izrada projektne dookumentaacije.pdf

365

VII IZRADA PROJEKTNE

DOKUMENTACIJE I

PRIPREMA REALIZACIJE

POSLA

7.1 Značaj i principi projektovanja

Rezultati projektnog procesa imaju odlučujući uticaj na konačan finansijski uspeh jednog projekta, sa stanovišta investitora, i sa stanovišta generalnog izvođača. U tom smislu mogu se definisati dve karakteristične situacije (pristupa). Prva je da se projektni proces odvija pod nadzorom investitora i za investitora, a druga da se projektni proces odvija u izvođačkoj grupaciji koju zastupa generalni izvođač. Između ove dve situacije, naravno, postoji niz modaliteta vezanih za realizaciju pojedinih faza sa stanovišta investitora (vidi II poglavlje) ili sa stanovišta izvođača (vidi III poglavlje).

U prvom slučaju investitor definiše svoje želje - zahteve i mogućnosti određenoj projektnoj firmi koja, na osnovnu njih projektuje, i daje projektna rešenja ne uzimajući u obzir moguću tehnologiju izvođenja radova nekog konkretnog izvođača. Prolazeći sa investitorom kroz faze definisane u tački 2.2, drugog poglavlja, projektant (konsultant) obavlja svoju funkciju od izrade idejnih skica i rešenja do izrade izvođačkih detalja u skladu sa opisom poslova datih u navedenim tačkama. Njegov posao je posebno značajan kod izrade predinvesticionih studija u kojima se opredeljuju osnovni troškovi budućeg projekta. Značajno je ovde, već na početku, istaći fundamentalnu vezu između procesa projektovanja i ukupnih troškova projekta. Naime, smatra se da se kvalitetnom kontrolom troškova budućeg projekta u procesu projektovanja može da ostvari 85% do 90% od mogućih ušteda na projektu, a da se preostali iznos od samo 10% do 15% od mogućih ušteda ostvaruje u fazi izvođenja radova. Investitori (bi trebalo da) dobro znaju ove podatke i zato maksimalnu pažnju posvećuju izradi projektne dokumentacije, naročito u ranim fazama projektovanja

366

kada se definišu ključna rešenja, pri čemu njihovi konsultanti imaju punu kontrolu nad projektnim procesom.

Međutim, sa stanovišta izvođača, interesantnija je druga situacija koja se javlja ili u slučaju kada je investitorov upit bio definisan opštim funkcionalnim parametrima, pa izvođač angažuje svoje projektante da bi odredio vrstu i obim budućeg posla, ili u slučaju kada, polazeći od svojih interesa i konkretne situacije lokala i lokalnih uslova, investitor vrlo detaljno razrađuje i definiše neke određene funkcionalne parametre na nivou idejnog projekta (preliminary design), a nakon sklapanju ugovora prepušta izvođaču izradu glavnog i izvođačkog projekta (final design). Radi se, dakle, o situaciji u kojoj izvođač ima, do određene granice, funkciju projektanta. U takvoj situaciji, u oba navedena slučaja, investitor u ugovoru uvek zadržava za sebe pravo kontrole toka izrade projektne dokumentacije i samih projektnih rešenja koju za njega, po pravilu, obavlja konsultant. Svakako, da mu je u drugom slučaju, u kojem je već detaljno definisao i uneo u ugovor svoje strateške želje na projektu, daleko lakše i da kontroliše. Bez obzira na navedenu kontrolu, za izvođača je vrlo značajno da, u punoj meri, iskoristi poziciju projektanta, jer i napred navedenih 10% do 15% od mogućih ušteda na projektu tokom izvođenja radova za izvođača mogu da predstavljaju, u odnosu na njegove cene u ugovoru, vrlo velika finansijska sredstva. Iznos navedenih ušteda se kalkuliše u odnosu na ukupnu vrednost projekta, a ne u odnosu na ugovorenu cenu izvođača, pa je, prema tome, jasno da izvođač ima dobar prostor za dodatnu zaradu. Osnovna prednost situacije u kojoj izvođač radi projektnu dokumentaciju je u tome što on ima šansu da sva projektna rešenja prilagodi svojim mogućnostima, odnosno svom tehnološkom znanju, resursima kojima već raspolaže i tradicionalnim podizvođačima i kooperantima sa kojima ima dobre poslovne odnose.

Već iz ovoga je jasno da, po svojoj suštini, projektovanje ima tehničko-komercijalnu funkciju, kao i veliki uticaj na sve pokazatelje uspešnosti građenja i projekta u celini. Pozicija projektanta je dominantna pozicija na projektu i, po prirodi stvari, sugeriše monopol na znanje o projektu i na moguća tehničko-tehnološka rešenja, koja opet direktno utiču na odluke u oblasti finansiranja i potrošnje na projektu. Zbog toga treba teżiti praksi da upravljanje izradom projektne dokumentacije i upravljanje izvođenjem radova čine jednu funkcionalnu celinu, objedinjenu u funkciji direktora projekta (project manager), koji ima punu odgovornost tokom realizacije projekta, ali i pravo odlučivanja o svim bitnim pitanjima. U tako kompleksnom poslu direktor ima puno saradnika grupisanih u različitim oblastima, ali i u različitim nivoima upravljanja i rukovođenja. Mada je organizaciona struktura svakog projekta specifična i zavisi od niza parametara (vidi poglavlje III), na velikim projektima, kada je reč o oblasti projektovanja, on, uglavnom, ima dva ključna saradnika: organizaciono i ugovorno upravljanje projektovanjem obavlja rukovodilac projektovanja (design manager), a tehničko-tehnološko upravljanje projektovanjem glavni i odgovorni projektant (key designer).

Generalnom izvođaču poseban problem predstavlja realizacija ugovornih obaveza na projektu kod obaveza paralelnog rada na izradi projektne dokumentacije i izvođenju radova na gradilištu. To je, inače, česta situacija u praksi koja se javlja i u slučaju kad je predmet ugovora definisan na bazi dokumentacije koju je prethodno pripremio investitor, i u slučaju kada je predmet ugovora definisan na bazi projektnih rešenja koje je dao ponuđač. I u jednom i u drugom slučaju, uglavnom, izvođač radi projektnu dokumentaciju za izvođenje radova, ali dodatna obaveza paralelnog projektovanja i izvođenja radova predstavlja

367

značajan problem, jer može da rezultuje nizom neracionalnih rešenja tokom izvođenja radova. U takvoj situaciji je izrada projektne dokumentacije dominantna vrsta rada kojoj je potrebno da se posveti puna pažnja kod planiranja i organizacije projekta. Od uspešnosti rada u tom delu posla direktno zavisi izvršavanje svih ostalih aktivnosti na projektu. Tu posebno treba uključiti aktivnosti na ugovaranju sa podizvođačima radova i kooperantima za isporuku materijala i opreme za projekat. Zato je opravdano u organizacionoj strukturi projekta da se formira poseban organizacioni deo, u njemu uoči i definiše pojedine hijerarhijske nivoe i podelu posla i pridruži mu se podsistem informacionog sistema projekta. Koliko je ovo složen posao može da ukaže i prosto nabrajanje oblasti u kojima se traže projektna rešenja na primeru naselja od par stotina kuća sa pratećim objektima:

- urbanizam kojim se rešava i uređenje terena;

- infrastruktura u kojoj se projektuju i rešavaju ulice, spoljni razvod električne energije, gasnih i telefonskih instalacija, toplovoda, spoljno osvetljenje, vodovod i kanalizacija, i prečišćavanje otpadnih voda;

- arhitektura u kojoj se rešava i unutrašnja obrada površina i opremanje objekata;

- geomehanika;

- konstrukcija i to u betonu, čeliku i drvetu;

- fundiranje;

- termotehnika u kojoj se rešavaju problemi grejanja, ventilacije i za pojedine prostore klimatizacije;

- elektroinstalacije koje obuhvataju instalacije jake struje i instalacije slabe struje (telefonija, protivpožarni i protivprovalni sistemi, a nekad i audio-vizuelni sistemi u objektima);

- vodovod i kanalizacija sa rešenjima protivpožarnih sprinkler sistema;

- gasne instalacije, itd.

Navedeni niz projektnih aktivnosti obavezno uslovljava i veliki broj prethodnih aktivnosti kod istražnih radova i prikupljanja podataka i uslova za projektovanje od odgovarajućih institucija i komunalnih firmi. Sa njima se paralelno odvijaju i aktivnosti na geodetskom snimanju terena, i izradi projekta organizacije i tehnologije građenja. Prema tome, upravljanje izradom projektne dokumenatacije je vrlo složen posao koji zahteva prethodno vrlo precizno definisanu organizacionu strukturu sa jasno podeljenim pravima i obavezama, i razvijen informacioni sistem projekta i podsistem izrade projektne dokumentacije i vezu tog procesa sa sektorima za ugovaranje, komercijalu i izvođenje radova. Vrlo je važno da se, u okviru organizacione strukture za proces projektovanja na horizontalnim nivoima, razviju jake međusobne veze radi ostvarivanja bolje koordinacije između projektanata različitih struka, kao što je prikazano na slici 7-1. Pojedini nivoi primaju zajedničke ulazne podatke bitne za taj nivo upravljanja, ali i upravljačke akcije višeg nivoa upravljanja kojem, povratnom spregom, šalje potrebne informacije. Istovremeno, na bazi dobijenih informacija taj nivo šalje upravljačke akcije nižem nivou od kojeg, opet, povratnom spregom dobija potrebne informacije.

368

Podsistem - nivo

Podsistem - nivo

Podsistem - nivo

N

N - 1

N - 2

ulaz

ulaz

ulaz

upravlja~ka

upravlja~ka

akcija

akcija

povratnasprega

povratnasprega

rukovodilac projektovanja

rukovodioci timova

timovi

izlaz

SISTEM PROJEKTOVANJA

Sl. 7-1 Vertikalne interakcije između hijerarhijskih nivoa u (pod)sistemu projektovanja

Valjano upravljanje procesom projektovanja podrazumeva i postojanje baze istorijskih podataka o tipiziranim tehnološkim i projektnim rešenjima na realizovanim projektima. Generalno, ulaz u sistem projektovanja predstavljaju podaci o ugovorenoj dokumentaciji, standardima, propisima, uzansama, istražnim radovima, uslovima za projektovanje, izvršenim geodetskim snimanjima, pa i običajima u pojedinim podnebljima, a izlazne veličine su projekti (skraćeno od: projektna dokumentacija) u različitim stepenima razrade.

Tokovi razmene informacija i odlučivanja u procesu projektovanja direktno zavise od polaznih osnova za projektovanje koncipiranih u ugovoru, kao i od strukture i obima i vrste posla. U tom smislu vrlo su bitni i podaci o opremi koja se ugrađuje u objekat, jer, neki tipovi opreme, direktno utiču na projektna rešenja. Zato se, sa stanovišta nivoa zahtevanih informacija u toku procesa projektovanja, mogu definisati tri osnovna tipa opreme:

1. Oprema tipa A koju je neophodno definisati pre početka izrade idejnih projekata. To je, po pravilu, nestandardna i skupa oprema čiji izbor odlučujuće utiče na sva projektna rešenja, kao što je slučaj kod projektovanja specijalnih postrojenja za obradu otpadnih voda ili velikih fabričkih kompleksa, gde je ceo objekat podređen njegovoj tehnološkoj funkciji.

2. Oprema tipa B koju je neophodno definisati pre izrade glavnog projekta i izvođačkih crteża. To je relativno skupa, ali i standardna oprema čija finalna rešenja imaju male razlike u zavisnosti od proizvođača, odnosno isporučioca. Tipičan primer su standardni liftovi u objektima, delovi sistema za kondicioniranje ili značajnija elektro-oprema.

369

3. Oprema tipa C je standardna oprema koja se može ugovarati pre i u toku radova na gradilištu, jer ne opredeljuje projektna rešenja na bilo kom nivou razrade. Ovde je uglavnom reč o pokretnoj opremi, nameštaju, inventaru.

Znači, potrebno je da se obezbedi kvalitetno rukovođenje i kontrola procesa projektovanja, koordinacija i pravovremena razmena informacija, upoređivanje planiranog i stvarnog ulaza, stanja i izlaza iz sistema i pronalaženje uzroka eventualnih razlika. Kod planiranja aktivnosti na izradi projektne dokumentacije korisno je da se definšu pojedini organizacioni kodovi vrste posla. Time se, još u fazi formiranja strukture mrežnog plana, omogućuje dobijanje selektivnih izveštaja o planiranoj dinamici i toku realizacije radova za pojedine projektne timove i rukovodioce (vidi primer 7.3.5).

Uporedo sa izradom finalnog projekta, ako ne i ranije, pristupa se tehničko-tehnološkoj i komercijalnoj pripremi i planiranju izvo đenja radova. Planiranje i kontrola izvođenja radova i svih aktivnosti na projektu, kao sastavni deo upravljanja projektom, značajno utiču na poslovni uspeh generalnog izvođača. Veliki broj isporučilaca raznovrsnih materijala i opreme, podizvođača na gradilištu i ostalih učesnika u poslu zahtevaju izvanrednu koordinaciju i tehnološki opavdane dinamičke planove. Zato su tehnološka rešenja pojedinih tehnoloških procesa, koji će biti uspostavljeni na gradilištu, primarni u prvoj fazi planiranja. Ona su i izvor podataka o potrebnoj radnoj snazi, materijalu, mehanizaciji na gradilištu i potrebnim vremenima za izvršavanje pojedinih aktivnosti. Na osnovu prvobitnih tehnoloških rešenja i podataka dobijenih na osnovu njih moguće je obaviti optimizaciju tehnoloških procesa, odnosno mrežnih planova, porema postavljenoj funkciji cilja i zadatih uslova ogranišenja. Funkcija cilja je, najčešće, uklapanje dinamike izvođenja radova u ugovorene rokove, a uslovi ograničenja mogu biti: meteorološki uslovi, odnosno vreme povoljno za izvršavanje pojedinih vrsta radova, raspoloživi broj radnika ili mesta za smeštaj radnika, vremena pristizanja kapitalnih delova procesne opreme, raspoloživost pojedinih građevinskih mašina, mogući frontovi rada, itd..

Pošto je gradilište otvoren sistem na koji deluju mnogi spoljašnji uticaji sa neizvesnim ishodom, neophodno je, radi kvalitetne kontrole nad svim eventualnim poremećajima, strukturom mrežnog plana predvideti i sve aktivnosti za snabdevanje gradilišta potrebnim resursima, radnom snagom i mehanizacijom, kao i aktivnosti na ugovaranju, transportu, carinjenju, montaži i probnom radu opreme.

7.2 Tehnologija izrade planske dokumentacije

U prvom delu ovog poglavlja ukazano je da, nakon sklapanja ugovora, izvođač često u situaciji da samostalno radi izvođački projekat ili glavni projekat, a potom izvođački. Međutim, građevinska firma može da bude i investitor, odnosno u poziciji korisnika zemljišta, koji na određenoj lokaciji gradi objekte za tržište. Da bi uopšte obezbedila lokaciju, a potom i sve potrebne uslove za projektovanje, građevinsku dozvolu i izgradnju, građevinska firma treba da razvije poseban kadar koji će, sa puno razumevanja i znanja, umeti da savlada vrlo komplikovane procedure u izradi detaljnog urbanističkog plana i, posebno, akta o uslovima za uređenje građevinskog zemljišta. Zato se u narednom tekstu i

370

prezentiramo samo deo problematike na izradi planske dokumentacije sa osnovnim ciljem da se građevinskim inženjerima ukaže na okruženje u kojem se ceo proces izvršava.

7.2.1 Osnovni smisao i zna čaj planske dokumentacije

U gradovima se intenzivno dešavaju procesi prostornog, populacionog i privrednog razvoja. Da bi se potrebe i mogućnosti ovih promena uspešno mogle uskladiti, planira se i usmerava razvoj, i bliže odredjuje donošenjem prostornih i urbanističkih planova i kontrolom njihove realizacije. Planska dokumentacija predstavlja celovit sklop i medjusobnu interakciju uzajamno povezanih parcijalnih činilaca stanovanja, privrednih i društvenih aktivnosti i potreba. Prostornim rešenjem se utvrdjuju smernice za ostvarenje planiranih kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja vremena i prostora.

Najvažnije karakteristike u procesu planiranja su:

- integralnost, jer se istovremeno tretiraju i društveni i prostorni elementi razvoja (društveni se bave ekonomskim, a prostorni prostornim aspektima razvoja);

- usklađenost (poštuje usklađivanje planova po predmetu, području i vremenskom periodu);

- koordinacija (kojom se obezbeđuje međusobna informisanost, usklađivanje razvoja i zajedničkih interesa);

- utvrđivanje obaveza i odgovornosti u izradi i sprovođenju planova.

7.2.2 Prostorni planovi

Prostornim planovima opštine, grada i regionalnim prostornim planom definiše se granica područja na koje se plan donosi, a u njima se određuju namena površina, razmeštaj stanovništva, mreža naselja, saobraćajna i tehnička infrastruktura i osnove za stimulisanje razvoja, što se i grafički prikazuje. Prostorni plan područja sa posebnom namenom donosi se za područje koje zbog svojih karakteristika, nameće posebne zahteve za uređenjem i korišćenjem prostora. Detaljni prostorni plan radi se za područje van naseljenih mesta, ako su planirani radovi za koje uslovi za uređenje prostora nisu utvrđeni u prostornom planu.

Donošenjem prostornih planova obezbeđuje se planska izgradnja i uređenje celokupne teritorije, a posebno vangradskih područja koja nisu obuhvaćena urbanističkim planiranjem, čime oni postaju osnova celokupne politike planiranja. Prostorni planovi su dugoročni planovi i njima se planira razvoj za period od više decenija.

U procesu izrade prostornog plana uočavamo sledeće faze:

Faza pripreme u kojoj odluku o pripremanju prostornih planova donosi organ nadležan za donošenje planova, a to je obično skupština područja za koje se plan donosi. Nakon donošenja odluke, utvrđuje se program rada na pripremanju prostornog plana, kojim se bliže definišu: organizacija izrade, faze rada, rokovi i obaveze firmi i ustanova koje

371

učestvuju u pripremi i izradi plana. Za izradu prostornog plana obrazuje se komisija čija je nadležnost da prati i usklađuje zajedničke interese.

Faza dokumentacije i analize obuhvata pribavljanje i analizu planova, karata i drugih podataka potrebnih za izradu plana. Ove poslove rade obrađivač plana, organi uprave i firme koje raspolažu neophodnim podacima.

Faza izrade nacrta obuhvata i izradu projekcije društveno-ekonomskog razvoja, organizacije i uređenja prostora, predlog, ocenu i analizu varijanti uredjenja prostora. Nakon završene izrade, organ uprave područja, za koje se plan donosi, utvrđuje nacrt plana na osnovu predloga koji dostavlja vladi nadležne skupštine.

Faza javne rasprave u kojoj se o nacrtu prostornog plana sprovodi javna rasprava, pri čemu su način organizovanja i trajanje rasprave utvrđeni odgovarajućim dokumentaima. Primedbe i predloge iz javne rasprave se razmatraju, a eventualne izmene unose u dokument.

U fazi izrade predloga i donošenja prostornog plana na oformljen plan se pribavljaju saglasnosti drżavnih organa, nakon čega prostorni plan donosi Skupština, a on se objavljuje u zvaničnom glasilu (Službenom glasniku).

Nadzor nad procedurom donošenja prostornog plana obavlja urbanistička inspekcija, koja proverava da li je plan donesen u skladu sa odgovarajućim zakonom. Nadležni organ određuje organizaciju koja obavlja stručne poslove na pripremanju i sprovođenju prostornog plana.

7.2.3 Urbanisti čki planovi

Prostornim planom se određuje područje naseljenog mesta za koje se kriterijumi i rešenja za izgradnju i uređenje utvrđuju urbanističkim planovima kojim se usaglašavaju potrebe i mogućnosti urbanih sredina i predvidjaju optimalna urbanistička rešenja i organizacija prostora. Rešenja data urbanističkim planovima zasnivaju se na prirodnim karakteristikama terena, stepenu izgrađenosti stambenih, privrednih i objekata infrastrukture, ekonomske razvijenosti, zaštite prirodnih, kulturnih dobara i životne sredine i planiranog društveno-ekonomskog razvoja. Urbanistički planovi se dele u sledeće tri kategorije:

1. generalni urbanistički plan;

2. detaljni urbanistički plan, i

3. urbanistička uređajna osnova

Karakter i sadržaj urbanističkog plana određuje se u zavisnosti od kategorizacije gradova i naseljenih mesta. Na osnovu toga, možemo razlikovati:

- gradove, naselja gradskog karaktera, kao i naseljena mesta u kojima se nalazi sedište opštine koja moraju imati generalni urbanistički plan, a dalja razrada se obavlja detaljnim planom;

372

- manja naseljena mesta koja ne spadaju u kategoriju gradova prema statističkim kriterijumima, a imaju urbanističke planove koji sadrže elemente generalnog i detaljnog urbanističkog plana. Objedinjavanje sadržaja je uslovljeno složenošću i veličinom naselja koje je predmet planiranja;

- ostala naseljena mesta koja su u svom prostornom razvoju nesamostalna i funkcionalno nekompletna, a razrađuju se urbanističkom uređajnom osnovom.

Uređivanje zemljišta i uloga gradske uprave

Uredjivanje zemljišta obuhvata radove na pripremanju i komunalnom opremanju zemljišta, na osnovu srednjoročnih i godišnjih planova. Srednjoročni plan uredjivanja gradjevinskog zemljišta za period od obično pet godina donosi se za teritoriju svake opštine i grada u celini. Realizacija srednjoročnih planova i njihova razrada se obavlja u godišnjim opštinskim i gradskim programima uredjivanja zemljišta i njima se za predmetnu lokaciju utvrdjuju vrste, rokovi i vrednosti izvršenja radova i eventualne dopune i izmene. U Beogradu, na primer, uredjivanje zemljišta se może podeliti na:

- primarno uredjivanje, i

- sekundarno uredjivanje.

Primarno uredjivanje podrazumeva izgradnju gradske infrastrukture koja je uslov za dalju realizaciju investicionih planova manjih celina, bloka ili više blokova koje obradjuje detaljni urbanistički plan (DUP). Ono obuhvata objekte saobraćajno-komunalne infrastrukture zajedničke za više DUP-ova.

Sekundarno uredjivanje obuhvata radove na pripremanju i opremanju zemljišta obuhvaćenog granicama usvojenog detaljnog plana, pri čemu pripremanje podrazumeva rešavanje imovinsko-pravnih problema, odnosno raseljavanje lokacije, a opremanje izgradnju sekundarne infrastrukture za povezivanje izgrađenih objekata na primarne sisteme vodovoda, kanalizacije, toplovoda, itd. U Beogradu se, na primer, u poslednje vreme prepušta korisnicima lokacija da sami pripreme i opreme zemljišta. Takvo rešenje je daleko povoljnije, sa stanovišta tehnologije izvođenja radova, i sa stanovišta planiranja realizacije projekata, jer je moguće da se ostvari daleko bolja koordinaciju u realizaciji radova na izgradnji objekata i pratećih infrstrukturnih sistema.

Na poslovima oko planske dokumentacije rade organi gradske uprave (Sekretarijat za urbanizam i slično), dok se za odredjene stručne poslove, bitne za grad, angażuju stručne institucije, kao što su Zavod za planiranje i Gradski geodetski zavod.

7.2.4 Generalni urbanisti čki plan

Generalnim urbanističkim planom se utvrdjuju:

- granica područja za koje se plan donosi;

- osnovna namena površina;

373

- infrastrukturni objekti i to gradske saobraćajnice sa priključcima na saobraćajnice šireg područja, mreža hidrotehničkih, energetskih i TT instalacija sa priključcima na okruženje;

- osnovna koncepcija stambene izgradnje;

- način ozelenjavanja sa podelom na javne parkovske površine, park-šume i zaštitno zelenilo;

- zaštita prirodnih vrednosti i kulturnih dobara.

Svi navedeni sadržaji se i grafički obrađuju. Ovaj planski dokument sadrži i osnovne uslove za uredjenje prostora prema nameni površina, podatke o racionalnosti planiranih rešenja i bilans površina. Generalni urbanistički plan predstavlja osnov za izradu detaljnih urbanističkih planova i u njemu se nalaze smernice za njihovu izradu.

Generalni urbanistički plan se realizuje po sledećim fazama:

Faza pripreme obuhvata donošenje odluke o izradi GUP-a, koju donosi skupština opštine, odnosno grada, na osnovu predloga nadleżnog izvršnog organa (vlade). Odlukom se obično utvrdjuje period za koji se GUP donosi, rok podnošenja nacrta plana, trajanje i način organizovanja javne rasprave i način obezbedjenja finansijskih sredstava. Nakon donesene odluke može da se izabere nosilac izrade plana.

Faza dokumentacije i analize predvidja prikupljanje i analizu geodetskih i drugih planova i podataka neophodnih za izradu ocene stanja i mogućnosti razvoja. U njoj su podjednako uključeni nosilac izrade, skupština opštine, odnosno grada, radne organizacije koje poseduju neophodne podatke i mesne zajednice.

Faza izrade programskog dela GUP-a treba da rezultuje projekcijom društveno-ekonomskog razvoja kao i predlogom varijanti razvoja u proizvodnji, urbanizaciji, zaposlenosti i društvenim aktivnostima, sa povezivanjem tih parcijalnih varijanti u celovite, a sve u skladu sa regionalnim funkcijama grada u odnosu na šire okruženje.

U fazi izrade prostorne koncepcije GUP-a bliže se određuje organizacija i uredjenje prostora, a sprovodi se analizom prirodnih i stvorenih činilaca, izradom sintezne karte ograničenja, utvrdjivanjem apsolutnih i relativnih ograničenja i ciljeva organizacije i uredjenja prostora. Na osnovu toga rade se varijante prostorne koncepcije, a analiza varijantnih rešenja precizira se sa stanovišta ekoloških, razvojnih, kompozicionih, socioloških i ekonomskih parametara, pri čemu se rezultati sintezne analize koriste za ocenu i izbor optimalne varijante.

Faza stručne i javne rasprave omogućava da stručne organizacije, i svi zainteresovani sa područja koje GUP obradjuje, daju konkretne predloge i ocene varijantnih koncepcija koje se razmatraju na zasedanjima skupštinskih izvršnih organa i ugradjuju u predlog planskog dokumenta.

U fazi izrade predloga i donošenje GUP-a pribavljaju se mišljenja i saglasnosti nadleżnih drżavnih organa i donosi Generalni urbanistički plan za određeno područje.

374

7.2.5 Detaljni urbanisti čki plan

Detaljni urbanistički plan predstavlja završnu fazu urbanističkog planiranja. Njime se konkretizuju postavke generalnog urbanističkog plana u nameni površina i položaju stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata, a predstavlja prostornu i etapnu razradu generalnog plana. Izuzetno, detaljni plan se može doneti i za naseljeno mesto ili njegov deo za koje nije donet generalni plan, ukoliko je to predviđeno prostornim planom opštine, grada ili prostornim planom područja posebne namene.

U funkcionalnom pogledu detaljni urbanistički plan razrađuje manja naselja u celini, kao i delove gradova koji čine funkcionalnu celinu kao što su mesna zajednica, jedan ili više blokova, industrijski kompleksi, rekreativni centri, saobraćajnice, specijalizovani centri i objekti druge namene. Izrada detaljnog urbanističkog plana utvrđuje se srednjoročnim i godišnjim programima uređenja prostora.

Sadržaj detaljnih urbanističkih planova

S obzirom da prostorni urbanistički planovi daju i određuju programsku koncepciju projekcije razvoja, detaljnim urbanističkim planom se prikazuje planirana izgradnja i radovi na uređenju prostora, a sadržaji se prostorno definišu i detaljno razrađuju.

Tekstualni deo DUP-a obično treba da sadrži:

- opšti deo u kome se navode pravni osnov i povod za izradu i donošenje detaljnog urbanističkog plana, cilj izrade i tok javne rasprave;

- uslove za uredjenje prostora kojima se preciziraju smernice za privodjenje prostora planiranoj nameni;

- obrazloženje detaljnog urbanističkog plana u kome se obrazlažu usvojena prostorna rešenja.

Grafički deo DUP-a na situacionim planovima precizira prostornu koncepciju. Prikazuju se detaljna namena površina i granica područja koju planski dokument obradjuje, stečene urbanističke obaveze, objekti koji se zadržavaju i ruše i regulaciona i nivelaciona rešenja planiranih površina i objekata. Na nivou idejnih rešenja daju se grafički prilozi za saobraćajne površine, hidrotehničku, energergetsku, TT i toplovodnu mrežu i uredjenje slobodnih površina. Sva tehnička infrastruktura mora prostorno da se uskladi, a to se predstavlja u skupnom prikazu rešenja, odnosno sinhron planu. Položaj kompleksa, saobraćajnica i tehničke infrastrukture utvrdjuje se analitičko-geodetskim elementima za obeležavanje. U slučajevima kada je planskim dokumentima predvidjena izgradnja porodičnih stambenih zgrada u DUP-u se na ažuriranoj katastarskoj podlozi predstavlja plan parcelacije.

Dokumentacija DUP-a je uslovljena načinom izbora najboljeg rešenja za planirani vid uredjenja zemljišta. Kako bi se sagledala opravdanost i pružilo obrazloženje usvojenog rešenja, dokumentacija treba da sadrži prostorno-programske elemente, izvod iz plana višeg reda, ažuriranu geodetsku podlogu, inženjersko-geološke podatke o zemljištu, prikaz postojećeg stanja građevinskog fonda, tehničke infrastrukture i saobraćajnih površina.

375

Pripremanje, izrada i donošenje DUP-a

Zakonom o planiranju i uredjenju prostora preciziran je postupak pripremanja, izrade i donošenja detaljnih urbanističkih planova. Taj proces se može raščlaniti na sledeće faze:

1. faza pripreme u kojoj nadležni organ uprave donosi odluku o izradi DUPa.

2. faza dokumentacije i analize u kojoj se pribavljaju i analiziraju geodetski i drugi planovi i podaci potrebni za analizu, ocenu postojećeg stanja i utvrdjivanje tendencija razvoja, izgradnje i uredjenja prostora.

3. faza izrade programske osnove u koje se analiziraju programske koncepcije GUP-a i utvrđuju programski elemenati u granicama područja za koje se radi detaljni urbanistički plan, pri čemu je obavezno da se uskladi programska osnova GUP-a i programi razvoja svih mikro celina za koje se radi detaljni plan.

4. faza izrade prostorne koncepcije obuhvata analizu i ocenu stanja na osnovu geodetskih podloga, katastra podzemnih instalacija i inženjersko-geoloških planova. Raspored ovih činilaca može da predstavlja izvesna apsolutna i relativna ograničenja na osnovu kojih se dobija pregled raspoloživih površina koje se mogu koristiti bez ograničenja, površina koje se mogu koristiti samo za neke namene i onih koje se ne mogu koristiti za predvidjenu izgradnju i uredjenje. Varijantna rešenja analiziraju se uporednim ispitivanjem varijanti sa stanovišta:

- ekologije - za razradu mera očuvanja i unapredjenja životne sredine; - ekonomije - razmatraju se troškovi realizacije i eksploatacije planiranog

prostora; - kompozicione analize rešavaju osnovne dileme budućeg načina izgradnje

objekata i uredjenja javnih prostora.

5. faza javne i stručne rasprave pruža mogućnost da se svi zainteresovani izjasne o predloženim rešenjima i da se njihovim učešćem iznadje optimalna varijanta.

6. faza predloga i donošenja DUP-a obuhvata formiranje elaborata i donošenje odluke o usvajanju na skupštini nadležnog organa.

U planskoj dokumentaciji je i urbanistička uredjajna osnova. To je planski dokument koji se donosi za naseljena mesta za koja, na osnovu prostornog plana opštine, odnosno grada, nije predvidjena izrada generalnog urbanističkog plana, odnosno detaljnog urbanističkog plana.

Slično drugim urbanističkim planovima, urbanistička uredjajna osnova precizira uslove za korišćenje zemljišta (naročito poljoprivrednog), uslove parcelacije za javne sadržaje, rešenja za izgradnju saobraćajnica i objekata. Dakle, ona ima karakter generalnog, tj. detaljnog urbanističkog plana za utvrdjivanje opšteg društvenog interesa, a radi se na osnovu odluke koju donosi skupština opštine područja koje se planira.

376

7.2.6 Urbanisti čki ulazni podaci za projektovanje

Akt o uslovima za uredjenje prostora (AUUP) predstavlja urbanistički osnov za izradu tehničke dokumentacije, pri čemu svako gradjenje i radovi kojima se menja stanje u prostoru treba da bude u skladu sa uslovima za uredjenje prostora. On sadrži podatke o lokaciji, urbanističko-tehničke i posebne uslove za izgradnju. Iako sadržaj ovog planskog dokumenta zavisi, pre svega, od planirane namene područja za koje se donosi, on treba da obezbedi:

- podatke o lokaciji u koje spadaju kopija plana i podaci o katastarskim i gradjevinskim parcelama, saobraćajnim površinama sa nivelacionim i regulacionim karakteristikama, prikaz tehničke infrastrukture i mesta priključaka za vodovod i kanalizaciju, elektro-energetsku mrežu, javno osvetljenje i TT mrežu, prikaz uredjenja slobodnih površina i podatke o položaju regulacione, odnosno gradjevinske linije;

- urbanističko tehničke uslove kojima se utvrdjuje način privodjenja zemljišta planiranoj nameni, kapacitet i vrsta planiranih objekata, nivelacione i regulacione karakteristike objekata na gradjevinskoj parceli, i uslove za izgradnju saobraćajnih, slobodnih površina, priključivanja na komunalnu infrastrukturu, zaštitu kulturnih dobara, životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i standarde za projektovanje i izgradnju objekata.

Akt o uslovima za uredjenje prostora radi se na osnovu detaljnog urbanističkog plana, ali se u njemu mogu činiti neznatne izmene veličine objekata, njihovog prostornog položaja, trase saobraćajnica i tehničke infrastrukture ukoliko su novoplanirana rešenja racionalnija, a ne ugrožava se korišćenje susednog zemljišta. Ako se ne pristupa izgradnji i uredjenju prostora po usvojenom prostornom, odnosno urbanističkom planu, mogu se utvrditi privremeni uslovi za uredjenje prostora za izgradnju privremenih objekata.

Priprema, izrada i donošenje AUUP-a

I u ovom delu posla na pripremi osnovnih ulaznih podataka za projektovanje mogu se, radi bolje koordinacije, definisati na primeru grada Beograda sledeće faze :

Faza pripreme, u kojoj, na osnovu godišnjih programa uređenja zemljišta i usvojenog investicionog programa predmetnog područja, nadleżni gradski organ koji raspolaże građevinskim zemljištem, kao investitor, koji se stara o uređivanju građevinskog zemljišta ili drugo pravno lice koje ima pravo korišćenja građevinskog zemljišta radi izgradnje, donosi odluku o izradi Akta o uslovima za uređenje prostora, a u svemu prema usvojenom detaljnom urbanističkom planu. Investitor ili njegov zastupnik sprovode postupak izbora najpovoljnijeg nosioca izrade i to konkursom ili direktnom pogodbom.

Faza prikupljanja dokumentacije u kojoj se, s obzirom da se AUUP radi na osnovu usvojene planske dokumentacije, prikupljaju potrebne geodetske, geološke i druge podloge, uslovi za projektovanje koje daje nadležno javno komunalno preduzeće, i institucija i važećih standarda, normativa i propisa za vrstu radova predvidjenih predmetnim AUUP-om. Zavod za zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu zdravlja, ustanove koje brinu o kulturnim spomenicima, Gradski geodetski zavod i komunalna preduzeća su dužni da daju

377

uslove za projektovanje i da učestvuju u utvrdjivanju tehničkih podataka za projektovanje saobraćajnica, tehničke infrastrukture i objekata, pri čemu bi ponuđena rešenja trebalo da zadovolje i sa stanovišta zaštite životne sredine, kulturnih dobara i protiv-požarne zaštite.

Faza izrade, u kojoj projektant na osnovu prikupljene dokumentacije, radi predmetni AUUP, koji na kraju treba da dobije sve potrebne saglasnosti komunalnih preduzeća i nadležnih organa.

Faza izdavanja Akta o uslovima za uređenje prostora, koji daje opštinski, odnosno gradski organ uprave nadležan za poslove urbanizma. Ukoliko se radi objekat značajan za republiku predviđen prostornim planom republike, akt izdaje nadleżno republičko ministarstvo.

7.2.7 Problemi u vezi sa planskom dokumentacijom

Zakonskim aktima je, uglavnom, preciziran način izrade i donošenja planske doku-mentacije. Srednjoročnim i godišnjim programima uredjenja prostora na određenoj teritoriji predviđa se i program izrade planskih akata, kako bi se navedeni programi mogli realizovati. Neposrednim učešćem svih zainteresovanih na području na kojem se plan donosi, kao i stručno-tehničkom kontrolom od strane ovlašćenog revidenta, utvrdjuju se primedbe i predlozi, a nosilac izrade plana je dužan da ih razmotri pri kompletiranju planskog dokumenta.

Bez obzira na usvojenu metodologiju izrade planske dokumentacije utvrdjenu zakonskim aktima i tačno definisanog položaja svih subjekata planiranja često dolazi do problema koji se vrlo teško ili, čak, nikako ne rešavaju.

Jedan od osnovnih problema predstavlja odvojenost društveno-ekonomskog i prostornog planiranja po području i vremenskom periodu. Kako se ekonomski razvoj ne procenjuje dugoročno dovoljno izvesno, postoje primeri da su se planovi zasnivali na nerealizovanim procenama razvoja. Podjednako je loša osnova kada se plan zasniva na pogrešnim ili na nepostojećim ekonomskim procenama. Ovaj problem može se rešiti tako da ekonomski razvoj utiče na dinamiku realizacije plana i da se etapnost realizacije prilagođava tekućim ekonomskim promenama u sklopu dugoročne strategije. Dugoročni prostorni razvoj može se zasnivati na proceni potreba i iskustava gradova sličnih po strukturi i veličini u zemljama koje su postigle razvoj kome se kod nas teži. Dakle, procene koje se daju predstavljaju dugoročne potrebe etapno se realizuju brže ili sporije, uz mogućnost promena a da ne ugrožavaju kontinuitet razvoja i celokupnost predloženih rešenja.

Nedovoljna informisanost i poštovanje usvojenih planova čine veoma raširenu problematiku kod nas. Hijerarhijom prostornih i urbanističkih planova, planska rešenja višeg reda bi trebalo da budu ulazni podaci za planove nižeg reda. Tu, naravno, može da postoji opasnost da se nelogičnosti u planovima višeg reda prenose dalje, tako da je neophodno da se obavlja sveobuhvatna i precizna kontrola pre faze donošenja plana.

Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na prevazilaženje nedoslednosti i neadekvatnog sprovodjenja u život usvojenih planova i na nedovoljnu koordinaciju razvoja i plana.

378

Problem je u tome što se ponekada planiranje i izgradnja odvijaju paralelno ili, čak, i obrnutim tokom. Dešava se da planovi služe kao osnova za izmenu i dopunu, odnosno kao pokriće za izgradnju koja se odvija uporedo sa izmenom plana. Umesto da se odluka donosi za uradjeni plan, u praksi se javljaju slučajevi da se plan radi kao pokriće unapred donete odluke. Treba se pridržavati obaveze da se ne može graditi suprotno planu bez obzira na interese vlasnika i da se planom usvojena namena striktno sprovodi i ne menja bez valjanog razloga.

Saradnja nosioca izrade plana i ostalih učesnika u planiranju je ponekad takva, kao da zadatak i jednih i drugih nije zajednička izrada dobrog plana. Kako mnoga komunalna preduzeća imaju svoje generalne strategije razvoja koje ponekada nisu u skladu sa generalnim strategijama razvoja grada u celini, gradskim propisima bi trebalo ovlastiti instituciju koja bi pratila razvojne planove komunalnih preduzeća, i obezbeđivala uskladjenost rešenja. U praksi, ustanovljena su nepisana pravila ponašanja svih učesnika u izradi planskih akata, koja neravnomerno snose odgovornost.

Neophodno je da se definiše sadržaj i nivo obrade tehničke infrastrukture u planskoj doku-mentaciji. Nedovoljno detaljna rešenja donošenjem plana se ozakonjuju, da bi se, kada se pristupi izradi tehničke dokumentacije, uočilo da se mora pristupiti izmenama. Ako su podaci neprecizno dati mogu neracionalno povećati koridor saobraćajnice, izazvati neracionalno korišćenje gradjevinskog zemljišta ili na drugi način poremetiti koncepciju planiranja.

7.3 Tehnologija izrade projektne dokumentacije

7.3.1 Projektni zadatak

U uvodnoj tački ovog poglavlja ukazano je na mesto i ulogu procesa projektovanja tokom realizacije projekta. Prethodnom tačkom 7.2 analizirana je izrada planske dokumentacije kojom se definiše niz ulaznih podataka relevantnih za izradu projektne (u našim zakonskim aktima često: tehničke) dokumentacije. Ovi ulazni podaci, koje administrativno propisuje nadleżni organ, moraju se poštovati od strane učesnika u projektu. Pored ulaznih podataka iz planske dokumentacije, za izvođača je bitno da se dobro sagledaju i potrebe investitora, jer je njegova odluka o ulasku u realizaciju projekta obavezno uslovljena prethodnim razmišljanjem i određenom predstavom o tipu, funkciji i veličini budućeg objekta.

Izrada projektne dokumentacije je proces koji ima svoj razvojni put koji je u potpunoj korelaciji sa nivoom preciznosti ulaznih podataka koje definiše onaj koji postavlja zadatak, najčešće sam investitor, u vidu projektnog zadatka. Projektnim zadatkom investitor, po pravilu, precizira kakav i koliko veliki objekat żeli, gde hoće da ga izgradi, kakve sadrżaje potencira u njemu i slično. Za veće projekte, uobičajeno je da projektni zadatak za projektovanje nastaje na osnovu angażovanja konsultanta, iskustava investitora i rezultata dobijenih predinvesticionim studijama (vidi detaljnije poglavlje o sagledavanju realizacije projekta sa stanovišta investitora, poglavlje II).

379

Może se reći da je proučavanje potreba investitora za izvođača značajan posao u okviru faze istrażivanja trżišta. O ovome je već bilo reči u poglavlju IV, gde je ukazano na dobru praksu da se neiskusnijem investitoru ponudi pomoć i besplatne usluge u koncipiranju projektnog zadatka, čime se stiče psihološka prednost i u zadatak ugrađuju sopstvena tehnološka rešenja.

Svakim novim urađenim segmentom projektne dokumentacije povećava se nivo znanja o projektu i, samim tim, više i bolje preciziraju tehničko-tehnološki, funkcionalni i finansijski zahtevi, ali i uslovi i ograničenja koji bitno utiču na dalji rad u procesu izrade projektne dokumentacije. U pitanju je svojevrstan iterativan proizvodni proces kojim treba upravljati, a radi kvalitetnijeg upravljanja potrebno ga je u celini sagledati i isplanirati i to po svim parametrima od potrebnih resursa do striktnog sprovođenja kontrole kvaliteta. Upravo zato je za primer u tački 7.3.57 prezentiran pristup upravljanju izradom projektne dokumentacije za rekonstrukciju jednog industrijskog objekta.

7.3.2 Nivoi razrade projektne dokumentacije

Osnovna pravila projektovanja objekata kod nas navedena su u Zakonu o izgradnji objekata (“Sl. glasnik RS”, br. 44/95 i 24/96). Zakon definiše nekoliko nivoa izrade tehničke (projektne) dokumentacije,:

- razrada projektnih skica (generalnog rešenja), gde se uočava koncepcija objekta;

- idejni projekat , koji nastaje razradom generalnog rešenja i zajedno sa njim predstavlja najniżi nivo detaljnosti u razradi tehničke dokumentacije;

- glavni projekat , u kome "moraju biti odredjena sva fizička, tehnička i tehnološka svojstva objekta, koja omogućavaju operativne poslove gradjenja objekta, odnosno koja su od značaja za zaštitu javnog interesa i proveru poštovanja važećih propisa (bezbednost, stabilnost, uskladjenost sa zadatom funkcijom, uticaj na okolinu i sl.), što se kontroliše u postupku pribavljanja gradjevinske dozvole"[81];

- izvođački projekat (radna dokumentacija), kojim se dokumentuju pojedine operacije tokom izgradnje i čijim nivoom detaljnosti se obezbeđuje tehnički ispravno izvođenje pozicija iz glavnog projekta;

- projekat izvedenog objekta, koji je, u stvari, kombinacija glavnog i izvođačkog projekta, sa unetim izmenama tokom gradnje, u formi pogodnoj za eksploataciju objekta.

Zakonska regulativa prihvata i značaj projekta održavanja objekta, kao i projekta tehnologije i organizacije građenja, koji obezbeđuju sagledavanje vażnih aspekata izgradnje i eksploatacije objekta, a ne samih koncepcijskih i detaljnih tehničkih rešenja o objektu i sadrżaja unutar objekta.

U članu 15. Zakona o izgradnji objekata Republike Srbije utvrdjeni su uslovi za sticanje prava (licence) na izradu tehničke dokumentacije. Prema primenjenim kriterijumima, tehnička dokumentacija je svrstana u dve grupe. Prvu, standardnu, čini tehnička

380

dokumentacija za sve objekte na koje se primenjuju odredbe ovog zakona, osim dokumentacije za objekte za koje gradjevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo (objekti od značaja za Republiku), koja je svrstana u posebnu grupu i za čiju su izradu propisani oštriji uslovi. [81] U vezi odredaba člana 15. Zakona, a da bi se izbegli eventualni nesporazumi, treba naglasiti da se on ne primenjuje na izradu skice objekta i radova.

Tehničku dokumentaciju ne mogu da izradjuju preduzeća, odnosno druge organizacije koji su zakonom ili drugim propisom ovlašćeni da odredjuju neki od uslova sadržanih u urbanističkoj dozvoli prema kojoj se izradjuje tehnička dokumentacija, odnosno gradi objekat. Od ovog ograničenja su izuzetna preduzeća koja obavljaju komunalne delatnosti, ali samo za dokumentaciju za objekte koje će koristiti za obavljanje svoje delatnosti. Takodje, tehničku dokumentaciju za preduzimanje mera tehničke zaštite na nepokretnim kulturnim dobrima, može da izradjuje organizacija koja obavlja delatnost zaštite nepokretnih kulturnih dobara (ako ispunjava i druge uslove propisane Zakonom).

Drugo ograničenje se odnosi na angažovanje pojedinih lica u izradi tehničke dokumentacije. Analogno prethodnom ograničenju, za izradu tehničke dokumentacije ne mogu se angažovati lica zaposlena u preduzeću ili organizaciji koja je ovlašćena da propisuje neki od uslova pod kojima se ta dokumentacija radi, odnosno objekat gradi. Razume se, izuzeci koji su u ovom pogledu propisani za preduzeća, odnose se na lica koja su u njima zaposlena. U izradi tehničke dokumentacije, takodje, ne mogu da učestvuju lica koja obavljaju nadzor nad primenom ovog zakona. [81]

Tehničku dokumentaciju, kao i njene sastavne delove, odnosno projekte, potpisuju lica koja su kao odgovorni projektanti rukovodili njenom izradomi imaju zakonska odgovarajuća zakonska ovlašćenja (polożen stručni ispit).

Zakon predvidja dve vrste provere ispravnosti (revizije) tehničke dokumentacije: kontrolu generalnog i idejnog projekta, odnosno prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti i, kao drugu vrstu, tehničku kontrolu glavnog projekta. [81] U principu, kontrolu tehničke dokumentacije mogu vršiti firme i pojedinci koje su kvalifikovani za njenu izradu. Tehničku kontrolu ne može da vrši lice koje je zaposleno u preduzeću, odnosno drugoj organizaciji koja je izradila tehničku dokumentaciju, odnosno lice koje je učestvovalo u izradi te dokumentacije, lice koje je zaposleno kod investitora i lice koje vrši nadzor nad primenom zakona. Izvršena tehnička kontrola projektne dokumentacije je uslov za dobijanje građevinske dozvole.

Poseban vid tehničke kontrole projektne dokumentacije, po našem zakonu, obavlja se u slučaju "nostrifikacije" projekata pripremljenih po inostranim propisima. U tom slučaju proverava se saglasnost inostranih propisa i procedura sa našim.

Na mnogim inostranim tržištima su pojmovi predprojektovanja (skice), idejnog projekta, glavnog projekta i izvođačkih detalja takođe veoma dobro poznati i razrađeni. Upotpunjavanje izvođačkih i radioničkih detalja se rešava mahom standardizovanim crtežima, dobijenim od isporučilaca i specijalizovanih izvođača. Na ruskom tržištu je slična podela u kojoj se pojavljuju predprojekat (uobičajeni naziv forprojekat), tehnički projekat, koji podleže obaveznoj reviziji i radna dokumentacija na osnovu koje se izvode radovi.

381

Jasno je, već na osnovu sagledanih nivoa razrade projektne dokumentacije, da je izrada projektne dokumentacije vrlo kompleksan poduhvat. Ako u dalje razmatranje uvrstimo i činjenicu da se na svakom nivou razrade radi veliki broj raznovrsnih projekata po vrstama radova ili fazama od arhitektonsko-građevinskih, preko velikog broja instalaterskih do projekata enterijera i uređenja terena (vidi tačku 7.1), razumljivo je da investitor najveću pažnju poklanja upravo izboru projektantske firme koja će koordinirati izradu celokupne projektne dokumentacije. Taj izbor je još značajniji za industrijske objekte, za koje je potrebno da se prvenstveno urade tehnološki projekti za sve proizvodne procese planirane investicijom, i koordinirati ih sa navedenim standardnim projektima. Tehnološki projekat je, posebno kod kompleksnijih objekata koji sadrże opremu tipa A, vażan ulazni podatak bez koga se ne może zadovoljavajuće kompletirati praktično ni jedan nivo razrade projektne dokumentacije. Kako je već napomenuto u poglavlju VI, investitor u takvoj situaciji ulogu koordinatora najčešće prepušta upravo projektantu tehnologije, jer on uglavnom preuzima na sebe garancije za postizanje projektovanog proizvodnog programa u ugovoru tipa "proizvod u ruke".

7.3.3 Procedura (tok) projektovanja

Procedura projektovanja je redosled međusobno uslovljenih koraka koji učesnici u realizaciji projekta, a posebno investitor, izvođač i projektant, čine od početne ideje, pa do formiranja dokumentacije o izvedenom objektu. Procedura projektovanja je veoma uslovljena osnovnom zakonskom regulativom iz ove oblasti, o čemu je već bilo reči u ovom poglavlju, ali i mnogim drugim faktorima. Pri tome treba istaći uticaj tipa objekta, obima i kompleksnosti radova, opremljenosti objekta i drugih specifičnosti samog predmeta konkretnog posla (vidi, na primer, poglavlje o istrażivanju trżišta, posebno ilustrativni primer sa ruskog trżišta). Pored toga, na proces projektovanja veoma mnogo może da utiče i sam investitor, odlučujući se za forsiranje određene ugovorne strategije (o ovome vidi detaljnije u poglavlju VI, koje se, između ostalog, bavi ugovornim strategijama za realizaciju projekata). Zbog ovako raznovrsnih uticaja na projektovanje, nemoguće je govoriti o jedinstvenoj proceduri projektovanja i receptu za sve slučajeve realizacije projekta. Naprotiv, moguće je samo dati bliża uputstva o čemu treba voditi računa prilikom sagledavanja projektovanja za svaki pojedinačni poduhvat. Dobra je praksa da se, kod kompleksnijih projekata, procedura projektovanja posebno i jasno obrazlożi u nekom od ugovornih priloga.

U procesu projektovanja opredeljuju se ključni troškovi celokupne investicije, a naročito u prvim nivoima razrade kada se rade idejna rešenja i idejni projekat. Tada je uobičajeno da se radi nekoliko varijanti da bi se sagledale sve tehničko-tehnološke, funkcionalne i finansijske posledice svake od njih, naravno i prednosti, i donela odluka o daljem pravcu rada na razradi projektne dokumentacije. Ukoliko postoji żelja za varijantnim rešenjima, to treba uzeti u obzir prilikom utvrđivanja procedure projektovanja za određeni projekat.

Pristup izradi projektne dokumentacije i prikupljanju potrebnih podataka umnogome zavisi i od toga da li se projektuju novi objekti ili je u pitanju rekonstrukcija postojećih. Od toga, kao i od vrste objekta, u mnogome zavisi i sastav i hijerarhija projektnog tima u koji se, po potrebi, mogu uključiti i stručnjaci koji dobro poznaju tehnologiju funkcionisanja predmetnog objekta. Nisu retke situacije da se u projektne timove uključuju

382

priznati stručnjaci iz medicine, ako se gradi bolnica ili scenograf, režiser i muzičar ako se gradi pozorište ili kongresni centar. Uključivanje više učesnika, a posebno specijalnih konsultanata zahteva izvanredne mere planiranja i koordinacije projektovanja. Povećanjem kompleksnosti projekta, utiče se na strukturu i obim projektne dokumentacije (koja je finalni proizvod projektovanja). Praksa pokazuje da je veoma korisno da se na početku realizacije većeg projekta prouči i definiše koja projektna dokumentacije je neophodna za izvođenje predmetnog posla, pošto zakonski minimumi ponekad neprecizno i nedovoljno to definišu. Čak i banalni slučaj da se ne predvidi kopiranje dovoljnog broja primeraka projektne dokumentacije może da dovede do ne malog povećanja troškova kod izuzetno velikih projekata.

Sa stanovišta procedure projektovanja, idejnim skicama i rešenjima sagledavaju se želja investitora, obim budućeg posla, funkcionalnost objekta i, eventualno, proizvodnog procesa i obezbeđuju osnovni podaci za precizniji proračun opravdanosti celokupne investicije. Kada se na ovako dobijena rešenja obezbedi saglasnost svih zainteresovanih strana, radi se projektni zadatak za izradu kompletnog idejnog projekta za predmetni objekat. Znači, idejni projekat se radi na bazi usaglašenih zahteva i pribavljenih uslova i podloga neophodnih za njegovu izradu. Identifikacija svih neophodnih ulaznih podataka je ozbiljan problem u definisanju procedure projektovanja.

Idejni projekat sadrži idejne projekte svih vrsta radova, odnosno faza, na objektu u kojima se obavezno nalaze: tehnički opisi projektovanih radova, osnovni proračuni, predmer i predračun radova i grafički prilozi i to najčešće u razmeri 1:200. U slučaju da postoje posebno interesantni delovi ili problemi, oni se detaljnije analiziraju i prezentiraju. Ovaj deo posla zahteva izvanrednu saradnju i koordinaciju projektanata svih struka, kao i dobru kontrolu projektovanja. Kontrola projektovanja treba da obuhvati stalnu proveru tehničke usaglašenosti između delova dokumentacije, ali i kontrolu troškova i vremena u fazi izrade projektne dokumentacije.

Na slici 7-2, kao ilustracija , prikazana je procedura - tok izrade idejnih (preliminarnih) projekata za jedan poslovni objekat, pri čemu su naglašeni nivoi koordinacije. Rad počinje izradom arhitektonskih osnova koje su, opet, osnovna baza za dalji rad projektanata konstrukcije, instalacija i enterijera. Njihove povratne informacije bitno utiču na dalji rad koji se, kroz četiri nivoa koordinacije (usaglašavanja), završava izradom definitivnih arhitektonskih osnova usaglašenih sa svim projektantima na objektu. Procedura iskazana ovakvom ili sličnom šemom je veoma korisna na početku realizacije posla, jer se njom identifikuju organizacioni nivoi i osnovne aktivnosti u fazi izrade projektne dokumentacije. Ali, ona ni slučajno nije i dovoljna da bi se projektovanje efikasno obavilo, jer nedostaje dinamička i troškovna komponenta projektovanja, koja se obično analizira mreżnim planom.

383

Arhitektonskicrte`i odobreni od

Investitora

Preliminarnearhitektonske

Tehni~ka kontrola

Revizijapreliminarnog

projekta

KONSTRUKCIJA INSTALACIJE INFRASTRUKTURA. . .



Detaljne preliminarne

Zavr{ni preliminarni

prva koordinacija komentari i potrebe

druga koordinacija

tre}akoordinacija

komentari i potrebe

razmena informacijao zavr{nom prelimi-narnom projektu

~etiri - dopunska koordinacija konstruktivnog itermomehani~kog preliminarnog projekta

osnove

arhitektonskeosnove

arhitektonskiprojekti

Sl. 7-2 Koordinacija i razmena informacija tokom procesa preliminarnog projektovanja

Nakon investitorovog usvajanja idejnog projekta, često se na velikim projektima pristupa formiranju tenderske dokumentacije i izboru izvođača radova, kojem se ili prepušta dalja izrada projektne dokumentacije pod striktnom kontrolom konsultanata, ili mu se kontinuirano obezbeđuje od strane investitora potrebna projektna dokumentacija za izvođenje radova koji, često, teku paralelno sa izradom izvođačkog projekta. U ovom, poslednjem slučaju, investitor preuzima na sebe sve propuste koji mogu nastati usled neblagovremenog obezbeđenja projektne dokumentacije i eventualnih nesaglasnosti u njoj. Zato investitori ponekad teže da dalju izradu projektne dokumentacije prepuste izvođaču, koji u takvoj situaciji, sva dalja projektna rešenja može da prilagođava svojim željama i tehničko-tehnološkim mogućnostima. Međutim, tada i svi propusti u projektnoj dokumentaciju idu na teret izvođača. U slučaju tradicionalnog pristupa realizaciji projekta situacija je bitno drugačija, jer investitor na svoju odgovornost, a uz angażovanje odgovarajućeg konsultanta, priprema dokumentaciju i daje je izvođaču na realizaciju. Ugovaranje projektovanja je, svakako, vażan korak uproceduri projektovanja kome treba posvetiti maksimalnu pażnju. Moguće ugovorne strategije i odnosi investitora, projektanta i izvođača su brojne, a detaljno su razmatrane u poglavlju VI, koje se bavi problemima ugovaranja. Ono što je za njih zajedničko, to je da za razne slučajeve definišu podelu

384

odgovornosti između glavnih učesnika u fazi projektovanja. Ova činjenica je od izuzetnog značaja za fazu izvođenja radova, gde je veliki procenat nesporazuma i poremećaja rezultat propusta u izradi projektne dokumentacije.

Posle investitorovog usvajanja idejnog projekta i saglasnosti svih zainteresovanih, pristupa se izradi glavnog projekta. Glavni projekat svake vrste rada, odnosno faze, treba da obuhvati sve potrebne, a ne samo neophodne, elemente da bi se moglo pristupiti realizaciji izvođenja radova. Na primer, ako je u pitanju industrijski objekat u koji se ugrađuje oprema tipa A ili tipa B, potrebno je tačno odrediti mesta priključaka takve opreme, kao i dimenzije, stepen potrošnje i eventualne posledice koje može da izazove u toku eksploatacije. Iako građevinski deo glavnog projekta nije uvek primaran, najčešće se baš na tom delu projekta i insistira, jer se u dinamici izvođenja radova na gradilištu upravo najranije javlja potreba za izvođenjem građevinskih radova na gradilištu. Čest je slučaj da isforsirani građevinski projekat ne sadrżi potrebne detalje o otvorima za prolaz instalacija ili da lokacija armirano-betonskih greda ne odgovara trasama ventilacionih kanala, što je neminovno uvod u spornu situaciju. Glavni projekat minimalno treba da sadrži: detaljan tehnički opis svih predviđenih radova, sve proračune bitne za procenu tačnosti i kvaliteta usvojenih rešenja, detaljan predmer i predračun svih predviđenih radova koji obuhvataju pojedine faze, grafičke priloge koji po svom obimu mora da budu takvi da kompletno definišu izgradnju objekta, a u razmeri koja je za predmetnu fazu neophodna i koja može da se kreće u razmeri od 1:100, 1:50, pa sve do 1:1.

Projekat izvedenog stanja na objektu, ranije je rečeno, lako se formira kontinuiranim evidentiranjem izmena tokom realizacije posla na gradilištu. Time se obezbeđuje dokumentacija neohodna za eksploataciju i odrżavanje objekta.

7.3.4 Usaglašenost izrade delova projektne dokumentacije

U prethodnom opisu procedure projektovanja pomenut je značaj koordinacije, tj. usaglašavanja pojedinih tehničkih rešenja tokom izrade tehničke dokumentacije. Naveden je i jednostavan primer neusaglašenosti građevinskog i mašinskog projekta, koji może da rezultira dodatnim radovima na obezbeđenju otvora za prolaz instalacija u betonskim elementima. Pošto su dodatni radovi na gradilištu često i predmet sporenja između investitora i izvođača, jasna je potreba da se preduzmu mere u cilju njihovog izbegavanja.

Gornje razmišljanje je posebno aktuelno za kompleksnije infrastrukturne projekte. Projektovanje i izgradnja infrastrukturnih objekata, zbog kompleksnosti i velikog broja infrastrukturnih sistema koje je potrebno koordinirano projektovati, graditi i funkcionalno ukomponovati, predstavlja značajan stručni poduhvat, čest u praksi, a na žalost poznat po lošim rešenjima. Zato je narednim tekstom data detaljnija analiza pristupa izradi projekta infrastrukturnih objekta i, posebno, izrada sinhron plana. Sinhron plan je ključni dokument koji pokazuje "preklapanje" i usaglašenost različitih vrsta instalacija, kombinovano sa arhitektonskim osnovama i presecima gde se stiče veći broj instalacija. Čest je slučaj da se upravo pri izradi sinhron plana uočavaju sve slabosti i propusti tokom rada na izradi pojedinih delova projektne dokumentacije i njihove međusobne koordinacije.

385

Infrastrukturni objekti, a naročito objekti smešteni ispod površine terena, predstavljaju poseban problem projektantima. Nije retka situacija da troškovi izgradnje nekog vodovoda, fekalnog ili kišnog kolektora u gradskim uslovima višestruko premašuju ugovoreni iznos za njihovu realizaciju. Problem nastaje onog momenta kada izvođač radova u koridoru instalcije koju izvodi naiđe na drugu instalaciju koja nije definisana projektnim rešenjem, odnosno nije ucrtana u situaciji. Projektantima, često, nisu na raspolaganju potrebni podaci o postojećim infrastrukturnim objektima, iako su većim delom evidentirani u odgovarajućim gradskim službama. Posebno je apsurdna situacija da se kod izvođenja potpuno nove kompletne infrastrukture javljaju konfliktne pozicije i da se naknadno daju projektantska rešenja. Svakako, to rezultuje povećanjem troškova, pomeranjem roka za završetak radova i iznalaženjem prinudnog rešenja koje je često u sukobu sa važećim propisima i, po pravilu, skuplje.

Da bi se pristupilo izradi kompleksnijeg projekata infrastrukture, potrebno je da se obezbede sledeće podloge, elaborati i podatci:

- urbanistički uslovi;

- geodetske podloge;

- elaborat istražnih geoloških radova;

- svi važeći propisi i standardi koji se odnose na predmetne instalacije;

- podaci o postojećim instalacijama infrastrukture.

Pre početka izrade projekata infrastrukture utvrđuje se poprečni presek između regulacionih linija, koji obično obuhvata koridor saobraćajnice, i definisan položaj svih instalacija, i horizontalno i visinski. Takođe odgovarajućim šematskim prikazom određuje se i položaj svih instalcionih priključaka uz objekte. Na osnovu ovakvog rasporeda projektante infrastrukture postavljaju se linije svojih instalacija, kao što je prikazano na sl.7-3:

Sl. 7-3 Poprečni presek saobraćajnice sa rasporedom instalacija infrastrukture

Integralno sagledavanje instalacija infrasturkture u vidu sinhron plana u okviru izrade projekta kompleksnog građevinskog objekta je jedan od najvažnijih uslova za njegovu optimalnu realizaciju. Izrada sinhron plana u urbanim prostorima, podrazumeva usklađivanje (sinhronizaciju) situacionog i nivelacionog položaja svih instalacija

386

infrastrukture u regulacionoj širini (saobraćajnice). Pri tome, projektni elementi se preuzimaju iz odgovarajućih glavnih projekata pojedinih instalacija. Krajnji rezultat je objedinjeni projekat svih instalacija prikazanih na jedinstvenom situacionom planu i potrebnom broju preseka, u razmerama 1:500, 1:250, 1:200 i 1:100 i analitički definisani svi potrebni elementi za geodetsko obeležavanje svake pojedine instalacije.

Najznačajnija funkcija sinhron plana je da dokaže da projektovani objekat infrastrukture nije u prostornoj i funkcionalnoj koliziji sa ostalim postojećim i projektovanim instalacijama i objektima. Zavisno od rezultata koje očekuje od sinhron plana investitor definiše i projektni zadatak. Ukoliko se od izrade ovakvog elaborata očekuje samo dobijanje potrebnih saglasnosti i dozvola, onda se definišu minimalni zahtevi. Tehnička obrada sinhron plana se svodi na situacioni plan nekog od projekata, najčešće saobraćajnica.

Dosadašnja projektantska praksa uvodila je u proceduru izradu sinhron plana infrastrukturnih instalacija nakon završetka svih projekata infrastrukture, kao finalni projekat. Ukoliko se svi projektanti striktno drže koridora predviđenih za njihove instalacije, onda su korekcije obuhvaćene projektom sinhron plana manje. U suštini, efekat izrade sinhron plana bi bio daleko veći da se njegova izrada sprovede u dve faze:

I faza obuhvata sinhronizaciju svih glavnih linija instalacija u zacrtanim koridorima i definsanje lokacije prolaza ispod kolovoza saobraćajnica, i

II faza obuhvata sinhronizaciju svih objekata infrastrukture (šahtovi, temelji, razvodni ormani itd) i kućnih priključaka.

U ovakvoj raspodeli posla, projektanti infrastrukture trebalo bi da pristupe detaljnoj razradi svojih projekata tek nakon prve faze sinhron plana i na podlogama na kojima su unesene glavne linije svih instalacija infrastrukture. U međuvremenu, bi trebalo da se prikuplja detaljna građa za izradu druge faze sinhron plana. Navedenim postupkom bi se izbegle značajne izmene na konačnom usaglašavanju glavnih projekata infrastrukture, koje su, po pravilu, posledica definitivnog usaglašavanja instalacija infrastrukture sinhron planom.

Da bi se realizovao ovakav složen proces projektovanja i dostigao potreban nivo tehničke koordinacije, neophodno je da se obezbedi i adekvatna kontrola procesa izrade projektne dokumentacije. U organizacionoj šemi datoj na sl. 7-4 proceduralno su sumirani potrebni tokovi informacija pri izradi projekata objekata infrastruktrure, gde je izrazito značajna sinhronizacija projektnih rešenja. Ključnu funkciju u organizacionoj šemi upravljanja na izradi projektne dokumentacije ima rukovodilac projekta i njegovi saradnici, dakle sugeriše se primena projektne organizacione strukture.

Pri izradi projektne dokumentacije značajan segment je izrada projekta upravljanja radovima, kod kojih se posebna pažnja usmerava na koordinaciju učesnika pri izradi projektne dokumentacije objekata infrastrukture. U dinamičkom planu izrade projekata infrastrukutre neophodno je da se definišu aktivnosti koje se nalaze na kritičnom putu, a predstavljaju međufaznu kontrolu usaglašenosti svih relevantnih elemenata infrastrukture i eventualne korekcije. Ovaj projekat treba unapred da naruči nosilac ugovora, a njegovo sprovođenje je ugovorna obaveza svih učesnika u izradi projektne dokumentacije.

387

TOPLOVOD

SINHRON PLAN

PROJEKTI INFRASTURKTURE

ULAZNI PODACI:

- URBANIZAM- GEODETSKE PODLOGE- PODACI O POSTOJE]OJ INFRASTRUKTURI- GEOLO[KI ELABORAT- DEPONIJE I POZAJMI[TA- VA@E]I STANDARDI I PROPISI

SAOBRA]AJNICE

ULI^NARASVETA

KI[NAKANALIZACIJA

TT KOMUNIKACIJETELEFON, TV

ELEKTROSNABDEVANJE

GASFEKALNA

KANALIZACIJAVODOVOD

PROJEKATARHITEKTURE

RUKOVODILACPROJEKTA

(DESIGN MANAGER)

PROJEKTOVANJEIZVO\ENJE

GENERALNIIZVO\A^

NADZORNIORGAN

(REVIDENT)INVESTITOR

Sl. 7-4 Organizaciona šema izrade projektne dokumentacije za kompleksniji projekat, uz potrebu koordinacije tehničkih rešenja

Investitori na ruskom trżištu, gde naše firme rade, žele da podignu kvalitet investicionih radova, naročito objekata individualnog standarda. Ovakav zahtev je ponekad u direktnoj suprotnosti sa zatečenom strukturom lokalne građevinske operative, kao i sa rasploloživom tehničkom podrškom potrebnom da se obezbede kvalitetni ulazni podaci za analizu i izradu projektne dokumentacije. Preuzimanje podloga od ruskih investitora, a pre svega za izradu urbanističkih i infrastukturnih projekata, nosi visok rizik da se urađena projektna dokumentacija prilikom aplikacija na terenu nađe u značajnoj koliziji sa aktuelnim stanjem. Zato se strogo preporučuje kvalitetno istrażivanje trżišta, uključujući upućivanje terenskih ekipa na lice mesta radi obezbeđivanja adekvatnih geodetskih i geoloških podloga i elaborata. Troškovi koji opterećuju projekat višestruko će se isplatiti u varijanti grubih grešaka kod zemljanih radova, nivoa podzemne vode ili neadekvatnog geomehaničkog proračuna.

Rusko tržište je specifično i vrlo interesnantno za našu operativu. Kao ilustracija daje se preciznija procedura izrade projekata sinhron plana infrastrukture za jedno stambeno

388

naselje od 500 porodičnih kuća, rađeno na ovom trżištu, koja sadrži sledeće korake kao zaokružene celine.

1. Prikupljanje svih raspoloživih podataka za svaki pojedini projekat infrastrukture, utvrđivanje graničnih elemenata plana i profila u skladu sa odgovarajućim standardom SNIP.

Upoznavanje sa svakim projektom infrastrukture uz pomoć odgovornog projektanta i uočavanje eventualnih grubih grešaka i njihovo lociranje.

Detaljno usaglašavanje međusobnog horizontalnog i visinskog položaja svih instalacija infrastrukture i njihovih elementa (šahtovi, temelji, ventili, zaštitne konstrukcije itd.)

Izrada poprečnih preseka ulica u zoni regulacione linije sa detaljno unesenim svim instalacijama infrastrukture i rešenja njihovih prolaza ispod kolovoza i međusobnih ukrštanja

2. Izrada odgovarajućeg CAD alata prilagođenog specifičnostima pojedine instalacije. (Ova faza je suvišna u varijanti da projektant već poseduje odgovarajući program i eventualno može da obuhvati delimično prilagođavanje sistema specifičnostima koje nisu obuhvaćene gotovim programom)

3. Unos glavnih linija instalacija, razvrstavanje po tipu, prečnicima i važnosti (svaka instalacija ili njen element se smešta u zaseban "layer")

4. Udruživanje svih instalacija infrastukture u jedinstvenu datoteku, detaljan pregled i korekcija eventualnih konfliktnih tačaka.

5. Definisanje kućnih priključaka za svaku instalaciju infrastrukture sa detaljnom jedinstvenom anotacijom, što, uostalom, znači da svaki kućni priključak ima svoj jedinstveni identifikacioni kod, kao ustolaom i svaki glavni i priključni šaht, stub, ventil, čvor itd.

6. Ekstrakcija tabelarnih podataka za svaku instalaciju posebno (glavne linije i kućni priključci),

7. Izrada crteža i grafičkih priloga (vidi ilustraciju na sl. 7-5).

Sllična procedura, sa manjim prilagođavanjima, vażiće i za druge projekte koji uključuju mnoštvo spoljnih radova u sličnim okolnostima.

Sinhron plan u moderno vođenom i racionalno upravljanom projektu ima značajnu ulogu. U tom slučaju zahtevi definisani projektnim zadatkom su maksimalni: traži se precizno pozicioniranje svih instalacija u situacionom i nivelacionom planu uz potpunu analitičku obradu i prikaz svih analitičkih elemenata. Sinhronizacija nije samo formalna već se, na svakoj lokaciji ukrštanja i grananja instalacija, zahteva analiza međusobnih odnosa i poštovanje svih tehničkih propisa i uslova. Rezultat ovakvog rada je kompletan zaseban elaborat koji ima sve atribute izvođačkog projekta za trase instalacija. Njegova izrada predstavlja značajnu stavku u ceni projektovanja, ali su uštede, koje ovako realizovan sinhron plan donosi, neuporedivo veće i višestruklo isplaćuju uloženi trud i sredstva.

389

Sl. 7-5 Detaljni sinhron plan (separat)

7.3.5 Prakti čan primer upravljanja izradom projektne dokumentacije

Na osnovu prethodnih razmatranja i ukazane potrebe da se izrada projektne dokumentacije koordinira, ne samo u tehničkom, već i u vremenskom i troškovnom smislu, zaključeno je da treba teżiti kompletnom upravljanju izradom projektne dokumentacije. Takav pristup je razumljiv, jer je izrada projektne dokumentacije praktično poduhvat za sebe, sa skoro svim opštim atributima projekta koji se realizuje u građevinarstvu.

Za ilustraciju kompleksnosti upravljanja izradom projektne dokumentacije daje se kratak prikaz sistema koji je osmišljen za fazu izrade tehnološkog i izvođačkih projekata za jednu Fabriku specijalnih automobila u Rusiji.

Zadatak koji je postavljen pred jugoslovenske projektante nije bio ni malo lak. U relativno kratkom roku trebalo je snimiti postojeću tehnologiju u fabrici automobila, doraditi i kompletirati postojeću dokumentaciju, pa tek, na osnovu toga, predložiti poboljšanja i konkretna rešenja za proširenje fabrike. Proširenje fabrike uključivalo je rekonstrukciju postojeće hale, izgradnju potpuno novih proizvodnih i administrativnih objekata i originalno rešenje za novu tehnologiju proizvodnje. Pri koncipiranju sistema za upravljanje izradom projektne dokumentacije ceo proces projektovanja podeljen je na dve faze (sl. 7-6):

390

DEO_A Projektovanje tehnologije proizvodnje

DEO_B Izrada glavnih izvođačkih projekata

Sl. 7-6 Globalna podela sistema za upravljanje izradom projektne dokumentacije

Sva projektna rešenja trebalo je uraditi na izvođačkom nivou. Taj zahtev investitora je uključivao i detalje spojeva i radioničke crteže, kao i kompletno rešenje za sve instalacije (signalizacija, protivpožarni uređaji, napajanje mašina, komunikacije, grejanje, ventilacija, osvetljenje), a za fabričku tehnologiju detaljne specifikacije alata i mašina, kao i šemu rasporeda radnih mesta, tačan pregled normativa za rad, program sistema kontrole i obuke osoblja i niz drugih detalja oko eksploatacije opreme. Izuzetno složen tehnološki proces zahtevao je i složenu proceduru projektovanja objekata, uz stalnu interakciju između tehnologa i ostalih projektanata. Posebno su bili strogi zahtevi oko deponovanja i uništenja otpadnih materijala iz tehnološkog procesa. Ilustracije radi, treba napomenuti da je samo jedna izmena u tehnološkom procesu, po pravilu, imala za posledicu izmenu gabarita u tom delu objekta, promenu u razmeštaju instalacija, drugačiji sistem fundiranja mašina i niz posledica na ulazne podatke za pojedine projektante-specijaliste. Zbog navedenih specifičnosti, na početku je sagledan ukupan obim radova na izradi projektne dokumentacije i identifikovani su svi projekti koje je trebalo uraditi. Njihov delimični spisak sa pripadajućim kodovima dat je na sl. 7-7.

Pošto je nedvosmisleno definisan obim radova na izradi projektne dokumentacije, uočeno je da kvalitetno upravljanje procesom projektovanja treba da obrati pažnju ne samo na stručne oblasti (vrste projekata) koje treba razraditi u dokumentaciji, već i na izdvojene tehnološke celine koje sačinjavaju projekat. Drugim rečima, uočena je potreba za odvojenim sistemom kodiranja koji je trebalo da obuhvati izdvojene objekte u proizvodnom kompleksu (proizvodni i administrativni deo, pomoćni objekti itd), i tehnološki zaokružene grupe poslova u toku izrade projektne dokumentacije. Tehnološki zaokružene grupe poslova, koje bi bilo poželjno posebno razmotriti u određenim situacijama, izdvojili smo, na primer, poslove na snimanju postojećeg stanja objekta i poslove na osmišljavanju i projektovanju unutrašnjeg transporta u fabrici. Opisana podela usvojena je u potpunosti u skladu sa ugovorom, pa su i odgovarajući kodovi dobili vrednosti prema brojevima odgovarajućih članova ugovora sa investitorom (vidi deo liste kodova dat na sl. 7-8). Na taj način, omogućena je kasnija kontrola procesa projektovanja o svim značajnim ugovornim odredbama, što je imalo velikog uticaja na korektnost i principijelnost u odnosima sa investitorom.

391


11 Globalni snimak postojećeg stanja tehnološke opreme

12 Izrada specifikacija materijala za proizvodni proces

15 Tehnološka obrada

16 Izrada grupne tehnologije

17 Izračunavanje normativa rada

21 Snimanje postojeće linije montaže, opreme, normativa

22 Projektovanje linije montaže

24 Projektovanje specijalne opreme kod kooperanata

42 Projektovanje alata za liniju montaže

62 Izrada projekata organizacije proizvodnje

DEO_B Izrada glavnih izvo đačkih projekata

AI Enterijeri

AR Arhitektonska rešenja

AZ Antikoroziona zaštita

EM Energetska oprema

EO Električno osvetljenje i utičnice

KZ Armirano - betonske konstrukcije

OV Grejanje i ventilacija

RP Radni projekat

SS Veze i signalizacija

TH Tehnologija proizvodnje - oprema

TK Tehnološke komunikacije - cevovodi

VK Vodovod i kanalizacija

Sl. 7-7 Kodiranje po vrstama projekata u sistemu za upravljanje izradom projektne dokumentacije

Prikazani sistem kodiranja u upravljanju izrade projektne dokumentacije omogućio je selektivno izveštavanje o svim uočenim oblastima. Na osnovu definisanih grupa kodova, planski zadaci i kontrolni izveštaji su grupisani po određenom hijerarhijskom redosledu koji je omogućavao optimalno upravljanje. Da bi izveštaji bili i formalno upućeni na konkretnog nosioca zadatka, uvedena je grupa kodova po odgovornim projektantima (vidi delimičan spisak dat na sl. 7-9). Na taj način, svakoj aktivnosti je dodeljeno ime stručnjaka koji je bio ovlašćen da rukovodi njenom realizacijom. Jednom nedeljno održavani su koordinacioni sastanci ovlašćenih učesnika na kojima su analizirani kontrolni izveštaji i deljeni korigovani planski zadaci za naredni period.

392


331 Tehnološki projekat procesa proizvodnje (član 3.3.1)

332 Lay-out za tehnološki proces (član 3.3.2)

333 Izrada spiska opreme i tendera (član 3.3.3)

334 Projektovanje specijalnih alata (član 3.3.4)

335 Projektovanje unutrašnjeg transporta (član 3.3.5)

6 Projektovanje organizacije rada i kontrole (član 6)


31 Snimanje postojećeg stanja objekta (član 3.1)

341 Proizvodni deo koji se proširuje i rekonstruiše (član 3.4.1)

342 Proizvodni deo koji se dograđuje (član 3.4.2)

343 Administrativni deo (član 3.4.3)

344 Projekat kompresorske stanice (član 3.4.4)

8 Projekat glavne zgrade (član 8)

Sl. 7-8 Deo liste kodova po tehnološki zaokruženim grupama poslova i izdvojenim objektima, u skladu sa nomenklaturom iz ugovorne dokumentacije

Posebno je značajna činjenica da je po ugovoru postojala grupa aktivnosti koja je predstavljala isključivu nadležnost investitora. Takve su, na primer, bile aktivnosti "Obezbeđenje dokumentacije za postojeći tehnološki proces", "Dostavljanje geomehaničkih podloga", "Revizija dostavljenih projekata" itd. Zato je u definisanju odgovornosti za realizaciju tih aktivnosti ustanovljen poseban kod INVE, koji je služio za trenutno dobijanje izveštaja sa obavezama investitora. Eventualno investitorovo neispunjenje usvojenog plana imalo je za posledicu kašnjenje ostalih aktivnosti, pa je bilo predviđeno da se, po potrebi, uz zahtev za produženje roka ili odobrenje dodatnih troškova, kao obrazloženje prosleđuju i odgovarajući komparativni izveštaji.

Uz kratak prikaz analize posla sa stanovišta upravljanja njegovom realizacijom, treba napomenuti da je, u sklopu priprema za uspostavljanje informacionog sistema, definisan i sistem kodiranja listova, crteža i sveski sa projektnom dokumentacijom. Predloženo je, ali zbog nedostatka sredstava nije i realizovano, formiranje računarske baze podataka koja bi sadržala kompletnu projektnu dokumentaciju (crteže, tekstualne opise, prepisku, zapisnike, napomene). Prototip ovakve baze podataka realizovan je u jednom drugom projektu i ukratko prikazan u poglavlju VIII ove knjige.

393


GODI Goran Divjak sa pet saradnika

KOOP Deo projektovanja koje radi kooperant

SLDA Slavko Danilović sa jednim saradnikom

ZIDE Živko Đekić


BRTR Branislav Trajković, vodovod i kanalizacija

DRDO Dragoš Đorđević, termotehnika i ventilacija

MILE Milan Lenasi, arhitektura

NELA Nevenka Lalić, elektrika

SIOR Sima Orlić, mašinske instalacije i kompresorska stanica

SVI Zajedničke nadležnosti

INVE Radovi za koje odgovornost snosi investitor

Sl. 7-9 Deo liste kodova kojima je definisana odgovornost učesnika u izradi projektne dokumentacije

Na kraju, na slikama 7-10 i 7-11 dati su ilustrativni izveštaji korišćeni za potrebe upravljanja izradom projektne dokumentacije. Periodičnim izveštavanjem, u obimu prilagođenom svakom pojedinačnom učesniku, lakše su uočavani propusti, odstupanja od usvojenog plana, a korektivne akcije su bolje i efikasnije planirane.

Izveštaj na sl. 7-10 predstavlja detaljniju terminiranu listu dela ugovornih obaveza izvođača o izradi tehnoloških projekata, dok izveštaj na sl. 7-11 prikazuje deo obaveza izvođača oko projektovanja pojedinih objekata ili delova objekata. U oba izveštaja aktivnosti su grupisane prema merodavnim članovima ugovora.

394

Sl. 7-10 Deo obaveza izvođača po pitanjima izrade tehnoloških projekata

395

Sl 7-11 Deo ugovornih obaveza izvođača vezano za projektovanje pojedinih objekata ili delova objekata u okviru projekta

396

7.4 Izrada projekta tehnologije i organizacije gra đenja

7.4.1 Pojam projekta tehnologije i organizacije gra đenja

Projektom tehnologije i organizacije građenja se na jasan i pregledan način pokazuje koncepcija izvođenja projektovanog objekta. Njime se, u užem smislu, definišu elementi za formiranje predračunskih kalkulacija troškova za prethodne, pripremne i "ostale" radove, na osnovu sagledavanja elemenata usvojene tehnologije, odnosno izabranog sistema građenja i opremanja objekta, izabrane mehanizacije, planiranog rasporeda proizvodnih delova gradilišta, sastava i broja radne snage, mreže spoljnih i unutrašnjih transportnih puteva, itd.

Za manje objekte osnove tehnologije građenja često su već ugrađene u projektantske tehničke opise i kalkulacije, dok za kompleksnije objekte ovaj aspekt obavezno treba posebno sagledati. Kako se u praksi, po pravilu, pruža mogućnost izbora između više mogućih tehnologija rada, to su neophodne određene optimizacije na bazi tehničko-ekonomskih parametara organizacije poslovanja. Projektom se, između ostalog, eksplicitno dokazuje opravdanost primene preporučene tehnologije i njene prednosti u odnosu na alternativna rešenja. Ponekad je, čak, uputno promeniti i osnovna projektantska rešenja, zbog ušteda koje sugeriše tehnološka i organizaciona analiza.

Projekat tehnologije i organizacije građenja je sastavni deo projektne dokumentacije koji se radi nakon završetka određenog broja ostalih projekata, pre svega arhitektonsko-građevinskog i projekata instalacija i opremanja, uključujući prateće predmere i, eventualno, preliminarne predračune. Ti, prethodno urađeni projekti, mogu biti razrađeni na idejnom ili detaljnom nivou, pa, u skladu sa tim, možemo govoriti o nivou razrade projekta tehnologije i organizacije građenja. Pored gotovih projekata, podloge za izradu projekta organizacije i tehnologije građenja su obavezno i ugovor o građenju, topografske karte i snimci terena, karte javnih puteva, geološki i geomehanički izveštaji, hidrološka i mikroklimatska opažanja ponašanja relevantnih veličina (nivoi vode, temperatura, dubina mržnjenja, vlažnost i brzina vetra u zoni gradilišta ...). Neophodno je da se prikupe i informacije o proizvođačima materijala, aktuelnim cenama, prospekti mašina, katalozi alata i materijala, građevinske norme, uslovi snabdevanja energijom i tehničke specifikacije. Na kraju, dragoceni su i podaci dobijeni intervjuisanjem pojedinih eksperata i mogućih učesnika u realizaciji projekta, kao i razni izveštaji sačinjeni posle obavljanja istražnih radova i obilaska zone gradilišta.

7.4.2 Uticaj projekta organizacije i tehnologije gr ađenja na kvalitet upravljanja projektom

Na osnovu kvalitetnog projekta organizacije i izbora optimalne tehnologije građenja moguća je kasnija procena ukupnih troškova građenja, za objekat u celini i njegovim delovima. Dalje, omogućeno je pravovremeno sagledavanje prvih koraka koje treba preduzeti za formiranje gradilišta, pripremu posla i početak radova, jasno razgraničenje

397

obaveza investitora i izvođača, a posebno je bitno što se unapred formira kompletna predstava o realizaciji posla. Pored toga, obezbeđuju se neophodni elementi za zaključivanje o dinamici odvijanja radova i potrebama gradilišta za ključnim resursima. Na osnovu svega toga propisuje se optimalan pristup upravljanja projektom u toku izgradnje.

Obzirom da se upravljanje projektom może sagledati tek na osnovu odličnog poznavanja tehnologije građenja, često se ova dva pitanja prepliću, pa čak i zajednički razmatraju.

7.4.3 Sadrżaj projekta tehnologije i organizacije građenja

Sadržaj i forma projekta tehnologije i organizacije građenja nisu striktno zakonski propisani i mogu da variraju, zavisno od tipa objekta i specifičnih uslova u kojima se on realizuje. Metodologija projektovanja tehnologije i organizacije građenja je tokom godina proučavana na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pa se detaljnija uputstva mogu pronaći, recimo, u knjizi "Organizacija građevinskih radova" prof. dr Bogdana Trbojevića, izdanje Građevinske knjige iz Beograda.

Informacije radi, na ovom mestu dajemo samo mogući sadržaj projekta tehnologije i organizacije građenja, prilagodjen ukusu i iskustvu autora. Osnovna karakteristika tako definisanog projekta organizacije i tehnologije gradjenja je sto se on daje kombinovano sa osnovnim elementima upravljanja projektom.

Ranije je već naglašeno da je poznavanje tehnologije građenja preduslov za kvalitetno upravljanje projektom Što je projekat obimniji i kompleksniji, komponenta upravljanja projektom je izrażenija i potrebnija. Model koji predlażemo je već nekoliko godina osnova za izradu diplomskih radova na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a istovremeno i proceduralni vodič kod rešavanja praktičnih problema:

1. Tehnički izveštaj sa osnovnim tehnološkim i organizacionim uslovima za izvođenje radova je poslednji u nizu tekstualnih priloga koji se izrađuju, ali se, po redosledu koričenja projekta, stavlja na prvo mesto. Njegov cilj je da čitaocu pruži prvu i dovoljnu informaciju o osnovnoj koncepciji tehnologije i organizacije građenja. On, između ostalog, obuhvata i sledeće važnije stavke:

- potpun naslov i adresu investitora; - naziv objekta i adresu mesta gradnje; - naziv i adresu projektanta, kao i ime odgovornog projektanta; - tehničko-ekonomske pokazatelje o objekatu - spisak prostorija sa njihovom

namenom i obračunom građevinske površine, koštanje po jedinici mere po vrstama radova i delovima objekta, ukupnu cenu objekta;

- osnovne tehnološke podatke o objektu, komentar i poboljšanja rešenja preuzetog od projektanta objekta, opis tehnologije izgradnje po vrstama glavnih radova sa komentarom unutrašnjeg i spoljašnjeg transporta, predloženi sistem kontrole kvaliteta;

398

- podatke za kontrolu realizacije projekta - planirani datum početka i mogući rok završetka radova, pretpostavke pod kojima je plan sačinjen, dinamiku planiranog utroška resursa, propisani sistem kontrole ovih veličina, analizu;

- spisak važnijih objekata privrednog gradilišta obuhvaćenih projektom i kratak opis njihovog razmeštaja;

- napomene o primeni angažovane mehanizacije; - karakteristike i napomene o trasi razvoda fluida i električne energije za

potrebe gradilišta; - komentar usvojene organizacione strukture upravljanja projektom i rešenja

informacionog sistema projekta. Delovi tehničkog opisa detaljne tehnologije izvođenja pojedinih radova često se priključuju projektantskim specifikacijama (tehničkim opisima), kako se ne bi rasipale informacije bitne za sagledavanje troškova.

2. Tehnologija izvođenja radova zasniva se na proučavanju prikupljenih podloga i sagledavanju uslova za izvršenje radova. Specifični podaci, kao što su npr. nivo podzemnih voda, vrsta i kategorija tla, slojevitost, dobijaju se analizom tehničke dokumentacije (izvodi iz geomehaničkog elaborata, tehnički opis objekta) i koriste pri formiranju globalne strategije izvođenja određenih radova (zemljani radovi i izrada konstrukcije ispod nivoa terena) i širem izboru mehanizacije.

Metode koje se koriste za analizu i prikaz tehnologije su karta procesa i/ili dijagram toka, ilustrativne šeme za ključne tehnološke postupke i dijagrami radnih operacija. Nije redak slučaj da se izbor nekih tehnoloških postupaka ilustruje snimcima sa sličnog projekta, ili fotografijama lokacije, kako bi se što jasnije istakla neka značajna stanja lokaliteta (pojava klizišta, stanje puta koji se mora rekonstruisati, profil kanjona na mestu budućeg mosta ili brane...). Takođe, često se prilažu i fotografije ili delovi prospekata postrojenja i uređaja koji će biti korišćeni u toku izgradnje (fabrika betona sa dodacima za rad u posebnim klimatskim uslovima, asfaltna baza, mobilna drobilana, lansirna rešetka, proteza za podizanje pri montaži vitkih elemenata konstrukcije ...). Preciznim prikazom tehnologije olakšava se zadatak izbora mehanizacije i statički i dinamički proračun potrebnih resursa.

3. Proračun fonda radnog vremena se radi na osnovu statistički obrađenih podataka o temperaturi i količini padavina u oblasti građenja u toku dvadeset poslednjih godina. Ovi podaci se pribavljaju iz hidro-meteoroloških biltena i godišnjaka, a neki od njih sadržani su i u pojedinim standardima. Npr. ruski standardi za pojedine zone u toj zemlji preciziraju maksimalne i minimalne temperature vazduha za pojedine mesece u toku godine. Tabelarnim proračunom broja dana kada je moguće izvršenje određene vrste radova, kao što su betonski, zemljani, montažni, rad sa kamenom, i usvajanjem dnevnog fonda radnih sati, broja i trajanja smena, dobija se godišnji fond radnog vremena koji se koristi kod proračuna izbora mehanizacije i kod planiranja - terminiranja pomenutih vrsta radova. Precizno utvrđivanje fonda radnog vremena je posebno važno kod onih radova koji su osetljivi na promene klimatskih karakteristika, kakvi su, na primer, nasipanje i zbijanje materijala u toku izrade nasutih brana ili betonski radovi.

399

4. Analiza cena osnovnih materijala "franko gradilište" na bazi studije izvora snabdevanja ili uslova nabavke, sa troškovima transporta, skladištenja i manipulacije predstavlja osnovni postupak za dobijanje jediničnih cena resursa neophodnih pri izradi ili kontroli predračuna radova. Podloge za ovu tačku su: spisak proizvođača osnovnih materijala, nabavne cene materijala, dužine i način transporta od proizvođača do gradilišta, cene pakovanja i transporta po jedinici mere. Uslove snabdevanja treba tehnički opisati, a analizu cena prikazali tabelarno. Za materijale koji se, na osnovu sagledane dinamike izvođenja radova, moraju deponovati na gradilištu treba da se proračuna veličina neophodnih skladišta, u skladu sa dinamikom potrošnje. Dobijene rezultate treba primeniti u izradi šeme uređenja gradilišta.

5. Širi i uži izbor građevinskih mašina za glavne radove zasniva se na spisku raspoloživih mašina iz mašinskog parka odabranog (očekivanog) izvođača radova. Po potrebi mogu se koristiti i bilteni, prospekti i publikacije koji pružaju uvid u tehničke karakteristike i mogućnosti građevinske mehanizacije. Karakteristike usvojenih mašina, ključne sa stanovišta tehnologije rada kao što su, npr. dijagram nosivosti auto-dizalice i dubina iskopa bagerom, mogu biti ilustrovane kopijama i/ili delovima prospekata. Kod šireg izbora mehanizacije nužno je precizno sagledavanje uslova rada u koje, pre svega, spadaju: kategorija tla, pojava podzemne vode, širina fronta rada, obim posla i dinamika izvršenja, obučenost i broj rukovalaca, kako bi formirane kombinacije bile tehničko-tehnološki opravdane. Tekstualni komentar šireg izbora mašina je neophodan deo projekta, jer se njime potkrepljuje izražena potreba za određenim tipovima mašina.

Uži izbor mašina treba zasnivati na aktuelnim (proračunatim) cenama po času rada (Kh) i proračunatim učincima mašina iz šireg izbora. Tabelarni prikaz kombinacija i proračuna koštanja mašinskog rada po jedinici mere olakšavaju neophodnu uporednu analizu.

6. Šema montaže podrazumeva prikaz u osnovi i karakterističnim presecima izvođenja radova na montaži sa potrebnim proračunima napona u nosačima i sredstvima za podizanje. To je deo projekta kojim se analizira montaža noseće konstrukcije. U šemi treba detaljno prikazati trajektorije kretanja sredstava za montažu i njihove stajne tačke, dispoziciju deponovanja nosača, način montaže (prikaz prolaska glavnih nosača kroz faze montaže) i način pričvršćenja ili ukrućenja nosača do faze povezivanja sa ostalim nosačima. Obavezno treba objasniti način korišćenja pomoćnih sredstava za montažu, kao što su jarmovi, lake montažne skele i ograde. Šema treba da sadržati prikaz osa objekta i druge oznake bitne za sticanje uvida u orijentaciju objekta na lokaciji i pravac unutrašnjih i spoljašnjih transportnih puteva. Na karakterističnim stajnim tačkama treba dati detaljan prikaz kraka dizanja sa naznakom momenta dizanja (težina elementa x krak dizanja) i elementima rotacije i/ili translacije nosača koji se montira. Šemu montaže treba dopuniti oznakama zona u kojima je tokom rada dozvoljen pristup samo članovima ekipe montažera, kao i ostalim podacima po slobodnom izboru, sa usvojenom legendom simbola.

7. Statički planovi potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji za ključne pozicije radova dobijaju se tabelarnim (računarskim) proračunom. Kao izvor podataka relevantnih za proračun služe zvanične građevinske norme ili iskustvene

400

norme izvođača specijalizovanih za određene vrste radova. Obim izveštaja koji treba da postane deo projekta tehnologije i organizacije građenja procenjuje se za svaki posao posebno, a, u principu, svodi se na sumarne liste potrebnih materijala i radne snage. Obavezan je tekstualni komentar dobijenih rezultata.

Izrada statičkih planova potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji je usko povezana sa procedurom izrade predmera i predračuna radova, jer se bez tih planova ne mogu detaljno proceniti direktni troškovi na gradilištu. Iako je predmer i predračun, možda, izrađen ranije, nije redak slučaj da se za potrebe izrade projekta tehnologije i organizacije građenja deo ovog posla uradi ponovo, jer su u toj fazi mnogo bolje poznati izvori materijala, tipovi potrebne mehanizacije i detalji tehnologije izvođenja. Ovo posebno vażi u slučaju da se uz projekat tehnologije i organizacije građenja radi detaljna dinamička finansijska analiza, za koju je postojanje kvalitetnog predračuna radova neophodan uslov.

Statički planovi potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji su ujedno i vażni ulazni podaci za izradu odgovarajućih dinamičkih planova.

8. Usvojena organizaciona struktura za upravljanje projektom sa analizom odgovornosti izvršilaca usvojene hijerarhijske strukture zahteva kao pretpostavku dobro poznavanje svih prethodnih faza projekta tehnologije i organizacije građenja. Pod tim se podrazumeva potpuno poznavanje tehnologije rada i izvršena analiza ugovornih odnosa i specijalnih zahteva investitora u kvalitetu, specifičnoj opremi koja se mora koristiti ili ugraditi, kao i načinu izvođenja radova. Istovremeno, potrebno je prethodno precizno definisati prioritetne ciljeve projekta u cenama, roku, kvalitetu i korišćenju lokalne radne snage i materijala. Dobra organizaciona struktura projekta se ne može projektovati bez poznatih karakteristika okruženja u kome se projekat izvodi u koje spadaju: način plaćanja, komunikacijske veze sa gradilištem, mogućnost korišćenja računara na gradilištu za kontrolu realizacije projekta, raspoloživi kadrovi; kao i poznate liste podizvođača (kooperanata) koji učestvuju u realizaciji na pojedinim fazama ili vrstama radova. Organizacionom strukturom se definiše i broj i sastav rukovodećeg osoblja kao i način komunikacije između njih. U šemi je potrebno pregledno označiti hijerarhijske nivoe u procesu odlučivanja, tj. podelu odluka prema mestu, odnosno nivou donošenja. Analiza odgovornosti za učesnike u poslovima upravljanja projektom treba da bude prikazana grafički i/ili u vidu kraćeg tekstualnog opisa prava i dužnosti pojedinih učesnika. Ovo je de facto izvesno proširenje standardnog projekta tehnologije i organizacije građenja, koje uključuje elemente upravljanja projektom.

9. Rešenje informacionog sistema na projektu je poželjni deo sadržaja projekta tehnologije i organizacije građenja, koji pokazuje da je izvođač sagledao i tehnologiju upravljanja. Njime se definišu potrebe za: obradom podataka, strukturom i načinom funkcionisanja baza podataka, način komunikacije između gradilišta i sedišta firme, procedurom dostavljanja podataka i korišćenja izveštaja, potrebni hardver i potrebni kadrovi. Detaljni projekat upravljanja projektom i projekat informacionog sistema za realizaciju većeg posla može da bude i predmet posebne studije.

401

10. Dinamički plan za realizaciju svih radova na objektu sa analizom vremena i potreba za resursima tokom vremena prolazi kroz više varijanti, a svaka varijanta kroz više faza (iteracija). U toku upravljanja realizacijom projekta on je osnova za kontrolu vremena i utroška resursa.

Dinamički plan obavezno treba da se tekstualno obrazloži, precizira usvojen sistem kodiranja, strategija kojom se rukovodilo pri izradi plana i zaključi o verovatnoći realizacije mogućih varijanti. Eventualno se predlažu i određene mere za povećanje efikasnosti rada i skraćenje roka izgradnje. Radi lakšeg čitanja, plan treba prezentirati po tematskim oblastima koje su definisane sistemom kodiranja, ali obavezno i u celini, kao integralnu verziju koja obuhvata sve uočene aktivnosti.

Dinamički plan treba potkrepiti odgovarajućom grafičkom podlogom, najčešće gantogramima najverovatnijih varijanti. U određenim slučajevima, za pogodno sredstvo grafičke analize plana, mogu se koristiti ortogonalni plan ili ciklogram, koji predstavljaju podlogu za analizu poboljšanja ritma rada pojedinih aktivnosti, povećanje paralelizacije i povezivanje tokova istorodnih aktivnosti.

Neophodan deo dinamičkog plana su i dijagrami uključivanja radne snage i građevinskih mašina, kao i dinamika planirane finansijske realizacije. Da bi se došlo do dinamike planirane finansijske realizacije, neophodno je da postoji urađena precizna analiza cena, bar za karakteristične pozicije koje definišu glavne novčane tokove. Za ostale pozicije radova mogu se primeniti i aproksimativne procene, ukoliko ne postoje detaljne analize i pouzdani predračuni.

11. Šema organizacije gradilišta sa proračunom površina za objekte privremenog naselja i privrednog gradilišta je deo projekta u kome se sva parcijalna rešenja složenog problema građenja treba da svedu u okvire zadate lokacije. Šema je kompleksan crtež, koji ne samo da grafičkim sredstvima komentariše elemente tehnologije rada (unutrašnji transportni putevi; položaj i veza proizvodnih pogona, drobilana i separacija; mreže pratećih instalacija vodovoda, gasa i elektronapajanja; raspored i radijus dejstva građevinske mehanizacije ...) već zahteva i posebne proračune broja i veličine objekata privremenog stambenog naselja i deponija materijala. Sve sadržaje treba nabrojati u listi objekata. Sve bitne dimenzije (gabariti objekata, rastojanja stacionarnih položaja mažina od objekata, širine prolaza) daju se kotiranjem, uz eventualnu naznaku visinskih kota ključnih tačaka gradilišta. Po potrebi, daje se i dovoljan broj vertikalnih preseka, a obavezno je sve praćeno detaljnim tekstualnim opisom.

12. Procena troškova za prethodne i pripremne radove logično sledi iz šeme i opisa organizacije gradilišta i prethodnih tačaka u kojima je definisana tehnologija izgradnje. Procena troškova za ove radove daje se u vidu odgovarajućeg predmera i predračuna za prethodne i pripremne radove.

13. Procena troškova upravljanja projektom, administrativnih i nestandardnih troškova je posledica usvojene organizacione strukture, sagledanih uslova carinjenja i transporta, poznavanja visina osiguranja i bankarskih troškova, definisanih potreba za spoljnom saradnjom, kao i posledica sagledanih potreba za transportom i medicinskom zaštitom radnika. U grupu administrativnih troškova mogu se ubrojiti i drugi troškovi koji ne spadaju u direktne troškove i planiranu

402

zaradu (npr. planirani troškovi propagande, potrošni materijal na gradilištu, procenjeni telefonski i teleks računi itd). Ovi troškovi, zajedno sa direktnim troškovima, planiranom zaradom i troškovima prethodnih i pripremnih radova, čine ukupne troškove projekta.

14. Plan primene mera zaštite na radu u toku izvođenja radova treba da obezbeđuje propisanu i adekvatnu zaštitu radnika u toku proizvodnih procesa koji mogu biti štetni po njihovo zdravlje. Po pravilu, treba opisati i/ili grafi čki predstaviti: sredstva lične zaštite; mere zaštite od opasnih delova alata i mehanizacije; načine obezbeđenja delova oplate, skela i opreme protiv preturanja pod dejstvom vetra; mere zaštite radnika u toku podizanja i montiranja nosača; sredstva i znake obeležavanja prostora sa opasnim materijalima, prostora sa montažom u toku i samog gradilišta kao i sredstva protivpožarne zaštite (opisati vrste, način upotrebe i razmeštaj na gradilištu). Kao prilog potrebno je dati skice radnih skela i/ili korpi za montažu nosača na visini.

Praktično, svaki od navedenih mogućih delova projekta tehnologije i organizacije građenja može da postane predmet posebnog, veoma detaljnog proučavanja, ukoliko okolnosti u kojima se realizuje projekat to zahtevaju. Na primer, u slučaju izvođenja izuzetono teških podzemnih radova, radova u vodi ili radova sa eksplozivom, insistira se na dodatnoj razradi primene mera zaštite na radu. Takođe, kod realizacije velikih projekata u inostranstvu značajno je da se detaljnije sagledaju administrativni i nestandardni troškovi, kao i zajedničko funckionisanje informacionog sistema firme i projekta. U takvim slučajevima pojedini delovi projekta tehnologije i organizacije građenja mogu da prerastu u poseban elaborat kojim se razrađuju rešenja za datu nestandardnu problematiku.

Posebno na kraju treba istaći značajnu vezu koja postoji između organizacije i tehnologije građenja, sa jedne strane i detaljne procene troškova, sa druge strane. Zbog međusobne uslovljenosti, ponekad se delovi predmera i predračuna radova moraju raditi paralelno ili čak posle izrade delova projekta organizacije i tehnologije građenja.

Radi ilustracije prethodnih razmatranja, data su dva primera: izvod iz jednog projekta tehnologije i organizacije građenja i izvod iz posebnog elaborata kojim se, za veliki projekat u inostranstvu, preciznije definišu administrativni i nestandardni troškovi.

7.4.4 Ilustrativni primer 1: izvod iz jednog projek ta tehnologije i organizacije gra đenja

Za ilustrativni primer odabran je manji projekat koji obuhvata projektovanje, izgradnju i opremanje hotela sa 50 kreveta u Zapadnom Sibiru (Ruska federacija). Hotel je projektovan kao pretežno armirano-betonska konstrukcija sa pet etaža (suteren, prizemlje i tri sprata) ukupne površine oko 3.000 m2. U suterenu je predviđen prostor za tehničke prostorije i saunu, a u prizemlju se, pored recepcije, nalazi restoran sa kuhinjom i barom, dok su poslednje tri etaže rezervisane za jednokrevetne i dvokrevetne sobe. Krovna konstrukcija je specifična i završava se kupolom koja se montira od čeličnih montažnih nosača. Hotel je opremeljen svim vrstama instalacija (elektro-instalacije slabe i jake struje, vodovod i

403

kanalizacija, klimatizacija, dva lifta), a unutrašnje uređenje odgovara luksuznijim hotelima. Za ilustraciju oblika i veličine objekta, na sl. 7-12 data je osnova suterena.

Ugovorom o realizaciji projekta investitor je preuzeo na sebe obavezu da isporuči osnovne građevinske materijale, projektuje i izvede temeljnu konstrukciju, kao i da obezbedi priključke na gradilištu. Ovim su dati početni uslovi za razgraničenje obaveza između investitora i izvođača i razlozi da se ozbiljnije pozabavi planiranjem realizacije posla. Investitor je obezbedio plaćanje gotovim novcem, izražavajući želju da se projekat realizuje u što kraćem roku (za godinu dana).

Zbog obimnosti projekta tehnologije i organizacije građenja, na ovom mestu dajemo samo karakteristične izvode: skraćeni tehnički izveštaj, deo rezultata istraživanja lokalnih uslova (klimatski parametri), detalje o izboru ključne mehanizacije i uprošćenu šemu organizacije gradilišta.

660 660 660 660 660 660

660

660

660

660

330

Sl. 7-12 Osnova suterena za hotel sa 50 postelja

Tehni čki izveštaj (fragment)

Opšte napomene

Organizacija gradilišta je projektovana tako da se unutar prostora koji zahvata objekat sa planiranim uređenjem terena mogu razmestiti svi potrebni sadržaji. Radi poboljšanja rešenja unutrašnjeg transporta materijala angažovan je deo postojećih saobraćajnica i pešačkih staza između postojećeg Doma kulture i sportskog kompleksa (vidi situaciju na kojoj je prikazana organizacija gradilišta).

404

Na osnovu dogovora sa investitorom smeštaj svih radnika rešen je jedinstveno, u gradskom sanatorijumu, u kome će radnici dobijati i dva obroka, a treći obrok radnici će dobijati na gradilištu iz distributivne kuhinje. Zato se sadržaji privrednog gradilišta svode na upravne i izvođačke. U kalkulaciji indirektnih troškova treba predvideti plaćanje zakupa objekta za smeštaj.

Gradilišni sanitarni čvorovi se nalaze u upravnim objektima i zasebnom sanitarnom kontejneru, koji treba da zadovolji potrebe 55-65 proizvodnih radnika. Broj radnika određen je dinamičkim planom angažovanja radne snage. Distributivna kuhinja može da izdaje obroke u dve smene (36 mesta) i tople napitke u toku dana. Pomenuti objekti, preko jedinstvene mreže privremenih gradilišnih instalacija, priključuju se na gradsku kanalizacionu i vodovodnu mrežu, u skladu sa podacima dobijenim od investitora.

Privremeni mokri čvor je smešten u zasebnom terenskom kontejneru i ne zahteva izgradnju septičke jame, jer se može priključiti na trasu postojeće fekalne kanalizacije. Mokri čvor mora imati ispunjene sve uslove termoizolovanja i zagrevanja uljnim radijatorima.

Projekat organizacije gradilišta je zasnovan na podacima o poželjnom i mogućem roku za završetak planiranih radova (12 meseci), obimu prethodnih i pripremnih radova i dogovorenom načinu dopreme i deponovanja materijala.

Svi objekti gradilišta su privremeni, montažno-demontažni, i samo se deo u vezi sa fundiranjem (tamo gde je to potrebno) izvodi od armiranog betona. Zbog kratkoće vremena izgradnje i klimatskih uslova zidarski radovi na njima su svedeni na minimum.

Obezbeđivanje zone gradilišta (čuvanje materijala i opreme, protivpožarno obezbeđenje) je rešeno uspostavljanjem direktne telefonske veze sa policijom kvarta (naselja). Veza je sprovedena do zasebne čuvarske kućice (kontejnera).

Primena građevinske mehanizacije

S obzirom da je rok za početak radova kratak, kao i da je, zbog udaljenosti gradilišta od magistralnih i transportnih puteva, komplikovana, skoro nemoguća pravovremena nabavka i doprema toranjskog krana, dogovoreno je sa investitorom da se iznajme auto-dizalica "Tadano" od 70 tona i dve autodizalice od po 40 tona nosivosti. Planirano je da auto-dizalice budu na gradilištu do završetka grubih građevinskih radova, a da se naknadno obezbeđuju po potrebi, radi demontaže privremenih objekata. Za pravilnu upotrebu dizalica projektovani su gradilišni putevi i prilazi do objekta. U fazi izvođenja betonskih radova auto-dizalice treba da rade na prenosu oplate, kibli za beton, armaturnih sklopova i dopremi paleta sa opekom za pregradne zidove hotela. Ovde se mora napomenuti da je primena auto-dizalica za ovakvu vrstu objekta i za navedene radove neuobičajena, ali je u konkretnoj situaciji, kada ni investitor niti firme u okolini ne raspolažu toranjskim kranom, to bilo jedino moguće rešenje.

Na objektu je predviđeno i instaliranje dve konzolne dizalice za transport sekundarnog materijala. Sav unutrašnji i spoljašnji transport materijala za potrebe gradilišta treba da obavljaju kamioni koje obezbeđuje investitor (definisano ugovorom). U prilogu je dat spisak potrebne mehanizacije u kome su posebno istaknute obaveze investitora za obezbeđenje mašina. Specijalno, za fasadnu skelu (1 komplet) data je detaljna specifikacija

405

potrebnog materijala i opreme, šema i uputstvo za montažu, i naveden je spisak potrebnog pribora za rad auto-dizalice. Za auto-dizalicu nosivosti 40 t urađena je detaljnija analiza radnih parametara i dobijeno je da je prosečan dnevni učinak oko 50 radnih ciklusa, zavisno od režima rada. Uzimajući ovaj podatak kao prosečnu meru, može se zaključiti da će vertikalni transport auto-dizalicama omogućiti završetak radova u planiranom roku. Još jednom treba naglasiti da primena ove vrste mehanizacije za betonske radove u visokogradnji nije optimalna, te stoga posebnu pažnju treba posvetiti pripremi elemenata za vertikalni transport (kible, delovi oplate, armaturni sklopovi itd). Zadovoljenje planiranih rokova podrazumeva i kontinuiran istovremeni rad sve tri dizalice u periodima intenzivnih radova.

Na gradilištu su projektovana mesta za parkiranje sve angažovane mehanizacije i time je rešeno čuvanje od krađe. Za održavanje mašina nije projektovan poseban prostor, obzirom da je mašine moguće lako održavati u lokalnim radionicama. Na kraju, za rad sa mehanizacijom su navedene i osnovne mere zaštite na radu koje treba primeniti na gradilištu.

Gradilišne saobraćajnice i deponije materijala

Na karakterističnim mestima postavlja se dopunsko osvetljenje transportnih puteva, deponija materijala i frontova rada. Obavezu da postavi ogradu oko gradilišta na sebe je ugovorom preuzeo investitor. S obzirom da je objekat u naseljenom kvartu, razmatrana je i mogućnost uključivanja (i održavanja) uličnog osvetljenja u sistem gradilišne rasvete. Ovaj način osvetljavanja je tretiran kao pomoćni, a projektom su predviđeni punktovi (na drvenim ili metalnim stubovima) sa baterijama reflektora.

Deponije pojedinih materijala su projektovane u suterenskom prostoru objekta, koji može da se koristi nakon dva meseca rada na gradlištu. U njemu su bolje mogućnosti za zagrevanje i osvetljavanje radnog prostora, protivpožarnu i bezbednosnu zaštitu materijala. Predviđeno je da se na otvorenom prostoru deponuje samo oplata, agregat za potrebe fabrike betona i osnovni građevinski materijal (armatura, drvena građa, palete sa opekom i osnovni materijal za primarni razvod instalacija). Materijali za bravarske radove (ograde, protivpožarna vrata, razne rešetke, penjalice) se pripremaju u radionici ili se u delovima dopremaju na gradilište.

Radi obezbeđenja kvalitetne protivpožarne zaštite predviđeno je da se odmah po dolasku na gradilište odredi položaj i obeleže svi ulični hidranti da bi se lokalni protivpožarni sistem priključio u sistem gradske zaštite.

Proizvodnja sveže betonske mase i armature

Predviđeno je instaliranje fabrike betona kapaciteta 15-20 m3/h (zapremina bubnja 250 l) sa dva silosa za po 50 t cementa. Kako su u reonu građenja česti poremećaji u dopremi cementa, na gradilištu su neophodne desetodnevne rezerve. Pored fabrike betona se formira i zvezda za agregat sa 4 frakcije i separator za otpadne vode. Rezerve agregata na gradilištu takođe trebaju da zadovolje desetodnevne potrebe. Deo potreba gradilišta za betonom nižih marki može biti zadovoljen i kupovinom od lokalne fabrike betona. Da bi se obezbedila para za zagrevanje agregata i topla voda za rad fabrike betona moguće je priključenje

406

kotlovskog postrojenja na mazut. Planirano je da se odluka o kupovini ili iznajmljivanju kotlovskog postrojenja donese se na osnovu uvida u stvarnu dinamiku izvođenja betonskih radova. Bez obzira na odluku o nabavci kotlovskog postrojenja, obavezno je obezbeđenje priključka za toplu vodu iz gradskog toplovoda. Ovim se osigurava stalan dotok tople vode do fabrike betona, a eventualno se voda dogreva do potrebne granice. Na gradilištu se uzimaju uzorci betona za izradu probnih kocki, a samo ispitivanje obavlja se u lokalnoj laboratoriji ili se kocke avionom transportuju do Moskve.

Formiranje fabrike betona u zoni gradilišta je prouzrokovalo određene probleme oko razmeštaja svih njenih sadržaja (zvezda za agregat, separator za otpadnu vodu) i projektovanja potrebnih unutrašnjih saobraćajnica. Za dimenzionisanje kapaciteta fabrike betona je iskorišćen dinamički plan betonskih radova (histogram utroška sveže betonske mase sa simuliranim nagomilavanjem usled neplaniranih kašnjenja radova) na koji su dodati vrlo verovatni manji zahtevi investitora za određenim količinama betona, naročito u letnjim mesecima kada će radovi biti u jeku. U slučaju kupovine ili iznajmljivanja fabrike betona treba od isporučioca obavezno tražiti ateste za nivo buke pri radu i otprašivanje.

Ni najmodernija fabrika betona ne može da spravlja kvalitetan beton ukoliko je agregat lošeg kvaliteta, pa je predviđena kontrola primenjenog agregata. Kako bi kontrola kvaliteta bila redovna (mesečnim prijemom atesta), neophodno je definisanje recepture za beton, jer kvalitet domaćih aditiva može dosta da varira, a neki od njih na niskim temperaturama mogu dati sasvim neočekivane rezultate. Na gradilištu treba organizovati uzimanje i čuvanje uzoraka u termo-uslovima sličnim onim na objektu, kako bi se precizno pratio rast čvrstoće betona. Prilikom spravljanja kvalitetne betonske mešavine problem može da nastane usled neodgovarajućeg kvaliteta vode iz gradskog vodovoda. Posebnu pažnju treba pokloniti kontroli ukupne količine hlornih soli u mešavini (uključujući i aditive i rastvorljive čestice agregata), jer nepovoljno deluju u betonima izloženim agresivnim klimatskim dejstvima.

U skladu sa lokacijom fabrike betona, treba rešiti deponovanje rezervi cementa. Planirano je da se cement transportuje periodično u količinama od oko 50 t, jer je proračunom dobijeno da nisu racionalne manje, češće isporuke.

Na placu pored objekta je postavljena armiračka radionica u kojoj se priprema za ugrađivanje sva armatura (dnevni maksimum oko 0,5 t). Na objektu se planira maksimalna primena zavarenih armaturnih mreža, tako da je rad, uglavnom, sveden na krojenje i vezivanje armature. Pored armiračke radionice, predviđeno je i postavljanje natkrivenog mini-tesarskog pogona sa minimumom opreme: cirkular, abrihter, sitan alat. Da bi se izvršio fazni razmeštaj objekata na gradilištu, tesarska radionica je osposobljena za izradu definisanog tipa krovne konstrukcije.

Oplata

Na osnovu raspoložive projektne dokumentacije i usvojenog konstruktivnog sistema (panelni) predložena je upotreba prenosne oplate "Aluma". Za ovaj tip oplate dati su svi ključni kataloški podaci i potrebne količine, u skladu sa dinamičkim planom. Analizom potrebnog vremena za montažu i demontažu oplate, zaključeno je da jedan takt postavljanja oplate mora da obuhvati celokupno centralno jezgro objekta (površine oko 580 m2). Drugim

407

rečima, zbog izuzetno kratkog roka građenja neophodno je da se "Aluma" oplata premešta sa sprata na sprat uz oplaćivanje svih konstruktivnih elemenata na jednom spratu u jednom taktu rada. Takva strategija rada zahteva količinu oplate navedene u spisku potrebne opreme. Razlog za usvajanje oplate tipa "Aluma" je, između ostalog, i informacija dobijena istraživanjem lokalnog tržišta da je moguće povoljno iznajmiti taj tip oplate, zajedno sa obučenim monterima.

Depresiranje nivoa podzemne vode

Na osnovu dostavljenog geološkog elaborata vidi se da je nivo podzemene vode veoma visok (oko 1 m ispod kote terena). Zbog takvih geoloških i hidrogeoloških uslova neophodno je da se u prvoj fazi izgradnje objekta predvidi depresiranje nivoa podzemne vode. Predviđeno je da se depresiranje nivoa podzemne vode vrši sa 6 bunara prečnika 1000 mm, dubine od 14-18m. Bunari su dimenzionisani u skladu sa dostavljenim podacima o nivou i količini podzemnih voda, kao i o kvalitetu i svojstvima tla. Bušenje se vrši ručno, uz učešće ekipe od 8 radnika i 3 stručnjaka (električar, stručnjak za bušenje i rukovodilac radova). Proračunata brzina bušenja je 2 dana po jednom bunaru. U svaki iskopani bunar postavlja se pumpa kapaciteta 15 l/s.

Pre početka rada u temeljnoj jami, a posle instalacije svih šest pumpi, potrebno je 7 dana za primarno depresiranje nivoa podzemne vode. U toku perioda rada u jami neophodno je da se obezbedi 24-časovni rad pumpi. Za to je predviđen rezervni agregat koji se uključuje u trenutku nestanka električne energije, ili isključenja jedne od faza.

Dinamički plan realizacije radova

Dinamičkim planom realizacije radova predviđeno je da se potpisivanje ugovora i uplata avansa obavi do marta 199__ godine. Obaveza projektanta je da do polovine aprila pripremi kompletna idejna rešenja i potrebnu dokumentaciju za usaglašavanje sa investitorom i raščišćavanje nejasnosti kod projektovanja. Posle prve koordinacije sa naručiocem posla (april mesec), kada je predviđeno da se osnovna projektna rešenja verifikuju, moguće je da se intenzivnije započne sa logističkom podrškom gradilištu i pripremom mehanizacije. Druga koordinacija sa naručiocem posla je predviđena polovinom maja, radi verifikacije projekta betonske konstrukcije, i usaglašavanje eventualnih nejasnih pitanja oko opremanja i završnih obrada. Druga polovina maja predviđena je za otklanjanje nedostataka u revidovanom projektu armirano-betonske konstrukcije i razradu ostalih tehničkih projekata.

Dobrim upravljanjem procesom projektovanja i realizacije prethodnih radova (nabavka i doprema fabrike betona, ugovaranje sa podizvođačima, nabavka opreme za gradilište) trebalo bi da se omogući početak radova početkom juna 199 _ godine. Prvih nekoliko dana predviđeno je za uređenje gradilišta i deponovanje materijala, a početak betoniranja temeljne ploče planiran je za polovinu juna.

Da bi se opisana dinamika ostvarila, neophodno je da investitor obavi poslove za koje je preuzeo obavezu. Tu prevashodno mislimo na izradu projekta temeljne konstrukcije, izvršenje zemljanih radova i pobijanje šipova, izmeštanje postojećih instalacija, krčenje drveća i obezbeđenje priključaka za gradilište. Na osnovu dostavljenog geološkog izveštaja evidentno je da tlo na lokaciji ima svojstva tiksotropije (osobinu prelaska u tečno stanje

408

usled dinamičkog opterećenja i vibriranja), pa je posle pobijanja šipova predviđen period od oko petnaest dana za konsolidaciju tla. Takođe, izvedene šipove treba proveriti na probno opterećenje pre primopredaje temeljne konstrukcije.

Da bi 1. juna započeli intenzivni radovi na gradilištu, planirano je da izvođač već 3. maja započne sa dovođenjem radne snage za izvođenje pripremnih radova: izradu temelja fabrike betona, izradu zvezde za agregat, prihvat i eventualnu montažu opreme. Ključni zadatak koji treba da obavi ekipa izvođača u maju mesecu 199__. godine je izrada bunara za depresiranje podzemene vode, instalacija pumpi i primarno depreseranje nivoa podzemene vode u trajanju od oko 7 dana, da bi se omogućio pristup temeljnoj jami. Bunare je potrebno izbušiti i u slučaju zamrznutog terena, obzirom da se podzemne vode javljaju već od dubine 2 m (dubina smrzavanja).

Paralelno sa izvođenjem radova na gradilištu, planirano je da se završavaju enterijerski projekti i izvođački detalji, uz sukcesivnu reviziju i dostavu gradilištu. Da bi se ostvarila ovakva strategija, neophodno je da investitor prethodno ugovorno prihvati parcijalnu overu pojedinih delova projektne dokumentacije.

Dok traju radovi na gradilištu planirani su ugovaranje, proizvodnja i isporuka tehnološke opreme i pokretnog nameštaja, dok se njihova montaža planira od kraja marta sledeće godine. U proleće sledeće godine planirana je i finalna obrada fasade i spoljno uređenje, koje je u nadležnosti investitora.

Zaključak je da je rok od godinu dana za realizaciju projekta moguć, ali samo uz izuzetno precizno planiranje i organizaciju rada na gradilištu i u zemlji, kao i uz maksimalno korišćenje povoljnog klimatskog perioda. Posebno treba skrenuti pažnju na kratke rokove za projektovanje i mobilizaciju, kao i na eventualna neprijatna tehnološka iznenađenja, kao što je pojava velike podzemne vode u temeljnoj jami i dugotrajno snižavanje njenog nivoa.

Klimatski parametri relevantni za projekat tehnolog ije i organizacije gra đenja

Prema proceni temperaturnih uslova za lokaciju u Zapadnom Sibiru, formiranoj na osnovu podataka uzetih iz SNiP 2.01.01.-82 za područje Tjumenske oblasti može se zaključiti da će orijentacione srednje mesečne temperature vazduha biti :

Januar -20oC

Februar -20oC

Mart -11oC

April -01oC

Maj +02oC

Juni +08oC

Juli +13oC

Avgust +17oC

409

Septembar +14oC

Oktobar -01oC

Novembar -12oC

Decembar -19oC

Srednja godišnja temperatura je oko -2oC sa apsolutnim gradskim minimumom oko -55oC i apsolutnim maksimumom oko 35oC. U toku godine je srednja dnevna temperatura na nivou od 0oC oko 190 dana. Dubina zamrzavanja tla je oko 190 - 200 cm, a na većim dubinama je neprekidno dejstvo podzemne i kapilarne vode. Srednja mesečna vlažnost vazduha u zimskom periodu je oko 82% a u letnjem periodu je oko 53%. Godišnja količina padavina je nešto preko 500 mm/m2. Srednja brzina vetra u toku godine je oko 3,5 m/s. Vetar nema izražen pravac dejstva pa se može smatrati da je jedino izraženije dejstvo moguće iz pravca severa ili severo-zapada odakle u zimskim mesecima dolaze nešto jači udari.

Izvod iz projekta vezan za izbor klju čne mehanizacije

Spisak potrebne mehanizacije i opreme

Sprovedeni širi i uži izbor mašina rezultirao je sledećim spiskom potrebne mehanizacije i opreme:

1. fabrika betona 20 m3/h sa boksovima i 2 silosa od po 50 t 1 kom;

2.* auto-dizalica 70 t sa potrebnom opremom za rad 1 kom;

3.* auto-dizalica 40 t sa potrebnom opremom za rad 2 kom;

4. pervibratori 6 kom;

5. oplatni vibratori 8 kom;

6.* infra-grejači za grejanje betona 8 kom;

7.* konzolna dizalica do 1000 kg 2 kom;

8. mesalica za malter 6 m3/h sa opremom 1 kom;

9. kible od 1 m3 3 kom;

10.* kamion za unutrašnji transport 1 kom;

11. kalupi za uzorke betona (0,15 x 0,15 x 0,15m3) 6 kom;

12. armiracki pogon 1 kom;

13. tesarski pogon 1 kom;

14. fasadna građevinska skela tip IMT 1569 2 kompleta;

15.* reflektori za rasvetu sa stubovima 8 kom;

16. kontejneri za kancelarije 10 kom;

17.* kamioni za spoljašnji transport 2 kom;

410

18.* vibro-udarač (žaba) 2 kom;

19.* dizel agregat za depresiranje nivoa podzemne vode 1 kom;;

20.* pumpe za crpljenje vode iz temeljne jame kapaciteta 15 l/s 6 kom;

21. oplata "Aluma" za zidove (h=300 cm) 300 m1;

22. oplata "Aluma" za ploče 650 m2;

23.* kombi vozilo za transport hrane 1 kom;

24.* autobus za transport radnika 1 kom;

25.* aparat za zavarivanje 2 kom;

26.* boce sa tehničkim gasovima 1 komplet. * Obezbeđuje investitor (nije uračunato u kalkulaciju troškova)

Napomena: Specifikacija opreme i sitnog pribora potrebnih za rad autodizalicom i specifikacija materijala za fasadnu skelu (1 komplet) dati su na posebnim listovima.

Osnovne karakteristike skreperske fabrike betona kapaciteta 18 m3/h svežeg betona

Za gradilište hotela sa 50 ležajeva predviđena je kupovina i instaliranje fabrike betona kapaciteta oko 18 m3/h svežeg betona čime bi potrebe gradilišta bile u potpunosti zadovoljene. Pošto u trenutku izrade projekta ne postoje precizniji podaci o tipu i karakteristikama konkretne fabrike betona koja će se dopremiti na gradilište, dati su opšti podaci, zajednički za familiju fabrika betona malog kapaciteta, koji dovoljno precizno definišu potrebe postrojenja u vreme instaliranja, i u toku njegove eksploatacije. Ovi tehnički podaci mogu se iskoristiti prilikom obezbeđenja fabrike betona za potrebe gradilišta.

Za potrebe realizacije ovog projekta predviđa se instalacija modernog postrojenja za proizvodnju betona visokih marki u kome se automatizovanim postupkom doziranja i mešanja u toku radnog ciklusa od 60 sec dobija 0,30 m3 svežeg betona. U fabriku betona je ugrađena protivstrujna mešalica u kojoj se prinudno mešaju i homogeniziraju komponente betona. Fabrika betona je skreperskog tipa, sa sledećim tehničkim karakteristikama:

- kapacitet svežeg betona 18 m3/h;

- kapacitet ugrađenog betona 15 m3/h;

- broj frakcija agregata 4;

- kapacitet mešalice (suva masa) 0,375 m3;

- visina ispusta za svež beton 3,80 m;

- maksimalno okruglo zrno agregata 70 mm;

- maksimalno četvrtasto zrno agregata 50 mm;

- potreban protok čiste vode 10 m3/h;

411

- potreban pritisak čiste vode 0,4-0,6 MPa;

- cev za vodovodni priključak 6/4";

- dohvat strele skrepera 9-10 m;

- potreban kapacitet skrepera 30 m3;

- kapacitet deponije agregata 200 m3;

- kapacitet pužnog transportera 12 t/h;

- kapacitet silosa za cement 2x50 t;

- ukupna instalirana snaga 35 KW.

Skreperska fabrika betona za instaliranje zahteva površinu na gradilištu orjentacionih dimenzija 30/30 m, čemu treba dodati površinu potrebnih prilaznih saobraćajnica za dopremu agregata i prihvat i odvoženje spravljene betonske mase.

Karakteristike auto-dizalice i opis rada auto-dizalicom

Prilikom izrade delova armirano-betonske konstrukcije objekta biće korišćena auto-dizalica nosivosti 400 KN. Pošto u trenutku izrade projektne dokumentacije nema dostupnih podataka o tačnim karakteristikama auto-dizalice koja će izvođaču biti na raspolaganju, pretpostavljeno je da će ona imati performanse slične auto-dizalici MLT 1040 koja se proizvodi prema licenci firme LIEBHERR. Dizalica će verovatno imati instaliranu samo teleskopsku ruku maksimalne visine dohvata kuke 30 m (sa mogućnošću instaliranja pomoćne strele) i sa dohvatom od 25 m. Osnovni radni parametri dizalice su:

- brzina okretanja oko osovine 2,00 o/min;

- brzina podizanja tereta 0-50 m/min;

- brzina podizanja najvećeg tereta 5,60 m/min;

- ukupna težina auto-dizalice 380 KN;

- ukupna dužina teleskopske strele 30 m;

- ukupno vreme teleskopiranja 70 sec;

- ukupni ugao elevacije 82oC;

- ukupno vreme pune elevacije 35 sec.

Osnovni parametri nosivosti dizalice pri radu na stabilizatorima su:

- nosivost na daljini od 2,8 m 400 kN;

- nosivost na daljini od 26 m 19 kN.

Osnovni parametri nosivosti dizalice pri radu bez stabilizatora i u vožnji su:

- nosivost na daljini od 3 m 210 kN;

- nosivost na daljini od 14 m 22 kN.

412

Na osnovu datih radnih parametara usvaja se prosečno vreme rada od 10 minuta u jednom ciklusu, koji se sastoji od sledećih operacija:

- zahvatanje tereta 60 sec;

- podizanje tereta na visinu sprata 30 sec;

- teleskopiranje strele (korektivno) 20 sec;

- okretanje za prosečno 90o 30 sec;

- spuštanje tereta 20 sec;

- montaža tereta i demontaža sajli 120 sec;

- podizanje kuke za visinu od 3 m 10 sec;

- okretanje za prosečno 90o 30 sec;

- teleskopiranje strele (korektivno) 20 sec;

- spuštanje kuke u početni položaj 20 sec.

tako da prosečan dnevni učinak (Kv = 0,75) za 10 sati rada podrazumeva ukupno:

- za prvi i drugi sprat 50-55 radnih ciklusa;

- za treći sprat i krov 45-50 radnih ciklusa.

Ovi parametri uzeti su u obzir prilikom detaljnog planiranja realizacije radova.

Pored auto-dizalica definisane nosivosti ovim projektom se zahteva primena i šlepera za transport delova čelične konstrukcije od radionice do privremene deponije i od nje do samog mesta montaže.

Za razliku od dveju dizalica, za šlepere se ostavlja izvođaču sloboda izbora tipa i nosivosti vozila pri čemu se mora voditi računa o ugovorenoj dinamici dopreme i montaže čelične konstrukcije. Osim navedenog, gradilištu su potrebni još i :

1. čelična užad DIN 3064;

2. žabice - spojke za sajle;

3. šekle za podizanje nosača;

4. jutana pomoćna užad za montažu;

5. koturače za montažu rešetkastih krovnih nosača;

6. rasponka od 2 U10;

7. bolcne ∅ 80;

8. kompleti šlipera za stabilizaciju papuča auto-dizalica;

9. komplet čekića;

10. sajlcug (tirfor).

413

Polazeći od specificiranih mogućnosti auto-dizalica, detaljno je statičko-dinamička analizirana faza montaže metalne konstrukcije - kupole na krovu hotela i utvrđene su sledeće mere neophodne za pravilan i bezbedan rad:

1. Pre početka montaže treba detaljno proveriti stanje hidrauličkih uređaja na auto-dizalici. Ovo se odnosi na sve uređaje koji će na bilo koji način, u bilo kojoj fazi rada, biti uvedeni u aktivno stanje. Ovo važi i za svu čeličnu užad kojom je mašina opremljena. Sama auto-dizalica sme pristupiti montaži jedino ukoliko ima atest o potpunoj ispravnosti, koji je izdala ovlašćena organizacija za održavanje tog tipa mašina, a opisani pregled podrazumeva standardnu vizuelno-tehničku kontrolu rukovaoca mašine. Proveri prisustvuje i šef montažnih radova i u zapisnik o montaži unosi opis stanja mašine;

2. Nakon pregleda mašine postavljaju se šliperi za oslanjanje papuča stabilizatora. Podloga za šlipere mora biti ravna i ravnomerne nosivosti kako ne bi došlo do neravnomernog ili progresivnog sleganja tla. Stabilizatori se ispuštaju do kraja i fiksiraju (zabravljuju) a zatim mašina podiže u položaj za rad;

3. Grupa atestiranih montera postavlja sredstva za montažu poštujući preporuke i grafičke prikaze iz ovog projekta. Kontrolu pravilnosti rada i adekvatnog položaja bolcni, šekli i užadi vrše sami monteri uz prisustvo šefa montaže;

4. Pre probnog odizanja nosača sa njega treba skloniti sve nestabilne delove konstrukcije, očistiti površinu i popraviti mesta na kojima je došlo do oštećenja boje. Aktiviranjem vitla auto-dizalice zatežu se sajle i lagano unosi oko 70% potrebnog opterećenja uz kontrolu indikatora pritiska u hidrauličnim uređajima. Pre odizanja portalnog nosača blokira se teleskopska ruka i prelazi na rad i podizanje samo pomoću vitla. Nosač se zatim probno odiže na visinu od 20-30 cm kako bi se proverio položaj čitavog sklopa sredstava za montažu i samog nosača, a posebna pažnja se poklanja pravilnom naleganju čelične užadi;

5. Nosač se lagano podiže, uz pomnu kontrolu stanja tereta i ponašanja rada auto-dizalice. Nakon fiksiranja nosača u projektovanom položaju u potpunosti se opuštaju sajle i demontiraju sredstva za montažu.

Šema organizacije gradilišta

Šema organizacije gradilišta data je na sl. 7-13, a od pratećeg opisa izdvojen je deo tehničkog opisa objekata privremenog gradilišta i opisa privremenih instalacija na gradilištu.

Tehnički opis objekata privremenog gradilišta

Radi dobijanja komfornog, operativnog, a mobilnog pratećeg sadržaja privrednog gradilišta za osnovnu jedinicu je uzet višenamenski terenski kontejner "BANAT" za koji se može reći da obezbeđuje osnovne mikro-ambijentalne uslove za smeštaj radnika na gradilištu. Zbog specifičnih klimatskih uslova područja u kome će se radovi izvoditi neophodne su intervencije za obezbeđenje adekvatne termičke zaštite objekata, odnosno korisnika.

414

Kontejneri su standardnih dimenzija pogodnih za transport i spajanje u veće korisne celine tako da se predviđa sledeći sastav :

1. uprava gradilišta 2 kontejnera dim. 606/244/271 cm;

2. garderoba za radnike 2 kontejnera dim. 606/244/271 cm;

3. distributivna kuhinja 4 kontejnera dim. 606/244/271 cm;

4. sanitarni čvor 1 kontejner dim. 606/244/271 cm;

5. portirnica 1 kontejner dim. 300/244/271 cm.

Terenski kontejneri su izrađeni od hladno-oblikovanih profila sa zidovima od plastificiranog lima i oplemenjenog lesonita kao obloge sloja termoizolacije. Svi kontejneri, osim distributivne kuhinje sa trpezarijom, se postavljaju na tlo oslonjeni u uglovima na betonske podmetače ukupne visine 30 cm. Distributivna kuhinja sa trpezarijom se postavlja na trakaste temelje sa nadzemnim delom visine 30 cm. Sloj između tla i poda svih kontejnera treba popuniti slojem šljunka, hidro-izolacije (PVC folija) i termoizolacije.

Unutrašnje instalacije se razlikuju u zavisnosti od namene ali su sve elektro instalacije u S - izvedbi i svi kontejneri imaju uljne radijatore. Kontejnerske instalacije su vezane za mrežu privremenih gradilišnih instalacija i imaju merne tačke za evidenciju potrošnje. Radionice i magacini na placu oko objekta biće montažni. Njihovo postavljanje i demontaža su usklađeni sa planiranom dinamikom radova.

Protivpožarna zaštita objekata je tako projektovana da koristi aparate za suvo gašenje požara (postavljeni su na spoljnim zidovima kontejnera) i kontejnere sa peskom sa pratećim alatom.

Ekološka zaštita na gradilištu u potpunosti odgovara važećim propisima jer projektovana fabrika betona ne pravi buku veću od dozvoljene, a na silosima za cement su postavljeni filteri za otprašivanje. Fabrika betona izbacuje otpadne vode u kanalizaciju preko separatora izgrađenog u njenoj neposrednoj blizini. Distributivna kuhinja svoje otpadne vode izbacuje direktno u kanalizacionu mrežu.

Privremene instalacije na gradilištu

Elektro-instalaciju na gradilištu čine:

- transformatorska stanica nivoa 10/0.4 KV;

- niskonaponska kablovska mreža 0.4 KV;

- rasveta gradilišta.

415

Sl. 7-13 Uprošćena šema organizacije gradilišta za hotel sa 50 postelja

416

Dovod električne energije do transformatorske stanice kablovskim vodom visokog napona 10 kV, kao i samu transformatorsku stanicu, obezbeđuje investitor. Niskonaponsku kablovsku mrežu na gradilištu, kao i rasvetu gradilišta, obezbeđuje izvođač. Sve elektroenergetske instalacije gradilišta se izvode kablovima sa aluminijumskim žilama. Napojni kablovi se postavljaju u rov kroz PVC cevi prečnika 100 mm. Rasveta gradilišta je živinim svetiljkama 400 W, 220 V, koje se montiraju na rešetkaste čelične reflektorske stubove efektivne visine 15 m.

Zaštita od previsokog napona predviđena je nulovanjem, zbog čega će se kratko spojiti zaštitne i nulte sabirnice u svim glavnim ormanima objekata. Do svakog rasvetnog stuba zajedno sa naponskim kablom polaže se i traka Fe/Zn 25x4 mm koja će se galvanski povezati sa tim stubovima. Sa ovom trakom galvanski treba da se poveže i uzemljivač transformatorske stanice. Na taj način se obrazuje sistemsko uzemljenje gradilišta dovoljno male (povoljne) otpornosti.

Sve metalne mase mašina i uređaja na gradilištu treba da se vežu na zaštitnu sabirnicu pripadajućih razvodnih ormana.

Termotehničke instalacije na gradilištu obezbeđuju:

- toplu vodu za potrebe fabrike betona;

- grejanje privremenih objekata na gradilištu.

Topla voda za potrebe fabrike betona obezbeđuje se priključenjem na gradski toplovod. Priključak obezbeđuje investitor. Cevna mreža se vodi u kanalu, a izoluje se mineralnom vunom u oblozi od aluminijumskog lima. Za grejanje privremenih objekata na gradilištu predviđeno je da se koriste uljni radijatori. Raspored radijatora u objektima prikazan je na crtežu za svaki objekat posebno.

Snabdevanje vodom je sa postojećeg gradskog cevovoda. Priključak za privremeno snabdevanje gradilišta vodom obezbeđuje investitor. Razvod vodovodne mreže na gradilištu rešava se cevima, položenim u zemlju na dubini od 2.00 m. Cevi su čelične pocinkovane sa spojevima na navoj.

Priključak gradilišta na postojeću kanalizacionu mrežu obezbeđuje investitor. Razvod kanalizacije radi izvođač PVC cevima. Otpadne vode iz zone fabrike betona se, pre upuštanja u mrežu, obrađuju na taložniku za odvajanje čvrstih čestica. Otpadne vode iz kontejnera se direktno upuštaju u kanalizacionu mrežu.

Za telefonske instalacije na gradilištu, predviđene su tri direktne telefonske linije, od kojih jedna za vezu portirnice i nadležnih gradskih službi (policija, vatrogasci), a preostale dve za potrebe uprave gradilišta. Veza gradilišta sa gradskim službama je obavezna po ruskim propisima o tehnologiji i organizaciji građenja.

417

7.4.5 Ilustrativni primer 2: prikaz prora čuna troškova upravljanja projektom i ostalih indirektnih troškov a

Jedan od delova projekta tehnologije i organizacije građenja je proračun troškova pripremnih i prethodnih radova i proračun troškova upravljanja projektom, nestandardnih i administrativnih troškova. Ovi troškovi, zajedno sa direktnim troškovima na gradilištu i planiranom zaradom, čine ukupne troškove za realizaciju projekta.

Procenom troškova u građevinarstvu i o načinima procene direktnih troškova na gradilištu opširno se bavmo u poglavlju V (deo "Procena troškova") i tamo opisane metode mogu se u dobroj meri primeniti i na proračun troškova pripremnih i prethodnih radova, jer su to, u celini gledano, sve troškovi realizacije projekta.

Za proračun troškova upravljanja projektom, nestandardnih i administrativnih troškova, situacija se menja od projekta do projekta i oni se moraju sagledati u potpunosti u skladu sa konceptom koji definiše projekat tehnologije i organizacije građenja. Radi ilustracije koji sve troškovi se mogu ubrojiti u "troškove upravljanja projektom", "nestandardne" i "administrativne" dajemo jednu okvirnu kalkulaciju troškova sprovedenu prilikom izrade ponude za višegodišnji posao u Rusiji, u blizini grada Novokuznjecka u Sibiru.

Ponuda je obuhvatila projektovanje i izgradnju naselja sa oko 600 luksuznih kuća, svaka površine oko 130 m2, zajedno sa pratećom infrastrukturom i objektima za škole, prodavnice, hotele i uslužne delatnosti. Dinamičkim planom realizacije posla predviđeno trajanje svih radova od 6 godina, sa prosečno prisutnih 500 radnika na gradilištu u toku sezone i oko 150 radnika na gradilištu u zimskom periodu. Predviđeno je da se objekti grade od betona, sa različitim tipovima krovova i fasada, kako bi se razbila monotonija naselja. U naselju je potrebno da se izgradi i kompletno postrojenje za prečišćavanje pijaće vode i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, gde se ugrađuje uvozna oprema.

Projektom tehnologije i organizacije građenja definisana je upravljačka organizaciona struktura za realizaciju i tehnički nadzor posla, u koju je uključen tim u sedištu firme u Beogradu, ekipa od 25 ljudi na gradilištu plus pomoćno osoblje koje se regrutuje iz lokalne radne snage, kao i predstavništva firme. Predstavništva imaju zaduženja za obezbeđenje materijala, finansijske poslove, transport, osiguranje i dostavljanje određenih informacija tokom realizacije projekta. Usvojena organizaciona struktura je data na sl. 7-14.

Na osnovu urađenih delova projekta tehnologije i organizacije građenja, sagledani su sledeći troškovi (u USD):

1. troškovi rukovodećeg osoblja na gradilištu, 25 ljudi x 4.000 USD/mes x 12 meseci x 6 god 7,200,000.00

2. troškovi osoblja u Jugoslaviji koje je zaduženo za realizaciju projekta, 12 ljudi x 1000 USD/mes x 12 meseci x 6 god. 864,000.00

3. troškovi isplate ruskog osoblja na gradilištu, 16 ljudi x 300 USD/mes x 12 meseci x 6 god 345,600.00

418

4. troškovi projekta u inostranstvu (predstavništva u Moskvi i Frankfurtu) 1,680,000.00

5. troškovi rada predstavništva u Novokuznjecku, Godišnji troškovi 140.000 USD (usvojeno prema knjigovodstvenim podacima za prethodni period), x 6 godina 840,000.00

6. službena putovanja rukovodećeg osoblja gradilišta i osoblja iz Jugoslavije na relaciji YU - Novokuznjeck i obratno: Dnevnice: 8 put./kvartalno x 4 kvartala x x 10 dana x 6 god x 112 USD 215,040.00 Avio karte: 192 x 1700 USD 326,400.00

7. službena putovanja rukovodećeg osoblja gradilišta i osoblja iz Jugoslavije u Rusiji, na relaciji Moskva - Novokuznjeck i obratno: Dnevnice: 2 put./mes. x 7 dana x 12 meseci x x 6 god x 112 USD 112,896.00 Avio karte: 144 x 100 USD 14,400.00

8. službena putovanja rukovodećeg osoblja gradilišta i osoblja iz Jugoslavije u Evropi (izbor i ugovaranje opreme) Dnevnice: 90 putovanja x 10 dana x 190 USD 171,000.00 Avio karte: 90 x 700 USD prosečno po karti 63,000.00

9. potrošni materijal na gradilištu, cca 86,000.00

10. tekući troškovi na gradilištu, usvojeno prema iskustvima iz realizacije sličnog projekta na ruskom tržištu (troškovi telefona, fax-a, teleksa, tekuće održavanje, zdrav. usluge itd) 149,000.00

11. troškovi reprezentacije na gradilištu, pokloni, propaganda 180,000.00

12. fond rizika, na nivou 3-4% od cene učešća firme 1,000,000.00

13. bankarski troškovi (garancije i sl.) i troškovi osiguranja, na nivou 2,5 % cene radova (iskustveno) 5,000,000.00

14. avio karte za upravljačko osoblje - 25 radnika, dolazak i povratak svakih 6 meseci 25 radnika x 2 karte godišnje x 6 godina x 1700 USD 510,000.00 Za dolazak i povratak sa gradilišta svakom radniku pripadaju po 2+2 dnevnice 4 dnevnice x 25 radnika x 112 USD 11,200.00

15. troškovi obrade posla u zemlji (dolazak ruskih partnera, ugostiteljske usluge, pokloni, prenoćišta i slično), cca 180,000.00

16. troškovi nabavke računarske opreme za potrebe gradilišta 30,000.00

419

17. vozni park za gradilište, pod uslovom da investitor obezbedi prevoz radnika 86,000.00

UKUPNO: 19,064,536.00

Prikazana kalkulacija bazirana je na istorijskim podacima firme, kao i na aktuelnim podacima o cenama transporta (avionske karte), prosečnim bruto zaradama, cenama vozila na lokalnom tržištu itd. Ta kalkulacija, makar i u svom najjednostavnijem i šturom obliku, ubedljivo ilustruje da troškovi upravljanja projektom, nestandardni i administrativni troškovi za pomenuti projekat iznose skoro 20 miliona USD za period od 6 godina. Taj ogromni iznos svakako ne bi mogao da se nadoknadi u periodu izgradnje, ukoliko ne bi bio ispravno sagledan tokom izrade ponude. Informacije radi, ukupna vrednost celog projekta procenjena je na oko 300 miliona USD. Sa ovako određenim troškovima moguće je sprovesti i detaljniju analizu u okviru projekta tehnologije i organizacije građenja, kako bi se sve okvirno sračunate cifre proverile i direktni troškovi projekta definitivno opteretili dodatkom koji je posledica organizacije građenja i upravljanja projektom. Svrha navedenog primera i nije bila da se bavi preciznim proračunima, već da ukaże na činjenicu da upravljanje realizacijom radova košta i da ti iznosi za velike projekte ni slučajno nisu mali.

420

Sl. 7-14 Organizaciona struktura za upravljanje realizacijom projekta

421

7.5 Prakti čan primer: Procedura projektovanja i pripreme realizacije projekata u gradskim uslovima

Uvod

Projekti koji se realizuju u gradskim (urbanim) uslovima karakteristični su po nizu prethodnih aktivnosti da bi se, pre svega, ozvaničila ideja o građenju objekta i da bi se uopšte pristupilo razmatranju njegovog oblika i sadržaja, kao i izradi projektne dokumentacije. Grubim sagledavanjem toka jedne investicije, koja se realizuje u gradu, može se uočiti da se na te prethodne aktivnosti utroši više od polovine potrebnog vremena, i značajan deo planiranih finansijskih sredstava. U skladu sa tim, zaključujemo da na visoke proizvodne cene stambenog i poslovnog prostora ne utiče samo kvalitet sprovođenja tehnološkog procesa na gradilištu, već i efikasnost rada na projektovanju i pripremi realizacije investicije.

Problem proceduralnog pristupa građenju u gradskim područjima proučavan je na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Katedri za menadžment i tehnologiju građenja. U okviru jednog istraživačkog projekta koji je, uz učešće studenata završne godine, u toku 1993. godine realizovan o toj temi ("Tehnologija izvođenja objekata u urbanim sredinama") razmatrano je proceduralno definisanje toka investicija koje se izvode na teritoriji grada Beograda. Prema rezultatima tog istraživanja, procedura upravljanja projektima na teritoriji grada Beograda trebalo bi da se sastoji od sledećih koraka:

1. izbor lokacije u skladu sa detaljnim urbanističkim planom; 2. obezbeđenje lokacije/zemljišta; 3. izrada elaborata o uslovima za uređenje prostora; 4. izrada investicionog programa; 5. obezbeđenje finansijskih sredstava; 6. izrada projekta geomehaničkih istraživanja za izradu objekta i prikupljanje

odgovarajućih podloga; 7. izrada/obezbeđenje detaljnih geodetskih podloga; 8. priprema za rešavanje imovinsko-pravnih poslova; 9. izrada idejnog projekta; 10. preparcelizacija zemljišta prema potrebama eventualne etapne izgradnje; 11. rešavanje imovinsko-pravnih odnosa (raseljavanje) i privođenje parcela nameni; 12. pribavljanje svih uslova za projektovanje; 13. izrada glavnog projekta sa tehničkom kontrolom; 14. dobijanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju objekta; 15. dobijanje urbanističke saglasnosti; 16. pribavljanje građevinske dozvole; 17. izrada upita i priprema za ustupanje radova; 18. izbor izvođača i ugovaranje radova; 19. izvođenje radova i nadzor nad izvođenjem; 20. tehnički pregled izvedenih radova i izdavanje upotrebne dozvole; 21. konačni obračun izvedenih radova.

422

Evidentno je da većina proceduralnih koraka (čak 18 od 21) obuhvata pripremne aktivnosti i projektovanje pre početka gradnje, dok se svega dva odnose na direktnu realizaciju posla na gradilištu.

Svaki od koraka u definisanoj proceduri pripreme i realizacije projekata u gradskim uslovima detaljnije objašnjavamo i komentarišemo.

Izbor lokacije u skladu sa detaljnim urbanisti čkim planom

Za izgradnju u urbanim uslovima, osnovni je problem obezbeđivanje zemljišta na kojem će se graditi. Zakon o građevinskom zemljištu određuje šta predstavlja gradsko građevinsko zemljište i na koji način može da se vrši njegov promet; ne može se na bilo kojem mestu gradskog zemljišta graditi bilo koji objekat.

Po zakonu, gradskim građevinskim zemljištem se smatra izgrađeno i neizgrađeno zemljište u gradovima koje je određeno zakonom i zemljište u gradovima koje je predviđeno za stambenu i drugu izgradnju. Takođe gradsko građevinsko zemljište je i drugo zemljište koje se odgovarajućim aktom u opštini (gradu) predvidi za dugoročne potrebe razvoja gradova i za uređenje ili očuvanje određenog prostora posebne namene. Na teritoriji Beograda, Generalni urbanistički plan, koji definiše namenu zemljišta, isključivo donosi Skupština grada.

Izgrađenim gradskim građevinskim zemljištem se smatraju građevinske parcele na kojima su izgrađeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, dok se neizgrađenim gradskim građevinskim zemljištem smatraju parcele na kojima nisu izgrađeni objekti ili su podignuti samo privremeni, odnosno pomoćni objekti. Zabranjeno da se stavi u promet neizgrađeno zemljište u području obuhvaćenom odlukom o pripremanju detaljnog urbanističkog plana, dok se taj plan ne donese.

Detaljni urbanistički plan prikazuje u, pogodnoj razmeri, tehnička rešenja koja služe za njegovo sprovođenje u život. Izrađuje se na osnovu Generalnog utrbanističkog plana, a donosi ga (odobrava) Skupština opštine.

Opština (grad) upravlja i raspolaže gradskim građevinskim zemljištem, ona određuje namenu zemljišta i može to zemljište ustupiti radi izgradnje stanova i poslovnih prostorija. Saglasno tome, odgovarajuća Odluka o određivanju namene zemljišta u građevinskom području zasniva se na: prostornom planu, generalnom urbanističkom planu, urbanističkoj uređajnoj osnovi i drugim planskim dokumentima. O izradi planske dokumentacije detaljnije vidi u poglavlju 7.2.

Granice građevinskog područja određuju se navođenjem katastarskih parcela ili njenih delova, odnosno geografskih pojmova ili objekata (putevi, reke i slično).

Obezbeđenje lokacije/zemljišta

Po izboru lokacije, investitor mora od opštine da dobije rešenje kojim mu se građevinsko zemljište daje na korišćenje, pod određenim uslovima.

423

Na osnovu Detaljnog urbanističkog plana, po pravilu, raspisuje se konkurs za ustupanje zemljišta. Ako Detaljni urbanistički plan ne postoji za datu parcelu, on se može izraditi pre konkursa, a njegova izrada može da traje više meseci (iskustveni podatak: 5 do 18 meseci). Ukoliko investitor to želi, on može da investira u izradu Detaljnog urbanističkog plana, pokazujući svoju zainteresovanost i povećavajući šanse za dobijanje željene lokacije. Moguća je i neposredna pogodba investitora sa oštinom, pod uslovima, na način i u postupku koji propisuje Skupština opštine (grada).

Gradsko građevinsko zemljište se daje na korišćenje kao uređeno, a ukoliko na njemu postoje izgrađeni objekti koji su predviđeni za rušenje, korisnik preuzima obavezu da ih ukloni i raseli stanare. Uređenim gradskim građevinskim zemljištem se smatra zemljište koje je komunalno opremljeno, neuređeno zemljište čije je uređivanje predviđeno godišnjim programom uređivanja građevinskog zemljišta kao i neizgrađeno zemljište na kome je izvršena parcelizacija, izgrađen pristupni put, elektro-mreža i rešeno snabdevanje vodom. Zemljište se uređuje na osnovu višegodišnjeg i godišnjeg programa ili odgovarajućeg dokumenta u skladu sa urbanističkim planom.

Uređivanje gradskog građevinskog zemljišta obuhvata pripremanje za izgradnju i komunalno opremanje zemljišta, a u nadleżnosti je opštine (grada). Pripremanje zemljišta za izgradnju obuhvata radove koji predhode samoj izgradnji, a naročito:

- izradu prostornih planova za zemljište koje se uređuje;

- pribavljanje zemljišta (rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, raseljavanje);

- pripremne radove (inženjersko-tehnička ispitivanja zemljišta izradu geodetskih podloga, generalnih, detaljnih i drugih urbanističkih planova...);

- sanacione radove i raščišćavanje zemljišta od postojećih objekata i uređaja koje treba ukloniti, kao i pripremne radove koji se preduzimaju radi zaštite životne sredine i kulturnih dobara.

Komunalno opremanje gradskog građevinskog zemljišta obuhvata izgradnju primarnih objekata i uređaja zajedničke komunalne potrošnje koji se utvrđuju programom uređivanja gradskog građevinskog zemljišta.

Za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta plaća se naknada. Visina naknade se utvrđuje zavisno od pogodnosti koje određeno zemljište pruža korisniku, kao što su: obim i stepen uređenosti zemljišta, njegov položaj u naselju, opremljenost zemljišta objektima društvenog standarda, saobraćajna povezanost sa gradskim centrom, radnim zonama i drugim sadržajima u naselju, i druge pogodnosti koje zemljište ima za korisnika.

Za upotrebu i korišćenje komunalnih objekata, kao i stvari u opštoj upotrebi, plaća se komunalna naknada. Merila za plaćanje komunalne naknade, visinu naknade i način njenog plaćanja propisuje Skupština opštine (grada).

Uvećana vrednost građevinskog zemljišta koja je rezultat njegovog položaja i stvorenih prednosti (izgrađenost i uređenost prostora) koristi se u opštini (gradu) kao izvor sredstava za dalje uređivanje i komunalno opremanje građevinskog zemljišta.

424

Izrada elaborata o uslovima za ure đenje prostora

U opštini (gradu) se propisima uređuju uslovi korišćenja gradskog građevinskog zemljišta i oni se, jednim imenom, zovu urbanističko-tehnički uslovi za projektovanje. Poznavanje i striktno poštovanje ovih uslova je neophodno da bi se započeo i odobrio rad na izradi tehničke dokumentacije.

Urbanistički ulazni podaci za projektovanje detaljnije su razmatrani u poglavlju 7.2.6.

Na teritoriji Beograda, da bi započeli izradu tehničke dokumentacije, investitori ili zastupnici investitora su dužni da pribave dokumentaciju pribliżno sledećeg sadržaja:

- urbanističko-tehnički uslovi za projektovanje koje izdaje nadleżni organ (Sekretarijat za urbanizam, građevinske i komunalne poslove nadležne opštine);

- rešenje nadležne Skupštine opštine kojim se daje na korišćenje građevinsko zemljište za izgradnju objekta;

- ugovor sa gradskim organom nadleżnim za komunalne delatnosti, građevinsko zemljište i puteve o nadoknadama za uređenje građevinskog zemljišta;

- potvrda o plaćanom doprinosu za uređenje građevinskog zemljišta;

- projektni zadatak, koji treba da sadrži sve potrebne podatke, odnosno zahteve investitora, i, po potrebi, programska rešenja, overen potpisima i pečatima investitora i kasnije priložen uz svaki primerak projekta;

- kopija plana parcela koju izdaje gradska geodetska slużba (Gradski geodetski zavod) na zahtev investitora ili njegovog zastupnika;

- protokol regulacije i nivelacije koji izdaje ista slużba na zahtev investitora, uz priložene situacije sa ucrtanim objektima i overenim planskim aktom;

- potvrda o izvršenoj identifikaciji parcela zemljišno-knjižnog katastarskog stanja parcela, koju takođe izdaje nadleżna gradska geodetska slużba na zahtev investitora, kao i odgovarajuća potvrda koja ima značaj kod prijavljivanja poreskih obaveza;

- dokaz o podacima katastra vodova i podzemnih instalacija koji izdaje gradska geodetska slużba (Gradski geodetski zavod) na zahtev investitora ili njegovog zastupnika. Ukoliko planovi podzemnih i nadzemnih instalacija ne postoje u ażuriranom stanju, potrebno je pribaviti snimak tih instalacija od komunalnih preduzeća ili drugih institucija. Instalacije moraju da budu ucrtane na ažuriranim geodetskim podlogama, a za definisanje njihovog položaja nadležne su sledeća komunalna preduzeća i institucije: Gradski vodovod, Gradska kanalizacija, Toplana, PTT, Televizija (kablovska), Elektrodistribucija, Gasovod, Preduzeća za održavanje regionalnih puteva i mostova, Gradsko saobraćajno preduzeće, Železnica i preduzeća za metroe, Vodoprivredna zajednica, Aerodrom i dr;

- potvrda da su regulisani imovinsko-pravni odnosi, koju izdaje nadleżni organ;

- pravosnažno rešenje o regulisanju imovinsko-pravnih odnosa, koje izdaje Uprava za imovinsko-pravne poslove nadležne opštine;

425

- urbanističko-tehnički uslovi koje izdaje slużba nadleżna za civilnu zaštitu;

- inženjersko-geološki uslovi izgradnje objekta, koje rade i izdaju specijalizovana preduzeća na zahtev investitora.

Jasno je, da ovako veliki broj raznih uslova u vezi sa uređenjem prostora, predstavlja veliko ograničenje za investitora. Zbog toga se preporučuje da investitor obrazloži svoju odluku o građenju i dokaže njenu opravdanost izradom investicionog programa.

Izrada investicionog programa

Investicioni program može da izradi ili sam investitor ili neka konsultantska firma koju investitor za to ovlasti. Da bi se stekao stvarni uvid u fizičko stanje lokacije, veoma često je potrebno da se organizuje prethodno istraživanje (stručno: prethodni radovi) radi prikupljanja ulaznih podataka za izradu investicionog programa i projektne dokumentacije. Prethodni radovi su oni poslovi koje treba obaviti da bi se formirale podloge raznih vrsta i različitog obima za izradu dela tehničke dokumentacije i investicionog programa (vidi primer o istrażnim radovima u poglavlju 2.4.1).

Veoma je pożeljna situacija kada se investicioni program radi tek po završenom i revidovanom glavnom projektu, jer se tada, sa dovoljnom sigurnošću, može dati cena koštanja objekta i predviđanje opravdanosti njegove izgradnje u budućnosti. Naravno, u praksi je to redak slučaj, jer je retko koji investitor spreman da investira u razradu projektne dokumentacije u predinvesticionoj fazi.

Investicioni program je, dakle, po svojoj suštini predinvesticioni elaborat koji może da sadrži:

- opis objekta sa podacima o nameni objekta;

- predračunsku vrednost celokupne investicije;

- plan i način realizacije investicionog programa sa značajnim rokovima;

- etapnost građenja;

- analizu uslova za izgradnju objekta na osnovu raspoloživih podloga;

- podatke o opremi i materijalu koji se ugrađuje;

- analizu mogućih uticaja objekta na okolinu i mere za zaštitu životne sredine;

- analizu energetskih uslova (vrste i količine potrebne energije u toku eksploatacije, način obezbeđenja energije, vrste energetskih uređaja);

- podatke o eventualnoj potrebi i načinu rešavanja eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta itd.

Sastavni deo Investicionog programa je i tehnička dokumentacija urađena u skladu sa njim, a najmanje u obimu koji obezbeđuje da se sagledaju tehnička, tehnološka, prostorna i funkcionalna rešenja objekta.

426

Obezbeđenje finansijskih sredstava

Investicioni poduhvat mora da prati i odgovarajuća strategija obezbeđenja potrebnih finansijskih sredstava. Svaka takva strategija utvrđuje:

1. predračunske vrednosti potrebnih ulaganja prema nameni i vrstama (po obimu i dinamici ulaganja);

2. izvore i način obezbeđenja sredstava za finansiranje investicija.

Predračunska vrednost potrebnih ulaganja utvrđuje procedurom procene troškova (detaljnije u poglavlju 5.3 o proceni troškova), a dinamika ulaganja precizira se nakon usvajanja dinamičkih planova realizacije projekta (vidi poglavlje 5.4 o proceni vremena).

Izvori sredstava za finansiranje detaljnije su razmatrani u poglavlju 4.3. ("Tehnologija straživanja tržišta"). Podsećanja radi, razmotrene su varijante finansiranja iz sopstvenih finansijskih sredstava (gotovinski), finansiranje kreditom, zajedničkim ulaganjem, ulaganjem specijalizovanih institucija za razvoj (npr. Međunarodna banke za obnovu i razvoj ili Svetska banka). Pored toga, ukazano je i na finansiranje prodajom proizvoda ili usluga novopodignutog ili rekonstruisanog objekta, sa utvrđenom strukturom i dinamikom isporuka do konačnog izmirenja duga, i razni vezani poslovi robne razmene.

Izrada projekta geomehani čkih istraživanja i elaborata geotehni čkih uslova za izgradnju objekta

Geomehaničke podloge su osnova za projektovanje svih objekata, počevši od idejnog projekta. Rade se na osnovu geomehaničkog izveštaja izvođača istražnih radova u kome se nalazi prikaz istražnih radova, analiza i objašnjenja dobijenih rezultata i zaključak sa prilozima. Ove podloge, uz urbanističke, imaju verovqatno najveći značaj za izradu tehničke dokumentacije.

U prikaz izvršenih istražnih radova spada pregled terenskih geomehaničkih radova i laboratorijskih ispitivanja uzoraka, opis primenjenih metoda i postupaka.

Analiza i objašnjenje (interpretacija) rezultata istražnih radova obuhvata navođenje karakteristika materijala, uz prikazivanje registrovanih tipova tla, sumarno analiziranje svih eksperimenata izvršenih na jednom tipu tla, itd...

Zaključci o karakteristikama područja i materijala, koji su razmatrani u toku istražnih radova, treba da ukažu projektantu na sve što iz oblasti geomehanike može uticati na koncepciju rešenja i na već usvojene (vrste i oblike) konstrukcija.

Prilozi o geomehaničkim podlogama su: geomehanička karta i karakteristični profili ispitivanog područja; geomehanički profili izvršenih istražnih bušotina i iskopa; tabelarni pregled izvršenih istražnih bušotina, iskopa, uzetih uzoraka i izvršenih opita; dijagrami sa prikazivanjem geomehaničkih osobina ispitanog tla i materijala, itd.

Elaborat o geotehničkom sastavu terena i uslovima fundiranja objekta treba da uradi specijalizovana institucija. Ovaj elaborat mora biti propisno upakovan i overen sa svim potrebnim prilozima i potvrdama o reviziji.

427

Izrada/obezbe đenje detaljnih geodetskih podloga

Na osnovu prethodno izrađenog detaljnog urbanističkog plana pristupa se izradi detaljnih geodetskih podloga. Prvi korak čini rekognosciranje predmetnog terena radi ažuriranja postojećih geodetskih podloga. U zavisnosti od postojećih geodetskih podloga donosi se eventualno odluka o dosnimavanju postojećeg stanja, odnosno ponovnom snimanju i izradi novih geodetskih podloga, radi tačnosti u njihovoj izradi. Odluka o metodama rada, odnosno potrebnim finansijskim sredstvima, u velikoj meri zavisi od obima posla.

Po završenom snimanju i prikupljanju svih potrebnih podataka, a u zavisnosti od potreba definisanih u detaljnom urbanističkom planu, pristupa se izradi/obezbeđenju geodetsko-urbanističkih podloga, sa decidno definisanim svim uslovima za izgradnju, počevši od komunikacija, infrastrukture, izgradnje u odnosu na regulacionu liniju itd.

Na osnovu ovako izrađenih geodetskih podloga, koje u sebi sadrže kompletno situaciono i nivelaciono rešenje, izdaju se urbanističko-tehnički uslovi, koji čine obavezan deo uslova za projektovanje (o uslovima za projektovanje bilo je reči ranije). Pored toga, geodetski radovi na obeležavanju temeljne jame i položaja budućih objekata takođe se obavljaju na osnovu ažuriranih geodetskih podloga. Ažurna geodetska podloga koristiće se i po završetku projekta za definisanje izvedenog stanja, što je posebno značajno za sticanje uvida u tačan položaj podzemnih i nadzemnih instalacija.

Priprema za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa

Izgradnja investicionih objekata zahteva potpuno rešene imovinsko-pravne odnose i to je uslov za početak gradnje. Znači, u fazi dobijanja građevinske dozvole, za konkretan investicioni objekat, potrebno je da su imovinsko-pravni odnosi rešeni u potpunosti (potvrda o vlasništvu nad zemljištem). Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa je najdelikatnija, a često i najdugotrajnija faza u izgradnji većeg investicionog objekta u urbanim uslovima.

Jedan od načina za rešavanje imovinsko-pravnih je eksproprijacija zemljišta. Eksproprijacija je oduzimanje, na osnovu zakona, prava svojine ili drugog imovinskog prava nad građevinskim zemljištem u opštem interesu i uz naknadu. Cilj eksproprijacije jeste osiguranje građevinskog zemljišta za potrebe izgradnje stambenih naselja, industrijskih zona i turističkih područja, odnosno stambenih, javnih, poslovnih i privrednih objekata. Time se, u celini, osiguravaju prostori za urbanistički razvoj i delimično reguliše tržište građevinskog zemljišta. Da bi se ovako postavljeni ciljevi mogli efikasno ostvarivati, neophodno je osiguravati da se zakonski postupak i metode sprovođenja eksproprijacije, kao značajne društvene intervencije na području prostornog i urbanističkog razvoja, sprovode na dosledan, jedinstven i efikasan način.

Ostali načini rešavanja imovinsko-pravnih odnosa uključuju kupovinu, zamenu nekretnina i slične akcije, koje se regulišu ugovorom. U okviru pripreme za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa potrebno je prvo da se obavi geodetski premer zemljišta namenjenog za izgradnju investicionog objekta, a zatim utvrde nosioci prava svojine nad tim zemljištem radi rešavanja konkretnih imovinsko-pravnih pitanja. Uporedo sa tim aktivnostima

428

investitor obično izrađuje okviran finansijski elaborat radi isplaćivanja naknade trenutnim vlasnicima građevinskog zemljišta koje je predviđeno za izgradnju investicionog objekta.

Izrada idejnog projekta

U fazi idejnog projekta analiziraju se i upoređuju varijantna rešenja pojedinih delova i celine investicionog objekta. Idejni projekat je faza u razvoju projektne dokumentacije (vidi poglavlje 7.3 o tehnologiji izrade rojektne dokumentacije), koristan je za izbor konačnog tehničkog rešenja i daje uvid u približan obim radova.

Analizom tehničkih i ekonomskih rešenja, uz usaglašavanja u svim strukama, dolazi se do optimalnih rešenja. Za sve veće i važnije objekte neophodna je izrada idejnog projekta, dok se za manje ta faza, ponekad, izbegava i odmah se radi glavni projekat. Od svih varijantnih rešenja razmatranih u idejnom projektu, jedno se favorizuje i na njemu se sagledavaju bitnosti bez ulaženja u detalje.

Idejni projekat, po pravilu, sadrži sledeće elemente:

- situacioni plan;

- arhitektonska rešenja (tehnički opis, osnove, preseci i ključni detalji),;

- idejni projekat konstrukcije (usvojeno rešenje konstrukcije, bez planova oplate i armature);

- idejne projekte instalacijskog razvoda (tehnički opis, šeme i prateći proračuni);

- idejni projekat enterijera i tehnološke opreme;

- približan predmer i predračun za sve vrste radova;

- idejni projekat tehnologije i organizacije građenja.

Parcelizacija zemljišta prema potrebama eventualne etapne izgradnje

Parcelizacija je formiranje građevinskih parcela (placeva) za individualnu, porodičnu ili višespratnu kolektivnu stambenu izgradnju, radi dobijanja racionalnog rasporeda placeva, kako bi se troškovi opremanja zemljišta sveli na najmanju meru. Parcelizacija je pojam koji se najčešće upotrebljava na zemljištu koje se transformiše iz poljoprivrednog u gradsko-građevinsko i to pretežno za potrebe stambene izgradnje. Međutim, parcelizacija se koristi i kod drugih deobnih gradnji koje nameću podelu postojećih parcela.

U razvijenim zemljama tržišne privrede planovi parcelizacije uključuju, pored utvrđivanja vlasništva, i uslove modelovanja parcela i pejsaža, i određene arhitektonske oblike i forme. Otuda su u ovim zemljama planovi parcelizacije deo ukupne urbanističko-planske aktivnosti. S obzirom na zahteve zaštite poljoprivrednog zemljišta i potrebe da se racionalizuje izgradnja investicionih objekata, parcelizacioni planovi se izvode isključivo u neposrednoj blizini izgrađenog i komunalno opremljenog zemljišta. Planovi parcelizacije se rade na osnovu prethodno dobijene saglasnosti na osnovu koje je dozvoljeno da se pretvori poljoprivredno u građevinsko zemljište.

429

Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa (raseljavanje) i privo đenje parcela nameni

U praksi gradova i gradskih naselja pribavljanje građevinskog zemljišta obavlja se na različite načine, od kojih su neki pomenuti (eksproprijacija, kupovina, zamena nekretnina). U normalnim uslovima eksproprijaciji treba da prethodi detaljno urbanističko planiranje. Nakon toga bi dugu proceduru (deposedovanje bivših vlasnika; rešavanje naknade za zemljište, poljoprivredne kulture i građevinske objekte; uklanjanje dotrajalih objekata; preseljavanje korisnika objekata; saniranje terena za građenje i komunalnu pripremu zemljišta) trebalo vremenski i prostorno podešavati tako da ne ometaju ostvarivanje planirane izgradnje.

Bivšim vlasnicima eksproprisanog građevinskog zemljišta pripada pravo na odgovarajuću naknadu. U slučajevima kada se eksproprisano građevinsko zemljište predaje budućem korisniku, bivšem vlasniku pripada tzv. "pravična naknada", koja ima sledeće elemenate:

- tržišnu cenu građevinskog zemljišta; - realnu cenu građevinskih objekata koji se nalaze na zemljištu; - činjenicu da su zemljište i objekti bili izvor egzistencije bivšem vlasniku.

Na osnovu ovako definisanih kriterijuma nije lako utvrditi realnu naknadu. Metode za utvrđivanje naknade mora da se zasnivaju na objektivnim kriterijumima koji, što je moguće više, eliminišu sudske sporove. Međutim, pod navedenim uslovima ponekad dolazi do dugotrajnih sudskih sporova. Zato nisu retki slučajevi odlaganja početka i završetka gradnje, što se u krajnjem slučaju veoma nepovoljno odražava na koštanje radova.

Priprema zemljišta za građenje većih, pogotovo drżavnih objekata, zbog brojnih i složenih poslova koje treba kvalitetno i na vreme obaviti, često traje vrlo dugo i może da obuhvata:

- utvrđivanje javnog interesa za građenje urbanističkim planom ili odlukom opštine koja zamenjuje ovaj plan;

- pribavljanje građevinskog zemljišta od bivših vlasnika;

- isplaćivanje naknade bivšim vlasnicima za zemljište, poljoprivredne kulture i građevinske objekte;

- preseljavanje korisnika građevinskih objekata;

- saniranje građevinskog zemljišta, itd.

Sve objekte, koji se ne mogu uklopiti u urbanističke planove, treba uklanjati na vreme. Pri uklanjanju objekata treba utvrđivati njihovu realnu vrednost i nadoknađivati je bivšim vlasnicima (osigurati odgovarajući stan, dodeliti zemljište za novu izgradnju). Rušenje dotrajalih objekata i preseljavanje njihovih korisnika treba usklađivati sa izgradnjom ili osiguravanjem novih stanova za raseljavanje, odnosno poslovnih prostorija.

430

Pribavljanje uslova za projektovanje

Da bi se pristupilo projektovanju, potrebno je da se pribavi sledeća dokumentacija (uslovi za projektovanje):

- Elektro-energetski uslovi koje izdaje nadleżna Elektrodistribucija, a za: objekat, transformatorsku stanicu, dizel agregat, nisko naponski kabl, javno osvetljenje, visoko naponske vodove;

- Uslovi za projektovanje vodovodnih instalacija, koje izdaje Gradski vodovod;

- Uslovi za projektovanje kanalizacionih instalacija sa priključcima (kišna i fekalna kanalizacija), koje izdaje Gradska kanalizacija;

- Uslovi za projektovanje drenaža za podzemne i procjedne vode i priključak, koji izdaje Gradska kanalizacija;

- Energetski uslovi, koje izdaju nadležne elektrane (toplane), koje obično, uz nadoknadu, učestvuju u izradi tehničke dokumentacije za priključke i spoljni razvod.

- Uslovi za projektovanje PTT instalacija, za unutrašnje instalacije i priključak;

- Uslovi za projektovanje mesta odlaganja smeća (Gradska čistoća);

- Uslovi za projektovanje zelenih površina (nadležno Gradsko zelenilo);

- Uslovi za projektovanje i uređenje internih saobraćajnih površina, koje izdaje nadležno preduzeće za puteve;

- Uslovi Gradskog saobraćajnog preduzeća, koje izdaje Gradsko saobraćajno preduzeće;

- Uslovi Televizije za projektovanje i priključak kablovske televizije za objekat, ukoliko je ona predviđena;

- Uslovi istorijskih arhiva;

- Uslovi Arheološkog instituta, ukoliko je na tom mestu registrovan neki lokalitet;

- Uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture;

- Uslovi Hidro zavoda ili preduzeća za vodoprivredu ili nadležnog vodovoda, zbog bliskosti podzemnih rezervata voda koje bi se koristile u budućnosti za piće, a koje su u zonama zaštite kao rezerve vode za piće;

- Uslovi hidro zavoda ili preduzeća za vodoprivredu, zbog zaštite voda od zagađenja (ako su u blizini reke, jezera, potoci, veštački kanali, barske oaze i drugo), rešavanje pitanja bujica, ako ih ima na predmetnoj lokaciji i ostalog (visine-nivoi vode u svim vremenskim razdobljima);

- Uslovi železnica zbog blizine pruga, tunela, mostova, propusta;

- Uslovi preduzeća za metroe;

- Uslovi aerodroma, ukoliko je u blizini objekta;

- Uslovi preduzeća za magistralne puteve, ukoliko je objekat pored magistralnih puteva, mostova, propusta;

431

- Sanitarni uslovi lokacije;

- Klimatski uslovi (vlažnost, osunčanost, kiša, sneg, vetar, temperature po mesecima i godišnjim dobima, itd...), koje izdaje nadležni hidrometeorološka stanica ili Zavod;

- Uslovi za zaštitu čovekove okoline koje izdaje opštinski odsek za urbanizam;

- Uslovi zaštite na radu;

- Uslovi zaštite od požara;

- Makro i mikro seizmičke karte, radi utvrđivanja seizmičkih zona;

- Uslovi institucije za promet gasa za izgradnju gasnih postrojenja i instalacija u objektu i van objekta;

- Inženjersko-geološki uslovi izgradnje objekta ili objekata. Ovi uslovi se rade kao poseban elaborat i to rade specijalizovana preduzeća, a na zahtev investitora, uz predhodna ispitivanja i istraživanja na samoj lokaciji.

Ovde nisu navedeni još neki od uslova koji mogu da budu neophodni, a što zavisi od vrste instalacija koje postoje u objektu.

Izrada glavnog projekta sa tehni čkom kontrolom

Izrada glavnog projekta treba da teče koordinirano, pa je zato potrebno da se obezbedi stalni i kontrolisani kontakt projektantskih grupa. Pregled i usaglašavanje svih delova projektne dokumentacije pod kontrolom investitora sprovode projektantske organizacije na nivou glavnih i odgovornih projektanata. Uz tehničku dokumentaciju prilaže se potvrda o usaglašenosti tehničke dokumentacije koju potpisuju svi projektanti, a overava odgovorno lice projektanta. Zakonom je propisana i slużbena kontrola tehničke dokumentacije. Detaljnije o tehnologiji projektovanja vidi u poglavlju 7.3.

Dobijanje saglasnosti na tehni čku dokumentaciju objekta

Posle izvršene kontrole, međusobnog usaglašavanja urađene tehničke dokumentacije i posle dobijanja potvrda revidenata o ispravnosti tehničke dokumentacije, ona se, propisno spakovana, sa svim potrebnim prilozima, šalje na dobijanje saglasnosti. Saglasnost se dobija od komunalnih organizacija i drugih nadležnih institucija, uglavnom od onih koje su dale uslove za izradu tehničke dokumentacije.

Tehničku dokumentaciju na dobijanje saglasnosti može da šalje investitor ili njegov zastupnik (projektant, konsultant). U praksi, dokumentaciju na dobijanje saglasnosti obično šalju projektantske organizacije koje tu dokumentaciju i rade.

Dobijanje uslova za projektovanje i saglasnosti na urađenu projektnu dokumentaciju nije besplatno. Zato što dobijanje saglasnosti iziskuje i značajna finansijska sredstva, još jednom se napominje potreba da investitor, sam ili uz pomoć konsultanta, što je moguće više, kontroliše proces izrade i odobravanja projektne dokumentacije. Potpunim prenošenjem svojih prava i ovlašćenja na projektanta investitor samo prividno štedi vreme i smanjuje

432

svoje obaveze, a dugoročno może da izgubi kontakt sa projektom i poveća mogućnost donošenja odluka koje nisu u njegovom interesu.

Dobijanje urbanisti čke saglasnosti

Urbanistička saglasnost je, zbog svog značaja, posebno sagledana. Ona je "prva među jednakima", kada se ima u vidu veliki broj ustanova i autoriteta kojima je investitor prinuđen da se obrati za dobijanje saglasnosti pre početka gradnje. Urbanistička saglasnost potvrđuje usklađenost tehničke dokumentacije sa urbanističko-tehničkim uslovima. Da bi se dobila saglasnost, tehnička dokumentacija treba da bude ispravno urađena, pripremljena i opremljena i propisno upakovana u određenu vrstu korica (fascikli) sa pečatom projektanta na koricama i potpisima i pečatima investitora i to na mestima kako je to zakonom i propisima utvrđeno.

Uz tehničku dokumentaciju za objekat, za dobijanje urbanističke saglasnosti treba priložiti i sve glavne projekte sekundarne infrastrukture koji su ponekad rađeni u isto vreme kada i tehnička dokumentacija za objekte. Ovakva procedura se toleriše, mada je povoljnije da se pre slanja tehničke dokumentacije za objekat na dobijanje urbanističke saglasnosti dobiju urbanističke saglasnosti na glavne projekte sekundarne infrastrukture, kao i dozvola za izgradnju sekundarne infrastrukture. U Beogradu je čest, a i poželjan slučaj da su projekti infrastrukture ranije urađeni, dobijena urbanistička saglasnost i dozvola za izgradnju objekta, a sekundarna infrastruktura već izgrađena ili je početo sa njenom izgradnjom.

Pošto je napomenuto da je za dobijanje urbanističke saglasnosti potrebno priložiti i glavni projekat sekundarne infrastrukture, potrebno je reći nešto i o sadržaju tog projekta. Glavni projekat sekundarne infrastrukture sadrži:

- glavni projekat uređenja terena sa internim saobraćajnicama i prilazima, slobodnim i zelenim površinama, odvodnjavanjem, hidrološkom mrežom;

- glavni projekat kišne i fekalne kanalizacije;

- glavni projekat drenaže;

- glavni projekat za regulisanje otpadnih voda i zaštitu objekta od voda za vreme izgradnje objekta, pa sve do početka korišćenja objekta;

- glavni projekat vodovoda, protivpožarne i ulične hidrantske mreže;

- glavni projekat PTT mreže;

- glavni projekat visokonaponske i niskonaponske mreže;

- glavni projekat spoljne rasvete;

- glavni projekat toplovoda;

- glavni projekat gasovoda;

- glavni projekat drugih instalacija, ako su predviđene;

- glavni projekat kablovske televizije;

- glavni projekat sanacije terena i nasipanja. Ovaj projekat se radi i pre izrade glavnih projekata sekundarne infrastrukture i veoma često služi za davanje uslova

433

za izradu i projekata objekata i projekata sekundarne infrastrukture. Ove projekte rade specijalizovana preduzeća i to ili za investitora ili za opštinu.

Da bi se dobila dozvola za gradnju neophodno je, dakle, da postoje glavni projekti sekundarne infrastrukture i samog objekta i njihovo kompletiranje je u nadležnosti investitora (korisnika lokacije). Što se tiče primarne infrastrukture (glavni kolektori, vodovi, centrale i stanice), ona spada u nadležnost grada i njena izgradnja se finansira iz naknada za zemljište koje se uplaćuju za izgradnju. (O naknadama za zemljište i uopšte o obezbeđenju zemljišta/lokacije bilo je reči u jednoj od početnih faza procedure).

Ponekad je neophodno da investitor za "svoju" lokaciju uradi i određene glavne projekte primarne infrastrukture, ukoliko ona nije u dovoljnoj meri izgrađena na lokaciji ili ukoliko su potrebne određene korekcije. Ti eventualno potrebni glavni projekti primarne infrastrukture rade se i šalju na dobijanje svih saglasnosti, urbanističke saglasnosti i dobijanje dozvole za izgradnju i to pre završetka tehničke dokumentacije sekundarne infrastrukture i objekta. Glavni projekti primarne infrastrukture, čija izrada ponekad pada na teret investitora su:

- projekat rekonstrukcije primarne infrakstrukture ili delova primarne infrakstrukture (ulice, slobodne i zelene površine, vodovod, kišna i fekalna kanalizacija, PTT mreža, nisko i visoko naponska mreža, spoljno osvetljenje, toplovod, gasovodi ili neke druge vrste razvoda, kablovska televizija, pruge i koloseci, primarni izvori energije, ...);

- projekti izmeštanja pojedinih delova primarne infrastrukture;

- projekti privremenih rešenja primarne infrastrukture do izrade projekata i izvođenja konačnih rešenja;

- projekti primarnih izvora energije: toplane, trafo stanice, PTT centrale, plinske ili gasne stanice, TV stanice za satelitsku televiziju itd...

Zahtev za dobijanje urbanističke saglasnosti na tehničku dokumentaciju zvanično podnosi investitor, a u svim poslovima oko dobijanja saglasnosti obavezno je asistiranje projektanata koji su dokumentaciju uradili.

Posle podnošenja zahteva za dobijanje urbanističke saglasnosti nadležna opština određuje veličinu takse koja se plaća, izrażenu u procentima od vrednosti radova u projektantskim predračunima, s tim što taj iznos ne sme biti veći od iznosa koji propisuje Gradska Skupština. Osnova za visinu plaćanja je zbirna rekapitulacija svih predračuna iz tehničke dokumentacije. Projektant i investitor ovu rekapitulaciju, precizno urađenu i overenu, prilažu uz tehničku dokumentaciju.

U praksi nije redak slučaj da se, istovremeno uz zahtev za dobijanje urbanističke saglasnosti, podnosi i zahtev za dobijanje dozvole za izgradnju. O dobijanju dozvole (odobrenja) za izgradnju ili građevinske dozvole više ćemo reći u sledećem poglavlju.

434

Pribavljanje gra đevinske dozvole

Dobijanje dozvole (odobrenja) za gradnju je u Jugoslaviji regulisano Zakonom o izgradnji objekata. Dozvolu za gradnju izdaje opštinski organ uprave nadležan za poslove građevinarstva, a izuzetno to odobrenje izdaje nadležni republički organ i to za objekte od drżavnog značaja, kao što su: brane, nuklearke, naftovodi i gasovodi, industrijski objekti, hidro i termoelektrane, objekti vodosnabdevanja, magistralni i regionalni putevi, aerodromi, železničke pruge, objekti u oblasti sistema veza, brodske prevodnice, plovni kanali, pristaništa, stadioni, silosi, nepokretna kulturna dobra od velikog značaja, objekti u nacionalnom parku. Odobrenje za gradnju nije potrebno ako se objekat izvodi radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, u slučaju rata ili neposredne ratne opasnosti i takav objekat može postati stalan po prestanku opasnosti zbog kojih je izveden, ako investitor naknadno dobije odobrenje.

Zakon o izgradnji objekata određuje i vek trajanja odobrenja - ne kraći od šest meseci ni duži od godinu dana. Ukoliko investitor ne započne izgradnju objekta u ovom roku, odobrenje prestaje da važi.

Za dobijane dozvole za izgradnju nadleżnom organu se dostavlja kompletna tehnička dokumentacija. Treba da budu priložene i urbanističke saglasnosti za projekat objekta, projekti sekundarne infrastrukture i primarne infrastrukture koja je obuhvaćena uslovima za uređenje prostora, kao i dozvole za izgradnju infrastrukture. Svi projekti treba da su zapečaćeni i potpisani od strane investitora. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole plaćaju se komunalne i administrativne takse.

Postoji mogućnost da trafo stanica, podstanica ili drugi izvori energije i priključci za objekat budu predviđeni u drugom objektu, a ne u onome ili uz onaj objekat za koji se traži dozvola za izgradnju, a može da se desi i da to bude potpuno izdvojen objekat van granica DUP-a. U tom slučaju, za te objekte već mora da je urađena tehnička dokumentacija i dobijena dozvola za izgradnju i ti objekti moraju da se izvedu u vreme izgradnje ili pre početka izgradnje objekta za koji se traži dozvola za izgradnju.

Izrada upita i priprema za ustupanje radova

Ustupanje radova, kao što je poznato, može se sprovesti direktnom pogodbom ili licitacijom (pozivnom i javnom), što je prihvaćeno i u Zakonu o izgradnji objekata (“Sl. glasnik RS”, br. 44/95 i 24/96). U praksi najviše primenjivan, pa čak i preporučljiv način za ustupanje radova, je licitacija. Da bi se sprovela licitacija, neophodno je da se izradi stručni materijal - licitacioni elaborat ili upit na osnovu koga će potencijalni izvođači dostaviti svoje ponude.

Mogućnost za formiranje licitacionog elaborata za ustupanje, a time i izvršenje radova, stiče se na osnovu prethodno urađene tehničke dokumentacije (idejnog rešenja, idejnog projekta ili glavnog projekta), odnosno prikupljanja svih potrebnih i relavantnih uslova i saglasnosti prema postojećim zakonima, tehničkim propisima i upustvima.

435

Veoma je poželjno da se svi tehnički detalji u potpunosti definišu pre konačnog završetka izrade upita. Drugim rečima, za standardne projekte u gradskim uslovima (izgradnja stambenih i poslovnih objekata) čija veličina nije ekstremna, važi sledeće:

- strategija paralelnog izvođenja i projektovanja radova se u urbanim uslovima ne preporučuje posebno, osim u hitnim i specifičnim slučajevima. Procedura izgradnje objekata u gradovima sama po sebi traje dugo, pa je mnogo bolje da se uštede na vremenu potraže, na primer, u fazi rešavanja imovinsko-pravnih odnosa ili na račun efikasnijeg obezbeđenja uslova za projektovanje;

- uobičajen je postupak formiranja upita koji se zasniva na tenderu, dakle na sagledanim tehničkim rešenjima i definisanom obimu radova. U načelu se za standardne projekte izbegava upit po funkcionalnim parametrima, jer se za investitora pokazuje povoljnijom situacija da u procesu projektovanja sam reši dileme i izvođaču iskaže jasan zadatak;

- zato što se radi o standardnim tehnologijama izgradnje, preporučljivo je da se izvođač bira na osnovu nekoliko kvalitetnih ponuda, dakle ili javnom ili pozivnom licitacijom. Obično je nepotrebno, i sa stanovišta koštanja neizvesno, ugovaranje direktnom pogodbom sa unapred određenim izvođačem.

Čitalac se upućuje da detaljnije prouči poslove vezano za pripremu upita i ponude (poglavlje V), kao i primer prikazan u poglavlju 6.4.2 (Obrazac ponude i posebni uslovi za ustupanje izvođenja radova na izgradnji poslovnog objekta u gradskim uslovima).

Izbor izvo đača i ugovaranje radova

Pri izboru izvođača, odnosno ostalih učesnika u investicionom projektu, uslovi za izbor su definisani upitom investitora. Značajniji mogući kriterijumi za izbor najpovoljnijeg ponuđača su:

- ponuđena ukupna cena; - rezultati poslovanja prema završnom računu; - ponuđeni garantni period; - sposobnost za izvođenje navedenih radova (stručni kadar i mehanizacija); - kraći rok izvođenja radova u odnosu na date uslove; - kvalitet i ozbiljnost obrade ponude; - ponuđena tehnološka unapređenja; - ponuđena dugoročna saradnja (izrada dela projektne dokumentacije, ustupanje

slobodnih stanova za raseljavanje i sl); - kvalitet predloženog sistema upravljanja projektom sa stanovišta izvođača.

Ponude izvođača se obično dostavljaju u pismenom obliku (zapečaćene), a otvaranje i izbor je u skladu sa najavljenim kriterijumima investitora.

Faza ugovaranja rezultira zaključivanjem ugovora između investitora i izvođača. Svaka od ugovornih strana preuzima određene obaveze, a jasno se definišu predmet ugovora i cena, kao i ostale ugovorne odredbe (kvalitet, rokovi, način kontrole itd). O zaključivanju ugovora o građenju vidi detaljnije u poglavlju VI (Faza ugovaranja).

436

Izvođenje radova i nadzor nad izvo đenjem

Tokom izvođenja radova izvođač i investitor se ponašaju u skladu sa potpisanim ugovorom. Detaljnije o ovoj fazi realizacije investicionog projekta pogledaj u poglavlju VIII (Realizacija posla na gradilištu).

Tehnički pregled izvedenih radova i izdavanje upotrebne d ozvole

Zakon o izgradnji objekata određuje da se objekat može koristiti kada se pribavi odobrenje za upotrebu. U određenim slučajevima zahteva se i probni rad ili druga ispitivanja u cilju utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu.

Investitor u zakonskom roku podnosi zahtev za izdavanje odobrenja za upotrebu istom organu uprave koji je izdao odobrenje za gradnju. U principu, minimalni uslovi koje mora da ispuni objekat da bi se izdala dozvola za upotrebu su:

- da može da se koristi saglasno svojoj nameni i ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu;

- da je bezbedan od požara;

- da je izgrađen u skladu sa tehničkom dokumentacijom;

- da je izvršeno geodetsko snimanje objekta;

- da su ispunjeni drugi uslovi propisani zakonom.

Izdavanju upotrebne dozvole prethodi tehnički pregled. Tehnički pregled obuhvata pregled građevinsko-zanatskih radova, instalacija, opreme, postrojenja, uređaja i uređenje terena oko objekta. To radi stručna komisija organa uprave na zahtev investitora, koji i snosi troškove pregleda.

Kona čni obra čun izvedenih radova

Po pribavljenom odobrenju za upotrebu objekta, po pravilu, predstoji izrada konačnog obračuna između investitora i izvođača i faza konačne naplate radova (vidi detaljnije u poglavlju IX).

Zaklju čak

Posle svih obavljenih razmatranja generalni zaključak bi trebalo da bude jasan: gradnja u gradskim uslovima ni izbliza ne obuhvata samo ono što se smatra "gradnjom u užem smislu", tj. projektovanje i izvođenje radova na gradilištu. Komplikovanost procedure pripreme projekata u gradskim uslovima posledica je brojnih ograničenja u koja se ubrajaju poštovanje usvojene urbanističke koncepcije, rešavanje imovinsko-pravnih problema, uklapanje u zemljišnu politiku grada, poštovanje ograničenja koje propisuju komunalne organizacije itd. Zbog toga je prikazani primer i odabran kao ilustracija u poglavlju koje se u celini bavi pripremom realizacije posla.

Budući da je investicija dugotrajan i kompleksan poduhvat, cilj prilikom definisanja opisane procedure bio je da se:

437

- omogući sagledavanje tehničke, ekonomske i pravne povezanosti istog problema koji se javlja u različitim aktivnostima;

- prouče mogućnosti paralelnog izvršavanja pojedinih aktivnosti;

- olakša kvalitetna priprema i izvršavanje svake pojedinačne aktivnosti kako ne bi došlo do poremećaja u izvršavanju narednih aktivnosti.

Może se dati i preporuka svakom investitoru koji namerava da gradi u gradskim uslovima da dobro sagleda sve proceduralne poslove koji mu predstoje i, prema tome, realno oceni finansijske, vremenske i kadrovske potrebe za realizaciju projekta. Na taj način će krajnji korisnici budućeg stambenog i poslovnog prostora u gradu biti bolje i realnije obavešteni o uslovima pod kojima ulažu svoj novac.

Documents

izrada projektne dookumentaacije.pdf