Java Materijal (1)

7/23/2019 Java Materijal (1)

1/76

1

Uvod

Raunar je sloen sistem koji se sastoji iz puno komponenata. Najvanija komponenta je centralna

procesorska jedinica. U pitanju je jedan ip iji je posao da izvrava programe.

Program je lista nedvosmislenih instrukcija koje raunar mehaniki izvrava. Raunar moe da

izvrava instrukcije koje su napisane u tzv. mainskom jeziku. Svaki tip raunara ima svoj mainski jezik i moe da direktno izvrava samo programe koji su pisani u tom jeziku. (Programe koji su

pisani u drugim jezicima moe da izvrava samo ako se prevedu u mainski jezik tog raunara.)

Mainski jezik se sastoji od vrlo jednostavnih isntrukcija koje CPU tog raunara moe direktno da

izvrava. Sa druge strane, skoro svi programi se piu u programskim jezicima vieg nivoa, kao to

su Java, Pascal ili C++. Program koji se napie u nekom od ovih jezika ne moe da se direktno

izvrava na nekom raunaru. On mora da se prvo prevede u mainski jezik. Ovo radi poseban

program, kompajler. Kompajler uzima program napisan u jeziku vieg nivoa i prevodi ga u izvrni

program u mainskom jeziku. Ako program treba da se izvri na nekom drugom raunaru, mora da

se prevede u taj drugi mainski jezik uz upotrebu drugog kompajlera, koji odgovara tom drugom

tipu raunara.

Postoji i alternativa za kompajliranje programa pisanog u jeziku vieg nivoa. Umesto da se koristi

kompajler koji odjednom prevodi program, moete da koristite interpreter, koji prevodi instrukciju

po instrukciju. Interpreter je program koji se ponaa slino kao CPU, odnosno postoje ciklusi

vaenja instrukcija i njihovog izvravanja. Interpreter radi u petlji koja stalno ita instrukcije iz

programa, odluuje da li je potrebno da se ona izvri i ako je potrebno obavlja odgovarajuu

komandu iz mainskog jezika.

Postoje interpreteri koji izvravaju jezike vieg nivoa. Na primer, programski jezik LISP radi preko

interpretera, a ne preko kompajlera.

Dizajneri Jave su odluili da koriste kombinaciju kompilacije i interpretacije. Programi koji su

pisani u Javi se kompajliraju u mainski jezik, ali je u pitanju mainski jezik za raunar koji nepostoji u stvarnosti. U pitanju je virtuelni raunar, poznat kao Java virtuelna maina. Mainski kod

za JVM se naziva bajtkod. Nema nijednog razloga zato Java bajtkod ne bi mogao da se koristi kao

mainski jezik za pravi raunar. Sun Microsystems su i napravili takav raunar, odnosno procesor.

Sa druge strane, jedna od najvanijih stvari u Javi je da se Java program moe da izvrava na bilo

kom raunaru. Sve to na tom raunaru treba da postoji je interpreter za Java bajtkod.

Za svaki raunar treba da postoji drugi Java bajtkod interpreter, ali kad raunar jednom ima taj

interpreter, on moe da izvrava bilo koji program pisan u Javi. Isti Java program se moe da izvri

na bilo kom raunaru koji ima takav interrpreter. Ovo je i jedna od najvanijih karakteristika Jave,

Isti program moe da se izvrava na razliitim raunarima.


2/76

2

Zato biste koristili Java bajtkod? Zato se ne bi distribuisao originalni Java program, koji bi se

kasnije kompajlirao u odgovarajui mainski jezik. Postoji vie razloga. Prvo, kompajler mora da

razume Javu, koja je sloeni jezik visokog nivoa. Sam kompajler je sloeni program. Interpreter za

bajtkod je sa druge strane prilino jednostavan program. Lako je napisati interpterer bajtkoda za

svaki tip raunara, nakon ega taj interpreter moe da izvri bilo koji Java program. Bilo bi mnogo

tee napisati Java kompajler za svaki tip raunara.

Jo jedan razlog je sigurnost. Puno Java programa se preuzimaju preko mree. Ne biste eleli dapreuzmete program koji e otetiti Va raunar. Interpreter bajtkoda se ponaa kao bafer izmeu

Vas i programa koji ste preuzeli. Vi u sutini pokreete interpreter, koji indirektno izvrava preuzeti

program. Interpreter moe da Vas zatiti od potencijalno opasnih akcija, koje su deo tog programa.

Java i Java bajtkod ne moraju obavezno da budu povezani. Program napisan u Javi bi mogao da se

kompajlira i u neki drugi mainski jezik, realnog raunara. Programi pisani u drugim programskim

jezicima bi mogli da se kompajliraju u Java bajtkod. Ipak, kombinacija Jave i Java bajtkoda je ono

to daje nezavisnost platforme, sigurnost i kompatibilnost.

Objektno orijentisano programiranje

Objektno orijentisano programiranje je odgovor na softversku krizu iz devedesetih godina pro{logveka. Tada dolazi do nagle ekspanzije primene ra~unara u svim oblastima. Programi postaju sve

ve}i i sloèniji. U njihovom razvoju u~estvuje sve ve}i broj programera. Tradicionalni algoritamski

na~in programiranja ne moè da odgovori izazovima koji se tada javljaju. Ovde se pre svega misli

na mogu}nost kasnijeg odràvanja softvera. Programi imaju vi{e hiljada linija koda u kojima se

treba sna}i. Odgovor je bio u objektno orijentisanom programiranju.

[ta su objekti?

Sve moè biti objekat. Objekti su svuda oko nas. Objektni mogu predstavljati realne ili apstraktne

stvari. Objekat je va{ pas, sto, knjiga, bicikla sve {to nas okruùje.

Objekti iz realnog sveta imaju dve karakteristike, a to su stanje i pona{anje. Stanje Va{eg psapredstavlja njegova boja, ime, rasa i sl. Pona{anje nam govori da li on laje, da li je gladan i sl.

Softverski objekti su sli~ni ovim objektima iz realnog sveta po tome {to imaju stanje i pona{anje.

Stanje softverskog objekta se izraàva njegovim atributima, koji se opisuju preko promenljivih.

Pona{anje softverskog objekta se implementira preko metoda. Metodi su funkcije (potprogrami)

koji su pridruèni jednom objektu.

Objekti iz realnog sveta mogu da se predstave softverskim objektima. Na primer u programu za

kontrolu rada elektronske bicikle, se bicikla moè predstaviti softverskim objektom, bicikl. Pored

realnih objekata softverski objekti se mogu koristiti i za predstavljanje apstraktnih stvari. Tako na

primer, u programiranju GUI-ja (grafi~ki korisni~ki interfejs) se za predstavljanje doga|aja moè

koristiti objekat. Doga|aj moè biti klik mi{em, ili pritisak nekog tastera na tastaturi.

Sve {to jedan softverski objekat zna (stanje) i moè da uradi (pona{anje) se predstavlja atributima imetodima koji se u njemu nalaze. Na primer, bicikla iz realnog sveta ima svoje atribute, koji se

odnose na trenutnu brzinu (10 km/h), broj zup~anika (5) i sl.


3/76

3

Objektni dijagrami pokazuju da atributi objekta ~ine njegovo jezgro. Metodi okruùju to jezgro i

sakrivaju ga od ostatka programa. Pakovanje atributa objekta i njihova za[tita putem metoda se

naziva u~aurenjem. Objekat se prema tome, sastoji od jezgra, koje ~ine njegovi atributi i

membrane, koju ~ine njegovi metodi, preko koje se tom jezgru pristupa.

U~aurenje promenljivih i metoda je ideja koja programerima pruà dve osnovne prednosti:

Modularnost: Izvorni kod objekta se moè napisati i kasnije se moè odràvati nezavisno od drugih

objekata i njihovog koda. Objekat se tako|e moè lako proslediti izvan granica sistema. moète

nekom dati svoju biciklu i ona }e i dalje da radi.Skrivanje informacija: Objekat ima javni interfejs koji drugi objekti koriste za komunikaciju sa

njim. Objekat moè da odràva svoje privatne informacije i metode koji se mogu u bilo kom

trenutku promeniti, a da to ne uti~e na objekte oko njega. Ne morate da poznajete detalje u vezi

mehanizma sa zup~anicima bicikle, da biste mogli da je koristite.

êmu ova pri~a o objektima? Java je ~ist objektno orijentisani jezik. To zna~i da u Javi nijedno

par~e koda ne moè da postoji ako nije deo objekta. U C++-u koji je tako|e objektno orijentisani

jezik, mogu da postoje i delovi koda koji nisu objektno orijentisani. Ne samo da mogu, nego uvek

postoji takav kod, jer uvek mora da postoji funkcija main, koja ozna~ava glavni program, a koja

nije deo nijedne klase.

Java aplikacije

Svaka aplikacija pisana u Javi mora da sadrì klasu, koja defini{e metod po imenu main(). Klasa

moè da ima proizvoljno ime, ali metod koji se u aplikaciji prvi pokre}e je metod po imenu main().

Obi~no se iz ovog metoda pozivaju druge metode te ili drugih klasa.

Prva Java aplikacija

Prva aplikacija je ona koju }ete videti na po~etku rada s abilo kojim programskim jezikom,

aplikacija koja }e ispisati tekst Zdravo. Evo kako izgleda kod:/**

* Klasa ZdravoApp implementira aplikaciju koja na

* standardnom izlazu prikazuje tekst zdravo

*/

public class ZdravoApp {

public static void main(String[] args) {

System.out.println("Zdravo!"); //Prikazuje string

}

}

Program sadrì definiciju klase ZdravoApp. U ovoj klasi postoji samo jedan metod, metod main().

Prva linija definicije ovog metoda je uvek:

public static void main(String[] args)

U metodu postoji samo jedan izvr{ni iskaz:System.out.println("Zdravo!");


4/76

4

Klju~na re~ public u definiciji metoda main ozna~ava da tom metodu moè da se globalno pristupi.

Klju~na re~ static osigurava pristup ~ak i kada ne postoji objekat (instanca) klase ZdravoApp.

Klju~na re~ void ozna~ava da ovaj metod ne vra}a nikakvu vrednost.

System je standardna klasa koja podràva unos preko tastature i prikazivanje izlaza na ekranu. Ova

klasa se nalazi u paketu java.lang i moè joj se pristupiti samo preko imena klase, System.

Objekat out predstavlja standardni izlazni tok, u ovom slu~aju ekran monitora. Ovaj objekat je ~lanklase System. Ovaj metod je deklarisan kao static, {to zna~i da mu se moè pristupati i kada ne

postoji instanca klase System.

println je metod koji pripada objektu out i on {tampa tekst koji se nalazi u zagradama na ekran.

Program se kompajlira komandom:

javac ZdravoApp.java

a izvr{ava komandom

java ZdravoApp

Kada se program izvr{i na ekranu treba da se prikaè tekstZdravo

Komentari u kodu

Postoji nekoliko mogu}ih vrsta definisanja komentara. Jedan od na~ina je da se se upotrebe dve

kose crte //. Sve {to sledi iza ovih znakova, a nalazi se u istom redu, smatra se komentarom i to

kompajler zanemaruje prilikom prevo|enja.

// ovo je komentar u jednom redu

Alternativa je da se po~etak komentara ozna~i sa /*, a kraj komentara sa */. Sve {to se nalazi

izme|u po~etka i kraja komentara kompajler zanemaruje prilikom prevo|enja. Tekst komentara se na

ovaj na~in moè da pro{iri na vi{e redova.

/* ovo je komentar u

u vi{e redova

*/

Komentari koji sluè za generisanje dokumentacije po~inju znacima /**, a zavr{avaju se kao i

obi~an komentar sa */. Ovakve komentare zatim ~ita poseban program, javadoc, koji od nje pravi

dokumentaciju sa hiperlinkovima. Sva dokumentacija koju nalazite na sajtovima vezanim za Java

kod, je napravljena na ovaj na~in. U okviru ove dokumentacije mogu se koristiti razli~ite HTML

oznake. Na primer:

@version - ozna~ava verziju programa

@author - ozna~ava autora itd.

Osnove jezika Java

Podaci i promenljive

Promenljiva je imenovani deo memorije koji se koristi za sme{tanje informacija u programu. Svaki

deo memorije kome ste dali ime moè da primi sa odre|eni tip podatka. Svaka promenljiva ima

svoje ime i tip. Preko imena pristupate podatku na koji ta promenljiva ukazuje. tip odre|uje {ta u toj

promenljivoj moè da se na|e i koje su peracije dozvoljene. Kada se jednom defini{e tip promenljive

u tom delu memorije mogu da se sme{taju samo podaci tog tipa (ceo broj, realan broj, niz karaktera,

objekat i sl.) Na osnovu zadatog tipa kompajler kasnije moè da proverava da ste toj promenljivoj


5/76

5

poku{ali da zadate neki drugi tip podatka. Ime i tip se promenljivoj zadaju preko deklaracije. Op{ti

oblik deklaracije je:

tip ime

Pored imena i tipa svaka promenljiva ima i svoj domen. Domen promenljive je deo koda u kome se

ta promenljiva moè da koristi. Domen se implicitno defini{e na osnovu mesta gde se nalazi

deklaracije promenljive.

Osnovni tipovi promenljivih

Celobrojne vrednosti

Postoje ~etiri tipa promenljivih koji se mogu koristiti za celobrojne vrednosti. Svaki od njih moè

da ima predznak, {to zna~i da mogu da sadrè pozitivne i negativne brojeve. Ovi tipovi se razlikuju

po opsegu vrednosti koje mogu da se sme{taju. Evo koji su to tipovi:

byte - vrednosti mogu biti od -128 do +128 i u memoriji zauzimaju 1 bajt (8 bitova)

short - vrednosti mogu biti od -32768 do 32767 i u memoriji zauzimaju 2 bajta (16 bitova)

int - vrednosti mogu biti o -2147483648 do +2147483647 i u memoriji zauzimaju 4 bajta (32 bita)

long - vrednosti mogu biti od -9223372036854775808 do +9223372036854775807 i u memoriji

zauzimaju 8 bajtova (64 bita)

Evo kako izgledaju deklaracije ovih tipova:

byte najmanjaVrednost;

short brojac;

int br;

long najvecaVrednost;

U jednom iskazu se moè deklarisati i vi{e promenljivih:

int a, b;

Prilikom deklaracije se moè izvr{iti i inicijalizacija promenljive.

int a = 1;

Tipovi sa pokretnim zarezom

Sluè za sme{tanje realnih brojeva. Postoje dva tipa, float i double.

float - vrednosti mogu biti od-3.4x1038 do 3.4x1038 i u memoriji zauzimaju 4 bajta. Vrednosti se

predstavljaju sa ta~no{}u od 7 cifara.

double - vrednosti mogu biti od -1.7x10308 do 1.7x10303 i u memoriji zauzimaju 8 bajtova.

Vrednosti se predstavljaju sa ta~no{}u od 17 cifara.

Primer:

float a = 1.5;

double b = 1.67;

Znakovne promenljive

Promenljiva tipa char zauzima u memoriji dva bajta. Vrednost ovakve promenljive je jedan

karakter, kao {to je A, * , x ili belina (blanko karakter). Vrednost moè biti i neki specijalnikarakter, kao {to je tabulator, ili neki od Unicode karaktera koji dolaze iz razli~itih jezika. Kada se


6/76

6

karakter unosi u program on se mora uokviriti jednostrukim navodnicima A, *. Navodnici nisu

deo vrednosti i ne sme{taju se u promenljivu. U pitanju je samo konvencija.

char c = a;

Promenljive tipa boolean

Promenljive ovog tipa mogu da imaju samo dve vrednosti: true (ta~no) i false (neta~no).boolean t = false;

boolean p = true;

Primer:public class MaxVariablesDemo {

public static void main(String args[]) {

// celi brojevi

byte najveciByte = Byte.MAX_VALUE;

short najveciShort = Short.MAX_VALUE;

int najveciInteger = Integer.MAX_VALUE;

long najveciLong = Long.MAX_VALUE;

// realni brojevi

float najveciFloat = Float.MAX_VALUE;

double najveciDouble = Double.MAX_VALUE;

// ostali pritimitivni tipovi

char c = 'S';

boolean b = true;

// prikazivanje

System.out.println("Najveca vrednost tipa byte je " + najveciByte);

System.out.println("Najveca vrednost tipa short je " + najveciShort);

System.out.println("Najveca vrednost tipa int je " + najveciInteger);System.out.println("Najveca vrednost tipa long je " + najveciLong);

System.out.println("Najveca vrednost tipa float je " + najveciFloat);

System.out.println("Najveca vrednost tipa double je " + najveciDouble);

if (Character.isUpperCase(c)) {

System.out.println("Karakter " + c + " je veliko slovo.");

} else {

System.out.println("Karakter " + c + " je malo slovo.");

}

System.out.println("Vrednost za promenljivu b je " + b);

}

}

Operatori i zrazi

Aritmeti~ki operatori

U tabeli koja sledi su prikazani tipovi i opis aritmeti~kih operatora:

Operator Upotreba Opis

+ op1 + op2 Sabira op1 i op2

- op1 - op2 Oduzima op2 od op1


7/76

7

* op1 * op2 Mno`i op1 sa op2

/ op1 / op2 Deli op1 sa op2

% op1 % op2 Ra~una ostatak deljenja op1 sa op2

Sledi primer AritmetikaDemo u kome se defini{u dve celobrojne promenljive i dva realna broja sadvostrukom precizno{}u i sa njima se obavljaju razli~ite aritmeti~ke operacije.

public class ArithmeticDemo {


//nekoliko brojeva

int i = 37;

int j = 42;

double x = 27.475;

double y = 7.22;

System.out.println("Vrednosti promenljivih su...");

System.out.println(" i = " + i);System.out.println(" j = " + j);

System.out.println(" x = " + x);

System.out.println(" y = " + y);

//sabiranje brojeva

System.out.println("Sabiranje...");

System.out.println(" i + j = " + (i + j));

System.out.println(" x + y = " + (x + y));

//oduzimanje brojeva

System.out.println("Oduzimanje...");

System.out.println(" i - j = " + (i - j));

System.out.println(" x - y = " + (x - y));

//Mno`enje brojeva

System.out.println("Mnozenje...");

System.out.println(" i * j = " + (i * j));

System.out.println(" x * y = " + (x * y));

//deljenje brojeva

System.out.println("Deljenje...");

System.out.println(" i / j = " + (i / j));

System.out.println(" x / y = " + (x / y));

//Deljenje po modulu

System.out.println("Deljenje po modulu...");

System.out.println(" i % j = " + (i % j));

System.out.println(" x % y = " + (x % y));

//mesanje tipova

System.out.println("Mesanje tipova...");

System.out.println(" j + y = " + (j + y));

System.out.println(" i * x = " + (i * x));

}

}

Izlaz iz ovog programa je:

Vrednosti promenljivih su...i = 37

j = 42

x = 27.475


8/76

8

y = 7.22

Sabiranje...

i + j = 79

x + y = 34.695

Oduzimanje...

i - j = -5

x - y = 20.255

Mnozenje...

i * j = 1554

x * y = 198.37

Deljenje...

i / j = 0

x / y = 3.8054

Deljenje po modulu...

i % j = 37

x % y = 5.815

Mesanje tipova...

j + y = 49.22

i * x = 1016.58

Kada se kao operandi u jednoj aritmeti~koj operaciji koriste zajedno ceo broj i realan broj, rezultat

je realan broj. Ceo broj se implicitno konvertuje u realan broj pre samog izra~unavanja. U tabelikoja sledi su prikazani tipovi podataka koji se vra}aju iz aritmeti~kih operacija, na osnovu tipova

operanada. Potrebne konverzije se vr{e pre {to se obavi operacija.

Tip podatka za

rezultatTipovi podataka za operande

longNijedan od operanada nije float ili double (artiemtika celih brojeva), a

najmanje jedan od operatora je tipa long.

int Nijedan od operanada nije float ili double (aritmetika celih brojeva).Nijedan operand nije long.

double Najmanje jedan operand je tipa double.

float Najmanje jedan operand je tipa float. Nijedan nije tipa double.

Postoje i dva operanda koji omogu}avaju skra}eno izra~unavanje. To su operator ++ koji operand

pove}ava za 1 i operator -- koji operand smanjuje za 1. Oba operatora mogu da se pojave ispred

operanda (prefiks) i iza operanda (postfiks). Kod verzije prefiks, ++op/--op se prvo operand

pove}ava za 1, pa se taj rezultat koristi dalje u izrazima. Kod verzije postfix se prvo operand

primeni u izrazu (stara vrednost), a tek posle se ta vrednost promeni.

public class Voce

{

public static void main(String[] args)

{

//deklaracija i inicijalizacija tri promenljive

int brojNarandzi = 5;

int brojJabuka = 10;

int brojVocaka = 0;

// povecava se broj narandzi i racuna zbir vocaka

brojVocaka = ++brojNarandzi + brojJabuka;

System.out.println(Ukupan broj vocaka u programu);System.out.println(Broj narandzi je + brojNarandzi);

System.out.println(Ukupan broj vocaka je + brojVocaka);


9/76

9

}

}

Ukupan broj vo}aka je sada 16. Razlog je {to se broj narand`i prvo pove}ao za 1, pa je taj broj u{ao

u sabiranje.

Ako se iskaz sabiranja promeni na:

brojVocaka = brojNarandzi++ + brojJabuka;

ukupni broj vo}aka je 15, po{to je u sabiranje u{la stara vrednost za broj narand`i, koja je tek

naknadno pove}ana.

Relacioni i uslovni operatori

Relacioni operator poredi dve vrednosti i odre|uje vrednost izme|u njih. Na primer, != vra}a ta~no

ako dva operanda nisu jednaki. U tabeli koja sledi su dati relacioni operatori:

Operator Upotreba Vra}a true(ta~no) ako je

> op1 > op2 op1 ve}e op2

>= op1 >= op2 op1 ve}e ili jednako od op2

i)); //true

System.out.println(" k > j = " + (k > j)); //false, oni su jednaki

//vece ili jednako

System.out.println("Vece ili jednako...");

System.out.println(" i >= j = " + (i >= j)); //false

System.out.println(" j >= i = " + (j >= i)); //true

System.out.println(" k >= j = " + (k >= j)); //true

//manje od

System.out.println("Manje od...");

System.out.println(" i < j = " + (i < j)); //true

System.out.println(" j < i = " + (j < i)); //false

System.out.println(" k < j = " + (k < j)); //false


10/76

10

//manje ili jednako

System.out.println("Manje ili jednako...");

System.out.println(" i


11/76

11

& op1 & op2i op1 i op2 imaju vrednost ta~no. Uvek se izra~unava i op1 i

op2.

| op1 | op2 Ili je op1 ili je op2 true (ta~no). Uvek se izra~Unava i op1 i op2.

^ op1 ^ op2ako su op1 i op2 razli~iti, odnosno ako jedan ima vrednost true,

ali ne oba.

Koja je razlika izme|u operatora && i &? Razlika je u brzini izvr{avanja programa. Sa operatorom

& se vrednost drugog operatora uvek izra~unava, dok se sa operatorom && izra~unava vrednost

prvog operanda, a ako je to dovoljno da se izra~una vrednost celog izraza, drugi operand se ne

izra~unava.

Operatori dodele

Osnovni operator dodele je operator =, kojim se jedna vrednost dodeljuje drugoj.

U Javi postoje i operatori dodele kojim se odjednom izvr{ava vi{e operacija. Pretpostavimo da

`elite da saberete vrednost promenljive sa nekim brojem i da rezultat dodelite istoj promenlivoj.Napisali biste:

i = i + 2;

Skra}eno se ovo mo`e napisati pomo}u operatora += na slede}i na~in:

i += 2;

Prethodna dva izraza su ekvivalentna.

U tabeli koja sledi su dati neki od operatora ovog tipa:

Operator Upotreba Ekvivalentno sa

+= op1 += op2 op1 = op1 + op2

-= op1 -= op2 op1 = op1 - op2

*= op1 *= op2 op1 = op1 * op2

/= op1 /= op2 op1 = op1 / op2

%= op1 %= op2 op1 = op1 % op2

&= op1 &= op2 op1 = op1 & op2

|= op1 |= op2 op1 = op1 | op2

^= op1 ^= op2 op1 = op1 ^ op2

Ostali operatori

U tabeli koja sledi su dati ostali operatori koji postoje u Javi.

Operator Opis

?: Skra}eni iskaz if-else

[]Koristi se za deklarisanje nizova, za kreiranje nizova, i za pristup elementima

niza.


12/76

12

. Koristi se za formiranje kvalifikovanih imena.

(params) Defini{e se lista parametara. Vrednosti se odvajaju zarezima.

(tip) Konvertuje se jedan tip u neki drugi.

new Kreira se novi objekat ili niz.

instanceof Odre|uje se da li je prvi operator instanca (primerak) drugog

Operator ?:

Ovaj operator vra}a op2, ako op1 ima vrednost true (ta~no) ili vrednost op3 ako op1 ima vredcnost

false (neta~no).

op1 ? op2 : op3

Pretpostavimo da imamo dve celobrojne promenljive tipa int, mojeGodine i tvojeGodine. @elimo

da tre}oj promenljivoj, stariji, dodelimo ve}u od ove dve vrednosti. Evo kako izgleda iskaz:

stariji = tvojeGodine > mojeGodine ? tvojeGodine : mojeGodine

Prvi argument ovog operatora je logi~ki izraz tvojeGodine > mojeGodine. Ako taj izraz ima

vrednost true (ta~no), promenljiva stariji dobija vrednost tvojeGodine, a ako je prvi izraz ocenjen

kao false (neta~no) promenljiva stariji dobija vrednost mojeGodine.

Operator []

Ovaj operator se koristi za deklarisanje nizova i za pristupanje elementima niza.

float [] realniNiz = new float[10];

Ovaj izraz deklari{e niz realnih brojeva sa deset elemenata. Sedmom ~lanu niza mo`ete da

pristupite na slede}i na~in:

realniNiz[6]

Operator .

Ovaj operator se koristi za pristup ~lanovima klase. Vi{e o njemu kada se bude govorilo o klasama.

Operator ()

Koristi se prilikom deklarisanja i poziva metoda klase. Vi{e o njemu kada se bude govorilo o

klasama.

Operator (tip)

Vrednost se konvertuje u odre|eni tip.

(double) a a se pretvara u tip double.

Operator new

Koristi se za kreiranje novog objekta ili niza.

Integer a = new Integer(10);

U ovom primeru se kreira novi objekat klase Integer.

Operator instanceof

Ovaj operator testira da li prvi operator predstavlja priemrak klase koja je data drugim operatorom.


13/76

13

op1 instanceof op2

op1 mora biti objekat, a op2 mora biti ime klase. Objekat je instanca klase ako je primrak ba{ te

klase ili neke klase koja je iz nje izvedena.

Prioritet operatora

Ako se u izrazu na|e vi{e operatora oni se izvr{avaju odre|enim redosledom. U tabeli koja sledi jedat prioritet operatora. Operatori sa najvi{im prioritetom su navedeni prvi, a zatim slede oni sa

niìm prioritetom. Ako èlite da promenite prioritet operatora, treba da koristite zagrade.

postfiks operatori [] . (params) expr++ expr--

unarni operatori ++expr --expr +expr -expr ~ !

operatori kreiranja i kovenrzije new (type)expr

mnoènje * / %

sabiranje + -

pomeranje > >>>

relacioni < > = instanceof

jednakost == !=

bitovsko I &

bitovsko isklju~ivo ILI ^

bitovsko uklju~ivo ILI |

Logi~ko I &&

logi~ko ILI ||

uslovni ? :

dodela = += -= *= /= %= &= ^= |= = >>>=

Logi~ki izrazi

Osnovni element svih programa je dono{enje odluka. Morate biti u stanju da izaberete izme|u

razli~itih mogu}nosti, na primer, Ako imam para na ra~unu kupi}u nov auto, a ako nemam kupi}u

mese~nu kartu za autobus.. Programski se dono{enje odluka realizuje pomo}u relacionih operatora

i odgovaraju}ih logi~kih izraza.

Iskaz if

Iskaz if je elementarni logi~ki izraz. Njegov najjednostavniji oblik je:

if (izraz)

iskaz;

Izraz moè biti bilo koji izraz koji daje vrednost true (ta~no) ili false (neta~no). Ako je vrednostizraza true, onda se izvr{ava iskaz koji sledi, u suprotnom ne.

Primer:


14/76

14

if(broj % 2 != 0) //proverava se da li je broj neparan

++broj; //ako je neparan, neka postane paran

Ovaj iskaz se moè napisati i na neki drugi na~in, ali se preporu~uje ovakva forma.

if(broj %2 != 0) ++broj; //ovako ne bi trebalo, mada je mogu}e

Ako je potrebno da se kao rezultat iskaza if izvr{i vi{e iskaza, a ne samo jedan kao u prethodnom

primeru, mogu se uporebiti viti~aste zagrade.

if(izraz){

iskaz1;

iskaz2;

}

Primer:

if(broj % 2 != 0){ //proverava se da li je broj neparan

++broj; //ako je neparan, neka postane paran

System.out.println(Broj je pretvoren u paran i njegova vrednost je sada + broj);}

Ako je izraz ocenjen kao ta~an, izvr{avaju se svi iskazi izme|u viti~astih zagrada, a ako nije, ne

izvr{ava se nijedan.

Klauzula else

Osnovni iskaz if moè da se pro{iri klauzulom else.

if(izraz)

iskaz1;

else

iskaz2;

Iskaz ili iskazi koji slede iza klauzule elese se izvr{avaju samo u slu~aju da izraz u klauzuli if nije

ta~an. Ako je potrebno da se u klauzuli else izvr{i vi{e iskaza tako|e se mogu uporebiti viti~aste

zagrade.

if(izraz){

iskaz1;

}else{

iskaz2;

}

Klauzula else if

Ukoliko prilikom dono{enja oluke postoji vi{e mogu}nosti, moè se upotrebiti klauzula else if.

if(izraz1)

iskaz1;

else if(izraz2)

iskaz2;

else if(izraz3)

iskaz3;

else

iskaz4;


15/76

15

Ako je vrednost izraza izraz1 ocenjena kao ta~na, izvr{ava se iskaz1. Ako izraz nema vrednost true,

proverava se vrednost izraza izraz2. Ako je njegova vrednost ta~na, izvr{ava se iskaz iskaz2. Posle

izvr{enja iskaza iskaz2 program se nastavlja kodom koji sledi iza celog iskaza if. Ako vrednost

izraza izraz2 nije true, proverava se vrednost izraza izraz3 itd. Ako nijedan od izraza u klauzulama

else if nije ocenjen kao ta~an (true), izvr{ava se iskaz (iskazi) iza klauzule else, ako ona postoji.

Primer:public class IfElseDemo {


int rezultatTesta = 76;

char ocena;

if (rezultatTesta >= 90) {

ocena = 'A';

} else if (rezultatTesta >= 80) {

ocena = 'B';


ocena = 'C';


ocena = 'D';} else {

ocena = 'F';

}

System.out.println("Ocena = " + ocena);

}

}

Izlaz iz programa je:

Ocena = C;

Kao {to vidite vrednost promenljive rezultatTesta mo`e da zadovolji vi{e od jednog uslova, jer je

76 >= 70, a tako|e je i rezultatTesta >= 60. Ocena je ipak C, zato {to se izvr{ava samo prvi blok

koda koji pripada izrazu rezultatTesta >= 70. Kada se izvr{i taj blok, kontrola programa prelazi na

kod iza iskaza if, u ovom slu~aju na iskaz System.out Izrazi koji slede iza izraza koji je bio

zadovoljen se ne proveravaju, a samim tim se i ne izvr{ava pripadaju}i kod.

Iskazi if mogu biti ugne`deni. U okviru jednog if iskaza mo`e da se na|e drugi, u okviru tog drugog,

tre}i itd. Evo kako to izgleda:

if(izraz1){

if(izraz1-1){

if(izraz1-1-1)

iskaz1-1-1;

}else iskaz1-1;

}

Iskaz switch

Ovaj iskaz se koristi za uslovno izvr{avanje iskaza na bazi vrednosti celobrojnog izraza. U primeru

koji sledi je upotrebljen iskaz switch koji na osnovu celobrojne vrednosti mesec {tampa ime

meseca, na koji promenljiva ukazuje.public class SwitchDemo {


int mesec = 8;

switch (mesec) {

case 1: System.out.println("Januar"); break;

case 2: System.out.println("Februar"); break;


16/76

16

case 3: System.out.println("Mart"); break;

case 4: System.out.println("April"); break;

case 5: System.out.println("Maj"); break;

case 6: System.out.println("Jun"); break;

case 7: System.out.println("Jul"); break;

case 8: System.out.println("Avgust"); break;

case 9: System.out.println("Septembar"); break;

case 10: System.out.println("Oktobar"); break;

case 11: System.out.println("Novembar"); break;

case 12: System.out.println("Decembar"); break;

}

}

}

Rezultat ovog programa je Avgust. Isti efekat se mogao posti}i i pomo}u iskaza if:int mesec = 8;

if (mesec == 1) {

System.out.println("Januar");

} else if (month == 2) {

System.out.println("Februar");

}

itd.

Stvar je li~nog izbora koji }ete od ovih metoda koristiti. Prilikom dono{enja odluke treba imati u

vidu iskaz switch odluku mo`e da donese samo na osnovu celobrojne vrednosti, dok se u iskazu if

mogu da koriste razli~iti uslovi.

Verovatno ste u prethodnom kodu primetili prisustvo iskaza break. Ovaj iskaz se naj~e{}e koristi

zajedno sa iskazom switch, jer se bez njega kontrola toka programa, nakon izvr{enja pravog iskaza,

prenosi na slede}i iskaz u switch bloku. Ako se doda iskaz break, onda se kontrola toka, nakon {to

se izvr{i pravi iskaz, prenosi na kod koji sledi iza iskaza switch.

Na~in kontrole toka programa u iskazu switch (bez iskaza break) mo`e ponekad i da bude od

koristi. Evo primera u kome smo to iskoristili:public class SwitchDemo2 {


int mesec = 2;

int godina = 2000;

int brojDana = 0;

switch (mesec) {

case 1:

case 3:

case 5:

case 7:

case 8:

case 10:

case 12:

brojDana = 31;

break;

case 4:

case 6:

case 9:

case 11:

brojDana = 30;

break;

case 2:

if ( ((godina % 4 == 0) && !(godina % 100 == 0))

|| (godina % 400 == 0) )

brojDana = 29;else

brojDana = 28;

break;


17/76

17

}

System.out.println("Broj dana je " + brojDana);

}

}

Izlaz iz programa je:

Broj dana je 29

Ovaj program izra~unava broj dana u mesecu za zadatu godinu i mesec. Kao {to vidite svi mesecikoji imaju 31 dan su bez iskaza break, koji postoji samo kod poslednjeg u nizu. Isto vaì i za mesec

koji imaju 30 dana (i oni su grupisani i postoji samo jedan iskaz break).

Ako èlite da se neki iskazi izvr{e u slu~aju da nijedan od case iskaza nije zadovoljen, moète da

upotrebite klauzulu default. Iskazi koji slede iza ove klauzule se izvr{avaju ako nijedan slu~aj

(case) nije zadovoljen. Evo kako izgleda prepravljen program iz prvog primera, sada sa dodatom

klauzulom default:public class SwitchDemo {


int mesec = 8;

switch (mesec) {case 1: System.out.println("Januar"); break;

case 2: System.out.println("Februar"); break;

case 3: System.out.println("Mart"); break;

case 4: System.out.println("April"); break;

case 5: System.out.println("Maj"); break;

case 6: System.out.println("Jun"); break;

case 7: System.out.println("Jul"); break;

case 8: System.out.println("Avgust"); break;

case 9: System.out.println("Septembar"); break;

case 10: System.out.println("Oktobar"); break;

case 11: System.out.println("Novembar"); break;

case 12: System.out.println("Decembar"); break;

default: System.out.println("Niste uneli ispravan broj za mesec");break;

}

}

}

Petlje

Petlje se koriste za izvr{avanje dela koda koji se ponavlja. U Javi postoje tri vrste petlji: while, do

while i for.

Petlja while

Ova petlja se koristi za ponovljeno izvr{avanje bloka iskaza sve dok je uslov ta~an. Evo kakoizgleda ta petlja:

while(izraz){

iskazi..

}

Prvo se izra~unava vrednost izraza. Ta vrednost mora biti tipa boolean. Ako je vrednost izraza true

(ta~no), izvr{avaju se iskazi koji pripadaju petlji. Posle izvr{avanja iskaza, ponovo se proverava

vrednost izraza, i ako je ta vrednost true, ponovo se izvr{avaju iskazi. Ovo se ponavlja sve dok je

vrednost izraza ocenjena kao ta~na (true).

U primeru koji sledi se pomo}u petlje while ide kroz string. Ovo se ponavlja sve dok se ne nai|e nakarakter g. Svaki karakter koji nije g se dodaje u objekat StringBuffer. Na kraju se rezultuju}i string

{tampa.public class WhileDemo {


18/76

18


String kopirajOdMene = "Kopiraj ovaj string sve dok se ne " +

" dodje do slova 'g'.";

StringBuffer kopirajUMene = new StringBuffer();

int i = 0;

char c = kopirajOdMene.charAt(i);

while (c != 'g') {

kopirajUMene.append(c);

c = kopirajOdMene.charAt(++i);

}

System.out.println(kopirajUMene);

}

}

Izlaz iz ovog programa je:

Kopiraj ovaj strin

Petlja do-while

Ova petlja je sli~na sa petljom while. Sintaksa za petlju do-while je:

do{

iskazi..

}while(izraz);

Razlika u odnosu na petlju while je u tome da se kod petlje while uvek prvo proveri vrednost izraza,

pa se tek u zavisnosti od rezultata izvr{ava telo petlje. Kod petlje do-while se telo petlje uvek

izvr{ava makar jednom, a tek posle prvog izvr{enja se proverava vrednost izraza.

Evo kako izgleda prethodni primer, ali sa petljom do-while:

public class DoWhileDemo {public static void main(String[] args) {

String kopirajOdMene = "Kopiraj ovaj string sve dok se ne " +

" dodje do slova 'g'.";

StringBuffer kopirajUMene = new StringBuffer();

int i = 0;

char c = kopirajOdMene.charAt(i);

do {

kopirajUMene.append(c);

c = kopirajOdMene.charAt(++i);

} while (c != 'g');System.out.println(kopirajUMene);

}

}

Petlja for

Op{ti oblik ove petlje je:

for(inicijalizacija; uslov_petlje; izraz petlje){

iskazi

}

Deo ozna~en sa inicijalizacija se izvr{ava jednom pre pokretanja petlje. Tu se obi~no inicijalizuje

broja~ petlje. Izvr{avanje petlje se nastavlja sve dok se uslov_petlje izra~unava kao ta~an. Ovaj

izraz se proverava na po~etku svakog izvr{enja petlje. Kada njegova vrednost bude false (neta~no),


19/76

19

program se nastavlja kodom koji sledi iza petlje. Izraz ozna~en sa izraz_petlje se izvr{ava na kraju

petlje. Obi~no se tu pove}ava ili smanjuje broja~ petlje za neku zadatu vrednost.

Primer:Public class ForPetlja{

public static void main (String[] args){

int limit = 20; // Trazi se suma od 1 do ove vrednosti

int sum = 0; // vrednost sume

for(int i = 1; i


20/76

20

Nizovi i stringovi

Niz je struktura podataka koja se sastoji od zadatog broja stavki, pri ~emu su sve stavke (elementi)

istog tipa. ^lanovi niza se u Javi uvek numeri{u po~ev od 0. Jedan niz, na primer, moè da sadrì

100 celobrojnih vrednosti, koje su numerisane od 0 do 99. Niz se deklari{e na slede}i na~in:

int[] niz;

Ovo je deklaracija niza. U ovom trenutku niz jo{ uvek nema dodeljenu memoriju.

U trenutku kreiranja niza se defini{e njegova duìna i dodeljuje se potrebna memorija. Nizovi u Javi

su objekti pa se u skladu sa time kreiraju pomo}u operatora new. Iskaz koji sledi zauzima dovoljno

memorije za niz od deset celobrojnih vrednosti i zatim taj niz dodeljuje promenljivoj niz, koju smo

ranije deklarisali.

niz = new int[10];

Pristup elementima niza

Elementima niza se pristupa preko imena niza, iza kojeg u uglastim zagradama sledi indeks

elementa, kome se pristupa. Na primer, iskazniz[4]

pristupa petom elementu niza.

Java proverava da li element niza kome pristupate postoji. Ako poku{ate da pristupite nepostoje}em

elementu niza javi}e se izuzetak tipa IndexOutOfBoundsException.

Veli~ina (duìna) niza

Veli~inu niza }ete dobiti na slede}i na~in:

imeNiza.length

Sledi primer koji pokazuje kako se pristupa elementima niza i kako se odre|uje njegova veli~ina.for (int i = 0; i < niz.length; i++) {

niz[i] = i;

System.out.print(niz[i] + " ");

}

Inicijalizacija nizova

Elementima niza se mogu odmah u toku definisanja dodeliti vrednosti. Evo kako se to radi:

boolean[] answers = { true, false, true, true, false };

Veli~ina niza je u ovom slu~aju odre|ena brojem elemenata. Ako zadajete inicijalne vrednosti niza,

morate da ih zadate za sve elemente.U primeru koji sledi je pokazano kako se odre|uje element niza sa najve}om vredno{}u.

public class MaxNiz{

public static void main (String[] args){

double[] A = {2., 5., 3., 12.5, 5.3, 17.5};

double max = A[0];

for (int i = 1; i < A.length; i++) {

if (A[i] > max)

max = A[i];

}

System.out.println("Maksimum je " + max);}

}


21/76

21

Kopiranje niza

Kopiranje niza se vr{i tako {to se u novi niz kopira svaki novi element niza zasebno. Iskazi:

double [] A = {1.,4..6.};

double [] B = A;

ne dovode do kopiranja niza A u niz B. U ovom slu~aju je samo napravljena nova promenljiva B,

koja ukazuje na isti niz kao i promenljiva A. Ako se èli kopiranje treba napisati:double[] B = new double[A.length]; //Pravi se novi niz, iste velicine kao

A

for (int i = 0; i < A.length; i++)

B[i] = A[i]; // Kopira se svaki element iz A u B.

Vi{edimenzionalni nizovi

Niz kao elemente moè da ima druge nizove.

Pretpostavimo da èlite da pratite vremenske prilike na 10 razli~Itih geografskih lokacija, tokom

jedne godine. Ho}ete da merite temperaturu na svakoj od ovih lokacija u toku svakog dana u godini.

Ovo moète da ostvarite pomo}u niza od 10 elemenata, ~iji je svaki element drugi niz od 365

~lanova. Ovakav niz bi se deklarisao na slede}i na~in:

float [] [] temperatura = new float [10] [365];

Ovaj niz ima dve dimenzije, pa je zna~i u pitanju dvodimenzionalan niz. Prva dimenzija se kre}e od

0 do 9 i odnosi se na geografsku lokaciju, a druga se kre}e od 0 do 364 i odnosi se na temperature.

Ako èlite da ukaète na temperaturu u toku stotog dana na {estoj lokaciji moète da napi{ete:

temperatura [5] [99]

U primeru koji sledi }emo vrednosti za temperaturu generisati po slu~ajnom principu. Uzima}emo

nasumi~ne vrednosti izme|u -10 i +35 stepeni Celzijusa.public class Vreme {

public static void main(String[] args) {float[][] temperatura = new float[10][365];

// generisanje temperature

for(int i = 0; i < temperatura.length; i++)

for(int j = 0; j < temperatura[i].length; j++)

temperatura [i][j] = (float) (45.0 * Math.random() - 10.0);

//izracunavanje prosecne vrednosti za temperaturu

for(int i = 0; i < temperatura.length; i++){

float prosek = 0.0f; // prosecna vrednost

for(int j = 0; j < temperatura[i].length; j++)

prosek += temperatura[i][j];

//prikaz prosecne temperature za trenutnu lokacijuSystem.out.println("Prosecna temperatura na lokaciji " + (i+1) + " je " +

prosek/(float) temperatura[i].length);

}

}

}

Nizovi nizova promenljive duìne

Kada su elementi jednog niza drugi nizovi, oni ne moraju biti iste duìne. Niz se moè deklarisati na

slede}i na~in:

float primer [] [];

Ovim se deklari{e niz primer tipa float. Broj elemenata u prvoj dimenziji se moè zadti izrazom:primer = new float [6] []; // definicija sest elemenata, od kojih je svaki niz


22/76

22

Sada imamo dodeljenih {est elemenata od kojih svaki moè da sadrì jednodimenzionalni niz. Ti

nizovi se dalje mogu definisati pojedina~no:

primer[2] = new float [6];

primer[5] = new float[10];

Ukoliko bismo hteli da niz primer ima trougaoni oblik, odnosno da prvi element bude niz sa jednim

elementom, drugi niz sa dva elementa, tre}i niz sa tri elementa itd., mogli biste da napi{ete:for(int i = 0; i < primer.length; i++)

primer[i] = new float[i+1];

Niste ograni~eni na dve dimenzije. Niz moè da ima i vi{e dimenzija. Na primer niz sa tri dimenzije

se moè deklarisati na slede}i na~in:

int [] [] [] triDim= new int[3] [] []; // tri dvodimenzionalna niza

Svaki od ova tri elementa u prvoj dimenziji niza moè da sadrì razli~it dvodimenzionalni niz, tako

da moète da napi{ete:

triDim[0] = new int[4] [];triDim[1] = new int[2] [];

triDim[2] = new int[5] [];

Dalje bismo mogli da napi{emo:

triDim[0][1] = new int[3]; //itd

Nizovi karaktera

Nizovi koje smo dosada pominjali su bili numeri~ki nizovi. Mnogo ~e{}e od numeri~kih nizova

}ete koristiti nizove znakova (karaktera). Moète na primer, da deklari{ete promenljivu niza tipa

char, sa 50 ~lanova:char[] poruka = new char[50];

Sa nizovima karaktera se obi~no ne radi preko ovakvih nizova. U Javi postoji posebna klasa koja se

koristi specijalno za rad sa karakterima. To je klasa String. U pitanju je standardna klasa koja dolazi

zajedno sa Javom.

String literali

Do sada smo ve} vi{e puta koristili String literale. Skoro svaki put kada smo koristili iskaz println,

kao argument smo koristili i string literal. String literal je bilo koja vrednost napisana izme|u

dvostrukih navodnika:

Ovo je string literal

Ovo je konstantan objekat klase String, koji kompajler pravi za upotrebu u programu. Ako u okviru

Stringa èlite da ubacite i neki specijalni karakter, kao {to je znak za novi red, ili tabulator morate

da koristite escape sekvencu. Iskaz

System.out.println(Ovo je \n String konstanta);

Dodaje novi red kod {tampanja.

Znak \n je oznaka za novi red. Ovaj kod daje slede}i izlaz:

Ovo je

String konstanta


23/76

23

Objekti tipa string

Promenljiva tipa String je u stvari objekat klase String. Ova promenljiva se deklari{e sli~no kao i

ostale promenljive osnovnih tipova. Ako je potrebno ova promenjiva se moè inicijalizovati odmah

prilikom deklaracije:

String mojString = Moj prvi string;

Promenljiva mojString sadrì referencu na deo memorije u kome se ~uva sam string. Moète danapi{ete:

mojString = Ovo je drugi string;

Promenljiva mojString sada ukazuje na drugi deo memorije, sa drugim stringom, a prvi se odbacuje.

Objekti klase String su nepromenljivi. Ako èlite da promenite sadràj stringa morate da odbacite

staru referencu i da napravite novu. O izbacivanju starog stringa brine sama Java preko skuplja~a

otpada. To je mehanizam koji objekte i promenljive koji vi{e nisu potrebni, posle izvesnog vremena

izbacuje iz memorije.

Promenljiva tipa string moè da se inicijalizuje i na null vrednost. Iskaz

String mojString = null;

deklari{e promenljivu mojString koja ne ukazuje ni na jedan string. Dobra programerska praksa je

da stringove kojima èlite da vrednost dodelite kasnije, uvek inicijalizujete na ovaj na~in.

Operacije nad stringovima

Spajanje stringova

Spajanje dva stringa se moè ostvariti putem operatora +.

mojString = Prvi string se spaja + sa drugim;

Operacijom spajanja stringova preko operatora + se pravi potpuno novi objekat tipa String koji jenezavisan od operanada. Na taj novi objekat ukazuje promenljiva mojString.

Za spajanje stringova moète da upotrebite i operator +=:

String fraza = Spajanje je ;

fraza += moguce izvrsiti i ovako;

Ovim se ne menja string Spajanje je . String na koji promenljiva fraza ukazuje posle nakon

izvr{enja drugog iskaza je potpuno novi objekat.

Primer:public class StringProba {

public static void main(String[] args) {String prviString = "Puno ";

String drugiString = "ruku ";

String treciString = "olaksavaju posao";

String mojString; // promenljiva za smestaj rezultata

mojString = prviString + drugiString + treciString;

System.out.println(mojString);

// konverzija celih brojeva u string i spajanje sa dva stringa

int brojRuku = 99;

mojString = brojRuku + " " + drugiString + treciString;


//kombinacija stringa i celih brojeva

mojString = "pedeset pet je " + 5 + 5;



24/76

24

// kombinacija celih brojeva i stringa

mojString = 5 + 5 + " je deset";


}

}

Prvo spajanje je jednostavno i spaja tri stringa. Tri promenljive prviString, drugiString i treciString

se spajaju i sme{taju u ~etvrtoj promenljivoj mojString.

Drugo spajanje stringova se odnosi na spajanje celog broja 99 i stringa . Ovde pre samog

spajanja dolazi do konverzije numeri~ke vrednosti brojRuku u String, nakon ~ega se to spaja sa

stringom . Razlog je u tome {to je operator + levo asocijativan, pa se parovi kod spajanja

uskla|uju sa leve strane. Ovo je bitno kod slede}a dva spajanja.

Iskazi izgledaju sli~no, ali u jednom slu~aju 5 + 5 daje 55, a u drugom 10.

Razlika je u tome da kod prvog iskaza prilikom sabiranja uvek postoji makar jedan operand tipa

string, tako da se uvek radi o spajanju stringova. U drugom iskazu je prva operacija matemati~ko

sabiranje, a rezultat se konvertuje u String da bi se omogu}ilo spajanje sa literalom je 10.

Pore|enje stringova

Osnovni tipovi se porede pomo}u operatora ==. Za objekte tipa String (ili bilo koje druge objekte)

ovo ne va`i. Iskaz

string1 == string2

}e proveriti da li ove dve promenljive ukazuju na isti string. Ako referenciraju (ukazuju) na

razli~Ite stringove, bez obzira na to da li je sadr`aj tih stringova identi~an, ovaj iskaz vra}a false

(neta~no). Drugim re~ima, ovaj iskaz ne poredi same stringove, ve} reference na stringove.

Primer:public class PoredjenjeStringova {


String string1 = "Suvise " ;

String string2 = "kolacica";

String string3 = "Suvise kolacica";

string1 += string2;

System.out.println("Test 1");

System.out.println("string3 je sada: " + string3);


if(string1 == string3){

System.out.println("string1 == string3 je tacno " + "string1 i string3

referenciraju na isti string");}else{

System.out.println("string1 == string3 je netacno " + "string1 i string3

ne referenciraju isti string");

}

// sada string1 i string3 referenciraju na iste stringove

string3 = string1;




if(string1 == string3){

System.out.println("string1 == string3 je tacno " + "string1 i string3referenciraju na isti string");

}else{


25/76

25

System.out.println("string1 == string3 je netacno " + "string1 i string3

ne referenciraju isti string");

}

}

}

Na po~etku su definisane i inicijalizovane tri promenljive tipa String. Nakon iskaza dodele sadràj

promenljivih string1 i string3 }e biti identi~an, ali pore|enje po jednakosti ipak vra}a false, po{to

promenljive ukazuju na dva razli~ita stringa.

Nakon toga smo promenili promenljivu string3, tako da ukazuje na isti objekat kao i string1. U tom

slu~aju iskaz if se ocenjuje kao ta~an, po{to string1 i string3 ukazuju na isti objekat.

Ako èlite da uporedite dve promenljive tipa String i da utvrdite da li je njihov sadràj identi~an,

koristi}ete metod equal, klase String. Ovaj metod poredi stringove sa pravljenjem razlike izme|u

malih i velikih slova. Dva stringa su jednaka ako su iste duìne, ako imaju isti broj znakova i ako je

svaki znak u jednom stringu identi~an odgovaraju}em znaku u drugom.

Ako ne èlite da se pravi razlika izme|u malih i velikih slova, moète da koristite metod

equalIgnoreCase().

Primer:public class PoredjenjeStringova1 {


String string1 = "Suvise " ;

String string2 = "kolacica";

String string3 = "Suvise kolacica";

string1 += string2;




if(string1.equals(string3)){

System.out.println("string1.equals(string3) je tacno " + "string1 i

string3 su jednaki");

}else{

System.out.println("string1.equals(string3) je netacno " + "string1 i

string3 nisu jednaki");

}

// razlikuje se velicina slova

string3 = "SUVISE kolacica";




if(string1.equals(string3)){

System.out.println("string1.equals(string3) je tacno " + "string1 i

string3 su jednaki");

}else{

System.out.println("string1.equals(string3) je netacno " + "string1 i

string3 nisu jednaki");

}

if(string1.equalsIgnoreCase(string3)){// poredjenje uz zanemarivanje malih i

velikih slova

System.out.println("string1.equalsIgnoreCase(string3) je tacno " +

"string1 i string3 su jednaki, ali ako se ne pravi razlika izmedju malih i

velikih slova");}else{

System.out.println("string1equalsIgnoreCase(string3) je netacno " +

"string1 i string3 nisu jednaki");


26/76

26

}

}

}

Pre nego {to se pozabavimo primerom objasni}emo sintaksu koja je vezana za objekte.

U iskazu if smo pozvali metod equals(), objekta string1. To je ista sintaksa koju smo koristili i za

poziv metode println, objekta out. Sintaksa za pozivanje metoda nekog objekta je:

imeObjekta.imeMetoda(lista argumenata odvojenih zarezima)

Metod equals() zahteva jedan argument, tipa String. U pitanju je string koji se poredi sa originalnim

objektom. Metod vra}a true (ta~no) ako je vrednost koja mu je prosle|ena (u ovom primeru string3)

identi~na sa stringom ~iji je metod equals() pozvan. Vaì i obrnuto:

string3.equals(string1)

pri ~emu se dobija isti rezultat.

Metod equalsIgnoreCase() poredi stringove, ali se pri tome zanemaruje razlika izme|u malih i

velikih slova. U skladu sa tim rezultat poslednjeg pore|enja je true (ta~no) jer se stringovi razlikuju

samo po velikim i malim slovima.

Po~etak i kraj stringa

Metod startsWith() klase String omogu}ava proveru da li neki string po~inje odre|enom

kombinacijom znakova. Ako je

string1 = Suvise kolacica;

onda iskaz

string1.startsWith(Suv)

vra}a true. Prilikom pore|enja se vodi ra~una o malim i velikim slovima, tako da iskaz

string1.startsWith(sUV)

vra}a false.

Ako èlite da proverite da li se string zavr{ava nekom kombinacijom karaktera, koristi}ete metod

endsWith(), klase String. Iskaz

string1.endsWith(ica) vra}a true. I ovde se pravi razlika izme|u malih i velikih slova.

Pristup pojedinim znakovima u stringu

Vrlo ~esto se javlja potreba za pristupom odre|enom znaku ili znacima koji su deo stringa.

Odre|enom karakteru u stringu se pristupa preko celobrojnog indeksa, koji ozna~ava poziciju znaka

u stringu, ra~unaju}i od po~etka. Prvi znak u stringu je na poziciji 0, drugi na poziciji 1 itd. Po{to je String objekat, to se i karakterima koji ga ~ine pristupa preko odre|enog metoda. U pitanju je

metod charAt(). Ovaj metod prihvata argument koji predstavlja poziciju karaktera u stringu,

odnosno indeks. Ako poku{ate da upotrebite indeks koji je manji od 0 ili ve}i od duìne niza, desi}e

se gre{ka u programu.

Da bi se izbegle gre{ke ovakvog tipa potrebno je poznavati duìnu stringa. U tu svrhu se koristi

metod length() objekta tipa String.

U primeru koji sledi je dat program koji analizira odre|eni tekst i odre|uje broj samoglasnika,

razmaka i slova koji ga ~ine.

Primer:public class KarakteriStringa {public static void main(String[] args) {

// string koji se analizira


27/76

27

String tekst = "Ovo je tekst koji sluzi za vezbu prilikom pristupanja

elementima stringa.";

int razmaci = 0, samoglasnici = 0, slova = 0;// broj razmaka, samoglasnika i

slova u tekstu

int duzinaTeksta = tekst.length();

for (int i = 0; i < duzinaTeksta; i++){

char ch = Character.toLowerCase(tekst.charAt(i));

// provera da li je samoglasnik

if(ch == 'a' || ch == 'e' || ch == 'i' || ch == 'o' || ch == 'u')

samoglasnici++;

// provera da li je slovo

if(Character.isLetter(ch))

slova++;

// provera da li je razmak

if(Character.isWhitespace(ch))

razmaci++;

}

System.out.println("Tekst sadrzi: samoglasnika - " + samoglasnici + "\n" +

" suglasnika - " +(slova-samoglasnici) + "\n" +

" razmaka - " + razmaci);}

}

Metod charAt(i) se koristi za odre|ivanje znaka na i-oj poziciji u stringu. Karakter koji se dobija se

pretvara u malo slovo, radi lak{eg ispitivanja da li je u pitanju samoglasnik. Karakter se u pretvara

u malo slovo pomo}u metoda toLowerCase() klase Character. Ovo je klasa koja je u Javi unapred

definisana i sluì za rad sa karakterima.

Kasnije se u kodu pomo}u metoda isLetter(), klase Character, proverava da li je u pitanju slovo i

pomo}u metoda isWhiteSpace() iste klase, da li je u pitanju razmak (blanko karakter).

Ako èlite da ceo string pretvorite u mala ili velika slova moète uporebiti metode toLowerCase() i

toUpperCase(), klase String. U tom slu~aju se ceo string pretvara u tekst sa samo malim, odnosno

samo velikim slovima.String tekst = Ovo su me{ovita slova?;

String tekstMala = tekst.toLowerCase(); // ovo su samo mala slova

String testVelika = tekst.toUpperCase(); // ovo su samo velika slova

Pretraìvanje stringova u potrazi za odre|enim karakterima

Ako èlite da u okviru stringa prona|ete odre|eni karakter koristi}ete metode indexOf() i

lastIndexOf(), koji pripadaju klasu String.int indeks = 0;

indeks = tekst.indexOf(a);

U prethodnom iskazu se pretraùje sadràj stringa tekst i to po~ev{i od po~etka. Vra}a se pozicija

indeksa prvog karaktera a na koji se nai|e. Ako slovo a ne postoji u stringu, vrati}e se -1.

Oba pomenuta metoda vra}aju ili indeks pojavljivanja karaktera koji se traì ili -1, ako karakter nije

prona|en. Zato je va`no da se uvek proverava da li je vrednost koju vra}aju -1 i da se u zavisnosti od

toga izvr{avaju dalje akcije.

Ako èlite da prona|ete poslednje pojavljivanje karaktera a u nizu tekst napisa}ete:indeks = tekst.lastIndexOf(a);

Ako èlite da prona|ete poziciju znaka koji nije ni na po~etku ni na kraju, moète da koristite

varijaciju ovih metoda. U ovom slu~aju se metodima {alju dva argumenta. Pored karaktera koji se

traì, zadaje se i pozicija od koje treba da se traì.indeks = tekst.index(a, startIndeks);


28/76

28

Ovde se traì karakter koji je zadat kao prvi argument, ali po~ev od pozicije koja je zadata kao drugi

argument. U primeru koji sledi se pronalazi prvo pojavljivanje karaktera b, ali iza prvog

pojavljivanja karaktera a.int aIndeks = -1;

int bIndeks = -1;

aIndeks = tekstIndexOf(a);

if(aIndeks >= 0)

bIndeks = tekst.indexOf(b, ++aIndeks);

Ako napi{ete

indeks = tekst.lastIndexOf(b, aIndeks);

onda traìte poslednje pojavljivanje karaktera b u stringu tekst, ali po~ev od indeksa aIndeks.

Pretraìvanje stringova u potrazi za odre|enim potstringovima

Postoje i verzije metoda indexOf() i lastIndexOf() koje kao argumente prihvataju znakovni podniz.

U tom slu~aju se traì ceo zadati podniz, a ne samo jedan karakter. U svemu ostalom ovi metodi

rade potpuno isto kao verzije koje smo pomenuli u prethodnom odeljku.

indeks = tekst.indexOf(ovo je);

U ovom slu~aju se vra}a pozicija prvog pojavljivanja podstringa ovo je u okviru stringa tekst.

U primeru koji sledi se pretraùje zadati string u potrazi za svim pojavljivanjima zadatog

podstringa. Vra}a se broj pojavljivanja podstringa u okviru glavnog stringa.

Primer:public class PodstringoviStringa {


// string koji se analizira

String tekst = "Ovo je string koji sluzi za probu. " +

"U njemu treba proveriti koliko puta se pojavljuje kombinacija 'je'";

int brojac = 0;// broj pojavljivanjaint indeks = -1; // trenutna pozicija indeksa

String pod = "je";

// pretraga unapred po je

indeks = tekst.indexOf(pod);

while(indeks >= 0){

brojac++;

indeks += pod.length(); // prelaz na poziciju iza poslednjeg slova prvog

pojavljivanja podstringa

indeks = tekst.indexOf(pod, indeks);

}

System.out.println("Kombinacija je se u nizu pojavljuje " + brojac + "

puta");}

}

Preraditi program, tako da se pretraìvanje vr{i unazad, pomo}u metoda lastIndexOf().

Izdvajanje podstringova iz zadatog stringa

U klasi String postoji metod substring() koji iz niza izdvaja zadati podstring. Postoje dve verzije

ovog metoda. Jedna iz zadatog stringa vadi podstring, po~ev od zadate pozicije, a kod druge treba

zadati po~etnu i krajnju poziciju.

String grad = Novi Sad;

String poslednjaRec = mesto.substring(5);

String poslednjaRec nakon izvr{enja ovog iskaza sadrì tekst Sad. Brojanje indeksa po~inje od 0,

a u novom podstringu se nalazi i karakter sa te po~etne pozicije.


29/76

29

Druga verzija ovog metoda traì dva argumenta.

String segment = mesto.substring(3,6);

String segment posle izvr{enja ovog iskaza sadrì tekst i S. Podstring se zavr{ava na jednoj

poziciji ispred indeksa koji je zadat kao kraj (6-1=5).

Za razliku od metoda indexOf() kod koje zadavanje indeksa koji je izvan dozvoljenog opsega vra}a

-1, kod metoda substring, zadavanje indeksa koji je van granica samog stringa, dovodi do pojavegre{ke.

U primeru koji sledi se pomo}u metoda indexOf() i substring() zadati tekst razdvaja na pojedine

re~i.

Primer:public class SubstringPrimer {


String tekst = "Ovo je string koji sluzi za probu. " +

"U njemu treba izdvojiti pojedine reci";

int count = 0;

char separator = ' ';

//odredjivanje broja podnizova

int indeks = 0;

do{

++count;

++indeks; // pomera se na mesto iza poslednje pozicije

indeks = tekst.indexOf(separator, indeks);

}while(indeks != -1);

//izdvajanje podnizova u niz

String[] subStr = new String[count];// dimenzija niza je prethodno

odre\ena

indeks = 0;int endIndeks = 0;

for(int i = 0; i < count; i++){

endIndeks = tekst.indexOf(separator, indeks);

if(endIndeks == -1) //ako ne postoji znak separator

subStr[i] = tekst.substring(indeks); // izdvaja se do kraja

else // ako postoji separator

subStr[i] = tekst.substring(indeks, endIndeks);

indeks = endIndeks + 1; // pocetak za sledeci ciklus

}

// prikaz podnizova, odnosno reci

for(int i = 0; i < subStr.length; i++){System.out.println(subStr[i]);

}

}

}

U prvom delu programa smo izbrojili broj reci u zadatom stringu i taj broj kasnije upotrebili za

definisanje niza. U drugom delu smo, pomo}u metoda substring, vadili iz stringa jednu po jednu

re~.

Objekti klase StringBuffer

Objekti klase String se ne mogu menjati. Ako se èli da izvede spajanje stringova, da se postoje}i

string pro{iri ili skrati i sl., treba koristiti klasu StringBuffer. Ove operacije se mogu izvesti ipomo}u klase String, ali je zbog nepromenljivosti ovih objekata cena ve}a. Ve}a cena se ogleda u

sporijem radu i ve}em zauzimanju memorije.


30/76

30

Objekat klase StringBuffer se moè napraviti na slede}i na~in:

StringBuffer primer = new StringBuffer(String za inicijalizaciju);

Prethodni iskaz kreira objekat klase StringBuffer i inicijalizuje ga stringom String za

inicijalizaciju. Objekat StringBuffer se mora kreirati uz pomo} klju~ne re~i new. Mogu}e je

napisati i slede}e:

StringBuffer mojString = null;

mojString = new StringBuffer(Novi string);

Kapacitet objekata StringBuffer

Objekti klase String imaju dodeljeno onoliko memorije koliko je potrebno za sme{tanje karaktera

koji se nalaze u tom stringu. Memorija dodeljena ovom objektu se vi{e ne moè menjati. Za razliku

od ovog, memorija koju zauzima objekat klase StringBuffer se moè menjati.

Kada se objekat StringBuffer pravi na osnovu postoje}eg stringa, njegov kapacitet je za 16 ve}i

duìne stringa. Kapacitet se ovde izraàva u karakterima koji mogu da stanu u taj objekat.

Kapacitet objekta StringBuffer nije fiksan. Prilikom kreiranja ovog objekta moète da eksplicitnozadate njegov kapacitet:

StringBuffer buf = new StringBuffer(50);

Ovaj objekat moè da uskladi{ti 50 znakova. Ako se prilikom deklaracije izostavi kapacitet, onda se

koristi podrazumevani kapacitet od 16 znakova. Ne treba brinuti o tome da li objekat StringBuffer

ima dovoljan kapacitet da primi va{ string, jer se njegov kapacitet automatski prilago|ava veli~ini

stringa koji u njega treba da se smesti.

Sa druge strane kapacitet objekta StringBuffer je bitan jer uti~e na upotrebu resursa koji se koriste

za skladi{tenje i modifikaciju stringova. Ako je po~etni kapacitet suvi{e mali i ako èlite da tu

ubacite neki ve}i string, onda mora da se zauzme dodatna memorija (da se pove}a kapacite objektaStringBuffer), {to se odraàva na produèno vreme procesa. Efikasnije je, ako je mogu}e, da se

kapacitet objekta unapred podesi na dovoljnu vrednost, tako da kasnije nisu potrebne promene.

Dodavanje u objekat klase StringBuffer

Ako èlite da ne{to dodate na kraj postoje}eg objekta klase StringBuffer koristi}ete metod append.StringBuffer buf = new StringBuffer(Novi bufer);

buf.append( ovo je dodatak);

U objektu se nakon ovog nalazi tekst Novi buffer ovo je dodatak. Metod append vra}a pro{ireni

objekat StringBuffer.

Postoje razli~ite varijacije metoda append, koje omogu}avaju da se u objekat dodaju i drugiosnovni tipovi. Na primer, iskaziStringBuffer buf = new StringBuffer(Proba );

buf.append(2.3);

u objekat buf dodaju tekst 2.3. Argument koji se prosle|uje metodu je tipa double, ali se on pre

dodavanja pretvara u string i kao takav se dodaje. Sli~ni metodi postoje i za ostale osnovne tipove

(int, char, boolean).

Po{to metod append vra}a isti objekat StringBuffer, to je mogu}e koristiti i slede}i iskaz:

buf.append(dodatak ).append(2.13).append( i ovo je dodatak);

Umetanje stringova u objekat klase StringBufferMetod append koji smo pomenuli se koristi za dodavanje sadràja na kraj bafera. Postoji mogu}nost

da se novi sadràj ubaci i negde u sredinu postoje}eg objekta klase StringBuffer. U tu svrhu se


31/76

31

koristi metod insert, klase StringBuffer. Na primer ako se u baferu buf, nalazi tekst Ovo je bafer i

ako izvr{ite iskaz

buf.insert(7, dodati );

onda se u baferu nalazi tekst Ovo je dodati bafer.

Drugi argument metoda insert moè biti i neki od osnovnih tipova, isto kao kod metoda append. I

ovde se prilikom upotrebe nekog od osnovnih tipova prvo vr{i konverzija tog podatka u string, a tekonda se taj podatak ubacuje u bafer.

Ostali metodi klase StringBuffer

Klasa StringBuffer ima metod charAt() koji radi na isti na~in kao i kod klase String, koji smo ve}

upoznali.

U klasi StringBuffer postoji i metod setCharAt(), kojim se menja znak na zadatoj poziciji u baferu.

Metod prima dva argumenta. Prvi je indeks karaktera koji treba zameniti, a drugi je novi karakter.

buf.setCharAt(3, z);

Prethodni iskaz menja ~etvrti karakter u baferu i na njegovo mesto stavlja slovo z.

Postoji i metod za okretanje bafera, odnosno stringa koji se u njemu nalazi. U pitanju je metod

reverse, koji preokre}e string, po~ev od poslednjeg prema prvom karakteru.

StringBuffer buf = new StringBuffer(provera);

buf.reverse();

Iskaz buf.reverse() vra}a bafer sa sadràjem arevorp.

Vrlo ~esto }e se za same operacije sa nekim stringom koristiti objekat StringBuffer, ali }e na kraju

biti potrebno da od sadràja tog bafera napravimo string. Moè biti u pitanju {tampanje ili neka

druga operacija koja traì objekat tipa string. Objekat StringBuffer (kao i svi drugi objekti u Javi)

sadrì metod toString, koji vra}a sadràj tog bafera, ali sada kao objekat klase String.

StringBuffer buf = new StringBuffer(proba);

String izlazIzBafera = buf.toString();


32/76

32

Klase i objekti

Java je programski jezik koji ima puno sli~nosti sa jezikom C++. Ipak Java je jezik koji je vi{e

objektno orijentisan. C++ sadrì mnoge elemente koji su tu samo zbog kompatibilnosti sa jezikom

C, a koji nisu u skladu sa objektnim pristupom.

Java je sa druge strane potpuno objektno orijentisana. Ako radite u Javi pretpostavlja se da èlite dakoristite samo objektno orijentisano programiranje. U skladu sa ~injenicom da je pravljena kao

~isto objektno orijentisani jezik, to je koncepte vezane za objektno programiranje u Javi lak{e

nau~iti i prihvatiti.

Svaki programski jezik ima svoje zna~enje pojma manipulacija podacima. Ponekad program mora

da stalno vodi ra~una o tome kakva je manipulacija u pitanju. Da li se radi direktno sa objektom ili

se radi sa nekom vrstom indirektne predstave (kao pokaziva~i u C++-u) koja ima specijalnu

sintaksu.

U Javi je ovo mnogo jednostavnije. Sve se tretira kao objekat, Koristi se jedinstvena sintaksa. Iako

se sve tretira kao objekat, identifikator kojim manipuli{ete u stvari predstavlja referencu na

objekat. Zamislite situaciju kada sedite pred svojim televizorom (objekat) i u ruci drìte daljinskiupravlja~ (referenca). Dokle god drìte referencu imate vezu sa objektom (televizorom). Kada neko

zatraì da promenite kanal, ili da smanjite ton, vi manipuli{ete referencom, koja dalje menja sam

objekat. Ako èlite da se {etate sobom, a da i dalje kontroli{ete objekat, sa sobom nosite referencu

(daljinski), a ne sam objekat (televizor).

Referenca moè da postoji i nezavisno od samog objekta. Takva referenca, sa druge strane ne moè

da se koristi.

Ako napi{ete

String s;

vi ste napravili samo referencu na neki objekat klase String, ali jo{ uvek niste toj referenci pridruìlisam objekat. Da biste mogli da ovu referencu koristite dalje u programu, morate da joj pridruìte

neki objekat.

s = ovo je sada objekat;

Da biste u programu mogli da koristite neki objekat morate da pre toga imate njegovu definiciju.

Definicija objekta se naziva klasom. Kada se jednom defini{e klasa, koja opisuje osobine i

pona{anje nekog objekta, mogu se praviti konkretni primerci te klase. Ovi primerci se ~esto

nazivaju instancama.

U definiciji klase mogu da se na|u samo dve stvari:

polja - promenljive koje skladi{te podatke i koje omogu}avaju da s enapravi razlika izme|u dvaprimerka iste klase.

metodi - operacije koje se mogu izvoditi sa tom klasom. Metodi obi~no rade sa poljima, odnosno

promenljivima klase.

Promenljive u definiciji klasa

U okviru klase mogu da postoje dve vrste promenljivih. To su promenljive instance i promenljive

klase.

Napomenuli smo da klasa predstavlja definiciju objekta, a da se na osnovu te definicije prave

razli~ite instance (primerci) te klase. Promenljive instance su one promenljive koje su vezane za

instance klase. Svaka instanca ima svoje vrednosti ovih promenljivih. Ove promenljive razlikujujedan objekat od drugog. Ako biste na primer, imali klasu osoba, sa osobinama visina, teìna i sl.,


33/76

33

svaka instanca te klase, odnosno svaka konkretna osoba bi imali svoje vrednosti za visinu, teìnu i

ostale sli~ne osobine.

Promenljive klase je pridruèna klasi. Ovakve promenljive pripadaju svim instancama te klase.

U primeru koji sledi se deklari{e klasa Sfera, koja opisuje sferu.public class Sfera {

//promenljive klase

static final double PI=3.14;

static int brojac = 0; // promenljiva klase za brojanje objekata

//promenljive instance

double xCentar;

double yCentar;

double zCentar;

double radijus;

}

Klasa se u Javi defini{e preko klju~ne re~i class iza koje sledi ime klase. Sama definicija klase,

odnosno metodi i atributi, moraju biti u okviru zagrada koje slede iza imena klase. Klju~na re~

public na po~etku prethodnog primera kaè da se ovoj klasi moè da pristupi bilo sa kog mesta uprogramu.

Kod koji se odnosi na konkretnu klasu treba da bude u datoteci sa istim imenom i ekstenzijom .java.

Konstanta PI je u prethodnom primeru promenljiva klase. Promenljive klase se deklari{u preko

klju~ne re~i static. Ako ne èlite da se vrednost neke promenljive kasnije u programu menja,

odnosno ako èlite da to kompajler proverava i zabranjuje, moète tu promenljivu deklarisati sa

final, {to je i ura|eno u prethodnom primeru. To zna~i da svaki naredni iskaz koji bi poku{ao da

promeni vrednost za promenljivu PI, ne bi bio ispravan. Ovo bi trebalo koristiti za sve konstante

koje imate u programu.

Slede}a promenljiva je tako|e definisana kao promenljiva klase (static). Ovo je promenljiva koju}emo koristiti za brojanje koliko je instanci te klase napravljeno u programu. Svi objekti klase Sfera

}e imati samo jednu kopiju promenljivih PI i brojac.

Naredne ~etiri promenljive su promenljive instance. Svaka instanca te klase }e imati svoje primerke

promenljivih xCentar

Metodi klase

Promenljive klase opisuju stanje objekta, ali nisu dovoljne za funkcionisanje same klase. Mora

postojati neki na~in da se sa tom klasom ne{to i uradi, a to se ~ini preko metoda.

Metoda je blok koda koji ima svoje ime i koja se moè izvr{avati vi{e puta sa razli~itih mesta u

programu. Pomo}u metoda moète da sloène stvari razloìte na zbir manjih, kojima je lak{erukovati. Metoda se poziva preko njenog imena i moè, ali ne mora da vrati vrednost. Osnovna

struktura metode je:

povratni_tip imeMetode(arg1, arg2, .. argn){

}

Za metodu se moè definisati povratni tip koji se vra}a posle njenog izvr{enja. Ako ne èlite da

metoda vra}a vrednost, onda njen povratni tip treba zadati kao void.

Metodi se mogu proslediti odre|eni argumenti, koji se u telu metode koriste za neka izra~unavanja.

Metoda moè, ali ne mora da ima argumente. Broj argumenata je proizvoljan.

Povratna vrednost iz metode

Povratna vrednost se iz metoda vra}a preko iskaza return. Na primer, iskaz


34/76

34

return povratnaVrednost;

vra}a vrednost promenljive povratnaVrednost.

Nakon izvr{enja iskaza return, program nastavlja sa radom tamo odakle je metoda pozvana. Metode

koje vra}aju vrednost moraju da u telu metode imaju iskaz return. U metodi moè da postoji vi{e

iskaza return, naravno ako to zahteva logika samog programa.

Klju~na re~ return moè da se upotrebi i sama, bez ikakve promenljive. Ovo se koristi u metodamakoje ne vra}aju vrednost.

Lista argumenata

Izme|u zagrada koje slede iza imena metode se nalazi lista argumenata. Svaki argument mora da

ima svoj tip. Ovo su vrednosti koje se metodi prosle|uju u trenutku njenog poziva i koje ona dalje

interno koristi.

public class mojaKlasa(){

public int mojaMetoda(int a, double b){

int c;

return c;}

}

Argumenti koji se prosle|uju metodi mogu imati neki od osnovnih tipova (int, float, double), ali

mogu biti i drugi objekti. Ako se radi o osnovnim tipovima, onda se argumenti prosle|uju po

vrednosti. To zna~i da se za promenljivu koja se prosle|uje metodi u trenutku poziva, pravi nova

kopija, sa kojom dalje ta metoda manipuli{e. To dalje zna~i da metoda ne moè da promeni

vrednost promenljive u programu koji je tu metodu pozvao.

Na primer, ako negde u kodu kaèteint c = 3;

double d = 5.;

mojaMetoda(c, d);

onda {ta god radili sa argumentom a u samoj metodi, to ne moè da promeni vrednost promenljive c

u programu koji je tu metodu pozvao.

Ovo ne vaì za objekte koji se prosle|uju meetodama. Objekti se prosle|uju po referenci, tako da

metoda moè da promeni objekat, a to se vidi u u programu iz kojeg je metoda pozvana.

Kao {to postoje dve vrste promenljivih u klasi, tako postoje i dve vrste metoda. To su metode klase

(deklarisane preko klju~ne re~i static) i metode instance. Ako se vratimo na klasu Sfera koju smo

ranije po~eli da defini{emo:public class Sfera{

// definicija kao i ranije

public static int getBrojac(){

return brojac;

}

}

Ovo je metoda klase. Za sve instance te klase, postoji samo jedan primerak ove metode, {to i jeste

cilj, jer ta metoda vra}a broj instanci klase koji je napravljen. U okviru metoda static ne moète da

pristupate nijednoj od promenljivih instanci, jer ta metoda postoji dok jo{ nije napravljen nijedan

objekat, tako da ne mora da postoji nijedna promenljiva instance.

Pristupanje ~lanu (atributu) klase u metodi

U metodu instance moète da pristupite bilo kom podatku koji je ~lan te klase. Pro{iri}emo maloklasu Sfera, tako {to }emo dodati metodu za izra~unavanje zapremine.public class Sfera {

//promenljive klase


35/76

35




double xCentar;

double yCentar;

double zCentar;

double radijus;

// staticka metoda klase koja vraca broj napravljenih objekata


return brojac;

}

// metoda instance koja racuna zapreminu

double zapremina(){

return 4.0/3.0 * PI * radijus* radijus* radijus;

}

}

Metoda zapremina je metoda instance. Ona nema ulazne argumente, ali vra}a vrednost tipa double,

u ovom slu~aju zapreminu sfere. U metodu se za izra~unavanje zapremine koristi promenljiva

instance radijus.

Promenljiva this

Svaka metoda instance ima promenljivu this, koja se odnosi na trenutni objekat za koji je metoda

pozvana. Kompajler implicitno koristi ovu promenljivu kada se pristupa promenljivim instance te

klase. Na primer, iskaz za vra}anje zapremine u definiciji klase Sfera bi mogao da izgleda ovako:return 4.0/3.0 * PI * this.radijus* this.radijus* this.radijus;

Stvar je va{eg izbora da li }ete koristiti promenljivu this ili ne u svojim metodima.

Lokalne promenljive

Ako u samoj metodi zadate neke promenljive koje se koriste samo u njoj, te promenljive su lokalneza tu metodu. @ivotni vek tih promenljivih je `ivotni vek metode. Kada se napusti metoda te

promenljive prestaju da postoje. Skuplja~ otpada u Javi brine o tome da se oslobodi memorija koju

su te promenljive zauzimale.

Ako biste na primer, definisali funkciju za promenu radijusa sfere, ona bi mogla da izgelda ovako:void promenaRadijusa (double radijus){

this.radijus = radijus;

}

Promenljiva this.radijus ukazuje na promenljivu radijus u instanci, a promenljiva radijus na ulazni

parametar.

Inicijalizacija ~lanova klase

Prilikom definisanja ~lanova klase mo`e se izvr{iti i njihova inicijalizacija. Dobra programerska

praksa je da se sve promenljive prilikom deklaracije inicijalizuju.public class Sfera {

//promenljive klase




double xCentar = 10.0;

double yCentar= 10.0 ;

double zCentar = 10.0;

double radijus = 5.0;

}


36/76

36

Ako je prilikom inicijalizacije potrebno izvr{iti odre|ena izra~unavanja mo`ete da koristite blok za

incijalizaciju. Blokovi za incijalizaciju se ozna~avaju viti~astim zagradama, izme|u kojih se

stavljaju iskazi koji treba da se izvr{e.

Postoje stati~ki i obi~an blok za incijalizaciju. Stati~ki blok za incijalizaciju se deklari{e klju~nom

re~i static ispred viti~astih zagrada. Ovakav blok se izvr{ava jednom, prilikom u~itavanja klase i u

njemu se obi~no inicijalizaciju stati~ki ~lanovi klase.

Nestati~ki blok za inicijalizaciju se izvr{ava jednom prilikom kreiranja svake instance klase i u

njemu mogu da se inicijalizuju promenljive instance.

Primer:public class ProbaInicijalizacije{

static int[] values = new int[10];

double fl;

// blok za incijalizaciju

static{

for(int i = 0; i < values.length; i++)

values[i] = i;

}

// nestaticki blok za inicijalizaciju{

fl = 28.0;

}

}

Konstruktori

U svakoj klasi postoji jedna ili vi{e specijalnih metoda, tzv. konstruktora. Ako prilikom definisanja

klase ne zadate nijedan konstruktor, kompajler }e sam napraviti jedan, prazan, podrazumevani

konstruktor. Osnovna namena konstruktora je da obezbedi sredstva za inicijalizaciju promenljivih

instanci. Konstruktor se izvr{ava prilikom kreiranja instance klase. Ako u klasi postoje blokovi za

incijalizaciju, oni se izvr{avaju pre konstruktora.Konstruktor ima dve osobine koje ga razlikuju od ostalih metoda klase:

Konstruktor nikada ne vra}a vrednost, tako da se za njega ne zadaje povratni tip (pa ni void)

Konstruktor uvek ima isto ime kao klasa.

Primer:public class Sfera {

//promenljive klase




double xCentar;

double yCentar;

double zCentar;

double radijus;

// konstruktor

Sfera(double rad, double x, double y, double z){

radijus = rad;

xCentar = x;

yCentar = y;

zCentar = z;

brojac++;

}

// staticka metoda klase koja vraca broj napravljenih objekatapublic static int getBrojac(){

return brojac;

}


37/76

37


double zapremina(){

return 4.0/3.0 * PI *radijus * radijus * radijus;

}

}

U gornjem primeru je konstuktor uokviren.

Kao {to vidite konstruktor ima isto ime kao klasa i nema odre|en povratni tip. Konstruktor moè daima vi{e agumenata, ali ne mora da ima ni jedan. U ovom slu~aju postoje ~etiri argumenta i svaki

od njih se koristi za inicijalizaciju odre|ene promenljive instance. Poslednja akcija u konstruktoru je

da se uve}a brojac, koji broji instance klase Sfera.

Kreiranje objekata klase

Kada se negde u kodu deklari{e promenljiva tipa Sfera, iskazom:

Sfera lp;

ne poziva se nikakav konstruktor. Ovde se ne prave nikakvi objekti. Sve {to se uradili je da ste

napravili promenljivu lp, koja moè da sadrì jedan objekat tipa Sfera, ako ga budemo nekada

pravili. Da biste napravili instancu klase, morate da upotrebite klju~nu re~ new, iza koje sledi pozivkonstruktora. Za na{u klasu Sfera to moè da izgleda ovako:lp = new Sfera(10.0, 1.0, 1.0, 1.0);

Nakon izvr{enja ovog iskaza postoji objekat Sfera sa polupre~nikom 10.0, ~iji je centar ta~ka sa

koordinatama 1.0. Promenljiva lp se nakon ovog iskaza pona{a kao referenca na objekat.

Ako biste sada napisaliSfera josLp = lp;

nova promenljiva josLp ukazuje na isti objekat kao i promenljiva lp. Jo{ uvek postoji samo jedan

objekat (instanca), ali postoje dve promenljive koje na njega ukazuju.

înjenica da su promenljiva i objekat razdvojeni ima uticaj na na~in na koji se metodi prosle|ujuobjekti kao argumenti.

Prosle|ivanje objekata metodi

Objekti se metodama prosle|uju po referenci. To zna~i da se u metodu ne radi sa kopijom objekta,

kao kada se prosle|uju promenljive osnovnih tipova, ve} se radi sa istim objektom. To dalje zna~i

da }e ako u metodu do|e do neke promene objekta, ta promena imati uticaja i na osnovni objekat

koji je metodu prosle|en.

Primer:

Datoteka SferaMain.java

public class SferaMain {


Sfera sf = new Sfera(10., 1.0, 1.0, 1.0);

System.out.println("Radijus sfere je " + sf.getRadijus());

promenaObjekta(sf);

System.out.println("Radijus sfere je " + sf.getRadijus());

}

static void promenaObjekta(Sfera sf){

sf.setRadijus(12.0);

}

}

Datoteka Sfera.javapublic class Sfera {

//promenljive klase



38/76

38



double xCentar;

double yCentar;

double zCentar;

double radijus;

// konstruktor

Sfera(double rad, double x, double y, double z){

radijus = rad;

xCentar = x;

yCentar = y;

zCentar = z;

brojac++;

}

// staticka metoda klase koja vraca broj napravljenih objekata


return brojac;

}


double zapremina(){

return 4.0/3.0 * PI *radijus * radijus * radijus;}

public void setRadijus(double rad){

this.radijus = rad;

}

public double getRadijus(){

return this.radijus;

}

}

U ovom primeru smo prikazali dve klase. Jedna je klasa Sfera koju smo ve} koristili, ali sada

dopunjena metodama setRadijus() i getRadijus(). Ove metode sluè za promenu atributa radijus i za

njegovo va|enje iz klase.

Druga klasa je SferaMain, koja nam sluì za izvr{enje ovog programa. Obratite pa`nju na njenu

metodu promenaObjekta(). U ovoj metodi se menja radijus objekta koji se metodi prosle|uje kao

argument. Po kasnijoj {tampi se vidi da promena radijusa u metodi, menja radijus i u objektu koji je

metodi prosle|en.

@ivotni vek objekta (instance)

@ivotni vek objekta je odre|en promenljivom koja na taj objekat referencira. Ako imate deklaraciju

Sfera sf = new Sfera(10.0, 1.0, 1.0, 1.0)

onda objekat sf postoji sve dok postoji promenljiva sf. To }e biti na kraju oblasti u kojoj se ova

deklaracija nalazi.

Na isti objekat moè da referencira vi{e promenljivih. U tom slu~aju objekat postoji sve dok postoji

i poslednji objekat koji na njega ukazuje.

Ako se napi{e iskaz

sf = null;

onda promenljiva sf vi{e ne ukazuje na objekat, tako da taj objekat moè biti uni{ten (pod

pretpostavkom da nema drugih promenljivih koje na njega ukazuju.

Proces izbacivanja objekata koji se u programu vi{e ne koriste se naziva skupljanjem otpada

(garbage collection). Ovo skupljanje otpada se u Javi odvija automatski. To ipak ne zna~i da objekti

istog trenutka kada se vi{e ne koriste i nestaju iz memorije, pa samim tim ta memorija ne mora da

bude odmah na raspolaganju. U pitanju je proces koji nije pod va{om kontrolom, tako da o njemu

ne treba mnogo brinuti.


39/76

39

U primeru koji sledi smo pokazali kako se koristi klasa Sfera koju smo napravili.

Primer:

Datoteka SferaMain.java

public class SferaMain {


System.out.println("Broj objekata je " + Sfera.getBrojac());Sfera lp = new Sfera(4.0, 0.0, 0.0, 0.0);

System.out.println("Broj objekata je " + lp.getBrojac());

Sfera lp1 = new Sfera(12.0, 1.0, 1.0, 1.0);

System.out.println("Broj objekata je " + Sfera.getBrojac());

System.out.println("Zapremina sfere lp je " + lp.zapremina()

Documents

Java Materijal (1)