Испитнa питања из предмета Историја српске културе

1. Древне културе на балканском простору − праисторијске културе: Лепенски вир,

Старчево, Винча, Бутмир, Доња Долина, Гласинац.

2. Римско доба у Србији и Босни. Царски градови: Sirmium, Naissus, Romuliana.

3. Стари Словени: прапостојбина, име, начин живота, култура, митологија,

најстарија историјска свједочанства о њима.

4. Рађање словенске књиге. Ћирило и Методије. Значај рада солунске браће.1

5. Срби у раном средњем вијеку: име, сеобе, прва српска држава, прва династија,

успон Зете (Дукље), доба рашких великих жупана.

6. Почеци умјетности код Срба, утицаји Истока и Запада, два типа црквених

грађевина. Почеци сликарства. Најзначајнији споменици: Црква Светог Петра и

Павла, Црква Светог Михаила у Стону.

7. Књижевност: српска редакција старословенског, писмо, Љетопис попа

Дукљанина, Мирослављево јеванђеље.

8. Средњовјековна књижевност − жанрови, утицај Визнатије. Најзначајнији

средњовјековни писци и њихова дјела

9. Држава Немањића. Формирање српске политичке и културне индивидуалности

(Стефан Немања, Стефан Првовјенчани, Свети Сава)

10. Рашки стил у архитектури − преокрет у умјетности. Немањини манастири:

Ђурђеви ступови, Студеница, Хиландар. Жича , Милешева, Сопоћани, Градац.

11. Монументално сликарство.

12. Србија у 13. вијеку. Златно доба српског сликарства.

13. Свети Сава као централна личност средњовјековне културе: просвјетитељ, писац,

законодавац, дипломата, ктитор.

14. Дубровник и Срби кроз историју.

15. Србија за владавине краља Милутина. Новине у управљању земљом.

16. Стил „ренесансе Палеолога“ − велико доба сакралног градитељства: Богородица

Љевишка, Краљева црква у Студеници, Грачаница.

1 Црвеним – само за студенте новинарста. [Type text]

17. Наративно сликарство

18. Србија на врхунцу моћи (Стефан Дечански, Душан). Законик Стефана Душана..

Подјела друштва. Диоба царства. Смрт цара Уроша и крај династије Немањића.

Пораз на Марици.

19. Архитектура и сликарство: Дечани, Пећка патријаршија, Лесново.

20. Позни средњи вијек. Обласни господари. Кнез Лазар. Моравска Србија. Косовска

битка као преломни догађај.

21. Деспот Стефан − карактер његове политике и државе. Елементи хуманизма и

ренесансе у држави његова времена.

22. Моравска школа у умјетности: Раваница, Каленић, Манасија. Фортификацијска

архитектура – Смедерево.

23. Декоративно сликарство.

24. Деспот Ђурађ Бранковић и агонија Србије. Сремска деспотовина и посљедњи

деспот.

25. Босна и Херцеговина у средњем вијеку. Култура средњовјековне Босне.

26. Црна Гора у средњем вијеку.

27. Старе српске штампарије.

28. Српске средњовјековне династије.

29. Стилске промјене у умјетности средњег вијека – синтеза.

30. Српски народ под турском влашћу. Исламизација, оријентална култура, помјерање

језичких, етничких и цивилизацијских граница. Видови отпора. Војна крајина.

31. Поствизантијска култура. Наставак старе књижевности – патријарх Пајсије,

Лонгин.

32. Народни живот и народна култура. Турска освајања и обнављање народне

културе. Патријархално друштво: племе, задруга, село, породични живот.

Хришћанска и паганска симболика. Народна ношња и градитељство.

33. Народна религија.

34. Народна књижевност: обредна, митолошка, љубавна лирика. Јуначка епика као

пјесничка и народна историја.

[Type text]

35. Велика сеоба (1690) и барокна култура. Српске привилегије у Хабсбуршкој

монархији и карактер српске аутономије. Друштвене прилике. Стварање грађанске

класе. Прелаз од поствизантијске на барокну културу. Везе са Русијом.

36. Барокне стил у архитектури. Преправке старих манастира, барокне цркве по

градовима Угарске (Сент Андреја), Саборна црква у Сремским Карловцима;

Ремета, Крушедол.

37. Барок − опште одлике. Барокно сликарство: Христофор Жефарович, Јов

Васиљевич, Теодор Крачун, Теодор Чешљар, Јаков Орфелин. Барокна

књижевност: Венцловић, Козачински, Јован Рајић и Захарија Орфелин. 38. Просвијећеност − опште одлике. Доситеј Обрадовић. Царске реформе у

седамдесетим годинама осамнаестог вијека. Почетак западне оријентације у

српској култури. Школство, позориште, новинарство, уџбеници. Рађање нове

књижевности: роман, драма, поезија, аутобиографија.

39. Српска револуција и обнова српске државе (Први и Други српски устанак).

Предустаничка култура и култура у вријеме Првог устанка. Улога српске

интелигенције из Хабсбуршке монархије. Оснивање Велике школе. Владавина

кнеза Милоша. Сретењски устав.

40. Формирање црногорске државе. Владика Данило. Законодавни рад Петра I

Петровића Његоша. Петар II Петровић Његош: формирање органâ државне власти,

оснивање штампарије, школа.

41. Реформе Вука Караџића. Вуково доба. Четири подручја његова рада.

42. Стваралаштво Петра II Петровића Његоша и Јована Стерије Поповића.

43. Класицизам − опште одлике. Класицизам у сликарству: Арсен Теодоровић, Павел

Ђурковић, Константин Данијел, Катарина Ивановић.

44. Национални препород словенских народа. Национални покрети и југословенство.

Устанци и националне прилике у БиХ. Уједињена омладина српска.

45. Романтизам − опште одлике. Европска револуција 1848. Срби, Мађари и Беч.

Уставобранитељи. Романтизам у сликарству: Новак Радонић, Стева Теодоровић,

Ђура Јакшић.

46. Књижевност романтизма – доба лирике (Радичевић, Јакшић, Змај, Костић).

[Type text]

47. Реализам – опште одлике. Формирање политичких странака у Србији. Источна

криза (1875–1878). Устанак у Херцеговини, вође устанка. Устанци у Босни и вође.

Берлински конгрес. Државна независност Србије и Црне Горе.

48. Књижевност реализма: роман, приповетка, комедија и поезија.

49. Сликарство: „минхенски реализам“, „академски реализам“, Урош Предић, Паја

Јовановић.

50. Развитак науке у 19. и 20. вијеку: наука о језику (Ђура Даничић, Стојан

Новаковић), етнологија (Тихомир Ђорђевић), географија (Јован Цвијић), критичка

историографија (Иларион Руварац, Љубомир Ковачевић), право (Слободан

Јовановић), математика (Михаило Петровић Алас), филозофија (Божидар

Кнежевић, Бранислав Петронијевић).

51. Доба модерне − утицаји. Доба демократије и парламентаризма. Доминација

француског утицаја у књижевности: академска критичка мисао,

парнасосимболистичка поезија, лирски реализам у прози. Импресионизам у

сликарству (Милан Миловановић, Надежда Петровић, Коста Милићевић, Малиша

Глишић).

52. Тесла, Пупин и Миланковић.

53. Анексија Босне и Херцеговине. Балкански ратови.

54. Први свјетски рат и посљедице. Период између два свјетска рата.

55. Kњижевност међуратног раздобља.

56. Милош Црњански.

57. Иво Андрић

58. Модерни правци у сликарству: експресионизам, кубизам, надреализам. Велики

сликари: Јован Бијелић, Петар Добровић, Сава Шумановић, Милан Коњевић.

59. Сликарство послије Другог свјетског рата.

60. Развој позоришта.

61. Филм – од првих пројекција преко Црног таласа до данас.

62. Развој музике (од средњег вијека до данас).

63. Петар Кочић, Бранко Ћопић.

64. Јован Дучић.

[Type text]