Ivan Vazov „ Pod Jarmom“

Autobiografija pisca:

Ivan Vazov se smatra jednim od najvecih pisaca Bugarske knjizevnosti. Cesto ga nazivaju i „narodnim pesnikom“ i „patrijarhom bugarske knjizevnosti“. On je plodotvorno prisutan u sva cetiri perioda i autor je najobimnijeg bugarskog spisateljskog stiva, sabaranog u 22 toma. Nastavljac je preporoditeljskog etnocentrizma, a njegova privrzenost Otadzbini ponekad prerasta u zaslepljenost.

Rodjen je 27. juna 1850. u Sopotu. Od 1857. do 1863. pohadja kombinovanu (pocetnu) a potom i razrednu skolu u svom rodnom gradu. Godinu dana kasnije ga salju u Kalofer da radi kao pomocni ucitelj. A zatim u Plovdiv da uci grcki i turski. Na jesen 1870. poslat je u Oltenicu u Rumuniju da uci trgovinu, ali drustveni nemiri i pesnicka interesovanja preovladjuju i Vazov pocinje da se interesuje za emigantske casopise i da se zblizava sa revolucionarima i kulturnom sredimom. U Braili se se krece medju revolucionarima, o kojima potom pise pripovest „ Nemili – nedragi“. Potom odlazi u Galc gde se zblizava sa Botevim i pod njegovim uticajem pise jos vatrenije stihove. U Carigradu se srece sa Slavejkovim i K. Velickovim , da bi u Perniku ostvario jos blize kontakte sa bugarskim narodom i prirodom.

Tokom 1875. vraca se u svoj rodni grad. Tokom aprilske opijenosti jednog naroda pise vatrene borbene stihove i gnevne politicke satire. Medjutim posle propasti aprilskog ustanka on emigrira u Rumuniju, zbog cega je posle bio prekorevan. U Rumuniji pise vatrene pozive evropskoj javnosti zbog turskog nasilja nad pobunjemim narodom, u tom periodu izdaje svoje prve knjige „Praporci i gusle“ i „Nesreca Bugarske“

Posle oslobodjenja neko vreme je radio kao sudija u zapadnom gradicu Berkovici. Nakon klevetnickih optuzbi u stampi napusta mesto i odlazi da radi u Plovdivu. Tu provodi najplodotvorniji deo svog stvaralastva. Pise „Epopeju zaboravljenih“ i „Strikane“. Ali kao rusofil prinudjen je da emigrira, odlazi u Odesu i pise svoj prvi roman – „Pod jarmom“. Po

1

povratku u Bugarsu nastanjuje se u Sofiju, gde nastavlja da stvara neprestanim nadahnucem. Umire 22. septembra 1921.

Tema dela:

Prvo sto treba napomenuti je to da je „ Pod jamom“ prvi bugarski roman i da je materijal za njegovo stvaranje prikupljan bas u vreme velikih politickih i ratnih previranja izmedju bugarskog i turskog naroda. Celo delo je napisano tako da asocira na neuspeulu aprilsku revoluciju 1786. godine. Iako roman nosi naziv „Pod jarmom“ on nije pesimisticne sadrzine i njegovi likovi nisu tragicni. Sto cu daljom analizom dela i dokazati.

Tako da bi glavna tema dela bila: neuspela aprilska revolucija u izmisljenom Vazovljevom gradicu Bela Crkva.

Kompozicija dela:

Roman je podeljen na tri glave, svaka od njih izrazava zavrsenu misao. Takodje svaka glava je podeljena na zaglavlja, i to nije slucajno, jer one nose odredjenu poruku koje pisac zeli da prenese na citaoca. Zaglavlja su tu da prenesu odredjeni sadrzaj na citaoca i imaju informativnu ili didakticku funkciju. Da izazovu u njemu znatizelju i radoznalosta da nastavi dalje da cita, ili pak metaforicku funkciju kao sto je glava ”пиянство на един народ“, gde Vazov iznosi direktno svoj stav prema revolucuji, i vazan proces kroz koji Bugari prolaze da bi uspeli u svojim nameram i napokon izveli jednu uspesnu revoluciju.

Vazna licnost koji treba istaci i koja je direktno povezana sa ovom glavom je corbadzi Marko. Kako on dozivljva previranja na svom licnom planu, tako se desavaju i promene u shvatanju ljudi i uopste prihvatanju pojma revolucije. Mi govorimo o licnosti koja je dobro situarana, nije bogat ali ima dovoljno da zivi, voli nauku iako nije mnogo obrazovan, a ipak se lomi i nesto ga vuce da se i on upusti u tu prosto neshvatljivu pustolovinu revolucije u to vreme.

2

Vazov veoma vesto prenosi simboliku „Jadnika“ roman od Viktora Igoa, koji mu je bio omiljeni pisac, na svoje delo. „Jadnici“ se i Evropi javaljaju u 19. veku kao jedan realistican i romantican roman, sa primesama avanurizma. A nasuprot njemu Vazov pise svoj prvi roman koji je u potpunosti avanturistican.

U delu imamo dva tipa likova, na jednoj strani su licnosti koje su avanturisti, ljudi slobodnog duha, koji ne postuju norme, narusavaju pravila, jednom recju: revolucionari, kao sto su Ognjanov, Rada i dr. Sokolov. A sa druge strane imamo socijalne likove koji u potpunosti podrzavaju drustvene norme, i turku vlast, kao sto su : Stefcov, Medvendzijev, corbadzi Jordan... Nasuprot njima javlja se corbadzi Marko, koji je takodje jedan socijalni lik, ali u mnogome odudara od njh. I njega je pisac uspeo da dovede do savrsenstva. Kao sto sam vec ranije pomenula, on svoj unutrasnji konflikt kao da prenosi na ceo bugarski narod i kao da svi oni prozivljvaju to sa njm. Radnja tece paralelno, sve kao da se desava paralelno, kako se baj Marko dvoumi u vezi svojih stavova sa revolocijom, tako se i svi stanovnici Bele Crkve dvoume, kada on dozivi prelom svi ce doziveti prelom.

Ovde treba istaci da se sukob ne desava na jednom globalnom nivou, vec samo izmedju pojedinaca. Posebno je bitna scena u „ U Vodenici“, kada dve zaptije pokusaju da siluju vodenicarevu cerku. Znaci da je sukob izmedju marginalnih grupa u drustvu. Turaka koji ne postuju sopstveni zakon, a oni su realna opasnost za bugare, i sa druge strana pojedinaca avanturista koji nisu u stanju da trpe to. I tako formiraju jedan nacionalni pokret, i Bugarina kao nacionalnu licnost. Veoma je vazno to sto nama eksplicitnih scena nasilja jer ovaj roman ulazi u sve nastavne planove u bugarskom skolstvu.

Pocetak radnje se dogadja u kuci corbadzi Marko, davanjem opisa enterijera, odece kod ukucana i sve ukupnom miru koji vlada kod njih. I koji iznenada biva narusen dolaskom Ognjanova i njegovim bekstvom iz zatvora. I to nije slucajno, jer pisac vec na prvim stranama unosi elemente zapleta. Ognjanov posle toga postaje veoma bitna licnost u zivotu svakog Belo Crkvljanina, uspeva polako da se infiltrira u njhove zivote i polako indirektno pocinje sve da poziva na bunt. Sve do trenutka do kojeg se ne otkrije njegov pravi identitet on prelazi iz coveka u senku. Njega vise niko ne vidi i ne cuje, radnja se odvija kroz price i dogadjaje drugih ljudi. Sve sto saznajemo o njegovom zivotu se prenosi pricom od uha do uha drugih

3

likova. Ceo kolektiv je uz njega, svi ga prepoznaju i pruzaju mu utociste jer u njmu prepoznaju istinskog borca za slobodu.

Pisac uplice u roman i dve ljubavne price. Jedna se odvija izmedju Ognjanova i Rade a druga izmedju dr. Sokolova i Lalke. Iako su obe veze imale nesrecan kraj, posluzile su za razbijanje monotonije koja se javlja zbog revolucionarne tematike. U ovaj ljubavni motiv pisac unosi elemente zapleta jer u celu romanticnu pricu uplice Kandova i njegovu platonsku ljubav prema Radi. Mladi student se kasnije zrtvuje na ratistu zbog zene koja ne uzvraca njegova osecanja. Ognjanov se razvija kao licnost i od misterioznog i intrigantnog prelazi u lajtmotiv oslobodilackih ideja tog perioda. Rada je prestavljena kao ideal zene, kako bi ona trebalo da izgleda i da se ponasa.

Kada je revolucija napokon izbila, bila je brzo ugusena , a svima su ostala gorka secanja na nju. Zadnja scena u vodenici je dosta dramaticna. Sokolov, Ognjanov i Rada u pokusaju da pobegnu od neuspele revolucije ginu. Iako se kraj romana moze posmatrati kao neuspeh, pisac salje poruku da je kratka pobuna uspela da u dusi svakog Bugarina usadi trunku sumnje i razmisljanje o tome sta bi se desilo kad bi Bugarska zaista bila oslobodjena.

Pisac je koristio dosta lak jezik, koji je svima razumljiv. Pripoveda u 3 licu jednine, u tekst ponekad ubacuje svoje komentare kako bi sto bolje objasnio drustvene i istorijske situacije. Tekst obiluje metaforama. Recenice su kratke i razumljive. Koristi dosta opisa prirode i enterijere kuca. Uspesno slika ljudske emocije i karaktere. Time uspeva da celu emocionalnu klimu tog perioda, prenese na papir, sto dokazuje da je bio veliki pisac.

Likovi u romanu:

Bojco Ognjanov je jedan dosta zanimljiv lik u romanu, koji se postepeno gradi kroz celo delo sto kulminira time da on na kraju postaje nacionalni heroj i uzor. Njegovo pojavljivanje i sam pocetak romana se vezuje za njegovo bekstvo iz zatvora da bi kasnije uspeo da udje u najvise krugove drustva i postane jedan grof. Medjutim njegov lik se razvija na vise

4

planova, on uspeva da povuce za sobom citavu narodnu masu, svi polazu svoje nade u njega i svi mu veruju. On je revolucionarni apostol. Sklapa dobra prijateljstva, koja mu kroz ceo roman pomazu, a njegovi prijatelji su uvek uz njega. Pretvara se u coveka senku, o kome se glasine prenose kao vetar, od jednog do drugog uha. Nema stalan polozaj, uvek je u pokretu, sto doprinosi njegovoj misticnosti i tajnovitosti. Upusta se u ljubavnu pricu sa uciteljicom Radom i u njoj prepoznaje svog zivotnog saputnika. Iako se njegova sudbina zavrsava smrcu, on postaje simbol borbe za oslobodjenje.

Radu Vazov je pretstavlja kao idealnu zenu, cednu, postenu i vernu. Daje primer kakva bi svaka Bugarka trebala da bude. Inteligentna je i slobodna duhom ali je izabrala da svoj zivot veze za jednog coveka. Nemogucnost boljeg zivota ju je vezala za jedno mesto i jedini nacin da se izbori sa tim pronalazi u svojoj profesiji. Pisac kao da idealizuje njenu ljubav prema Ognjanovu. Njenu nevinost pretvara u njenu najvecu vrlinu, a ujedno i u njenu najvecu kletvu, zbog njene poniznosti Ognjanov se i zaljubljuje u nju, a sa druge stane dozvoljava svima da je ugnjetavaju. On veruje da joj je ljubav dovoljna da prezivi sve zivotne nedace. Rada igra znacajnu ulogu u delu jer ona predstavi onaj romanticni deo romana. Kraj romana ce docekati tako sto ce se zrtvovati zarad ljubavi i mirno prihvatiti smrt samo da je pored svog voljenog Ognjanova, pa ko zna mozda se sretu na drugo svetu u nekom slobodnijem vremenu.

Dr. Sokolov. Jos pre dolaska Ognjanova, Sokolov je imao priliku da se sretne sa revolucionarnim idejama i casopisima. Sam susret njih dvojice dao je priliku Sokolovu da konkretizuje svoje zelje, i pretvori ih u stvarnost i napokon da krene da planira tu dugo ocekivanu revoluciju. Ognjanov je u njemu prepoznao istinskog prijatelja i nekoga kome moze uvek da veruje i veliku podrsku. Za njega se isto vezuje jedna nesrecna ljubav sa Lalkom, ali to cini jedan avanturistican roman. Svoju sudbinu ce docekati isto sa Ognjanovi u vodenici i borice se do poslednjg daha, cak njegova hrabrost ide do tih granica da je ustanju da sacuva jedan metak da bi izvrsio samoubistvo, nego da bude turski rob.

5

Baj Marko. Neverovatno je koliko je Vazov uspeo savrseno da izgradi njegov lik. Jedan ugledan corbadzija koji je dobro situiran, ima miran zivot, svoju porodicu, lepo uredjen dom, a pre svega ima mir koji je u to vreme mnogo bitan. I to sve narusava iznenadna poseta pojavljivanjem Ognjanova na svojim kucnim vratima, jedne prolecne veceri. On dozivljava jak unutrasnji konflikt. Da li treba da se prepusti revoluciji ili ipak da ostane po strani. Vazov paralelno sa njegovom sukobom gradi sukob celog romana i cele te kolektivne mase. Iako je on predstavnik onog socijalnog u romanu, on zaista odudara od njih.

Nasuprot ovim avanturistickim likovima javljaju se i socijalni tipovi koji su protiv revolucije i narusavanja bilo kakvih drustvenih normi.

Stefcov je negativan lik u celom romanu. Zagovornik teze „ zasto menjati stvari kada je meni ovako dobro“. Vec pri prvom suretu njega i Ognjanova mogla se primetiti netrpeljivos i neslaganje u stavovima. U prvim redovima romana saznajemo da je on turski spijun i da je u potpunosti predan Otomanskoj Imperiji. Jedan veoma licemeran i prevrtljiv lik, koji je u stalnoj potrazi za revolucionerima i njhovim aktivnostima. Ali pisac kao da mu je odredio granicu do koje moze da stigne u svojim namerama. Nekako je uvek tu blizu ali nikada dovoljno da bi ih ostvario. Jedino na kraju romana njegova prevrtljiva priroda i zlodela doprinose smrti Rade, Sokolova i Ognjanova. Ovakvi likovi su planski napravljeni, jer bez njih ne bi bilo sukoba, a citaocima ne bi bilo zanimljivo da citaju delo a da se emocionalno ne uzive u samu pricu i ne pocnu da se saosecaju sa glavnim junakom.

Corbadzi Jordan u romanu dobija epizodne uloge i pijavljuje se samo u situacijama kada je potrebno istaci razliku medju junacima. On je predstavnik one linije likova koji su za Tursku imperiju i zajedno sa svojom sestrom Hadzi Romaonom postuje sve zakone koje nalozi turska imperija. On je ugledan corbadzija koji dobro zivi, ima svoj posao, ali za razliku od baj Marka on ide linijom manjeg otpora. Uziva u svemu sto mu je dato, nema unutrasnjih dvoumljenja. Celu situaciju u Bugarskoj prihvata olako i ne zalaze se za promene jer je njemu dobro dokle god ima miran zivot.

6

Vazov ima veliku seriju likova, cak preko 40 i svakog od njih je tesko opisati ne uzimajuci u obzir situaciju i peroid u kojem se nalaze. Vecina njih se javlja u epizodnim ulogama, neke od njih su veoma zapazene. Kao na primer Medvendzijev koji je predstvljen kao turski spijun i covek koji je prvi odao Ognjanova, njega kao lika karakterise: izdaja svog naroda i licimerstvo. Zati je tu i Hadzi Romaona koja je pretstavljena sa jedne strane kao ugledna gospodja, a sa druge osoba koja se bavi gradskim ogovaranjima, spletkema i podvalama. Tu je jos i ozloglaseni Tosun Bej cija je najveca zelja bila da uhvati Ognjanova i njegovu druzinu, to mu se na kraju i ostvarilo, kada pobedonosno ulazi u Belu Crkvu sa telima nastradalih revolucionera.

Sa druge strane su dosta pozitivniji likovi Ognjanovi saputnici i prijatelji. Tu je Vikentiji, koji je zarad gubljenja svoje casti hteo da ukrade novac od Igumana i da Ognjanovu da kupi oruzije, to dokazuje njgovu plemenitost. Zatim Koljco koji i pored svog velikog fizickog nedostatka, u stanjuje sve da ucini za Ognjanova i za Bugarsku da napokon bude slobodna. Tu je i Borimeckata njegov veliki saborac, covek koji je u stanju da ga isprati u svim situacijama, mogucim i nemogucim. I jos mnogi drugi...

Poruka dela:

Nakon procitanog dela padale su mi razne ideje na pamet, dosta toga me je zaintrigiralo. Vazov svojim delom porucuje da je ponekad uticaj pojedinca vazniji od ideja kolektiva. Borba za slobodu i nacionalnost se odvija u svima nama i od nas zavisi da li cemo prihvatit ili odbiti da ucinimo nesto za bolje sutra. Pojedinacnim akcijama se moze dosta postici ali je bitno da se u ljudima probudi svest o promeni i da se motivisu da tu promenu u potpunosti ostvare.

7