DIPLOMSKI RAD

ISTORIJAT, ORGANIZACIJA I RAZVOJNE PERSPEKTIVE

Festivala Amaterske MonodrAmeAkademskog kulturno-umetničkog društva “Lola”

Festival

FAMA 01

Mentor Student

Prof. dr Divna Vuksanović Sonja Vratonjić Broj ndeksa: 2004/121

BEOGRAD, decembar 2008.

Želim da izrazim veliku zahvalnost rediteljki Sunčici Milosavljević, koja me je vodila tokom rada na festivalu FAMA i koja mi je pomogla svojim savetima, sugestijama i dozvolila da njenu ideju i ogroman rad uložen u organizaciji i realizaciji ovog festivala prikažem u svom diplomskom radu. Zahvalna sam i Akademskom kulturno-umetničkom društvu “Lola” za saglasnost da, za osnovu Diplomskog rada, koristim njihov projekat osnivanja festivala FAMA. Takođe, svim članovima Teatra “Lola”, svojim kolegama, dugujem zahvalnost što su mi dozvolili da naš zajednički posao opišem u radu.

Zahvaljujem se i svom mentoru prof. dr Divni Vuksanović na pomoći i savetima kako da svoju početnu ideju uobličim, obradim i izložim na odgovarajući način.

Sonja Vratonjić

1

SADRŽAJ: UVOD.....................................................................................................................3

1. MONODRAMA – OBLIK TEATARSKOG DELOVANJA.......................7

1.1. Definisanje pojma monodrame.…………………………………………....71.2. Istorija i razvoj monodrame .......................................................................121.3. Pregled ostvarenja u oblasti monodrame u Srbiji ...................................19

2. FESTIVAL – ORGANIZOVANI SKUP AKTIVNOSTI U PRODUKCIJI KULTURNIH MANIFESTACIJA .................................21

2.1. Definisanje pojma festivala .........................................................................21 2.2. Pozorišni festivali .........................................................................................27

2.3. Organizacija i upravljanje festivalom ........................................................312.3.1. Faze realizacije projekta festivala .........................................................322.3.2. Parametri upravljanja projektom festivala ............................................40

2.4. Amaterska pozorišta i festivali....................................................................442.4.1. Amaterska pozorišta..............................................................................442.4.2. Festivali amaterskih pozorišta ..............................................................47

3. FESTIVAL MONODRAME FAMA ............................................................48 3.1. Teatar “Lola” Akademskog kulturno-umetničkog društva “Lola” .......483.2. Istorijat festivala FAMA .............................................................................50

3.2.1. Misija i ciljevi festivala .......................................................................503.2.2. Aktivnosti tokom osnivanja festivala ..................................................51

3.3. Realizacija festivala FAMA 01 ..................................................................543.3.1. Pripremne aktivnosti organizacije festivala .........................................573.3.2. Održavanje festivala .............................................................................623.3.3. Aktivnosti po zatvaranju festivala ........................................................65

3.4. Razvojne perspektive festivala FAMA .....................................................65

ZAKLJUČAK .....................................................................................................67

LITERATURA ....................................................................................................69

Prilog 1 – Slike sa festivala FAMA01 .................................................................71 Prilog 2 – Internet forumi – Mišljenja ..................................................................76

2

UVOD

Temu Istorijat, organizacija i razvojne perspektive Festivala Amaterske Monodrame

Akademskog kulturno-umetničkog društva “Lola” (u daljem tekstu AKUD “Lola”)

izabrala sam sa željom da svoja stečena znanja tokom studiranja na Akademiji lepih

umetnosti u Beogradu, smer Menadžent umetničke produkcije, i iskustva koja sam

stekla višegodišnjim amaterskim radom u AKUD “Lola” u oblasti glume i

organizacije projekata1 produkcije pozorišnih predstava, prikažem u okviru

jedinstvenog teksta. Angažovanje u realizaciji festivala amaterske monodrame ovog

umetničkog društva mi je omogućilo da svoja iskustva proširim i na složenije projekte

organizacije kulturnih događaja.

Svoju zainteresovanost za pozorište pokazala sam još u ranoj mladosti pohađajući u to

vreme sve predstave u dečjim pozorištima Beograda. Kasnije, tokom srednje škole,

kod našeg poznatog glumca i pedagoga Tome Kuruzovića završila sam višegodišnju

školu glume i glumila u nekoliko predstava, koje su bile izvođene na kraju svake

školske godine. Studije sam započela 2002. godine na Filološkom fakultetu u

Beogradu, smer Bibliotekarstvo i informatika. Tada je počelo i moje angažovanje u

AKUD “Lola”. Prvo sam pohađala školu glume, a kasnije postala stalni član

glumačkog ansambla ovog društva i od tada do danas glumim u nekoliko predstava.

Amaterski rad u Društvu omogućio mi je da se upoznam sve aktivnosti koje su

potrebne za postavljanje neke pozorišne predstave na scenu, kao i sa drugim

poslovima neophodnim za rad pozorišta. Velika ljubav prema glumi i uopšte za rad u

pozorištu, uticala je na mene pa sam 2004. godine promenila fakultet i upisala se na

Akademiju lepih umetnosti u Beogradu, smer Menadžment umetničke produkcije.

Početkom 2008. godine, radeći na organizaciji i realizaciji Festivala amaterske

monodrame – FAMA, AKUD “Lola”, proširila sam svoja iskustva i praktična znanja

u organizaciji jednog ovakvog projekta umetničke produkcije. Osim toga,

monodrama, kao poseban oblik teatarskog delovanja, do tada mi nije bila dovoljno

1 Reč projekat dolazi od latinski reči projectum, koja proizilazi iz latinskog glagola proicere- "nešto unapred", tako da bi najpribližnije objašnjenje za reč projekat bilo "nešto što dolazi pre nečeg što će se desiti”. Više:.http://en.wikipedia.org/wiki/Project .

3

prepoznatljiva, tj. nisam je posebno izdvajala iz opšteg pojma drame. Međutim, tada

sam shvatila da monodrama ima svoje specifičnosti i da se može posmatrati kao

jedinstven pozorišni žanr. Takođe, znanja koja sam stekla studiranjem na Akademiji

lepih umetnosti iz oblasti projekt menadžmenta i marketinga, u saradnji sa ostalim

učesnicima u radu na projektu FAMA, primenjivala sam tokom rada na ovom

projektu. Iako ove tehnike i metodologije nismo strogo koristili u radu, naš rad se u

suštini sprovodio po njihovim principima. S obzirom da sam tada već bila na kraju

redovnih studija na Akademiji, radeći na ovom projektu, rodila mi se ideja da ovo

moje angažovanje postane osnova za izradu Diplomskog rada. Zbog toga sam počela

detaljnije da vodim beleške o našem poslu i arhiviram potreban materijal koji smo

produkovali tokom rada na organizaciji Festivala. Po završetku Festivala, pre prijave

rada, obavila sam razgovore sa rukovodiocem Teatra “Lola”, rukovodiocem AKUD

“Lola” i svojim kolegama sa kojima sam radila na ovom poslu. Od svih njih dobila

sam saglasnost da, kao osnovu svog Diplomskog rada, mogu da prikažem naš

zajednički rad na organizaciji i realizaciji festivala FAMA 01.

Svoj rad sam zamislila kao dve uslovno nezavisne celine. U prvoj celini, na početku

sam prikazala svoja saznanja o postojećim shvatanjima pojma monodrama, kao

posebnom obliku teatarskog delovanja, a zatim sam dala prikaz procesa organizovanja

i realizacije festivala, posmatranog kao skup organizovanih aktivnosti u produkciji

pozorišnih manifestacija2.

Prvo poglavlje rada, koje se odnosi na monodramu, obradila sam sa dosta napora, jer

sam teško uspevala da dođem do literature, posebno na srpskom jeziku. Osim toga,

vrlo raznoliki teorijski pogledi na monodramu, koje sam pronalazila u tekstovima,

otežavali su mi da stvorim jasan uvid u ovaj pozorišni žanr. Maksimalno koristeći

Internet, a posebno mogućnost da preko očevog računara, koji se nalazi na

Akademskoj mreži Srbije, pristupam bibliotekarskom sistemu Kobson, pronašla sam

neke tekstove koji su mi pomogli da razjasnim pojam monodrame. Najkorisniji tekst

koji sam pronašla na srpskom jeziku je tekst dramaturga i teoretičara pozorišta

Radomira Putnika3, koji mi je mnogo pomogao u radu. U ovom delu rada, koristeći

2 Milan Vujaklija, “Leksikon stranih reči i izraza “, Prosveta, str 541.: Manifestacija - javno izražavanje, javno ispoljavanje, iznošenje na videlo, iskazivanje, pokazivanje.3 Radomir Putnik, “Antologija savremene monodrame“, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003., str.3-16. www.festmono-pan.org.yu/ AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .

4

mogućnost pretraživanja arhiva novosti i tekstova najpoznatijeg Internet pretraživača

“Google”, prikazala sam pregled razvoja monodrame od trenutka pojavljivanja ovog

termina u istoriji do sadašnjeg vremena. Saznala sam da se termin “monodrama”, za

koji sam do tada mislila da se odnosi samo na dramske predstave u govornom obliku,

vezuje i za operu, tj. da ima i formu pevanja sa muzičkom pratnjom. Na kraju,

posebno bih istakla saznanja o monodrami do kojih sam došla upoznajući se sa nekim

tekstovima o radu Nikolaja Evreinova4 (Nikolai Evreinov,1879-1953). Njegovo

mišljenje o monodrami me je dosta zainteresovalo, pa sam ga prikazala u Poglavlju

1.1.

Drugi deo prve celine odnosi se na festivale i on je dat u Poglavlju 2. Pošla sam od

osnovne definicije festivala kao praznika, proslave, svečanosti i sl. Upoznavajući se sa

savremenim tekstovima iz ove oblasti, došla sam do zaključka da se na festival danas

posmatra više kao na specifičan poslovni projekat u oblasti kulture. Zbog toga,

polazeći od stečenih znanja iz oblasti Menadžmenta projektima, u ovom poglavlju

sam opisala osnovne tehnike i metodologije koje se primenjuju u upravljanju

projektima, sa posebnim osvrtom na “kulturne projekte”. Radeći na ovom delu rada,

problem mi je bio mnoštvo literature do koje sam uglavnom došla preko Interneta, a

koja se odnosila na različite aspekte pojma festival. Odlučila sam da se koncentrišem

na tekstove u kojima su se davali savremeni prikazi pojma festival i njegove uloge, tj.

uticaja u nekoj društvenoj zajednici, kao i na tekstove koji su objašnjavali neke

savremene tehnologije upravljanja projektima.

U drugom poglavlju obradila sam i temu o amaterizmu u kulturi. Dala sam opštu

definiciju amaterizma kao neprofitne delatnosti. Amaterizam u pozorištu je danas u

svetu dosta zastupljen (posebno u Engleskoj i Sjedinjenim Američkim Državama), a

sve više se širi i u drugim državama sveta. Postoje suprostavljena mišljenja o

pozorišnom amaterizmu. Jedni ga hvale kao dobru mogućnost da se kulturni uticaj

pozorišta poveća u društvu, a drugi mu osporavaju vrednost i smatraju da on upravo

šteti ovom uticaju, odnosno da negativno deluje na estetiku i kvalitet produkovanih

umetničkih dela.

4 Nikolaj Evreinov, ruski pozorišni teoretičar .

5

Prva celina moga rada je tematski vrlo raznovrsna i zato sam se posebno potrudila da

ujednačim obim prikaza ovih tema. Svesna sam da je svaka od njih dosta složena i da

verovatno svaka pojedinačno može da bude poseban rad, ali se nadam da sam u ovoj

celini prikazala dovoljno obimnu teorijsku osnovu za izradu druge celine.

Druga celina, Poglavlje 3., sastoji se od opisa aktivnosti koje su se događale tokom

stvaranja ideje o osnivanju, a zatim i samog osnivanja festivala FAMA. Dalje, ovde je

opisan skup aktivnosti koje su izvršavane tokom organizovanja i realizacije festivala

FAMA01, koji je održan početkom 2008. godine. U izlaganju sam materijal,

sakupljen tokom rada na poslovima ovog festivala, sistematizovala i doradila, prema

osnovnim tehnikama upravljanja projektima, sa ciljem da ga što jasnije prikažem i

objasnim. Izvršila sam određene intervjue sa osnivačima festivala i drugim bitnim

subjektima i sve to sam uključila u ovo poglavlje. Osnovni cilj u izlaganju mi je bio

da što vernije prikažem stečeno praktično iskustvo u organizaciji i realizaciji jednog

pozorišnog festivala, kao posebnog projekta kulturne produkcije.

6

1. MONODRAMA – OBLIK TEATARSKOG DELOVANJA

1.1. Pojam monodrame

Najprostija definicija monodrame odgovara opisu datom u elektronskoj enciklopediji

“Wikipedia”5. Monodrama je “drama koju izvodi, ili koja je napisana da je izvodi,

jedna osoba”, pri čemu se pod odrednicom “drama”, istog izvora, navodi da je to

“specifični oblik fikcije prikazan u igri (predstavi) ”. Poreklo reči drama je od grčke

reči dráma, što se prevodi kao “akcija”6. U tom kontekstu monodrama bi se mogla

definisati kao fikcija koju u predstavi pred publikom stvara jedna osoba – glumac ili

pevač svojom akcijom na sceni, prema određenom tekstu, odnosno muzici, koji je

napisao neki pisac ili kompozitor. U stvari, postoje dva osnovna vida monodrame:

govorna, sa muzičkim prekidima i muzička, koja se izvodi pevanjem uz pratnju

muzike.

Monodrama je teatar jednog glumca. “Jedan glumac - pozorište”, “Monodrama –

Teatar”7, kaže dramaturg Radomir Putnik. U monodrami je glumac sam na sceni, bez

pomoći drugog glumca. On je upućen samo na sebe, svoje telo, pokret i svoj glas i u

stalnom je iščekivanju reakcije gledalaca. Ovo predstavlja veliku inspiraciju, ali je i

velki napor i rizik za glumca.

U teoriji pozorišta smatra se da je pozorišna predstava kolektivno delo pisca,

reditelja, glumca, scenografa i ostalih saradnika u stvaranju predstave sa jedne strane i

publike koja je prihvata ili ne, sa druge strane. Za monodramu Radomir Putnik

navodi: “Glumac sopstvenim individualnim radom, uz eventualnu pomoć i podršku

još jednog  usamljenika - pisca monodrame, magijom reči i pokreta, stvara čitav teatar

od svoje predstave. Kada se ovaj njegov napor, glumački dar, kao i cela ideja

predstave srećno spoje, nastaje prava umetnička uzbudljiva svečanost”8. To znači da

monodrama glumcu pruža mogućnost da se potpuno iskaže i pokaže svoje vrednosti.

5 Videti http://en.wikipedia.org/wiki/Monodrama. 6 Videti en.wikipedia.org/wiki/Drama. 7 Radomir Putnik , “Antologija savremene monodrame“, Publikacije Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/ AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .str.3.8 Isto, str.4.

7

U monodrami glumac monologom ispoveda najtananija osećanja i istine i to najčešće

obraćajući se samom sebi ili svom dvojniku, publici. Kokto (Jean Cocteau) i Beket

(Samuel Beckett) smatraju da je monodrama izraz čovekove “usamljenosti”9. U stvari,

pojedinac u publici, zbog usamljenosti glumca i “intimnosti” koju on stvara svojom

glumom, pokretom, pevanjem ili pričom, okreće se sam sebi, produkuje sopstvena

osećanja koja su odraz sopstvenih preispitivanja na temu koju nameće glumac. Taj

pojedinac se takođe “usamljuje” i u velikoj meri postaje dvojnik glumcu u procesu

doživljavanja predstave, bilo da se njegova osećanja podudaraju ili ne sa glumčevim

prikazom dramske radnje.

U monodrami, poistovećivanje glumca i publike, tj. pojedinaca u publici, donosi i

najveći rizik za glumca. Problem nastaje kad publika, ili većina u publici, ne prihvati

predstavu, tj. odbije da učestvuje sopstvenim doživljajem u doživljaju glumca na

sceni. Tada ovakva predstava može da doživi potpuni neuspeh. Međutim, Radomir

Putnik o tome kaže da: “Hrabre, i sreća prati. Glumci skloni riziku odbranili su ovu

profesiju i dokazali da jedan glumac može da čini pozorište”10. Znači, glumačev

talenat i njegova veština izražavanja osećanja karakera kojeg igra, su najbitniji

činioci ovog oblika teatarskog delovanja.

U “Leksikonu stranih reči i izraza” Milana Vujaklije11 termin “monodrama” je

preveden kao “radnja” i “pozorišni komad”, a objašnjava se opisom da je monodrama

“melodrama u kojoj učestvuje samo jedna ličnost”. Dalje u Leksikonu pojam

“melodrama” se definiše kao “pozorišni komad u kome govor dramskog lica prati

muzika ili svuda ili samo na značajnijim mestima”12. U Živkovićevom “Rečniku”13 je

detaljnije opisano da je melodrama: “Dramsko delo u celini muzicirano, koje

objedinjuje dramski tekst, vokalnu ili instrumentalnu muziku, baletske tačke,

scenografiju i mašineriju u poseban scensko-muzički žanr”. Kao posebna vrsta

melodrama kod Vujaklije14 je navedeno, da je melodrama “monodrama - ako u

komadu govori samo jedna ličnost”. Ovde se već uočava određena nedoslednost u

9 D.Živković ,“Rečnik književnih termina”, Nolit,1992., str.485.10 Radomir Putnik,“Antologija savremene monodrame“, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/ AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .str.4.11 Milan Vujaklija ,“Leksikon stranih reči i izraza”, Prosveta,str 590.12 Milan Vujaklija , “Leksikon stranih reči i izraza”, Prosveta,str 558.13 D.Živković,“Rečnik književnih termina”, Nolit,1992., str.445.14 Milan Vujaklija, “Leksikon stranih reči i izraza”, Prosveta,str 558.

8

definisanju monodrame, jer se na određeni način mešaju pojmovi monodrame i

melodrame.

Ustaljeno je mišljenje da je priča o terminu “monodrama” započela “Pigmalionom”

Žan Žak Rusoa (Jean Jacques Rousseau 1712-1778) oko 1762. godine15. Ovu kratku

igru sa jednim karakterom, koja se sastoji alternativno od govornih monologa i

muzičkih prelaza, Ruso je nazvao melodrama. “Pigmalion” je ubrzo našao put za

izvođenje u Nemačkoj, gde su počele da se realizuju razne njegove imitacije. Jirži

(Jiří ili Georg Benda ,1722-1795), poznati češko-nemački kompozitor je napisao

sopstvenu melodramu “Pigmalion”, koja je u potpunosti zasnovana na Rusoovom

“Pigmalionu”. Ovaj, a i drugi nemački kompozitori tog žanra u to doba, su ova svoja

dela počeli da nazivaju monodramama, pri čemu su ovaj temin ciljno vezivali za

Rusoovog “Pigmaliona”.

Prema dve glavne studije o ovom obliku teatarskog delovanja (Kirsten Gram

Hölmstrom’s 1967 Monodrama, Attitudes, and Tableaux-Vivant i J. Van der Veen’s

1955 Le Melodrame Musical de Rousseau et Romantisme)16 monodrama je, kao

termin, skoro nepoznata posle 1815. godine sve do početka dvadesetog veka. Na

prelazu u dvadesti vek, 1909. godine pojavio se mjuzikl “Očekivanje” (“Erwartung”)

Arnolda Šenberga (Arnold Schoenberg, 1874-1951), koji je kompozitor nazvao

monodramom, pozivajući se na teatarske forme melodrame osamnaestog veka. U

stvari, Šenberg malo kaže zašto koristi termin monodrama, ali prema mišljenju dr

Kurta Tarofa17 (Kurt Taroff) profesora sa Kraljevskog univerziteta u Belfastu,

“Očekivanje” i druga dela Šenberga su u pogledu koncepcije, pre nego u pogledu

forme, vrlo bliska delima monodrame osamnaestog veka.

U istoj godini kada je Šenberg napisao “Očekivanje”, ruski pozorišni pisac, teoretičar,

direktor pozorišta i pozorišni praktičar18 Nikolaj Evreinov (Slika 1.), na moskovskoj

Akademiji za umetnost i književnost, održao je predavanje koje je nazvao “Uvod u

15 Kurt Taroff, “I Know Why The Crazed King Sings: Monodrama and the Voice in Peter Maxwell Davies's Eight Songs for a Mad King”. Poglavlje: “A Very Brief History of Monodrama”, Modern Mask-A Journal of The Arts, http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html.16 Isto.17 Isto.18Moderan termin koji opisuje nekog ko kreira pozorišne predstave i produkuje teorijske rasprave o ovom radu.Više http://en.wikipedia.org/wiki/Theatre_practitioner.

9

monodramu”. U njemu je objasnio oblik-formu drame u kojoj sve što vidimo na sceni

je trenutni subjektivni doživljaj centralnog protagoniste, tj. glumca. Ovde, prema

tekstu Kurta Tarofa19, Evreinov kaže: “Sada sa terminom monodrama ja želim da

označim način dramske prezentacije koji, pokušavajući da komunicira sa saučesnikom

(gledaocem) aktivira, što je više moguće, njegovo duhovno stanje i prikazuje mu svet

na sceni upravo onako kako ovaj aktivan saučesnik doživljava svet za neki trenutak

glumčeve pojave na sceni”. Drugim rečima, u monodrami glumac pokušava da

gledaoca “izvuče” na scenu, tj. da doživljaj koji on prikazuje na sceni postane i

imtimni i sopstveni duhovni doživlja samog gledaoca .

Portret N.Evreinova (1915.)

Slika 1

Naslovna strana Evrinove Pro Scena Sua (1915.) Slika 2

U svom objavljenom predavanju - monografiji “Uvod u monodramu” (1909.),

Evreinov jasno formuliše osnovnu svrhu svog revolucionarnog mišljenja o

pozorištu20: “Kamen temeljac monodrame je da životno iskustvo karaktera, koji

glumac izvodi na sceni, rezultuje u slično životno iskustvo gledaoca, koji kroz ovaj akt

koordiranog životnog iskustva postaje jednak sa karakterom koji se igra”. Ovaj svoj

koncept N.Evreinov je dalje razvio u radovima “Teatar kao takav” (“The Theatre as

19Kurt Taroff, “I Know Why The Crazed King Sings: Monodrama and the Voice in Peter Maxwell Davies's Eight Songs for a Mad King”. Poglavlje: “A Very Brief History of Monodrama”, Modern Mask-A Journal of The Arts, http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html, str2.20Oliver M. Sayler “The Russian Theatre,Book”, Chapter XIV: “Yevreynoff and Monodrama”, Brentano's, New York,1922, str 232.

10

Such”- 1912), “Teatar za sebe” (“The Theatre for Oneself”) i “Pro Scena Sua” -

191521, tako da se ovi radovi često uzmaju kao prva teorijska osnova u definisanju

monodrame kao posebnog oblika teatarskog delovanja.

Međutim, neki savremeni istoričari teatra proglasili su N.Evreinova kao “jednu

anomaliju”22, darovitog ali ekscentričnog amatera, aristokratskog diletanta koji je

kratko zablistao u Rusiji uoči sovjetske revolucije. Priznaju mu određeni talenat

posebno u oblasti parodija, ali mu zameraju na njegovoj “neškolovanosti”. Ipak,

Šeron Meri Kernik (Sharon Marie Carnicke) profesor teatra i slovenskih jezika

Southern univerziteta u Kaliforniji, smatra da je jezgro teorije Evreinova “teatralnost”

ozbiljna hipoteza o ulozi teatra u savremenom društvu23. Tako u svojoj knjizi “Teatar

kao takav” Evreinov sugeriše da je želja za “teatralnošću” osnova ljudskog ponašanja,

kao i da ovaj deo njegovog ponašanja nije vezan za klasične-profesionalne oblike

teatra, već je oblik socijalnog ponašanja čoveka uopšte. Dalje u Knjizi “Teatar za

sebe”, Evreinov dokazuje da svako treba da gaji ovaj teatarski instikt u sebi24. On je

ove principe uneo i u svoju teoriju monodrame, kao posebnog oblika teatarskog

delovanja.

Konačno, interesantno je mišljenje Radomira Putnika o konceptu Evreinova. On u

svom tekstu25 navodi: “po Evreinovu, monodrama je dramski prikaz jednog lica u

kome su svi likovi samo projekcije različitih stanja duše glavnog junaka”. Znači, u

mondrami duševna stanja jednog karaktera, glumac iskazuje stvarajući niz različitih

likova na sceni, koji odgovaraju različitim duševnim doživljajima tog karaktera.

Dr Kurt Tarof u svom radu26 kaže: “Predlažem da je vredno u daljim istraživanjima

termin monodrama koristiti za dramu karakterizovanu intezivnom subjektivnošću”.

Takođe, dr Tarof tvrdi da elemenat subjektivnosti, koji je značajan za monodramu,

može da posluži kao suštinska konceptualna osnova, dovoljna da konstituiše

21 Više: http://en.wikipedia.org/wiki/Nikolai_Evreinov .22 Cheyanne Boyd, “The Theatrical Instinct: Nikolai Evreinov and the Russian Theatre of the Early Twentieth Century”, The Slavic and East European Journal, Vol. 35, No. 2 (Summer, 1991), pp. 282-283, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, http://www.jstor.org/stable/30832523 Isto.24 Isto.25 Radomir Putnik ,“Antologija savremene monodrame“, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/ AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .str.7.26Kurt Taroff, “I Know Why The Crazed King Sings: Monodrama and the Voice in Peter Maxwell Davies's Eight Songs for a Mad King”. Poglavlje: “A Very Brief History of Monodrama”, Modern Mask - A Journal of The Arts, http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html, str2.

11

monodramu kao različiti žanr. Ovaj stav, kao i ranije prikazana mišljenja o

monodrami, pokazuju da, sve do danas, nije još uvek stvorena sasvim jasna definicija

ovog oblika teatarskog delovanja. Međutim, ova nejasnoća ne znači da monodrama ne

postoji kao poseban oblik.

1.2. Istorija i razvoj monodrame

Polazeći od napred prikazane, ne potpuno jasne, definicije monodrame i činjenice da

ona predstavlja jedan od oblika pozorišnog delovanja, koji se u jednom tenutku

istorije ipak iskristalisao kao jedinstven, ali koji je, sve do danas, još uvek tema

teorijskih rasprava, istoriju monodrame je teško sagledati nezavisno od istorije

pozorišta u celini.

Ronald Harvud u svojoj knjizi “Istorija pozorišta – ceo svet je pozornica” 27 kaže:

“Ljudi poseduju nezasit apetit da gledaju i prepoznaju sopstvenu predstavu o sebi,

oživljenu, u svim njenim elementima. U pozorištu, to je zajednički doživljaj“. Ovaj

Harvurdov stav pokazuje da se pozoriše može posmatrati kao sredstvo koje su ljudi, iz

različitih doba ljudske istorije, koristili pokušavajući da se približe odgovorima na

pitanja o svom postojanju i nastanku. Drevni rituali kojima su lovci pre odlaska, ili

po povratku iz lova pokušavali da prikažu svoje doživljaje, a koji su prikazani na

slikama po pećinama u kojima su živeli, mogu da predstavljaju početak drame.

Predpostavlja se da su ovi primitivni lovci, kroz ove rituale, vršili uvežbavanje

pokreta životinja, kao i njenog ponašanja tokom lova, sa ciljem da što više nauče o

plenu, da bi ga lakše ulovili. Harvud kaže za ovakvo ponašanje primitivnog lovca:28

“Odbacivao je svoju ljudsku prirodu kako bi prigrabio duh životinje i kako bi njen

duh zaposeo njega“. U stvari, čovek koji je izvodio rituale je “glumio”, tj. duhovno je

postajao neko drugi i pokušavao je da to strano duševno stanje što vernije prikaže

svojim saplemenicima, svojoj “publici”. Slike drevnih lovaca po pećinama to

pokazuju.. One prikazuju scene u kojima su lovci u pokretu, a za uverljiviji prikaz

događaja koriste razne predmete životinjskog porekla: kožu, rogove i druge delove

životinja. Ovim maskiranjem, ovi prvi “glumci”, pokušavali su što više da izgube

svoju ličnost i da se poistovete sa životinjama koje su predstavljali, kao i da što

27Ronald Harvud ,“ Istorija pozorišta“, Klio 1964,str.15.28 Isto, str.20.

12

uverljivije prikažu aktivnosti lovaca i životinja tokom lova. Ovakve scene se mogu

pronaći i u današnjem svetu (primer grčko ostrvo Skiros, “Igra koze”29), u kojima

pored prerušavanja, ljudi igraju uz zvuke jednoličnih ritmova, najčešće proizvedenih

raznim udaraljkama. Igranje uz zvuke ovakvih ritmova, pri izvođenju raznih rituala,

danas se mogu naći kod mnogih primitivnih plemena u Africi, Južnoj Americi i

Pacifičkim ostrvima . Smatra se da ovakva jednolična muzika i njeno ponavljanje

stvaraju kod učesnika stanje transa, koji “sa svoje strane dopušta čoveku da izgubi

svest o sebi i vremenu, ili da ga obuzme izmenjena svest i o jednom i o drugom”30.

Mada se danas teško može precizno sagledati kako su drevni rituali stvarno izgledali,

ipak se može, proučavajući neke od njih, koji se još izvode u svom izvornom obliku

(Igra Barong sa Balija), doneti zaključak da su drevni rituali sadržali dosta elemenata

drame (određeni zaplet, glumce i publiku, muziku, emocionalnu opsedutnost svih

učesnika, prostor za izvođenje, itd.), te da se koreni pozorišta mogu tražiti u njihovom

pojavljivanju u ljudskoj istoriji.

Ritual obožavanja bogova: afrički vrač igra kao posrednik31

Slika 3.

Obožavanje bogova pripada specifičnoj vrsti rituala. Ovakvi rituali u prvi plan ističi

“glavnog glumca” – vrača (kasnije sveštenika), koji se pojavljuje kao glavni

posrednik, tumač i kreator emocionalnih doživaljaja svih drugih učesnika. Takođe,

kod njih se scena na kojoj se odvijaju rituali sve više ujednačava. Određuje se uvek

isto mesto za ovaj događaj, pojavljuju se posebne grupe učesnika-igrača i učesnika-

svirača na udaraljkama, pokreti se sve više ujednačavaju i dobijaju svoje specifično

29 Isto, str 22.30 Isto, str.26.31 Isto str. 43.

13

značenje. Zbog toga, ovi religijski rituali su verovatno sledeći korak u razvoju

pozorišta. Harvud o temi rituala zaključuje32: “Ono što je bitno za pozorište, a ne

postoji kod rituala, jeste prisustvo individualnog tvorca, dramskog pisca.”. Dramski

pisac, kao tvorac drame pojavljuje se tek u Staroj Grčkoj.

Opšte je mišljenje, da se drama kao umetnost pojavila pre oko dve i po hiljade godina

u Atini u Staroj Grčkoj. Stvarnih činjenica koje ukazuju kako je izvršen prelaz od

rituala do umetnosti vrlo je malo. Harvud o tome kaže33: “Istorijski gledano, grčka

drama kao da se najednom pojavila, potpuno razvijena i divna”. Pojava dramskih

pisaca u petom veku pre nove ere (p.n.e.) u Atini, tj. pojedinačnih tvoraca drama kao

umetničkih dela, Eshila (523-456 p.n.e), Sofoklea (496-406 p.n.e) i Euripida (480-406

p.n.e.) (Slika 4.), predstavlja ključnu tačku u uspostavljanju dramske umetnosti u

istoriji.

Eshil Sofokle

Slika 4.

Euripid

32 Isto str.43.33 Isto str.46.

14

Malo istorijskih činjenica o pozorištu tog vremena je poznato, ali se zna da su se tada

dramska dela izvodila kao takmičenja na otvorenom prostoru i da je postojao hor koji

je pevao i igrao oko oltara. Postojanje hora u svim ovim dramskim delima je

najvažnije za razumevanje nastanka drame.

U vremenima pre pojave prvih dramskih pisaca, u grčkim plemenima održavali su se

rituali koje su pratile horske pesme, nazvane ditirambi. Ovi rituali su nastali u

devetom veku pre n.e u slavu boga vina Dionisa34 (Slika 5.). U 534. godini pre n.e.,

predstave su prerasle u Dionizijski teatar35, koji se održavao jednom godišnje i na

kojem je i uvedeno prvo dramsko takmičenje. U početku je svaki autor bio i glumac, a

osim pisanja i režiranja, autor je brinuo i o muzici, horu i koreografiji svoje

predstave.

Dionis: poprsje pronađeno u Herkulanumu36

Slika 5.

U vezi sa istorijom monodrame, predstave u kojima postoji jedan glumac, sa

muzičkom pratnjom hora, mogu se smatrati za njene pra početke. Posebno mesto u

tome zauzima prvi glumac registrovan u istoriji, Tespis iz Ikarije (Slika 6.), koji se,

kako kaže Harvud37: “u jednom trenutku izdvojio iz hora, iskoračio napred i započeo

dijalog sa vođama ditiramba”. Smatra se da je njegovom zaslugom u dramu, pored

pevanog teksta, prvi put uveden i govorni tekst.

34H.V.janson i E.F.janson, “Dionis, sin Zevsa i Semele, boginje meseca, bog vina i raskalašnosti. Njegovi sledbenici satiri i njihove pratilje nimfe bili su skloni orgijama i bahanalijama.Dionis je bio i bog plodnosti , vegetacije, mira, gostoljubivosti, umetnosti i veština”. Istorija umetnosti –dopunjeno izdanje, 2006,str.113.35 Isto str. 146.36 Ronald Harvud ,Istorija pozorišta (All the world’s a stage),Klio 1964,str.48.37 Isto str.47.

15

Tespis38

Slika 6.

Za istoriju monodrame, dalji razvoj pozorišta nije značajan sve do pojave Rusoovog “Pigmaliona” 39.

Nešto više uređenog materijala o istoriji monodrame, kao posebnom obliku

teatarskog delovanja, je vrlo teško naći, ali se detaljniji pregled ovog vida umetničkog

stvaralaštava može naći na Internetu u Googlovoj arhivi novosti40. Ovde se za termin

monodrama dobija vremenski dijagram i pregled pojave tekstova koji sadrže ovaj

termin za dati period vremena (600 godina pre n.e. do danas). Na vremenskom

dijagramu na slici 7, prikazan je na vertikalnoj osi broj pojavljivanja termina

monodrama u tekstovima, koji u svom sadržaju termin “monodrama” povezuju sa

određenim datumima istorije. Sa dijagrama se vidi da se, termin “monodrama” ne

pojavljuje pre 1760. godine. Arhive koje obuhvata ovaj Googlov servis sadrže

tekstove iz novina najvećih svetskih izdavača, knjige, radove, i dr., koje su dostupne

pretraživaču Googl. Dobijeni pregled sadrži mnoštvo informacija koje su često

nerelevantne za istoriju monodrame, ali ipak se njegovom analizom može napraviti

orjentacioni uvid u razvoj monodrame, tj. evidentirati pojava novih dela, trendovi

razvoja, kao i razna izvođenja najznačajnijih dela ovog žanra. S obzirom da Internet

praktično postoji unazad deset do petnaest godina, jasno je da su dostupne

informacije o monodrami, samo one koje su u tom periodu unete u baze arhiva

Interneta, kao i da se taj broj neprestano uvećava.

38 Tespis, Više: Http://en.wikipedia.org/wiki/ Thespis .39 Poglavlje 1.1. rada.40Adresa : http://news.google.com/archivesearch?hl=en&q=of+monodrama&um=1&ie=UTF-8&scoring=t&sa=X&oi=archive&ct=title.

16

Pregled pojave termina monodrama na Internetu-Google News41.

Ukupno 1750 pojavljivanja.

Slika 7.

Prikazani dijagram na Slici 7. započinje Rusoovim “Pigmalionom” 1762. godine i

nastavlja se Bendovim melodramama. Dalje, oko 1777. godine Gete (Johann

Wolfgang von Goethe) stvara svoju melodramu sa pevanjem “Proserpinu”42, koja je u

to vreme imala veliku popularnost. Krajem 18. veka u Engleskoj , 1792. godine

engleski pisac dr. Frenk Sajers (Dr. Frank Sayers) je publikovao kratku poemu-

komičan skeč, koju je nazvao “Osvald, jedna monodrama” (“Oswald, a Monodrama

”). Kompozitor Franc Šubert (Franz Schubert) je 1827. godine , koristeći 24 poeme

pesnika Vilhema Milera (Wilhelm Müllera), stvorio delo “Zimski dan” (“Winter’s

Journey”), monodramu u kojoj lutalica-putnik, tokom jednog zimskog dana, govori

sam sa sobom, a njegova priča je u suštini njegovo “samoispitivanje”. Hektor Berlioz

(Hector Berlioz) je 1830. godine, kao drugi deo svoje “Fantastične simfonije”,

stvorio lirsku monodramu “Lelio” ili “Povratak životu” (“The Return to Life”), a

1833. godine engleski pesnik Robert Browninig, u dvadest prvoj godini života, stvara

svoju poemu “Paulina”. “Paulina” je poema o nemoći neimenovanog govornika da

učini sebe pesnkom. Engleski pesnik lord Alfred Tenison (Alfred Tennyson) 1855.

godine piše svoju lirsku monodrama “Maud” u kojoj heroj, osetljivi i morbidan

čovek, koji nasledno ide ka ludilu, govori priču o svom spasenju od mizantropije i

očajava zbog snage čiste ljubavi, nesrećno, ali pobednički. Kako je rečeno u Poglavlju

1.1 rada, Šenberg 1909. godine komponuje “Očekivanje”, svoju muzičku monodramu,

a Žan Kokto (Jean Cocteau), francuski pesnik, novelist i dramaturg je 1930. godine

napisao monodramu “Ljudski glas” (“The Human Voice”). Ovo je priča u kojoj

žena na sceni razgovara telefonom sa svojom (nevidljivom i nečujnom) udaljenom

41 Pregled “Google News Archives”, za reč monodrama , http://news.google.com/archivesearch?

q=monodrama&btnG=Search+Archives&num=10&scoring=t .

42 Prosperina - Boginja podzemlja.

17

ljubavlju, koji ju je ostavio i oženio drugu zenu. Američka glumica i dramski pisac

Kornelija Skiner (Cornelia Otis Skinner) je od 1937. godine napisala, priredila po

raznim tekstovima i igrala više kratkih uglavnom komičnih monodrama (“The Loves

of Charles II”, “Mansion on the Hudson”, “Edna, His Wife”, “The Wives of Henry

VIII” ,itd). Godine 1961. američki glumac i dramski pisac Filip Henson (Philip

Hanson) je adaptirao i režirao “Mobi Dick” (knjigu koju je napisao Herman Melville)

kao monodramu. Ser Piter Maksvel Devis (Sir Peter Maxwell Davies), engleski

muzičar i dirigent, napisao je 1969. godine monodramu “Osam pesama za ludog

kralja” (“Eight Songs for a Mad King”) o engleskom kralju George III kao mjuzikl i

to u formi muzičke monodrame, držeći se forme ranih muzičkih monodrama. Godine

1976. Vilijam Lus (William Luce) je napisao monodramu “Lepota Amhersta”(“The

Belle of Amherst”) zasnovanu na životu čuvene američke pesnikinje Emili Dikinson

(Emily Dickinson), u kojoj je opisan njen život u Amherstu, malom američkom gradu.

Vili Rasel (Willy Russell) 1989. godine stvara dramski monolog, koji postaje

monodrama, tačnije mono-komedija u kojoj jedna domaćica u Liverpulu priča o svom

životu pre i posle odmora u Grčkoj.

Napred prikazani pregled pojavljivanja i produkcija monodrama u poslednja tri veka

je samo orjentacioni i on pokazuje značajnu količinu ovog oblika pozorišnog

stvaralašta, koja se poslednjih godina sve više uvećava. Uočavaju se neki dominantni

pravci savremene monodrame i to u oblasti komedija i melodrama. Radomir Putnik u

svom radu43 o tome navodi: “Pojava velikog broja komedija pokazuje da je mogućno

ostvariti komički dijalog sa samim sobom, sa svojim drugim ja, i time ukazati na

apsurd kao temeljnu pretpostavku egzistencije”. Dalje, za melodramu on kaže:

“Melodrama, kao omiljena pozorišna forma, stekla je određena preimućstva u odnosu

na druge žanrove, jer njena suština dopušta mešavinu sentimentalnosti i životne

oporosti u kojoj smeši, najčešće, gledaoci prepoznaju sopstveno iskustvo”. S obzirom

da je napred u radu pokazano da se pojam melodrame često povezuje sa pojmom

monodrame, može se reći da napred citirano važi i za monodramu.

43 Radomir Putnik ,“Antologija savremene monodrame“, Publikacija Festivala monodrame i pantomine, Zemun, 2003. , www.festmono-pan.org.yu/ AntologijaSavremeneMonodrame .pdf .str.10.

18

1.3. Pregled ostvarenja monodrame u Srbiji

Postoje mišljenja da su naši guslari, koji su uz zvuke struna ispevali junaštva predaka,

prvi izvođači monodrama (“kako kaže Bora Glišić”)44. Iako guslari nisu pravi glumci,

a i naše junačke epske pesme nisu monodrame, Ivo Andrić45 smatra da se, zbog

izuzetnog emocijalnog patriotskog naboja koje su one izazivale kod slušalaca, mogu

svrstati u pozorišna dela.

Prvu monodramu u Srba napisao je Kosta Trifković46. U svom delu “Mila” iz 1884.

godine. Trifković prikazuje strepnju glumice koja traži angažman i čeka da je primi

direktor pozorišta. Da bi se oslobodila treme, ona se priseća svoje dotadašnje karijere.

Monodrama kao oblik teatarskog delovanja nije bila odmah prihvaćena od naših

pisaca, ali ni od glumaca, tako da posle Trifkovića nije bilo nekih važnijih aktivnosti u

ovom žanru, ni kod dramskih stvaralaca u stvaranju novih dela, ni kod glumaca u

interpretaciji. Tek tokom šeste decenije prošlog veka, monodrama je postala prisutnija

kod naših i pisaca i glumaca. Od aprila 1968. godine, u Domu omladine u Beogradu

prikazivana je priča “Balada o Ljubi Moljcu ili najveći fudbaler na svetu ”, pisca

Dragana Aleksića, što se može uzeti kao povratak monodrame na naše prostore.

Pojava festivala monodrame i pantomine u Zemunu, pre više od trideset godina, dala

je zamah razvoju ovog oblika teatrskog delovanja. Od kraja šezdesetih godina prošlog

veka pojavilo se mnogo pisaca koji su se isprobali u ovom dramskom radu: Miodrag

Đurđević, Aleksandar Popović, Zoran Božović, Rade Pavelkić, Milan Mitić, Stevan

Pešić, Vidosav Stevanović, i dr.47. Veliki broj tekstova monodrama je nastao

adaptacijom književnih dela (priča, novela, romana, istorijske građe, memoara,

govora političara, prepiska, itd)48. Tako su dramatizovana dela Andrića, Crnjanskog,

Dragoslava Mihailovića, Mladena Markova, Njegoša, Ćopića, Bećkovića, Živojina

Pavlovića, Desanke Maksimović, Pekića, ali i dela ranijih pisaca, političara i

znamenitih ličnosti : Teodosija, Prote Mateje, Pere Todorovića, Josipa Broza, itd.

44 Isto, str 11-15.45 Isto.46 Isto.47 Isto.48 Isto.

19

U proteklom periodu neke od najznačanijih monodrama koje su nastale i izvodile se,

ili se još uvek izvode, u Srbiji su49:

“Ljubica prvo lice množine” - Milenko Vučetić. Ova monodrama prikazuje

socijalno raslojavanje u društvu koje je zasnovano na jednakosti među

ljudima;

“Živeo život Tola Manojlović” – Moma Dimić. Monodrama o životu

priprostog srpskog seljaka ispod Kosmaja, koji se ceo život domišlja kako da

kroz sve tegobe prođe što bolje i sa što manje lične štete;

“Oj životeee! ” – Josip Pejaković. Priča o običnom čoveku koji se žali na

teškoće u životu, ali podnosi patnju kao zasluženu kaznu za svoje žrtvovanje

“Čegović” – Dragana Uskoković. Monodrama o mentalitetu, običajima i

mišljenju crnogorskog čoveka, koji je u sukobu sa zajednicom zasnovanom na

poštovanju etičkih tradicija i starih nepisanih pravila;

“Led” – Radoš Bajić. Priča o seljaku iz Pomoravlja, koji priča o svojim

svakodnevnim doživljajima, zgodama i nezgodama, o svojim neispunjenim

željama, o vezi sa zemljom i stalnom strahu da će trud uložen u obradu zemlje

biti uništen silama prirode;

“Glumac ....je glumac ....je glumac” – Zijah Sokolović. Monodrama koja

govori o glumcu koji u svom radu mora da se prilagođava birokratskim

preprekama i propisima. U svojoj osnovi ovo delo postavlja pitanje suštine

glumačkog posla;

“Vukova azbuka – Rječnik” – Miloš Žutić. Monodrama napravljena od

narodnog pesničkog blaga, gde je pisac originalnim grupisanjem odlomaka

narodnog epskog stvaralaštva i umotvorina, napravio delo koje jedinstveno u

našoj književnosti;

“Na rubu svega” - Mirjana Ojdanić. Ova monodrama iz perioda poslednje

decenije prošlog veka, je u osnovi komična priča o ženi koja ima puno

problema u svakodnevnom životu, ali koja se nada da će ih uspeti rešiti

zahvaljujući srpskom inatu;

49 Isto.

20

“Alo ođe mobilni” – Rade Bojičić. Satirična priča o modernizaciji u

crnogorskom društvu nastaloj pojavom mobilnih telefona, ali i o

krimininalizaciji u društvu tokom tranzicije od socijalizma u kapitalizam;

“Verica među šljivama” – Mirjana Bobić Mojsilvić. Monodrama o raznim

manipulacijama koje su doživeli građani naše zemlje poslednjih dvadesetak

godina. Priča je u suštini komična, ali sa gorkim ukusom podseća kroz šta

smo sve prošli tokom tog perioda.

Na kraju se može zaključiti, da su u Srbiji , za razliku od drugih delova sveta,

stvarana i igrana dela koja pripadaju monodrami u formi govornih priča, dok o

muzičkoj formi ovog oblika teatarskog delovanja, nisam uspela da nađem podatke.

2. FESTIVAL – ORGANIZOVANI SKUP AKTIVNOSTI U PRODUKCIJI KULTURNIH MANIFESTACIJA

U ovom poglavlju pošla sam od toga da je festival skup raznih manifestacija kojima

se na javan način iskazuju i prikazuju grupna osećanja većih ili manjih društvenih

zajednica povodom nekih događaja. Zatim sam prikazala savremena mišljenja o

festivalima, kao specifičnim poslovnim projektima u okviru kojih se odvijaju

organizovani skupovi aktivnosti.

2.1. Definisanje pojma festivala

Dr Dragan Klaić, kulturni analitičar i profesor na Univerzitetu centralne Evrope u

Budimpešti, u svom radu50 daje kratak i savremeni prikaz festivala: “Festivali su

kondenzovani paketi pridruženih artističkih događaja, koji teže da daju osećaj

izvanrednog događaja u nadolazeći tok kulturne hiperprodukcije. Oni zavise od

kompleksne logistike51, mnogo ukrštenog marketinga52, dobro usklađenog finansiranja

50Dragan Klaic: “Festival”, Performance Research, 4, 11, 2006, str:54-55.http:// efa-aef.eu/newpublic/upload/efadoc/11/D%20Klaic%20festivals%20Perf%20Research%202006.doc51 U biznisu, logistika je definisana kao planski okvir za menadžment materijalima, uslugama, informacijama i tokovima kapitala. Više: http://www.logisticsworld.com/logistics.htm. 52 Cross-marketing - Partnerstvo sa drugim berndovima u mreži čvrstog korporacijskog saveza.Više: http://stonecashconcepts.com/services.php.

21

i sinergije53, subvencija publici, sponzorstva i sopstvenih sredstava”. Prikazan citat

malo kazuje o pojmu festivala i njegovoj ulozi u ljudskoj zajednici, ali daje dosta

jasan pogled na njegovo mesto u savremenom svetu i ukazuje da se danas festival sve

više posmatra kao poseban “biznis”. Međutim, ovakav pogled je potpuno u

suprotnosti od izvornog značenja termina “festival”.

U “Leksikonu stranih reči i izraza” Milana Vujaklije54 “festival” (festum-latinski,

festival-francuski) se definiše kao: (1) velika svečanost sa muzikom; (2) povremena

kulturna svečanost (pozorišna, muzička, kinematografska i sl.). Termin festum (lat.) se

dalje objašnjava rečima : svetkovina, svečanost, praznik. Za englesko govorno

područje definiciju festivala možemo videti u “Oksfordskom naprednom rečniku”55

gde se navodi da je festival “dan ili period religioznog slavlja, serija muzičkih,

dramskih i filmskih performansa”. U “Wikipediji”56 festival je “događaj, obično i

redovno ustanovljen u lokalnoj zajednici, koji je centar nekog jedninstvenog aspekta

te zajednice.” Dalje se u ovoj odrednici navodi da se termin “festival” prvi put javlja u

1589. godini. Znači, objašnjenje pojma “festival” obuhvata niz termina od kojih su

najčešći: svečanost, svetkovina, praznik, slavlje i kulturni događaj.

U raznim ranijim i sadašnjim religijama sveta festival je religiozna svečanost u slavu

jednog ili više bogova. Tako, za sve hrišćane u liturgijskom kalendaru postoje dva

glavna “festivala”: jedan je Božić i posvećen je rođenju Isusa, a drugi Uskrs koji

slavi Isusovo usksnuće. Tri glavne hrišćanske crkve (zapadna-katolička, istočna-

pravoslavna i protestanska) slave niz svojih posebnih proslava-slava koje su najčešće

povezane sa događajima iz života Isusa, njegovih učenika i svetaca. Sve ove proslave,

u kontekstu pojma festivala, imaju svoje termine održavanja i trajanje, manje više

strog sadržaj i pravila održavanja, precizno definisane lokacije za izvođenje obreda ili

toka proslave (crkve, hramovi, trgovi, kuće vernika, otvoren prostor, itd), učesnike čiji

broj može biti u rasponu od najuže porodične do najšire zajednice svih pripadnika te

verske zajednice, sveštenike kao glavne aktere koji izvode obrede, a u nekim

53 Simultana povezana akcija odvojenih delova koji, zajedno, daju veći ukupnin efekat od zbira efekata pojedinačnih delova. Više: http://en.wikipedia.org/wiki/Synergy.54 Milan Vujaklija, “Leksikon stranih reči i izraza”, Prosveta,str 1003.55 “Oksfordski napredni rečnik ”- “OXFORD,Advanced Learner’Dictionary”,str.429.

56 Više: http://en.wikipedia.org/wiki/Festival.

22

slučajevima mogu se prepoznati čak i neke forme takmičenja učesnika (uloga

Položajnika ili lomljenje česnice u Pravoslavnoj crkvi za Božić). U drugim religijama

u svetu situacija je slična, samo su povodi prilagođeni tim religijama, a mesta i vreme

održavanje proslava usklađeni su sa geografskim lokacijama i klimatskim uslovima

gde se odvijaju. Manifestacije, koje učesnici proslave sprovode ili izvode, su u

skladu sa verovanjima pripadnika tih religija.

Pored napred navedene, religijske osnove pojma “festival”, postoji i niz drugih, kao

što su: kulturna, memorijalna, zabavna, socijalna, hedonistička, itd. Tako postoji

veliki broj festivala koji su posvećeni podsećanju na pojedine značajne događaje neke

društvene zajednice (države, grada, ustanove, delova ili cele zajednice), koji se

održavaju periodično (najčešće jednom godišnje) i na kojima se slave ti događaji.

Festivali posvećeni hrani su takođe česti širom sveta i to u skoro svim ljudskim

zajednicama. Određene socijalne grupe (muzičari, filmski i pozorišni radnici,

feminiskinje, pripadnici “gey” zajednice, poljoprivrednici, kulturni radnici, studenti,

itd) organizuju svoje festivale na kojima u skladu sa idejama, ili aktivnostima koje ih

okupljaju, definišu karakter manifestacija na festivalu, pravila i procedure

održavanja, kao i termini i trajanje. Najčešće manifestacije, koje prate ove festivale,

su iz različitih oblasti ljudskog duhovnog stvaralaštva: muzike, glume, filmskog i

pozorišnog stvaralaštva, književnosti, slikarstva, itd.

Na sledećim stranama prikazene su Royalty-free57 slike festivala iz različih delova

sveta koji imaju različite povode i manifestacije, a uzete su iz javnog direktorijuma

Iternet sajta “gettyimages” (http://www.gettyimages.com/Home.aspx ).

57 Royalty-free – oslobođeno plaćanja honorara.

23

Festival Peru

Slika 8.

Festival Austria

Slika 9.

Sa slika se mogu uočiti slične forme manifestacija koje se vide na festivalima u

različitim delovima sveta. Uočavaju se, na primer, maske (Slike 8. i 9. ) koje su vrlo

čest rekvizit za pojačano izražavanje određenog stanja duha učesnika u njihovoj težnji

imitacije događaja i ličnosti koje su povod festivala.

Procesija u hramu Toshu-Gu Shrine, Japan

Slika 10.

Procesija posvećena „Svetoj nedelji“, Sevilja Španija

Slika 11.

24

Takođe, u religijskim festivalima česte su procesije (Slike 10. i 11.), organizovane

povorke vernika, obučenih saglasno religijskoj osnovi festivala, koji nose ili koriste

razne predmete kojima simbolizuju događaje koje proslavljaju ili na koje žele da se

podsete.

Za festivale koji kao osnovu imaju zabavu velikog broja učesnika-publike (Slike 12.

i 13.) i koji kao sadržaj imaju izvođenje raznih formi popularne muzike,

karakteristično je da često stvaraju masovnu zanesenost gledalaca-slušalaca, koja

obuzima kako izvođače na sceni tako i publiku.

Muzički festival mladih,EXIT,Novi Sad

Slika 12.

Festival trube, Guča Srbija

Slika 13.

Na ovakvim festivalima se obično vrši promocija ovakve muzike, njenih izvođača ili

se takmičenjem izvođača, odnosno stvaralaca muzike, meri njihova popularnost kod

publike. Ova “mera vrednosti” kasnije izvođačima ili stvaraocima ove muzike,

određuje “cenu” pri sklapanju raznih profesionalnih ugovora na medijskoj sceni.

Ovakvi festivali, u sadašnjim uslovima elektronskih medija, mogu obuhvatati vrlo

široke zajednice ljudi koji pripadaju različitim kulturama (primer Evrovizija).

Festivali “izvođačke umetnosti” (“performing arts”58, Slike 14. i 15.), danas

predstavljaju posebne kulturne događaje neke zajednice, na kojima se prikazuju nova 58 OXFORD, Advanced Learner’Dictionary, str.860: Umetnosti kao što su drama, muzika i ples koji se izvode za

publiku .

25

umetnička dela dramskih pisaca ili kompozitora, ili izvode stara. Na njima se vrši

vrednovanje kako samih dela, tako i interpretacija izvođača, od strane posebno

odabranih autoriteta u tim oblastima ili same publike. Ovakvim festivalima često se

ustanovljavaju i priznaju nove forme izražavanja glumaca, muzičara ili pevača, kao i

nove forme pozorišne produkcije.

Festival baleta, Atlanta,USA

Slika 14.

Pozorišni festival Bitef, Srbija

Slika 15.

Na kraju, značaj festivala za neku društvenu sredinu može se videti u predavanju Dr

Dragana Klaića59, gde on definiše osnovne uticaje koje festivali stvaraju u sredinama

gde se održavaju:

Umetnički uticaj : podsticanje inovacija, afirmacija i ponovo vrednovanje

umetničkih dela,

Kulturni i edukativni uticaj: ostvaruje se u raznim grupama ljudi različite

starosti i u raznim institucijama,

59 Dr Dragan Klaic, “Every Weekend A Festival! Urban impact of the festivalization of the daily life in Europe“,

Leiden University, Time-Space Dynamics in Urban Settings, Third Annual Conference of the Transatlantic

Graduate Research Program, Center for Metropolitan Studies, Technical University Berlin, 25 May 2007,

http://new.aef.eu/newpublic/upload/efadoc/11/Klaic%20EFRP%20TU%20Berlin%20250507.ppt.

26

Socijalni uticaj: ostvarivanje socijalne kohezije, uključivanje zajednice u

nove kulturne procese,

Politički uticaj: isticanje posebnih obeležaja, građanskog ponosa, iskazivanje

“identiteta”,

Ekonomski uticaj: povećanje zaposlenosti, potrošnje i oživljavanje raznih

oblasti delatnosti.

Ovako definisani uticaji koje festivali ostvaruju u nekoj ljudskoj zajednici su dokaz

da oni, pored umetničkog i kulturnog značaja, imaju i vrlo široki socioliški značaj u

oblastima kao što su ekonomija, politika i uopšte svakodnevni život te zajednice.

2.2. Pozorišni festivali

U pogledu uticaja koje festivali ostvaruju, pozorišni festivali su posebno značajni jer

oni ostvaruju sve vrste prethodno navedenih uticaja u nekoj široj ili užoj zajednici.

Ovi festivali obuhvataju izvođačku umetnost u oblastima glume, pevanja, igranja,

muzike, kao i stvaralačku delatnost književnika i kompozitora. Međutim, u okviru

njih postoje i delatnosti niza drugih učesnika (menadžera-organizatora, muzičara,

scenografa, pomoćnih radnika, volontera, itd.) bez čijih aktivnosti se ne bi ostvarile

manifestacije festivala, kao ni sami festivali. Ono što je za pozorišne festivale

karakteristično je da se na njima obično pojave nova, iznenađujuća dela i predstave,

koja kod publike mogu da izazovu zapanjenost i nevericu. U stvari, publika

pozorišnih festivala najčešće vidi festival samo na nivou prezentacija predstava na

sceni, a ne sagledava sve što on donosi u domenu stvaranja novih formi u teatarskom

delovanju i izvođačkom iskazivanju, kao ni dugoročne uticaje koje on može da

ostvari u kulturnoj i kulturno-političkoj oblasti zajednice u kojoj dešava.

U zaključcima serije simpozijuma u osam evropskih gradova u kojima se održavaju

festivali, a u okviru inicijative “Teatri / Festivali u tranziciji”60 navode se činjenice

koje određuju mesto i značaj pozorišnih festivala u savremenom svetu. Primarni

značaj festivala je njegova kulturna funkcija, jer oni obezbeđuju veze međusobno

nepoznatih jezika i predstavljaju nove mogućnosti za komunikaciju raznih naroda.60 “Theatre Festivals - why? ”-,The results of a series of eight symposiums in eight European cities that hold theatre festivals, as part of the initiative “ Theatre/Festivals in Transition” (FIT) Munich, January 2007, Tilmann Broszat, http://www.theatre-fit.org.

27

Drugi aspekt pozorišnih festivala je da su oni “centri kulturnog transfera”61. Ovo ima

poseban značajan za izvođače, jer u široj nacionalnoj ili internacionalnoj okolini, koja

se stvara na festivalu, oni uspostavljaju veze i razmenjuju iskustva sa učesnicima

drugih projekata na festivalu, što im omogućava napredovanje u svojoj profesijii.

Takođe, pozorišni festival je inicijator i novih izvođačkih projekata, tj. on je poziv

izvođačima da dođu i razviju nove projekte na specifičnim lokacijama nekog grada ili

drugog urbanog prostora i tako da na interdisciplinaran62 način rade i u drugim

poljima pozorišne umetnosti. Saradnja lokalnih i pozvanih izvođača u ovome ima

ključnu ulogu. Organizatori festivala, a i publika, moraju biti spremni da preuzimu

rizik neuspeha pojedinih projekata ili celokupnog festivala, ali to je za festival mnogo

lakše, nego za neko veliko i čvrsto organizovano pozorište. Zbog toga je bitno da

publika sredine, gde se održava festival, bude deo celokupnog projekta festivala., tj.

da glavni organizatori festivala poznaju kulturne karateristike svoje sredine. Posebno

kreatori programa festivala mora da budu obazrivi pri izboru izvođača i subjekata

međunarodne saradnje da ne bi svojim izborom stvorili “cirkus” od svog festivala,

tim pre što pozvani izvođači obično u svojim zemljama nisu dovoljno finansirani da

bi svoje ekstremne projekte ostvarili tamo, već za to koriste projekte međunarodne

saradnje.

U kontekstu realizacije festivala posebno su interesantni odnosi festival – izvođač i

festival – publika. Izvođači, gosti na festivalu, obično sagledaju svoj rad u sasvim

novom svetlu kada su pred stranom publikom. Za izvođača je bitno da pred drugom

publikom, od one gde obično izvodi svoje predstave, može da izmeri svoju vrednost,

tj. da utvrdi da li je ona “opšta” ili nacionalna-lokalna. Međutim, da bi se u

potpunosti iskazali, a i da bi mogli da ostvare saradnju sa izvođačima drugih

projekata, potrebno im je dovoljno vremena. Zbog toga, festivali moraju da obezbede

odgovarajuća sredstva da bi izvođačima gostima mogli da ponude dovoljno dug

boravak na lokaciji festivala. Jasno je, da je dužnost festivala da lokalnim izvođačima

takođe obezbedi normalno izdržavanje tokom trajanja festivala.

61 Isto.62 OXFORD,Advanced Learner’Dictionary,str.622: Rad u više oblasti.

28

U odnosu festival – publika najvažnija je procena potencijala moguće publike. Bitna

činjenica, koja je nesumljivo utvrđena, da publika festivala obično nije i publika

redovnih pozorišnih predstava. Najčešće publiku festivala čine mlade generacije koje

čine takozvanu “mladu kreativnu klasu”63, koja se pojavljuje svuda u sve većem broju.

Zbog toga je izuzetno značajno da organizatori znaju svoju publiku i ozbiljno je uzmu

u obzir, tj. organizatori moraju da znaju kako da izazovu i privuku ovakvu publiku na

festival.

U procesu oranizacije festivala, organizatori festivala moraju da ostvare saradnju sa

međunarodnim i lokalnim kulturnim institucijama (pozorištima, muzejima,

univerzitetima i sl) da bi stvorili od festivala prepoznatljiv kulturni događaj. Sa druge

strane, festivali, kao posebni događaji, imaju veću šansu od standardnih pozorišta da

dobiju raznu podršku, kako od političkih subjekata, tako i od privatnih preduzeća i

preduzetnika. Privatnici, postajući sponzori festivala, stiču mogućnost promocije

svojih brendova posebno, kako je napred rečeno, mlađim generacijama koje su

obično glavna publika festivala. Međutim, postoji opasnost da, pod uticajem

sponzora, festivali prerastu u “sponzorske agencije” i da moraju svoj program da

prilagođavaju zahtevima sponzora.

U daljem tekstu kratko ću prikazati istoriju pozorišnih festivala, kao i nešto reći o

festivalima monodrame u Srbiji.

Istorija pozorišnih festivala započinje Dionizijskim teatrom 534. godine p.n.e. u Staroj

Grčkoj. Kako je napred rečeno ovaj pozorišni događaj je imao sve oznake savremenih

pozorišnih festivala: imao je dramske pisce, glumce, publiku, mesto izvođenja,

precizne termine održavanja, takmičenja u dramskom stvaralaštvu i u izvođenju, itd.

Njegov uticaj u to vreme je bio veliki.

63 “Theatre Festivals - why? ”-,The results of a series of eight symposiums in eight European cities that hold theatre festivals, as part of the initiative “ Theatre/Festivals in Transition” (FIT) Munich, January 2007, Tilmann Broszat, http://www.theatre-fit.org.

29

Dionizijski teatar Atina

Slika 16.

Skica pozorišta Stare Grćke

Slika 17.

Na slici 16. prikazani su ostaci pozorišta iz doba Stare Grčke, u kome su se nekad

odvijale predstave Dionizijskog festivala, a na slici.17. skica ovog pozorišta na kojoj

se vide njegovi osnovni delovi: mesto za glumce – scena, mesto za hor – orkestra,

mesto za publiku – teatron i prolazi.

Na Internet adresi64 baze podataka - arhive Googlovih novosti, za zadati pojam

petraživanja “theatre festival” , dobija se pregled svih sadržaja ove baze u kojima se

ovaj pojam nalazi. Iz ovoga pregleda mogu se uočiti neki značajni datumi za istoriju

pozorišnih festivala kao što su: 534. godine pre n.e. - uspostavljen Dionizijski festival;

1769. godine – David Gerik (David Garrick, 1717 - 1779) engleski glumac, dramski

pisac i menadžer teatra, je organizovao u Stratfordu, rodnom mestu slavnog

engleskog pisca Vilijama Šekspira (Williama Shakespeare, 1564 –1616), prvi

pozorišni festival u Engleskoj; 1772. godine Markiz de Sad (Marquis de Sade) je

organizovao prvi pozorišni festival u Francuskoj; 1928. godine osnovan je prvi

profesionalni pozorišni festival u Berkširu (Berkshire) kao jedan od najstarijih u

Sjedinjenim američkim državama; 1932, godine je organizovan prvi pozorišni

festival u Moskvi; 1947 - Prvi put je održan jedan od najvećih festivala alternativnih

pozorišta (Fringe theatre) u Edinburgu, itd.

Na kraju navedimo neke od najznačajnijih pozorišnih festival monodrame u Srbiji.

Festival monodrame i pantomime u Zemunu je najpoznatiji festival ovog žanra koji se

održava u Srbiji, a on je dobio i međunarodni značaj. Festival se održava od 1973. 64“Google Arhives News”: http://news.google.com/archivesearch?q=theatre+festival&btnG=Search&hl=en&um=1&ie=UTF-8&scoring=t

30

godine i praktično od početka je podsticao i pomagao predstava koje su okupljale

najbolje pozorišne snage (glumačke i rediteljske). Selekciju festivala u prvih pet

godina je radila Umetnička komisija, zatim je selekciju radila Selekciona komisija, a

od 1988. selekcija je poverena jednom čoveku. Festival se tokom svog postojanja

prvo odžavao u “Zemunskom pozorištu” (sada “Madlenijanum”), a sada se održava u

pozorištu “Pinokio” u Zemunu.

Pored ovog, u Srbiji postoji više festivala monodrame (festival monodrame u Titelu

od 2004., Vojvođanski festival malih scena i monodrame u Senti od 1991., festival

monodrame za decu u Novom sadu od 1991, itd.).

Prvi festival monodrame amaterskih pozorišta - FAMA, u organizaciji AKUD

“Lola”, održan je u martu 2008. godine.

2.3. Organizacija i upravljanje festivalom

Kako je napred rečeno, festivali se mogu posmatrati kao kompleksne poslovne celine

u kulturi, čiji je cilj ostvarivanje napred navedenih uticaja u sredinama gde se

dešavaju. Složenost ovih poslova je značajna i obuhvata: formulisanje ideje festivala i

njegovog sadržaja; organizovanje, upravljanje i kontrolu rada ljudi raznih delatnosti i

stučnih profila; obezbeđenje i racionalno korišćenje raznih potrebnih resursa;

komunikaciju i saradnju sa raznim subjektima iz oblasti politike, kulture, medija i to

kako u lokalnoj zajednici, tako i šire u međunarodnom domenu. U stvari, festivali su

specifični poslovni poduhvati na koje se mogu primeniti znanja i dostignuća

savremenog menadžmenta, tj. takozvanog kulturnog menadžmenta65. U knjizi Prof.dr

Milene Dragićević Šešić je navedeno, da je osnovni cilj kulturnog menadžmenta

pronalaženje i korišćenje raznih organizacionih rešenja, koja u najvećoj meri

doprinose razvoju, društvenoj i tržišnoj efikasnosti kulturnih delatnosti.

Među mnogobrojnim ciljevima i zadacima kulturnog menadžmenta, koji se navode u

ovom izvoru66, za festivale kao specifične “centre” kulturnog delovanja, koji mogu da

prerastu i u određene institucije kulture, najznačajniji su:

65 Milena Dragićević, Branimir Stojković , “Kultura, menadžment,animacija, marketing, ” , 2007., Klio, str.11.66 Isto, str.12.

31

izrada modela institucije, te upravljanje i organizovanje rada u njima,

organizovanje procesa proizvodnje pojedinih umetničkih dela unutar ovakvih

institucija,

organizovanje procesa distribucije (difuzije) kulture,

kulturna diplomatija - uspostavljanje oblika i modela međunarodne kulturne

saradnje.

Navedeni ciljevi i zadaci festivala ostvaruju se realizacijom pojedinačnih projekata

koji se odnose na razne oblike organizacije rada ljudi, tako da se može zaključiti da

projekti kulturnog menadžmenta predstavljaju specifične poslovne projekte.

2.3.1. Faze realizacije projekta festivala

Kako je napred rečeno, pojava i realizacija novog festivala je realizacija jednog

posebnog projekta, koji se kao i svaki poslovni projekat odvija u pet osnovnih faza67.

Na Slici 18. prikazane su ove faze, a sa slike se uočavaju međusobni odnosi faza.

Postoji ulazna faza – inicijalizacija ili početak i izlazna faza, tj. završetak-zatvaranje

projekta, a ostale faze se ciklično ponavljaju tokom trajanja projekta ili se paralelno

dešavaju. Takođe, u zavisnosti od vrste projekata, navedene faze imaju različite

aktivnosti, a same faze mogu biti i podeljene u više podfaza koje, ako su ključne za

projekat, mogu dobiti status nove faze.

67 Project management, “Wikipedia”, http://en.wikipedia.org/wiki/Project_management.

32

Slika 18.

U najopštijem slučaju, osnovne aktivnosti koje se odvijaju tokom upravljanja projekta

su:68:

Sagledavnje i analiza ciljeva i događaja,

Planiranje posla saglasno ciljevima,

Procenjivanje i kontrola rizika (menadžment rizicima),

Procena resursa,

Sagledavanje i raspodela potrebnih resursa (finansijskih i drugih),

Organizovanje posla,

Sakupljanje ljudskih i materijalnih resursa,

Dodela zadataka,

Upravljanje aktivnostima,

Kontrolisanje izvršenja projekta,

Praćenje i izveštavanje o napredku projekta (informacioni sistem upravljanja

projektom),

Analiziranje postignutih rezultata,

Definisanje proizvoda projekta,

Sagledavanje trendova razvoja projekta ,

Upravljanje kvalitetom,

Donošenje odluka i izdavanje naredbi,

Nalaženje ad-hoc rešenja,

Sagledavanje preventivne odbrane projekta,

Identifikovanje, rukovođenje i kontrolisanje nastalim promenama u projektu,

Aktivnosti završetka projekta,

68 Isto.

33

Komuniciranje sa finansijerima projekta,

Donošenje odluka o povećanju ili smanjenju broja saradnika na projektu, itd.

Navedene aktivnosti nisu uređene ni po značaju, ni po vremenskom trenutku

pojavljivanja u projektu, a za neke od njih je karakteristično da se pojavljuju u skoro

svim fazama projekta.

Dr Milena Dragićević Šešić za projekte menadžmenta festivala, kao projekte

kulturnog menadžmenta, definiše sledeće faze i aktivnosti69:

I faza - izrada koncepta festivala, tj. utvrđivanje ciljeva i zadataka. Polazeći od

analize postojećih sličnih festivala, kulturnog i umetničkog značaja, moguće publike,

kao i doprinosa za sredinu u kojoj će se festival dešavati, izrađuje se koncepcija

festivala. U okviru koncepta utvđuju se elementi kao što su: vreme održavanja

festivala (jednom ili više puta godišnje); trajanje festivala; geopolitički karakter

festivala (međunarodni, državni, lokalni, itd.); orjentacioni sadžaji festivala, tj. oblast

umetnosti koja je osnova festivala (drama, opera, balet, itd.); prateći sadržaji

(umetničke radionice, diskusioni forumi, intervjui, itd); mogući učesnici; propozicije

ućešća (da li postoji takmičenje na festivalu ili ne, moguće nagrade, itd.) i dr. Ova

faza je u suštini inicijalna faza prikazana na Slici.18. Aktivnosti izrade koncepcije

se svode na SWOT analizu i izradu strateških planova. Na Slici 19. prikazana su

četiri osnovna elementa SWOT analize: snaga, slabosti, šanse i pretnje. Menadžer

projekta mora sve ove elemente da uzme u obzir pri analizi i izradi koncepta i to

analizirajući kako unutrašnju stranu projekta, tako i sve spoljne činioce koje utiču na

njega.

69 Milena Dragićević, Branimir Stojković , “Kultura, menadžment,animacija, marketing, ” , 2007., Klio, str.210.

34

SWOT matrica70

Slika 19.

U tabeli 1. prikazana je detaljnija interpretacija SWOT analize uzimanjem u obzir

uticaja osnovnih elementa analize i njihovog porekla (internog ili eksternog).

Pomoć

u postizanju ciljeva

projekta

Štetno

za ciljeve

projekta

Interni atributi

organizacije koja

realizuje projekat

Snaga Slabosti

Eksterni atributi

okoline u kojoj se

projekat realizuje

Šanse Pretnje

Interpretacija SWOT analize71

Tabela. 1.

Jednostavnim popisom svih mogućih uticaja na projekat i njihovim raspoređivanjem u

matricu prikazanu u Tabeli 1, stvara se osnova za detaljno analiziranje i preduzimanje

adekvatnih akcija.

70 Ekonomski fakultet Subotica,Univerzitet Novi Sad, www.eccf.su.ac.yu/Download/sm/ SWOT %20MATRICA.pdf

71 http://www.flickr.com/photos/51072101@N00/91829174/

35

II faza – izrada organizacionog modela festivala. Ova faza obuvata sve aktivnosti

koje se mogu svrstati u pripremne aktivnosti, tj. to su aktivnosti koje se vrše kada je

već doneta odluka (i/ili dobijena načelna saglasnost od nadležnih subjekata -

političkih, finansijskih, umetničkih i sl.) da se pristupi osnivanju festivala. Neke od

aktivnosti ove faze su72:

Izrada upravne strukture festivala i normativnih akata kojima će se regulisati

sva pitanja oko organizacije festivala,

Utvrđivanje programskih modela, što podrazumeva definisanje sadržaja

glavnih i sporednih programa, tačnog trajanja, termina i mesta održavanja

programa, načina takmičenja i modela dodela nagrada, itd.,

Izrada akcionog plana koji obuhvata niz aktivnosti kao što su: sagledavanje

sastava tima, procena potrebnih finansijskih sredstava i drugih resursa, izrada

Gant-dijagrama, biznis plana i sl..

Gant-dijagrami su dijagrami koji prikazuju raspored odvijanja aktivnosti ili zadataka

aktivnosti u vremenu. Na Slici 20. prikazan je tipični gant-dijagram koji je urađen na

računaru korišćenjem jednog od mnogih softverskih programa koji se danas za to

primenjuju.

Na prikazanom dijagramu sa leve strane se popisuju aktivnosti ili zadaci, definiše se

njihovo trajanje, planirani početak i završetak, a sa desne strane se za svaki red tabele

crta linija od trenutka početka do trenutka kraja aktivnosti – zadatka na vremenskoj

skali označenoj po kolonama dijagrama, za period vremena koji se posmatra. Sa ovog

dijagrama se pri planiranju uočavaju kritični trenuci vremena kada se više aktivnosti

preklapa, tako da se blagovremeno mogu preduzeti akcije za otklanjanje ovog

potencijalno uskog grla u realizaciji projekta

72 Milena Dragićević, Branimir Stojković , “Kultura, menadžment,animacija, marketing, ” , 2007., Klio, str.211.

36

Tipičan primer gant-dijagrama73

Slika 20.

U ovoj fazi često se izrađuje i biznis plan projekta realizacije festivala. Ovaj

dokumenat u suštini predstavlja rezultat svih aktivnosti analiza i planiranja koje se

prikazuju na uobičajeni-standardan način. On mora da sadrži: rezime (definisanje

ideje projekta, prikaz koncepta i sagledanih mogućnosti realizacije), prikaz

raspoloživih resursa za organizovanje i realizaciju projekta, specifikacije i opis

rezultata projekta, ciljnu grupu potrošača-korisnika rezultata projekta, sagledane

planove realizacije – organizacioni plan, marketinški plan, plan upravljanja i

angažovanja ljudskih i drugih resursa, finansijski plan i zaključke sa konkretnim

predlozima realizacije projekta. Biznis plan može da ima značaj pri dobijanju konačne

saglasnosti za realizaciju projekta od nadležnih subjekata, kao i za uključivanje

finansijera - sponzora projekta, posebno ako projekat ima i komercijalnu stranu.

Upoređujući ovu fazu sa prikazanim fazama na Slici 18., može se zaključiti da je ovo

u suštini jedna od podfaza faze planiranja i izgradnje projekta.

III – faza: izbor, selekcija programa festivala. Kao i prethodna faza i ova faza se

može posmatrati kao podfaza faze planiranja i izgradnje projekta (Slika 18.). Može se

reći da su njene aktivnosti već operativne, kao i da se one praktično dešavaju

kontinualno sve do samog početka festivala. Naime, selekcija glavnih i sporednih

programa festivala je proces koji započinje izradom plana selekcije učesnika,

73 Wouter Baars, “Project Management Handbook, version 1.1”, DANS – Data Archiving and Networked

Services, The Hague – 2006, http://www.projectmanagement-training.net

37

nastavlja se njegovim usvajanjem, prvim kontaktima sa učesnicima i sagledavanjem

mogućnosti njihovog učešća na festivalu. Često je ovaj proces, tokom izgradnje

projekta festivala, podložen izmenama (otkazi učesnika zbog neodgovarajućih uslova

za izvođenje predstava ili smeštaja, mogući politički uzroci otkaza, neplanirani otkazi

zbog “više sile”, itd.), tako da se aktivnosti ove faze moraju stalno nadgledati i

blagovremeno preduzimati akcije radi promene u selekciji. Tokom ove faze, najčešće

saglasno profilima učesnika, detaljno se razrađuju ranije napravljeni planovi i

koncepti marketinga i planovi odnosa sa javnošću.

IV – faza: operativno oblikovanje festivala. Ova faza, takođe pripada fazi izgradnje

festivala i sastoji se od niza aktivnosti kojima se izrađuju detaljni planovi za

održavanje festivala i to po danima i satima. Izrađuju se tabele u koje se unosi

“organizaciono programska struktura festivala”. Time se za svaki program festivala

(glavni i sporedni), svaki događaj na festivalu (intervjui, promocije, forumi, posebni

programi za učesnike sa ili bez publike), definišu datum i tačno vreme održavanja,

lokacija održavanja, učesnici, odgovorni radnici festivala, trajanje i potrebni resursi.

Na bazi ovih tabela vrši se detaljno ugovaranje raznih usluga ili prostora koji su

neophodni za realizaciju posmatranih aktivnosti. U ovoj fazi su takođe moguće

izmene i zato se njene aktivnosti moraju posmatrati kao kontinualni proces koji traje

praktično do faze završetka projekta – festivala.

V – faza: marketinška akcija. Ova faza započinje još u fazi planiranja projekta

festivala i nastavlja se tokom njegove izgradnje, ali pun zamah dobija tokom izvršenja

projekta (održavanja festivala). Ona obuhvata oblikovanje informativnog materijala,

oglašavanje i realizaciju plana i programa odnosa sa javnošću. Aktivnosti ove faze su

vrlo dinamične i često njihova uspešna realizacija zavisi od intuicije, veštine i znanja

samih izvršilaca, koji, pogotovo u “haosu” koji nastaje tokom održavanja festivala,

moraju sami da se snalaze i donose brzo pravilne odluke koje su u skladu sa ranije

donetim marketinškim planom.

VI – faza: održavanje festivala. Ova faza se može posmatrati kao integracija faza

“izvršavanje” i “nadgledanje i kontrola” projekta festivala (Slika 18.). Ona obuhvata

sve aktivnosti oko realizacije planiranih i ostvarenih selekcija glavnih i sporednih

programa, prijema, smeštaja, transporta i animacije gostiju festivala, rada pres-službe,

38

itd. Glavni menadžment festivala mora, tokom ove faze festivala, da izvršava stalno

nadgledanje i kontrolu svih aktivnosti realizacije festivala i da brzo i adekvatno

reaguje kod odgovarajućih organizacionih struktura festivala nadležnih za uočene

propuste ili greške radi njihovih ispravljanja ili preduzimanja alternativnih akcija.

Izvršioci aktivnosti ove faze moraju biti sposobni da samostalno, brzo i ispravno

reaguju na sve moguće promene koje mogu nastatiti tokom realizacije, a koje su

posledica neplaniranih događaja, posebnih želja ušesnika i pozvanih ličnosti festivala,

više sile, itd.

VII – faza: analiza i vrednovanje festivala. Završna faza projekta (Slika 18.)

odgovara ovoj fazi. Aktivnosti po završetku festivala su: vrednovanje dometa festvala

(“impakt analiza”), ocena efikasnosti i uspešnosti organizaciono-programskog modela

nakon njegove realizacije, analiza problema i nedostataka u realizaciji, izrada

izveštaja, publikacija, autorizacija tekstova sa javnih diskusija, analiza pres-klipinga,

priprema budućeg festivala preoblikovanjem njegovog koncepta, definisanjem

promena u njegovom organizacionom modelu i sl. Uspešnost izvršenja ove faze može

biti od odlučujućeg značaja za budućnost festivala, tj. njenom uspešnom realizacijom

festival može od pojedinačnog kulturnog događaja da preraste u “centar” ili čak

“instituciju” trajnijeg kulturnog značaja.

S obzirom na brojne aktivnosti koje se zahtevaju u organizaciji i upravljanju

projektom festivala, može se reći da menadžment koji se bavi ovim projektima mora

da obuhvata znanja i veštine raznih specifičnih menadžerskih zanimanja i to74:

menadžer-preduzetnik, menadžer-producent, menadžer-prodaje, menadžer-

marketinga, menadžer-kulturnnih projekata, menadžer-ljudskih resursa, itd. U stvari,

za poslove organizacije i upravljanja festivalom potrebni su posebni specijalisti

menadžeri festivala.

74 Milena Dragićević, Branimir Stojković , “Kultura, menadžment,animacija, marketing, ” , 2007., Klio, str.13.

39

2.3.2. Parametri za upravljanje projektom festivala

Razlaganjem realizacije projekta na faze olakšava se upravljanje njime i postiže se

veća sigurnost u ostvarivanje postavljenih ciljeva. U “Priručniku za upravljanje

projektom”75 navode se osnovni parametri koji se moraju razmatrati u procesu

upravljanja i to:

vreme,

novac,

kvalitet,

organizacija,

informacija.

Navedeni parametri se često nazivaju “kontrolni faktori”, a oni se najviše razmatraju u

aktivnostima planiranja projekta, nadgledanju i kontroli realizacije projekta, kao i

izveštavanju o projektu.

Faktor vreme se u planiranju pojavljuje u sledećim aktivnostima: pri definisanju koje

aktivnosti i u kojoj fazi projekta će se dešavati; u proceni trajanja aktivnosti; u

utvrđivanju redosleda završetaka aktivnosti; u izradi rasporeda ljudskih i drugih

resursa po aktivnostima; u utvrđivanju kritičnih aktivnosti i rokova za njihovo

završavanje. U fazi projekta “nadgledanje i kontrole” (Slika 18.) vreme je bitno u

procesima praćenja razvoja projekta, kontrole izvršavanja kritičnih aktivnosti i u

prilagođivanju rasporeda aktivnosti trenutnoj situaciji. U stvari, vreme se pojavljuje u

projektu pri definisanju početaka, trajanja i rokova završetka zadataka, koji su

obuhvaćeni nekom aktivnosti.

Napred spomenuti Gant-dijagrami (Poglavlje 2.3.1.) predstavljaju način kako se

grafički prikazuju vremenski rasporedi izvršavanja zadataka. Međutim, da bi se

rasporedi, a samim tim i dijagrami, uradili potrebno je prvo sagledati zadatke, koji se

75Wouter Baars, “Project Management Handbook, version 1.1”, DANS – Data Archiving and Networked Services, The Hague – 2006, http://www.projectmanagement-training.net

40

u okviru aktivnosti moraju uraditi. Jedan od načina za sagledavanje i pravljenje

rasporeda zadataka je izrada dijagrama “Strukturne analize posla” (“Work-breakdown

structure -WBS”). Ovi dijagrami na hijerarhijski način prikazuju zadatke koji mogu

biti završeni nezavisno od drugih, omogućavajući tako raspored resursa, dodelu

odgovornosti i merenje uspešnosti, kao i kontrolu razvoja projekta. Na Slici .21. dat je

primer WBS dijagrama za posao “Izrada i usvajanje plana selekcije festivala”.

Primer WBS dijagrama

Slika 21.

41

Faktor novac se u projektu pojavljuje u njegovom budžetu76, a upravljanje novcem

podrazumeva da se troškovi kreću u okviru planiranog budžeta. Projekat realizacije

festivala spada u projekte u kojima glavni troškovi potiču od troškova radne snage

tima projekta, kao i drugih osoba koji učestvuju u projektu, čiji rad se meri najčešće

radnim vremenom. To znači da su faktori vreme i novac u ovim projektima jako

isprepleteni.

Tokom aktivnosti planiranja, novac je bitan u proceni plata, odnosno vremena rada

članova tima, određivanju iznosa novca članovima tima za specijalne zadatke,

utvrđivanju troškova za potrebne materijalne resurse i druga sredstva. U praćenju

razvoja projekta, kontrola trošenja novca zahteva: praćenje tokova gotovog novca,

praćenje novca vezanog za ugovore sa snabdevačima potrebnih resursa za projekat i

pregovaranje sa snabdevačima o postizanju najpovoljnijih cena, stalno utvrđivanje da

li su procenjeni troškovi još važeći, stalno podešavanje budžeta trenutnim situacijama

u projektu, stalno pregovaranje sa finansijerima oko nastalih promena u budžetu u

odnosu na plan, itd. Aktivnosti izveštavanja o stanju budžeta, odnosno njegovoj

realizaciji, zahtevaju izrade periodičnih obračuna i izveštaja, kao i konačnog izveštaja

po završetku projekta.

Kada se upravlja nekim projektom, vrlo je važno definisati zahteve kvaliteta koji se

očekuju od izvršenih aktivnosti i ostvarenih konačnih rezultata, ali i od posrednih

rezultata koji se postižu tokom i na kraju projekta. Ovi zahtevi moraju biti utvrđeni

još na početku projekta pri izradi njegovog koncepta. Oni moraju, u vidu kontrolne

liste, biti raspoloživi svim članovima tima koji učestvuju na projektu, da bi i oni mogli

da vrše stalne provere njihove ispunjenosti. Za projekte festivala, zahtevi kvaliteta su

vrlo različiti. Oni se odnose, kako na postizanje postojećih standarda kvaliteta za

realizaciju pozorišnih predstava (standardi u izgradnji scena za predstave festivala i

ostalih uslova koji su potrebni učesnicima festivala za realizaciju njihovih predstava),

tako i u ostvarivanju drugih uobičajenih zahteva kvaliteta koji se vezuju za boravak

učesnika i gostiju na festivalu. Verifikaciju postignutih standarda kvaliteta u

76 Budžet je, u opštem slučaju, spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinca, firme, organizacije, lokalne zajednice ili države za određeni period, obično za jednu godinu, http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82

42

realizaciji projekta mogu da vrše posebno za to ovlašćeni članovi tima projekta ili za

to kvalifikovane institucije van projekta. Zbog toga je, tokom celog projekta, potrebno

izrađivati periodične izveštaje o postignutom kvalitetu realizacije projekta, kao i

konačno izraditi finalni izveštaj kvaliteta, sa ukazivanjem na nedostatke i žalbe koje

su se javljale tokom projekta.

Jedan od najznačajnih faktora za uspešnu realizaciju projekta je organizacija i

upravljanje radom tima koji učestvuje u realizaciji. Bitno je da se definiše ko šta radi

u timu i za šta je odgovoran. Osim toga, značajno je da se u radu tima primene

specifične tehnike kao što su: motivacija članova tima, veština komunikacija, primena

tehnika vođstva - rukovođenja, itd. U procesima planiranja projekta, organizacija

podrazumeva: sakupljanje tima; uspostavljanje autoriteta rukovodioca; dodelu

zadataka članovima tima; izradu sporazuma-ugovora sa drugim saradnicima na

projektu; itd. U fazama odvijanja projekta i izveštavanja, organizacija se oglede u:

rukovođenju timom; nadgledanju svih bitnih elemenata rada članova tima;

posredovanje između pojedinih delova tima ili timova koji su uključeni u projekat;

itd.

Upravljanje sa svim napred navedenim faktorima je u velikoj zavisnosti od faktora

“informacija”. Ovo je osnovni faktor za donošenje odluka. Informacije koje se

pojavljuju u projektu moraju biti organizovane i sistematizovane prema aktivnostima

projekta, pri čemu se mogu koristiti razna sredstva (standardni obrasci na papiru ili

računaru, tabele, baze podataka, web sajtovi, cirkulari-stadardizovana elektronska ili

klasična pošta upućena odjednom na adrese više korisnika, itd). U procesima

planiranja najvažnije je utvrditi: koje informacije moraju biti obezbeđene, kome i u

kojoj formi (pisani izveštaji, tabele, baza podataka, slike, video materijal, itd.), koje

informacije će biti snimljene i sačuvane-arhivirane ili kome će biti distribuirane, koja

informaciona sredstva će biti korišćena, itd. Nadgledanje realizacije projekta i

izveštavanje zahtevaju informacione obrade (klasične ili na računarima) kojima će se:

obezbediti periodični i konačni izveštaji o projektu (o svim spomenutim faktorima

projekta), obezbediti praćenje pouzdanosti arhiviranja i/ili distribucija informacija i

pratiti ispunjavanje ugovornih obaveza sa različitim subjektima koji učestvuju u

projektu.

43

Na kraju, potrebno je istaći da se rezultati svakog projekta teško u potpunosti

podudaraju sa prvobitnim idejama i konceptima, koje je projektant zamislio (Slika

22.). Razlozi za to su mnogobrojni (loša koncipirana ideja, neodgovarajući tim,

nedostatak finansijskih sredstava ili drugih resursa, neodgovarajaća podrška korisnika,

itd.). Međutim, uvek je potrebno težiti ostvarenju početnih vizija i ideja, a osnovni

kriterijum za uspešnost realizacije nekog projekta je prihvatanje i verifikacija

njegovih rezultata od strane krajnih korisnika (za projekte festivala to je pre svega

publika), uz zadovoljenje drugih faktora (vreme, novac, kvalitet) .

Zamišljeni i realizovani ciljevi projekta77

Slika 22.

2.4. Amaterska pozorišta i festivali

2.4.1. Amaterska pozorišta

Amaterska pozorišta su pozorišta koja nisu osnovana radi ostvarivanja finansijske

dobiti-profita78. U stvari, organizacija amaterskog rada u nekoj delatnosti predstavlja

formiranje takozvane “neprofitne organizacije” (non-profite organization79) u toj

delatnosti, koja se formira na legalan način, a čiji su ciljevi da se organizacija

angažuje u nekim javnim aktivnostima, bez neke komercijalne ili novčane dobiti.

77“ Project Management Handbook, version 1.1”, Wouter Baars,DANS – Data Archiving and Networked Services, The Hague – 2006, http://www.projectmanagement-training.net78 Amateur theatre, http://en.wikipedia.org/wiki/Amateur_dramatics79 Non-profit organization, http://wapedia.mobi/en/non-profit_organization

44

Drugim rečima, ovakve organizacije postoje primarno da obezbede ostvarivanje

programa i usluga, koje zvanični organi lokalne zajednice i države ne mogu ili ne žele

da ostvare, a u korist drugih pripadnika te zajednice (ne samih osnivača organizacije).

Oblasti delovanja neprofitnih organizacija u svetu, a poslednjih godina i u Srbiji, su

mnogobrojne, a najčešće su u oblastima sporta, kulture, zaštite prava građana,

humanitarnog rada, itd. Tranzicija, koja je u toku u Srbiji, do sada nije jasno definisala

legalan način uspostavljanja ovakvih organizacija (zakoni o radu neprofitnih

organizacija su još u fazi donošenja). U svetu, pre svega u zapadnim zemljama

(Evropska unija i SAD) , ova oblast je vrlo jasno regulisana propisima.

Amaterska pozorišta (u SAD se nazivaju i “community theatre”80) se uspostavljaju na

nivoima lokalnih i regionalnih centara i predstavljaju najpogodniji način da njihovi

članovi steknu praksu u glumi i izvođenju predstava na sceni. U stvari, ovakve

organizacije omogućavaju različitim osobama iz raznih profesija da ostvare svoju

kreativnost učestvujući u izvođačkim umetnostima i da tako zadovolje svoje potrebe

pripadnosti zajednicama koje na profesionalni način obavljaju ovakve delatnosi

(profesionalnim glumcima, piscima dramskih uloga, kompozitorima, itd.). Amateri su

osobe koji obično imaju malo iskustva u izvođenju pozorišnih predstava ili ih uopšte

nemaju, ali ih stiču učestvovanjem u aktivnostima amaterskih pozorišta. Uobičajeno

je mišljenje da je produkcija amaterskih organizacija slabijeg kvaliteta i ona je često

izložena podsmehu profesionalnih organizacija. Postoje mnoge diskusije između

profesionalaca, amatera, akademskog osoblja i kritičara o vrednosti amaterskih

pozorišta. Glavne primedbe su da izvođači, zbog svog neiskustva, a i nedostatka

talenta, teško mogu da ostvare profesionalne standarde, koji se zahtevaju za kvalitetno

izvođenje predstava.

Međutim, s druge strane, značaj amaterskih pozorišta se često vrednuje sa aspekta

popularizacije pozorišnog umetničkog stvaralaštva u nekoj manjoj ili većoj lokalnoj

zajednici, posebno kod mladih generacija (dece, učenika, studenata). Zbog toga su

ona finansijski, a i na drugačije načine (ustupanjem na korišćenje određenih prostora,

omogućavanjem korišćenja rekvizita javnih profesionalnih pozorišta, oporezivanjem,

itd.) podržana od strane državnih institucija te zajednice. Amaterska pozorišta često 80 Community theatre, http://en.wikipedia.org/wiki/Community_theatre

45

podržavaju lokalne pisce u stvaranju i izvođenju dramskih dela, čije teme su bitne za

lokalnu publiku. Na kraju, amaterska pozorišta mogu biti i izvor vrlo kreativnih

izvođača, koji su zbog raznih objektivnih okolnosti bili spečavani da se na ovaj način

izraze, a koji su radom u ovakvim pozorištima stekli šansu i kasnije postali vrlo

cenjeni profesionalci.

Na Internet portalu “Projekt Rastko” može se pronaći članak pisca i nekadašnjeg

pomoćnika ministra kulture Srbije Vasilija Tapuškovića, u kome on o amaterizmu u

Srbiji kaže81: “Amaterizam u mnogim sredinama uspostavlja prvi kontakt s

umetnošću, s uzbudljivim svetom i tajnama koje svakog čoveka uvode u kulturno

stvaralaštvo i umetničko delo. Amaterizam, dalje, znatno doprinosi uspehu srpske

kulture u inostranstvu i ima značajnu vaspitnu ulogu”. U Srbiji, kao i u svim malim

državama u razvoju, amaterizam ima veliki značaj, jer se sa malo finansijskih

sredstava može postići veliki kulturni uticaj na njene građane.

Na nivou jedne država ili regiona formiraju se asocijacije amaterskih pozorišta, koje

vrše promociju ovog vida organizovanog kulturnog stvaralaštva, ali i štite svoje

članice i pružaju im svaku drugu pomoć. Najpoznatija od ovih asocijacija je

Internacionalna asocijacija amaterskih pozorišta (International Amateur Theatre

Association, http://www.aitaiata.org/) sastavljena od regionalnih centara:

ARC – Azijski regionalni centar (Asian Regional Centre )

CARA – Regionalna aliansa Kariba (Caribbean Regional Alliance )

CEARA – Centralno američka regionalna aliansa (Central American Regional

Alliance )

CEC - Central European Committee

CIFTA – Internacionalni savet federacije amaterskih pozorišta latibske

kulture (Conseil International des Fédérations de Théâtre Amateur de Culture

Latine )

NARA – Severno američka regionalna aliansa (North American Regional

Alliance )

SARA – Južno američka regionalna aliansa (South American Regional

Alliance )

81Vasilije Tapušković, “Amaterizam u kulturi“, http://www.rastko.org.yu/isk/isk_30.html .

46

NEATA - Severno evropska aliansa amaterskih pozorišta (North European

Amateur Theatre Alliance )

U Srbiji postoji Savez amatera Srbije osnovan 1972. godine82. On je organizovan na

regionalnoj osnovi formiranjem lokalnih saveza amatera u oblasti kulturnih i drugih

delatnosti. Međutim, osim osnovnih podataka 83, vrlo teško se može naći više

informacija o ovoj organizaciji, iako se ona pojavljuje u realizaciji skoro svih

amaterskih kulturnih događaja u Srbiji.

2.4.2. Festivali amaterskih pozorišta

Festivali amaterskih pozorišta su projekti koje neko od već ustanovljenih amaterskih

pozorišta pokreće i realizuje uz pomoć javnih i državnih institucija lokalne zajednice

gde ovo pozorište postoji (mada glavni inicijatori i osnivači festivala mogu biti i

same ove institucije). Često lokalna privreda (državna i privatna) pruža finansijsku i

drugu pomoć, a ovi festivali imaju obično i podršku kulturnih centara te zajednice.

Amaterski festivali mogu da okupljaju pozorišta samo jedne države, šireg regiona ili

da postanu u punom smislu međunarodna, učestvovanjem pozorišta iz celog sveta.

Najčešće su učesnici ovakvih festivala pozorišne grupe amaterskih pozorišta koja

obuhvataju određenu starosnu populaciju (deca, đaci, studenti, penzioneri, itd.), ali

mogući su i festivali na kojima učestvuju na neki drugi sociološki način formirane

populacije raznih starosnih doba (seoska populacija, radnička i sl.).

Karakteristično za amaterske festivale je da najveći deo poslova oko njegove

organizacije obavljaju amateri - članovi pozorišta koje je organizator festivala i to kao

volonteri, bez posebne finansijske nadoknade. Često kroz međusobnu saradnju

amaterskih pozorišta, ona jedni drugima dobrovoljno pomažu u realizaciji projekata

festivala. Ova činjenica ima vrlo pozitivne efekte, jer se tako ostvaruje razmena

iskustava i znanja među mladima različitih lokalnih sredina i stvaraju se međusobna

prijateljstva kroz druženje tokom festivala.

82 Isto.83 Zeleni venac 2, 11000 Beograd. http://db.o-db.ru/en/database/firms/savez_amatera_srbije.html.

47

3. FESTIVAL MONODRAME FAMA

Prvi festival amaterske monodrame u Srbiji održan je u Beogradu od 28. do 30.

marta 2008. godine. u organizaciji AKUD “Lola” Kompletnu organizaciju i

realizaciju festivala izvršili su članovi Teatra “Lola” ovog Duštva, uz podršku

rukovodstva Društva, kao i pomoć drugih prijatelja Teatra. Kao Sekretar festivala,

učestvovala sam u većini aktivnosti tokom njegove organizacije i realizacije. Svi

angažovani oko festivala, uložili su veliki trud da se Festival sa uspehom održi.

U ovom poglavlju prikazaću aktivnosti, od pojave ideje da se organizuje jedan

ovakav festival, do njegovog uspešnog završetka. Svi učesnici na ovom projektu, a

posebno rediteljka Sunčica Milosavljević, idejni tvorac i direktor festivala, dali su

saglasnost da u svom diplomskom radu mogu da prikažem ovaj naš zajednički rad.

Mada smo sve poslove uspešno uradili, nismo radili strogo po pravilima

menadžmenta projektima, što je verovatno i čest slučaj u praksi. Zbog toga, za

potrebe svog diplomskog rada, pokušaću da ove naše aktivnosti sistematizujem i u

skladu sa napred prikazanim postupcima projekt menadžmenta, izložim u ovom

poglavlju.

Na početku ovog poglavlja ukratko ću dati osnovne informacije o Teatru “Lola” i

AKUD “Lola”.

3.1. Teatar "Lola"

AKUD “Lola” je osnovano pre više od šest decenija i tokom svog postojanja uvek je

bilo posvećeno negovanju i afirmaciji tradicionalnih, obrazovnih, kulturnih i

umetničkih vrednosti Srbije i njihovoj prezentaciji u zemlji i inostranstvu. Nastalo je

od Omladinskog kulturno-umetničkog društva “Ivo Lola Ribar”84, koje je osnovano

1944. godine, posle oslobađanja Beograda. Kasnije je preraslo u akademsko društvo, s

obzirom da su njegovi članovi većinom studenti beogradskih fakulteta i univerziteta.

Više desetina hiljada mladih ljudi je prošlo kroz “Loline” programe koji se sprovode u sekcijama:

84 Popularni omladinski i studentski rukovodilac pre i tokom Drugog svetskog rata, poginuo 1943. godine u 27. godini, života.

48

Hor - koji na repertuaru ima mnogo značajnih vokalno-instumentalnih dela

svetske muzičke literature, duhovne i svetovne muzike,

Ulaz u zgadu "Lole", Resavska, BeogradSlika 23.

Folklor – koji u okviru svog programa izvodi preko 40 koreografija iz oblasti

tradicionalne kulture Srbije,

Orkestar – narodni i tamburaški,

Grupa za tradicionalno pevanje – koja se bavi tradicionalnim pevanjem izvornih pesama iz svih krajeva Balkana,

Teatar - Repertoar teatra se zasniva na tekstovima afirmisanih srpskih i svetskih autora.

Na kraju se može reći, da je društvo “Lola” postalo vrlo prepoznatljiv kulturni centar

koji okuplja mlade i kreativne ljude.

Od nastanka Društva, u njemu je postojala dramska sekcija, koja 1957. godine

prerasta u “Omladinsko pozorište”. Ono 1961. godine postaje satirično pozorište

“Komarac”. Pozorišni i televizijski režiser Jovan Ristić, od pozorišta "Komarac" ,

formira “Teatar levo” i postaje prvi umetnički direktor pozorišta. Od 1976. do 1992.

godine umetnički direktor je Milan Vukotić. Za to vreme rad pozorišta je bio vrlo

plodan. Odigrano je 16 premijera koje su učestvovale na 36 međunarodnih festivala.

49

Tokom postojanja pozorišta, njegove najpoznatije predstave su bile: 1976.–

“Rastibuđilizovane klejbezable”, 1984.- “Tomas Mor ili sedam smrtnih grehova”,

1984.- “Orhej i Euridika”, 1990.- “Pikova dama”. U današnje vreme repertoar

pozorišta se zasniva na tekstovima afirmisanih srpskih i svetskih autora (repertoar za

2008. godinu – “Detektor laži” Vasilija Sigarova, “Usta puna zemlje” Branimira

Šćepanovića, “Seks i selo” Petra Petrovića Pecije, po motivima teksta “Svi princezini

žapci” Ivane Despotović, “Za šankom” Bukovskog). U pozorištu radi i “Škola

glume”, a u produkciji predstava učestvuju mladi režiseri kojima rad u “Loli”

omogućava sticanje iskustva, isprobavanje kreativnih ideja i često im je to prva

stapenica za kasnije uspešne karijere. Takođe, mnogi danas poznati glumci započeli

su da glume u “Loli” kao amateri, a kasnije postajali veliki umetnici.

3.2. Istorijat festivala FAMA

3.2.1 Misija i ciljevi festivala

Osnovna ideja o organizaciji festivala amaterske monodrame potekla je od rediteljke

Sunčice Milosavljević i mogla bi se opisati kao želja da se pokretanjem festivala da

podsticaj pozorišnom amaterizmu u Beogradu, Srbiji i regionu Zapadnog Balkana

(Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina) na svim sada postojećim

jezičkim varijantama nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika, sa otvorenim

mogućnostima za uključivanje i drugih jezika ovog regiona.

U razgovoru sa rediteljkom Milosavljević saznala sam “da je cilj ove ideje da očuva

i unapredi umetnički potencijal pozorišnog amaterizma u lociranim prostorima i tako

zauzime odgovarajuće mesto i ulogu u sadašnjem društvenom i ekonomskom životu

ovih sredina”.85 U stvari, zamišljeno je da Festival postane: “platforma savremenog

amaterskog dramskog i književnog stvaralaštva na srpskom i drugim južnoslovenskim

jezicima u regionu”86. U opredeljenju za monodramu kao oblik teatarskog delovanja

na festivalu, kjučni razlog je bila želja da se doprinese unapređenju jezičke i govorne

kulture, koja je “u sadašnje vreme unazađena nebrigom javnih medija i zloupotrebom

85 Razgovor za rediteljkom Sunčicom Milosavljević86 Isto.

50

u javnom govoru.”87 . Zbog toga je osnovni kriterijum bio da se na Festival pozovu

“male i mobilne forme, koje pre svega akcentuju umeće glumca (tekst i glumčevu

sposobnost interpretacije teksta), a u drugom planu su produkciona ulaganja i

uslovi”88. Ovakva ideja, koja se u prvom trenutku odnosi samo na govorni oblik

monodrame, dopušta da se kasnije uključe i drugi oblici ovog teatarskog delovanja

(pantomima, teatar pokreta, likovni teatar, itd.).

3.2.2. Aktivnosti tokom osnivanja festivala

Na samom početku, nakon formulisanja misije Festivala i razgovora o njoj sa

rukovodiocima AKUD “Lola”, evidentirane su mogućnosti i teškoće realizacije ovog

projekta, koje su se u tom trenutku mogle sagledati. Može se reći da je urađena kratka

SWOT analiza ovog projekta. Napravljena je gruba kalkulacija troškova, procenjene

su mogućnosti obezbeđenja prostora i drugih osnovnih pozorišnih resursa, smeštaja

gostiju, i dr. Nakon toga sledili su razgovori sa subjektima, koji su mogli da pomognu

realizaciji Festivala finansijski, ili na neki drugi način (sa predstavnicima Ministarstva

za prosvetu Republike Srbije i Sekretarijata za kulturu grada Beograda, sa Tanjungom

za pomoć u medijskoj promociji, sa direktorom Doma za smeštaj i ishranu učenika

srednjih škola “Jelica Milovanović”, kao i sa nekim profesionalnim pozorišnim

kućama). Kada je i od njih dobijena određena podrška i garancije, doneta je konačna

odluka o realizaciji Festivala i pristupilo se radu na tome.

Sve navedene aktivnosti, kao i druge koje su sledile u ovoj prvoj fazi projekta, mogu

se prikazati WBS89 dijagramom. (Slika.24.). Aktivnosti na izradi koncepta festivala i

donošenje odluke za njegovu realizaciju, vršene su u velikoj meri paralelno, a kada je

odluka doneta, urađen je konačan koncept festivala koji se sastojao od sledećih

zaključaka:

Festival će trajati tri dana,

Glavni program će obuhvata minimalno pet predstava u selekciji i to

dve monodrame dnevno, kao i razgovore posle predstava,.

87 Isto.88 Isto.89 Poglavlje 2.3.2 - Dijagram strukturne analize posla – WBS (Work-breakdown structure) dijagram

WBS dijagram faze osnivanja festivala FAMASlika 24.

Edukativni program Festivala će obuhvatati: radionice, prikazivanje

monodramskih ostvarenja na videu i prezentacije rada u procesu produkcije

pozorišnih predstava. Utvđeni cilj edukativnog programa je bio da on

doprinese unapređenju sposobnosti pozorišnih umetnika - amatera da

ovladaju veštinama potrebnim za rad na monodramskim formama. Predviđene

su dve radionice: radionica za glumce i radionica za režisere i dramaturge.

Radionice če voditi profesionalni umetnici sa iskustvom u radu na

monodramskim formama.,

Predstave u glavnom programu će pratiti stručni žiri koji će dodeliti sledeće

nagrade:

o Glavna nagrada festivala FAMA - za najbolje monodramsko

ostvarenje, u smislu dramskog koncepta, scenske postavke i

glumačkog izvođenja;

o Nagrada za tekst - za originalnost i hrabrost u odabiru i adaptaciji

monodramskog teksta (predviđeno je da se nagrada dodeli samo

ukoliko za to postoji osnov);

o Nagrada za scenski govor - za negovanje književnog i scenskog

jezika i govora, odnosno za najbolju govornu interpretaciju.

o Nagrada publike - publika će je dodeliti glasanjem na glasačkim

listićima

U ovoj fazi realizacije Festivala, doneta je i konačna odluka o njegovom nazivu. Tako

je festival nazvan “Festival Amaterske MonodrAme”, a od skraćenice naziva

(FAMA), kasnije je formiran logo Festivala. Takođe je dogovoreno da termin

održavanja festivala FAMA bude svake godine u poslednjoj nedelji marta i zakazan je

festival FAMA 01, za poslednju nedelju marta 2008. godine.

Sledeće što je urađeno u ovoj fazi je utvrđivanje rukovodstva Festivala (Slika 25.).

Izabran je Organizacioni odbor koji je preuzeo dalju organizaciju festivala i formirana

je Direkcija festivala. Za direktora je postavljena rediteljka Sunčica Milosavljević, a

ja za sekretara Direkcije. Određene su osobe zadužene za marketing i PR (Public

Relation-Odnos sa javnošću), organizaciju operativnih poslova, tehniku i “hosting”. U

ovoj fazi napravljen je i orjentacioni spisak članova društva i drugih zainteresovanih

da svojim volonterskim radom pomognu realizaciju Festivala.

Organizaciona struktura festivalaSlika 25.

Takođe, u ovoj fazi je započela selekcija mogućih učesnika na festivalu FAMA01.

Formirano rukovodstvo festivala je, polazeći od utvrđene misije i ciljeva, izradilo

orjentacioni spisak učesnika i ostvareni su prvi kontakti sa njima.

GANT dijagram osnivanja festivala FAMA

Slika 26.

Kao demonstraciju primene Gant90 dijagrama, a na osnovu razgovora sa idejnim

tvorcem festivala FAMA o trajanjima pojedinih aktivnosti faze osnivanja festivala,

urađen je dijagram na Slici 26.

3.3. Realizacija festivala FAMA 01

Na Slici 27. prikazan je WBS dijagram aktivnosti koje su bile izvršene tokom

organizacije festivala FAMA01. Ove aktivnosti mogu biti grupisane u tri osnovne

celine (prvi nivo WBS dijagrama):

1.1. Pripremne aktivnosti na organizaciji festivala

1.2. Aktivnosti tokom održavanja festivala

1.3. Aktivnosti po zatvaranju festivala FAMA 01

90 Poglavlje 2.3.1.

54

Svaka od osnovnih faza je kasnije razložena na podfaze i detaljnije opisana.. Tako je

na Slici 28. prikazan Gant dijagram aktivnosti u okviru faze “pripremne aktivnosti”,

a na Slici.29. je dat Gant dijagram aktivnosti tokom faza održavanja i zatvaranja

festivala FAMA 01.

Ovi dijagrami su urađeni na osnovu beležaka koje sam vodila tokom svojih

aktivnosti kao Sekretar festivala, kao i kasnije sakupljenih informacija.

WBS dijagram organizacije i realizacije festivala FAMA 01Slika 27.

55

Gant dijagram faze pripremnih aktivnostiSlika 28.

Gant dijagram aktivnosti faze održavanje i faze posle zatvaranju festivalaSlika 29.

56

3.3.1. Pripremne aktivnosti organizacije festivala

Prvo smo uradili detaljnu specifikaciju svih poslova koje je potrebno izvršiti u ovoj

pripremnoj fazi i utvrdili konačan sastav osoblja koje će učestvovati u radu. Ranije

utvrđeni članovi Direkcije festivala (Sektor tehnike, PR i komunikacije, Hosting) su

od članove Teatra i volontera, koji su se ponudili da učestvuju u organizaciji,

formirali svoje timove. Timovi su odmah pristupili razradi svojih poslova i

definisanju pojedinih zadataka. Na osnovu informacija iz Ministarstva za prosvetu

Republike Srbije o odobrenim finansijskim sredstvima, kao i već načelno

dogovorenih donatorskih usluga i pomoći, naprevljena je procena operativnih

troškova, tj. operativni budžet Festivala.

Da bi se izvršila konačna selekcija učesnika na Festivalu, otvoren je javni konkurs za

prijavljivanje učesnika preko Saveza amatera Srbije. Osim toga, na osnovu ranije

napravljene orjentacione selekcije učesnika Festivala i postojećeg adresara

elektronske pošte Teatra “Lola”, upućen je zvanični poziv pozorištima, sa kojima je

već bio uspostavljen kontakt, da učestvuju na Festivalu. Prijava učešća na Festivalu

se vršila sa obrascem koji smo samostalno uradili (Slika 31.).

Zaduženi član Direkcije za PR i komunkacije Marija Pantelić, organizovala je

nastup Direktora festivala Sunčice Milosavljević na RTS (Radio televiziji Srbije) gde

je izvršena prva promocija festivala. Osim toga organizovan je sastanak sa

predstavnicima firme “TRID Design Studio”91, sa kojom AKUD “Lola” dobro

sarađuje, radi dogovora oko izrade plakata za Festival. Sa ovom firmom je potpisan

komercijalni ugovor o izradi plakata i oni su započeli posao. U kreiranju plakata lično

sam učestvovala, a nakon više raznih varijanti, o kojima su skoro svi učenici

organizacije festivala manje ili više diskutovali, posao je završen kada smo utvrdili

konačan spisak učesnika festivala. Konačan plakat (Slika 31.) je odmah postavljen

na Internet sajt AKUD “Lola”, sajt SEEcult92 i okačen na ulaz u zgradu AKUD

“Lola”. Takođe, članovi tima su plakate izlepili po gradu, a neki od njih su na svojim

Internet stranicama postavili informaciju o Festivalu sa plakatom.

91 Web page http://www.studiotrid.com/92 KalendaruPortala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org

57

Slika 30.

58

Plakat FAMA01 93

Slika 31.

93 Design by http://www.studiotrid.com/

59

Zadužen za tehniku Radoš Marsenić, snimio je stanje tehnike na sceni Teatra “Lola”

i napravio orjentacionu procenu potrebnih intervencija ili dodatne opreme. Kada je

konkurs za izbor učesnika festivala bio završen i kada su se znali učesnici, on je

stupio u vezu sa njima i zatražio da definišu svoje potrebe za izvođenje predstava na

sceni. Na osnovu ovih zahteva, pristupilo se njihovom ispunjenju sa ranije

utvrđenom raspoloživom opremom Teatra “Lola”. Neki od prijavljenih učesnika su

poslali svoje predstavnike da se upoznaju sa instaliranom tehnikom na sceni Teatra

“Lola”, kao i da se dogovore oko drugih tehničkih pitanja vezanih za njihove

predstave.

Problem smeštaja učesnika Festivala je rešio Darko Purić. U ime AKUD “Lola” ,

dogovorio se sa Domom za smeštaj i ishranu učenika srednjih škola “Jelica

Milovanović” oko detalja smeštaja i ishrane učesnika. Troškovi ishrane i smeštaja

finansirani su iz formiranog budžeta Festivala.

Sledeća aktivnost je bila izrada operativne dokumentacije festivala. U ovom poslu bila

sam dosta angažovana zajedno sa drugim članovima tima. Napravili smo razne

obrasce za evidentiranje učesnika, tabele za evidenciju i praćenje potrebnih aktivnosti,

razne spiskove, tikete za glasanje (Slika 32.) i dr. Urađena je, zajedno sa firmom

“TRID Design Studio” i diploma za nagrađene učesnike (Slika 33.).

Slika 32.

60

Slika 33.

61

Konačno u ovoj fazi je formiran i žiri festivala u sastavu; glumac i profesor Ivan

Bekjarev, pozorišna rediteljka Ivana Bogicević i književnik i predstavnik Upravnog

odbora AKUD “Lola”, dr Nemanja Božić. Takođe, dogovoreno je sa rediteljkom

Ivanom Bogićević i glumicom Ružicom Sokić da učestvuju u pratećim programima

Festivala, tj. radionicama za glumu, režiju i dramaturgiju.

Konačan program Festivala je bio:

“Boginje” u izvođenju Mirjane Savin, Kamerna scena “Miroslav Antić”-

Senta,

“Tako je bilo očiju mi” u izvođenju Jelene Stojadinović iz Starog sela,

dramski studio Doma kulture- Staro selo

“Savonarola”, u izvođenju Ivana Lalića, pozorište Milivoje Živanović-

Požarevac

“Kako sam od seljačine napravio umjetnika”, u izvođenju Dušana Jokića,

DIS- pozorište mladih- Banja Luka

“Glavaš”, u izvođenju Miše Bajkića, Gradsko pozorište, Smederevska

Palanaka

“Život je loto” u izvođenju Mirjane Zeljković iz Batajnice.

Na kraju je urađen operativni plan održavanja festivala (Slika 34.) u kome je

navedeno vreme trajanja predstava i aktivnosti koje je potrebno izvršiti u vezi njih.

3.3.2 Održavanje Festivala

Učesnici Festivala su počeli da stižu pre podne 28. marta 2008. godine i odmah su

smešteni u Dom “Jelica Milovanović”, koji je u blizini Teatra “Lola”. Za svaku

predstavu su odabrani domaćini iz Teatra. Šef hostinga je vodio računa o svim

grupama i birao domaćina za svakog od učesnika.. Nakon smeštaja, održavali smo

sastanke sa njima i dogovarali se oko predstava, a oni su se upoznavali sa scenom

Teatra. Svi tehnički problemi su rešavani tokom ovog dana, posebno za predstave

koje su bile predviđene za izvođenje iste večeri.

62

Predstave “Boginje” i “Tako je bilo očiju mi” održane su 28.marta pred brojnom

publikom, koja je popunila salu Teatra. Nakon predstava, u klubu Teatra , dugo smo

razgovarali i družili se.

Slika 34.

Posle podne 29. marta održana je : “Radionica za pisce, autore, reditelje i glumce”

koju je vodila rediteljka Ivana Bogičević. Prikazana je prezentacija škole glume

Teatra “Lola”, a nakon toga održana je, u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti, i

video projekcija “Odbrana Sokratova i smrt“ u izvođenju glumca Ljube Tadića.

63

Iste večeri izvedene su predstave “Savonarola” i “Kako sam od seljačine napravio

umjetnika”. Nakon toga je održan razgovor u Klubu teatra. Sutradan, 30.marta

popodne održana je radionica “Glumac i monodrama ” koju je vodila poznata glumica

Ružica Sokić. Razgovor sa Ružicom Sokić je bio veoma inspirativan i ona je podelila

sa učesnicima svoja iskustva i dala im vrlo korisne savete. Te večeri održane su

predstave “Glavaš“ i “Život je loto” . Na kraju je bila svečana dodela nagrada.

Iako su bile predviđene četiri nagrade, žiri je odlučio da ih ne dodeli. Smatrali su da je

važnije izabrati najbolju monodramu i najbolje izvođenje, nego nagraditi samo

prisustvo učesnika na Festivalu. Zbog toga su dodeljene samo dve nagrade i to:

nagrada za najbolju monodramsku predstavu u celini i nagrada za scenski govor.

Nagradu za najbolju monodramsku predstavu u celini dobila je Mirjana Zeljković za

monodramu “Život je loto”, a za scenski govor Ivan Lalić za monodramu

“Savonarola”. Pored ove dve nagrade žirija, na osnovu glasova publike, koja je

glasala posle izvođenja svake predstave, dodeljena je i nagrade publike. Nagradu

publike dobila je predstava “Život je loto” u izvođenju Mirjane Zeljković sa ocenom

4,8. Na kraju izračunata je i srednja ocena festivala, koja je iznosila 3,9.

Dodelom nagrada završen je Festival, a te večeri, uz prisustvo skoro svih učesnika,

kao i publike, u klubu Teatra nastavljeno je sa razgovorima, druženjem i na kraju

žurkom zatvaranja.

Tokom održavanja Festivala vršen je stalni marketing i promocija. Oglašavano je na

mnogim sajtovima i blogovima (“Urbanosaurus” 94, “Trablmejker” 95, “SEEcult”,

“Krstarica” 96), a u dnevnim novinama “ Kurir”, “Glas javnosti” i “Danas”

objavljeni su članci o Festivalu. Takođe na radiju “Studio B” i u emisiji “Ovo je

Srbija” RTS-a, su gostovali članovi Organizaciong odbora festivala.

94 http://www.urbanosaurus.com/node/1115 95 http://www.trablmejker.com/whatsup/1/722 96 http://vesti.krstarica.com/

64

3.3.3. Aktivnosti po zatvaranju festivala

Pre izrade izveštaja, održan je sastanak svih koji su učestovali u realizaciji Festivala.

Analizirani su nedostaci i greške koje su se dešavale tokom njegovog odžavanja sa

ciljem da bi se izbegle ubuduće. Poslovi i aktivnosti koje su dobro urađeni su

pohvaljeni.

Nekoliko dana po završetku festivala rediteljka Sunčica Milosavljević i ja napisale

smo izveštaj u kome smo detaljno opisale šta se na festivalu dešavalo. Posebno smo

istakle uočene primedbe i zamerke, kao i šta je moguće poboljšati u organizaciji i

realizaciji festivala FAMA 02. Izveštaj je predat kancelariji AKUD “Lola” i

Ministarstvu za prosvetu Republike Srbije. U Izveštaju je posebno istaknuto da

festival FAMA u svakom slučaju treba nastaviti i sledećih godina i po mogućnosti

proširiti ga na druge regione ciljnog prostora definisanog misijom festivala..

3.4. Razvojne perspektive festivala FAMA

Uspeh postignut u održavanju festivala FAMA 01 je odredio i njegovu budućnost. U

AKUD “Lola“ je potvrđena ranije doneta odluka da festival dobije oblik stalnog

kulturnog događaja u Beogradu, tj. da se organizuje svake godine u poslednjoj nedelji

marta. Zbog toga, tokom cele 2008. godine, radilo se na pripremi festivala FAMA 02

(već su stigle prijave nekih učesnika). Naše razmišljanje, o povećanju broja učesnika

i širenju festivala, u sadašnjoj ekonomskoj situaciji, možda će morati da sačeka bolja

vremena. Do kraja 2008. godine utvrdiće se mogućnosti obezbeđenja finansijske i

druge podrške, što će konačno definisati veličinu festivala FAMA 02. Međutim,

polazeći od skromnih zahteva koji postavlja monodrama u oblasti scenografije, malog

broja pojedinačnih učesnika, raspoloživom tehnikom Teatra “Lola“ i spremnosti

raznih donatora da nam pomognu, realno je očekivati da će FAMA 02 imati program

sa više predstava i pratećih aktivnosti. Svi mi iz Teatra “Lola“ ćemo se truditi da to

bude i ostvareno.

65

Na kraju, polazeći od napred utvrđene misije festivala FAMA da on treba da ima

značajne ulogu u kulturnoj sredini Beograda, Srbije i prostora zapadnog Balkana kao

što su očuvanje pozorišnog amaterizma i davanje doprinosa unapređenju jezičke i

govorne kulture kod mladih sa prostora južnoslovenskih jezika, festival FAMA bi

trebalo da dobije i širu podršku.

66

ZAKLJUČAK

Polazeći od zamisli da u Diplomskom radu prikažem, sa jedne strane, svoje znanje

stečeno tokom studiranja na Akademiji lepih umetnosti u oblasti produkcije u teatru, a

sa druge strane, stečeno iskustvo radom u amaterskom pozorištu Teatar “Lola“, moj

rad se sastoji iz više delova.

Prvo sam izložila svoja saznanja o monodrami, kao posebnom obliku teatarskog

delovanja. Specifičnost ovog oblika je zahtevala da mu posvetim značajan prostor.

Shvatila sam da je monodrama još uvek u teoriji pozorišta, sa jedne strane, osporavan

oblik teatarskog delovanja, a sa druge, posebno isticana forma, koja omogućava

glumcu da u potpunosti iskaže svoj talenat i glumačku vrednost. Lično sam stekla

mišljenje da monodrama omogućava glumcima amaterima, sa određenim talentom i

osobinama, da ostvare svoju želju za glumom na uspešan način. Naime, ukoliko ovi

glumci amateri imaju sposobnost da u svakodnevnom životu pri izlaganju neke teme,

uspostave jak emocionalni kontakt sa gledaocima-slušaocima i da ih zainteresuju da

ovi na svoj način “dožive” ono što im oni pričaju ili pevaju, njihova gluma, u ovom

obliku teatarskog delovanja, biće verovatno uspešna. Mnogi ljudi koji nisu glumački

školovani, imaju ovu osobinu, tj. oni lako postižu da se, u određenim situacijama

(porodičnim slavljima, poslovnim sastancima, političkim nastupima, itd.), njihovi

slušaoci u potpunosti emocionalno vežu za njihovu priču. U stvari, ovi govornici

uspevaju da svoje slušaoce lako “nateraju“ da njihovu priču “dožive na svoj način”.

Polazeći od date definicije monodrame, a uzimajući u obzir napred rečeno, mislim da

monodrama može biti vrlo pogodan oblik za mnoge ljude koji žele da se amaterski

bave glumom.

Festival kao skup raznih javnih i organizovanih manifestacija je druga tema koju sam

obradila u radu. Savremeno društo pojam “festival” posmatra na drugačiji način od

načina kako je on ranije shvatan i definisan. U stvari može se postaviti pitanje, da li

je to što se danas najčešće naziva “festival” u nekoj oblasti umetnosti i festival u

smislu svetkovine, praznika, proslava i sl. Stekla sam osećaj da su današnji festivali

izgubili spontanost manifestacija koje se na njima odvijaju i da se one dešavaju po

vrlo strogim, unapred utvrđenim, pravilima i to realizacijom skupova vrlo

67

organizovanih aktivnosti. Zbog toga sam, u delu teksta o festivalima, prvo izložila

klasično tumačenje pojma festivala, a zatim obradila ovaj pojam kao poseban

projekat u oblasti kulture, na koji se mogu primeniti teorijska znanja i tehnike iz

oblasti upravljanja projektima. Ovde sam posebno istakla faze realizacije jednog

ovakvog projekta i faktore koji utiču na njegovu uspešnu realizaciju. Kratko sam

objasnila tehnike SWOT analize i korišćenja WBS i Gant dijagrama, kao sredstava

koja omogućavaju da se projekat organizacije i realizacije festivala uspešno ostvari.

Takođe u ovom delu rada sam, koristeći najnovije tekstove o značaju, ulozi i

uticajima pozorišnih festivala (i festivala u oblasti kulture uopšte) na neku lokalnu

zajednicu, prikazala stavove koji su Evropskoj uniji danas dominantni. Uticaji

pozorišnih festivala u oblasti kulture u savremenim, posebno gradskim sredinama, su

vrlo značajni. Njihova važnost je ne samo za publiku sredine gde se oni dešavaju, već

i za izvođače i stvaraoce koji na njima prikazuju svoja dela. Razmena iskustava

stvaralaca iz raznih država, iskazivanje glumačkih veština u novim sredinama i pred

novom publikom u novim prostornim ambijentima, komunikacija na različitih

jezicima, itd, su faktori koji savremenim festivalima u oblasti pozorišta daju poseban

značaj.

U Poglavlju 2., izložila sam i definiciju amaterizma kao posebne vrste delatnosti koja

ne donosi profite (finansijske ili materijalne koristi) onima koji se njome bave.

Postoje vrlo suprotna mišljenja o amaterizmu u pozorištu. Jedni ga osporavaju, a drugi

ističu njegov značaj za širenje kulturnog uticaja u nekoj sredini. Mislim, na osnovu

ličnog iskustva, da amaterska pozorišta pružaju, posebno mladim ljudima koji još

tragaju za svojim identitetom u nekoj kulturnoj delatnosti, da se isprobaju u glimi ili

nekoj drugoj aktivnosti ovakve organizacije, da se međusobno druže i razmenjuju

znanja i iskustva, da steknu sopstvena iskustva i konačno da lakše nađu put do svoje

profesionalne orjentacije.

U delu koji opisuje organizaciju i realizaciju festivala FAMA01 pokušala sam da

sistematično prikažem sve aktivnosti ovog posla. Materijal o Festivalu kojim sam

raspolagala i podaci do kojih sam došla, vodeći intervjue sa većinom relevantnih

učesnika u ovom poslu, uredila sam prema osnovnim tehnikama upravljanja

projektima i izložila u ovom poglavlju. Trudila sam se da što vernije prikažem sve

događaje sa Festivala, kao i da istaknem veliki napor svih učesnika.

68

LITERATURA:

1. Ronald Harvud , “Istorija pozorišta”, Klio 1964.

2. H.V.Janson i E.F.Janson, “ Istorija umetnosti –dopunjeno izdanje”,2006.

3. Milena Dragićević Šešić,Branimir Stojković, “Kultura, menadžment,

animacija, marketing”, Klio 2007.

4. D.Živković ,“Rečnik književnih termina”, Nolit,1992.

5. Radomir Putnik, “Antologija savremene monodrame”, Publikacija Festivala

monodrame i pantomine, Zemun, 2003.

6. Oliver M. Sayler, “The Russian Theatre, Book”, CHAPTER XIV:

YEVREYNOFF AND MONODRAMA Brentano's, New York, 1922.

346 pgs, http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=5890412

7. Cheyanne Boyd, The Theatrical Instinct: “Nikolai Evreinov and the Russian Theatre

of the Early Twentieth Century”, The Slavic and East European Journal, Vol. 35, No.

2 (Summer, 1991), pp. 282-283, American Association of Teachers of Slavic and

East European Languages, http://www.jstor.org/stable/308325

8. Kurt Taroff, “I Know Why The Crazed King Sings: Monodrama and the

Voice in Peter Maxwell Davies's Eight Songs for a Mad King”, Chapter: “A

Very Brief History of Monodrama”, Modern Mask-,A Journal of The Arts,

http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html

9. Dragan Klaić, “Festival, Performance Research”, 4, 11, 2006. www.efa-

aef.org

10. Wouter Baars, “Project Management Handbook, version 1.1”, DANS, The

Hague, 2006., h ttp://www.projectmanagement-training.net

11. Gorana Petrović , “Funkcija festivala u kreiranju kulturnog identiteta grada -

Uticaj BeogrAD festivala na oblikovanje imidža Beograda, studija

slučaja” ,magistarski rad,Univerzitet umetnosti Beograd, 2007.

12. “Theatre Festivals – why? ”, A report summarizing the results of a series of

eight symposiums in eight European cities that hold theatre festivals, as part

of the initiative., Theatre / Festivals in Translation, (FIT),2007.

http://modernmask.org/Issue_II/modernmask_theatre/crazed_king.html

69

13. Dr Dragan Klaic Leiden University, “Every Weekend A Festival! Urban

impact of the festivalization of the daily life in Europe”, Time-Space

Dynamics in Urban Settings, Third Annual Conference of the Transatlantic

Graduate Research Program, Center for Metropolitan Studies, Technical

University-Berlin,25.May2007. http://new.aef.eu/newpublic/upload/efadoc/11/Klaic

%20EFRP%20TU%20Berlin%20250507.ppt

14. Milan Vujaklija “Leksikon stranih reči i izraza”, Posveta

15. Oksfordski napredni rečnik

16. Vasilije Tapušković, “Amaterizam u kulturi”,

http://www.rastko.org.yu/isk/isk_30.html

Reference sa Interneta:

1. Projekat: http://en.wikipedia.org/wiki/Project .

2. Monodrama: http://en.wikipedia.org/wiki/ Monodrama 3. Drama: http://en.wikipedia.org /wiki/ Drama 4. Pozorišni praktičar: http://en.wikipedia.org/wiki/Theatre_practitioner.5. Nikolaj Evreinov : http://en.wikipedia.org/wiki/Nikolai_Evreinov6. Tespis: Http://en.wikipedia.org/wiki/ Thespis .7. Google News-Monodrama: http://news.google.com/archivesearch?

hl=en&q=of+monodrama&um=1&ie=UTF-8&scoring=t&sa=X&oi=archive&ct=title.

8. Logistika: http://www.logisticsworld.com/logistics.htm. 9. Kros-marketing: http://stonecashconcepts.com/services.php.10. Sinergija: http://en.wikipedia.org/wiki/Synergy. 11. Festival: http://en.wikipedia.org/wiki/Festival. 12. Sajt “gettyimages”: (http://www.gettyimages.com/Home.aspx ). 13. Google News- Theatre festival: http://news.google.com/archivesearch?

q=theatre+festival&btnG=Search&hl=en&um=1&ie=UTF-8&scoring=t 14. Menadžment projektima: http://en.wikipedia.org/wiki/Project_management. 15. Budžet : Budžet: http://sr.wikipedia.org/sr-l/%D0%91%D1%83%D1%9F%D0%B5%D1%82

16. SWOT matrica: www.eccf.su.ac.yu/Download/sm/ SWOT %20MATRICA.pdf

17. SWOT matrica-interprtacija: http://www.flickr.com/photos/51072101@N00/91829174/ 18. Amatersko pozorište: http://en.wikipedia.org/wiki/Amateur_dramatics 19. Neprofitna organizacija:, http://wapedia.mobi/en/non-profit_organization 20. Community theatre, http://en.wikipedia.org/wiki/Community_theatre 21. Savez amatera Srbije, http://db.o-db.ru/en/database/firms/savez_amatera_srbije.html.22. International Amateur Theatre Association, http://www.aitaiata.org/

70

PRILOG 1

Slike sa festivala

71

Ulaz teatar “Lola”

Rad na organizaciji

Rad na plakatu Upoznavanje gostiju sa scenom

Priprema scene Prilagođenje scene

72

Plakati učesnika Otvaranje festivala

Šminkanje - Garderoba

Predstava 1.

Predstava 2. Publika 1

73

Pauza-Klub Predstava 3.

Publika 2. Razgovor posle predstave- Klub

Posluženje - Klub Razgovori o festivalu – Klub

74

Predstava 4. Žiri

Druženje - Klub Diskusija - Klub

Glasanje - Klub Dodela nagrada - Zatvaranje festivala

75

PRILOG 2.

INTERNET FORUMI – MIŠLJENJA O FESTIVALU FAMA 01:

http://www.mycity.co.yu/Kultura-i-umetnost/FAMA-01-Festival-amaterske-monodrame.html

Poslao: 05 Apr 2008 20:56Građanin-Ljuba Mirković Smederevska palanka

…”Da zaključim: zadovoljan sam što sam se našao tamo na skoro svim događanjima, jer sam stekao uvid u ono što je odabrano iz ovogodišnje amaterske mondramske produkcije. I naučio sam da se treba manuti istorije, i bliže i dalje, približiti se pink kulturi, ali maksimalno nastojati da to što treba da se radi bude u okvirima umetnosti i zanata, u jeziku ne bežati od uličnog žargona, pogotovo od žargona mladih i to je to.

I da dodam: bio sam na mnogo festivala, ali na bolje domaćine nisam naišao, pogotovo što je reč o mladim ljudima.

Alal vera i puno hvala.”,

http://ksmiroslavantic.freeforums.org/fama-01-t272.htmlPoslato: Ned Mar 30, 2008 11:38 am 

…”Inače, na naše vrlo prijatno iznenađenje u Beogradu smo dočekani vrlo lepo. Ako zanemarimo sitne propuste oko organizacije Festivala, jer im je ovo prvi, onda je sve štimalo. Domaćini su bili predusretljivi, uvek su nam se našli pri ruci ako nam je nešto zatrebalo, scena, svetlo i muzika su bili za tili čas napravljeni, tako da nikakve primedbe nismo imali. Izuzetno lepo sam se osećao tamo”.

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?p=143176&sid=d653eb4d6ecfa7f10944a8ffdc27fddfPridružio: 31 Mar 2008

…”Mnogo hvala Vama koji ste Festival ucinili vaznim, jedinstvenim i nezaboravnim, pa neka nam program sledece godine bude jos raznovrsniji, kontroverzniji i provokativniji.A do tada imamo forum da nastavimo druzenje i razgovore “. Veliki pozdrav iz Beograda!!!

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?p=143176&sid=d653eb4d6ecfa7f10944a8ffdc27fddf

Poslato: Pet Apr 04, 2008 6:03 pm 

“Ja bih samo dodao da mi je drago što smo učestovali na FAMI, domaćini su veoma prijazni i gostoprimljivi tako da smo se lepo osećali. Sviđa mi se i neformalna atmosfera prilikom vođenja razgovora posle predstave i što su iznešena raznorazna mišljenja, šteta što nismo imali vremena da polemišemo malo detaljnije”.

76