1

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU

- ZARADA -JPM Janković Popović Mitić

Avgust 2014. godine

Obračun i isplata zarada Relevantni propisi:

Zakon o radu

Posebni zakoni (Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i dr.)

Opšti akt (Kolektivni ugovor / Pravilnik o radu)

Ugovor o radu

Zarada = Plata

2

Ugovor o radu Obavezni elementi ugovora o radu koji se tiču zarade i drugih novčanih

davanja su:1) Novčani iznos osnovne zarade (bruto zarada) na dan zaključenja ugovora

o radu;2) Elementi za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i

druga primanja zaposlenog;3) Rokovi za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo

Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente navedene pod tačkom 2) i 3) ukoliko su oni utvrđeni zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru o radu mora biti naznačen akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

3

Rad jednake vrednosti Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom,

opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Drugačije je definisan rad jednake vrednosti:

„POD RADOM JEDNAKE VREDNOSTI PODRAZUMEVA SE RAD ZA KOJI SE ZAHTEVA ISTI STEPEN STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANJA, ZNANJA I SPOSOBNOSTI, U KOME JE OSTVAREN JEDNAK RADNI DOPRINOS UZ JEDNAKU ODGOVORNOST.“

Odluka poslodavca, ili čak i sporazum sa zaposlenim, koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana – ništavi su.

U slučaju povrede prava zaposlenog da se njegov rad jednake vrednosti jednako vrednuje kao i rad drugog zaposlenog, zaposleni ima pravo na naknadu štete.

4

Šta smatra zaradom Zarada iz člana 104. stav 1. sastoji se od :

Zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

5

Šta se ne smatra zaradom• Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada;• Dnevnice za službeni put u inostranstvo;• Naknada troškova i prevoza na službeni put u zemlji i inostranstvu;• Smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ukoliko zaposlenom nisu obezbeđeni smeštaj i

ishrana;• Naknada za korišćenje službenog automobila u službene svrhe;• Otpremnina pri odlasku u penziju ili u slučaju tehnološkog viška;• Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice zaposlenog;• Naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalanog oboljenja;• Poklon deci zaposlenog do 15 godina života za Božić i Novu Godinu, do neoporezivog iznosa;• Premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje;• Kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i

hirurških intervencija;• Jubilarna nagrada;• Solidarna pomoć;• Učešće zaposlenog u dobiti;• Naknada troškova za upotrebu sredstava za rad i drugih troškova rada.

6

Uvećana zarada

Smenski rad više ne predstavlja osnov za uvećanje zarade.

Minuli rad obračunava se samo za godine staža provedene na radu kod poslodavca, odnosno poslodavca prethodnika, te sa poslodavcem povezanih lica.

7

Minimalna zarada 18.07.2014 - utvrđena minimalna cena rada po satu

(„Sl. Glasnik RS“ , br. 74/2014)

Važiće za period od 29.07.2014. - 31.12.2014. godine

Minimalna zarada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period jul - decembar 2014. godine, iznosi RSD 115,00 („neto“) po radnom času

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.

8

Minimalna zarada Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno

na radu. Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu

sa Zakonom o radu, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu, na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.

Osnovica za obračun uvećane zarade je zarada zaposlenog.

9

Minimalna cena rada Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog

za teritoriju Republike Srbije . Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 (petnaest) dana od

dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u narednih 15 (petnaest) dana.

Čl. 112 ZOR – nudi novo rešenje za utvrđivanje minimalne cene rada – i propisuje da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od:

• egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe,

• kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada,• stope rasta bdp,• kretanje potrošačkih cena,• kretanje produktivnosti i• kretanje prosečne zarade u RS.

10

Naknada zarade Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u sledećim slučajevima:

1. Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan;2. Godišnjeg odmora;3. Plaćenog odsustva;4. Vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa; (Poslodavac – p. na

refundaciju)5. Privremene sprečenosti za rad do 30 (trideset) dana;6. Prekid rada bez krivice zaposlenog;7. U drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom.

Naknada zarade se obračunava u visini prosečne zarade u prethodnih 12 (dvanaest) meseci (ranije rešenje - 3 (tri) meseca).

11

Naknada troškova Dolazak i odlazak sa rada: Postoji mogućnost da poslodavac naknadu za prevoz obezbedi

tako što će zaposlenima obezbediti prevoz.

Ishrana tokom rada (topli obrok): Ostavljena je mogućnost poslodavcu da ishranu u toku rada uredi i na drugi način osim novčanim davanjima (npr.organizovanje cattering-a za zaposlene), ali visina troškova svejedno mora biti adekvatno izražena u novcu.

Naknada za službena putovanja u inostranstvo: Ukinuta je obaveza poštovanja odredbi Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika za službena putovanja u inostranstvo.

Uvedena je odredba da se promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu neće smatrati relevantnom za uvećanje prava zaposlenog po osnovu naknade na ime naknade troškova prevoza zaposlenom.

NIJE IZMENJENA NAKNADA TROŠKOVA ZA: Vreme provedeno na službenom putu u zemlji; Regres za korišćenje godišnjeg odmora

12

Obračun zarade Uvedena je mogućnost da se obračun zarade i naknade zarade

zaposlenom dostavi u elektronskoj formi.

Obračun zarade i naknade zarade predstavlja izvršnu ispravu, a zaposleni ima mogućnost da osporava zakonitosti navedenog obračuna pred nadležnim sudom.

Sadržaj obračuna zarade propisuje nadležni ministar u formi Pravilnika o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade, za čije donošenje je predviđen rok od 30 dana od dana stupanja na snagu Izmena i dopuna Zakona o radu – danas - 29.08.2014. godine.

13

Otpremnina Visina otpremnine se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim da ne

može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca (+ poslodavčevih prethodnika ili sa poslodavcem povezanih lica) kod koga zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu.

Visina otpremnine računa se za:1. Vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca;2. Vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju

statusne promene i promene poslodavca;3. Vreme provedeno kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom

(ZPD).

Promena vlasništva nad kapitalom ne smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu.

14

Opštim aktom ili ugovorom o radu poslodavac ne može da utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda utvrđenog Zakonom o radu –

- takva odredba smatrala bi se direktno suprotnom Zakonu o radu;

Zašto? – Jer Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Poslodavac je dužan da u slučaju otkaza ugovora o radu po osnovu viška isplati zaposlenom otpremninu u minimalnoj visini u skladu sa Zakonom o radu.

Otpremnina prilikom odlaska u penziju

Poslodavac je dužan da zaposlenom pri odlasku u penziju isplati najmanje 2 (dve) prosečne zarade (do izmena je postojala obaveza isplate 3 (tri) prosečne zarade).

15

VAŠA PITANJA?

Hvala na pažnji!