Izborna Skupština Saveza organizacija bubrežnih invalida

Broj 35/godina XVI/novrmbar 2014./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org

Izborna Skupština Savezaorganizacija bubrežnih invalida

Republike Srbije,14.09.2014. godine - Bor

IMPRESSUM

SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE

21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866

Žiro račun: 340-2437-88

Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković

Glavni i odgovorni urednik:Iris Peregi Kopčanski

Stručni saradnici:Puk.prof.dr Zoran Kovačevićdr Jelica Alargić - KCVdr sci. med. Vasilije Tomanoski - načelnik specijalne bolnice zadijalizu “Fresenius Medical Care”

Foto-video prilozi:Tomek Bela

Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866

[email protected]

Tiraž – 2.500 primeraka

Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]

Lektor:Nada Abramović

Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF ,Petrovaradin, Vladana Desnice 13

List izlazi četiri puta godišnjei besplatan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.

List je upisan u registar Ministarstvaza pravosuđe i lokalnu samoupravupod brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.

Na osnovu mišljenja Ministarstva zaNauku, tehnologiju i razvoj broj413-00-281/2002-01 od19.06.2002. godine.Ovaj časopis je oslobođen plaćanjaporeza, jer je „publikacijaod posebnog interesa za nauku“.

PIB: 100454425

4.5.

7.

9.

10.

13.

16.17.18.19.20.21.22.23.

24.25.

26.

27.

PAZI GLEDA SEMOGUĆE HRONIČNEKOMPLIKACIJE DIJABETESARANO OTKRIVANJE I LEČENJEKOMPLIKACIJA ŠEČERNEBOLESTI NA OKUDONACIJA I TRANSPLANTACIJAORGANATRANSPLANTACIJA ORGANASA ETIČKOG ASPEKTA (III)OD SREMSKE MITROVICEPREKO LOZNICE I BORAPUNO OBAVEZA I IZAZOVAEVROPSKI DAN DONACIJE ORGANAPARATIROIDNE ŽLEZDEŠTA JE OSTEOPOROZA?TRANSPLANTACIJA BUBREGABORBA, USPEH I UPORNOSTSVE JE SA RAZLOGOM...

SRBIJO POKRENI SEBAZA PODATAKA O OSOBAMASA INVALIDITETOM

BESPLATAN PROLAZ AUTOPUTEVIMA SRBIJE

KAKO DO INVALIDSKEPOKAZNE KARTICE ZABESPLATNO PARKIRANJE

INVALIDITET I ZAKONSKAREGULATIVA

Broj 35/novembar 2014.

PRIJATELJI SAVEZA:

Ministarstvo za rad,

zapošljavanje,boračka i soci-jalna pitanja

Pokrajinski sekretarijat za

zdravstvo,socijalnupolitiku

i demografiju

Dragi prijatelji,

Posebna nam je čast da će od ovog broja uređivačka politika časopisa «Nefro» biti jedinstvena i u interesu oba naša Saveza, odnosno u interesu svih naših članova sa teritorije Repu-blike Srbije.

Ojačavanjem aktivnosti, saradnje i animacijom naših pacijenata da se uključe u aktivnosti Saveza, kao pomoći koju ćemo pružati na osni-vanju novih Udruženja, ojačaćemo zajedništvo, volju i nadu u lepšu budućnost.

Udruženi, na putu jedinstvenog cilja, a to je borba za kvalitetniji i duži život, uspećemo samo ako se zajednički i jedinstveno izborimo za primenu svih standarda i protokola u istom obimu i kvalitetu na čitavoj teritoriji naše zemlje. Naše aktivnosti će sada biti ojačane i kadrovski i organizaciono, tako da ćemo se u narednom periodu mnogo agresivnije upuštati u borbu za zaštitu prava i interesa bubrežnih invalida Republike Srbije. Takođe ćemo doprinositi afirmaciji svih pozitivnih aktivnosti državnih organa kako na polju podizanja svesti građana, tako i podrškama nacionalnim kampa-njama vezanim za promocije, donatorstva i transplanta-cija, uz aktivno učešće naših predstavnika u svim aktiv-nostima na promeni i kvalitetnijem nivou standarda na dijalizi kao i aktivnoj podršci i primeni svih protokola vezanih kako za mere prevencije lečenja tako i za same postupke dijaliza i svih aktivnosti vezanih za postupke donatorstva i transplanatacije.

U tom kontekstu očekujemo da ćemo se udruženi i jed-nistveni pred državnim organima pojavljivati kao ravno-pravni partneri i biti kreativna korektivna demokratska svest civilnog društva u koje nas je Zakon o udruženjima svrstao kao Udruženja NVO.

Dragi prijatelji,

Obraćam Vam se u ime novoizabranog rukovodstva Saveza organizacija bubrež-nih invalida Republike Srbije.

Naša želja je da uradimo sve što možemo da nam svima bude bolje.

Planiramo da poboljšamo edukaciju svih bubrežnih bolesnika, njihovih najbli-žih i svih zainteresovanih. Za dobru dijalizu i dobro zdravlje vrlo je bitno poznavanje šta se ne sme a šta se sme.

Nameravamo da se borimo za po-boljšanje pravilnika, protokola i sve-ga što reguliše lečenje bubrežnih in-valida i njihovo sprovođenje u praksi.

Pokušaćemo da aktiviramo rad postojećih udruženja bubrež-nih invalida i da pomognemo da se osnuju udruženja tamo gde do sada nisu postojala. Tek sa aktivnim Savezom i aktivnim udruženjima možemo očekivati poboljšanja na svim poljima.

U toku je izrada bloga i stranice na Twitteru. U Saradnji sa Savezom bubrežnih invalida Vojvodine nastavićemo saradnju u časopisu Nefro sa željom da časopis preraste u časopis inva-lida iz cele Srbije. Časopis Nefro je vrlo važan za edukaciju i informisanje bubrežnih invalida.

Dogovorili smo predavanja na svim nivoima. Na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu počinjemo seriju predava-nja o dijalizi i transplantaciji. Za sada je dogovoreno jedno predavanje o dijalizi u novembru, o čemu ćemo naša udruže-nja blagovremeno obavestiti putem mejla. Predavanja će držati vrhunski stručnjaci. Nadamo se da ćemo tu seriju predavanja nastaviti i u 2015. godini. Osim Beograda planiramo predava-nja u svim centrima.

Nastavićemo saradnju sa Republičkim Fondom za zdravstve-no osiguranje sa željom da poboljšamo pravilnike o dijalizi i protokole o lečenju. Pokušaćemo da Ministarstvo zdravlja do-bije koordinatora za dijalizu i da to bude vrhunski stručnjak koji se bavi dijalizom i eventualno neki od predstavnika Saveza. Savez će se mnogo aktivnije uključiti u projektne aktivno-sti i registraviju novih udruženja nateritiriji naše Re-publike, a takođe ćemo zajedno sa Savezom bubrež-nih invalida Vojvodine pokušati da uspostavimo mnogo čvršću i plodotvorniju saradnju sa svim državnim organima, a prvenstveno sa Ministar-stvom zdravlja RS, RFZO i Ministarstvom za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja.

Trudićemo se da Savez bude aktivniji i da sva postojeća udruženja više rade po svim pitanjima, a da se u mestima gde ne postoje formiraju nova udruženja. Savez ne može ništa da ura-di bez podrške Saveza bubrežnih invalida Vojvodine i pojedinačnih udruženja. Ve-rujem da će dva Saveza sarađivati i više i bolje. Za svu pomoć oko for-miranja novih udruženja ili pomoć u radu molimo vas da se obratite na email Saveza organizacija bu-brežnih invalida Republike Srbije: [email protected].

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalidaVojvodine

Ljubinko Todorović,Predsednik Saveza

organizacija bubrežnih invalida

Republike Srbije

Informacije o svim aktivnostima naših Saveza možete dobiti posetom naših fejsbuk stranica: „Savez orga-nizacija bubrežnih invalida Republi-ke Srbije”, „Udruženje bubrežnih

invalida Subotica”, putem pre-traživača na jutjubu „Savez i udruženje bubrežnih in-valida” i preko

www.ns-nefro.org i sobirs2014.wordpress.com

Dobrojutro

Srbijo!

4 5

NOVEMBAR 2014 NOVEMBAR 2014

Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg

Vrste dijaliza

Šta je dnevna bolnica?

„Bubrežna dijeta“

Značaj užine tokom dijalize

Čiji je moj mesečni nalaz krvi?

Pravo na invalidsku penziju

Pravo na tuđu negu i pomoć

Pravo na socijalni dodatak

Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?

Specifični vidovi diskriminacije

Ja i s

port

ske a

ktiv

nost

iKa

ko do

kućn

e dija

lize?

Hepa

titis

Dijabetes i

ja

Kako do donorske kartic

e?

Participacija i učešće

Subvencija na pretplatu za TV

Energetski zaštićeni kupac

Lista lekovaBesplatno parkiranje

Želim na more... Kako?

Pravo na rehabilitacijuPravo na život

Lista za kadaveričnu transplantaciju

ŽIVOTNI RULET

069/712 547: 069/712 557: 069/712 535

Smatrajući da jasna i razumljiva informacija pred-stavlja veliku pomoć u prevazilaženju teške i stresne

situacije kada je potrebno krenuti na program He-modijalize, ovom prilikom želimo da ukažemo

na osnovna obeležja hronične bubrežne slabo-sti. Jer, to je jedan od načina da se sami pa-cijenti, ali i članovi njihovih porodica lakše prilagode novonastaloj situaciji.

Na ovaj način želimo da utičemo i na celu društvenu zajednicu da se o ovoj teš-koj, podmukloj bolesti mnogo ozbiljnije deluje preventivno, preko primarnih zdravstvenih institucija, a u dogledno vreme da se uvede i skrining, koji tre-nutno u Srbiji ne postoji.

Uređivački odbor

Šećerna bolest, kao hronična bolest, tokom svoje evolucije dovodi do razvoja hroničnih mikro i makrovaskularnih komplikacija. Hronične komplikacije utiču na kvalitet života dijabetesnih bolesnika i značajno povećevaju smrt-nost ove populacije. Dijabetesna retino-patija je najčešći uzrok slepila, dok oko 50% bolesnika na hemodijalizi čine dijabetesni bolesnici. Dijabetsna poli-neuropatija je najčešći uzrok netraumat-skih amputacija donjih ekstremiteta, dok su kardio i cerebrovaskualrne bolesti 2 do 4 puta češće kod dijabetesnih bole-snika. Najčešći uzrok hospitalizacije su upravo hronične komplikacije šećerne bolesti, koje čine i najveći deo troškova lečenja dijabetesnih bolesnika.

Da bi se rizik od komplikacija sveo na minimum neophodno je dijagnozu, posebno tipa 2 šećerne bolesti, postavi-ti na vreme, upravo zbog dugog asimp-tomatskog toka. Na vreme krenuti sa lečenjem, postići što bolju kontrolu glikemije, krvnog pritiska, lipida ali i drugih faktora rizika (gojaznost, pušenje, itd). U cilju pravovremene dijagnostike hroničnih komplikacija i njihovog daljeg praćenja date su jasne preporuke mnogih

dijabetoloških asocijacija i nacionalnih vodiča, o čemu će biti govora u ovom tekstu.

Kardiovaskularne bolesti Glavni uzrok morbiditeta i mortalite-

ta kod dijabetesnih bolesniika (2-4 puta češće) su kardiovaskularne bolesti. Di-jabetes je nezavisni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, ali i druga stanja koja su udružena sa dijabetesom, kao što su hipertenzija, poremećaj me-tabolizma masti, gojaznost.

Arterijska hipertenzija se jav-lja kod bolesnika sa tipom 2 dijabetesa kao deo metaboličkog sindroma, udru-žena sa ostalim kardiometaboličkim riziko faktorima, dok se u tipu 1 di-jabetesa najčešće javlja sa pojavom nefropatije. Hipertenzija je značajna u nastanku i progresiji kardiovaskularnih i mikrovaskularnih komplikacija. Zbog toga postoje jasne preporuke za skri-ning i dijagnozu:

● Meriti krvni pritisak bolesniku pri svakoj kontroli kod lekara ● Ako bolesnik ima sistolni krvni pritisak: ≥130 mmHg ili dijastolni pritisak ≥80 mmHg potvrditi u odvojenim merenjima u dva uzastopna dana ● Ponovljeni sistolni krvni pritisak ≥130 mmHg ili dijastolni krvni pritisak ≥80 potvrđuje dijagnozu hipertenzije ● Sistolni krvni pritisak <130 mmHg je adekvatan za većinu bolesnika sa dijabetesom ● Dijastolni krvni pritisak <80 mmHg ● Cilj individualno prilagoditi u zavisnosti od pratećih komorbiditeta i odgovora na medikamentoznu terapiju (više / niže vrednosti sistolnog pritiska)

Preporuke za dijagnostiku i praćenjePiše: doc dr Milena Mitrović

Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, KCV

Poremećaj metabolizma lipida Često udružen sa tipom 2 dijabetesa

kao deo metaboličkog sindroma je po-remećaj metabolizma lipida, dok se kod bolesnika sa tipom 1 dijabetesa uglav-nom javlja sa pojavom nefropatije, ili u stanjima loše glikoregulacije. Kod svih odraslih bolesnika sa dijabetesom pre-poručuje se:

● Određivanje lipidskog statusa bar jednom godišnje● Određivanje lipidskog statusa na 2 godine - Kod adultnih bolesnika sa malim rizikom (LDL hol < 2,6 mmol/l, HDL hol >1,3 mmol/l i trigliceridi <1,7 mmol/l

Kod dijabetsnih bolesnika bez kardi-ovaskularnih bolesti primarni cilj je LDL holesterol <2.6 mmol/l a kod dijabete-snih bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima LDL holesterol <1.8 mmol/l. Ako cilj nije postignut na max tolerisanoj dozi statina: zadovoljavajućim se smatra redukcija LDL ~30–40% u odnosu na bazalne vrednosti Ciljne vrednosti tri-gliceridi <1.7 mmol/l, HDL cholesterol >1.0 mmol/l kod muškaraca i >1.3 mmol/l kod žena.

Dijabetesna nefropatija Kod 20-40% dijabetesnih bolesnika

javlja se dijabetesna nefropatija i pred-stavlja vodeći uzrok hronične bubrežne insuficijencije. Perzistentna mikroalbu-minurija je najraniji znak nefropatije kod bolesnika sa tipom 1 i marker razvoja nefropatije kod tipa 2. Mikroal-buminurija je takođe i marker povećanog kardiovaskularnog rizika. Zbog toga se preporučuje kontrola mikroalbuminuri-je najmanje jednom godišnje

● Kod bolesnika sa tipom 1 DM posle 5 godina trajanja dijabetesa ● Kod bolesnika sa tipom 2 dijabetesa po postavljanju dijagnoze dijabetesa

Moguće hronične komplikacije dijabetesa

U Srbiji već godinama traje promo-cija donatorstva, zaveštanja organa i transplantacije. Traje borba da se objasni šta je donatorstvo, da se prevaziđu pre-drasude, traje borba za produžetak života. Ovo mora da bude konstantna akcija svih Kliničkih Centara, javnih

ustanova, medija, udruženja i pojedi-naca.

U seriji koja je počela sa emitovanjem na Prvoj Srpskoj Televiziji, „Urgentni centar” u III epizodi, 20.10.2014 godine, u jednoj od scena, nakon teške saobra-ćajne nesreće suprug ima mogućnost da odluči da li će pristati da organi njegove supruge budu donirani. U potpunom haosu u kom se čovek nalazi, sedeći u hodniku, očajan, prilazi mu doktor, čučne pored njega i kao usput pita ga da li je razmišljao o donaciji organa. To je kraj scene i priče o donaciji.

U uređenom sistemu, gde se promoci-ja donatorstva radi kontinuirano i sa pažnjom ovakva scena ne može da se dogodi. To je bila odlična prilika da se

veliki broj gledalaca upozna sa donator-stvom. Da se uvide prednosti transplan-tacije organa, da im se pokaže na primeru koliko je ta odluka humana. Ovo je mogao biti jadan od najboljih načina promocije donatorstva, ali je u ovom slučaju prilika propuštena. Ovakvim pristupom je načinjena veća šteta nego korist. Nedorečeno, neprofesionalno i površno, toliko da se stiče utisak da je pitanje donatorstva nešto usputno.

Ako je cilj zajednički, ako svi radimo na tome da povećamo broj donatora, broj transplantacija, onda se mora paziti na svaki detalj. Svaku reč, svaki događaj, na sve što može pozitivno, a pogotovo na ono što može negativno da utiče na promociju donatorstva i transplantacije.

Pazi, gleda se

SA STRUČNE STRANE

NAŠ KOMENTARRadoslav Jovičić

6 7


Kontrola kreatinina najmanje jednom godišnje kod svih bolesnika sa dijabe-tesom bez obzira na vrednost albuminu-rije, a u cilju procene bubrežne funkcije i stepena bubrežne insuficijencije

Da bi se postavila dijagnoza nefropa-tije potrebna su pozitivna dva od tri nalaza mikroalbuminurije u periodu od 4 do 6 meseci. Normalne vrednosti su do 30 mg/diurezi (24h), a patološki nalaz: mikroalbuminurija je od 30 do 300 mg/diurezi i makroalbuminurija preko 300 mg/diurezi.

Dijabetesna retinopatija – u cilju dijagnostike preporučuje se pregled oč-nog dna sa dilatiranom zenicom

● Odrasli i deca od 10 godina i starija sa tipom 1dijabetesa – Unutar 5 godina od dijagnoze bolesti● Bolesnici sa tipom 2 dijabetesa – Nakon postavljanja dijagnoze dijabetesa

Kod tipa 1 i tipa 2 preporučuju se redovne kontrole fundusa jednom godiš-nje. Kod urednog nalaza na fundusu manje česte kontrole svake 2-3 godine ako to oftalmolog preporuči. Češće kon-trole su potrebne ako se ustanovi progre-sija retinopatije, shodno preporuci oftal-mologa. Fotografisanje fundusa može da detektuje i početne oblike retinopatije – bolesnice sa preegzistentnim dijabetesom koje planiraju trudnoću ili je trudnoća dijagnostikovana zahtevaju kompletan oftalmološki pregled, procenu stanja retinopatije i rizika od progresije. Pregled ponoviti u i trimestru tudnoće, a dalji ritam kontrola zavisi od incijalnog nalaza i preporuke oftalmologa

Dijabetesna polineuropatija pred-stavlja jedu od najčešćih komplikacija dijabetesa. Sve osobe sa dijabetesom treba testirati na postojanje distalne simetrične polineuropatije odmah po dijagnozi, a zatim jednom godišnje ko-rišćenjem jednostavnih kliničkih meto-da. Elektrofiziološko ispitivanje retko je potrebno osim u situacijama kada je kliničko ispoljavanje atipično.

Skrining na znake i simptome kardi-ovaskularne autonomne neuropatije treba kod osoba sa tipom 2 dijabetesa

sprovesti odmah po dijagnozi, a kod osoba sa tipom 1,5 godina posle dija-gnoze. Obavezna kontrola u prvoj godini posle porođaja .

Svim osobama sa dijabetesom raditi detaljne godišnje preglede stopala kako bi se identifikovali faktori rizika za na-stanak ulkusa i amputacije. Ispitivanje uključuje: inspekciju, pipanje pusleva na stopalima, testiranje na gubitak pro-tektivnih senzacija (10 gramskim mo-nofilamentom) plus jednim od sledećih postupaka: vibracioni senzibilitet zvučnom viljuškom od 128 Hz, osetlji-vost na ubod, ispitivanje tetivnih reflek-sa ili utvrđivanje praga za vibracioni senzibilitet.

Svim osobama sa dijabetesom obez-bediti edukaciju o nezi stopala. Osobe koje puše, imaju gubitak protektivnog senzibiliteta i strukturne anomalije ili imaju anamnezu o ranijim komplikaci-jama na stopalima, treba uputiti speci-jalisti za stopala za dalju preventivnu negu i doživotno praćenje.

Početni skrining na perifernu vasku-larnu bolest podrazumeva anamnezu o klaudikacijama i ispitivanje perifernih pulseva. Razmotriti određivanje ABI (ancle-brachial index) – odnosa pritiska na nadlaktici i potkolenici jer mnoge

osobe koje imaju perifernu vaskularnu bolest nemaju tegobe. Osobe sa značaj-nim klaudikacijama (bolovi u listovima prilikom hodanja) ili pozitivnim ABI

uputiti na dalja vaskularna ispitivanja i razmotriti mogućnost terapije vežbanjem, medikamentima ili hiruškim pristupom.

Pridružene autoimune bolesti: Celijakija- Kod osoba sa tipom 1 dija-betesa potrebno je određivanje tkivne transglutaminaze ili anti-endomisial-nih antitela uz normalne nivoe IgA u serumu, po dijagnozi dijabetesa. Testi-ranje treba ponoviti ako dođe do zasto-ja u rastu, zastoja u telesnoj težini ili gubitku telesne težine ili ako postoje gastrointestinalni simptomi.

Autoimunu bolest štitaste žlezde ima 17-30% osoba sa tipom 1 dijabete-sa. Osobama sa tipom 1 dijabetesa, od-mah po dijagnozi, odrediti antitela na tiroidnu peroksidazu i tireoglobublin. Po metaboličkoj stabilizaciji odrediti TSH. Ako je normalan, ponavljati ana-lizu na 1-2 godine ili ako osoba ispolji simptome tireoidne disfunkcije, uveća-nje štitaste žlezde, ili ako postoji zastoj rasta. Ako je TSH abnormalan, odredi-ti i FT4. (preuzeto iz časopisa “EkoMed Plus”)

Doc.dr Vladimir ČanadanovićSpecijalista oftalmologije, Upravnik Klinike za očne bolesti

KC Vojvodine

Šećerna bolest (diabetes mellitus) pred-stavlja jednu od najčešćih metaboličkih bolesti. Bolest je hronična, doživotna, sve učestalija u populaciji, a hronične komplikacije, koje mogu zahvatiti prak-tično sva tkiva i organe, uzrokuju veliki morbiditet, invalidnost i mortalitet, pa ova bolest ima veliki socijalno-medicin-ski značaj.

Svetska zdravstvena organizacija pred-viđa da će broj obolelih od šećerne bolesti za 20 godina biti više nego ud-vostručen. Procenjuje se da će broj obo-lelih sa 171 miliona (2,8% populacije), koliko se procenjuje da je bilo 2000. godine, porasti na 366 miliona (4,4% populacije) do 2030. godine. Najvažni-ja demografska promena koja će uticati na ovaj porast je povećanje broja ljudi starijih od 65 godina prisutnih u ukupnoj populaciji. Ovakav trend će naročito pogoditi regije sa i onako starijom po-pulacijom, u koje spada i AP Vojvodina.

Razvijene zemlje pokazuju veću inci-dencu dijabetesa kod ljudi starijih od 65 godina, dok je za zemlje u razvoju ka-rakteristična najveće učestalost u radno-aktivnoj populaciji, od 45 do 64 godine. U zemljama u razvoju broj obolelih od šećerne bolesti pokazuje tendenciju porasta, zbog povećanja populacije u tim zemljama, ali i zbog procesa indu-stralizacije, urbanizacije i promene načina života. U periodu od 1995-2000. godine prevalenca obolelih od šećerne bolesti je porasla za 8,5% u razvijenim zemljama, a u zemljama u razvoju za 18% .

Broj obolelih od ove bolesti u AP Voj-vodini, nа osnovu podаtаkа Institutа „Dr

Milаn Jovаnović Bаtut“ je znаčаjno veći u odnosu nа ostаle delove zemlje. Sumirаjući podаtke iz svetske literаture, s obzirom na to dа ne postoje tаčni podаci zа AP Vojvodinu, incidencа

sekundаrnih komplikаcijа šećerne bolesti nа oku iznosi oko 40%.

Vodeće komplikаcije šećerne bolesti nа oku su: dijаbetesna retinopаtijа i dijаbetesna kаtаrаktа. Utvrđenа je i češćа incidencа glаukomа kod ovih bolesnikа.

Danas je dijabetesna retinopatija među vodećim uzročnicima stečenog slepila

kako u razvijenim zemljama (kod paci-jenata sa preko 65 godina života), tako i zemljama u razvoju (kod radno aktiv-nih ljudi starosti od 45 do 65 godina života) .

Dijabetesna retinopatija je jedna od najčešćih komplikacija, a javlja se kod 40% obolelih starijih od 40 godina života.

U sklopu dijabetesne retinopatije jedan od najranijih razloga koji dovodi do pada vidne oštrine je dijabetični makularni edem, a u krajnjoj fazi bolesti i razvoj proliferativne dijbetesne retinpatije.

Nаkon 5 godinа od otkrivаnjа šećerne bolesti, oko 25% pаcijenаtа imа promene nа očnom dnu, а nаkon 15 godinа čаk 80%.

Dijagnostika ranih komplikacija šećerne bolesti na oku je kompleksana i vrši se kombinacijom više dijagnostič-kih metoda.

Oftalmološkim pregledom očnog dna u indirektnoj slici (indirektna oftalmo-skopija), na biomikroskopu odnosno - špalt lampi, beskontaktno, korištenjem lupe od 90 ili 68D ili, kontaktnom metodom, uz pomoć panfundoskopa ili Goldmanovog stakla sa tri ogledala. Procena stepena promena zavisi od veštine i iskustva lekara, od saradnje pacijenta, mogućnosti midrijaze, stepena zamućenja medija i samog tipa edema makule.

Ovom metodom možemo u trodimen-zionoj slici videti edem, njegovu loka-lizaciju i prateće znake – propuštanja (mikroaneurizme, hemoralgije, tvrde i meke eksudate).

U zavisnosti od stepena promena na očnom dnu odlučuje se da li se pacijent

Rano otkrivanje i lečenjekomplikacija šećerne bolesti na oku

Očno dno (fundus kamera)

Dijabetesna retinopatija

SA STRUČNE STRANESA STRUČNE STRANE

8 9


samo prati, uz saradnju sa endokrinolo-gom koji reguliše šećernu bolest, ili se radi neka od preventivnih terapijskih procedura.

Rаno otkrivаnje i lаserski tretmаn predstаvljа osnovu zа prevenciju slepilа ili slаbovidosti, kаo komplikаcije šećerne bolesti nа oku.

U rаzvijenim zemljаmа svetа postoji jedan lаser nа 250.000 stаnovnikа, а u AP Vojvodini trenutno postoje sаmo tri (KCV, Sremska Mitrovica i Pаnčevo), što je dаleko od reаlnih potrebа.

U slučajevima odmakle dijabetesne retinopatije, kada je došlo do krvarenja ili ablacije retine, indikovana je hirurška intervencija – vitrektomija. Ova inter-vencija, pored iskusnog oftalmohirurga, zahteva i skupu hiruršku opremu.

Aparat za viterektomiju na Klinici za očne bolesti KC Vojvodine je tehnički zastareo i zbog čestih kvarova ima veoma ograničenu upotrebu. Nabavkom novog aparata Klinika će biti u moguć-nosti da adekvatno zbrinjava pacijente sa najtežim oblicima komplikacija šećerne bolesti na oku i tako značajno smanji broj pacijenata koji se upućuje na dalje lečenje u druge centre.

Broj ovih pacijenata je u porastu, s obzirom na to da se ova složena proce-dura lečenja u Pokrajini jedino radi u KC Vojvodine.

U prvoj fazi programa „Rano otkriva-nje i lečenje komplikacija šećerne bolesti na oku“, koji je započet krajem 2013. godine, organizovani su stručni sastanci između oftalmologa opštih bolnica na

Doc. dr med.Vladimir Čanadanović1. Latinović S, Čanadanović V, Babić N, Lješević Lj, Grković D, Žikić Z, Babović S, Davidović S, Barišić S, Karadžić J, Malešević M. Istraživanje kvaliteta života uslovljenog funkcijom vida – studija katarakte. Med Pregled 2007;LX(11-12):653-6562. Čanadanović V. Deĉija kata-rakta. In: Nikolić Lj, editor. Hi-rurgija katarakte. Beograd: Zavod za udžbenike; 2009; 123-1263. Čanadanović V, Bjelica D, Babović S, Bedov T, Babić N, Grković D. Otkrivanje i lečenje slabovidosti kod dece. Med Pregled 2011;(1-2):73-764. Čanadanović V, Bjelica D, Babović S, Bedov T, Babić N, Grković D. Otkrivanje i lečenje slabovidosti kod dece. Med Pregled 2011;(1-2):73-75. Vulić J, Čanadanović-Brunet J, Ćetković G, Tumbas V, Djilas S, Ćetojević-Simić D, Čanadano-vić V. Antioxidant and cell growth activities of beet root pomace extracts. Journal of functional foods 2012;4(3):670-6786. Radaković M, Ivetić V, Nau-mović N, Čanadanović V, Stankov B. Heterophoria and fusional convergence and diver-gence in preschool children. Med Glas (Zenica) 2012;9(2):293-87. Vulić J, Čebović T, Čanadano-vic V, Ćetkovic G, Đilas S, Čana-danovic-Brunet J Veličanski A, Cvetkovic D, Tumbas V Antiradi-cal, antimicrobial and cytotoxic activities of commercial beetro-ot pomace. Food & function 2013;4(5): 713-7218. Čanadanović V, Tušek-Lješe-vić j, Miljković A, Barišić S, Bedov T, Babić N. Effect of diode laser cyclophotocoagula-tion in treatment of paatients with refractory glaucoma. Voj-nosanintetski pregled 2013, in press.

Pars Plana Vitrectomy

Laserfotokoagulacija retine

skih analiza pristupiće se laserskim ili hirurškim procedurama, najadekvatnijim za trenutno stanje obolelih.

S obzirom na to da će se, u saradnji sa kolegama iz drugih centara AP Voj-vodine, unapred izvršiti skrining, planira se smanjenje dužine čekanja na lasersku intervenciju, a nabavkom neophodne

teritoriji AP Vojvodine. Tokom sastana-ka uspostavljeni su protokoli za skrining pacijenata obolelih od šećerne bolesti i dogovorena je saradnja između oftalmo-loga na terenu i Očne klinike KC Voj-vodine. Pacijenti oboleli od šećerne bolesti kod kojih se, od strane obučenog tima za skrining, uoči početak promena na očnom dnu, upućivaće se na dalju dijagnostiku i tretman na Očnu kliniku KC Vojvodine. Nakon izvršenih dopun-

opreme, koja je obuhvaćena ovim pro-gramom, povećaće se i obim usluga.

Ovakvim pristupom i inplementacijom programa „Rano otkrivanje i lečenje komplikacija šećerne bolesti na oku“ u svakodnevnu oftalmološku praksu u Vojvodini, planira se značajno smanjenje po vid opasnih komplikacija šećerne bolesti, odnosno smanjenje broja slepih i slаbovidih osoba.(preuzeto iz časopisa “EkoMed Plus”)

Razvijene zemlje pokazuju veću incidencu dijabetesa kod ljudi starijih od 65 godina, dok je za zemlje u ra-zvoju karakteristična najveće učestalost u radno-ak-tivnoj populaciji, od 45 do 64 godine.

србијатрансплант

Transplantacijom organa produžava se život bolesnika sa trajnim otkazom funkcije bubrega, jetre, srca, pluća, pankreasa i tankog creva. Obezbeđivanje organa za transplantaciju moguće je od živog donora (donacija jednog bubrega, dela jetre), ali jedina mogućnost da pozitivno utičemo na primaoca bez uticaja na donora je transplantacija organa od preminule osebe.

Zakon o transplantaciji organa u R. Srbiji dozvoljava donaciju organa preminulih bolesnika isključivo posle potvrde moždane smrti, koja se obavlja jednoglasnom odlukom konzilijuma lekara u skladu sa medicinskim i zakonskim pretpostavkama. Sama donacija organa se obavlja jedino u slučaju da je preminula osoba zaživotno izrazila svoju želju da bude donor potpisivanjem donorske kartice ili porodica

preminulog potpiše pristanak za donaciju. Porodici preminulog donošenje odluke o donaciji organa olakšava poznavanje pozitivnog zaživotnog stava preminulog, pa svaka porodica treba da razgovara o ovoj temi. Svima nama transplantacija može zatrebati, a verovatnoća da budemo među osobama kojima će transplantacija zatrebati je višestruko veća od verovatnoće da budemo donori organa.

U Republici Srbiji tokom 2013. Godine 41 porodica je donirala organe svojih preminulih srodnika, a transplantirano je 74 bubrega, 17 jetri i 4 srca. Bez izuzetno humane odluke donorskih porodica ovih 95 bolesnika ne bi moglo da radi, nastavi redovno školovanje, a u nekim slučajevima smrtni ishod bi vrlo brzo bio neizbežan.

Zamislite budućnost u kojoj je donacija čast i svako kome je potreban organ biva transplantiran.

Donacija itransplantacija organa

SA STRUČNE STRANE SA STRUČNE STRANE

10 11

NOVEMBAR 2014 NOVEMBAR 2014 SA STRUČNE STRANE

Slučajevi i pitanjaza diskusiju

Don i Dan su identični blizanci. Don pati od bubrega i traži od svog brata da mu pokloni jedan od svojih zdravih bubrega.

Da li je etički da osoba sa dva oka donira oko slepoj osobi?

Beba vila je rođena sa teškom srčanom manom – ugrađeno je srce babuna. Etičnost?

Dva čoveka čekaju na istu uslugu transplatacije rožnjače zbog hemij-skih opekotina na očima. Jedan je alkoholičar i osoba sa drugim oz-biljnim zdravstvenim problemima, drugi je istaknuti advokat sa ženom i troje dece.

Anisa je imala 17 godina kada je otkriveno da ima leukemiju. Njena primarna nada za opstanak počiva na transplantaciji koštane srži, ali nema šanse za donatora istih ge-netskih osobina. Njeni roditelji odlučuju da imaju još jedno dete, u nadi da će dete obezbediti tkivo (25 odsto šanse).

Nakon što je Ben, 10-godišnji dečak, proglašen mrtvim u bolnici Alberta, dr Mičel pita roditelje da li su razmatrali donaciju organa. Oni daju saglasnost, jer misle da je to dobar način da se nose sa svojim bolom i smatraju da bi Ben to želeo. Kao rezultat toga još ne-koliko dece živi normalan život: Kirsten iz Edmontona dobila je Benova srce, Stuart i Ejmi u Kal-gariju dobili su po jedan od Benovih bubrega, Džoni u Pitsbur-gu dobio je Benova jetru, a Stiven je dobio Benovu rožnjaču.

Donacije organa živih donatora postaju sve značajnija komponenta programa transplantacije u mnogim zemljama. Većina ovakvih donacija se uspostavlja među rođacima ili emotivno bliskim pojedincima, ali mali broj donatora, koji se sve više uvećava, daruje tkiva ili organe ljudima koje ne poznaju.

S obzirom na to da postoje zdravstve-ni rizici povezani sa donacijama živih donatora, odgovarajuće kontrole i zaštite su od suštinskog značaja.

Prilikom ovih transplantacija veoma su bitne informacije koje imaju za cilj da obaveste ljude o mogućnostima do-niranja organa živog donatora, treba da budu pažljivo uobličene kako ne bi vršile pritisak na njih.

Potencijalni donatori treba da znaju gde mogu da dobiju detaljne informaci-je o tome šta je sve uključeno, o svoj-stvenim rizicima, obezbeđenju na licu mesta kako bi se zaštitili oni koji nude donaciju.

Donacija živih donatora postaje sve češća, kao način da se prevaziđe nesta-šica organa preminulih donatora. U većini slučajeva doniraju se organi rođacima ili emotivno bliskim ljudima.

Iskustvo pokazuje da se mali broj po-jedinaca odlučuje da nesebično donira organ strancu. Po drugom scenariju, jedan ili više parova donatora i primao-ca međusobno kompatibilnih doniraju unakrsno ili po objedinjenom sistemu donacija (na primer: donator A donira primaocu B, donator B donira primaocu C i donator C donira primaocu A).

Svim potencijalnim donatorima treba dati tačne i ažurne informacije o postup-ku i rizicima donacije, kao i priliku da

razgovaraju o ovome nasamo sa članom zdravstvenog tima ili savetnikom. Uo-bičajeno je da ova informacija obuhvata:

• poznate rizike kojim se izlažu živi donatori,

• testove koji su preduzeti da se proceni podobnost za donaciju i da to može da otkrije već postojeće nesumnjive zdravstvene probleme,

• šta će se desiti pre, za vreme i posle donacije,

• u slučaju čitavih organa, dugoročne implikacije života bez doniranog organa.

Potencijalnim donatorima treba dati priliku da postave pitanja o donaciji i da se na njihova pitanja odgovori senzitiv-no i razumljivo.

Procedure treba da budu takve da bi se osiguralo da živi donatori deluju do-brovoljno i bez pritiska ili prinude. Da bi se izbeglo da donatori budu plaćeni, a zatim da se predstave kao poznati, treba uvesti nezavisnu proveru, kao i verifi-kaciju odnosa između donatora i prima-oca koji je naveden, i gde se ovo ne može dokazati – ne bi trebalo da se nastavi sa donacijom.

Takve provere treba da budu sprove-dene nezavisno od transplantacionog tima i onih koji brinu za potencijalnog primaoca.

Dobrovoljnost davanja organapodrazumeva:

-Dobrovoljno doniranje organa i bez finansijske nadoknade, osim nadoknade nužnih troškova.

-Vrstu i visinu nužnih troškova, kao i način i postupak nadoknade nužnih troš-kova iz stave 1 ovog člana propisuje ministar.

-Nedobitnost pružanja usluga u vezi sa transplantacijom.

Usluge u vezi sa uzimanjem, distribu-cijom, presađivanjem, utvrđivanjem podudarnosti,odnosno tipizacijom tkiva, odnosno transplantacijom obavljaju se kao nedobitne usluge, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Značaj transplantacijeorgana od živih osoba

Sve veći broj slučajeva neuspeha i nea-dekvatnog snabdevanja organima, posebno sa leševa, stvorio je široku prazninu između ponude i potražnje organa, što je rezultiralo veoma dugim čekanjem na organ, kao i sve većim brojem smrtnih slučajeva dok se čeka. Ovi događaji su pokrenuli mnoge etičke, moralne dileme i društvena pitanja u vezi sa ponudom, načinom raspodele organa, korišćenjem živih donatora kao dobrovoljaca.

Osnovni princip medicinske etike je princip slobodnog i informisanog pri-stanka.

Da bi pravilno informisani potencijal-ni živi donator doneo odluku, neophod-no je da se informiše o rizicima za njega/nju, o verovatnoći uspeha/neuspeha transplantacije i svim drugim alternati-vama.

Etički aspektialokacije organa

Uloga koordinacije transplantacije je od ključnog značaja za doniranje organa.

Koordinatori predstavljaju ključnu tačku kontakta između ožalošćene poro-dice i transplantacionog tima i obično preduzimaju kompleksne logističke aran-žmane da bi do donacije došlo. Njihova uloga treba da bude priznata i podržana.

Organi ili tkiva za koje se sumnja da su dobijeni putem nezakonitih sredstava ne smeju biti prihvaćeni za transplanta-ciju.

Organi i tkiva ne smeju biti predmet prodaje. U obračunu troškova transplan-tacije treba se ograničiti samo na one koji su direktno povezani sa preuzima-njem, skladištenjem, alokacijom i tran-splantacijom.

U slučaju zakasnele dijagnoze infek-cije, bolesti ili maligniteta donatora, treba da postoji snažna pretpostavka da će primalac biti informisan o eventualnoj opasnosti kojoj su moguće izloženi. Po-jedinačne odluke o obelodanjivanju treba da uzmu u obzir posebne okolnosti, uk-ljučujući nivo i ozbiljnost rizika. U većini

slučajeva otkrivanje će biti primereno i sprovedeno pažljivo i sa empatijom.

Međunarodna fondacija „Eurotran-splant“ je neprofitna organizacija koja podstiče i koordinira transplantaciju organa u državama koje su njene članice – u Au-striji, Belgiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Luk-semburgu, Holandiji, Sloveniji i Španiji.

Prilikom alokacije organa veoma je važno poštovati:

1.Načelo dostupnosti i zabrane dis-kriminacije

Načelo dostupnosti i zabrane diskri-minacije ostvaruje se na način kojim se obezbeđuju jednake mogućnosti za tran-splantaciju svim primaocima organa kod

ovog člana, pruži potpune informacije o svrsi i prirodi presađivanja organa, po-stupku transplantacije, verovatnoći uspeha, uobičajenim posledicama pre-sađivanja, kao i o mogućim rizicima, odnosno zabeleženim ozbiljnim neželje-nim reakcijama i ozbiljnim neželjenim pojavama, kao i o mogućim alternativa-ma transplantacije.

Potencijalni primaoci (odnosno oni koji će imati koristi od presađivanja) su registrovani na osnovu toga ko prvi dođe, prvi dobije organ, ili slučajnim metoda-ma selekcije (npr. lutrije), gde postoji jednaka šansa, pod uslovom da su fer potreba i korist približno isti kod poten-cijalnih primalaca.

kojih je to medicinski opravdano bez obzira na pol, veroispovest, nacionalnu pripadnost, godine života, materijalno stanje, socijalni status, političko ili drugo ubeđenje i isključivo uz poštovanje etičkih principa, kao i medicinskih kri-terijuma za uzimanje i doniranje organa.

2.Pismeni pristanak punoletnog primaoca

Presađivanje organa obavlja se samo ako je punoletni poslovno sposobni pri-malac pre presađivanja organa potpisao pismeni pristanak.

Zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku presađivanja organa dužan je da primaocu organa, radi donošenja odluke o davanju pristanka iz stava 1

SA STRUČNE STRANE

Transplantacija organasa etičkog aspekta (III)

Piše: prim. dr Tatjana Radosavljević

Autor je u radu koristio kao izvore sledeće zakone i deklaracije:- Zakon o transplantaciji organa -Deklaraciju Svetske medicinske asocijacije o transplantaciji organa i tkiva-Kodeks profesionalne etike Lekarske komore Srbije

Kada su u pitanju primaoci organa ili tkiva, trebalo bi poštovati protokole o slobodnom i informisanom donošenju odluka. Svakako, ovo će uključiti pru-žanje informacija o rizicima postupka, verovatnoći kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog preživljavanja, morbidite-ta i kvaliteta života, alternativi transplan-tacije, kao i kako su organi i tkiva na-bavljeni.

13

NOVEMBAR 2014

U 2014. godini u periodu od jula do septembra meseca održane su tri veoma značajna skupa koja su pokrenula većinu naših udruženja u pravcu afirmacije rada istih i rešavanju ključnih problema koji opterećuju bubrežne bolesnika na teritoriji Republike Srbije.

U organizaciji Udruženja bubrežnih invalida Sremska Mi-trovica, dana 27. jula. 2014. godine, organizovan je skup na temu “Transplantacija nam je jedini spas.” Tom prilikom učešća su uzela udruženja bubrežnih invalida sa teritorije Republike Srbije i to udruženja iz Novog Sada, Subotice, Sremske Mitrovice, Loznice, Zrenjanina, predstavnici kućne dijalize Renalis, udruženje “Sve za osmeh”, udruženje “Pan-transplant’’ Udruženje Novi Bečej i Zdravstveno osoblje i pacijenti sa hemodijaliza iz Stare Pazove.

U monumentalnom zdanju kompleksa “Sirmium” održana su dva predavanja. Prvo predavanje na temu “Transplantacija nam je jedini spas” dr medicine Anica Cvetičanin, šef odelje-nja hemodijalize Opšte bolnice Sremska Mitrovica. Drugi deo predavanja, ispred Saveza bubrežnih invalida Vojvodine održao je Zoran Mišković na temu: ”Kako do donatorske kartice’’. Nakon predavanja usledila je kreativna diskusija gde je ukazano na određene probleme u funkcionisanju normativnih procedu-ra u postupku dobijanja donatorskih kartica i ponovljena je konstatacija da smo na žalost i dalje na dnu lestvice po broju transplantacija, te da se mora u budućnosti aktivirati čitava

društvena zajednica i sagledati postojeća zakon-ska regulativa, kako bi se uticalo na bržu promenu svesti i prostije procedure zaveštanja organa.

Nakon edukativnog dela susreta obišli smo arheološki kompleks “Sirmium’’, a nakon za-jedničkog ručka i prijatne muzike tokom dru-ženja razmenili informacije, saznanja i iskustva i sa puno lepih utisaka napustili Sremsku Mi-trovicu.

Mnoga naša udruženja su se već 17. avgusta okupila pod okriljem Gučeva. Domaćin susreta bilo je Udruženje bubrežnih invalida Loznica.

Susret je imao tri edukativno rekreativne celine i u prvom delu susreta predavanje je održao, dr Nenad Zec, na temu: ’’Prevencije lečenja mineralno – koštanih poremećaja kod pacijenata na hemodijalizi’’. U drugom delu susreta smo obišli Turistički kompleks Banje Koviljača i istorijski kompleks planine Gučevo gde smo sa prekrasnog vidikovca kroz zajed-ničko fotografisanje evocirali istorijska predanja o stogodiš-njici početka Prvog svetskog rata i burnoj istoriji naše zemlje. Zadnji deo susreta na zajedničkom ručku u Loznici u blizini parka sa statuom Vuka Karadžića nastavljeno je zajedničko druženje i razmena mišljenja.

Dana 14.09.2014. godine u rudarskom Boru uz učešće svih naših udruženja sa teritorije Republike Srbije održana je izborna Skupština. Na istoj su sagledane loše i dobre stvari iz proteklog perioda, a izborom novog rukovodstva na čelu sa predsednikom prim. dr Ljubinkom Todorovićem započet je novi proces reaktiviranja Saveza. Skupština u Boru pred-stavlja prekretnicu u angažovanju svih naših udruženja i reafirmaciju Saveza organizacija bubrežnih invalida Repu-blike Srbije koji će imati punu podršku Saveza bubrežnih invalida Vojvodine na putu ostvarivanja zajedničkih intere-sa i ciljeva.

Od Sremske Mitrovice preko Loznice i Bora

SREMSKA MITROVICA

LOZNICA

BOR

SA SVIH STRANA

14 15


SREMSKA MITROVICA BOR

LOZNICA

SA SVIH STRANASA SVIH STRANA

16 17


Dana 14.09.2014. u rudarskom gradu Boru, sastala su se sva udruženja bubrež-nih invalida sa teritorije Republike Srbije kako bi na izbornoj skupštini izabrali novo rukovodstvo Saveza organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije.

Skupština je održana u prostorijama hotela „Albo“ Bor. To je bila prilika da se sagledaju sve dobre i loše stvari iz proteklih godina i da se u otovrenoj i demokratskoj, a na trenutke i žučnoj raspravi suprostave mišljenja, ali prven-stveno sa ciljem unapređenja rada kako Saveza, tako i svih pojedinačnih udru-ženja.

Suština i tok skupštinske debate kao i predloga na osnovu kojih je izabranono-vo rukovodstvo, predstavlja prekretnicu u radu Saveza i impuls za veće aktivira-nje i angažovanje svih udruženja i poje-dinaca u ostvarivanju trajne misije Saveza.

Osnovni pravci delovanja Saveza trebaju pre svega biti: Animiranje što većeg broja članova

za aktivno uključivanje u rad Saveza. Veće angažovanje svih udruženja

i članova istih u lokalnim zajednicama pri domovima zdravlja, Opštim bolnica-ma i na odeljenjima hemodijaliza u pravcu podizanja kvaliteta i standarda na dijalizama i uspostavljanju partner-

skog odnosa sa zdravstvenim osobljem i državnim organima. Puna saradnja i zajednički nastupi

u ostvarivanju statutarnih ciljeva Saveza organizacija bubrežnih invalida Repu-blike Srbije i Saveza bubrežnih invalida Vojvodine u borbi za bolji zdravstveni i socijalni status svih bubrežnih invalida na teritoriji naše zemlje. Veće angažovanje udruženja u

borbi za ostvarivanje kvalitetnijih stan-darda lečenja na dijalizama i zajednička borba za uvođenje novih savremenih lekova i ujednačavanje kvaliteta dijaliza pri svim dijaliznim centrima. Veća edukovanost članstva i pomoć

u osnivanju i registraciji novih udruženja pri dijaliznim centrima, a sa posebnim akcentom na teritoriji Grada Beograda u cilju jačanja kapaciteta Saveza i većeg legimiteta u postupcima rešavanja pro-blema sa državnim organima.

Skupština je izabrala nove organe na čelu sa predsednikom Saveza organiza-cija bubrežnih invalida Republike Srbije, prim. dr.Todorović Ljubinkom sa velikim optimiznom i očekivanjima da će se u naredne četiri godine postići daleko mer-ljiviji i rezultati koje će osetiti svi naši članovi na teritoriji Republike Srbije.

Na skupštini je izabrano novo ruko-vodstvo Saveza na mandat od 4 godine.

Puno obaveza i izazova Rukovodstvo savezaPredsednik saveza:dr Ljubinko Todorović[email protected] potpredsednik:Jelena [email protected] potpredsednik:Vladimir Srbljanin, Sr. MitrovicaSekretar: Božana Cokić, Bor

Članovi IO:1. Nil Milosavljević, Jagodina2. Mira Marinković, Sr. Mitrovica3. Novica Janković, Leskovac4. Slobodan Dejić, Niš5. Zoran Mišković, Subotica6. Zvonko Jelić, Sr. Mitrovica7. Zvonko Petrović, Udruženja Renalis8. Rade Pavlović, Kragujevac9. Živorad Ivković, Vranje10. Božidar Odadžić, Novi Sad11. Igor Petrović, Bor

Članovi NO:1. Radoslav Jovičić - Udruženje Novi Sad2. Milica Pejčić - Udruženje Subotica3. Branislav Đorđević - Udruženje “Sve za osmeh” - Beograd

Podržavajući svake godine aktivnosti vezane za promociju donatorstva i transplantacije i ove godine je Savez bubrežnih invalida Vojvodine održao prigodnu tribinu dana 12.10.2014. u prostorijama invalidskih organizacija Vojvodine. Učešće u tribini su uzeli predstavnici svih udruženja bubrežnih invalida Vojvodine sa jednom osnovnom porukom da iskreno podrža-vaju nacionalnu kampanju “Produži život”. Takođe, u budućim zajedničkim kampanjama se očekuje mnogo veća podrška zdravstvenog osoblja, Kliničkog centra Vojvodine, Ministar-stva zdravlja i Uprave za biomedicinu Beograd.

Subotica 2014. – obeležavanjeEvopskog dana donocije organa

Udruženje bubrežnih invalida Subotica u partnerstvu sa Opštom Bolnicom Subotica i pod pokroviteljstvom Saveza

Bubrežnih invalida Vojvodine, dana 13.10.2014. u prostoriji Biblioteke Opšte Bolnice Subotica sa početkom u 13:00 časova organizovalo je obeležavanje Evropskog dana donacije organa.

Predavač je bila Mr sci Dr Tatjana S. Stojšić, nefrolog sa odelenja nefrologije Opšte Bolnice Subotica na temu: “Dona-cija organa – humanost na delu”. U prisustvu velikog broja članova, gostiju i zdravstvenog osoblja Dr Stojšić je u kratkoj i sažetoj prezentaciji ukazala na sve probleme i nedostatke našeg

društva u pristupu problematici do-natorstva i transplantacije organa i tkiva. Ukazano je na humane aspekte i značaj transplantacije organa, a istovremno je konstatovano da je ipak naša zemlja i dalje na dnu le-stvice u Evropi zbog mnogih etičkih, konfesionalnih i tradicionalnih pro-blema koji zajedno sa ekonomskom krizom usporavaju veći odziv i ra-zumevanje ove humane misije. Po-novljeni su i normativni problemi na osnovu kojih su određene zemlje kao što je Španija, a u zadnjih par godina i Hrvatska u samom vrhu donator-stva i transplantacija, a na žalost zakonski okvir u našoj zemlji još predstavlja veliku barijeru kod do-bijanja saglasnosti članova porodica kada u najtežim situacijama trebaju dati saglasnost za eksplantaciju organa svojih najbližih.

Ovakav vid edukacija i medijske afirmacije predstavljaju jedan od najefikasnijih pravaca delovanja prema promeni mišljenja među građanima.

11.10.2014.


Evropski dan donacije organa

Međutim pravi put bi bila naci-onalna strategija u kojoj bi se o ovoj humanoj kampanji govori-lo od škole preko fakulteta, do sa-mih porodica što bi bIo jedini pravi put da se zave-štanje organa u nacionalnom interesu smatra delom svakodnev-nog života i rada i kao jedna od najviših etičkih normi modernog života.

18 19


Paratiroidne žlezde (lat. glandulae parathyroideae) su male endokrine žlezde u vratu koje izlučuju paratiroidni hormon ili parathormon (PTH). Kod ljudi se obično nalaze četiri paraštitne žlezde smeštene iza štitne žlezde. Para-tiroidne žlezde održavaju koncentraciju kalcijuma u krvi, kako bi nervni i mišićni sistemi mogli normalno funkcionisati. Paratireoidni hormon u organizmu deluje tako što povećava razgradnju kostiju i nivo kalcijuma i fosfora u organizmu, povećava resorpciju kalcijuma u bubre-zima i u crevima (preko vitamina D3) i povećava izlučivanje fosfora preko bubrega.

Poremećaji funkcije ovih žlijezda dovode do različitih kliničkih simptoma (hiper i hipokalcemije) i oštećenja organa (nefrolitijaza, osteoporoza). Jedan od poremećaja u njihovom radu je primar-ni hiperparatireoidizam, koji označava pojačano izlučivanje parathormona, koji posljedično dovodi do porasta nivoa kalcijuma. Sekundarni hiperparatireoi-dizam jedna je od najčešćih komplika-cija kod bolesnika sa hroničnom bubrež-nom insuficijencijom, odnosno obrnuto, hronična bubrežna insuficijencija je najčešći uzrok sekundarnog hiperpara-tireoidizma.

Primarni hiperparatireoidizamPrimarni hiperparatireoidizam pred-

stavlja oboljenje paratireoidne žlezde koje se karakteriše hiperfunkcijom (po-jačanim izlučivanjem paratireoidnog hormona, PTH) i pratećim poremećajem u metabolizmu kostiju i poremećajem u metabolizmu kalcijuma i fosfora. Pri-marni hiperparatireodizam nastaje kao posledica adenoma, hiperplazije ili kar-cinoma paratireoidne žlijezde.

Bolesnici sa hiperparatireoidizmom dugo nemaju nikakve simptome. Asimp-tomatski oblik bolesti - manifestuje se umerenom ili intermitentnom (naizme-nično pojavljivanje) hiperkalcemijom, a dokazuje se povišenom razinom kal-cijuma u krvi. Nedovoljno izlaganje suncu i nedostatak vitamina D maskira bolest povišenom nivoom parathormona i jačom razgradnjom kosti.

Bolest ima simptomatski oblik kad dođe do razvoja promjena u organima koji učestvuju u metabolizmu kalcijuma (kosti, bubrezi).

Dijagnoza se postavlja dokazom po-višenog nivoa kalcijuma i parathormona u krvi bolesnika, dok su ostali parametri promenjivi.

Laboratorijski nalazi u krvi: povišeni kalcijum i hloridi sniženi fosfor i bikarbonati povišen parathormon normalna ili povišena alkalna fosfataza normalni ili povišeni markeri izgradnje kostiju normalan ili povišen dihidroksivitamin D (1,25 (OH)2 D / 1,25 dihidroksikolekalciferol D).

Sekundarni i tercijarni HPTSekundarni hiperparatireoidizam pred-

stavlja stanje povećanog lučenja hormona u hroničnoj bubrežnoj insufi-cijenciji, ili kod deficita vitamina D. Kod hronične bubrežne insuficijencije dolazi do hiperfosfatemije (povećan nivo fosfora u krvi), hipokalcemije (snižen nivo kalcijuma u krvi) i poremećaja u metabolizmu vitamina D (bubrezi uče-stvuju u metabolizmu vitamina D). Svi ovi mehanizmi dovode do povećanog lučenja paratireoidnog hormona (hiper-paratiroidizma).

Kod sekundarnog hiperparatireodi-dizma simptomi i znaci mogu da budu: bolovi u zglobovima i mišićima se

javljaju samo kod terminalnih hroničnih bubrežnih insuficijencija (mijalgije i artralgije) kosti su smanjene koštane gustine i

sklone su prelomima i iščašenjima velikih zglobova (kuk) postoje bolovi u mišićima, slabost i

brzo zamaranje sa atrofijom mišića mogu se javiti promjene raspolože-

nja, nesposobnost koncentracije i pro-blemi sa pamćivanjem moguća je pojava povišenog krvnog

pritiska (hipertenzija), poremećaja srčanog ritma i pojava usporenog rada srca (bradikardija) dolazi do pojave urolitijaze i nefro-

litijaze (prisustvo kamenaca u bubrezima i mokraćnim kanalima)

Paratireoidne žlezde

SažetakNajčešća patologija paratiroidnih žlezda

vezana je za njihovu hiperfunkciju, kao najčešći uzrok hiperkalcemije. Hiperparatiroidzam se manifestuje promenama na buburezima, skeletu, digestivnom, nervnom sistemu, elek-tričnoj aktivnosti srca ili se dijagnostikuje samo na osnovu laboratorijskih analiza bez simptoma bolesti. Dok u razvijenim zemljama dominiraju asimptomatski oblici, kod nas su najčešće kli-ničke forme sa teškim promenama na bubure-zima ili skeletu. Hiperparatiroidizam se leci operativnim uklanjanjem izmenjenih paratiro-idnih žlezda. Kod hiperplazije paratiroidnih žlezda, potrebno je da se sačuva se deo najma-nje izmenjene žlezde, da obezbedi homeostazu kalcijuma. Kod karcinoma paratiroidne žlezde, potrebno je da se zajedno sa paratiroidnom žlezdom odstrane i infiltrisana tkiva kao i odgo-varajući režanj štitaste žlezde. Hiperkalcemija zbog hiperparatirodizmauspešno se koriguje operacijom. U našoj seriji od od 479 bolesnika sa hiperparatiroidizmom, dva bolesnika su bila sa transplantiranim bubregom, 183 bolesnika na hemodijalizi, a od 294 bolesnika sa primar-nim hiperparatiroidizmom, adenomje nađen kod 218 (74%) bolesnika, hiperplazija kod 64 (22%) od kojih u 21 sa MEN sindromom i karci-nom kod 8 (2.7%) bolesnika. Kod 4 bolesnika (l .3%) uzrok hiperparatiroidizma nije nađen na prvoj već tek na ponovnoj operaciji. Kod bole-snika sa perzistentnim ili recidivantnim hiper-paratiroidizmom, primenjuju se lokalizacione metode, najčešće scintigrafija TcTl ili Tc-MIBI. Hiperparatiroidizam se kod nas dijagnostikuje retko i kasno, tako da većina bolesnika već ima ispoljene komplikacije bolesti.

Hirurško lečenjehiperparatiroidizma

Diklić Aleksandar Đ., Paunović Ivan R., Živaljević Vladan R., Krgović Ksenija Lj., Kažić Milena, Kalezić Nevena K., Tatić Svetislav B., Havelka Marija J., Božić Vesna D.

Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Klinički centar Srbije

Paratiroidnežlezde

Tiroidnažlezde

Kost je živo tkivo koje kostantno propada i obnavlja se. Kada se ravnote-ža između propadanja i obnavljanja poremeti, na primer, hormonalnim po-remećajima ili promenom ishrane, kost gubi minerale koji su odgovorni za gustinu i jačinu kosti. Stanje smanjene gustine kostiju naziva se osteopenija. Kada se desi značajan pad gustine kostiju, tako da kost značajno oslabi i postane podložna prelomima, to stanje se zove osteoporoza (porozne kosti).

Osteoporoza uvećava rizik od preloma kostiju, posebno u kukovima, kičmi i zglobovima. Iako osteoporoza može da se desi kod svakoga, rizik se povećava sa godinama, a žene su više izložene ovom riziku od muškaraca. Procenjuje se da danas u Srbiji od osteoporoze boluje oko pola miliona žena i oko 200.000 muškaraca.

Mnogi ljudi koji imaju povećan rizik za osteoporozu nisu ni svesni toga. Oste-poroza se zove i „tiha bolest“ jer nema uobičajenih ismptoma sve dok ne dođe do frakture kosti. Prelom, najčešće u kuku, pršljena ili ručnog zgloba može se desiti usled veoma lakog pritiska a može kod osobe izazvati jak bol i tre-nutnu onesposobljenost.

Kost je u osnovi kompinacija protei-na tip-I kolagen i kalciju fosfata. Nea-dekvatan unos kalcijuma i vitamina D tokom detinjstva, korišćenje lekova koji sadrže steroide (kao što su lekovi za astmu), anoreksija, neaktivnost, pušenje i veće konzumiranje alkohola, povećava rizik za osteoporozu u kasnijim godina-ma. Neke bolesti, kao što su bolesti štitne žlezde, reumatodni artritis, bolesti bubrega, hiperparatireoidizam i nedo-statak vitamina D takođe može da se odrazi na zdravlje kostiju. Oni koji u familiji imaju osobe obolele od osteo-poroze, takođe imaju uvećan rizik za osteoporozu.

Žene u menopauzi i postmenopauzi, zbog pada estrogena mogu imati uvećan gubitak koštane mase. Ulaskom u me-nopauzu ranije, taj gubitak koštena mase se povećava, a za prvih 5-7 godina posle menopauze žene gube preko 20%

koštane mase. Kod muškaraca rizik za gubitak koštane mase se uvećava sma-njenim novoom testosterona.

Postoje dva tipa osteoporoze:Primarna ili osteoporoza usled go-dina - Ovo se odnosi na razvoj osteo-poroze bez ikakvog vidljivog razloga. Mnogo je češća kod žena ali se dešava i muškarcima i to onim u poznim godi-nama. Promene u načinu života, uzima-nje kalcijuma i vitamina D kao i drugih lekova, može sporiti razvoj ovog tipa osteoporoze.Sekundarna osteoporoza. - Ovo se odnosi na osteoporozu nastalu usled neke druge bolesti. Ona se javlja i kod žena i kod muškaraca i može biti po-sledica nekoliko različitih poremećaja uključujući reumatoidni artritis, hi-perparatireoidizam, Kušingova bolest, hronična oboljenja bubrega, mulitple mijeloma, ili lekovi kao što su anti-epileptici, glukokortikoidi ili litijum. Lečenje primarnih bolesti ili uzroka, može usporiti osteoporozu.

Laboratorijski testovi

Testovi krvi uključuju:KALCIJUM – ovaj test je obično norma-lan, ali može biti povećan kod nekih drugih oboljenja kostiju

Vitamin D – nedostatak dovodi do sma-njene apsorpcije kalcijuma

Testovi za štitnu žlezdu – kao što su T4 i TSH, za proveru bolesti štitne žlezde

Paratiroidni hormon (PTH) – za proveru hiperparatireodizma

Follicle-stimulating hormone (FSH) - za proveru menopauze

Testosteron – da se proveri da li postoji nedostatak kod muškaraca

Elektroforeza proteina – za identifikaci-ju abnormalnih protiena koje proizvodi određena vrsta kancera zvana multiple mijeloma a koja može uzrokovati lom kostiju.

Alkalna fosfataza (ALP) - povećan nivo može ukazati na problem sa kostima

Šta je osteoporoza?

Koštani markeri u krvi i urinu mogu pomoći u evaluaciji i praćenju stepena resorpcije kostiju i njenog formiranja. To su:

Testovi za merenje stepena Testovi za resorpciju kostiju govor o

stopi gubitka koštane mase. Oni mogu da se provere pre tretmana (lečenja) i opet nakon završetka tremana kako bi se videla procenat uvećanja koštane mase. Oni uključuju:

C-telopeptide (C-terminal telopeptide of type 1 collagen (CTx)) Deoxypyridinoline (DPD Pyridinium kroslink Tartrate-resistant acid phosphatase (TRAP) 5b Testovi za merenje formiranja kostiju

Testovi za formiranje kostiju govore o procentu proizvodnje kostiju. Kao i kod prethodnih testova, tako i ovi testovi mogu da se rade pre tretmana kao i posle tretmana periodično, kako bi se proveri-lo koliko je kost porasla. Oni uključuju:

Koštana-specifična alkalna fosfataza (ALP) Osteokalcin (bone gla protein) P1NP (Procollagen Type 1 N-Terminal Propeptide)

Ne-Laboratorijski testovi:

Nakon procene faktora rizika za oste-oporozu potrebno je uraditi merenje koštane mineralne gustine – BMD (Bone Mineral Desity) DXA metodom koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja. To je primarni test koji se koristi za identifikaciju osteoporoze i niske vrednosti koštane mase. Osim ovog testa, koriste se i druge dijagnostičke metode kao što su CT, rentgen (RTG) kao i ultrazvuk.

Normalna kost Osteoporoza


20 21


Udruženje dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba “Sve za osmeh” je dobrovoljno, neprofitno udruženje koje radi na poboljšanju kvaliteta života transplantirane dece i dece na dijalizi.

Inicijativa za osnivanje udruženja „Sve za osmeh“ potekla je od roditelja koji su svakodnevno dovodili decu na odeljenje dijalize i transplantacije u Univerzitetsku dečiju kliniku (UDK), Beograd koji je jedini specijalizovani centar za dečiju dijalizu u Srbiji. Svakodnevni susreti su

zajednice. Mnogi socijalni servisi koji bi podržali ove porodice ne postoje ili nisu dovoljno zastupljeni u našoj zemlji. U cilju da deci i njihovim porodicama obezbedimo najbolji mogući život u datim okolnostima, pomoć, podršku i dostupnost informacija u svakom trenut-ku otvorilii smo kancelariju u Ustaničkoj 64 u Beogradu. Mali i veoma posvećen tim ljudi osmislio je programe koji oba-veštavaju i inspirišu pacijente da bolje razumeju svoje stanje, da ga lakše pri-

prilika da se razmenjuju iskustva i infor-macije. Odatle potiče ideja da bismo udruživanjem mogli da pravimo kru-pnije korake, da rešavamo mnoge pro-bleme i upoznamo javnost i institucije o tome. Udruženje je registrovano krajem 2008.godine. Članovi Udruženja su sva deca i mladi pacijenti sa bubrežnom slabošću, pacijenti Dečije klinike u Be-ogradu, njihove porodice i prijatelji kao i sve mlade transplantirane osobe.

Život sa hroničnom slabošću bubrega (HBI) je deci i njihovim porodicama mentalno i fizički težak. Oni moraju da se nose sa brojnim izazovima koji im remete normalan porodični život. Naime, način života dece na dijalizi kao i tran-splantirane dece je prilično strog i re-striktivan. Deca moraju da žive asket-skim načinom života lišena svih zadovoljstava koja čine mladost. Pritis-ci na ove porodice su ogromni pa im je potrebna pomoć i podrška šire društvene

lagode svom životu i učine ga normal-nijim i produktivnijim.

Savetovališta i servisiDa ne bi poklekli u borbi sa ovom

teškom i nepredvidljivom bolešću orga-nizovali smo savetovališta i servise za informisanje i edukaciju. U rad su uklju-čena stručna lica iz ove oblasti. Obzirom da su mnogi članovi iz unutr ašnjosti Srbije formirali smo grupu podrške u kancelariji, na sajtu i Fejsbu-ku. Roditelji i deca u kancelariji mogu koristiti usluge psihologa i nutricioniste, dobijati deficitarne lekove i ostalu neop-hodnu opremu koje pribavljamo od donacija i u saradnji sa državnim insti-tucijama, družiti se i razmenjivati isku-stva u vezi bolesti.

Aktivno učestvujemo u kampanji promocije transpalntacije i zaveštanja organa (donorstva) u Srbiji. Organizo-vanim akcijama i putem sajta članovi

udruženja pokušavaju da upoznaju i edukuju što veći broj ljudi o transplan-taciji organa kao jedinom načinu da se mnogim ljudima produži život. Cilj ovog udruženja je upoznavanje šire populaci-je sa dobrobitima kadaverične transplan-tacije i humanom aspektu darivanja organa.

Nešto o akcijama

Udruženje Sve za osmeh ove godine je organizovalo veći vroja aktivnosti u koje spadaju: dodela Novogodišnjih paketića, dodela Božićnih paketića, uskršnja radionica na kojoj su deca radila Dekupaž na drvenim jajima i od prodaje su finansirani Uskršnji paketići. Svetski dan bubrega ove godine je organizovan ispred opštine Zvezdara gde smo obez-bedili savete interniste, nefrolog a nutri-cioniste, kao i merenje indeksa telesne masti pritiska i šećer u krvi je izmerilo 326 osoba. Taj dan smo obeležavali sa porukom “Započnite dan sa čašom vode” i delili smo vodu iz aparata La Fantana. Svetski dan zdravlja obeležen je u sport-sko rekreativnom centru Olimp gde je pored svega što je bilo za Svetski dan bubrega organizovan i EKG za građane. Sredinom juna učestvovali smo na Me-đunraodnim susretima dijaliziranih i transplantiranih u BiH kao i u septembru u Hrvatskoj na kojima su naši transplan-tirani doneli brojne medalje. Svakog meseca udruženje organizuje odlazak u Zoo vrt ili bioskop ili neki muzej. Sada smo otpočeli radionicu pod nazivom “Ja sam kreativac, a ti?” na kojoj deca prave magnetiće od gipsa. U planu nam je organizovanje prvih Međunarodnih susreta u Srbiji u martu mesecu kao i potpisivanje memoranduma saradnje sa zemljama jugoistočne Evrope.

Udruženje “Sve za osmeh”

Udruženje dece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba “Sve za osmeh”

Borba, uspeh i upornostTransplantacija bubrega je najefika-sniji metod, koji obolelima pruža mo-gućnost radne i životne rehabilitacije. Ovo je hirurški postupak presađivanja zdravog bubrega u organizam bolesnika. Postoji kadeverična transplantacija i transplantacija od živog donora. Živi donor može biti srodnik obolele osobe, te se i transplantacija naziva srodna, ili pak nesrodna, ukoliko davalac i primalac organa nisu u srostvu. Da bi neka osoba bila davalac organa, mora biti potpuno zdrava i imunološki se mora slagati sa primaocem. Pre transplantacije se obav-ljaju detaljna ispitivanja stanja svih organa davaoca i primaoca bubrega.

Kadaverična transplantacija podrazu-meva uzimanje organa od osobe, kod koje je utvrđena moždana smrt, a funk-cija srca je očuvana i može se održavati uz pomoć aparata u jedinicama intenziv-ne terapije, do momenta uzimanja organa za presađivanje bolesniku. Zakonom su propisani uslovi koje treba da ispunjava ustanova u kojoj se mogu dobiti organi od umrlih davalaca.

tercijarnim zdravstvenim ustanovama – klinikama, gde se obavlja postupak transplantacije. Bolesnici koji su na listi čekanja moraju biti u dobrom opštem stanju i bez dodatnih akutnih bolesti. Obrada rezultata obolelog zahteva mnogo

organa. Posle transplantacije bolesnik mora redovno da se kontroliše, striktno pridržava preporučene terapije i mora voditi umeren život.

Matični centri za dijalizu – kao što je naš – imaju značajnu ulogu u pripremi bolesnika za transplantaciju. Osnovno je obezbediti adekvatnu dijalizu i održava-ti bolesnika u što boljem fizičkom i psi-hičkom stanju. Velika uloga je i na samim bolesnicima i članovima njihove poro-dice, kao i udruženja bubrežnih bolesni-ka. Iz centra za dijalizu u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, za trideset godina rada, transplantirano je 46 bolesnika, od čega je trideset i tri posto kadaveričnih transplantacija. Trenutno na listi čekanja za transplantaciju je 26 bolesnika.

Zdravstveni radnici, Udruženje bu-brežnih bolesnika i bolesnici, moraju zajedno biti aktivniji u popularizaciji i pripremi za transplantaciju. Obrada za transplantaciju obuhvata puno pregleda na koje se mora ponekad i duže čekati. Neki se obavljaju na klinikama, neki su bolni, ali nas to ne sme obeshrabriti. Sa druge strane svi zajedno moramo biti aktivniji, otvoreniji i agresivniji u akciji zaveštanja organa.

dr Cvetičanin Anica Šef odeljenje hemodijalize OB Sremska Mitrovica

Sastanak udruženja bubrežnih invalida Vojvodine u organizaciji Udruženja bubrežnih invalida Sremska Mitrovica

Transplantacija bubrega

Primaoci bubrega su bolesnici koji imaju teško oštećenje bubrega. Potenci-jalni primaoci organa moraju pre tran-splantacije izvršiti detaljno ispitivanje stanja organa i posle toga se stavljaju na listu čekanja. Neke od transplantacionih pregleda pacijenti mogu obaviti u ma-tičnom zdravstvenom centru, a one vi-sokospecifične preglede obavljaju u

angažovanja samog bolesnika i njegove porodice sa jedne strane, ali i dodatno angažovanje zdravstvenih radnika u centrima za dijalizu. Kada pacijent obavi neophodne preglede i kada je njegovo zdravstveno stanje zadovoljavajuće, stavlja se na listu čekanja. Za sam čin transplantacije, neposredno pre operaci-je, određuje se najpodudarniji primalac


22 23


Osobe sa invaliditetom označavaju osobe sa urođenom ili stečenom fizič-kom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom nesposobnošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju smanjene moguć-nosti, da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih poma-gala ili uz službe podrške.

Postoji stanovište da invalidnost pro-ističe iz interakcije osoba sa oštećenjima, sa barijerama u okruženju i barijerama koje se odražavaju u stavovima zajedni-ce, a otežavaju puno i efektivno učešće osoba sa invaliditetom u društvu na osnovu jednakosti sa ostalim članovima tog društva.

Medicinski pristup invalidnosti sagle-dava invalidnost kao individualni problem, direktno prouzrokovan bolešću, povredom ili nekim drugim oštećenjem zdravlja i zbog toga zahteva medicinsku pomoć i negu koju pružaju profesionalci.

Socijalni pristup invalidnostiOsnovni način rešavanja problema

invalidnosti, prema ovom modelu, jeste lečenje, rehabilitacija i adaptacija indi-vidue na postojeće stanje, sagledavajući prirodu invalidnosti gotovo isključivo kao nešto što se odnosi na pojedinca i na njegove fizičke, senzorne ili intelek-tualne nedostatke odnosno oštećenja.

Socijalni pristup invalidnosti shvata probleme koje osobe sa invaliditetom imaju kao socijalno definisan i kreiran problem, kao proizvod socijalne organi-zacije i stavlja težište na barijere sa kojima se osobe sa invaliditetom suoča-vaju u svakodnevnom životu kao poje-dinci i kao grupa.

Lica u radnom odnosu, shodno Zakon-skim odredbama, osoba sa invaliditetom i zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, ne mogu da obavljaju poslove koji bi izazvali pogoršanje zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.

Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti do godina života po-trebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju, i to:

• Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža, i

• Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, potrebno je najmanje pet godina staža.

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života, i to:

• Do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja,

• Do 25 godina potrebno je dve godine staža osiguranja, i

• Do 30 godina potrebno je tri godine staža osiguranja.

Zakon propisuje kontrolni pregled u roku od tri godine, izuzetak su stariji od 58 godina i oni čije dijagnoze ne ukazuju da će radna sposobnost biti po-boljšana. Zahtev za kontrolu šalje se po službenoj dužnosti, uz poziv i obavešte-nje koju dokumentaciju treba pripremi-ti. Ukoliko se lice ne odazove pozivu ili neopravdano izostane, obustavlja se isplata penzije.

Prema članu 58 Zakona o PIO osigu-ranicima s telesnim oštećenjem od naj-manje 70%... računa se staž osiguranja sa uvećanim trajanjem od tri meseca

godišnje, pod uslovom da poslodavac omogući invalidnom licu obavljanje posla shodno njegovoj raspoloživoj radnoj sposobnosti. Ovaj citat člana 58 se odnosi i na sve burežne invalide zbog činjenice da se započinjanjem hemodijalize utvr-đuje 100% invalidnosti po jednom osnovu, za ovu grupaciju bolesnika.

Činjenicu postojanja invalidnosti i njen uzrok utvrđuju organi veštačenja svojim nalazom, mišljenjem i ocenom u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republič-kog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ostvarivanja pravana invalidsku penziju

Invalidska penzija se isplaćuje od dana prestanka osiguranja.

Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje po prestanku osiguranja, a invalidnost je postojala i pre podnošenja zahteva, invalidska penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Postupak za ostvarivanje prava na osnovu invalidnosti pokreće se, na zahtev osiguranika, uz koji se dostavlja predlog za utvrđivanje invalidnosti koji daje izabrani lekar u domu zdravlja, uz pri-laganje svih drugih potrebnih dokume-nata.

Promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju utvrđuju se u postupku pokrenutom po zahtevu osiguranika ili po službenoj dužnosti.

Korisniku invalidske penzije koji se ne odazove na kontrolni pregled isplata penzije se obustavlja za sve vreme dok se ne odazove pozivu.

Invaliditet i zakonska regulativa

NadaAbramović

Dipl. pravnik

Činjenicu postojanja invalidnosti i njen uz-rok utvrđuju organi veštačenja svojim nalazom, mišljenjem i ocenom u skladu sa Pravilnikom o obra-zovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.P

re izvesnog vremena u moj život je „ušao“ jedan čovek koji je prošao mukotrpan i du-gogodišnji put borbe i patnje i koji je uspeo da se transplantira. Ne znajući da transplan-tacijom njihova borba i strepnja ne prestaje

ja sam saznala neke stvari koje nisam znala. Žao mi je što je mnogo neznanja i što ljudi i ne pokušavaju da saznaju ono što se njih ne dotiče, a pri tome ne znaju da upravo svi možemo doći u situaciju da budemo bliski i direktni učesnici u svakoj životnoj patnji. Kao roditelj koji je spoznao, isto tako preko noći, neočekivano i bez najave, jedan od najtežih udaraca u životu, na probleme drugih ljudi gledam drugačije i svesna sam da smo svi negde potencijalni učesnici ili saučesnici u teškim život-nim iskušenjima. Naime, moje dete i ja smo pre deset godina bili suočeni sa šokom i istinom koja nam je pro-menila život. Postavljena je dijagnoza maligniteta i jedan bubreg i nadbubrežna žlezda su operativno odstranjeni. Posle hirurške intervencije krenula je borba na duge staze: hemioterapija, kontrole, snimanja, analize, strahovi i neizvesnost... i tako dugih pet godina. Za to vreme vi ne živite svoj život niti svoje potrebe, već imate samo jedan san i jednu želju – da sve ovo prođe i da se bivšim zove. I hvala Bogu, prošlo je i sada je sve u redu, ali koliko energije, snage i nadanja je obeležilo tih pet godina to je posebna priča.

Sada, kada sam slučajno upoznala jednog mladog čoveka koji je transplantiran pomislila sam da ništa nije slučaj-no jer mi je i on doneo novo iskustvo i novo saznanje u moj život. Nisam znala da njihova borba ne prestaje i da nema kraja i zato sam sa posebnim divljenjem i poštova-njem prišla tom mladom čoveku. Kao neko, ko je prošao težak, mučan i lud period borbe, mogu dobro da shvatim patnju ljudsku jer kako već kažu: „sit gladnome ne veruje“, a ja verujem, jer sam bila sa one strane crte, „gladna“ zdravlja i bezbrižnog života, bez strahova i patnje. Ja ne mogu puno pomoći, ali sigurna sam da mogu na jedan način, koji nam možda i najviše znači i koji nam nedo-staje, a to je podrška i razumevanje.

Čak i u onim malim, svakodnevnim problemima podrška, razumevanje i zagrljaj vrede više od svega ma-terijalnog a tek u situacijama kada se borimo sa životnim problemima podrška je još važnija, mislim čak da je značajna koliko i sami lekovi. Možda i preterujem što izjednačavam ove dve stvari, ali to je moje mišljenje, jer mozak i duša su čudne rabote i njihov tanani mehanizam

Sve je sa razlogom...

rada je osetljiv upravo na napred navedeno. Oni osećaju i ono što oko ne vidi, ili što uvo ne čuje... oni osete onu pravu i iskrenu emociju podrške i razumevanja i zato sam i ja ovde gde jesam i možda neki od Vas čitajući ove reči osete da nisu sami i da uvek ima onih koji nisu iz-gubili ono ljudsko u sebi.

Volela bih da nas je više takvih a manje onih kojima treba podrška, odnosno onih koji se bore za život. Treba da znamo i da verujemo da će se sve ovo jednom bivšim zvati i da ne odustajemo nikada na našem putu koji nam je dodeljen da ga živimo baš takvim. Nekada lepšim, a nekada ne i da ne očajavamo, jer ipak nam je sve dato sa određenim razlogom. Razlozi će nam se jednom sami kaz’ti, a mi ćemo tada pomisliti da smo ih u stvari i znali svo vreme.

Joland Korora

SA PRAVNE STRANESA SVIH STRANA

24 25

NOVEMBAR 2014 NOVEMBAR 2014 SA SVIH STRANASA SVIH STRANA

Smatrajući da je započeta aktivnost od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od jula meseca 2014. godine, na promeni strategije una-pređenja položaja OSI, uvođenjem je-dinstvenih aplikacija kojima će se obje-diniti podaci o svim osobama sa invaliditetom, izuzetno značajna kako za sve naše Saveze, Udruženja, tako i za pojedince koji nose nažalost epitet OSI, pokušaćemo da svim našim članovima i čitaocima damo dodatno pojašnjenje.

Iz integralnog teksta dobijenog iz Mi-nistarstva evidentno je da je cilj sagle-davanja objedinjenih podataka o OSI prilagođen Strategiji za unapređenje položaja Osoba sa invaliditetom u Re-publici Srbiji od 2006. godine do 2015. godine. U tom kontekstu Ministarstvo je sačinilo veb aplikaciju koja će pred-stavljati zbirku podataka za objedinja-vanje podataka koje inače poseduju udruženja u bazi svojih evidencija o članovima. Podaci koje udruženja trebaju prikupiti o svojim članovima će pred-

stavljati pre svega izvornu dokumenta-ciju samih udruženja, a anketni listići će biti prosleđeni Savezu kako bi se isti mogli jedinstveno kroz bazu podataka prosleđivati Ministarsvu

Uvid u podatkene može imati svako

Prema navodu Ministarstva, Savezi Udruženja osoba sa invaliditetom i Udru-ženja, će imati uvid isključivo u podatke koje same unose i za koje imaju puno-važan pristanak lica za obradu podataka.

Na osnovu tih podataka kreiraće se zbirni izveštaj o broju udruženja, broju osoba sa invaliditetom, starosnoj i polnoj strukturi OSI, tipu naselja u kom žive, obliku invaliditeta, nivou obrazovanja, radnom statusu, ličnim primanjima, po-jedinim ograničenjima, pomagalima koje koriste, proceni radne sposobnosti i procentu telesnog oštećenja.

Navedeni podaci prema instrukciji Ministarstva se mogu koristiti isključivo radi obrade statističkih podataka, a Mi-

nistarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja ne obrađuje lične podatke OSI.

Na temelju dosadašnjih aktivnosti, mejlova i održanog radnog sastanka dana 12.10.2014. godine, sva Udruženja aktivni članovi Saveza bubrežnih inva-lida Vojvodine su pristupili obradi po-dataka o OSI.

Sa stanovišta SavezaNa osnovu održanog sastanaka i upo-

znavanja sa suštinom pokrenute inicija-tive i procedure u vezi izrade jedinstve-nih baza podataka za OSI stanovište našeg Saveza je sledeće:

- Naš Savez u potpunosti podržava započete aktivnosti i shodno svojim kapacitetima daće punu podršku u pri-kupljanju i ažuriranju podataka,

- Pošto su članovi naših udruženja lica na programu dijalize u statusu invalidnih lica sa 100% invalidnosti, smatramo da takvi podaci neće i ne mogu biti korišće-ni za bilo koje druge namene, osim za realno sagledavanje potreba ove grupa-cije prilikom izrade projekata za naredne godine i iskazivanje realne statistike.

Jedini naš životni hendikep je velika smrtnost naših članova što će zahtevati permanentno ažuriranje podataka tokom čitave godine.

Baza podataka o osobama sa invaliditetom

Srbijo pokreni se

Prema navodu Ministarstva, Savezi Udruženja osoba sa invaliditetom i Udruženja će imati uvid isključivo u podatke koje same unose i za koje imaju punovažan pristanak lica za obradu podataka.

Dragi prijatelji,Došao je zadnji trenutak kada napokon moramo da pokre-

nemo sve naše potencijalne mentalne snage i mogućnosti i aktiviramo naša udruženja i Saveze kako bi se što energič-nije izborili za elementarna prava koja se moraju poštovati na dijalizi.

Pre svega treba ukazati na suštinu organizovanja, funkci-onisanja i ciljeva za koje se trebaju boriti Udruženja bubrež-nih invalida sa teritorije Republike Srbije, a samim tim i naša dva Saveza, a to su Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije i Savez bubrežnih invalida Vojvodine. Za-konska regulativa je na žalost aktivnosti naših udruženja podvela pod NVO, što je apsolutno teško prihvatljivo za naše članstvo. Moramo naglasiti da su sva naša udruženja i Savezi, humanitarna, neprofitna i udruženja u kojima rade isklju-čivo invalidna lica sa prvim stepenom invalidnosti (100 %), a sve funkcije su volonterske.

Jedino Ministarstvo koje nas konstantno prati i preko projekata podržava je Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja. Drugi deo finansijskih sredstava je do sada Savez bubrežnih invalida Vojvodine obezbeđivao putem pojedinačnih projekata konkurišući kod Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja, Po-krajinskog sekretarijata za zdravstvo socijalnu politiku i demografiju, kompanije „Fresenius Medical Care Srbija”, a tokom 2014 godine smo dobili značajnu podršku od Osnov-nog javnog tužilaštva Novi Sad.

Verovatno je svima jasno da je ovakav sistem finansiranja, pre svega Saveza, kao nosioca i kordinatora svih aktivnosti izuzetno nesiguran i nedovoljan, te je u narednom periodu potrebno da udruženi i preko predstavnika naša dva Saveza pokušamo da uspostavimo mnogo jaču saradnju, a pre svega sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije i Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja. Od ova dva državna organa ne očekujemo finansijsku podršku, već stručnu i to u oblasti-ma primene standarda i protokola, a daleko veći nivo zdrav-stvene usluge i mnogo plodotvorniju komunikaciju sa zdrav-stvenim osobljem i rukovodiocima, kako dijaliznih centara, tako i zdravstvenih institucija. Naša očekivanja su pre svega stručna pomoć, pomoć u edukaciji našeg članstva, izbegava-nje konflikata, a za čega je potrebna prethodna i blagovre-mena informacija naročito kada su u pitanju tkz. „nestašice, oboreni tenderi, deficitarnost i sl...” koje su konstanta zbog koje se kod našeg članstva, odnosno pacijenata na dijalizi stvara nepoverenje i u institucije i u pojedince.

Cilj delovanja naših Saveza i Udruženja je upravo preva-zilaženje ovakvih spornih situacija i mi pružamo ruku zdrav-stvenom osoblju, sa kojim smo sudbinom doživotno vezani kroz boravke na dijalizi svakog drugog dana, te očekujemo da nam se uvek daju iskrene i istinite informacije koje ćemo znati da cenimo, a mi ćemo se truditi da pomognemo uvek kada je u pitanju objektivno nastali problem.

Suština delovanja naših članova treba biti prvo lična an-gažovanost, interesovanje kako za sopstvenu bolest, tako i kako pomoći drugome, primanje i prosleđivanje novih sazna-nja i informacija o modernim metodama lečenja, ukazivanje na propuste i nedostatke, pravna zaštita pojedinačnog i ko-lektivnog ugrožavanja i diskriminacije naših članova, ali i afirmacija i javna pohvala svakog humanog poteza i pomoći kao i ličnog doprinosa kako lekara, medicinskih sestara, tako i nadležnih organa na svim instancama. Iskrenu pomoć zasnovanu na načelima humanosti, pravdoljubivosti i čoveč-nosti shodno zakonskim okvirima naše članstvo će znati da ceni i poštuje.

Prava, iskrena i stručna pomoć je najveće bogatstvo, odnosno kapital, koji bi bio ne samo kapital naših Saveza, ne pojedi-načni, već intelektualni kapital naše Republike, a koji bi bio verifikovan kroz nespornu primenu svih metoda i standarda kvalitetnog lečenja koje bi kao rezultat imali zadovoljnog i srećnog pacijenta na hemodijalizi sa izvesnijom nadom u bolju budućnost i duži život.

U tom kontekstu, obraćam se svim našim udruženjima, svim našim članovima, da pre svega sami preduzmemo ener-gičnije korake i aktiviramo naše potencijalne umne kapaci-tete, da pojačamo rad samih udruženja, da pokrenemo ak-tivnosti naših nezainteresovanih članova i da svako u svojoj sredini u saradnji sa lokalnom zajednicom i zdravstvenim osobljem pokrene proces saradnje koji treba da dovede do boljih međuljudskih odnosa, humnijeg pristupa lečenju ove grupacije bolesnika i adekvatnom statusu u oblasti zdrav-stvene i socijalne zaštite naše grupacije OSI.

Zoran Mišković,PredsednikSaveza bubrežnih invalidaVojvodine

26 27

NOVEMBAR 2014 NOVEMBAR 2014POUZDANE INFORMACIJE ZA SVE POUZDANE INFORMACIJE ZA SVE

Na osnovu informacija sa kojima raspolažemo sa čitave teritorije naše zemlje, a one na žalost ukazuju na jako slabu informisanost naših članova o pravima koja im na osnovu važećih Zakona i propisa naše zemlje pripadaju, kao i zbog činjenica da pri velikom broju centara za hemodijalizu nisu registrovana udruženja koja bi pružala potrebne informacije i pravnu podršku prihvatio sam odgovornu obavezu da pre svega ja kao invalidno lice u ime Saveza bubrežnih invalida Vojvodine dam doprinos prilikom ostvarivanja određenih prava bubrežnih invalida. Ovom prilikom ćemo dati uputstva za procedure u ostvarivanju dva prava koja proističu na osnovu Rešenja o utvrđivanju prvog stepena telesnog oštećenja.

Besplatno parkiranje na teritoriji RS za OSI Na teritoriji Republike Srbije ovo privilegovano pravo je

za sada regulisano autonomnim odlukama gradova i opština ali su od 2014. godine invalidske pokazne karte izdaju i važe za čitavu teritoriju Republike Srbije. U gradovima u kojima postoje Javna komunalna preduzeća koja upravljaju gradskim parking prostorima, ista početkom svake kalendarske godine zadužuju karte za besplatno parkiranje invalidnih lica. U ostalim opštinama i gradovima shodno organizaciji Uprava zadužene su inspekcijske službe za oblast komunalnih poslova. Za dobijanje navedenih kartica je potrebna određena doku-mentacija.

Potrebna dokumentacija:• fotokopija rešenja o I stepenu invalidnosti• fotokopija saobraćajne dozvole• fotokopija lične karte• 1 fotografija veličine 30 x 35 mm (kao za ličnu kartu)

Napomena: Ako je saobraćajna dozvola na ime člana porodičnog do-maćinstva dostavlja se fotokopija sao-braćajne dozvole i lične karte člana domaćinstva.

Invalidska pokazna karta se postavlja preko samolepljivog plastificiranog uloška na prednjem delu vetrobranskog stakla automobila, tako da se sa prednje strane može očitati registarski broj vozila, a sa zadnje strane je fotografija sa podacima i potpisom invalidnog lica koja se pokazuje na zahtev ovlašćenih lica na teritoriji grada ili opštine u čijoj je nadležnosti kontrola parkiranja put-ničkih automobila.

Invalidsku pokaznu kartu mogu koristiti invalidna lica samo za putnička vozila koja im služe za lični prevoz. Z.M.

Kako do invalidske pokazne karticeza besplatno parkiranje

Invalidske pokazne karte u smislu važećih zakonslih propisa mogu dobiti i koristiti sledeća lica:

• Invalidi kojima su oštećeni ekstremiteti bitni za upravljanje motornim vozilom,

• Lica obolela od distofije , paraplegije, kvadriplegije, multipleskleroze i cerebralne paralize sa najmanje 70 % telesnog oštećenja,

• Lica koja imaju oštećenje vida od najmanje 90%• Ratni i mirnodopski vojni invalidi,• Civilni invalidi rata od I-IV grupe invalidnosti,• Lica na dijalizi (100% telesnog oštećenja),

Jedno od značajnih prava Osoba sa invaliditetom sa i (prvim) stepen invalidnosti, među kojima su upravo bubrežni invalidi, jeste i pokazna kartica za besplatan prolaz auto-putevima Republike Srbije- Smatrajući da sva naša Udruženja, a naročito bubrežni invalidi iz dijaliznih centara pri kojima ne postoje rgistrovana Udruženja, nemaju prave informacije o postupku i proceduri ostvarivanja ovog prava ovom prilikom dajemo informacije o trenutno važećoj zakonskoj proceduri.

Zakonom o javnim putevima na osnovu člana 23. i 24. regulisana je procedura za ostvarivanja predviđenog prava.

Potrebna dokumentacija:1. Kopija Rešenja izdatog od strane

Fonda za penzijsko invalidsko osigura-nje, (za punoletna lica) ili kopija Rešenja izdatog od strane nadležnog Centra za socijalni rad (za maloletna lica) u kojima je procentualno izražen stepen telesnog oštećenja. Za invalidna lica koja prvi put podnose zahtev kopija mora biti overena u Sudu ili Opštini, a za obnovu dozvole može da se dostavi kopija već overenog rešenja,

2. Kopija saobraćajne dozvole (obe strane),

3. Kopija lične karte invalidnog lica, odnosno izvod iz matične knjige rođenih za maloletna lica

4. Fotografija podnosioca zahteva, rezolucije 450x530 pixela u elektronskoj formi na CD-u.

5. Kontakt telefon ili e-mail adresa podnosioca zahteva.

6. Popunjen Zahtev za oslobađanje plaćanja putarine

Navedeni Zahtev iz tačke 6 procedure se može preuzeti sa sajta www.ns-nefro.org u podnaslovu ‘’Prava invalida’’.

Od januara 2014. godine pokazne kartice za besplatan prolaz auto – putevima Republike Srbije su trajne, a u slučaju gubljenja istih ili zamene vozila, odnosno posedovanja nove saobraćajne dozvole, podnosi se Zahtev za koji se ne treba prilagati ponovo cd sa fotografijom.

Dozvola za besplatan prolazAuto – putevima Srbije

Isti na osnovu zahteva izdaje JP Putevi Srbije, i na prednjoj strani je evidentan

broj pod kojim je kartica izdata za invalidno lice sa fotografijom sa cd-a, registarskim brojem vozila, imenom i prezimenom invalidnog lica, matičnim brojem (JMBG).

Na poleđini kartice propisana su prava i obaveze vlasnika navedene kartice, a naročito je značajno da na zahtev službenog lica na naplatnoj rampi je potrebno uz karticu prikazati na uvid i ličnu kartu.

Pored ostalih propisanih prava i obaveza bitno je napomenuti da članovi porodice, ili staratelj mogu biti vozači u trenutku prelaza preko naplatnih rampi, ali se u vozilu mora nalaziti invalidno lice na čije ime glasi dozvola.

Kontakt: Potrebna dokumenta sa naznakom za

Sektor za naplatu putarine, Odsek za kontakte sa korisnicima puta treba slati na sledeću adresu:

• JP ”Putevi Srbije”, Bulevar Kralja

Aleksandra 282, 11000 Beograd. ili doneti lično na adresu:• JP ”Putevi Srbije”, Ljube Čupe 5,

11000 Beograd (prijavnica). Z.M.

Besplatan prolaz auto putevima Srbije

S AV E Z B U B R E Ž N I H I N VA L I DA VO J VO D I N E21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 6 - 8

Tel/fax: 021/6333 866; www.ns-nefro.orgU D RU Ž E N J E B U B R E Ž N I H I N VA L I DA - S U B OT I C A

Blaška Rajića 27/36; P.J. Banijska 2Mob: 069/712-547

100 godina slobodesada borba za bolji, srećniji i duži život.

ODJECISA GUČEVA

Documents

Izborna Skupština Saveza organizacija bubrežnih invalida