguće preko veb-stranice.

www.pokeolakino.rs

Egzotične havajske kombinacije

Poke OlakinoRestoran Poke Olakino na Novom Beogradu (Omladinskih brigada 86) prvi je u naš grad doneo brze i zdrave ukuse s Havaja. Otvoren je u martu ove godine, a vlasnici su dva bra-ta koji su tokom svog boravka na Havajima zavoleli tamošnju kuhinju i poželeli da je predstave kod nas. Poke na havajskom znači – „iseći poprečno na komadiće”. Reč je o jednom od osnovnih jela na Havajima koje se često opisuje kao – dekonstruisani suši. Esencijalni havajski poke čine komadi tune s pirinčem. A kako je popu-larnost ovog jela rasla, nastale su mnoge va-rijacije na originalni recept. U njegovoj pri-premi koriste se različite vrste ribe, baza od prinča, kinoe, ili salate, i različiti sosovi. Aleksandar iz beogradskog Poke Olakino navodi da je suština u pripremi, te da se uvek koristi sveže voće, povrće i riba, u kom-binaciji sa sosom koji se proizvodi u kuhinji restorana. U pitanju je zdrav koncept ishra-ne, a specifični sosovi čitavoj kombinaciji do-

Puls grada

7

8

Meksička kuhinja

Norteño Mexican Street Tacos

Libanska pekara

Furuna

Norteño Mexican Street Tacos otvoren je u sred Crvenog krsta. Na prostranom platou između visokih solitera, iza malog kiosk pulta služi se autentični, ručno pravljeni, severnomeksički ta-kos. Pod devizom „ulična, ali ne i brza hrana“ takose pripremaju Jelena i Havijer, koji su na ovu ideju došli malo po malo, shvativši da u Be-ogradu nema takosa ni meksičke hrane kakvih se zaista može naći u Meksiku, gde su se i sami upoznali. Kako nemaju prethodnog iskustva u profesionalnom bavljenju kuhinjom, opredelili su se za jednostavnu ponudu koji umeju sami da naprave, i doneli ono što i sami najviše vole da jedu, bilo da su to vrste mesa ili klopa „koju ti mama spakuje za užinu“. Tako su nastali ta-kosi od tri vrste mesa u njihovoj ponudi: dugo kuvana junetina, u susret našem podneblju svi-njetina i piletina, kao i sincronizada, slasni ta-kosi koji se inače retko nalaze u ugostiteljskoj ponudi, a izdvajaju se jer se tek pečene tortilje spajaju topljenim sirom.U društvu agava i meksičke zastave upečatljiv je natpis na zidu koji na španskom pozdravlja rečima „S ljubavlju iz severnog Meksika“. Nor-teño takosi su baš tipično severnomeksički upravo zbog toga kako se priprema tortilja. Je-lena i Havijer su se opredelili za pšeničnu, ka-kva je karakteristična za sever zemlje, dok se na jugu koristi kukuruzna. Takođe, iako su svi sastojci pažljivo odabrani i kvalitetni, tortilja se posebno ističe jer je upravo ona osnova do-brog takosa. Kao i meso, priprema se satima, ali je za njen baš taj pravi ukus kao sa severa Meksika poslužila i mašina doneta specijalno u tu svrhu - da spoji dva udaljena kraja sveta.

Fotografije Norteno tacosa: Marko Risovićnortenjo.com

nortenjo nortenjo

Na zidu libanske pekare u Beogradu stoji ispis: „ljubav-na priča između Libanke i Srbina donela je do Beograda manaiš - autentično pecivo koji se može jesti u svako doba dana“. Libanska pekara Furuna nalazi se u Beo-gradskoj ulici, upravo s idejom da Beograd obogati au-tentičnim ukusima Libana koji se najbolje degustiraju kroz bogatstvo varijeta manaiša. Iako libanski restorani nisu novina kod nas, tradicionalni libanski doručak nam nije bio tako lako dostupan. Zato je Rajko Trojanović, čiji su roditelji akteri pomenute ljubavne priče Libanke i Sr-bina, odlučio da upravo na tom jelu zasnuje svoj mali bi-znis koji ima za cilj ne samo da nam približi hranu, već i udaljenu destinaciju s koje ona dolazi. Manaiš u slobodnom prevodu s arapskog znači razvu-čeno testo. Iako u pripremi izgledom najviše podseća na picu, u pitanju je nešto značajno drugačije, što se za-pravo jede urolano kao wrap. I iako se tradicionalno jede za doručak, prigodno je za bilo koje doba dana. Sličnosti koje ovo razvučeno testo ima sa picom su tako-đe u tome što se može jesti sa širokim varijatetom zači-na i dodataka, sa čini se beskonačnim setom kombina-cija. Uobičajeni libanski doručak podrazumeva manaiš za zatarom, orijentalnom mešavinom začina koja u sebi sadrži susam, timijan, origano, sumak, morsku so...U Furuni, libanskoj pekari, se može probati preko 10 vrsti manaiša, odnosno desetak kombinacija sa različitim dodacima. Lahme i kafta manaiši su sa junećim me-som, s crnim lukom, paradajzom ili peršunom, žibne je sa kačkavaljem, keshek sa suvim kiselim mlekom i još svašta nečim... ponuda obuhvata manaiše s mesom, vegetarijanske, pa i veganske. Takođe, Furunini manaiši donose nam i neke arapske ukuse koje smo mislili da do-bro poznajemo, ali sada stižu na sasvim nov način, pafalafel manaiš ne podrazumeva falafel pržen u dubo-kom ulju, već pravo iz furune.Da Furuna nudi autentično iskustvo libanskog doručka svedoči činjenica da dobar deo sastojaka koji koriste se ne može naći na našem tržištu, pa ih uvoze iz Libana, a iz daleke arapske zemlje je specijalno pristigla i sama fu-runa u kojoj se sve krčka.

/pg/furuna.srbija furuna.srbija

9

Kineska kuhinja

ElevenDokaz da je Beograd gastronomska metropola jeste i otvaranje malih restorana autentične ku-hinje koje otvaraju istinski kulinarski zaljubljenici koji nam dolaze sa raznih svetskih meridijana. Da, kineska kuhinja svakako je najzastupljenija, ali je restoran Eleven pravi pomak u odnosu na odomaćenu verziju kineske hrane koja je pre-plavila ove prostore. Kinezi koji govore samo engleski, pogled na plamen iz woka, drugačija jela, drugačiji način pripreme i obrade namirni-ca, sveprisutni čili koji daje uzbudljivo pikantnu notu, čorba sa paradajzom i jajima ili ona sa ćuftama umesto kiselo-ljute klasike, te niz nekih novih jela prerporuka su da probate neku dru-gačiju Kinu. Ambijent je više nego sveden, da budemo učtivi, ali je doživljaj više nego intere-santan.

Gospodar Jovanova 27061/210 03 49

Puls grada

10

Za kreativnost u kuhinji – nova kMix serija Kenwood predstavlja novu li-niju zadivljujućih proizvoda savreme-nog dizajna

Kuvati s uživanjem

11

Kenw

ood kMixKenwood kMix stoni

mikser: uređaj koji će svojim izgledom zaokupiti pažnju u svakoj kuhinji

Kenwood kMix stoni mik-ser, RRP XX, nudi savre-men dizajn, koji ni na koji način ne dovodi u pita-nje njegov vrhunski kva-litet, već ih samo nagla-šava. Dodatna metalik posuda daje ovom ure-đaju eleganciju, dok sjajni nastavci, poput čuvene Kenwood široke K-mutilice, mutilice za belanca i kuke za testo, inspirišu na to da u kuhi-nji ispoljimo kreativnost u punoj snazi. Ovaj apa-rat je zaista nezamenljiv svima koji uživaju u tome da eksperimentišu s ra-zličitim sastojcima, od mešenja hlebova različi-tih aroma do pripreme kolača i torti koje nas vraćaju u detinjstvo.

Kenwood kMix blender: spremite najraznovrsnije supe i potaže, napitke i sosove koji bude sva čula!

Ovaj uređaj može se smatrati velikim savezni-kom u kuhinji, jer ćete uz njegovu pomoć lako pri-premiti ukusne original-ne napitke, supe i pota-že, koji će svojim raznovrsnim bojama biti atraktivni i izazovni i va-šoj deci. Kenwood kMix blender, RRP XX, savr-šen je dodatak enterijeru vaše kuhinje, zahvaljuju-ći svom trendi izgledu i besprekornoj funkcio-nalnosti. Može se pohva-liti staklenom posudom otpornom na toplotu – ThermoResist™, u kom-binaciji sa sečivima od nerđajućeg čelika za sa-vršeno blendanje, ali i lo-mljenje leda.

Ručni mikser kMix: bez njega se ne može!

kMix ručni mikser je praktičan, s jednostav-nim sistemom upravlja-nja i različitim kontrola-ma. Biće vam pravi prijatelj u kreativnom izražavanju i pripremi najsavršenijih vazduša-stih mafina ili savršenog testa za picu.

Kenwood kMix Toaster: više od običnog tostera

Ukoliko želite da do-date lični pečat svojoj kuhinji, pravi izbor je Kenwood kMix Toa-ster, RRP XX. Maksi-malna funkcionalnost ovog uređaja obezbe-diće vam da napravi-te najukusniji i najma-štovitiji doručak i nezaobilazan je „sau-česnik” u tome. Pored standardnih ima i funkciju podgrevanja, odleđivanja, kao i do-datka idealnog za pe-civa oblika đevreka ili zemičke.

Aparat za vodu Kenwood kMix Kettle: pretvara doručak u čisto zadovoljstvo

Privlačnog, minimali-stičkog dizajna aparat za vodu Kenwood kMix Kettle, RRP XX, pripremu doručka pre-tvoriće u savršeni uži-tak. Ukoliko želite da održite temperaturu kafe ili čaja u skladu s ličnim preferencijama u tome će vam pomoći Kenwood kMix Varia-ble Temperature Kettle koji sadrži op-ciju za intuitivnu kon-trolu temperature.

Ukoliko ste osoba koja želi da izrazi svoju ličnost i u ku-hinji, predlažemo vam da ne tražite dalje od zapanjuju-ćeg savremenog dizajna kMix od Kenwood-a. Stilska i elegantna kolekcija proizvo-da za pripremu hrane i do-ručka dolazi u tri popularne boje – Spicy Red, Rich Black i Cool White. Bilo da kMix koristite za pripremu doruč-ka ili nekih sofisticiranih jela, ovaj premijum asortiman nudi kombinaciju vrhunskog dizajna uz odlične perfor-manse, što ga čini obave-znim za sve koji žele da osveže svoju kuhinju i isto-vremeno impresioniraju po-rodicu i prijatelje svojim kuli-narskim umećem i kreativnošću!Od Kenwood proizvoda iz kMix linije dostupni su slede-ći modeli:

Ljubitelji kuvanja, sada hra-nu možete pripremati u veli-kom stilu! Stigao je Kenwood sa svojom novom linijom kMix proizvoda, koje odliku-ju visoki kvalitet, moderan dizajn i izvanredna efika-snost.

Za

viš

e in

form

ac

ija h

ttps://w

ww

.em

me

zeta

.rs/pre

traziv

an

je/?u

pit=

ke

nw

oo

d&

sc

op

e=

54

6&

co

nte

nt=

pro

izvo

di&

lay

ou

t=g

rid&

limit=

15&

ord

er_b

y=

sc

ore

12

T E KST: P E ĐA K R ES O J E V I Ć

Ne, ovo je sasvim gastronomska tema. O tome kako i koliko ima veze sa „op-štom situacijom“, ostavljamo vam da procenite. Naša tema je moderna bal-kanska kuhinja ili New Balkan Cuisine. A nema prikladnijeg sagovorika na ovu temu od Vanje Puškara, čoveka koji stoji iza restorana Iris i Iva, kao i ispred niza volšebnih gastro kreacija inspirisa-nih upravo ovim, našim podnebljem.

Šta je koncept New Balkan Cuisine?

New Balkan Cuisine je redizajn balkan-ske kuhinje. Njeno prilagođavanje da-našnjici. Hrana je sastavni deo kulture jednog naroda, a kulture su na global-nom nivou u međusobnoj interakciji i utiču jedna na drugu. Taj uticaj se re-flektuje na sve segmente jedne kulture, pa tako i na hranu. To vodi neizbežnim promenama. Po meni tradicija pred-stavlja skup vrednosti. Kako bi dopustili tim vrednostima da žive, neophodno je pustiti da oblici evoluiraju i prilagode se vremenu u kom traju. Ukoliko se oblik, forma ne menja one postanu nevidljive i nestaju. Potiskuju ih forme i oblici iz drugih kultura koje u tom trenutku po-staju pitkije i razumnije. Sam koncept „lokalno“ je omogućio da svi meridijani dobiju svojih pet minuta i prezentuju svo bogatstvo svoje mikro lokacije. Skinuta je elitistička pozicija određenih nacionalnih kuhinja i omo-gućen razvoj i plasman svih delova sve-ta ravnopravno. Jedan od najzaslužni-jih kuvara za ovaj koncept Rene Redžepi je pokazao koliko Skandinavija može da pruži u pogledu gastronomije. Kopenhagen je postao jedna od vode-ćih gastronomskih destinacija... a nji-hov format postao inspiracija širom sveta. Nisam pristalica da za nešto ka-žem da je maksimum, ali Rene je vero-

New Balkan Cuisine je koncept prime-njiv od tezge na pijaci do restoranskog degustacionog segmenta. Savršena platforma za kreativno izražavanje.

Tvoja jela kroz jednu sasvim novu formu čuvaju izvorne ukuse autentičnih namirni-ca, kako nastaju?

Generalno gledano svi mi tokom dana permanentno apsorbujemo različite sadržaje (tekst, video, fotografija) koji ostaju delom memorisani. Taj miks koji se kolektuje u našoj glavi se obrađuje, personalizuje i pretače u primenjive for-me. Izrada našeg menija počinje čeki-ranjem šta je dostupno od sirovina. Do-stupne sirovine pakujemo u određen redosled po intenzitetu u meniju. Nakon toga krećemo sa modelovanjem samih jela. Uvek naglašavam da inspiracija kao takva može da bude svuda oko nas, ali mi moramo da se trudimo da ostane-mo u raspoloženju da budemo inspiri-sani. To je možda i najveći izazov. Tim i radna atmosfera su osnove tog stanja.

Šta je sledeći korak?Moja najveća ambicija je stvaranje održivog modela poslovanja koji je ute-meljen sa ljudima koji dele iste vredno-sti. Kako je moj posao teško razdvojiti od privatnog života želim da kreiram radnu i poslovnu atmosferu u kojoj mogu u potpunosti da uživam. Želim da zaokružimo proces sopstve-nom proizvodnjom. Ta proizvodnja omogućava bolju kontrolu i veću krea-tivnost. To će nam svakako doneti i nova znanja. Sticanje novih znanja je osnova motivisanosti svih članova tima. To nam svima omogućava sopstveni, a time i kolektivni razvoj. Bitno je da na-predujemo i da to osećamo.

Dva restorana koja vodiš imaju „isti potpis“, a ipak se razlikuju, u čemu?

Iris i Iva su savršen par. Iris je matični kreativni atelje koji okuplja publiku koja deli iste vrednosti kada je hrana u pita-nju. Istomišljenike. Specifičan format koji gradi blizak odnos sa ljudima koji ga posećuju počev od same činjenice da ljudi dolaze bez da su upućeni šta je tačno na meniju. To pokazuje da posto-ji startna doza poverenja koja se kasni-je samo nadograđuje. Iva je osmišljena kao rasterećujući sva-kodnevni format koji pruža dovoljnu dozu kreativnog pristupa, ali u meri da ne opterećuje funkcionisanje samog re-storana. Lišen je određenih restoran-skih normi i zamišljen kao jednostavno, funkcionalno, kreativno mesto za doru-čak, ručak, večeru. Kroz Ivu smo dobili mogućnost da simplifikovane verzije jela Irisa dobiju mogućnost da traju duže.Velika je promena kada iz ušuškanog stana izađeš na ulicu i pokušaš da ko-municiraš koncept NBC. Supernovo iskustvo za sve.

Projekat o kome maštaš...Uuu, kompleksno pitanje. Često sebe uhvatim u razmišljanjima možemo ovo, a i ovo, a realno i ovo. Primenji-vost koncepta koji obuhvata sve sfere koje me interesuju često vodi ka ma-štanju. Ali generalno sve to smatram jako izvodljivim ukoliko se za to nađe dovoljan broj ljudi koji imaju slična razmišljanja, vrednosti i pre svega svest. Ako treba da konkretizujem maštanje, onda je to definitivno Far-ma koja je na listi prioriteta. Sa sopstvenom farmom bi se otvori-la nova dimenzija, bar je tako u mo-joj mašti.

Moderna balkanska kuhinja

Gde smoi kuda idemo

Intervju

vatno osoba koja je najbliža tome kad je gastronomija u pitanju. Ne u pogledu po-jedinačnih jela već u pogledu koliko oso-ba je globalno nadahnuo svojim pristu-pom i otvorio im vidike kako bi se lično ostvarili. To je po meni najveća vrednost.

Kako se, koliko i zašto osla-njaš na lokalne proizvođače/dobavljače?

Naša ambicija je da kreiramo održiv mo-del saradnje sa našim dobavljačima siro-vina. Da zajedno sa njima gradimo naš proizvod. Po meni je ta interakcija od veli-kog značaja, kako u pogledu kvaliteta startne sirovine tako i u pogledu ukupne poslovne filosofije i sklada samog poslov-nog projekta sa okruženjem i zajednicom. Model „From Farm to Table“ nailazi na razne izazove tokom svoje implementaci-je. Nerazvijenost kako infrastrukture tako i poslovne svesti stavlja pred nas niz iza-zova u svakodnevnom poslovanju. Načel-no smo saglasni da čovek treba nešto da pokrene i da u hodu rešava određene anomalije koje se javljaju kao problem. Dok ne pokrenemo nešto ne možemo da uvidimo sve izazove. Bitno nam je da zna-mo čemu težimo i da razumemo trenutne okolnosti kako bi bili sigurniji u donošenju odluke za sledeći korak. Promene treba da budu postepene i u saglasnosti sa okolnostima. Na taj način garantujemo postizanje rezultata što u eksperimental-nim projektima poput NBC jeste glavna satisfakcija. Odnos sa samim proizvođačem zahteva obostrano razumevanje. Svaka od strana ima svoje zahteve i izazove koji moraju transparentno da se komuniciraju.

Koncept New Balkan Cuisine nije ograničen samo na degu-staciju i konzumaciju hrane, već ima i širi kontekst?

Spreman na otkrivanje novog i očuvanje tradicionalnog, speman na prožimanje i preispitivanje, kulinarski šef Vanja Puškar jesasvim otvoren za promišljanjeaktuelnih i budućih tendencija naovim prostorima

Moderna balkanska kuhinja

Gde smoi kuda idemo

13

14

L I D Lluksuzna rapsodija

Ako volite život i uživate u širokoj paleti njegovih zavodljivih nota, onda ste vi prava osoba za Deluxe zalogaje koji slede.

Deluxe kvalitet vam garantuje izuzetno uživanje u gurmanskim avanturama, koje ćete rado prepričavati i preporučivati vašimnajbližima. Probajte Deluxe proizvode i pripremite se za najukusnija iznenađenja kojima ćete se rado vraćati.

Ponuda važi od čet. 07.11. do isteka zaliha.

Deluxe gastro zalogaji Izabrano za odabrane

15

ŠkampiZamrznuto jelo sa dodatkomslatko-ljutog sosa, obareno i spremno za konzumiranje,270g škampa + 30g ljutog sosa

Najukusnije morske priče

Slatki dodir zadovoljstva

Čokoladne pralineMešavina čokoladnih

pralina sa punjenjem:

hrskava karamela, mlečni

krem sa višnjama, mlečni

krem sa krispijem ili

šampanj kremom i belom

čokoladom, 130 g

16

Restoran Credo je omiljeno mesto gde su gosti navikli na nedeljni branč, tematske večeri, degustacije vina, art vikende, sve krunisano pravim gastronomskim uživanjem. Nova sezona do-nosi i nova iznenađenja, ovog puta okrenuta bogatoj kulinarskoj tradiciji i zabo-ravljenim receptima

T E KST: P E ĐA K R ES O J E V I Ć Kako biste predstavili novi meni restorana Credo?

Credo je prepoznatljiv po svojim je-dinstvenim jelima, to je nešto po čemu nastojimo da i dalje budemo zanimljivi i drugačiji. Novi Credo meni bi, možda, najbolje opisala i sekcija jela pod nazivom „Nešto iz starih kuvara‟. Ovim jelima želeli smo da probudimo zaboravljene recepte i damo im novi, pomalo moderniji izgled i novo ruho. Polako uvodimo gastro publiku Beograda u nešto zanimljivo i neočekivano, a što će biti predstavljeno početkom sledeće godine.

Kada bi po jedno jelo tre-balo izdvojiti iz svakog segmenta jelovnika, koja bi to jela bila?

Teško je izdvojiti svega par jela, ne-kako bi značilo da na ostala jela ni-smo podjednako ponosni.Ako bih morao da biram nešto u šta verujem da će zaista biti prepo-znatljivo i upečatljivo, onda bih re-kao da su to urban burger sa cep-kanom govedinom, tartar dimljene pastrmke sa valdorf salatom, do-maće taljatele sa četiri vrste para-dajza i mladim sirom, kanzas supa i losos na pireu od graška sa ćurizo kobasicom.

Koja svetska kuhinja, od-nosno koji šef su najviše uticali na Vas?

Kada ste svim bićem u gastronomi-ji, apsolutno svaka kuhinja ima ne-što što će vas oduševiti i ostaviti neki deo svoje kulture u vašim jeli-ma. Italijanska kuhinja je, recimo, nešto što je gurmanima dalo mno-go više od paste i zaista uživam u istraživanju specijaliteta iz svake italijanske regije. Ako govorimo o šefu koji je puno traga ostavio u mom radu, to je svakako Bakić Ko-

mnen. Dugogodišnje mentorstvo se izrodilo u pravo prijateljstvo i na kraju kumstvo. Bez obzira na to, on je neko ko je u mom radu ostavio najveći trag i bio sa mnom tokom celog dosadašnjeg puta.

Koliko se to vidi na no-vom meniju?

Rekao bih kroz smele kombinacije ukusa i začina i čist servis jedno-stavnih linija.

Najsmelija kombinacija ukusa koju ste napravili?

Moram priznati da ih je bilo dosta, ali izdvojio bih sorbe od komorača i sambuke.

A „klasika“ na koju ste ponosni?

Bez trunke dvoumljenja – sutlijaš!

Preporuka za desert?Credo koh sa dve vrste mleka uz slatko od divljih borovnica je nešto što će sigurno oduševiti kako do-maće, tako i strane goste.

Restoran Credo nas je na-vikao na niz dešavanja, od nedeljnog branča do te-matskih večeri, šta nas očekuje u ovoj sezoni?

Kao što smo rekli na početku, do-bre stvari ne treba menjati, samo ćemo im dati malo drugačiju notu. Očekuju vas novi Credo Gastro Art vikendi, nedeljni brančevi koji će iznova nositi drugu temu, degusta-cije vina, tematske večeri i mnogo toga još. Obećavamo mnogo dobre hrane i dobrih druženja.

Jela iz starih kuvara

IntervjuMilan Maksimović

17

Dobrodošli na mesto gde se umetnost spaja sa

gastronomijomš

Č Ć

Dolazi vreme slava, porodičnih okupljanja, stižu nam novogodišnji praznici. A prazničnu trpezu, bila ona tradicionalna ili moderna, teš-ko je zamisliti bez mekanih i miri-snih kiflica, buhtli ili štrudli. Po-gledajte zato recepte iskusnih domaćica i njihove savete kako da ove godine napravite najlepše đa-konije od testa

SLANE I SLATKEĐAKONIJE OD TESTA

Naš predlog

Spirale sa siromPotrebno je: • 40 g Alfa kvasca• 1 kašika šećera• 2 kašičice soli• 1 jaje• 1 belance• 100 ml ulja• 200 ml mleka • 200 ml vode • 900 g brašna

Još je potrebno:• 200 g omekšalog margarina• 30 g susama• 1 žumance• 300 g sira• 10 g lanenog semena

Autor: Suzana Mitić

Priprema:Kvasac izmrviti, dodati mleko, vodu, šećer i nekoliko kašika brašna. Sjediniti varjačom i ostaviti 5 minuta da krene kvasac. Nadošli kvasac sipati u posu-du sa manjom količinom brašna, do-dati jaje, umućeno belance, ulje, so i zamesiti testo uz postepeno dodavanje preostalog brašna.Testo pokriti prijanjajućom folijom i ostaviti 30 minuta da udvostruči.Naraslo testo podeliti na 6 jednakih delova. Svaki deo rastanjiti oklagijom što tanje i premazati ga omekšalim margarinom i slagati jednu na drugu koru. Poslednju ne premazivati. Posuti brašnom i od svih delova razviti veliku četvrtastu koru ali ne mnogo tanku. Tako veliku četvrtastu koru posuti do polovine izmrvljenim sirom pa preklopi-ti drugom polovinom testa. Razviti oklagijom koru ali ne previše tanko. Točkićem za testo seći štapiće na oko 1 cm širine a dužinu štapića odredite sami. Takav štapić, odnosno traku jed-nom rukom uvijate na desno nekoliko puta a drugom na levo nekoliko puta. Štapiće poređajte u pleh koji ste oblo-žili papirom za pečenje. Žumance umutite viljuškom sa nekoliko kapi ulja i premažite štapiće. Posuti semenkama po želji i susamom. Pustite ih da miruju desetak minuta (dok se ugreje rerna) i pecite na 200oC oko 15 minuta.

Saveti:Pecivo čuvajte u kutiji sa poklopcem jer ćete na taj način imati sveže pecivo nekoliko dana, naravno ako preostane.Štapići su idealni za doručak, večeru ali i kao dobra grickalica uz pivo. Ume-sto sira možete staviti i pizza punjenje.

18

19

Slatke bundevicePotrebno je:• 800 g brašna• 42 g Alfa kvasca• 2 kašičice šećera• soli po ukusu• 400 g pirea od bundeve• 300 ml vode

Štrudla s makomSastojci:• oko 500 g brašna tip 400• 120 g margarina ili masti• kockica Alfa kvasca• kašičica šećera• 250 ml mleka• 60 g šećera• prstohvat mlevenog karanfilića

Bavarske kiflice

Sastojci:• 600 g brašna• 25 g kvasca• 1,5 kašičica soli• 1 kašičica šećera• 1 puna kašika masti• 1,3 l vode• 3 velike kašike sode bikarbone.

Priprema:Razmutiti kvasac u 100 ml tople vode sa kašičicom šećera. Sačekati da nado-đe. U brašno staviti so, mast, 200 ml vode, nadošli kvasac pa umesiti testo. Ostaviti testo oko 30 minuta da nado-đe. Nadošlo testo podeliti na 8 obgi. Svaku obgu razviti u krug i svaku iseći na 8 trouglova. Svaki trougao smotati u kiflicu. U šerpu sipati 1 l vode i sodu bi-karbonu. Kad počne da vri ubaciti kifli-ce da se kuvaju po 1 minut sa svake strane. U tepsiju staviti papir za pečenje pa preko njega ređati kiflice. Posuti ih po želji susamom. Staviti bavarske kifli-ce u zagrejanu rernu da se peku dok ne dobiju odgovarajuću svetlo braon boju.

Autor: Tatjana Erić Stojanović Autor: Verica Poznanović Autor: Adilja Hodža

Za filovanje:• 100 g seckanih oraha• malo semenki bundeve• 2 kašike šećera

Za premazivanje:• 100 g marmelade• 100 g šećera• 100 ml vode

Način pripreme:U činiju sipajte brašno, šećer i so pa dodajte kvasac (koji ste razmutili u malo mlake vode sa dodatkom šećera i brašna) dobro izmešajte, a onda dodajte pire od bundeve pomešan sa mlakom vodom pa za-mesite testo. Testo prekrijte i ostavite da se udvo-struči, premesite pa opet ostavite da naraste. Po-delite testo na delove. Ja sam napravila jednu veću bundevu od testa i par manjih bundevica. Od sva-kog dela napravite lopticu i uvežite je kanapom kao što je prikazano na slici. Od većeg dela testa sam formirala loptu, napravila udubljenje i stavila 100 g seckanih oraha, 2 kašike kristal šećera i malo se-menki bundeve.Stavila sam bundevu i „bundevice” u pleh za pečenje, i ostavila 30 minuta da narastu a onda stavila u rernu na 220 stepeni na nekih 30-ak minuta da se peku, to jest dok lepo ne porumene. Prohladite malo bundevu i bundevice i pažljivo ski-nite kanap. Svaku bundevicu sam premazala pri-premljenim premazom. Stavite marmeladu, šećer i vodu na šporet da provri. Malo prohladite i prema-žite bundevu i bundevice.

Savet:Bundeva daje testu specifičan ukus, prelepu boju i izgled. Tri stvari koje su važne kada pravite ove bun-device su strpljenje, bundeva i kvasac.

Pantone Red 032C

Pantone Red 4625C

Saveti:Kada se kiflice posle kuvanja u sodi bikarboni poređaju u tepsiju staviti ih odmah u zagrejanu rernu da se peku. Kada su kiflice ispečene odlepiti sa papira i ostaviti tako da se ohlade. Bitno je odmah odlepiti dok je vruće sa pek papira kada se ohlade.

Za fil sa makom:• 220 g mlevenog maka• 100 ml mleka• 4 kašike šećera u prahu• 1 vanilin šećer• 20 g maslaca ili margarina

Za premazivanje:• žumance i malo vode• šećer u prahu za posipanje

Priprema:Mleko prvo malo zagrejte, jedan deo odvojite i u njemu razmutite kvasac sa kašičicom šećera. Preostalo mleko si-pajte u sud i u tako podgrejano dodajte omekšali marga-rin i mešajte dok se sav ne istopi. Dodajte brašno, šećer, karanfilić i na kraju nadošli kvasac i pomešajte. Zamesite testo i ostavite da se udvostruči. Za to vreme pripremite fil.

Priprema fila:Pomešajte mak, šećer u prahu i vanilin šećer. U šerpici zagrejte mleko da bude vrelo i dodajte maslac i rastopi-te. Tako vrelim mlekom prelijte mak i promešajte. Osta-vite mak sa strane da se ohladi i onda filujte. Nadošlo testo premesite i podelite u dva dela. Rastanjite testo oklagijom u veći kvadrat. Svaki deo premažite pripre-mljenim filom (fil podelite u dva dela). Sa strane testo presavijte i urolajte. Prebacite u tepsiju. Premažite žu-mancetom koje ste pomešali sa malo vode i pecite na 200 stepeni oko pola sata ili dok ne porumeni. Pečenu štrudlu pokrijte krpom da malo omekša. Pospite šeće-rom, u prahu secite i poslužite.

Saveti:Testo treba dobro rukama umesiti i premesiti nekoli-ko puta. Pripremljena štrudla treba takođe da odstoji pre pe-čenja da ponovo naraste.Da bi štrudla bila što mekša, nakon pečenja je treba prekriti.

Srbiju s Korejom pre svega pove-zuje ljubav prema zimnici, tj. fer-mentisanoj hrani. I to nije mala stvar, jer je kimči (kimchi) – uki-seljeni azijski kupus najvažniji sa-stojak korejske kuhinje. Pored ku-pusa, kisele se i krastavac i drugo povrće, što veoma liči na srpsku turšiju. Takođe, u Koreji postoji jelo slično pihtijama – i to je defi-nitivan znak da postoji neka tajna veza između trpeza Srbije i Koreje

T E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć

Kad stranci prvi put probaju korejsku hranu imaju određenu dozu zadrške, možda i straha, zato što je njen ukus jedinstven. Ukusi su snažni i kiseli zbog fermentacije. Obroci u Koreji podrazumevaju sto pokriven velikim brojem malih posuda, a važna karak-teristika korejske kuhinje jeste to što se menja sezonski. Neka od najpopularnijih jela u Koreji su kimc-

Mi kažemo turšija, oni kažu kimči!

Tem

a

hi, roštilj, palačinke s lukom i morskim plodovima, bindaetteok, pržene ili na pari kuvane knedle... Jelo bibimbap, pored kimčija, predstavlja još jedan stub korejske kuhinje. Sastoji se od pirinča pomešanog s ljutim sosom, susamovog ulja i različitih sezonskih sastojaka – spa-naća, klica pasulja, tikvica, krastavaca, prženih jaja, zajedno s mlevenim mesom ili sirovom govedinom. Za jelo se koriste štapići, što znači da se namirnice pre pripreme seku na sitnije komade. Tako sečene brže se kuvaju, pa se za njihovu pripremu troši neuporedivo manje energije.

20

Začini su veoma važni u pripremi hrane – neraz-dvojni trio su fermentisana soja (doenjang), so-ja-sos (ganjang) i crvena čili pasta (gochujang) uz dodatak meda ili slada. Ostali začini su beli luk, đumbir, semenke i ulje susama.Rezanci su česti, ako ne i glavni sastojci mnogih jela, a ponekad su jelo za sebe. I kod rezanaca po-stoji trio koji čine bibim guksu, začinjeni rezanci od pšeničnog brašna; kalguksu, kuvani ravni rezanci, obično u supi od ribe i dajkon repe; naengmieon, jelo od različitih vrsta tankih, ručno izrađenih reza-naca od heljde, koji se služe u velikoj posudi s lede-nom supom i limunom uz sveže voće i povrće. Najpopularniji deserti korejskog poslastičarstva su tteok, kolači od kuvanog i usitnjenog pirinča, i han-gva, koji se pravi od pšeničnog brašna, meda, še-ćera, i biljke yeot – voća i vrste jestivog korena.

KIMČIKimči se u Koreji priprema jednom godišnje, ali se jede tokom cele godine. Svaka porodica ima svoj recept, a sastojci koji se kisele mogu biti različiti. Osnova ovog jela je napa kupus, vrsta kineskog kupusa baechu, krastavac i bela ili daikon repa. Ovim sastojcima se dalje dodaju čili prah, luk, beli

luk, đumbir i jeotgal (jako usoljeni morski plodovi) i tako dalje. Postoje stotine varijanti kimčija naprav-ljenih s različitim povrćem kao glavnim sastojcima.Tradicionalno, kimči se čuva u zemlji u velikoj gline-noj posudi kako bi se sprečilo smrzavanje tokom zimskih meseci. To je bio primarni način skladište-nja kroz sva godišnja doba, a tokom leta, skladi-štenje u zemlji održavalo je kimči dovoljno hladnim i tako se usporava proces fermentacije.Kimči na neki način podseća na salatu od kiselog kupusa, ali je ukus mnogo intenzivniji zbog ljutine koja dolazi od čilija, luka i đumbira. Kimči s kiselim kupusom jede se uglavnom zimi, ali postoje i letnje varijante ovog priloga – koji se jede uz skoro sve: jaja, meso, supe, prženi pirinač...Šef Gwangho Choi iz Koreje je bio gost ambasade i pokazao nam prilagođenu verziju kimčija koji se pravi s namirnicama dostupnim u Srbiji.

21

BIBIMBAB – POMEŠANI PIRINAČBibimbap je jelo koje može veoma lako da se pri-premi, osnova je pirinač, a ostalo može biti bilo šta od povrća koje imate u kući. Ranije hrana kralja, bibimbap je danas najpoznatije jelo koje možete naći na ulicama Koreje. Uz, naravno, dodatak ne-zaobilaznih soja i paprika sosa. Sama reč bibim-bap znači – pomešani pirinač.

Recept za srpski kimči

Sastojci za sos za kimči:• 1/4 kruške• 1/4 jabuke• 4 crvene paprike (ljutine prema ukusu)• 1/4 luka• 70 g sosa od ribe• 70 g belog luka• 5 g đumbira• 10 g šećera• 100 g kuvanog lepljivog pirinča• 100 g aleve paprike

Dodatni sastojci:• izaberite omiljeno povrće kao osnovu – kineski

kupus, kupus, krastavac• 100 g rotkvice ili kelerabe• 50 g mladog luka

1. Usitniti sve sastojke za sos mikserom/blenderom.2. Iseći glavno povrće (kupus), rotkvice i luk na sit-

nije komade (zalogaje), posoliti i ostaviti da od-stoji 30 minuta.

3. Isprati povrće (ne previše) i ocediti.4. Staviti usoljeno povrće u veliku činiju i pomešati

sa kimči sosom.

KOREJSKI NAPITAK OD JEČMA I PIRINČA – SIKHYENapitak je sladak i hladan, s izraženim ukusom ječ-menog slada. Ovo piće je veoma popularno kao okrepljenje posle odlaska u korejsku saunu (Jjimjil-bang). Saune su veoma popularne u Koreji i većina radi non-stop.

Tem

a

22

HOTTEOKHotteok je korejska palačinka, popularna ulična hrana u Koreji koja se obično jede u zimskoj sezo-ni. Testo za hotteok se pravi od pšeničnog braš-na, vode, mleka, šećera i kvasca. Testo se ostavi da raste nekoliko sati, a zatim se loptice popunja-vaju slatkom smesom, koja može da sadrži smeđi šećer, med, seckani kikiriki i cimet. Ispunjeno te-sto se stavlja na podmazan tiganj i pritiska u veli-ki krug posebnim alatom od nerđajućeg čelika.Veruje se da je hotteok stigao s kineskim trgovci-ma koji su emigrirali u Koreju krajem 19. veka. Za razliku od mnogih kineskih palačinki, hotteok su punjene slatkim nadevima, koji odgovaraju ukusu Korejaca. Vrste hotteok-a se stalno menjaju, iako su najpopularnije tradicionalne sa cimetom i kiki-rikijem. Zbog visokog sadržaja šećera, jedan ho-tteok može imati čak 230 kalorija.

Recept za bibimbab

Porcija za 1 osobu

Potrebno: šolja pirinča, šolja vode, 30 g ti-kvica, 30 g klica pasulja, 30 g spanaća, 30 g šargarepe, puna šaka izrendanog kupusa, 1 jaje, 30 g teletine iseckane na tanke trake.

Potrebno za sos za teletinu: kašika soja-so-sa, 2 kašičice šećera, kašičica belog luka, malo bibera, nekoliko kapi susamovog ulja

Sos za jelo: soja-sos ili gochujang (sos od paprike)

Priprema: Oprati pirinač i potopiti ga u vodi na oko 30 minuta. Odstraniti vodu i sipati pi-rinač u lonac. Sipati svežu vodu (150 ml) u lo-nac i kuvati pirinač oko 5 minuta na visokoj temperaturi dok ne proključa. Smanjiti tem-peraturu i ostaviti da se kuva oko 10 minuta. Isključiti ringlu i ostaviti pirinač u loncu s po-klopcem još 5 minuta.

Kratko prokuvati klice, spanać, a zatim ih isprati u hladnoj vodi. Odstraniti vodu. Iseći tikvice i šargarepu na tanke trake, potopiti u slanu vodu kratko, a zatim propržiti uz meša-nje u tiganju. Pomešati sastojke za sos za tele-tinu, propržiti teletinu zajedno sa sosom u tiga-nju uz mešanje. Ispeći jaje na oko (za autentičan ukus, ostaviti jaje blago nepečeno i ređe; ovo pomaže da se umanji snažan ukus gochujang-a).Staviti pirinač u činiju tako da pokrije dno, a zatim složiti povrće i teletinu po površini. Na kraju preko svega položiti jaje.

23

24

U Beogradu je u gostima am-basade Koreje bio šef Gwan-gho Choi, inače pobednik korejskog izdanja MasterC-hef TV takmičenja. Šef Gwangho Choi je 2014. godi-ne pobedio 7.000 prijavljenih i odneo nagradu u vrednosti od 300.000 dolara. Posle po-bede na Master Chef-u, nje-gov život se dosta promenio, na neki način postao je am-basador kuvanja i često obi-lazi ambasade Koreje u razli-čitim zemljama sveta i pokazuje tehnike, namirnice i ukuse Koreje

Koliko ljudi poznaju ukuse Koreje?

U zemljama gde postoji veliki broj korej-skih restorana, ljudi imaju priliku da se upoznaju s našom hranom. U Srbiji mož-da nema restorana, ali ima mnogo ljubi-telja K-Pop muzike, pa samim tim ima i mnogo zainteresovanih da probaju i hra-nu Koreje. Pored toga što već dosta znaju o muzici ili popularnoj kulturi, ljudi u Srbiji kroz hranu žele da upoznaju celu zemlju.

Koja su najpoznatiji jela u Koreji?

Ono što Koreju predstavlja najbolje jeste kimči – to je fermentisano jelo koje se jede uz skoro sve. Ono što takođe pred-stavlja korejsku kuhinju jeste da se hrana priprema sporo i s pažnjom, nije previše slana, ima dosta začina, i dobra je za zdravlje. Neki od najvažnijih sastojaka u Koreji jesu beli luk i čili. Tu su takođe ulje od susama i samo seme susama.

U Srbiji volimo roštilj. Kakav je roštilj u Koreji?

Korejski roštilj je veoma popularan način pripreme mesa. Na stolu u restoranu već imate ugrađen roštilj i sastojci vam stižu sveži, tanko isečeni, a vi ih sami pečete. Tako mogu da se jedu svinjetina, piletina i morski plodovi, povrće naravno.

Šta je sledeći korak?Voleo bih da nastavim da podučavam lju-de kako da uživaju u kuvanju i kako da naprave jednostavnu korejsku kuhinju. Posle pobede na takmičenju dobio sam priliku da radim s ljudima, da ih poduča-vam, a takođe mnogo mladih ljudi žele da postanu kuvari. To je veoma dobra stvar!

Zdrava i aromatična kuhinja

Inte

rvju

25

Oko 90% plastike koju svakodnevno koristimo, iskoristimo samo jednom – a zatim bacimo, zato je važno da promenom navika utičemo na smanjenje plastike: plastične kese, pako-

vanje, pribor za jelo, slamke, pakovanja za poneti, itd…

T E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć

Smanjenje plastike za dobrobit planete

26

Plastika je danas postala veliki problem za okruženje, jer je nekada potrebno i preko 1000 godina za njenu razgradnju. Ogromne količine plastike završe u svetskim vodama, a čak 80 odsto ovog otpada potiče sa kopna.

PočetakPrva sintetička plastika – bakelit – proizvede-na je 1907. godine i to označava početak glo-balne industrije plastike. Međutim, brzi rast globalne proizvodnje plastike nije započeo sve do 1950-ih. Tokom narednih 65 godina, godiš-nja proizvodnja plastike povećala se skoro 200 puta na 381 milion tona u 2015. godini. Kako bi bolje razumeli ovaj broj, to je otprilike jednako masi dve trećine svetske populacije (5 000 000 000 ljudi).

Koji sektori koriste najviše plastike?Ambalaža u prehrani je dominantna sektor-ska upotreba plastike koja je na globalnom nivou činila 42% (146 miliona tona) u 2016. godini. Smanjenje ambalaže tamo gde nije potrebna je od velike koristi, međutim, važno je znati i da bi izbacivanje plastične ambala-že u potpunosti imalo ozbiljne implikacije po bezbednost hrane i moglo bi da dovede do povećanog negativnog uticaja na životnu sredinu.Plastična ambalaža u prehrani ima znatno niži životni vek proizvoda od ostalih proizvoda za koje se koristi plastika (kao što su građevinarstvo ili tekstil), i ova plastika čini skoro polovinu global-nog plastičnog otpada.Veliki deo plastike koju recikliramo možemo da recikliramo samo jednom ili dvaput. Ona će i kao reciklirana na kraju završiti na deponiji. To znači da dok je reciklaža dobra opcija za smanjenje ot-pada, ona i dalje ne sprečava da plastika ne za-vrši u našem okruženju. Recikliranje samo odlaže – a ne sprečava – odlaganje na deponiju ili spa-ljivanje.Zato je važno da preispitamo naše navike u kori-šćenju plastike za jednokratnu upotebu i da zaštiti-mo naše okruženje tako što ćemo smanjiti korišće-nje plastike tamo gde je moguće.

• Za razgradnju jedne plastične flaše je potreb-no oko 450 godina

• Svake godine se baci 20 milijardi plastičnih boca.

Smanjite upotrebu plastikeSmanjite sopstveni plastični otpad.

1. Umesto da kupujete vodu u plastičnim boca-ma, investirajte u filter za vodu i flaše za vi-šekratnu upotrebu. Bonus: dugoročno je jef-tinije.

2. Koristite vrećice za višekratnu upotrebu pri kupovini namirnica u rinfuzu (pasulj, oraša-sti plodovi..). Kupite ili napravite svoju vreći-cu za višekratnu upotrebu, samo je potreb-no da je perete posle upotrebe. Ili koristite plastične vrećice za zatvaračem koje takođe možete da operete i više puta da upotrebite.

3. kada je to moguće, izaberite proizvod zapako-van u ambalaži koja je bolja za okruženje (kar-ton ili papir)

4. Napravite sok od svežeg voća kod kuće i po-nesite sa sobom ili jedite voće, umesto da ku-pujete sok u plastičnim bocama. To je zdravije za vas i bolje za okolinu.

Upotrebite više putaIzbegavajte plastičnu ambalažu za jednokrat-nu upotrebu. Plastične posude možete koristiti za skladištenje hrane u frižideru, ili ih ponesite svaki put kada idete na pijacu za dopunu (če-sto se plastične posude koriste za maline, kupi-ne, jagode…)

Odbijajte nepotrebnu plastikuPri kupovini nemojte uzimati plastiku, svojim po-stupcima ćete motivisati prodavce da promene način upotrebe plastike.

1. ponesite sopstvenu šolju za kafu/čaj za ponov-nu upotrebu

2. tražite piće bez slamki (ako vam je slamka po-trebna, nabavite slamku za višekratnu upotre-bu)

3. Ponesite sa sobom posudu za višekratnu upo-trebu kada kupujete hranu za poneti

4. Izbegavajte male porcije koje se pakuju u pla-stiku (voćna salata, puding, ovsena kaša…).

PokupitePokupite smeće u vašem komšiluku i prilikom po-sete parkovima i plažama.

ReciklirajteReciklirajte plastiku koju više ne koristite, kao i ostale materijale koji mogu da se recikliraju (alumi-nijum, staklo itd.)Iako možemo uticati na smanjenje otpada kroz sopstvene navike, velike korporacije svakako ostavljaju mnogo veći trag. Ako smatrate da kom-panija može biti odgovornija u načinu na koji pa-kuje proizvode, potrudite se da im to i saopštite. Napišite pismo, pošaljite poruku na društvenim mrežama, ili izaberite proizvod onog proizvođača koji je odgovorniji.

Cetinjska kaže NE jednokratnoj plasticiMikser i UN women u Srbiji inspirisali su kafiće u Cetinjskoj 15 da se od 23. do 30. novembra, udruže sa više od 30 žena u borbi protiv jednokratne plasti-ke. Tokom ove sedmice kafići neće da-vati plastične kašičice, čaše, a ako je gostu baš stalo do slamčice, moraće da je izričito traži. Ugostitelji će, kao i žene koje učestvuju u ovom velikom izazovu, pokušati da pronađu alterna-tivna rešenja za plastiku.Više od 30 žena koje su iskazale želju da budu super-heroji u svojoj kući, komšiluku i na poslu i kažu odlučno NE jednokratnoj plastici, okupilo se kako bi prepoznale svoje najveće slabosti u svakodnevnoj upotrebi plastike. Domaćini će podeliti iskustva i rezulta-te istraživanja, koje su to vrste plastike koje iz naših domova najčešće završa-vaju na deponiji, šta stvarno može da se reciklira i kakvi su uslovi za recikla-žu u Srbiji. Predstavće i kroz sopstvene primere i životne navike, kakav ekološ-ki trag svako od nas ostavlja za sobom svakodnevno. Učesnice će imati prilike da čuju malo više o tome, kakve altrnativne opcije već sada imaju na raspolaganju, kako što lakše mogu da prihvate životni stil sa što manje otpada i kako da na pro-menu inspirišu druge.Na kraju, izmeriće se koliko svaki poje-dinac, domaćinstvo ili ugostitelj može da smanji plastični otpad koji na dnevnom, nedeljnom, mesečnom i naj-zad, godišnjem nivou doseže nesagle-dive razmere. Cilj akcije je da inspiriše malu prome-nu, korak ka održivijem i odgovornijem odnosu prema planeti koju od nas tre-ba da naslede nove generacije. Stva-ranjem kritične mase stvoriće se i sna-ga da se od proizvođača i pružaoca usluga (koji nas uz kupovinu proizvoda zatrpavaju nepotrebnim plastičnim ambalažama) zahteva promena njiho-vog ponašanja, ponude i odnosa pre-ma mušterijama.

Ekologija

27

KroasaniPrva asocijacija na kroasan je Fran-cuska – zemlja koja je proslavila ovo čudo od peciva, a malo ljudi zna da je kroasan nastao u Austriji. Da, kroasan je pecivo austrijskog porekla koje se pravi s puterom. Kipferl (kifla) je predak kroasana, i ovo pecivo je prisutno u Austriji još od 13. veka, u raznim oblicima. Samo ro-đenje kroasana – to jest, njegovo pri-lagođavanje od osnovnog oblika ki-pferla, povezuje se s 1839. godinom, kad je austrijski oficir August Zang osnovao bečku pekaru (Boulangerie Viennoise) u Parizu. Ova pekara, koja je u ponudi imala isključivo bečke spe-cijalitete, uključujući kipferl i bečki hleb, vrlo brzo je postala popularna i inspirisala francuske pekare. Francu-ska verzija kipferla dobila je ime po svom obliku polumeseca (kroasan) i postala je prepoznatljiv oblik širom sveta.U Francuskoj ćete u pekarama često videti i čuti reč viennoiserie, na engle-skom se reč prevodi kao pecivo. Na francuskom jeziku ova reč označava ljude i stvari iz Beča, glavnog grada

Au-strije – što znači da je taj tip peciva u Francusku došao iz Beča.Tokom godina kroasan je evoluirao, pekari su dodavali više putera kako bi dobili slojevita vazdušasta peciva. Iako kroasan nije prvobitno francusko pecivo, on je od 1920. godine postao nezaobilazni deo života u Francuskoj, a dalje se proširio širom sveta.Nažalost, danas sve veći broj pekara pribegava industrijskom testu koje se brže priprema, pa je važno u odabiru kroasana izabrati one koji su naprav-ljeni ručno – kako bi uživanje bilo maksimalno.

Pre

dsta

vlja

mo

Austrijaod kroasana do Mocart kugle Na

kuhinju Austrije su uticali zahtevni carevi i cari-ce, kao i bogata istorija koja je po-kupila uticaje različitih nacija – pa su austrijski specijaliteti toliko slični tur-skim, sprskim, mađarskim, italijanskim... Postoje i neka veoma popularna jela čije au-strijsko poreklo nije širom poznato, a zbog nekih jela su carevi „poludeli”, austrijska jela su čak regulisana zakonima... Ono što je va-žilo nekada, važi i danas, Austrija je ze-mlja u kojoj se dobro jede – od predjela, glavnog jela do deserta, od pite s jabukama, austrijskih knedli do bečke šnicle.

T E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć 28

Testo za kroasanKroasan je savršen kad ima mnogo slojeva, a naziv je dobio po svom obli-ku polumeseca (croissant). Kroasani i druga peciva napravljeni su od slojevi-tog testa s kvascem. U procesu proi-zvodnje na testo se nanosi dosta pute-ra, a konstantnim valjanjem i presavijanjem, koje se ponavlja nekoli-ko puta, na kraju se tehnikom koja se zove laminiranje dobija testo za kroa-sane. Rezultat ovog procesa je slojevi-to testo lisnate teksture. Lisnato testo i testo za kroasane je veoma slično (slo-jevi testa i putera koji se preklapaju) ali nije isto – razlikuju se po broju pre-klapanja i slojeva koji se dobijaju u procesu.

Bečka šniclaBečka šnicla je popularno austrijsko jelo koje često zauzima celu površinu tanjira.Bečka šnicla debljine nekoliko centi-metara, a nekad i nekoliko milimetara, pravi je predstavnik austrijske nacio-nalne kuhinje.

Nastanak recepta je predmet nekoliko legendi. Jedna kaže da je zlatna boja bečke šnicle simbol vremena kad su na dvorovima hranu ukrašavali listići-ma zlata. A druga legenda, koja se Au-strijancima uopšte ne dopada, jeste da je poreklo recepta iz Italije, gde po-stoji jelo Costoletta alla Milanese. U ovom receptu se koristi teletina s koskom, koja se zatim pohuje.Sam naziv šnicla – schnitzel – koristi se kao termin za istanjen komad mesa i dolazi iz nemačke i austrijske kuhinje, a najčešće je povezan s bečkom šnic-lom. Ipak, i mnoge druge zemlje imaju

slične specijalitete. Od Kanade, Evro-pe, Afrike i Australije, slični recepti su popularni, razlika je u količini poha i punjenju mesa.Za originalnu bečku šniclu koristi se mekana teletina. U Austriji i Nemačkoj je ovaj sastojak čak regulisan zako-nom. U pripremi se istanjeno meso prvo umače u brašno, pa u umućena jaja, i na kraju u prezle, a potom se prži u dosta ulja. Klasična šnicla služi se uz parče limuna i pomfrit, krompir s peršunom ili salatu s krompirom.Savet: Da bi šnicla bila zaista tanka i ujednačena, što osigurava da će se ravnomerno ispržiti, važno je da se pre pripreme dobro izlupa. Kako se ne bi upropastila struktura mesa, šniclu po-stavite između dve deblje folije i onda je lupajte. Tankoća omogućava da se i meso i poh prže istom brzinom.

Kroasan je naziv dobio po svom obliku polumeseca (croissant)

29

Za originalnu bečku šniclu koristi se mekana teletina

Carski omlet ili KaiserschmarrnCarski omlet je iseckana palačinka, koja je svoje ime dobila po austrijskom caru Francu Jozefu I. Kaiserschmarrn je popularni desert u Austriji, južnoj Nemačkoj, Mađarskoj, Sloveniji i se-vernoj Hrvatskoj. Ime Kaiserschmarrn je sastavljeno od reči Schmarren (iseckana palačinka) i Kaiser (car). Reč Schmarren može da znači i „lu-dost”, jer je car Franc Jozef bio „lud” za ovim jelom. Kaiserschmarrn je pa-lačinka napravljena od slatkog testa za koje se koriste brašno, jaja, šećer, so i mleko, koja se peče na puteru. Ka-iserschmarrn se može pripremiti na različite načine, a prilikom izrade be-lanca se obično mute odvojeno od žu-manaca, onda se brašno i žumanca mešaju sa šećerom, a ostali sastojci se dodaju. U originalnom receptu do-daje se suvo grožđe koje je pre kuva-nja natopljeno u rum, a vremenom su receptu dodavani: orasi, trešnje, šlji-ve, sos od jabuke ili mali komadi jabu-ke. Palačinka se deli – cepa sa dve vi-ljuške na komade u toku prženja, posipa šećerom u prahu i služi vruća sa sosom od voća.

Štrudla s jabukamaŠtrudla s jabukama je zaštitni znak Austrije, a prisutna je u različitim vari-jantama na celoj teritoriji nekadašnje Habzburške monarhije koja obuhvata Centralnu i Jugoistočnu Evropu.Iako su testo za štrudlu i sama štrudla popularni u celom regionu, veruje se da je originalni recept poreklom s Bli-skog i Srednjeg istoka. Punjena peciva su u Tursku, gde su burek i baklava i danas najpoznatiji specijaliteti, došla preko Egipta i Palestine. Turci su to-

Tradicionalna austrijska štrudla pravi se od pšeničnog brašna, vode, ulja, soli i opciono jaja

kom otomanske vladavine doneli štrudlu u Beč, i to kao hranu za svoje vojnike. U Beču se u Gradskoj bibliote-ci čuva najstariji sačuvani recept za štrudlu – manuskript iz 1696. godine. U njemu je opisana priprema štrudle sa slatkim kremom, koja je, pored štrudle s jabukama i sirom, jedna od najpopu-larnijih varijanti ovog punjenog slat-kog testa.Takođe su popularni nadevi za štrudlu i kajsije, višnje, trešnje, šljive, orasi i mak. Pored tradicionalnih varijanti, danas su popularne i egzotičnije vari-jante s kokosom, pistaćima, urmama, mangom... Uz toplu štrudlu uvek se služe sos ili sladoled.Testo za štrudlu bi trebalo da bude izuzetno tanko i elastično. Tradicional-na austrijska štrudla se pravi od pše-ničnog brašna, vode, ulja, soli i opcio-no jaja. Najvažniji kriterijum je da se testo dovoljno istanji – toliko da kroz njega može da se vidi. Prema legendi, lični kuvar austrijskog cara jednom je izdao dekret da testo za štrudlu mora biti toliko tanko da kroz njega može da se pročita ljubavno pismo.Upravo je testo to koje zahteva najviše veštine i snage, zato što je potrebno da se naizmenično obema rukama mesi oko pola sata. Zatim se ostavlja da se odmori, pa se dalje razvija na pobrašnjenoj površini i istanjuje sve više i više preko nadlaktica ruku. Kad je testo gotovo, postavlja se na po-brašnjenu krpu, puni filom i zatim uro-la uz pomoć krpe. Krajevi se ušuškaju i cela štrudla se premaže puterom i peče u rerni.U zavisnosti od recepta i zemlje, štrud-le se pripremaju od različitih vrsta te-sta – prhkog, kiselog, testa od krom-pira i sira.Štrudla je postala internacionalni slat-kiš, a u svakoj zemlji ima i svoj naziv:Austrija – StrudelMađarska – rètesSlovenija – štrudelj / zavitekSrbija – štrudla / savijačaRumunija – strudel.

Pre

dsta

vlja

mo Mocart kugle

Mocart kugle (Mozartkugeln) su pre-poznatljivi austrijski specijalitet koji ima bogatu tradiciju i pravi su primer austrijskog poslastičarstva. Jedan od najpopularnijih suvenira, Mocart kugle su postale sinonim za Austriju širom sveta. Mesto u kome su nastale Mo-cart kugle je Salcburg, rodno mesto Volfganga Amadeusa Mocarta, čije ime ovaj slatkiš ponosno nosi. Mocart kugle su nastale oko 100 godina posle Mocartovog rođenja, a njihov idejni tvorac je poslastičar Paul Furst. Sam proces pripreme je izgledao tako što je on formirao male loptice marcipana, koje je zatim oblagao kremom od pra-lina tako što ih je okretao na štapići-ma. Zatim je kuglice prelivao slojem crne čokolade.Kompanija Mirabell, koja je osnovana 1897. godine, nastavila je s proizvod-njom originalnih kugli, i danas je naj-poznatiji proizvođač ovog poznatog slatkiša. Usled velike potražnje, sredi-nom 20. veka proizvodnja je postala industrijska, ali se duh originalnog re-cepta i dalje održava – pa čak i u in-dustrijskim uslovima sam proces proi-zvodnje kuglica traje preko dva sata.

30

Kontakt: Mihailo Dolganove-mail: mihailo.dolganov@mccain.comGSM: 00381 63 606 372 www.mccain.rs

Distributer M&L International d.o.o.Ulica Oslobodenja 21, BeogradTel: 00381 11 3564 397

Nazovite odmah!

HRANA ZA PONETI

KU NA DOSTAVA

POSLUGA U SOBI

ŠVEDSKI STO

POSLUGA ZA STOLOM

JEDINSTVENI POMFRIT ZA SVE VAŠE POTREBE

DOSTAVADOSTAVASTOLOMSTOLOM

DELIVERY

90% LJUDI BI NARUČILO HRSKAVI POMFRIT3

POMFRIT KOJI

MENJA PRAVILA IGRE

# NEVIDLJIVI SLOJ ČUVA HRSKAVOST I TOPLOTU.

Oglas City Gourmet 235x295_nov_19.indd 1 07/11/2019 13:38:17

32

Izložba „Ono što niste znali da postoji. Ugrožena hrana iz celog sveta” predstavlja zanemarenu svetsku gastronom-sku baštinu, i podseća na uspešne akcije koje tu baštinu

čuvaju od zaborava

T E KST: J E L E N A J OVA N OV I Ć

HRANA KOJANESTAJEUgrožena hrana iz

celog sveta

Trend

33

Ovog oktobra izložba je predstavljena u Beogradu, pre toga je mogla da se vidi u Stokholmu, očekuju je gostovanja i u drugim evropskim gradovima. Multi-medijalna postavka predstavlja mnogo toga, naglašava važnost gastronom-skog nasleđa i raznolikosti, i skreće pa-žnju na rizik od nestanka pojedinih bilj-nih i životinjskih vrsta kao sastavnih segmenata ishrane.Izložba je deo projekta Food is Cultu-re/F.UTURE, koji finansira program Kre-ativna Evropa, a u Beogradu je realizo-vana u saradnji s Novom iskrom.

VAŽNOST GASTRONOMSKOG NASLEĐA„Prostor Beogradskog marketa i zajed-nica koju ovaj prostor okuplja isposta-vio se odličnim za priče o tome šta je zapravo gastronomsko nasleđe Evro-pe”, kaže Ivan Manojlović iz Nove iskre. U centralnom delu izložbe predstavlje-no je osam priča u formi kratkih doku-mentarnih video-zapisa koji posetioce vode kroz gastronomsko putovanje Evropom. Interesantno je bilo videti kratak film o prirodnom zaslađivaču Mana koji se dobija s jedne vrste drveta na Siciliji, o posebnom načinu pravljenja sira u francuskom baskijskom regionu, kao i o načinu pripreme hleba u regionu Kärn-ten u Austriji. Posetioci su mogli da sa-znaju i kako se priprema Gurpi – speci-jalitet od sušenog mesa jelena koji je izum nomadskog naroda Sami u sever-noj Skandinaviji, i da vide kako izgleda Añana dolina u Španiji, jedna od naj-starijih fabrika soli u svetu. Predstavlje-ni su i zapisi o posebnoj pasti koja se pravi na Sardiniji, o norveškom načinu pripreme haringe, kao i o karakteristi-kama karakačanske ovce koja se uzga-ja u Bugarskoj i Srbiji.

RIZNICA UKUSAIzložba je podsetila i na dragocen katalog Ark of taste (Riznica uku-sa), onlajn katalog koji je nastao 1996. godine u Torinu, u Italiji. Po-krenula ga je organizacija Slow Food

(www.fondazioneslowfood.com) sa ciljem da objedini svetsko gastro-nomsko nasleđe koje polako pada u zaborav. U ovom katalogu su detaljno opisane razne ugrožene namirnice i re-cepti, biljne i životinjske vrste. Katalog s preko 5.000 odrednica nalazi se na adresi www.fondazioneslowfo-od.com/en/what-we-do/the-ark-of-taste/, a nominacije iz čitavog sveta re-dovno pristižu. Ako, na primer, potražite Crnu Goru, videćete listu na kojoj je zabeleženo osam pojmova. Tu su, pored ostalih, i čaj od divljeg ljiljana, zaboravljena vr-sta luka crmnica, kao i lertha – začin-sko bilje koje su koristili pastiri još od 13. veka, a koje je poznato i kao divlji beli luk. Delovi crnogorske gastronomske baštine su i ukljeva, vrsta ribe iz Ska-darskog jezera koju danas pamte samo stariji lokalci, zatim i autentični lisnati kravlji sir iz brdskih delova Crne Gore, kao i sjenička ovca – vrsta ovce koja se uzgaja samo u severnoj Crnoj Gori i centralnoj Srbiji (i kojoj preti izumiranje). Na srpskoj listi Riznice ukusa nalaze se čak 32 ugrožena produkta. Među njima je i zimska kruška kaluđerka, koja se vekovima uzgajala u severnom delu centralne Srbije, u malim, izolovanim voćnjacima, i koja je danas ugrožena zbog toga što postoji i koristi se samo u manjim domaćinstvima. Na listi je i ba-reni sir koji se pravi u Majdanpeku, kao i jedan zaboravljeni srpski specijalitet – pestilj – starinski desert koji se pravi od šljiva. Na listi je i recept koji u Srbiji po-stoji još od rimskog doba. Reč je o rece-lju – slatkoj marmeladi koja se pravi od nefermentisanog soka crnog grožđa i bundeve.

PREPOZNATLJIVI LOKALNI UKUSIIdeja Ark of Taste je da podstakne lju-de da nominuju sve što iz gastronom-

Food is CultureProjektom Food is Culture/ F.UTURE organizacija Slow Food i njeni partneri žele da udahnu novi život namirnica-ma koje su zaboravljene ili pred ne-stankom, dajući tako javnosti moguć-nost da ih otkriju, virtualno posete mesta s kojih potiču, i da čuju priče o njima. Projekat Food is Culture/ F.UTURE ima za cilj da osvesti građane Evrope da je gastronomska baština sredstvo za izražavanje njihove zajed-ničke pripadnosti Evropi, i za bolje ra-zumevanje bogatstva i jedinstvenosti evropske kulturne raznolikosti. I da ih podseti da je važno da posvete više pažnje očuvanju i promovisanju naše zajedničke baštine hrane.Food is Culture/ F.UTURE finansiran je od evropskog programa Kreativna Evropa (uz doprinos Fondazione CRC di Cuneo) i predvođen organizacijom Slow Food. Partneri su Kinookus, Euro-pa Nostra, Nova Iskra Creative Hub, Transpond AB. Izložbu u Beogradu je podržalo Ministarstvo kulture i infor-misanja Republike Srbije.

Trend

34

skog nasleđa vredi zabeležiti, a što je danas ugroženo. Pretnje hrani koja je nastajala u lokalnim zajednicama, i ukusima koji su se negovali vekovima, danas su industrijalizovana poljopri-vreda, standardizacija ukusa, i glo-balizovano tržište. Inicijativa da se na jednom mestu sakupe svi značajni a ugroženi segmenti gastronomske ba-štine podstakla je i motivisala veliki broj ljudi da učestvuju, pošalju svoje nominacije, i tako probaju da saču-vaju tradiciju, prepoznatljivost, ukuse detinjstva, lokalni identitet. Popularni katalog svakog dana se uvećava no-vim predlozima i nominacijama, a njegovo proučavanje može da otkrije mnogo toga.

U najaviIzložbu „Ono što niste znali da postoji. Ugrožena hrana iz celog sveta” dizajnirala je Slow Food organizacija u saradnji s dizaj-nerkom i kustoskinjom Žozefin Vargo. Izložba će biti održana i u Briselu (proleće 2020) i Polencu (leto 2020), a moguća su i do-datna predstavljanja naredne godine, u institucijama koje po-kažu interesovanje za izložbu.

Mogu se saznati manje poznati detalji o istoriji, kulturi, nekadašnjem načinu ži-vota, kao i o namirnicama i receptima koji su dominirali u određenim istorij-skim periodima. Riznica rasvetljava i nekadašnje gastronomske trendove, kao i jelovnike i omiljene namirnice pri-padnika različitih društvenih staleža, i pruža uvid u gastronomske navike određenih krajeva jedne zemlje.

NOVE NOMINACIJEIvan Manojlović iz Nove iskre objašnja-va da je deo aktivnosti na aktuelnom projektu Food is Culture posvećen obo-gaćivanju Arc of taste kataloga. Reč je o takmičenju u kome mogu da uče-stvuju svi građani Evrope.„Takmičenje je počelo 7. oktobra, i traje do 15. marta 2020. Pravila su vrlo jed-nostavna: potrebno je pružiti što je mo-guće više informacija o hrani, odnosno namirnici koju nominujete, njenom ime-nu, i tome kako se koristi u kuhinji, kako je povezana s lokalnom kulturom i isto-rijom, i koje karakteristike je čine jedin-stvenom. Na kraju takmičenja žiri će izabrati jedan izuzetan proizvod koji će se predstaviti kao dodatak na među-narodnoj izložbi Ono što niste znali da postoji. Ugrožena hrana iz celog sveta. Pobednik će imati priliku da provede vi-kend u mestima Lange i Roero u sever-nom italijanskom regionu Pijemont.”Učešće u ovom takmičenju je onlajn, i dovoljno je posetiti adresu: www.fondazioneslowfood.com/en/what-we-do/the-ark-of-taste/nomi-nations-from-around-the-world/no-minate-a-product/

35

KAKO DO POPUSTA?

Za svaku kupovinu promotivnih proizvoda (posebno obeleženih u objektima), ili za svaku kupovinu u vrednosti od 500 dinara, dobijate 1 nalepnicu.Za određen broj sakupljenih nalepnica stičete pravo na kupovinu po 50% nižoj ceni. Nalepnice možete sakupljati u periodu od 18.10. do 08.01.2020,a popust možete ostvariti do 31.01.2020. Ukoliko nemate dovoljno sakupljenih nalepnica za ostvarivanje popusta željeni proizvod možete kupiti po redovnoj ceni. Na akciji ne učestvuju Jumbo proizvodi.

Sakupljajte nalepnice u Super Verui ostvarite 50% popusta na kupovinu Tognana proizvoda: - nerđajući escajg u elegantnoj kutiji- servis od finog porcelana(činija, šolja, desertni tanjir, plitak tanjir, i dubok tanjir)

Italijanska elegancijaza večeru sa stilom

Super Vero je obezbedio atraktivne i relevantne ponude za spremanje slava, kako bi potrošači uz velike uštede prošli kroz ovaj period. Za sve koji idu na slavu, pripremljeni su različiti elegantno upakovani poklon paketi, uz koje se može uštedeti do 309 dinara u odnosu na kupovinu pojedinačnih proizvoda koji čine paket.

*ponuda važi do 27.01.2020. ili do isteka zaliha

Kupite slavske poklon paketei uštedite do 309 dinara!

Kesten je jedna od najstarijih je-stivih biljaka, a danas sastavni deo jesenje trpeze. Kesten vodi poreklo iz Male Azije, a poznat je kao namirnica čitavu večnost – za njega se znalo još u kameno doba. U antičkoj Grčkoj je cenjen kao lek protiv povišene temperature i kašlja. Danas, kao i nekad, naj-važniji uzgajivači domaćeg keste-na su u Aziji – Kina, Japan i Južna Koreja, i na Mediteranu, od Špa-nije i Italije do Turske. Samim tim je kesten i važan sastojak nacio-nalnih kuhinja ovih zemalja

KESTENJE Orašasti plod jeseniT E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć

36

37

Orašasti plod bez glutenaKesten je orašasti plod koji ima prednost u odnosu na druge ora-šaste plodove: ima relativno mali sadržaj masti, malo kalorija, bogat je vitaminima i ne sadrži gluten. Zahvaljujući kombinaciji hranljivih sastojaka, jednako je hranljiv kao krompir i žitarice, i pritom se mno-go lakše vari od njih.Plod kestena se nalazi u bodljikavoj ljušturi koja ga štiti dok ne sazri. Tad se zelena ljuštura otvara i plod pada s drveta. Ljuska ploda je tan-ka, karakteristično smeđe boje i gorkog ukusa. Plod se pre jela mora oljuštiti. Različite sorte razlikuju se po veličini, boji i intenzitetu ukusa. Neke sorte čak moraju da se beru ručno, jer ne opadaju s drveta kad sazre. Drvo može da naraste do 30 m i najviše mu odgovara peskovito tlo. Najstarije drvo raste na Siciliji – Ke-sten od sto konja – i veruje se da je staro oko 4.000 godina.

Kesten – krompir za siromašneKesten može da se konzumira kao grickalica, sastojak predjela ili glavnog jela i deserta. Ipak, kesten nije uvek imao tu vrstu popularno-sti. Dugo je smatrano da je kesten „krompir za siromašne”. U doba ve-like gladi, kad je kukuruz bio redak i preskup, kesten je bio osnovna hrana. Kesten je tokom istorije spa-sio mnoge živote zbog visokog sa-držaja skroba, koji je omogućavao da se od njega pravi hleb. Malo ka-snije krompir je zamenio kesten.

UkusSirovi plod kestena ima gorak i brašnjav ukus i smatra se nejesti-vim. Potrebna je visoka temperatu-ra koja u kestenju razvija karakteri-stičan ukus, jer ona skrob pretvara u šećer i kesten postaje sladak plod.

PripremaPre nego što se kestenje ispeče, lju-ska mora da se zaseče na vrhu.Ovo se radi da plod ne bi eksplodi-rao u rerni kad se zagreje, od priti-ska koji se formira u plodu tokom zagrevanja. Nakon zasecanja kore kuva se u slanoj vodi, peče se u pećnici ili se prži u posebnoj perfo-riranoj posudi za prženje kestena, a može se peći na ćumuru ili plotni. Kad je spremljen, ljuska puca tamo gde je urezana i plod se lako ljušti.Pošto se svež kesten može održati samo nekoliko dana u frižideru, po-trebno ga je što pre obraditi. Plod koji je počeo da klija više nije upo-trebljiv za ishranu. Može se držati u zamrzivaču nekoliko meseci.

U fokusu

KESTENJE Orašasti plod jeseni

Kesten ima relativno mali sadržajmasti, malo kalorija, bogat jevitaminima i ne sadrži gluten

38

DesertiIntenzivni orašasti ukus kestena odličan je u desertima – od osvežavajućeg sladoleda, pre-ko kolača do pirea.Za deserte od kestena može da se koristi ovaj plod u različitim oblicima: kestenovo brašno, kesten-pire, ili celi plodovi kestena.

Kestenovo brašnoTamo gde je potrebno koristiti kestenovo braš-no, kesten se prvo suši i peče, jer je toplota

apsolutno neophodna kako bi se ra-zvio karakterističan ukus, i najzad se samelje. Tako spremljeno brašno kori-sti se za pravljenje kolača ili slatkih hlebova. Na ovaj način možete pri-premiti neobične verzije tradicional-nih kolača koje se mnogo lakše vare.

Kesten-pireZa kesten-pire plodove kestena treba prvo skuvati i oljuštiti. Onda se ispa-siraju i dodaju im se sastojci i začini prema receptu. Kesten-pire je popu-laran u Francuskoj, Mađarskoj i Au-striji. On je već sam po sebi veoma ukusan, ali se može i dalje preraditi

kako bi se napravili ukusni slatkiši kao što su sladoledi i parfei. U Švajcarskoj je specijalitet Vermicelles (ili crvići). Za pravljenje ovog spe-cijaliteta potrebno je pasirani kesten pomešati sa šećerom, vanilom, puterom i višnjevačom, i napraviti gustu masu, koja se pušta kroz presu kako bi se napravile duge tanke niti koje liče na kuvane špagete. Vermičele se jedu same ili sa sladoledom od vanile, šlagom ili puslicama.

Kesten u komaduKesten u komadu može se koristiti za pravlje-nje različitih deserata. Jedan od najpoznatijih u Francuskoj i Italiji jesu marrons glacees (uše-ćereni kesteni). Obe zemlje tvrde da je ovaj specijalitet nastao kod njih u 15. ili 16. veku. Kesten se ušećeri po istom principu kao i osta-lo voće i povrće: kuvani kesten se utapa u topli rastvor šećera, ili se njime preliva nekoliko puta. Nakon toga se suši dok voda ne ispari i kesten ostane okovan šećerom i ima čvrstu še-ćernu koricu. Ušećereni kesten se može jesti sam, ali i koristiti kao ukras na nekom većem desertu.

Pre nego što sekestenje ispeče, ljuska mora da se zaseče na vrhu

U fo

kusu

39

T E KST: L J U B I CA S L AV KOV I Ć

Lanci brze hrane prepoznatljivi su po tome što je ponuda uvek ista, u bilo kom kraju sveta da se nalaze. Prvi izaslanici globalizacije, prepo-znatljive boje McDonaldsa, Burger Kinga i dru-gih lanaca brze hrane, prostiru se na isti na-čin, u istom rasporedu, i s istom osnovnom ponudom koju boje, od severa do juga zemalj-ske kugle, od istoka do zapada. Međutim, po-stoje i oni fast food lanci koji se nisu usmerili na osvajanje sveta, i vrlo ih je teško naći izvan matičnih država. Ali zato u njima uživaju kultne statuse, a poneki i svetsku slavu, do te mere da putnici namernici pravo u njih hrle.

IKONE FASTFOODa

Svetska gastronomija

40

Brza hrana je najčešći guilty pleasu-re. Međutim, postoje i oni lanci brze hrane u kojima se ne samo uživa, nego se i obožavaju, i jedu ne s krivi-com, nego s ponosom. Da li je brza hrana samo brži izbor, ili je ipak prvi izbor, pa i kad se prevali pola sveta?

Fast Food lanci koji nisu napustili SADSeverna Amerika je u čitav svet izvezla prepoznatljive lance brze hrane, ali ipak najbolje čuva za sebe. Whatabur-ger je nastao u Teksasu pedesetih go-dina XX veka, a ime je dobio iz povika koji su navodno uzvikivali oni koji su ga prvi probali: „What a burger!” Danas je jedan od najpopularnijih lanaca juga SAD. Na Floridi je prepoznatljiv BurgerFi koji je zapravo iz restorana prerastao u fast food, a radi pod sloganom S far-me, ne iz laboratorije, nudeći meso ži-votinja koje su bile slobodno gajene. Američkim Midvestom vlada Culvers čija ponuda je najbolje poznata po sve-žim lepinjama, dok u omiljene američke burger lance spada Five Guys iz Virdži-nije zbog toga što koristi svežu govedi-

nu, ulje od kikirikija, i ni na jednoj loka-ciji ne poseduje zamrzivače. Naravno, velika je borba između za-padne i istočne obale, pa i kad su bur-geri i brza hrana u pitanju. Shake Shack je počeo od kolica s hot-dogom negde na Menhetnu, da bi postao pre-poznatljivo mesto za burgere u Medi-son Square Parku, čiji se red redovno proteže duž čitavog bloka. Živa je pole-mika da li je bolji burger ovaj na istoč-noj obali, ili ikona zapadne obale In-N-Out. Za razliku od svih prethodnih burgera i lanaca brze hrane, In-N-Out ima veoma brojnu i ozbiljno posvećenu publiku koja dolazi iz čitavog sveta, iako se ovaj burger ne može probati nigde istočno od Teksasa. Prvi In-N-Out otvoren je u Kaliforniji

Pre konzumerizmai globalizacijeVeliki broj evropskih zemalja ima lance brze hrane koji su lokalnog karaktera i, iako su u određenoj meri izašli iz okvira matične zemlje, u njima su najprepo-znatljiviji i najposećeniji. A neki od njih imaju i veoma dugu istoriju, mnogo pre pojave masovne potrošnje i industrije hrane kakvu danas poznajemo. Tako je nemački Nordsee specijalizovan za morske proizvode i ima nešto zdraviju ponudu, a datira još iz 1896. godine, dok švedska Sibylla još od 1932. godine širom Švedske i Finske nudi prepoznat-ljive kobasice, a sada i burgere, kebabe i razne druge mesne proizvode.U drugoj polovini 20. veka konzumeri-zam i globalizacija su promenili lice ze-mlje, pa i naše prehrambene navike, i dok McDonalds osvaja svet, širom Evrope niču lokalni prepoznatljivi lanci brze hrane. Iz predgrađa Lila, Francu-sku je sedamdesetih osvojio Flunch, prepoznatljiv po tome što meso griluje ispred (gladnih) mušterija. FEBO je ču-veni holandski lanac u kome se zapra-vo ništa ne priprema na licu mesta, nego se hrana preuzima iz vending mašina, metalnih zidnih pregrada u kojima leži meso prženo u dubokom ulju. U Rusiji se prostire Teremok koji se od uličnog kioska Moskve iz 1988. go-dine proširio na popularni lanac širom Moskve i Sant Peterburga, specijalizo-van za palačinke, blinije, ali i štošta drugo. Engleski je Spudulike, sveže pe-čeni krompiri, dok se iz Grčke proširio Goody’s, lanac burgera.

//////////////////

41

42

Zarada u drugom planu – da, i to postoji!Dok je McDonalds svoju ponudu bazi-rao na smanjivanju troškova korišće-njem zaleđenih proizvoda, In-N-Out je poštovao politiku da sve bude sveže i visokokvalitetno: za svaki burger meso je sveže spremano, pomfrit se pravi od sveže isečenog krompira, a milkšejk od pravog sladoleda. I ta razlika se do dana današnjeg oseća. A onda je In-N-Out otvorio prvi drive-thru i osvojio srca države koju su istovremeno osvajali i automobili. Scena vožnje luksuznim au-

davne 1948. godine, i postao prvi dri-ve-thru restoran u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama. Prepoznatljiv je po niskim cenama, ali i recepturi koja se nije menjala od dana otvaranja, i koja je, sudeći po hiljadama vernih mu-šterija, fantastična. Međutim, ova kom-panija, koja ima obožavatelje širom sveta, poznata je i po tome što ne prati praktično nijedno od pravila prehram-bene industrije, a ipak osvaja stomake i srca miliona. U industriji hrane, a pogo-tovo na polju brze hrane, jedno od osnovnih pravila je da se mora kon-stantno izlaziti s inovacijama kako bi se opstalo u samom vrhu, dok In-N-Out tvrdoglavo ne menja svoju recepturu preko 70 godina, a ne haje mnogo ni za marketing. U čemu je njihova tajna? In-N-Out priča počinje kad je američki veteran Drugog svetskog rata radeći u kuhinji ketering kompanije u Sijetlu upoznao svoju buduću suprugu, me-nadžerku restorana, i sa željom da se vrati u rodnu Kaliforniju, tačnije u pred-građe Los Anđelesa, nagovorio je da se nakon venčanja presele u toplije kraje-ve i otvore sopstveni biznis. U to vreme, taj prvi In-N-Out bio je drastično dru-gačiji od bilo čega što se moglo probati u Americi. McDonalds je već postojao i osvajao tržište, ali ponuda ova dva me-sta brze hrane jednostavno se ključno razlikovala.

Svetska gastronomija//////////////////

tomobilom kalifornijskim putevima kroz dr-vorede visokih palmi, uz otvaranje paketića hrane jarkocrveno-žute boje postala je iko-nična: In-N-Out je od burgera postao mali simbol sunčane Kalifornije. Meni ovog lanca brze hrane pre svega je jednostavan. U ponudi su tri varijeteta bur-gera: hamburger, čizburger i ikonični Dou-ble Double. Zatim, tu su nezaobilazni po-mfrit, gazirana pića iz automata i milkšejk u tri ukusa. Vremenom je In-N-Out ipak uveo i Tajni meni, ali on se na neki volšeban na-čin čuva pod velom misterije, samo za one koji su pravi poznavaoci ovog fast food re-storana. Naravno, izvorno kalifornijski, vre-menom su uveli još neke varijacije, kao što je proteinski burger – burger koji se služi bez hleba. Ipak, osnovna ponuda je i naj-popularnija.Da se ovaj lanac brze hrane ne ističe samo po sastojcima i kulinarskoj ponudi, već da svoje pristalice osvaja na svim planovima, govori i podatak da ima najmanji procenat radnika koji daju otkaze u odnosu na ostale lance brze hrane. Napredovanja u okviru firme su i te kako moguća, dok je i proseč-na satnica rada u ovom restoranu iznad minimalnih kalifornijskih primanja. Kako kompanija tvrdi, princip je da njihovo zado-voljno osoblje svoj pozitivan stav prenosi i te kako i na mušterije. Takođe, i sedamdeset godina kasnije, uz svu popularnost i rast vrednosti, kompanija je i dalje u rukama iste porodice koja ju je i osnovala. Dok se danas polemike vode da li In-N-Out zaista vredi onoliko koliko je obožavan ili je u pitanju čist hajp, kult ovog burgera ne prestaje da jenjava, ali i da se istočno od Teksasa samo prepričava. Ipak, u vremenu globalizacije i smanjivanja čitavog sveta, ima nešto magično i nezaboravno u tome da se u autentičnim ukusima može uživati samo tamo gde nastaju. Možda to i jeste tajna svih ovih nesvetskih lanaca brze hra-ne, želja da se konačno proba.

43

Krem supa od pečurakai krompira

Priprema:Krompir izrezati na kockice i staviti da se kuva. Suve vrganje potopiti u vruću vodu. U vodu sa krompirom dodati povrtnu (ili neku drugu) kocku. Kuvati dok krompir ne bude skoro kuvan. Pečurke iseckati i propržiti na maslacu, posoliti i pobiberiti. Pečurke se mogu kuvati zajedno sa krom-pirom, ali će čorba imati bolji ukus ako se pečurke proprže. Ubaciti pe-čurke u krompir. Na posebnoj tavi napraviti sos od pavlake za kuvanje tako što ćete na maslacu propržiti kašiku brašna i dodati kurkumu, so i biber i pavlaku za kuvanje. Taj sos takođe dodajte krompiru i pečurka-ma, i još malo kuvajte kako biste dobili željenu gustinu.

Za hladne jesenje dane nema ništa lepše od tople čorbice. Nema mnogo kalorija, ali krepi i daje osećaj sitosti, a nadasve čorbica je zdrav obrok. Ovog puta vam predlažemo krem čorbu od pečuraka sa Presi-dent pavlakom za kuvanje koja će ovom jelu dati bo-gat ukus.

Sastojci: Tri krompira 300 g šampinjona 100 g suvih vrganja 100 g šitaka kocka od povrća voda lovorov list 200 ml President

pavlake za kuvanje

malo President maslaca kašika brašna so, biber, kurkuma

Po kućama širowm Srbije aktuelna je sarma. Ko je makar jednom ne napravi do Nove godine, ne živi

u ovom delu sveta

Srpska kuhinja

Milja Lukić

44

Romansasa sarmom

Šta je zajedničko dizelašu, sarmi i da-nima u nedelji? Jedan stari vic.Ponedeljak. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sarma, sine. Sad sam je napravila.“ „U, jeee, sarma, sarma!!!“Utorak. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sarma, sine.“ „U, jeee, sarma!“Sreda. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sarma, sine.“ „Opet sarma?“ „Sarma od tri dana, najbolja.“Četvrtak. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sarma, sine.“ „Opet?!“ „Četvrti dan, isto dobra ko i treći.“Petak. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sar-ma, sine.“ „Opet? Nisi normalna. Do-bro, daj.“Subota. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sarma, sine.“ „U, je.ote, ti si ludača. Gladan sam, daj.“Nedelja. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sarma, sine.“ „Jel’ ima nešto drugo?“ „Nema.“ „Dobro, daj.“Ponedeljak. „Kevo, šta ima za ručak?“ „Sarma, sine. Sad sam je napravila.“ „U, jeee, sarma, sarma!!!“I tako dalje.

Ritual zvani sarmaNekome van Srbije ovaj vic verovatno nije smešan. Podseća na viceve apsur-da. A nama je jedino apsurdno što je drugima nerazumljiv. Ovo je crtica iz života Srbije, svakodnevica kad počne hladno vreme i kupus proglasimo za

Oko sarme ima dosta posla, ali je recept vrlo jednostavan, kao i za sva velika, proslavljena jela

45

dovoljno ukiseljen. Maltene je u svakoj kući isto. Prva sarma, kojom započinje sezona, sprema se i jede skoro pa ritu-alno, s primesama vračanja – kao da se plašimo da će, ukoliko sarma ne bude najnajnaj, cela godina biti bez-veze. Taj prvi put, spremi se zaista toli-ko da se jede po nedelju dana. I stvar-no je treći dan najbolja. Obavezni je deo jelovnika za slavu, Božić, nedeljni

Tajna je u kupusuKrenimo redom. Mnogi smatraju, i ja se potpuno slažem s njima, da je tajna prvoklasne sarme u – kupusu. Ali ne samo u kvalitetu kiselog kupusa, mada je i to vrlo važno, već u tome da li ste ga dobro oprali, odnosno da li ste pranjem „skinuli“ svu slanoću i ki-selost. Ako taj deo odradite kako tre-

ručak tokom zime... Jedemo je od oktobra sve do pred Vaskrs. Kao u vicu o dizelašu – kad završimo je-dan krug misleći da nam se smučila, počinje novi, sve Jovo nanovo.Oko sarme ima dosta posla, ali je recept vrlo jednostavan, kao i za sva velika, proslavljena jela. Od za-čina, koriste se samo so, biber i lo-vor. Na varijante s vegetom i ko zna čime – zaboravite, ako hoćete da se počastite punokrvnom, aristokrat-skom sarmom.

ba, uradili ste pola posla. Pitate se u čemu je trik. Nema trika – operite ku-pus tako dobro da mu „dušu izvadi-te“. U veliki lonac ili još bolje – vanglu, složite odvojene listove kupusa, nalij-te ih vrelom vodom da ogrezne, stavi-te odozgo šerpu ili kamen da listovi ne plivaju već da budu potopljeni, i ostavite tako najkraće 12 sati, a naj-bolje preko noći. Sutradan isperite list po list, još jednom nalijte vodom i po-novo operite. Listovi su spremni. To-kom pranja možete nožem da skidate središnji zadebljali deo lista, a možete i pred samo motanje sarme, svejedno je. Zašto je pranje važno? Zato što

spremate sarmu, a ne kuvanu turšiju. Gurmani će dobru sarmu osetiti po mirisu – ako „kiselo“ miriše, nema po-trebe ni da je probaju, već znaju da nije dobra.Postoji jedan problem. Ako kupujete kiseli kupus, moguće je da nikako ne možete da „ubijete“ kiselost. To upu-ćuje na dve stvari – ili je korišćeno sir-će (koje se inače ne dodaje prilikom ki-seljenja kupusa) ili je neka hemija u pitanju. Tada je dozvoljeno da u sar-mu, kad je smotate i složite u šerpu, odozgo stavite malo šećera i polijete vodom, ne bi li se izbegao miris turšije. Princip je isti kao i za sos od paradaj-za, međutim, dok šećer sosu daje šmek, onaj pravi ukus, u slučaju sarme to je mera kojom pokušavate da spa-sete stvar.

Geografske filosofijeNadev za sarmu spremili ste u pauza-ma pranja kupusa. Potrebni su vam luk, mleveno meso, pirinač, slanina, so i malo aleve paprike. Tu već postoji trik za fantastičnu sarmu po opštem meri-lu, ali vi naravno ne morate da ga se pridržavate ako vam je ukus drugačiji. Naime, bitna je mera – luka treba da bude najviše petina težine mesa, pirin-ča takođe, slanine najviše deseti deo težine mesa, a meso... To je već geo-grafska filosofija. U Šumadiji sarme prave od svinjetine i malo ćurećeg be-

log mesa, na jugu Srbije od junetine i malo svinjetine, u zapadnoj Srbiji od ju-netine i svinjetine ravnopravno, u Vojvo-dini od junetine, manje svinjetine i sa-svim malo guščetine. Svaki kraj ima svoju „mešavinu“. Donekle postoji objaš-njenje za ove razlike. Na primer, Šumadi-ja – poznata je po gajenju svinja, ali, kako je to meso masno, dodaje se ćure-tina, poznata po krtini i „suvoći“. Kome nije poznato, u ovom kraju je jedan od znakova „bogatstva“ kad umesto hleba jedete ćuretinu. U normalnom svetu to se zove „kurčenje“, ali dobro sad. Ipak, ćuretina kao dodatak svinjetini ima i te kakvo opravdanje – ukus je zaista bolji. I kod mesa postoji fora – sameljite ga sa slaninom, i to dvaput.Postupak je poznat: sitno isecite luk, stavite u ulje ili mast, malo propržite, po-solite, pa nastavite da ga dinstate uz dolivanje malo vode dok ne postane zlatnosmeđ i skoro sasvim se ne istopi kao kaša, dodajte meso, pržite dok ne promeni boju i sva voda ne ispari, pa do-dajte opran pirinač i malo aleve paprike, i sve lepo pomešajte. Isključite vatru, do-terajte ukus solju, i ostavite na ringli da se ohladi.U Dalmaciji i priobalnom delu Crne Gore sarme prave i od presnog poparenog kupusa ili kelja, isprže samo luk, dodaju meso i pirinač, ne stavljaju alevu papri-ku, već sve samo pomešaju i dodaju 1-2 jajeta. Ali, to je već neka druga priča.

Lepse su kad su maleSad ide deo s motanjem sarmi. Ako su vam listovi kupusa veliki, od jednog napravite dva ili tri, da vam sve sarme budu približno iste veličine. Sarme bi trebalo da su koliko je god moguće jednake, ne samo zbog estetike već i zato što se onda sve ravno-merno skuva. Najlepše sarme su one koje možete u jednom ili dva zalogaja da poje-dete. Na dno šerpe stavite malo masti ili ulja, prekrijte listovima kupusa, pa slažite redove smotane sarme. Na svaki red ide po jedan list lovora, nekoliko zrna bibera, suvo meso (što više) i po 1-2 režnja slanine.

Srpska kuhinja

46

Takođe, svaki red poprskajte za-prškom od masti i aleve paprike. Slaži-te tako dok ne popunite šerpu, ali da ostane najmanje tri prsta do vrha jer se sarma malo „naduje” kad pirinač počne da bubri, pa da ne kipi dok je kuvate. Poslednji red prekrijte listovi-ma kupusa, poprskajte zaprškom i na-lijte vodom. Nema potrebe da solite jer suvo meso i slanina doprinose slanoći.Nalivanje vodom – jedna od tačaka gde se vode teške polemike. U Šu-madiji i istočnoj Srbiji uopšte ne nali-vaju vodu, sarme krčkaju u masti. Ko voli, nek izvoli. I ko može da svari to-liku masnoću koja na uši izlazi.Rekosmo da je za sarmu za ponos naj-važnije dobro ispiranje kupusa, ali je isto toliko važno i kako je kuvate. Kad stavite šerpu na vatru, uključite sred-nju temperaturu, i kad provri, smanjite na najtiše, pa kuvajte najkraće dva sata. Obično se sarma pravi u velikim, širokim šerpama i kuva 5-7 sati. Ka-snije, svaki put kad je podgrevate, sarma je sve ukusnija.Poseban šmek je ako sarmu spre-mate u glinenom loncu. Onda je, kad je skuvate, premestite u rernu, na srednju temperaturu, da se zape-če. Ako je poslednja stavka pripreme rerna, onda je, kad je izvadite, popr-skajte malo vodom, tek da zacrvrči, pa je odmah poklopite. Napraviće se para koja ostaje unutar sarme i sve je meko, nema nikakvih suvih listova na vrhu.To je sav posao oko sarme. Da li vre-di? Vredi, i te kako vredi! Nije to obič-no jelo – to je romansa u kojoj ste na jednoj strani vi, a na drugoj „smota-na” sarma.

Postoje razne varijante tarta sa kruškama, od bo-gato rustičnih do onih jednostavnih sa kruškama iz konzerve. Mi vam, međutim, ovom prilikom predlažemo da isprobate elegantnu i luksuznu va-rijantu, koja na pravi način slavi dotično voće

T E KST: I S I D O R A S PAS I Ć

Poslastice

sastojci:

priprema

OVAJ RECEPT VAM SE U PRVI MAH MOŽE UČI-NITI PREDUGAČKIM ILI ZAHTEVNIM, ALI SHVA-TIĆETE DA SE PROCES PRIPREME VEOMA BRZO ODVIJA. OSIM TOGA, JEDNOM KADA GA BUDETE SAVLADALI I PROBALI, BIĆE PO-SLASTICA KOJOJ ĆETE SE BEZ RAZMIŠLJA-NJA IZNOVA VRAĆATI.

Sastojci za testo• 240 g brašna T-400• 70 grama šećera• ¼ kašičice soli• 1 kašičica narendane kore

limuna• 155 g putera• 1 žumance• 1 kašičica vanila ekstrakta

Sastojci za poširanje krušaka• 3 kruške• 1.4 l hladne vode• 400 g šećera• 2 štapića cimeta• 1 zvezdasti anis• 1 kašičica vanila ekstrakta• ½ limuna• kora od ½ limuna

Sastojci za nadev• 115 g putera• 115 g šećera• 115 g brašna od badema• 3 jajeta• 15 g brašna T-400• 1 kašičica vanila ekstrakta• ½ kašičice narendane kore limuna• 1 kašičica tamnog ruma

Elegantni tart sa poširanim kruškama

Kako biste formirali testo, u procesoru za hranu izmiksujte brašno, šećer, so i izrendanu koru limuna. Zatim ubacite kockice hladnog putera, pa pu-stite da se sastojci sjedine. Na kraju dodajte žumance i ek-strakt vanile, i opet dozvolite da procesor učini svoje. Ovakvo testo prebacite i pritiskajući ga ravnomerno rasporedite u kružnu posudu predviđenu za tart, čije se dno otvara kako bi se lakše izvadilo nakon peče-nja. Posudu prethodno prema-žite puterom, da se testo ne bi zalepilo. Odložite posudu sa te-stom u frižider, na najmanje sat vremena.

1.

48

Dodatni savetiKljuč je u tome da se koriste čvrste i skoro nezrele kruške, kako se tokom poširanja ne bi raspale. Kruške Kara-manka, Kiferov sejanac i Santa Marija su najbolje.Brašno od badema dobija se tako što se celi bademi na sitno samelju u pro-cesoru za hranu.Za još intenzivniji ukus, u fil dodajte malo cimeta i kardamona u prahu.Rum daje poseban šmek tartu, ali ga slobodno možete izbaciti, posebno ukoliko će ga jesti deca.Na kraju, ako želite, pospite tart šeće-rom u prahu.

Sada treba delimično da ispe-čete testo. To ćete učiniti tako što ćete ga izbockati viljuškom, a zatim prekriti folijom u koju ćete sipati sušeni pasulj. Ovaj trik služi tome da testo ne na-raste tokom pečenja. Sada, u rerni prethodno zagrejanu na 190° C, pecite testo 20 minuta. Nakon toga pažljivo skinite foli-ju sa sušenim pasuljem, pa te-sto pecite još 10-15 minuta, dok ne dobije zlatnu boju. Ostavite ga sa strane, da se potpuno ohladi.

Dok se testo hladi, poširajte kruške. U šerpicu sipajte vodu i šećer, pa pustite da na srednje jakoj vatri provri, a zatim do-dajte štapiće cimeta, zvezdasti anis, vanilin ekstrakt, i koru li-muna. Oljuštite kruške, ostav-ljajući im dršku, ali zato noži-ćem sa donje strane pažljivo izdubite deo sredine sa košti-cama. Premažite kruške polovi-nom limuna da ne bi potamne-le, a zatim ih pažljivo ubacite u vodu sa začinima, koja bi tre-balo da ih potpuno prekrije. Smanjite vatru, poklopite, te poširajte kruške 12-15 minuta. Pustite ih da se u tečnosti ohla-de na sobnoj temperaturi.

Za fil, ohlađene kockice putera i šećer mikserom promešajte u činiji. Nastavljajući da koristite mikser na slabijim obrtajima polako dodajte brašno od ba-dema, jaja, brašno, vanilin ek-strakt, izrendanu koru limuna, i rum. Za slučaj da nećete od-mah napuniti koru ovim filom, prebacite ga u frižider. Sada vam ostaje da sve sastoj-

ke spojite. Prvo ravnomerno rasporedite fil na koru. Onda presecite kruške na pola i od-stranite peteljke. Svaku polovinu isecite na tanke kriške, pa ih pa-žljivo rasporedite preko fila u nekoliko nizova, tako da uži de-lovi idu ka centru tarta. Pecite tart na 190° C oko 45-55 minu-ta. Kada se ohladi, pažljivo ga odvojite od dna posude, i servi-rajte.

2.

3. 4.

5.

49

Vrući, jaki i aromatični na-pici koji greju i okrepljuju u hladnim zimskim dani-

ma imaju sličan način pri-preme i dugu tradiciju. I

kuvano vino i kuvana raki-ja se prave zagrevanjem

bazičnog alkohola i doda-vanjem vode i šećera, a

smatra se da imaju i mno-gostruka lekovita svojstva

T E KST: J E L E N A J OVA N OV I Ć

Zavodljivizimski napici

50

51

U kuvanom vinu se širom Evrope uživa u danima Božića, i tokom či-tave zime. Ali malo ljudi zna da ovaj napitak datira još iz antičkog doba. Stari Rimljani su ga konzumirali da bi se zagrejali tokom hladnih zim-skih meseci. Kako se Rimsko car-stvo širilo, recept za kuvano vino se raširio po Starom kontinentu, pri-premao u raznim varijantama, i ostao popularan do danas. Tokom srednjeg veka Evropljani su kuva-nom vinu dodavali razne začine za koje se verovalo da su lekoviti, i da uspešno mogu da odagnaju razne bolesti i zaraze. Pored začina vinu su tokom kuvanja dodavane i razne biljke i cveće, kao prirodni zaslađi-vači. Vremenom je popularnost kuvanog vina u Evropi opala. Vruć napitak ostao je veoma popularan na seve-ru našeg kontinenta. U Švedskoj su se rado i često konzumirale njegove različite varijante (sa šećerom, me-dom, raznim začinima, mlekom). Kako je tih varijanti vremenom bilo sve više, Šveđani su ih sve nazvali jednim imenom – glog. Ovaj naziv je prvi put pomenut 1609. godine, a dva veka kasnije smišljen je i ko-njak–glog, varijanta kuvanog vina sa konjakom. Preduzimljivi trgovci vina tog doba su topli zimski napi-tak masovno prodavali u vreme Bo-žića, i doprineli pojavi novih običa-ja - od 19. veka kuvano vino je deo božićne tradicije u skandinavskim zemljama, ali i u drugim delovima Evrope - pije se tokom praznika, na raznim zabavama. Kuvano vino se pije dok je vruće, iz debljih staklenih čaša. Pravi se i od crvenog i od belog vina, a poseban ukus i miris duguje raznim začinima – lovoru, cimetu, karanfiliću, anisu. Dodaci su i vanila, med, indijski orah, đumbir, kardamon. U Evropi postoje najrazličitije varijante ku-vanog vina – pored začina dodaje se i voće, sveže ili suvo, kao i razna druga alkoholna pića - vermut, ko-njak, džin, votka, rum. U nekim re-ceptima kombinuje se više vrsta vina, a eksperimentiše se i sa slat-kim ukusom i kuvanom vinu dodaju slatki likeri. Zimska alkoholna po-slastica se u nekim krajevima pravi od slatkih vina kao što su porto i madera.

RECEPT ZA KUVANO VINOSastojci tradicionalnog recepta za kuvano vino su - suvo crveno vino (pola litra), voda (četvrt litra), 3 ka-šike šećera, pola kašičice karanfili-

ća, malo cimeta. Mogu se dodati kriška pomorandže, eventualno i korica limuna. Postoje dva načina pripreme – u prvom se vino zagre-va, i kad počne da peni dodaju mu se drugi sastojci. Po drugom re-ceptu svi sastojci se kuvaju zajed-no, takođe na tihoj vatri, oko dese-tak minuta. A da biste dobili posebno aromatično i ukusno vino potrebno je da ostavite sve da malo odstoji – da bi se začini raširi-

Kuvano vino

Kuvano vino se pije dok je vruće, iz debljih staklenih čaša

li u dovoljnoj meri i dodali vinu pun i sna-žan ukus.Postoji i lekovita varijanta kuvanog vina koja se koristi u slučajevima prehlade. U ovom receptu je potrebno najpre proprži-ti šećer, dodati vodu, potom i vino, i ku-vati dok se ne pojavi pena. Na kraju se svemu doda kašičica bibera.

52KUVANA RAKIJAU našim krajevima tradicionalno se priprema kuvana rakija. Rakija koja se kuva sa šećerom i vodom naziva se još i šumadijski čaj, i često se poslužuje tokom zimskih meseci – u opuštenim druženjima, na slavama, i neizostavno, tokom božićnih praznika.Znalci navode da se za kuvanu rakiju koristi ta-kozvana meka rakija, ona koja se dobija nakon prve destilacije. Najćešće se koristi šljivovica, ali mogu da posluže i sve druge vrste rakije – od kajsije, dunje, kruške (viljamovka). Sastojci uobičajenog recepta su - šolja šećera, jedna i po čaša rakije, 3 šolje vode. Najpre se u posudi (ili džezvi) rastopi šećer, uz povremeno meša-nje, dok ne dobije lepu braon boju. Kada se še-ćer karamelizuje, odmah se sklanja sa vatre, a zatim se dodaju rakija i voda. Potom se sve vra-ti na vatru, povremeno meša dok ne počne da ključa, i dok se šećer potpuno ne rastopi. A kri-stalna, providna rakija u procesu kuvanja dobi-ja boju ćilibara zahvaljujući braonkastoj boji karamelizovanog šećera. Savet za one koji kuvaju rakiju je da procene jačinu alkohola, te da dodaju više vode ako je rakija jača. Takođe se preporučuje i da rakija proključa nekoliko puta, da bi se oslobodio štetni metil-alkohol. Kuvana rakija se takođe pije dok je vruća, od-lično zagreva, i služi se u staklenim čašama od oko jedan decilitar. U selima u Srbiji naziva se vrućom rakijom, i smatra se da njeno umereno konzumiranje blagotvorno deluje na organi-zam, da štiti od prehlade i jača imunitet. Posto-je i recepti u kojima se umesto šećera koristi med. Prema narodnim verovanjima kuvana ra-kija pije se isključivo u mesecima koji imaju u nazivu slovo r - od septembra do aprila.

Kuvana rakija

Najpoznatiji crni tartufi dolaze iz Francuske, još

jedna crna – letnja vrsta tartufa – može se naći

u zemljama juga i jugoistočne Evrope.

Iz Pijemonta u Italiji dolazi veoma retka vrsta

belog tartufa. Miris ovog tartufa je veoma izra-

žen, a ukus blago podseća na biber.

Miris crnih tartufa je blaži, donekle sladak i ze-

mljan. Što se tiče ukusa, crni tartuf je intenziv-

niji i jači, a beli je blaži i mekši.

Beli tartuf je u sezoni od oktobra do kraja de-

cembra, crni tartuf sve do marta.info

//

Najpoznatiji crni tartufi dolaze iz Francuske

Za pronalaženje tartufa koriste se psi

Postoji oko 70 različitih vrsta tartufa širom sveta, smatra se da je šest jestivo, a oko tri se koristi u pripremi hrane. I definitivno su

jedan od najcenjenijih, i najskupljih sastojaka u pripremi jela

T E KST: J E L E N A P O P OV I Ć Đ O R Đ E V I Ć

Tartufi su najcenjenije gljive na svetu (gljive i pečurke su odvojeni mikroor-ganizmi), mogu se naći do pola me-tra ispod zemlje, na krečnom tlu, u korenju hrastova. Još uvek nije otkri-veno gde najbolje uspevaju tartufi, a zbog specifičnog mesta gde nastaju (tip zemljišta, dubina, korenje) ove toliko tražene gljive se veoma retko uzgajaju – što samo još više podiže njihovu cenu i potražnju.Za pronalaženje tartufa koriste se psi, koji su zamenili svinje – veoma dobre lovce na tartufe – jer psi ne-maju želju da tartufe i pojedu. Otkrivanje ove podzemne gljive nije nimalo lako, pa iskopavanje zahte-va veliko znanje i veštinu, za šta se koriste i dresirani psi. Zbog toga se tartufi porede s dragim kamenjem, pa su i cene veoma visoke (100 g crnog tartufa košta oko 50, a be-log 250 evra). Zbog bogatstva mirisa i ukusa, tar-tufe nije potrebno dugo pripremati – uglavnom se koriste tanko narenda-

ni preko jela. Odlično idu uz testeninu, jela od krompira i jaja, uz ribu i živinsko meso. Tartuf se kombi-nuje i s maslinovim uljem, belim lu-kom i biberom. Beli tartufi se jedu si-rovi, jer se obradom izgubi njihov jedinstveni ukus. Crna varijanta može da se kuva, ali samo kratko, i ne na previsokim temperaturama.Od momenta kad su skupljeni iz zemlje, tartufe je važno brzo upo-trebiti.Ukoliko su dobro ohlađeni na tempe-raturi od oko 4° C, tartufi mogu da stoje oko nedelju dana, crni malo duže traju od belih.Zbog nepravilnog oblika tartufe tre-ba očistiti od zemlje mekanom četki-com odmah pošto se iskopaju. Po-tom se operu i dobro osuše, a kako ne bi skupljali vlagu, čuvaju se u pi-rinču koji je higroskopan. Dodatni benefit ovakvog čuvanja tartufa je što pirinač upije njihov intenzivan miris, pa se kasnije može koristiti za pripremu rižota.

TARTUFIgljive od zlata

53

54

MEGGLE www.meggle.rs

BIOFAR

MC DONALDSwww.mcdonalds.rs

KENWOOD I DE’LONGHIhttps://www.delonghi.com/sr-rs

IRISSarajevska 54064/129 63 77www.newbalkancuisine.com

LIDLwww.lidl.rs

CREDOVase Čarapića 2-4(hotel Marriott Courtyard)011/400 30 03www.credorestaurant.rs

LESAFFREwww.mesimozajedno.rs

SMOKVICA www.smokvica.rs

str. 01

str. 02

str. 09

str. 10 i 11

str. 12

str. 14 i 15

str. 17

str. 18 i 19

str. 25

str. 31

str. 34

str. 35

str. 39

str. 43

str. 47

str. 52

str. 55

str. 56

MCCAINwww.mccain.rs

ADLERwww.restoranadler.rs

VEROwww.supervero.rs

PIZZA BARMutapova 5-7011 404 1555Bulevar Mihajla Pupina 165v011/222 54 67www.pizzabar.rs

PRESIDENTwww.presidentsrbija.rs

CARNEXwww.carnex.rs

HOME MADEwww.hmc.rsnarudzbine@hmc.rs

IVAKneginje Ljubice 11011/328 50 07www.newbalkancuisine.com

DTD RIBARSTVO DOO Ribellawww.ribella.netwww.dtdribarstvo.com

inde

x

Kontakt - Iva New Balkan Cuisine restoranKneginje Ljubice 11, Beograd+381 11 328 50 07iva@newbalkancuisine.com

Kontakt - IRIS New Balkan Cuisine restoranSarajevska 54, Beogradiris@newbalkancuisine.com

Radno vremePondeljak – Subota doručak, ručak i večera 9:00 – 24:00Nedelja doručak, ručak i večera 9:00 – 23:00

Društvene mreže newbalkancuisine newbalkancuisine

newbalkancuisine.com