U srcu Vra~ara, jednom od lep-{ih delova Beograda, nekakou{u{kano i udaljeno od grad-

ske vreve, sme{teno je jedno posebnomesto, mesto gde rade ljudi sa velikimsrcem. Mo`da je i to jedan od razlogaza{to ovo mesto nosi ba{ naziv „Zvucisrca“. ^im zakora~ite u ^ubursku 12,odmah ste zapljusnuti `amorom on-im finim - nenametljivim, prijatnommuzikom i veselim smehom.

Reklo bi se atmosfera u „Zvuci sr-ca“ nalik nekim sli~nim mestima, aliipak druga~ija. Ovde nema cenovnikave} gosti u posebnim kutijicama osta-vljaju onoliko koliko ele.

Pre zaposlenja na ovom mestumladi su pro{li obuku profesionalnih{ankera, konobara i ugostitelja.

Nasmejana i uvek raspolo`ena zarazgovor konobarica An|ela u kafi}uje od njegovog otvaranja. Ka`e da u ra-dionici „Zvuci srca“ {ije i pravi deku-pa`, ali ipak vi{e voli da uslu`uje ljude.

„Nedostaju mi ljudi i dosadno mi jekad ih nema. Ja sam konobarica ba{ za-to {to volim da radim sa ljudima. Gostisuper reaguju na mene, ljubazni su kaoi ja prema njima. Drago mi je kad gostika`u da im je kod nas bilo lepo, a pone-kad ni{ta ne ka`u pa se malo rastu`im,ali znam da nije do mene, nego su ljudi`urili pa nisu stigli ni{ta da mi ka`u.“

Dok name{ta masku, ka`e da joj jena po~etku bilo te{ko da se navikne. Ka-ko isti~e jedva ~eka da korona {to prepro|e, jer je „dosadila i Bogu i narodu“.

„Jedva ~ekam da pro|e korona dabismo mogli da se grlimo i ljubimo, ato sad ne sme da se radi jer moramoda se ~uvamo. Zbog epidemije nema-mo ni bend, a ja volim da pevam i |u-skam i zato elim da se ovo {to pre za-vr{i“, obja{njava nam An|ela i odlazida primi novu porud`binu.

Buka za {ankom na kratko je nad-ja~ala muziku. Nikola ve{to barata {o-ljicom za ukra{avanje i obja{njava davoli da radi druge poslove, ali da ipaknajvi{e voli da bude za {ankom.

„Volim da pravim kafe, kapu}ina iespresa zbog crtanja srca uz pomo}barmenske posude za mleko. Nije mibilo te{ko da bilo {ta nau~im. Gosti suzadovoljni i uglavnom im se sve dopad-ne. Dolazili su ovde glumci, peva~i,sportisti, ali ja ne razdvajam goste. Ka-da ne radim dosadno mi je, ali na|emneku zanimaciju, gledam ne{to nakompjuteru i telefonu“, pri~a Nikola.

Kako ka`e, najvi{e mu nedostaje{to u kafi}u nema gostiju kao ranije i

`eli da {to pre stignu vakcine kako biova situacija {to pre pro{la.

„Bio bih sre}an da se ovo zavr{i kakotreba i ja se trudim da budem kako tre-ba. Nije mi te{ko da nosim masku i pri-dr`avam se epidemiolo{kih mera, dr imdva metra distance, ne grlim druge i iz-begavam rukovanja. Sve to mi mnogonedostaje, ali dok po{tujemo mere, bi}esve u redu. Nadam se da }e slede}e go-dine sve biti u redu jer bih voleo da opetidem na letovanje“, ka`e Nikola.

Rad kao terapija

Ako se desi da nema posla u kafi}u,u radionici ga sigurno ima. Dok na ve-likom stolu jedni seku tkaninu od ko-je }e se sa{iti ceger, drugi spremaju cr-te`e i natpise koji }e se na njima na}i.Sve to uz nadgledanje vaspita~a.

Jedna od njih, Katarina Malen~i}, ob-ja{njava da oni poku{avaju da ove mla-de ljude {to vi{e uklju~e u socijalnu sre-dinu. Tako|e, istovremeno se trude daih {to vi{e usmeravaju jedne na druge.

„Oni maksimalno u~estvuju u izra-di proizvoda koje imamo u radionici iprodavnici, jedan od njih kroji, drugi{ije, tre}i crta. On jedni druge u~e no-vim stvarima i maksimalno uspevajuu tome. Na primer ako neko zna deku-pa`, on }e da nau~i nekog drugog da toisto napravi. Naravno, uz na{e nadgle-danje. Zapravo, ovaj rad je njima tera-pija“, napominje Malen~i}.

Tokom na{eg razgovora velika na-lepnica pada sa zida. Jedan od zaposle-nih odmah ustaje kako bi je podigao ivratio na mesto.

Druga vaspita~ica Jasmina Stanko-vi} obja{njava nam da je ovaj mom-kov samostalni potez zapravo velikinapredak. On je sam shvatio {ta trebada uradi, dok bi pre godinu dana toneko morao da mu ka`e. Objasnilanam je i kako {ira porodica posmatrarazvoj ovih mladih osoba.

„Ve}ina zaposlenih koji rade u kafi-}u, rade i u radionici. Neki od njih nisuu mogu}nosti, pa rade samo jedan po-

sao, ali mi se trudimo da ih nau~imo darade {to vi{e poslova. Roditelji ovdeostavljaju svoju decu sa punim povere-njem, jer mi sa ovim mladima radimojo{ od najmla|eg uzrasta. Reakcija {i-reg kruga porodice je ~esto veoma za-nimljiva. Nekad do|u tetke, ujaci i ~e-sto ostanu u {oku kada im ro|ak na-pravi kafu“, pri~a nam ova vaspita~ica.

Pored {iva}ih ma{ina, radionica jeopremljena {tampa~em i ma{inama za{tampanje dizajna na majicama, cege-rima, {oljama. Interesantno je da je do-sta proizvoda ukra{eno crte`ima i izja-vama zaposlenih koje su ostali zapisi-vali pa odlu~ili da stave na proizvode.

[ale na cegeru

Tu je i ma{ina za pravljenje magne-ta i natpisa na hemijskim olovkama, astolovi puni satova i poslu`avnikaukra{enih dekupa`om.

Nakon {to nam je pokazala ~itavproces izrade natpisa i dizajna na jed-noj {olji, Milena je proverila kada ma-{ina zavr{ava i ocenila da ima vreme-na da razgovara.

„Volim dekupa` i radila sam poslu-`avnike, to mi je kolega objasnio. Kad

moje kolege izjave ne{to zanimljivo,mi to stavimo na ceger. To ~esto buduneke {ale pa se njima smejemo. Volimda radim i u kafi}u i u radionici, samoda radim, jer znate kako se ka`e ‘rad jestvorio ~oveka, a nerad gospodina’, aja sam ~ovek koji voli da radi i voli dastvara“, obja{njava nam Milena.

Du{an voli da kelneri{e, ali ne volida pere sudove iako ga ostali zaposle-ni stalno opominju.

„Volim i da prevodim sa engleskogi dr`im ~asove mojim kolegama izovog jezika. Treba im malo vremenada nau~e, ali ja nisam strog profesor“,navodi Du{an.

Svi proizvodi u radionici spremajuse za prodavnicu koja se nalazi u okvi-ru ovog kafi}a. Tamo se prodaju maji-ce, sitnice za ku}u, {olje, ukra{eni sa-tovi i kutijice, min|u{e, ~ak i gumiceza kosu... Svako ko je poseti sigurno }ena}i ne{to za sebe.

Svaka promena tra`i postepenu primenu

Kafi} je otvorila humanitarna orga-nizacija „De~je srce“, grad Beograd jeustupio prostor, a Ministarstvo za rad,zapo{ljavanje, bora~ka i socijalna pita-nja pomoglo je u njegovom opremanju.

Kako ka`e Goran Rojevi}, predsed-nik ove organizacije, proces podr{kegrada i ministarstva je uvek dug jer jepotrebno ispuniti odre|ene procedure.Njihov slu~aj je jo{ te`i, jer su oni prvikoji su pokrenuli ovakav proces pa je

bio izazov kako ga uklopiti u pravni si-stem dr`ave, ali su to uspeli uz pomo}posve}enih ljudi iz gradske strukture.

Obja{njava i da nagle promene ko-je su dono{ene zbog epidemije jako te-{ko padaju njihovim zaposlenima.

„Njima je problem da se prilagoderestriktivnim merama koje moraju dase primene sada i odmah, za koje minemamo vremena da ih prilagodimo.Nagle promene kod na{ih zaposlenihdovode do nervoze i nemogu}nosti dasna|u u novoj situaciji. Zato je kod nasje svaka velika promena problemati~-na jer tra`i postepenu primenu“, obja-{njava Rojevi}.

U kafi}u trenutno ima pet stalnozaposlenih radnika. Nacionalna slu-`ba za zapo{ljavanje preko svojih sti-mulansa ispla}uje im plate. Ostalih 15mladih ljudi koji rade u lokalu tu su naobuci i pripremaju se za zaposlenje.Oni nisu u stalnom radnom odnosu,ali dobijaju nov~anu nadoknadu odsredstava koja se ostave u kutijicamana stolovima.

Ipak, Rojevi} strahuje da kafi} zbogdrasti~no smanjenog broja gostiju ne-}e uspeti da se odr`i.

„Na{i mladi su zaposleni zahvaljuju-}i stimulativnim merama Nacionalneslu`be za zapo{ljavanje. Onoga trenutkakad takve mere izostanu, verovatno }emorati da izostane i na{e funkcionisanjekao {to je sad. Re{enje za to je da posta-nemo preduze}e za rehabilitaciju i zapo-{ljavanje osoba sa mentalnim smetnja-ma, ali da bismo to postali moramo seregistrovati kao dru{tvo sa ograni~enomodgovorno{}u, kao dru{tvo koje }e stva-rati profit. Da bismo se registrovali ova-ko moramo da promenimo prostor jersmo ovaj u kom se nalazimo dobili kaoneprofitna organizacija. Tako da se svevreme vrtimo ukrug.“

Rojevi} obja{njava da je problem ito {to ih nadle`ni ne gledaju kao ne{tospecifi~nije od drugih, ve} ih upore|u-ju sa drugim lokalima.

„Nemaju za nas neke specifi~nemere, ve} nam se ~ini da uvode}i bilokoju restriktivnu meru, oni to uvodeuniverzalno, a kod nas ne postoji ni{tauniverzalno, ve} zahteva prilago|ava-nje. Na{im mladima su potrebni dru-gi ljudi koji }e se sa njima dru`iti, pri-jatna atmosfera koja je stimuli{u}a zanjih, kao i {to vi{e aktivnosti, jer se onitako bolje ose}aju, manje piju terapijui sve funkcioni{e kao da nemaju smet-nje“, zaklju~uje Rojevi}.

Dragana Jovanovi}

Specijalni dodatak povodom Me|unarodnog dana osoba sa invaliditetom

3. decembar 2020.

Specijalni dodatak Bez predrasuda Urednica: Bojana Ba~i} Marketing: Vesna La}arak Priprema: Slobodan Srem~evi}

Kako tokom epidemije radi kafi} i radionica „Zvuci srca“ u Beogradu

Jedva ~ekamo da pro|e korona da se grlimo i ljubimo

Kreativnim radom u radionici, mladi sa blagimmentalnim smetnjama u razvoju nadome{}ujumanjak gostiju i posla u lokalu. Ipak, navode daim gosti mnogo nedostaju

Kako dolazi do gubitka sluhaN a{e u{i nas povezuju sa svetom i omogu}avaju nam aktivno

u~estvovanje u `ivotu. Sluh je na{e najva`nije ~ulo i ve} u 4.mesecu trudno}e nero|eno dete mo`e raspoznavati zvuke.

Nagluvost se pre ili kasnije mo`e odraziti na psihi~ko stanje. Zato jeva`no slu{nu sposobnost {to du`e odr`ati dobrom. Prema podacimaSvetske zdravstvene organizacije jedna od pet osoba pati od gubitkasluha. Pacijenti u proseku ~ekaju sedam godina od dijagnoze do zaka-zivanja kod akusti~ara. Buka je, nakon starenja, drugi naj~e{}i razloggubitka sluha.

Razlikujemo gu-bitak sluha uzroko-van poreme}ajem uprenosu zvuka i gu-bitak sluha koji sebazira na poreme}a-ju u detektovanjuzvuka. Poreme}aj uprenosu zvuka obi~-no je uzrokovan me-hani~ki, na primeru{nim voskom. Naj-~e{}i oblik nagluvostije stara~ka nagluvost,kao i nagluvost uzro-kovana bukom.

Nakon 40. godine`ivota slu{na spo-sobnost po~inje po-lako da opada. Kako bi se delovalo protiv gubitka sluha koji polako nastu-pa, va`no je obratiti se na vreme otorinolaringologu od poverenja. Nai-me, u zavisnosti od uzroka pote{ko}e, sluh se mo`e za{tititi razli~itim te-rapijama ili se spre~iti njegov gubitak - kako bi se i ubudu}e moglo slu{a-ti i u~estvovati u razgovoru. U slu~aju dijagnostifikovanog gubitka sluhava`no je da se na vreme odlu~ite za nabavku slu{nog aparata.

Sluh je stvar poverenja i ne{to vrlo li~no zbog ~ega je kod dono{e-nja odluka u vezi sa slu{nim aparatom vrlo va`no stru~no i detaljnosavetovanje.

II III~ e t v r t a k , 3 . d e c e m b a r 2 0 2 0 .

Osobe sa invaliditetom koje su oblikovale svet

Tihi heroji: Ljudi koji su brisali barijere i granice mogu}egLista pojedinaca koji su svo-

jim doprinosom u~iniliplanetu bogatijom i svako-

dnevicu podno{ljivijom, a koje je`ivot poku{ao da ograni~i, pre-duga~ka je. Svakako, nisu samooni koji su stigli na stranice enci-klopedija jedini. Ima ih mnogo.Susre}emo se sa njima na dru-{tvenim mre`ama, u medijima,prodavnici i na ulici. U najve}embroju slu~ajeva oni su tihi heroji.

Kada bismo zamislili jedanmuzej u kom bi bila izlo`ena de-la umetnika koja su stvarala saodre|enim pote{ko}ama, u tojpostavci sigurno bi se na{le i slike~uvene Fride Kalo. Meksi~kaumetnica po~ela je da slika na-kon saobra}ajne nezgode koju jedo`ivela sa 18 godina. Ve}i deo`ivota provela je u invalidskimkolicima, {to je ni na trenutak ni-je spre~ilo da postane jedna odnajzna~ajnijih slikarki 20. veka.

Odmah pored nje svoje mestosigurno bi prona{ao i Mikelan-|elo, koji je stvarao umetni~kadela ~ak i kada je imao ograni~e-nu funkciju i pokretljivost {aka istopala. Nastavio je da koristi ~e-ki} i ~etkice sve do 89. godine.

Ve} u slede}oj prostoriji tu bibila sme{tena dela i Franciska Go-je, ~iji portreti su vanvremenski.Patio je od neurolo{kih problemakoji su sa sobom, izme|u ostalog,doneli i gubitak sluha, problemesa vidom, pa ~ak i probleme po-kretljivosti desne ruke. Njegoveranije slike bile su realnije, ali ka-ko je bolest napredovala, njegovaumetnost postajala je dramati~ni-

ja i ma{tovitija. Svakako, mogaobi da poslu`i kao primer da bolestne mora da ograni~i sposobnosti,ve} samo da ih transformi{e.

Druga polovina 19. veka done-la je Anrija Matisa, koji je nakonoperacije kancera umetni~ka delastvarao iz invalidskih kolica. Nijedozvolio da mu bolest ubije duh,te je poslednjih 14 godina `ivotanazvao svojim drugim ivotom.

Ne smemo zaboraviti ni na{eljude koji svakodnevno daju zna-~ajan pe~at umetni~kom `ivotu.Me|u njima bi se svakako mo-gao na}i Gruja Stani~kov, kogausporen razvoj govora i komuni-kacije nije spre~io da na pragutre}e decenije iza sebe ima ve}dve samostalne izlo`be. Njego-vog kolegu, Vladimira Magdeli-ni}a, gubitak sluha u ranoj fazi`ivota usmerio je na slikarstvo,gde je ostvario zavidne uspehe.

Ako bismo na trenutak poredmuzeja zamislili pozori{te ili bio-skop, tu bismo prona{li izvrsneglumce i reditelje, predstave i fil-move. Me|u glumicama tu bi bilajedna Sara Bernar, koja je osvajalapozornice i filmska platna {iromEvrope i Amerike. Nakon povredena sceni i usled komplikacija osta-la je bez noge. Nekoliko meseci jekoristila kolica, a onda je nastavilakarijeru i to bez proteze. Iako se ni-je kretala na sceni, to je nije spre~a-valo da do ivljava ovacije publike.Rame uz rame sa njom mogla bi sena}i i Neda Gligi}, koja se nakonoporavka od mo`danog udara, ko-ji je do`ivela sa samo 17 godina,pridru`uje amaterskom pozori{tu

„Branislav Nu{i}“ iz [ida. Do sadaje osvojila brojne presti ne nagra-de na festivalima {irom Srbije ivan, a veliki deo vremena posve}u-je i humanitarnom radu.

Re`iju filma u takvom biosko-pu potpisao bi Stiven Spilberg, tro-struki dobitnik Oskara i jedan odnajuspe{nijih filmskih reditelja. Udetinjstvu je bio maltretiran, kroz

{kolovanje se jedva provla~io, da bitek u 60. godini saznao da ima dis-leksiju. Verovatno bi glavnu uloguigrao Kristofer Riv, glumac poznatpo ulozi „Supermena“, koji je kra-jem pro{log veka pao sa konja i po-stao tetraplegi~ar, a ostatak ivotaproveo u kolicima kao borac zaprava osoba sa invaliditetom. Za-sigurno je i da bi ~uveni glumackoji je udahnuo ivot Hariju Pote-ru jednom od omiljenih ~arobnja-ka iz sveta knjiga, imao prime}enuulogu u jednom takvom ostvare-nju. Danijel Redklif pati od dis-praksije, neurolo{kog problemakoji naru{ava organizaciju pokre-

ta, ali ga to ni na trenutak nije spre-~ilo da bude deo svetskog fenome-na i Hari Poter fran{ize.

Ukoliko nastavimo da {etamojednim, kulturno bogatim, trgom,kada pro|emo muzej, pozori{te ibioskop, nai{li bismo i na koncert-nu salu, a odatle bi dopirali zvuci iglasovi svetskih poznatih muzi~arai izvo|a~a. Verovatno je prva oso-ba sa invaliditetom sa ~ijim delimasmo se susreli bio upravo Ludvigvan Betoven. Sa trideset godina jeprvi put po~eo da se suo~ava saoslabljenim sluhom, a nakon {to gaje u potpunosti izgubio, nastavio jeda diriguje, komponuje i svira.

Mo`da bi iz te sale dopirali

zvuci ~uvenog italijanskog teno-ra, Andree Bo~elija, koji punidvorane {irom sveta. Bo~eli je ro-|en sa slabim vidom, koji potpu-no gubi u 12. godini `ivota na-kon udarca loptom u glavu. Od-mah nakon njega, na scenu bimo`da nastupio i Rej ^arls, za-~etnih soul muzike, peva~, kom-pozitor, tekstopisac i sve {to je-dan muzi~ar jeste. I njega pratisli~na pri~a kao i Bo~elija. U pe-toj godini je po~eo da gubi vid, ave} u sedmoj je bio potpuno slep.

Na{ao bi se tu sigurno i StiviVonder, koji je od ro|enja slep, alii jo{ jedan u nizu primera borbe-nih i talentovanih individua. Ni{tamanje vredna, Jovana Lazi} ~eka-la bi svoj red pred publikom te za-mi{ljene koncertne dvorane. Naprelazu izme|u druge i tre}e godi-ne ivota dijagnostikovan joj je au-tizam. Me|utim, od 2009. godinekada biva jedan od izvo|a~a uokviru projekta „Vilinska pesma“,koji je izdao PGP RTS, pa sve do-sad, nastupala je na brojnim festi-

valima, a bila je i deo prvog inklu-zivnog mjuzikla ‘ arobno putova-nje’, bri{u}i sve prepreke i granicekoje joj je ivot postavio.

Iza koncertne dvorane bila bi ibiblioteka, a u njoj dela jednogVuka Karad`i}a, svako napisanona pismu koje nam je ostavio. Od-mah do Vuka, na{la bi se delaHorhea Luisa Borhesa, koji je osle-peo usled genetskog poreme}aja u55. godini `ivota. Nikada nije na-u~io Brajevu azbuku, tako da osta-tak ivota nije mogao da ~ita. Ipak,nastavio je da pi{e. Borhes je pu-stio da ga slepilo inspiri{e, ~estokomentari{u}i ironiju gubitka vi-da u momentu kada je direktorNacionalne biblioteke.

Ako ste gledali film „Ronila~-ko zvono i leptir“, ve} znate Bau-bijevu neverovatnu pri~u. @anDominik Baubi je bio urednikfrancuskog ELLE-a, istaknutinovinar i suprug i otac dvoje de-ce kada je, u 43. godini `ivota,do`iveo masovni mo`dani udar.Probudio se 20 dana kasnije pot-puno nem. Mogao je samo datrep}e levim kapkom. Iako umapotpuno netaknutog, ve}ina telamu je bila paralizovana. Uprkossvom lo{em stanju, Baubi je na-pisao memoare „Ronila~ko zvo-no i leptir“ trep}u}i kad god biosoba koja polako izgovara abe-cedu stigla do slova koje je tra`io.Knjiga je objavljena 1997. godi-ne, a Baubi je tragi~no umro sa-mo tri dana nakon toga, mada nepre nego {to nam je pru`io trajniportret izdr`ljivosti.

Nina oli}

Prevoz osoba sa invaliditetom- Iza|i za 15 minuta, ~ovek sti-

`e.- Ok, izlazim, hvala.Otprilike ovako izgleda moj

razgovor sa dispe~erom slu`beGSP Beograd za prevoz osoba sainvaliditetom. Budu}i da kaoosoba koja boluje od cerebralneparalize imam pravo na ovaj vidprevoza pre nekoliko godina sampreko Udru`enja za cerebralnu ide~ju paralizu Beograda imaopravo da podnesem zahtev kojimi je brzo i odobren. Od tada dodanas svakog jutra me redovnovoze na posao.

Mnogim ljudima je ovaj prevozjedini izlaz. Nije mali broj onih ko-ji zahvaljuju}i ovoj slu`bi sti`u dolekara, odlaze na terapije, idu u{kolu, na fakultet ili posao. Mnogizbog svog invaliditeta te{ko moguda koriste klasi~an gradski prevozili ne mogu uop{te, posebno oneosobe koje su slepe, te{ko pokret-ne ili u kolicima.

Na po~etku sam bio skepti~an,suzdr`an, rezervisan budu}i dasam navikao da u ovoj zemlji ni{tane funkcioni{e ili ako funkcioni{e- te{ko. Realnost me je sre}om br-zo demantovala. Slu`ba GSP zaprevoz osoba sa invaliditetom radiodli~no. Upoznao sam tridesetakvoza~a, mnoge putnike (korisnike)i dvojicu sjajnih dispe~era (dodu{esamo telefonski). Namerno izosta-vljam imena voza~a i dispe~era dane bih nikog uvredio ili zaboravioda spomenem, a svi oni zaslu`uju

makar ovako javno izre~enu za-hvalnost. Profesionalni su, stru~nisu, a iznad svega su dobri ljudi ko-ji po{tuju svoje korisnike. Umejuponekad da se na{ale, da vamulep{aju dan, a iznad svega da po-mognu, a to ~ine tiho i nenametlji-vo. Velika ve}ina korisnika s koji-ma sam se vozio je korektna, aliima i onih malo razma`enijih papi{u prijave za sve i sva{ta, i kadtreba i kad ne treba. Za sve ove go-dine s jednim voza~em je iskrsaoproblem, nisam ga prijavljivao, ni-je mi nikakva satisfakcija da se bilokome smanji plata, a da se su{tin-ski ni{ta ne re{i.

Prst sudbine je hteo da doti~nivoza~ sam shvati kako nije za tajzahtevan posao pa je svoju sre}ure{io sa oku{a negde u Nema~koj.

Ne mogu da zaboravim da me jejedan voza~ za vreme vanrednogstanja, kad slu`ba nije radila zakorisnike, pozvao i pitao da li tre-ba da mi se donese, da li imam sve{to mi treba. Imao sam sve i nijemi ni{ta trebalo, ali sama ~injeni-ca da su me se setili, iako im to neulazi u opis posla, divan je primerbrige za druge. Primera njihovebrige za korisnike je mnogo. Nesmem da ih navodim jer ih nisampitao za dozvolu da to uradim.Zanimljivo je i to da je Beograd je-dan od retkih gradova u Evropikoji je sistemski, koliko je to uop-{te mogu}e re{io problem prevo-za osoba sa invaliditetom. S obzi-rom da ipak ne `ivimo u [vajcar-skoj, treba re}i da nas prevozidvadesetak kombija koji se ~esto

kvare, pa bi bilo dobro da oni ko-ji ih nabavljaju nabave jo{ neki.^esta je situacija da kad voza~ipoku{avaju putnicima da pomog-nu da iza|u iz vozila ili spu{tajurampu za osobe u kolicima, osta-li u~esnici u saobra}aju sviraju itrube kao pleh muzika, iako suova vozila vidno i jasno ozna~ena,ali to je ve} neka druga pri~a odru{tvu u kojem ivimo.

Na sajtu GSP o ovoj slu`bi pi{esamo da je „prevoz osoba sa inva-liditetom javna delatnost poseb-nog prevoza putnika u Beogradukoji se obavlja kombi vozilima poprincipu ‘od vrata do vrata’. Kori-snici ovog prevoza su osobe obo-lele od distrofije, de~ije i cerebral-ne paralize, multiple skleroze, pa-raplegije i slepe osobe“.

Preciznijih podataka nema, aod traganja za njima sam odustaobudu}i da to kao i sa svim javniminstitucijama morate da razme-nite mnogo mejlova i da zvani~-no upu}ujete zahteve njihovojslu`bi za medijski nastup, da ob-ja{njavate {ta i za{to ne{to `eliteda uradite, ljudi koji tamo rade suveoma ljubazni, ali vas upu}uju,{to je o~ekivano i donekle razu-mljivo, na proceduru. Zato samse ovde ograni~io isklju~ivo nali~ne utiske i zapa`anja zato {tomislim da je postojanje ovakveslu`be va`no i mnogim osobamasa invaliditetom olak{ava ionakote{ku svakodnevicu.

Vladimir Matkovi}

Monitoring slu`ba Osobe sa invaliditetom u~estvuju u dono{enju odluka

Fond „Socijalni Be~“ brine ostarim licima, pomo}i oso-bama sa invaliditetom i bes-

ku}nicima, tako|e bavi se i saveto-vanjima o dugovima i primarnomza{titom za izbeglice. Ove godine}e se prvi put formirati Savet klije-nata fonda, a ukupno 9.000 klije-nata odseka za pomo} osobama sainvaliditetom su glasali od 19. ok-tobra do 26. novembra za svojepredstavnike u savetu. Kao demo-kratski izabrano telo savet }e ima-ti zadatak da zastupa interese oso-ba sa invaliditetom koji su klijentifonda, saop{tile je Kancelarija Gra-da Be~a u Beogradu.

„U fondu ‘Socijalni Be~’ jeu~estvovanje u dono{enju odlu-ka izuzetno va`no. @elimo da na-{i klijenti budu u centru procesa.Sa savetom klijenata smo dali ve-liki doprinos demokratskom de-lovanju“, izjavila je direktorkafonda Anita Bauer.

U septembru 2020. godine jeorganizovano okupljanje povo-dom izbora gde se 35 kandidata

predstavilo bira~ima i vodile su sepanel diskusije na razli~ite zna-~ajne teme. Zbog aktuelne epide-miolo{ke situacije doga|aj je odr-`an bez publike i prenosio se u`i-vo. Savet }e ~initi sedam pred-stavnika i sedam zamenika. ^la-novi su izabrani na period od petgodina, a rezultati izbora }e bitiobjavljeni na internet strani save-ta sredinom decembra.

Temelj saveta ~ini Konvencijao pravima osoba sa invaliditetomUjedinjenih nacija koja je usvoje-na 13. decembra 2006. godine. U~lanu 29 se tra`i „u~estvovanje upoliti~kom i javnom ivotu“ oso-ba sa invaliditetom.

Projekat je od samog po~etkaimao veliku podr{ku osoba sa in-validitetom. Tim koji je radio narazvoju i predstavljanju projektasara|ivao je sa krovnom organiza-cijom Be~kih socijalnih institucija,Interesnom grupom osoba sa in-validitetom i sa grupom od osamosoba sa invaliditetom koja je svevreme bila uklju~ena u proces.

Monitoring slu`ba je2019. godine sprovelaispitivanje o tome koli-

ko su bolnice prilago|ene osoba-ma sa invaliditetom. Ispitano jestanje u tri be~ke bolnice koje susme{tene u starim zgradama. Lif-tovi, rampe, toaleti i kupatila, tak-tilni sistemi za slepe i informacio-ne table su uglavnom pozitivnoocenjeni, iako ima prostora zapobolj{anje. Me|utim pojedinezgrade u jednom bolni~komkompleksu su spomenici pod za-{titom dr`ave. U tim zgradama`ivot bez barijera jo{ nije tema.Jedan od ~lanova Monitoring slu-`be koji je bio uklju~en u ispitiva-nje je naglasio da u novogradnjiautomatski treba imati u viduplaniranje i gradnju bez barijera.

Me|utim razumevanje pojma„barijere“ ne odnosi se samo naprepreke u gra|evinskom smislukao {to su stepenice ili uski toale-ti koji nisu prilago|eni invalid-skim kolicima. Postoje i druge di-menzije kao {to su jezi~ke, socijal-ne ili ekonomske barijere. Predra-sude i stereotipi predstavljaju so-

cijalne barijere, a suvi{e kompli-kovan jezik sagovornika tako|emo`e postati barijera. Kako se od-vija prijem u bolnici? Kako se sna-laze osobe sa invaliditetom? Kakoizgleda otpust iz bolnice? Kakva jekomunikacija sa zaposlenima ubolnici? Ispitivanje je pokazalo daje jezik medicinskog osoblja ~estokomplikovan i nerazumljiv oso-bama sa invaliditetom. Prijavlji-vanje u bolnici i prozivanje paci-jenata nije organizovano bez bari-jera, dok osobe sa psihosocijalniminvaliditetom vrlo ~esto nisushva}ene ozbiljno. Neophodno jesprovesti mere koje }e uticati napodizanje svesti i senzibiliteta.

Monitoring slu`ba grada Be~anadzire primenu, podsticanje iza{titu ljudskih prava osoba sa in-validitetom. Ona deluje nezavisnoi samostalno, a njen rad se zasnivana Konvenciji o pravima osoba sainvaliditetom Ujedinjenih nacija,prenosi Kancelarija Grada Be~a uBeogradu. ^lanove ~ine ~etiripredstavnika iz organizacija oso-ba sa invaliditetom, jedan pred-stavnik nevladinih organizacija iz

oblasti ljudskih prava i jedanpredstavnik iz nau~nih krugova.Oni biraju predsedavaju}eg izme-|u sebe sa dvotre}inskom ve}i-nom. Be~ka pokrajinska vlada po-stavlja ~lanove Monitoring slu`bena period od pet godina.

Monitoring slu`ba vodi ra~u-na o primeni Konvencije o pravi-ma osoba sa invaliditetom. Onainformi{e gra|ane o ovoj temi,sastavlja preporuke i izve{taje,odr`ava kontakt sa organizacija-ma koje rade sa osobama sa in-validitetom i prati zakone koji seti~u osoba sa invaliditetom. Jed-na od centralnih stavki Konven-

cije jeste pravo na ivot bez bari-jera, {to se odnosi i na bolnice.

Pored Monitoring slu`be po-stoji i Monitoring odbor, nezavi-san organ koji kontroli{e primenuKonvencije Ujedinjenih nacija nasaveznom nivou. „Bez barijera ni-je ~eklista, ve} stav. Tek kada po~-nemo da razmi{ljamo ‘bez barije-ra’, mo}i }emo stvarno da prevazi-|emo prepreke u svim dimenzija-ma. Po~injemo sa time da svugdeuklju~imo osobe sa invaliditetom,da im postavljamo pitanja i da onibudu deo procesa odlu~ivanja“, iz-javila je Kristine [teger, predseda-vaju}a Monitoring odbora.

Neuroth, jedna od vode}ih evropskih kompanija za slu-{nu akustiku, 10. decembra u Beogradu u Makenzijevoj53 otvara savremeni Centar za slu{ne aparate, savetova-nje i testiranje sluha. U ovom centru gra|ani }e mo}i bes-platno da testiraju svoj sluh i da testiraju sve modele slu-{nih aparata. Radno vreme centra je radnim danom odosam do 18 ~asova i subotom od osam do 13 ~asova.

Besplatno testiranje sluha

Foto:

Neur

oth

Foto:

BETA

PHOT

O/ M

ILO[ M

I[KOV

Foto:

Foto:

(c) R

egina

Hügli

ISKUSTVA U SVETU: BE^

IV ~ e t v r t a k , 3 . d e c e m b a r 2 0 2 0 .