Jedro (nucleus)

• Najupadljivija organela u eukariotskim ćelijama• Najveći deo genetičkog materijala nalazi se u jedru• Veliki DNK molekuli uvijeni oko proteina (histona) formiraju

hromozome• Kontrolni centar ćelije-kontroliše ekpresiju gena

Jedro• Oblik i položaj se razlikuju

od ćelije do ćelije. Oblik može biti loptast, končast, sferičan...

• Ćelija najčešće ima jedno jedro, mada ima i onih sa više jedara (polinuklearne ćelije), a i veoma retko ćelija bez jedra (eritrociti skoro svih sisara).

Građa jedra

• Dvojna jedrova membrana odvaja sadrzaj jedra od citoplazme.• Tečnost unutar jedra se zove nukleoplazma i u njojsu hromatin, jedarce i ribozomii jedrov sok

Jedrova membrana• Je dvojna ovojnica. Spoljašnja membrana se nastavlja

na endoplazmatični retikulum.• Jedrova membrana poseduje pore veličine od 30 do

100nm kroz koju ulaze joni i proteini neophodni za sinteze RNK a izlaze sve vrste RNK kao i subjedinice ribozoma

• U nukleoplazmi se nalazi hromatin, lipidi, proteini i molekuli RNK

• http://www.johnkyrk.com/mitosis.html• http://www.youtube.com/watch?

annotation_id=annotation_706798&v=VGV3fv-uZYI&feature=iv

Hromatin• Hromatin je mreža DNK

vlakana povezana sa proteinima

• Delovi hromatina koji dobro primaju boju nazivaju se heterohromatin (genetski neaktivni deo DNK), a delovi koji se slabije boje nazivaju se euhromatin (to je aktivni, despiralizovani deo DNK)

Hromozomi• Sama reč hromozom znači onaj

koji se dobro boji• Između dve deobe tj. u interfazi,

je hromatin rasprostranjen po celom jedru kao difuzna masa, da bi se u toku pripreme za deobu kondezovao i nagradio štapičaste strukture-hromozome.

• Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se nazivaju metafazni hromozomi.

Građa hromozoma• Hromozomi imaju jedno suženje (primarno suženje)-

centromeru• Centromera deli hromozom na dva kraka (p i q)• U zavisnosti od položaja centromere hromozomi se

dele na:– Metacentrične– Submetacentične– Akrocentrične– Telocentrične

• Centromera usmerava kretanje hromozoma za vreme deobe

Građa metafaznog hromozoma

• Metafazni hromozomi pored centromere poseduju i hromatide

• Sestrinske hromatide se obrazuju replikacijom DNK tako da su potpune jednake (otuda naziv sestrinske)

• Svaka hromatida je uzdužna polovina hromozoma i ima jedan molekul DNK, a ceo hromozom ima dva jednaka molekula DNK

Broj hromozoma• Je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i

naziva se kariotip. • Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč.

diploos = dvostruk) broj hromozoma-2n• Polne ćelije ili gameti (kod čoveka su to

spermatozoidi i jajna ćelija) sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan (grč. haploos = jednostruk)–n

• Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca – obrazuje se 23 para homologih hromozoma.

Homologni hromozomi

• Homologni hromozomi su isti po obliku, veličini, položaju centromere kao i redosledu gena.

• Od 46 hromozoma kod čoveka, 44 su telesni ili autozomi a preostala dva su polni hromozomi. Oni mogu biti homologni (XX) kod žena, dok kod muškaraca nisu homologni (XY)

Hromozomi kod čoveka

Kariogram

• Uređena slika svih hromozoma jedne vrste naziva se kariogram

Jedarce

• Jedarce se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom • Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje

za vreme deobe. • Obrazuje se u predelu hromozoma koji se naziva

organizator jedarceta. • U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga

ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina

• Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca

Uloga jedra

• U njemu se nalazi DNK (geni) u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro reguliše (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK(replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija).