IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538 1

JEDNOSTAVNOST U ARHITEKTURI – OD IDEJE U MODERNOJ ARHITEKTURI DO GURUA MINIMALIZMA DANASJEDNOSTAVNOST U ARHITEKTURI – OD IDEJE U MODERNOJ ARHITEKTURI DO GURUA MINIMALIZMA DANAS

UDK: Kakav rad

Dr Dragana VASILSKI, dia

REZIMEIdeja jednostavnosti se dodiruje sa područjima iskrenosti, istine i skromnosti, i prostire se

sve do karaktera. Jednostavnost je jedna od ideja u modernoj arhitekturi. Od racionalista 18.ve-ka do danas, obim pojma je vrlo različit, promenljiv je i pogodan za različita tumačenja. Najori-ginalniji doprinos ideje jednostavnosti danas u arhitekturi predstavlja minimalizam, koji se zato naziva i savremena arhitektura jednostavnosti [1]. Arhitektonski primeri minimalizma, kombi-novani sa strogim formama modernog pokreta kao i sa mogućnostima koje nude novi materijali i tehnologije, doprinose trijumfu estetike koja je postala simbol našeg vremena. U savremenom svetu, minimalistička arhitektura predstavlja jedan od najznačajnijih doprinosa u pokušaju da se preko jednostavnosti uspostavi kvalitetniji način života.

Ključne reči: jednostavnost, minimalizam, arhitektura, prazan prostor, Moderna

SUMMARYThe idea of simplicity is touching the areas of honesty, truth and modesty, and extends to

the characters. Simplicity is one of the ideas in modern architecture. Rationalists of 18th centu-ry until today, the scope of the concept is very different, variable and suitable for different inter-pretations. Most original contribution to the idea of simplicity in architecture today is minima-lism, which is so called modern architecture of simplicity [1]. Architectural examples of minima-lism, combined with strict forms of modern movement and the possibilities offered by new ma-terials and technology, contributing to the triumph of aesthetics, which became a symbol of our time. In the modern world, minimalist architecture is one of the most important contribution in an attempt to establish quality through simplicity of life.

Keywords: simplicity, minimalism, architecture, empty space, Modern Movement

UVOD

Jednostavnost je nit koja se provlači kroz istoriju čovekovog postojanja, koja povezuje piramide antičkog Egipta i klasicizam helenskih hramova na Siciliji sa ci-stercitskim manastirima i nameštajem Šejkersa. To je nit koja spaja sve civilizacije i sve kontinente. Kako su u ra-zličitim vremenima, različite i umetničke postavke iz ko-jih proizilaze činioci arhitekture, može se zaključiti da je obim pojma vrlo različit, da je promenljiv i pogodan za različita tumačenja.

Jednostavnost je jedna od ideja u modernoj arhite-kturi. Izjednačavanje umetnosti i života je bila ideja ume-tničke avangarde ranog modernizma. Iz postavke Mis van de Roa (Mies van der Rohe) da je osnovna gradja arhitekture sam život, potekao je osnovni koncept mini-malizma u arhitekturi. Izvorno objašnjenje minimalizma predstavlja stvaralaštvo sa minimumom sastojaka u cilju

Adresa autora: Docent na Fakultetu za graditeljski menadžment, Beo-grad, Cara Dušana 62 – 64E-mail: dvasilski@fgm.edu.rs

isključivanja svega nepotrebnog u umetnosti. Minimali-zam, pojam koji je nastao šezdesetih godina prošlog veka u apstraktnoj američkoj umetnosti, je danas široko pri-hvačen u različitim oblastima stvaralaštva: od slikarstva, dizajna, muzike, literature do mode, pozorišta, filma i ar-hitekture. Kroz njega, područja i arhitekti koji su potpuno nezavisni u ideološkom i formalnom smislu, doprinose skiciranju internacionalnog pokreta jednostavnosti. Mi-nimalistički izraz sadrži fantazmu jednostavnosti, koja je racionalna, prozirna i razumljiva, to nije paradigma koja govori da nešto nedostaje, koliko je proizvod zaustavlja-nja jezika [2]. Minimalizam u arhitekturi predpostavlja prazan prostor koga ispunjava naša čulnost. Čulnost pru-ža jedino materiju fenomena [3].

1. DEFINICIJA JEDNOSTAVNOSTI

Opšta ideja o jednostavnosti u arhitekturi se obično razvija u kulturnom i socijalnom kontekstu. Apstraktna je po svojoj strukturi, a kako pokriva čitavo polje vredno-sti i konceptualnih pitanja, njeno polje značenja je veoma teško odrediti. Pokušačemo da sagledamo različite pri-

2 IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538

stupe i odgovorimo na pitanja: Šta je zapravo jednosta-vnost? Da li se jednostavnost može definisati?

– Sama činjenica da je jednostavnost bliska teorija-ma moralnosti, ukusa i estetskih opredelјenja, navodi nas na zaključak da ovaj pojam duguje mnogo klasifikaciji lepoga i lepote uopšte. Jednostavnost kao lepota, može se posmatrati kao lepota grčkog hrama ili kao tradicionalna japanska lepota sadržana u konceptu vabi – sabi. Nesa-vladiva teškoća koju filosofi imaju u definisanju znače-nja ove reči (misli se na lepotu, prim. D.V.) je nedvosmi-slen dokaz njene neiskazane misterije (…) Ljudski zivot lišen lepote nije vredan pažnje, Luis Baragan (Luis Bar-ragan), [4].

– Kod Spinoze (Benedictus de Spinoza), jednosta-vnost je vrsta ili kvalitet uredjenosti stvari : ...kada su stvari rasporedjene na takav način da ih, pošto nam ih čula predstave, možemo lako zamisliti i lako upamtiti, mi za njih kažemo da su dobro uredjene, a u protivnom slu-čaju da su loše uredjene ili zamršene [5].

– Kod Emanuela Kanta, jednostavnost se poredi sa uzvišenim: Uzvišeno mora uvek biti veliko, a lepo može biti i malo. Uzvišeno mora biti jednostavno, lepo može biti ukrašeno i nakićeno [6].

– Prema nekim definicijama jednostavnost je goto-vo kvantitativan pojam pa je zato vrlo važno da ispunjava načelo ekonomičnosti. Još je u 13.veku Toma Akvinski (St Thomas Akuinas) smatrao: Ako se stvar može obavi-ti na odgovarajući način pomoću jednog, onda je suvišno to učiniti pomoću nekoliko, jer vidimo da i priroda ne ko-risti dva instrumenta tamo gde je jedan dovoljan [7]. Isak Njutn (Isac Newton) ukazuje na primer koji nam pruža priroda: Priroda ne čini ništa uzalud, suvišno je ono što je više, kao što je dovoljno ono što je manje. On napomi-nje da priroda je zadovoljna jednostavnošću, i ne delu-je kao pompa o suvišanim uzrocima [8]. Galilej (Galileo Galilei) je, u toku izrade detaljnog poredjenja Ptolomej-skog i Kopernikovog modela solarnog sistema, smatrao da: Prirodi nije nepotrebno unošenje stvari, već ona ko-risti najlakši i najjednostavniji način za postizanje efe-kta; ona ne radi ništa uzalud, i sl. [9].

– Prirodi odgovara da je jednostavnost shvaćena kao ekonomičnost, tj. u smislu nerasipništva. Sličan stav ima i Leonardo da Vinči: Koliko god se čovečiji um sta-rao da uz pomoć raznih oruđa postigne idealan cilj, ni-kada on neće naći izum, lepši, lakši i brži od izuma pri-rode, jer u njenim izumima nema ničega nedostajućeg i ničega suvišnog.

– Jednostavnost kao kvantitativan pojam dobro ilu-struje i čuvena Misova maksima Što manje to više. Ili, po rečima Koiši Kuana (Koichi Kauana), pejsažnog arhite-kte: Jednostavnost znači postizanje maksimalnog učinka sa minimalnim sredstvima. To nas navodi da zaključimo: jednostavnost je direktan rezultat duboke misli, Anon.

– Stvari treba da budu što je moguće jednostavnije, ali ne jednostavnije, Albert Ajnštajn (Algert Einstain)

– Uvek možete da prepoznate istinu po svojoj lepoti i jednostavnosti, Ričard Finmen (Richard Feynman).

– Džon Pouson (John Powson) je jednostavnost opisao kroz prizmu minimalizma: Nije istina kada kaže-

mo da je prazna soba neophodno gola i lišena karakte-ra. Ustvari, ona je rezultat procesa eliminacije. Ti sma-njuješ, ti pojednostavnjuješ ... a onda kada produžiš sa smanjivanjem i izbacivanjem i sabijanjem, dodješ do ta-čke kada prelaziš barijeru, ulaziš u svet ogledala u kome vidiš i posmatraš sa dovoljno čistote, ne prazninom, već sa osećajem bogatstva. Ti otkriješ da ima 50 različitih ni-jansi bele boje. Kada je objekat redukovan na svoje bi-tne delove, proporcije ožive i jednostavnost poprima svo-ju vlastitu rezonancu i karakter [10].

Kada govorimo o pojmu jednostavnosti u arhitektu-ri minimalizma, moramo imati u vidu sledeće: reč simpli-city u engleskom jeziku se prevodi kao jednostavnost, ne-ukrašenost, jasnoća, iskrenost, što navodi na zaključak da ono što mi nazivamo (podrazumevamo pod pojmom) je-dnostavnost, u minimalizmu predstavlja daleko složeniji i suptilniji pojam (prim. D.V.)

Kod navedenih shvatanja, bitno je da definicije vre-de uz izvesna ograničenja, odnosno da ne smeju biti do-slovno primenjene. Tako na primer: mali broj elemenata i mali broj odnosa može da bude razlog za prazno, osku-dno, siromašno delovanje, naročito u umetnosti, gde je neophodno potreban minimum složenosti – bogatstva. Mi obično oklevamo da za neku isključivo funkcional-nu zgradu kažemo da je umetničko delo, zato što nam nešto nedostaje. Brojne primere savršene jednostavnosti pruža anonimna (vernakularna) arhitektura, koja pokre-će i nova pitanja, kao što je i pitanje umetničkog kvalite-ta jednostavnosti. Slamnati krovovi plemena Samoa, na-primer, imaju smirenu jednostavnost koja se može poi-stovetiti sa mnogo smisljenijim dizajnom. Kolibe pleme-na Samoa su bile kružne, imale su precizno postavljene stubove i izvrsno formiran i proporcionalan geometrijski krov. Ova kultura je proizvela savršeni krov, bez obzira da li je nastala kao rad individue, ili je odraz kolektivnog napora. Ali, nisu sve rukotvorine nastale u anonimnim (vernakularnim) sredinama imale kvalitet jednostavno-sti. Jednostavan bokal može otelovljavati savršenstvo, ali isto tako može biti estetski tup i bezvredan. Razlika je nekada merljiva u najmanjim potezima. Pitanje koje se neizbežno nameće je: da li imaju isti koren i dela veli-ke umetnosti i anonimna umetnička dela sa sela? Da li postoje, ustvari, neke apsolutne vrednosti na kojima po-čivaju sve velike umetnosti, vrednosti koje oni koji pri-stupaju projektovanju objekata na osmišljeni način mogu naučiti, a koje oni drugi, koji su bez edukacije, koriste in-stinktivno? Sadašnja kulturna razlika izmedju umetnosti i neumetnosti, koja je učinila fetiš od prve, je u stvari la-žna. Ne postoji ništa sveto. U aktu stavljanja boje na pla-tno četkom, to se čini svojstveno drugačijim od pravlje-nja stolice. Crtež je samo crtež. Neki drugi kvaliteti čine ga umetnošću. Rudolf Arnhajm smatra da se do jedno-stavnije strukture može stići preko većeg broja elemena-ta, ali isto tako i da jednostavniji elementi čine složeniji sklop i obrnuto. U svim ovim varijantama, lokacija egzi-stira kao uticajan faktor [11].

Jednostavnost kao ideal je predstavljena kao put ka savršenstvu: Savršenstvo je postignuto, ne kada se više ništa ne treba dodati, već kada nije ostalo ništa da se

IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538 3

oduzme, Antoan Egzipiri (Antoine de Saint Exupéry). Kao beskonačan ideal, ideja jednostavnosti je prisutna u mnogim kulturama, koje su tragale za načinom živo-ta koji bi bio oslobodjen mrtve težine suvišnih predmeta. Od japanskog koncepta zena do srednjevekovnog traže-nja jednostavnosti, minimalni način života je uvek nudio osećaj oslobadjanja, šansu da se bude u kontaktu sa su-štinom postojanja, radije nego da se zbunjuje trivijalnim stvarima. Čista jednostavnost poseduje dimenzije koje se prostiru izvan čisto estetičkog. Ona može biti sagleda-na kao odraz uredjenog unutrašnjeg kvaliteta, ili kao te-žnja filosofskog ili literarnog uvida u prirodu harmoni-je, razloga i istine. Jednostavnost ima moralnu dimenzi-ju, što podrazumeva nesebičnost i vanzemaljsko. Kult je-dnostavnosti je imao pobornike u skoro svakoj verskoj ili duhovnoj sekti, od kvekera pa do budista, koji su je predstavljali, bez obzira o kojoj veroispovesti se radilo, kao vrlinu koja može pročistiti duh i ponuditi privrže-nost unutrašnjoj mirnoći. Jednostavnost je motiv i u hri-šćanskoj veri. Prema Tomi Akvinskom, Bog je beskraj-no jednostavan. Jednostavnost, kao pojednostavljivanje jednog života, omogućava fokusiranje na stvari koje su najvažnije i odbacivanje onih najmanje važnih. Kao pri-mer jednostavnosti, elegancije i vrhunskog sklada islam-ske arhitekture, možemo navesti malu grobnicu Samani-da u Buhari, obloženu opekom, građenoj u prvoj polovini desetog veka, koja je puna veličanstvenosti i osećaja pre-meštanja iz ovog sveta u svet koji traje zauvek, slika 1. Nastavak ove ideje nalazimo u Salivenovoj (Louis Sulli-van) grobnici za Getija (Carrie Eliza Getty Tomb), slika 2. U asketizmu religioznih ambijenata, minimalizam mi-stičnog prostora predstavlja vid simbolizacije.

2. KROZ ISTORIJU MODERNE – SVE SE MENJA I SVE OSTAJE ISTO: STALNOST I PROMENA

Ako prihvatimo stav da je minimalizam u arhitekturi začet u ranom modernizmu, preko ideje o izjednačavanju umetnosti i života, onda u sagledavanju odnosa prema jednostavnosti moramo krenuti od racionalista 18. veka, koje Kaufman vidi kao začetnike Moderne [12]. Duh 18. veka je težio povezivanju i kombinaciji jednostavnosti stare Grčke i pokrenutosti i uznemirenosti gotike. Ljudi ovog doba su bili fascinirani jednostavnošću, kako zbog opšte istorijske situacije tako i zbog analogije sa gradje-njem u Grčkoj i sa prirodom [13]. Priroda je izvor do-brog ukusa, najvišeg principa u arhitekturi, koga je fran-cuska Akademija arhitekture 1712.definisala na sledeći način: Dobar ukus u arhitekturi nalazi se tamo gde po-stoji što jednostavniji odnos izmedju svih delova, jer ono što svest lakše prima, izaziva veće zadovoljstvo [14]. Me-dju racionalistima 18.veka ističe se Bule (Etienne Louis Boullee), za koga su jednostavni volumeni bili važniji od čuvenih redova bez kojih se nije moglo zamisliti učenje arhitekture u njegovo doba [15]. Za Bulea, kao i za Le-dua (Claude Nikola Ledu), prvobitna nastamba je zadr-žala izvorno mesto. Ložije (Marc Antoine Laugier) tre-tira prvobitnu nastambu, čiju kompoziciju čine tri osno-vne komponente: stub, arhitrav i zabat, kao normu kojom bi moderna arhitektura trebalo da se rukovodi. Pojam pr-vobitne nastambe je izrazito kompleksan, povezan je in-stiktima, čulima i senzualizmom za kolektivno nesvesno i arhetipove koji su sadržani u svakom vidu arhitekture. Svojom koncepcijom prvobitne nastambe, Ložije deko-raciju i stilske redove stavlja u drugi plan, po čemu je nje-gova estetika radikalna i posebno značajna. On je svojim Esejom o arhitekturi svakako odbranio filosofsko pro-mišljanje arhitekture, razbijajući stereotipni koncept ra-

Slika 1. Grobnica Samanida, Buhara Slika 2. Grobnica za Getija, Čikago

4 IZGRADNJA

64 (2010) 1–2, 534–538

sprava koje su pisane još od Vitruvijevog doba. Unoseći svežinu racionalističkog pristupa, podržanog radikalnim idejama, Ložije je otvorio nove puteve u arhitekturi koji su aktuelni i danas. Pored pojma jednostavnosti (simpli-cité), on je razmatrao i druge pojmove kao što su: dobar ukus (bon goût), istinitost arhitekture (architecture vrai), istinitost lepote (vraie beauté), prirodni principi (prinici-pes naturel).

Kajlus je sa divljenjem govorio o principima i na-činu rada drevne grčke arhitekture, gde su osnovni i ne-opozivi principi bili: priroda, istina i jednostavnost [16]. Suflo (Soufflot) je govorio o toj mudroj i bogatoj jedno-stavnosti na predavanju u Akademiji u Lionu, 1744 [17]. Pjer Pat je branio arhitekturu od onih koji su joj oduzi-mali uzvišeni utisak veličine i plemenite jednostavnosti koja je uvek bila njen osnovni atribut [18]. Ložije je uvek povezivao jednostavnost sa idejom o čistoti (forme) i sa iskrenošću (strukture). Ložijeov estetički program kao vrhovne ciljeve postavlja jednostavnost, istinitost i pri-rodnost. Prema zalaganju za čistotu forme i struktural-no jedinstvo arhitektonskih elemenata, Ložijea bismo mogli prozvati pra-pretečom modernizma u arhitekturi koji podržava Misovu krilaticu Less is more. Rudolf Vi-tkover (Rudolf Witkover) je navodio da je veličanstve-na jednostavnost dokaz i osećanje prisutnosti Boga [19]. Lord Kejms je definisao jednostavnost kao najviši prin-cip u ideji o karakteru [20]. Henri Fjuzeli (Henry Fuseli), u delu Aphorisms on art, (1831) je smatrao da je superi-ornost Grka u jednostavnosti njihovog pristupa i ujedna-čenosti njihovih sredstava [21]. Vinkelmen (J. J. Vinkel-man), i o gestu i o izrazu arhitekture, je govorio kao o je-dnostavnosti i mirnoj veličajnosti, što je za njega pred-stavljalo najveću vrednost u starim umetnostima i vrstu konstante u stvaralaštvu uopšte, pa dakle i u arhitektu-ri [22].

Ideja jednostavnosti se dodiruje sa područjima iskre-nosti, istine i skromnosti, i ide sve do karaktera. Istina, kao važan element teorije u arhitekturi gde su inspiraci-je moralne, ponekad i idealističke, pojavljuje se i u kon-ceptu Džona Raskina (John Ruskin) kao jedna od sedam svetiljki, uz žtvovanje, snagu, lepotu, život, sećanje i po-slušnost [23]. Raskin je u svom romantičarskom zanosu, znatno pre Losovih proklamacija apsolutne čistote obli-ka, došao do svoje definicije istine prema kojoj nikada arhitektura nije tako visoko kao jednostavna arhitektura. Pojam karaktera je bila ključna reč u arhitektonskoj filo-sofiji Bulea: Posmatrajmo neki objekat ...A ja karakte-rom nazivam dejstvo koje taj objekat prouzvodi i ostavlja na nas neki utisak [24]. Jednostavnost je večita, svi je po-minju i svi joj teže, ali je ona vrlo teško ostvarljiva. Sant Elija (Antonio Sant’Elia) ju je opisao kroz beton koji je po njemu mehanička jednostavnost [25], koja je tako bi-tno ukorenjena u industrijsku kulturu, a ova je opet u vezi sa tehnologijom. Nastavak ove ideje sproveo je Le Kor-bizije (Le Corbusier), koji je, na osnovu toga što je sma-trao da su tehnički i graditeljski duh kod starih Grka i u modernoj epohi isti, izjednačio telefon sa Partenonom [26]. Denis Šarp (Denis Sharp) je jednostavnost svrstao u jedan od četiri principa racionalisričke arhitekture: je-

dnostavnost i jasnoća, integritet konstrukcije, objektivni pristup problemima i mehanicistički stav [27].

Potrebno je takodje biti svestan da postoji i druga, možda više uznemirujuća interpretacija u traženju reda, kakvom se jednostavnost može prikazati. Postoji samo jedan svet i on je lažan, okrutan, kontradiktoran, zavo-dljiv i bez značaja. Svet koji se ovako oformi je stvaran. Mi imamo potrebu za lažima da bismo pobedili ovu real-nost, … Mi posedujemo umetnost, kako ne bi uništili isti-nu, … Umetnost je izraz volje i daje nam moć nad nesavr-šenosti sveta [28]. Ovaj pogled je dao obeležje arhitektu-ri i dizajnu Petera Berensa (Peter Behrens), kao obožava-oca Ničea, kada je on tragao za jezikom dostojanstvenog izražavanja u vezi projekta fabrike turbina AEG i Kaise-rovske ambasade u St. Peterburgu. A po ugledu na Be-rensa je formirao svoj rad i Mis van de Roe (Mies van der Rohe). Snaga Berensovog rada leži u uklapanju u moder-no industrijsko društvo. U skladu sa realnošću, Berens je bio u mogućnosti da konstruiše civilizovani smisao za red: bez nepotrebnog, s mirnim ponosom, a sve u vidu je-dnostavnosti.

Adolf Los (Adolf Loos) je ukazao da vrsta ornamen-tike, koja je uvedena od strane Ar Nuvoa (Art Nouveau), nije odgovarala evropskoj kulturi. Arhitektura lišena or-namenata je znak čistih i lucidnih razmišljanja i visokog nivoa civilizovanosti. Dobra forma mora svoju lepotu da pronadje u stepenu korisnosti koga izražava kroz jedin-stvo svojih delova; tako da sva ornamentika mora siste-matski da bude odbačena. Težnju ka jednostavnosti Los je izrazio u glavnom eseju objavljenom pod nazivom Or-nament i zločin kao i u svojim projektima. Vila Steiner u Beču iz 1910. godine je bila jedna od prvih kuća sa-zidanih armiranim betonom i orijentir u arhitekturi XX veka. U njoj su primenjeni novi metodi sažimanja i ja-snoća izražavanja unutrašnjeg prostora, čiste prave linije, ravan krov, horizontalni prozori, dominacija čvrstog, ku-bičnog stila. Vila Mueller u Pragu iz 1930. godine pred-

Slika 3. Vila Meler, Prag

IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538 5

stavlja vrhunac njegovog opusa (slika 3.). Uticaj Losa na savremenu arhitekturu jednostavnosti je neosporan. Mo-žemo govoriti o tom uticaju, preko mediteranske anoni-mne arhitekture, na Alberto Kampo Baesu i Alvaro Sizu, čija Kuća Avelino Duarte u Ovaru, predstavlja takav pri-mer ( slika 4.).

Moderna arhitektura je 1920. godina insistirala na jednostavnom, uz belu boju i čistu geometriju. Ali, pone-kad je potrebno da prodje puno vremena da bi se stvari sagledale onakvim kakve one zaista jesu. Moderna mo-gućnost jednostavnosti je potekla iz filosofije i arhitektu-re Misa, redukovanih tendencija koje su našle svoje ulti-mativne ekspresije u njegovom radu. Prateći svoju želju za postizanjem ekstremne jednostavnosti, kao što su Pa-viljon u Barseloni ( izgradjen 1928-29) i Farnsvort kuća (izgradjena 1945-51), Mis je nastojao da maksimalizuje osećaj slobodnog protoka prostora izmedju zona u ente-rijeru, kao i izmedju arhitekture i prirodnog okruženja. U ovim objektima ne postoji potreba za sadržajem. Arhite-ktura, kroz jednostavnost, govori sve.

Frenk Lojd Rajt (Franck Lloyd Wright) je od jedno-stavnosti napravio svoj kredo. U eseju In the Cause of Architecture iz 1908., definišući organsku arhitekturu, objavio je šest glavnih principa projektovanja, medju ko-jima se na prvom mestu nalazi jednostavnost (uz smire-nost), kao mera umetnosti. Pod ovim, on podrazumeva uklanjanje svega što je nepotrebno, uključujući i pregra-dne zidove, smatra da detalji i dekoracija treba da su re-

dukovani i sastavni deo cele strukture, nameštaj treba da je ugradni i slično.

Slika 5. Letnji paviljon u parku, Berlin

Slika 6. Boisonas kuća, Nju Kanan

Pokušaj ponovnog uspostavljanja komunikacije sa čistom jednostavnošću klasične arhitekture, u kombina-ciji sa karakteristikama mediteranske vernakularne ar-hitekture, predstavlja jednostavan komad zemlje pode-ljen neoklasičnim radom Karla Šinkela (Karl Friedrich

Slika 4. Kuća Avelino Duarte, Ovar

Slika 7. Groblje u Stokholmu

6 IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538

Schinkel) – Letnji paviljon u parku, u Šarlotenburg zam-ku u Berlinu, slika 5. kao i rad Filipa Džonsona (Philip C. Johnson) – Kuća Boisonas, u Nju Kananu, slika 6. U mnogo opštijoj klimi pribegavanja klasicizmu, kao mo-gućnosti afirmacije viših vrednosti, pojavljuju se objekti sa istom vodiljom jednostavnosti. To su na primer rado-vi Erika Asplunda (Eric Gunnar Asplund), kao što je gro-blje u Stokholmu 1940. (slika 7.) ili delo Luisa Kana (Lo-uis Kahn), Kimbel umetnički muzej u Fort Vortu, 1971., slika 8.

Slika 8. Kimbel umetnički muzej, Fort Vort

3. JEDNOSTAVNOST KAO PARADIGMA U MINI-MALIZMU

Nije bilo lako afirmisati novu minimalnu jednosta-vnost u arhitektonskom svetu koji je odobrio estetski vi-šak ili tehničko bogatstvo kao svog standardnog dono-sioca: prvi korak je napravljen sa malim projektima za internacionalnu klijentelu čija podrška je bila presudna. Minimalizam u arhitekturi je tako podjednako privukao pažnju i kritičara i javnosti, pre svega u poslednje dve de-cenije dvadesetog veka.

Traganje za suštinom, jednostavnošću i tišinom upravljaju životima. Minimalistički izraz sadrži sliku je-dnostavnosti koja treba da je racionalna, prozirna i razu-mljiva. Ta uvek efektna jednostavnost, kojoj je pridodata svetlost, kreira novi izraz koji je oslobođen svih stilskih stega i ograničenja [29]. Minimalizam je beskonačni pro-ces u sagledavanju brojnih načina kako su ideja o jedno-stavnosti i način postojanja bili posmatrani i kako mogu biti posmatrani.

Ideja o jednostavnosti tumačena je kod arhiteka-ta minimalizma na vrlo različite načine, koristeći izraze raznih medija, potvrđujući tako još bezbroj mogućnosti

koje nude istraživanja na osnovu istorijskih primera. Ar-hitektura jednostavnosti ima svoju tradiciju koja pripada

Slika 9. Katsura, Kjoto

Slika 10. Casa Tetsuka, Tokio

Slika 11. Kompozicija sa žutom i plavom

IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538 7

istoriji: od Palate Katsura u Kjotu, slika 9., do Džona Po-usona i njegove Tetsuka kuće u Tokiju, slika 10; od Mon-drijana (Piet Mondrian) i njegove Kompozicije u žutom i plavom, slika 11, do Souto de Moure i njegove Ascanena kuće u Tores Novasu, slika 12; od arhitekture Cistercija-naca i orijentalne arhitekture pod uticajem Zen-filosofi-je do modernih i orijentalnih prizivanja prisutnih u delu Luisa Kana, kao što je na primer enterijer Korman kuće. Primeri su brojni, od anonimne mediteranske arhitekture do velikana dvadesetog veka kao što su Los (Adolf Loo-se), Asplund (Erik Gunnar Asplund) i Mis (Mies van der Rohe). Minimalizam sagledava jednostavnu arhitekturu kao razmišljanje o istini. Partenon i Panteon su citirani od pripadnika minimalne arhitekture kao vanvremenski primeri za red i izražavanje jednostavnosti, kao primeri ekstremne formalne sinteze [30].

Slika 12. Alcanena kuća, Tores Novas

Jednostavnost se može primeniti u arhitekturi ili umetnosti tako što se sagledava kao način života, kao sredstvo za pravim definisanjem svakodnevnih rituala i potreba egzistencije. Ideja o minimumu se može sagledati kao nalaženje jednostavnosti, kao način mišljenja, istra-živanje mogućnosti koju ideja kreativno nudi za rad... Minimum može biti definisan kao vrhunac koji umetni-čka dela dostignu kada više nije moguće da se ista po-boljšaju oduzimanjem kvantiteta [31]. To je kvalitet koji svaki objekat ima kada su svaka njegova komponenta, svaka pojedinost i svaki spoj smanjeni ili svedeni na svo-ju esencijalnu vrednost. To je rezultat odbacivanja nebi-tnih stvari. Naglašavanje ovde je vizuelno. U Londonu je 1996. izašla knjiga Minimum Džona Pousona u kojoj je

autor napravio izbor slika i radova kao rezultat istraživa-čkog projekta kroz vreme i prostor, koji može biti koinci-dentan sa vremenom i prostorom života. Knjiga je doži-vela veliki odjek, i na neki način označila je prekretnicu u razvoju minimalizma u arhitekturi.

Slika 13. Muzej papira, Toki

Slika 14. Poljska kapela

Jednostavnost dostiže vrhunac svog razvoja u mini-malizmu, na primer u projektima:

Šigeru Bana (Shigeru Ban) u Muzeju papira u To-kiju, slika 13, Petera Cumtora (Peter Zumthor) u Polj-skoj kapeli (St. Nikolaus von der Flüe) u Mehernihu, sli-

8 IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538

ka 14, Tadaa Anda u Pulitzerovoj fondaciji za umetnost u Sent Luisu, slika 15, Dominika Peroa (Dominique Perra-ult) u Aplix fabrici u Nantu, slika 16, Klaudija Silvestri-na (Claudio Silvestrin) u Galeriji Doneli u Irskoj, slika 17 [32], Masimilijana Fuksasa (Massimiliano Fuksas) u Kući umetnosti, u Bordou, slika 18.

Slika 15. Pulitzeova fondacija, Sv. Luis

Slika16. Aplix fabrika, Nant

Slika17. Doneli galerija, Irska

Jednostavnost volumena iskazana čistim jezikom, uz sračunatu upotrebu svetlosti, čini ova dela originalnim uzorima minimalističke arhitekture. Isključivost i izobi-lje su takodje uključeni u savremenu arhitekturu jedno-

stavnosti: kao metafora za prestanak svih antagonizama u okviru jukstapozicije, izmedju svetlosti i senke, izmedju materije i prostora, izmedju arhitekture i prirode, izme-dju individue i kosmosa, i kao oličenje mišljenja rukovo-djeno idealom vanvremenske mirnoće i mira unutar pra-znine realnosti [33].

Slika18. Kuća umetnosti, Bordo

4. KVALITETI KROZ KOJE SE OSTVARUJE JE-DNOSTAVNOST

Arhitektura započinje kada se dve opeke postave je-dna uz drugu, Mies van der Rohe

Brojni su načini [34] na koje se može ostvariti je-dnostavnost u arhitektonskom delu:

Ponavljanje – kompozicije koje su bazirane na vi-sokom stepenu ponavljanja teže da prikažu kvalitet je-dnostavnosti, kao što su na primer klasični hramovi sa svojim ritmičkim fasadama kao i mnoge inženjerske strukture 19. veka. Ritmičko ponavljanje uliva osećaj za red. Mnogo od vizuelne snage Stounhendža (Stone-henge) leži u ponavljanju jednostavnih, masivnih mono-litnih formi, što pokazuje da ekstremno velike struktu-re mogu imati kvalitet jednostavnosti isto toliko koliko i male. U minimalizmu, arhitektura je opredeljena za broj-na ponavljanja, na primer kod Tadaa Anda: Andov mini-malizam je suštinski monoton, ponavljajući se u upotre-bi lingvističkih instrumenata. Ali monotonija je funkcio-nalna u postizanju dobrih rezultata u traganju za konti-nuitetom [35].

Čista geometrija – je drugi kvalitet koji izgleda da čini jednostavnost više verovatnom. Matematički ideal-ne forme – lopte, valjci, kupe i piramide imaju mirnoću i smisao spokojstva koji nedostaje u mnogo kompliko-vanijim ili manje čistim formama. Ovo je stara i poznata koncepcija, o kojoj Teo Krozbi piše: Istina je da su se ar-hitekti tokom cele istorije stalno vraćali jednostavnim ge-ometrijskim oblicima: kocka, cilinder, lopta piramida, u kojima su nalazili kako inspiraciju, tako i neku vrstu mo-ralnog imperativa [36]. Robert Stivens (Rober Male-Sti-

IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538 9

vens) je 1924. zaključio kako je u svojoj biti arhitektura ili geometrijska umetnost ili umetnost geometrije [37].

Na primer, geometrijska savršenost spiralnih mina-reta u Iraku je ono što im daje njihovu jednostavnost. Ne-obično snažnu jednostavnost oslikava Velika džamija u Samari u Iraku, iz 9.veka, slika 19. Spiralna forma in-spirisana ziguratom, izrasta direktno iz suštine konstru-ktivne tehnike zidanja opekom. Bruneleskijeva kupola u Firenci ima autoritet jednostavne formalne savršeno-sti, tako da je nemoguće ne videti je kao uzvišenu lepo-tu forme u svoj njenoj tačnosti. Oblik koji je autor dao je nastao, naravno, iz konsruktivnih razloga. Geometrijske forme i pravilni elementi imaju etičku vrednost kod Bu-lea. On piše: Zamoren nemom i sterilnom slikom nepra-vilnih tela, počeo sam ispitivati pravilna tela (corpus re-guliers). Ti oblici su čitljiviji i lakše se shvataju što su je-dnostavniji i što su im lica pravilnija i što se više pona-vljaju [38]. Bule hvali loptasto telo u svom eseju. Prvo opisuje gradjevinu koju čini jedna prostorija u obliku lo-pte, zatim opisuje idealne osobine lopte koja ne menja svoju formu i koja se našim pogledima uvek nudi kao sa-vršenstvo. Ruski Konstruktivisti su potencirali loptu (Le-onidov) i veliki valjak (braća Vesnini) do te mere da je to bilo obožavanje. Ideja o geometričnosti oblika, u moder-ni je postala jedno od glavnih sredstava rada.

Slika 19. Velika džamija, Samara

Primarne forme na kojima je insistirao Le Korbi-zije, koje nose i moralnu sadržinu, treba kombinovati sa korišćenjem elementarnih kubusa. Moralna sadržina zahteva da forme budu pravilne. Jer ose, krugovi, pravi

uglovi, to su istine geometrije i to su efekti, koje naše oko odmerava i prepoznaje, dok bi nešto što bi bilo drugači-je, predstavljalo slučajnost, anomaliju, samovolju. Geo-metrija je jezik ljudi [39].

Slika 20. Signal box, Basel

U minimalizmu, pravu liniju su upotrebljavali go-tovo ekskluzivno Luis Baragan (Luis Barragan), Klau-dio Silvestrin (Claudio Silvestrin), Džon Pouson, Fron-coni (Ag Fronzoni) – u grafici i u arhitekturi, Suto de Mura (Eduardo Souto de Moura), Kampo Baesa (Alberto Campo Baeza), tragovi se mogu naći i u radovima Petera Cumtora (Peterа Zumthor) i Tadaa Anda (Tadao Ando). Kocku su upotrebili Hercog i de Mojron u Signal Boksu u Bazelu [40], slika 20. O kocki, kao čistom volumenu, pi-sao je još i Ledu insistirajući na jednostavnim površina-ma: forma kocke je oblik nepromenljivosti, tu sedaju bo-govi, tu je mesto za heroje [41].

Materijali – postoje izvesni materijali čije je su-štinsko svojstvo jednostavnost. Masivne cigle od blata, na primer, omogućavaju da se prave otvori na način koji ne umanjuje estetski integritet materijala. Henri Fosijon kaže da materijali nose u sebi izvesnu predodredjenost, izvesnu formalnu vokaciju, ... pa samim tim bude, ogra-ničavaju ili podstiču život formi u umetnosti [42]. Svo-jom taktilnošću, materijali se prema čoveku odnose kao i ljudi – grubi su ili intimni, hladni ili spontani, odbojni ili humani. Pol Valeri (Paul Valery) je smatrao da se najve-ća sloboda ostvaruje iz najveće strogosti. Svako odsustvo proizvodi prazinu, koja se u arhitektonskom prostoru po-punjava dogadjajem života, koji sam po sebi predstavlja estetski oblik. Zato je važna primena elemenata obliko-vanja koji na vidan i transparentan način treba da izraze konstrukciju i taktilnost primenjenih materijala. Materi-jal je taj koji stvara estetsko iskustvo, on je taj koji treba da izazove emociju koja ne dozvoljava iskaz (osećanje pri kome kažemo da ne nalazimo pravu reč).

Interval – u likovnoj umetnosti postoji prostor-na praznina, u muzici vremenska, a u arhitekturi i je-dna i druga. Praznina definiše volumen, puno i prazno su ekvivalenti arhitekture. Ona je vrsta veznog elemen-

10 IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538

ta svih ostalih elemenata kompozicije. Nikola Dobrović piše u svojoj studiji o pokrenutosti prostora: Prazan pro-stor, šupljina – sa prividom ničega, dobijen izmedju pu-nih plastičnih masa (koji mogu biti: puni, prozirni, polu-prozirni ili perforirani) ne znači više neospornu likovnu prazninu, apsolutan vakuum... Uvodjenjem kontrolisane šupljine u likovni svet kao ravnomernog partnera punim plastičnim telima, a nesamo kao veznog elementa, savre-mena arhitektura uistinu dobija nov i epohalan doprinos izobražavanju spoljneg slobodnog prostranstva... Ovim prazninama, tj. šupljinskim oblicima uvodi se i beskraj-na priroda u pokrenuti prostor, u njegov plan. I ona ima svoju odredjenu kompozicionu ulogu. I ona sama stiče najzad pravo na opstanak. U ovoj svojoj no

5. U TRAGANJU ZA KORENIMA JEDNOSTA-VNOSTI U MINIMALIZMU

Arhitektura jednostavnosti pripada istoriji. U razli-čitim vremenima različito je shvatana i prikazivana. U našem vremenu, minimalizam u arhitekturi neosporno predstavja najviši dosegnuti nivo jednostavnosti u arhite-kturi. Postoji nekoliko osnovnih uticaja koji su omogući-li formiranje ovog nivoa.

Mediteranska anonimna arhitektura, u kojoj je jednostavnost arhetip, je pokušaj, ili prema nekim autori-ma iluzija, da se gradi jednostavno i u harmoniji, u skla-du sa karakteristikama i materijalom na lokaciji. Značaj tradicionalne anonimne arhitekture, one koja je polako evoluirala kroz vreme bez pomoći arhitekata, ogleda se u Italiji, kroz njen uticaj na puta ka racionalizmu. Za Kar-la Belija (Carlo Belli) i italijanske racionaliste u kultu-ri izmedju ratova, snalaženje u mediteranskim vodama je predstavljalo šansu za spasonosnim odkrićem: Mi smo otkrili njihovu (kuća u Kapriju) tradicionalnu autenti-čnost i razumeli smo da perfektno Gemutlichkeit života jedino može biti dosegnuto u kontekstu geometrije [44]. Najpoznatiji, svakako slavni primer koji je postao sino-nim za jednostavnost u arhitekturi XX veka je Malaparti-na kuća na Kapriju, koja prevazilazi istoriju i kontinente, nudeći sama sebe da u punom smislu učestvuje u suštini praznine, kako fizičke tako i metafizičke. Tok vremena je zaustavljen, doživljaj je zgusnut u sliku čija lepota kao da upućuje u dubinu [45]. I drugi primeri mogu biti locira-ni u Italiji, primeri koji datiraju iz istog perioda i koji du-guju puno ovom jeziku jednostavnosti: Umetnikova kuća i studio iz 1933., i Dnevna soba i Krovna bašta iz 1936., izloženi na VI trijenalu u Milanu, autori Figini i Polli-ni. Za vreme putovanja kroz Italiju, 1896. Jozef Hofman (Josef Franz Maria Hoffmann) je preko kroki crteža iska-zao poruku koncepta gradjenja koji govori jezikom otvo-renim i razumljivim za svakoga i čije vrednosti posto-je u čistoj jednostavnosti neugroženoj od artefakta [46]. U tekstu koji prati crteže, Hofman objašnjava uticaj koji je ovo iskustvo imalo na njega: Slikovite promene i lju-pki koncept zgrada sa svojom jednostavnošću, slobodni od veštačkih uticaja loše dekoracije, koje su još uvek sve-že u narastajućem okruženju i koje govore jezikom otvo-renim i razumljivim za svakoga [47]. Adolf Los (Adolf

Loos) je često posećivao Mediteran, pa je u svojim proje-ktima vila primenjivao komplekse terasa tipično medite-ranskog stila. U svom projektu za kuću Moissi (1923), on je kombinovao regularnu mrežu i domaće oblike: spoljno stepenište, terasa sa pergolom, prozore vrlo različitih ve-ličina, i podesio da prozori zavise od izloženosti fasade. Neosporan je uticaj ove arhitekture i na Le Korbizijea i CIAM koji je uobličen u Atinskoj povelji 1933.

U minimalizmu, anonimna mediteranska arhitektu-ra je omiljena inspiracija. Ona je ta koja može da afirmi-še novinu koja ne namerava da zapanji, koja se ne pla-ši da predloži elementarne modele, apsolutne i životno sposobne [48]. Vanvremenska jednostavnost konstrukci-je je jasno prisutna u delu Luisa Baragana, bazirana na fundamentalnoj pažnji prema anonimnoj lokalnoj arhite-kturi, uglavnom španskoj, nazvanoj Mediteranski prime-ri. U delima Klaudia Silvestrina, mediteranski mit je pre-poznatljiv u čvrstoj, nepomičnoj klupi, koju je on pre-dlagao u različitim formama, koja gotovo da simbolizuje značenje njegove arhitekture koja se razvija u tišini. Tu su i Alberto Campo Baeza (Drago škola, Cadiz, 1992., Asencio kuća, Cadiz, Spain, slika 21.; Marcos kuća, Ma-drid, 1991.; Turegano kuća, Madrid, 1988, De Blas kuća, Madrid, 2000.), AG Fronzoni (kuća na ostrvu Capraia u kojoj je proširenje originalnog volumena, tipične sponta-ne seoske zgrade, bilo rešeno dupliciranjem postojećeg bloka), pa Eduardo Souto de Moura (Bajao kuća, Bajao, 1990-93., Maja kuća, Maja, 1990-93., slika 22.) ili Al-varo Siza koji je bio vrlo pažljiv prema temama iz tra-dicionalne anonimne arhitekture, naročito u svojoj ranoj fazi stvaralaštva (kompleks Quita de Malaguera, Evora 1977. i Bouca kompleks u Portou 1973-77.).

Slika 21. Asensio kuća, Kadis

Srednjevekovna arhitektura, preciznije romanska arhitektura, naročito forme koje potiču od reformi cister-citskog reda Svetog Bernarda, su jedna od osnovnih re-

IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538 11

ferentnih tačaka za novu arhitekturu jednostavnosti, iska-zanu kao minimalizam. Pažnju je skrenuo Klaudio Sil-vestrin u svojim delima koje je posvetio ovoj temi: Ci-stercitski monasi su napravili vrlinu od siromaštva. Ograničenje je dalo nešto od najlepših radova arhitektu-re koje je čovečanstvo ikada steklo. Sama jednostavnost ovih zgrada donosi bogatstvo koje će trajati duže od oči-glednih ali prolaznih atrakcija razmetanja i otvorenog prikazivanja. Tihe kamene ruine Fountains imaju ople-menjen kvalitet, izmešten u potpunosti iz bilo kog specifi-čnog vremena. One imaju mir, dostojanstvo i monumen-talnost koja se reflektuje na najganutiji način u veri nji-hovih graditelja [49]. I Džon Pouson često citira opatije kao što je Le Thoronet, slika 23. Manastirski život i arhi-tektura koja je proistekla iz reformi Svetog Bernarda, ne-sumljivo da su imali uticaja na Pousona i njegovu cister-citsku opatiju Notre Dame Novy Dvur, koja je podignu-ta u Českoj, slika 24.

Slika 22. Maja kuća, Maja

Slika 23. Le Thoronet

Slika 24. Notre Dame, Novy Dvur

Ovako je Tadao Ando opisao uticaj srednjevekovne cistercitske arhitekture na svoj rad: Na mojim putovanji-ma dok sam još bio mladić, tumarao sam kroz prostran-stva unutar pećinskih srednjevekovnih hrišćanskih ma-nastira koji su pripadali cistercitskom redu. Kroz bezbroj otvora, svetlost se probijala kroz tamu, ostavljajući im-presiju koja je gorela u mojoj svesti i koje se sećam ja-sno i danas. Ispunivši ovaj uzvišeni i dostojanstveni pro-stor, svetlost je direktno prodirala u moju dušu – gruba svetlost, ali u isto vreme nežna svetlost [50]. I Le Korbi-zje, kao njegov prethodnik, je kroz asketizam oblika i di-zajna u manastiru La Turet iskazao svoju dirnutost ma-nastirskim životom, koja je u njemu tinjala preko 40 go-dina, od posete manastiru Ema i planini Atos. Verovatno, kao rezultat šire rasprostranjenosti ovog ponovo otkrive-nog senzibiliteta, koji se iskazuje u savremenoj arhitektu-ri jednostavnosti, a koji vodi poreklo od srednjevekovne arhitekture, literatura o romanskoj arhitekturi je u nepre-kidnom porastu poslednjih godina.

Ideal jednostavnosti u japanskoj kulturi je speci-fičan – od svetilišta Ise ili herojske jednostavnosti arhi-tekture i rituala, kao estetskog ideala, preko ceremonije čaja do Kengo Kume ili Tadao Andoa. Jednostavnost kao element tradicionalne japanske kulture, potiče iz zen-bu-dizma. Sala za meditaciju, ili zendo, predstavlja sobu u zen manastiru koja je postala arhetipom jednostavnog zen stila. Stroga priroda ovog velikog prostora, sa jedno-stavnom drvenom strukturom, slamnatim tatami strunja-čama, i sa malo nameštaja, virtuelno je nepromenjana od vremena kada je nastala, asketske ere Kamakura.

Za savremenu arhitekturu jednostavnosti, najvažniji principi jesu estetske vodilje zen umetničkih formi, koje baziraju na konceptima: wabi, sabi, ma i yohaku-no-bi. Wabi je kvalitet dobrovoljnog siromaštva. Wabi je estet-ski i moralni princip, zagovornik života u tišini i povla-čenje od ovozemaljske svetovnosti. On pridaje vrednost lepoti jednostavnosti i strogosti i traži vedrinu i transcen-denciju (uzvišenost) koja ide sa tim. Wabi kaže da suvi-šna imovina i potrošnja predstavljaju teret koji u stvari osiromašuje život, umesto da ga obogaćuje. Nedostatak prenatrpanosti obezbedjuje prostor za mišljenje i možda

12 IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538

čak i za razumevanje. O ovom konceptu govori Džon Po-uson u svojoj knjizi Minimum, izdatoj 1996., koja je ima-la ogroman odjek u svetu. Sabi se odnosi na rafiniranu elegantnost – na način da objekti postaju dostojni pošto-vanja i lepi zbog toga što sadrže patinu svog doba i na taj način inspirišu posmatrača sa dubokim osećajem straho-poštovanja. Wabi sabi zajedno opisuju naklonost prema jednostavnim svakodnevnim stvarima, kao što su zdele za čaj ili mrve bambusovog čaja, koji se koriste na rafini-ran način. O konceptu ma, P. Ranco piše: Ništa ne može bolje (nego japanski concept ma, prazan prostor u kome se pojava manifestuje ili jedan interval izmedju jedne po-jave i druge) da prikaže period u kome mi živimo i ide-ju koja inspiriše mnoge savremene arhitekte. Ovo je mo-menat kada prolaznost vremena više ne liči da je linear-na, već neočekivano trasira gotovo kružni dijagram, po-novo trasirajući svoje sopstvene tragove, vraćajući se u neke momente iz prošlosti, nudeći prostor i pauze za ra-zmišljanje. Linija misli koja … nema nameru da redukuje složenost, već radije da istražuje najvažnije, iskaže apso-lutnu ideju arhitekture u svoj njenoj oskudnosti i dvosmi-slenosti [51]. Tehnika yohaku-no-bi – sa značenjem lepo-ta ekstra bele boje, je prisutna u praznim prostorima zen vrtova, kao područje belog u zen slikarstvu i crtežima, ili u čistim, nenatrpanim enterijerima zen prostorija. Ovaj pozitivan osećaj za štedljivost, fokusiran pre na ono što je preostalo od dizajna nego na ono što je smešteno u di-zajn, uobičajeno se smatra kao ekonomija forme.

6. ZAKLJUČAK

Primeri jednostavnosti su brojni, obuhvataju period od kamenih krugova iz neolitskog perioda do gradjevi-na našeg vremena, od izlizanih kamenih stepenika sre-dnjevekovne katedrale do japanske keramike, od uzvi-šenog kvaliteta monolitnih kamenih zidova i epski sra-zmerne mreže rampi i mostova koji ih presecaju do pre-ciznosti čelične i staklene arhitekture Mis van de Roa. Spoznaja jednostavnosti u ovim mestima ili u stvarima ili u senzibilitetu, pripisuje se instinktivnom. Jednostavnost je u prirodi svega, pa i u osnovi prirode čoveka – otuda upotrebljivost konfiguracija koje su razumljive i uredje-ne tako da se mogu lako zamisliti, pa prema tome i upam-titi. Otuda i večita težnja da se jednostavnost objasni i do-segne u životu, a naročito u umetnosti i u arhitekturi.

Postoji savremena potreba za redom, jednostavno-šću i čistotom koji pojedinačno dolaze iz istorije, onih primera suštinskog za kojim postoji narastajuća urgentna potreba, i na koji se može na neki način baciti novo sve-tlo. Od japanskog koncepta zena do Toreovog [52] traže-nja jednostavnosti, minimalni način života je uvek nudio osećaj oslobadjanja, šansu da se bude u kontaktu sa su-štinom postojanja radije nego da se zbunjuje trivijalnim stvarima. Danas, najoriginalniji doprinos ideje jednosta-vnosti u arhitekturi predstavlja minimalizam u arhite-kturi, koncept koji je tako opsežno i naglašeno izražen u oblasti arhitekture da je postao jedan od ključnih trendo-va. Zato se često minimalizam u arhitekturi i naziva sa-vremena arhitektura jednostavnosti. U savremenom sve-

tu, minimalistička arhitektura predstavlja jedan od naj-značajnijih doprinosa u pokušaju da se preko jednosta-vnosti uspostavi kvalitetniji način života. [53]

Na kraju, setimo se reči Martina Hajdegera ( Martin Heidegger): Život je biti u miru na mestu, ostati u miru, sačuvati mir vodeći računa o onim stvarima koje otkri-vaju osećanje komunikacije izmedju zemlje i neba, izme-dju božanstva i čovečanstva [54].

LITERATURA:

[1] Bertoni, Franco (2002): Minimalist Architecture, Birkhauser, Basel.

[2] Maksimović, Milan (2008): Arhitektura i ..., Arhite-ktonski fakultet Univerziteta u Beogradu, str.98.

[3] Liotar, Žan Fransoa, (1991): Raskol, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, str.68.

[4] Bertoni, Franco, op. cit., str.62[5] Lojanica, Milan (2001): Proces projektovanja, I sve-

ska, Arhitektonski fakultet, Beograd, str.92.[6] Kant, Emanuel (2002): O lepom i uzvišenom, Bo-

nart, Beograd, str.18.[7] Pegis, A. C., translator (1945): Basic Writings of St.

Thomas Aquinas, Random House, New York, str.1-29.

[8] Radović, Ranko (1998): Savremena arhitektura – izmedju stalnosti i promena ideja i oblika, Fakultet tehničkih nauka, Stylos, Novi Sad.

[9] The Crime of Galileo ( 1962) Santillana PB Church Trial, str.397.

[10] Powson, John (1996): Minimum, Phaidon Press, London, str.13

[11] Arheim, R(1977): The Dynamics on Architectural Form, Berkeley, Los Angeles.

[12] Kaufman, Emil (1973): Da Ledoux a Le Corbusier, Gabriele Mazzota Editore, Milano.

[13] Kako navodi Radović R. u svom delu Savremena..., str.265.

[14] Mako, Vladimir (1999.): Estetika arhitektonskih oblika kroz istoriju – novo doba, skripta, Arhite-ktonski fakultet, Beograd, str.13.

[15] Bule, Etjen-Lui (1999): Arhitektura – Esej o ume-tnosti, Gradjevinska knjiga, Beograd.

[16] Kako navodi Radović R. u svom delu Savremena..., a prema: Kajlus (1761): Recueil d-Antiquites, Paris, str.265.

[17] Herrmann, Wolfgang (1962): Laugier and 18th Cen-tury french Theory, Zwemmer Ltd, London, str.217.

[18] Kako navodi Radović R. u svom delu Savremena..., a prema: Pat, Pjer: Discours sur l‚architecture, Paris, str.266.

[19] Wittkower, Rudolf (1949): Architectural Principles in the Age of Humanism, London, The Warburg In-stitute, University of London, Academy Editions London, 1973, str.20

[20] Kako navodi Radović R. u svom delu Savremena... a prema: Kejms, Lord (1761): Elements of Criti-cism, str.266.

IZGRADNJA 64 (2010) 1–2, 534–538 13

[21] Kako navodi Radović R. u svom delu Savremena... a prema: Henri Fjuzeli (1831): Aphorisms on art, str.266.

[22] Kako navodi Radović R. u svom delu Savremena... a prema: J.J.Vinkelman (1764): The history of An-cient Art, str.266.

[23] Kroha, Jiri; Hruza, Jiri (1973): Sovetska architekto-nicka avantgarda, Odeon, Prag.

[24] Bule, op. cit., str.38.[25] Zevi, Bruno (1955): Storia dell architettura, Giulio

Einaudi Edit, Roma.[26] Le Korbizije (1977): Ka pravoj arhitekturi, Gradje-

vinska knjiga, Beograd.[28] Powson, John, op.cit., str.8.[29] Sharp, Denis (1978): The Rationalists / Theory and

Design in the Modern Movement, Architectural Press, London.

[30] Bertoni, Franco, op. cit., str.37.[31] Powson, John, op.cit., str.7.[32] Vasilski, Dragana; Stevović, Svetlana, (2008): Mi-

nimalizam u arhitekturi i ponovno otkrivanje vre-dnosti prirode kroz njegov odnos prema životnoj sredini, Međunarodna naučna konferencija Živo-tna sredina danas – Beograd, Ecologica, br.16. god. XV, YU ISSN 0354 – 3285

[33] Vasilski, D. (2008): Minimalizam kao civilizacijska paradigma na početku XXI veka, Arhitektura i ur-banizam, br. 22 – 23 2008, стр. 14-24. ISSN 0354-6055 COBISS.SR-ID 8014860

[34] Vasilski, Dragana (2007): Istraživanje principa mi-nimalizma kao savremenog izraza arhitektonskog stvaralaštva, Fakultet za graditeljski menadžment Univerzitet UNION, doktorska disertacija, Beograd

[35] Dal Co, F., (1995): Tadao Ando, Complete Works, London.

[36] Crosby, Theo (1970): The Necessary Monument, Studio Vista, London.

[37] Benton, Charlotte and Tim (1975): Form and Fun-ction, Crosby Lockwood Stapies, London.

[38] Bule, op. cit., str.10.[39] Max Vogt, Adolf (1969): Boullee ‘s Newton Den-

kmal, Birkhauser Verlag, Basel, str.54. [40] Vasilski, D. (2008): Herzog i De Meuron i njihov

uticaj na razvoj minimalizma u arhitekturi, Izgra-dnja, br. 3-4 2008, стр. 99-104. ISSN 0350-5421

[41] Ravel, Marcel (1945): Claude – Nicolas Ledoux, Arts et metiers graphiques, Paris.

[42] Focillon, Henri(1964): Život oblika, Kultura, Beo-grad.

[43] Dobrović, Nikola(1965): Savremena arhitektura 4 – Misaone pritoke, Zavod za izdavanje udzbenika SR Srbije, Beograd.

[44] Gravagnuolo, B. (1994): Il mito mediterraneo nell’ architettura contemporanea, Electa, Napoli, str.7.

[45] Bertoni, Franco, op. cit., str.50.[46] Godoli, E.– Fanrlli, G. (1981): La Vienna di Hoff-

mann architetto della qualita, Laterza, Bari, str.10.[47] Hoffmann, J. (1985): The Architectural Works,ed.

E.F.Sekler, Princeton, str.479.[48] Ranzo, P. (1996): L’era del ma, u F. Carmagnola, V.

Pasca, Minimalismo, Lupetti, Milano.[49] Bertoni, Franco, op. cit., str. 112.[50] Vasilski, D. (2008): Prostor kao protagonist – mi-

nimalizam u enterijeru, Izgradnja, br. 10 – 11 2008, стр. 447-452. ISSN 0350-5421

[51] Ranzo, P., op. cit., str.147.[52] Thoreau, Henry David: Walden, or A life in the Wo-

ods, Ticknor and Fields: Boston, 1854. [53] Vasilski, D., Stevović, S.: Energy-efficiency and so-

lar renewable energy through minimalism, 14th In-ternational Conference on Urban Planning and Re-gional Development in the Information Society, Ge-oMultimedia 2009, Sitges, Spain, 2009. www. real-corp.at ISBN 978-39502139-6-6 (CD rom), ISBN 978-39502139-7-3 (print), str 97-103.

[54] Heidegger, Martin (1999): Predavanje i rasprave, Plato, Beograd.