UNIVERZITET U N O V O M SADU

PRIRODNO-MATEMATICKI FAKULTET

INSTITUT ZA FIZIKU

K O B I L A R O V NADE2DA

ISPITIVANJE MINERALOSKOG SASTAVANEKIH BENTONITA

(DIPLOMSKI RAD)

NOVI SAD

1979,

Zahvaljujem se prof. Dr. Slobodanu Caridu,

koji je bio mentor ovog rada, na pomodi i veoma ko-

risnim sugestijama koje su doprinele uspeSnoj reali-

zaciji ovog rada.

Posebno se zahvaljujem asistentu mr Drago-

slavu PetrovicUj eije QU zalaganje i prizena pomo6

daleko prevazilazili njegove obaveze.

3

v ; « -4. MA6NETN* M E R E N J A ,3

3, E K S P E R I B E H T A L H 1 D E O

, n UZORAKA

2.2. Termicka merenja , 23

2*.3. Spektroskopska merenja 25

2.4. Magnetna merenja 293. INTEGRALNI ZAKLJUCCI

14 LITERATURNI PODACI 0 UTVRDJENIM 3Q

MINERALNIM KOMPONENTAMA

5 , Z A K L J U C A K3b

6, L I T E R A T U R A

1, U V 0 D

1. CILJ ISPITIVANJA BENTONITA

Bentonit spada u grupu sirovina koje se koriste u gradje-

vinarstvu i keramifikoj industriji. Sadrzi plastifine materijale kao

Sto su glinene grupe minerala i pratede mineralne komponente.

Plasticne grupe minerala gline nastaju raspadanjem vulkan-

skih stena, uglavnom granita i gnajsa. Ove stene su uglavnom sasta-

vljene od kvarca, feldspata i liskuna, bez uredjenog poredka nji-

hovih kristala. Duboko pod zemljom stene su veoma stabilne zbog vi-

sokog pritiska i podinju se (u vedoj ill manjoj meri) raspadati na

povrsinskom sloju zbog delovanja vode, ugljene kiseline, humusnih

kiselina i atmosferskih uslova.

Prateci mineral! potidu, najvedim delora, od neraspadnutih

stena ill necistoda koje su bile prisutne u "prastenama" (jedinjenja

titaria, gvozdja ltd.).

Osobine pomenutih materijala, kako u toku obrade, tako i u

obliku finalnih proizvoda, zavise od mineraloSkog sastava gline i

odnosa pojedinih mineralnih grupa, kao i pratedih mineralnih kompo-

nenata. To zahteva detaljno ispitivanje sirovinskog materijala, pri

cemu treba imati u vidu dve cinjenice.

1. Zbog razlicite "istorije" nastanka ovih materijala (raz-

ni geoloski procesi, kvalitativni i kvantitativni sastav stena, vre-

mensko delovanje, klimatski uslovi ltd.)/ nemogude je govoriti o je-

dinstvenim osobinama gline, ved je potrebno ispitivanja uzoraka sva-

kog pojedinafinog nalazigta.

2. Zbog veoma malih dimenzija cestica gline (cesto koloid-

nog tipa) tegko ih je identifikovati i potrebno je koristiti vise

metoda identifikacije.

Osnovni cilj ovog rada je bio da se na nizu uzoraka bento-

nita sa raznih. lokacija ispita valjanost i mogudnost priraene vise

razlicitih metoda: rentgenske analize, TG i DTA analize, magnetnih

merenja, kao i rezultate refleksione spektroskopije.

2, T E O R I JSK I DEO

1. ISPITIVANJE RENTGENSKOM DIFRAKCIJOM

Rentgenski, ill X-zraci, kao elektromagnetni talasl inter-

aguju sa sredinom kroz koju prolaze. Ukoliko je ispitivani materi-

jal u kristalnora stanju, mo2e dodi do difrakcije X-zraka na kristal-

noj reSetki, slicno difrakciji svetlosti na optickoj resetci. Svaki

atom moze da raseje X-zrake , a intenzitet rasejanja zavisi od broja

njegovih elektrona. Svaka ravan kristala ponasa se prema X-zracima

kao zarez na optickoj resetci prema vidljivoj svetlosti. Kao sto po-

lozaj difraktovanog vidljivog spektra zavisi od rastojanja zareza

na optickoj resetci, na slican nacin prirodu difrakcije X-zraka od-

redjuje rastojanje izmedju dve uzastopne ravni kristala.

Da bi se bolje i lakse razumela difrakcija na kristalima,

Brag je pojavu difrakcije na kristalnoj regetci sveo na refleksiju

sa kristalnih ravni. Pretpostavka je da linije AA, BB, CC (si. 2.1.)

predstavljaju mrezaste difrakcione ravni , a tacke atome na kojima

se vrsi difrakcija. Primarni snop zraka pada na kristal pod ugloin 8.

Jedan deo snopa se reflektuje

u pravcu MN, dok drugi deo ula-

zi u kristal i od Q se reflek-

tuje u pravcu QN, od ravni BB.

Putna razlika reflektovanih X-

zraka je 2dsin9. Zbog interfe-

rencije reflektovanih zraka,

maksimalna refleksija javide

se ako je putna razlika talasa

ceo broj (n) talasnih duzina.

Ovaj uslov izrazen je BragovomSI, 2.1.

jednafiinom

nX = 2d sin (n = 1,2,3,...)

Za datu grupu ravni i monohromatske X-zrake d i A su odre-

djeni, pa pojava difrakcije zavisi samo od ugla 6. Ako se 8 pove-

dava, nalazi se citav niz polozaja pri kojima se dobija maksimalna

refleksija, odvojena mestima u kojima reflektovani zraci nlsu u fa-

zi i potiru jedan drugog. Na ovaj nafiin mogude je dobiti "spektar"

X-zraka u funkciji od ugla 8 i karakteristifian je za svaku kristal-

nu strukturu.

Geometrija i intenzitet difraktovanih X-zraka su funkcija:

1- Vrste atoma (posto X-zraci difraktuju na elektronlma,

sposobnost rasejanja je funkcija rednog broja Z i jon-

skog stanja elementa).

2. Rasporeda atoma u prostornoj resetki.

Ove dve osobine pretstavljaju karakteristiku svake kristal-

ne strukture. Merenjem difrakcionih linija, moze se utvrditi na kak-

vom materijalu je doslo do difrakcije, uporedjujudi sa difrakcionim

slikama poznatih materijala.

Merenje intenziteta l i n i j a difraktometrom

brojac

X-zrak

Merenje se u principu sastoji u slededem:

Monohromatski snop X-zraka

pada na kristal ili pogodno

pripremljen kristalni prah K

(si. 2.2.) pod uglom Q, koji

zadovoljava Bragov uslov, i

reflektuje se prema pukotini

brojackog uredjaja. Direktnim

— merenjem jonizacionog efekta

reflektovanog X-zraka meri se

njegov intenzitet. Difrakto-

gram (si. 2.3.), se dobija

kada se intenzitet linija

pretstavi u zavisnosti od ug-si. 2.2.

Si. 2.3.

la 6, bilo pojedinacnim me-

renjem, ill pomodu automat-

skog pisaca na kraju elek-

tronskog uredjaja difrakto-

metra.

Intenzitet difrakcije

omoguduje da se u visekompo-

nentnoj sines'! procene pro-

centualni sastavi, ako se

raspolaz"e sa etaloniziranim

uzorciraa koji bi

kao referentni.

2. TERMICKA MERENJA (TG, DIG I DTA ANALIZA)

Termogravimetrijska, ili TG merenja, su u principu vrlo

jednostavna merenja koja se koriste pri prouCavanju i merenju nekih

procesa termicke dekompozicije kristala.

Pri zagrevanju kristala rao^e dodi do odstranjivanja poje-

dinih atoma ili molekula iz kristalne resetke, §to dovodi do prome-

ne njegove mase. Preciznim merenjera promene mase u zavisnosti od

temperature grejanja, dobija se TG kriva.

Merenja se mogu vr§iti neposredno, tako sto se uzorak przi

na odredjenoj temperaturi, a zatim meri preciznom vagom. Postupak se

ponavlja za vi§e temperatura przenja. Savremeniji i pogodniji ure-

djaj sastoji se od precizne termovage sa automatskim pisadem. Uzo-

rak se stcivlja u ped na jedan kraj vage i pocinje zagrevanje. Vaga

je povezana sa pisacem tako da on registruje svaku promenu mase u

funkciji temperature ili vremena grejanja.

TG merenjem dobija se:

m = f(T ili t)

t - vrerae grejanja

T - temperatura.

DTG (diferencijalnotermogravimetrijska) merenja dopunjava-

ju TG merenja, jer odredjuju brzinu promene mase

dm— = f(T ili t)dt

DTG kriva se moze dobiti racunskim putem diferenciranjem TG krive,

ili preciznim instrumentalnim putem. Podaci koji se dobijaju iz DTG

krive su slededi:

1. Maksimum krive odredjuje na kojoj temperaturi je brzina

prcesa najveda.

2. Kada se reakcije delimicno poklapaju, sa TG krive je

tesko ustanoviti kolika promena mase ogovara jednoj, a kolika dru-

goj reakciji. Minimum DTG krive oznacava zavrSetak jedne i pocetak

druge reakcije.

DTA (diferencijalno-termicka) merenja pokazuju promenu tem-

perature u jedinici vremena.

Naime, u procesu kontinualnog zagrevanja materijala na od-

redjenoj temperaturi moze dodi do razgradnje ili formiranja kristal-

ne resetke, sto dovodi do snizenja temperature (endotermna promena)

ili povedanja temperature (egzotermna promena).

Maksimumi krive su egzotermni pikovi, a minimumi endotermni.

girina pika zavisi od kvaliteta kristalizacije.

Za ispitivanje i identifikaciju materijala pomodu termickih

merenja bitno je to §to su sve tri krive karakteristika materijala

i ne zavise od geometrije eksperimenta. Uporedjivanjem TG, DTG i DTA

krivih nepoznatog materijala sa krivama poznatih materijala sa dosta

sigurnosti mo2e se identifikovati materijal.

3 . S P E K T R O S K O P S K A MERENJA

Kada elektroraagnetno zrafienje intenziteta IQ pada na neki

materijal, tada se javljaju tri efekta (si. 2 . 4 . )

- refleksija (intenzitet I )

- apsorpcija (intenzitet I )

transparencija (intenzitet I )

SI. 2.4.

Draperov zakon, koji je dat izrazom:

daje odnos apsorpcione modi (I /I0), refleksione modi (I /!„) i tran-£\\e (I /!„). Za odredjenu supstancu sve tri velifiine zavise od

talasne duzine upadnog zracenja, temperature i stanja supstance.

Metoda refleksione spektrometrije svodi se na snimanje difuz-

no reflektovanog zraCenja na neprovidnim uzorcima u obliku praha, ili

sa neravnirn povrSinama. Snimanje spektra bazira na pretpostavci da je

I -> 0, a tada i T -> 0, pa je direktno merljiva velicina I_. Krajnji1 K

cilj snimanja je da se odredi apsorpcioni spektar uzorka, kao posle-

dica odredjene strukture.

Uz pretpostavku da se reflektovano zracenje vlada po Lambert-

ovom zakonu (si. 2.5.), moze se pisati:

d 2 4 > _ = L .dsdf i cos0ref ref

pri fiemu je L ^ zradenje povrSine srazmerno njenoj osvetljenosti E.

Posto je samo jedan deo fluksa reflektovan i to monohromatska ref-

lektanca p, vazi relacija

p »E = IT Lref

odnosno

>^ = - p E ds dfi cose

Monohromatska reflektanca p je veliCina svojstvena materijalu, a

njena zavisnost od X je karakteristifina funkcija ispitivanog mate-

rijala.

P =Yref

aps

Neposredno merenje monohromatske reflektance, povezano je sa mnogim

eksperimentalnim teSkodama i zato se najce§c5e meri relativna mono-

hromatska reflektanca uzorka (R" ) u odnosu na neki beli standardGO

za dato X.

uz

'st

Po§to se radi o uzorcima koji ne propuStaju zrafienje, smatra se da

im je debljina "beskonafina".

Odredjivanje R' omoguduje nalaSenje veze izmedju relativne

monohromatske reflektance (R^ ) i unutra§nje apsorpcije (k) za svaku

talasnu duz"inu. Najbolje rezulta-

te daje Kubelka - Munk teorija.

Kubelka-Munk funkcija ima oblik

(1 ~

(R' ) 2R'

ks

gde je k - koeficijenat apsorpcije,

a s koeficijenat rasejanja.si. 2.5.

Jednacina vazi samo u slucajevima kada je s - const., i pretstav-

Ija apsorbancu uzorka.

R' odredjuje se merenjem intenziteta reflektance uzorka

(Yuz) i reflektance belog standarda (Ygt) : R^ = (Yuzkuz> / ( t t''

gde k , odnosno k ,, predstavljaju osetljivost instrumenta za odgo-Vi " o 1-*

varajuce merenje.

Apsorpcija u vidljivom delu spektra ukazuje na postojanje

kompleksnih jedinjenja u datom materijalu sa centralnim jonom gvo2-

dja ill nekih nedistoca.

4. MAGNETNA ME R E N J A

Magnetne osobine materijala zavise od konfiguracije njego-

vih elektrona i karakteristika su svakog materijala.

Pod uticajem magnetnog polja H u jedinici zapremine dV in-

dukuje se magnetni moment dm. Polarizacija I definisana je kao mag-

netni moment u jedinici zapreraine.

1 = dV

Magnetna polarizacija (I) proporcionalna je jacini magnet-

nog polja

I — y «H

gde je y - magnetni susceptibilitet, tj. velicina koja pretstavlja

meru promene namagnetisanja materijala pod uticajem spolja§njih mag-

netnih polja.

Magnetna indukcija B povezana je sa jacinom magnetnog polja

H relacijom:

B = y-H

gde je y - relativni juagnetni permeabilitet koji za vakuura ili vaz-

duh ima vrednost y = 1.

10

Po§to je

B = H + 4 TT I

na osnovu gornjih izraza moze se na<5i veza izmedju magnetnog perrae-

abiliteta i susceptibiliteta

V -4 7T

= YY

Pored magnetnog susceptibiliteta jedinice zapremine y/ mogude je

definisati susceptibilitet jednog grama materijala na slededi nacin:

YX - -

gde je p - specificna tezina.

Zbog uticaja materijala na magnetno polje uvodi se pojam

magnetika za sve raaterijale. Prema vrednosti susceptibiliteta mag-

netici se dele na:

- paramagnetike

- dijamegnetike i

- feromagnetike.

Paramagnetic! poseduju trajni atomski ili molekulski mag-

netni moment, nezavisan od magnetnog momenta ostalih atoma. Kada

nema polja magnetni momenti su orijentisani haoticno i ukupni mag-

netni-moment jednak je nuli. Pod dejstvom spoljaSnjeg magnetnog po-

lja orijenti§u se u pravcu polja i susceptibilitet je pozitivan

(1-10"3 v 1 -10"6) .

Dijamagnetici su oni materijali cije namagnetisanje ima smer

suprotan od smera magnetnog polja. Susceptibilitet je negativan sa

istorn apsolutnom vrednoSdu (1«10~3 * 1*10~6) kao kod paramagnetika.

Feromagnetici su amterijali kod kojih magnetni susceptibi-

litet ima vrednost vedu od jedinice desetak, a nekad i nekoliko hi-

Ijada puta. Polarizacija zavisi od jacine magnetnog polja na veoma

slozen nacin.

Za odredjivanje magnetnih susceptibiliteta koristi se vise

11

metoda. U radu je korisdena Gijoya metoda.

G i j o v a r a e t o d a

Magnetni susceptibilitet pararaagneticnih i dijaraagneticnih

raaterijala (magneticnost ne zavisi od jafiine spoljasnjeg magnetnog

polja) svodi se na rnerenje sile koja se javlja pri unosenju supstan-

ce u magnetno polje (2.6.).

Na valjak povrsine poprecnog pre-

seka S deluje nehomogeno magnetno

polje H silom F, zbog koje se uzo-

rak pomera navise ili nanize u za-

visnosti od toga da li je raateri-

dx jal dijamagnetik ili paramagnetik.

Magnetni moment jedinice zapremi-s fj

H Ai

X

ne dat je kao

I = y H

dok je sam raagnetni moment dm

dat izrazom

Sl. 2.6.dm = H s tSdx = dV)

Sila kojom magnetno polje deluje na ispitivani uzorak je

dF - dm

odnosno,

dF = Y S R dH

F = -

Posto je eksperiraentalni zahtev da gornji kraj uzorka bude van mag-

netnog polja, IL, je jednako nuli.

12

F =

2F ... 2FSH SB

Sve velicine izrazene su u jedinicama COS sisteraa pogto

su u njemu date tablice.

Modifikacija montmorijonita sadrzi jone gvoSdja, ako ne

kao sastavne delove kristalne resetke, tada barem kao sistematske

centre necistoca. S obzirom na drastifino znacajniji i paramagnetni

doprinos gvozdja u odnosu na druge elemente u montrcorijonitu, za~

visnost magnetnog susceptibiliteta od koncentracije komponente ko-

je sadrze gvozdje morale bi biti veoraa uocljive.

Sa torn idejom u eksperimentalnora delu rada odredjeni su

susceptibiliteti, jer bi eventualni ozbiljni rezultati uticaja

koncentracije na susceptibiiitet sugerisale na prisustvo raodifika-

cije inontmorijonita sa gvozdjem.

3, EKSPERIMENTALNI DEO

1. OPIS UZORAKA

Bentonit B - 1. NalaziSte: dirkovska kosa, bugotina Bi/78

na dubini 44-45 m glavnog bentonitnog sloja. Jako je tvrd, nejedna-

ko zute boje sa stranim primesama.

Bentonit B - 2. Nalazigte: dirkovska kosa, buSotina B2/78

na dubini 35-36 m. Izuzetno je tvrd i kompaktan, homogeno tamnosive

boje bez stranih primesa.

Bentonit B - 3. NalaziSte: dirkovska kosa, buSotina B3/78

na dubini 59,5 - 63 m. Umereno tvrd, homogeno sivo-zucfkaste boje bez

straaih primesa.

Bentonit B - 4. Nalazi^te: dirkovska kosa, bugotina B4/78

na dubini 41,, 7 - 43,7 m. Tvrd, zelenkasto-Sudkaste boje sa zutim

primesama.

Bentonit B - 5. Nalazi§te: dirkovska kosa, busotina B5/78

na dubini 51 - 55 m. Umereno tvrd, jednobojno sive boje sa mestimic-

no stranim primesama.

Bentonit B - 211. NalaziSte: "Oborac" - Vrdnik, leziste

bentonita i uglja. Busotina B - 211/78 na dubini 246,4 - 247,5 IB.

Umereno tvrd, kompozit.

14

Bentonit B - 212. NalaziSte "Oborac" - Vrdnik, bugotina

B 212/78 na dubini od 259,6 - 260,4 in. Tvrd, crnosive faoje sa sivira

priraesama. Nesiraetricno staklasta masa.

Bentonit B - 213. NalazlSte "Oborac" - Vrdnik, busotiria

B 213/78 na dubini 220,5 - 238,3 m. Umereno tvrd, kompozit.

Bentonit B - 214. NalaziSte "Oborac" - Vrdnik, busotina

B 214/78 na dubini od 42,8 - 43,3 m. Umereno tvrd, kompozit.

2. REZULTATI MERENJA

2.1. Ispitivanje rentgenskom difrakcijom

Pripremanje uzoraka i nieren je

Uzorak se drobi do praha, proseJava i presuje u obliku plo-

cice.

Merenja su vrsena na rentgenu marke PHILIPS tipa PW-1012/30,

sa difraktometrom marke PHILIPS tipa PM - 8000.

Rezultatl i analiza rezultata

Na osnovu difrakcionih snimaka (koji su data u prilogu rada)o

odredjeni su d [A] i relativni intenziteti difrakcionih linija I/I0

za svaki pojedini uzorak (TABELE I - IX) . Upored jivanjem ovih podata-0

ka sa tablicnim vrednostima za d [A] i I/Io (TAB. X - XI) ,utvrdjeno je

da su svi uzorci slicnog mineraloSkog sastava sa znacajnim prisustvom

- montmorijonita u vise modifikacija (montmorijonit Si^ 4

Al~ Q3 FeQ 03 MgQ 20 °

hlorit)

i u man jim koliCinama

- a - kvarca,

- kaolinita,

- liskuna,

' niontmorijonita Al-hlorit, montmorijonit -

15

- kristabalita I

- feldspata.

Uce§<5e montmorijonita u pojedinim uzorcima procenjeno je

relativno u odnosu na uzorke B—1 I B-5, koji su najbogatiji ovim

raineralora. Uzorak B-2 siromasniji je za oko 39%, B-3 i B-213 za oko

45%, B-4 i B-211 za oko 50% i uzorci B-212 i B-214 za oko 75%.

Prisustvo a~kvarca takodje varira. Uzorak B-l sadrzi oko

4%, B-2 oko 15%, B-3 oko 11%, B-4 oko 24%, B-5 oko 13%, B-212 oko

21%, B-213 oko 13%, B-214 oko 20%, dok uzorci B-211 I B-214 sadrze

zanemarljive kolicine a-kvarca.

Kolicina kaolinita raste od uzorka B-l do B-5 ali ne dos-

tize znacajnije vrednostl u odnosu na inortmorijonit. Uzorci B-211 i

B-214 imaju priblizno isti odnos kaolinita i montmorijonita. U uzor-

cima B-211 i B-213 prisustvo kaolinita je beznacajno.

Sadrzaj kristabalita znacajnijl je kod uzoraka B-211, B-212,

B-213 i B-214 sa oko 5% do 8%.

U svijn uzorcima sadrzaj liskuna I feldspata je mail.

TABELA I

16

B - 1

29

5, 75

9

19, 75

20, 75

26, 5

27 , 75

d [A]

15,35

9 , 81

4,48

4,27

3,35

3 , 21

I / I o

100

19,6

98, 82

25

100

71,37

— ~r-d [A]tabl .

15,3

9, 7

4,48

4,27

3,37

3,22

I / l at a b l .

100

20

100

25

100

80

m i n e r a l

M

M

M

Q

Q

M

T A B E L A II

B - 2

2 6

6

9,1

12,5

18,1

20,1

21,1

22, 2

23,9

25,6

28,2

30,1

35,1

36, 8

d [A]

14,7

9, 7

7,07

4,89

4 , 41

4,21

3,99

3, 71

3,47

3,16

2 , 96

i 2 ,55

j 2 ,43

I / I o

100

10, 7

100

20

19,45

100

100

10

100

100

100

24,4

d[A]t a b l .

14, 7

9, 7

7, 15

5, 00

4,41

4,25

4 , 00

3,59

3,49

3,10

2, 95

2 , 56

2,47

I / I Qt a b l .

100

20

100

27

100

25

100

100

13

100

100

100

27

m i ne ra l

M

M

K

M + K

Q

Kr

K

L

F

F

L

L._

CO

mDOm

Co ^-*j

^o ^o

^o ^o

^o *-•*

*--*U

ii

~>

oo

cr

\*

ii

-»

oo

oN

ov

oc

\* NO

^o *^

t~* t— *

NO en

NO

No

NO

Co

Co

Co

*i

*»

*i

Xl

'^

>*

'

Cn

Oo

t-

s.

Co

O^

NO

if

c.

Oo

Co

Ch

xj

Oo

NO

>~>

O

Q

O

Co -

O

O

O

N Q

OO

OO

U

3O

OO

Co

Ocn

NO

Nj

Co

Co

Co

>t

^*

i*

»x

lv

o*

i'

CT

>v

oK

.c

oC

nN

o*

iO

3i

-*

x)

xi

^O

Cn

Ox

i^

OC

nl

^»

OC

n

OO

OO

Co

No

OO

ON

oO

OO

QO

OC

nO

OO

OO

hq

l">

3>

'i

!C

>v

>O

+

>

3X

!5

5;

hoa.

J> o

•x.

o

0)C

T

.

> o

0> x.

O"

«—' o

3ta

O3I

KoNO

Cn»O

SCo

Co

Co

Co cn

NO Cn

i-. t-^

0

O0

O

Co

U>

Co en

XI ^O

^

^0

0o

o

"O

X

lS

JK

-.

l~

.t

-.

O

*O

QD ^o

*o

{JT\ N

N

N

>

^*O VO

N

j O

^ xj

Ui

^iC

i *t^

iti x)

^o C

n

NO *»

Oo

O

do C

o*k

C

n c

i >-»

i~» C

n

t-

Co «

(

VJ

0

^

^

>

K.

•« >

N

Q

en O

NO xi

Ch O

en

O

en4^ &

>&

x]

^

cn

NO

*i

06

K-> X

I C

oCn

Cn Co

oo

h~

.t~.t-

* >-.

NO

O

O

O

NO O

en o

o

O

O

O

O

3; ^

>;

2; a

MCD

a.

l&'o

i 1

x^

~-

o

rt a

.QjfTrt

~~CU

^xcr —""""* C

3

33Ol

DOICO

ooLO

UJ

ca<c

nsc'I

o—

-Q***•>•»

fQ4-J

1 1

—

TJ

2o

o

<C

TJ

CD

CSi

^^

^^

si

cx

^c

*

OO

QO

OU

"i

QO

Ot

NO

OO

rs

jQ

O

v^ o

oo

£***» f^

O^

IX

*~i

QO

^J>

LT) P

^

*-t ^

O

g

^

OO

LO

O

vO

^O

OO

O

3<

O

^ O

O

oo **-i

c\»

r^ j*

Lf^j*

OQ *

o^

s*

c^

i-O

o

iT

ic

^r

\^

jt

sg

t^

ji

(v

^(

V)

^

^

o\o

o^

rxs

v

s

^

s

sen

^

(\x

o*\ *J^

*o*-H

*-^

*H

*~1 (

(\j

UJ

03

OJ

CMI

ca

0)Cro

=>

<

O3

CM

+

Ot

O

Oorsj

ooo

oo

oo

o

oo o

o

rx

ooo

inm

00

00

ooVO

cri

OOtxin

Oooo

o00orx

a,

ooCN

Oi

CM05

00

ininin

ooin

CN

00

CNfx

O

TABELA VII

19

B - 211

26

5,8

9, 7

17,5

19, 9

22

26, 8

27,9

35,5

d [A]

15, 21

9f 1

5, 06

4,45

4, 03

3,32

3, 19

2,20

l / l o

100

60

100

100

100

100

100

100

d [A]tabl .

15,3

9, 7

4,48

4,45

4,04

3,37

3, 10

2,20

l / l otab! .

100

60

100

100

100

100

100

100

mineral

M

M

L+M

M

Kr

Q

F

F

TABELA V I I I

B - 213

29

5,2

7, 75

11,4

19, 75

20, 8

d [A] l / i Q

16,9 100

11 , 39 100

7, 75 \

4,48 100

4,26 20\

22 4,03

d [A]tab! .

15,3

I/I atabl.

mineral

100 M

11,8 100 M• j

7,23 \ K

4,48 i .100 M

4,25 25

100 4,04

23,5 2,75 90i

24,9 3,57i

26,4 3,37\

3,21

28,5 I 3,12

29,9 2,98

10

100

100

100

100

2,33

3,49

3,37

3 ,22

Q

100 Kr

80 K

13

100

L

Q1

100 F

3,10 100 F

2,95 100 F

CN

UJ

CQ

0>cS

: S

;a:

oO

OO

<v

^O

iO

OO

fy

lO

O—

X

)o

o

o

<N

oo

O

O

*i

O

O

O

ix cs

ONJ rx

rxO

u~>

fx in

P"I

fx

IT)

C\ICQ

OO

OO

OO

OO

OO

OC

sO

OO

fN

O(

Nj

OO

*"

-«

OO

C>

0<T

3

f*") c\x

O

-i 01

VQ

fx

00CNJ

O

t00

00

M<

OQ

IX

OQ

00

IO

VO

OQ

O4

(X

Q} Q

"t

("*•}00

<N

fN

Xca

en^o\N

Ss

ooog

_JlUl

C\ J

O

-r->5s

00

sQ

fx

! O•>

i 'JO

1*-(

j-i

: O

s

CO

CTi(^

O«.

CN

°s °""*T

3 —

:

^t)o*V)

•ai>

TA

BE

LA X

I

1 [A

]

l/lo

15

,34,5

03

,07

100 i

100 \

Montm

orijo

ni

t

Si3

,74

Al2

f03

FeO

, 03

^0

,20

°

\14, 7 \ . 1

,49

100 j

50 I

50

Mon tm

orijo

n i t

.. A

l -

hlo

rit

14,5

\ ''

9, 7

100 \

> 20

Mon tin

orijo

ni

th

lorit

[ !

14,0

| 4

,41 |

2,5

1

100 \

i 80

Montm

orijo

nit

sin

tetik

i |

11,8

\ [

l,49

100 \i

80

Mon tm

orijo

n i t

4,4

8

100

I3,2

2 | 9

,7i

80

| 60

Montm

orijo

nit

aiih

idrid

d [A]

l/lo

1 i

9,55

7,23 [ 7,18

100 100

\

7,17

100k

\ !

i7,16

I 7,15

• 4,80 i 4

,41

\

100 | 100

\0 \0

; 80

a o 1 i n i t

I3,57 2,33

J!,49

100 90

! 100

J,49

80

d [A]

l/lo

!

9,9

5,0

60 \

4,47

53

3,88

20

3,72

13

3,49

13

' \

3,13 3,19 2,99

\

33 \

\ \!

j

1

i

s

k

u

n

2, 72

20

2,56

JOO

2,47

27

|

2,30 2,29

20 j

7

2,2J

20

2, 13

53

d [A

]

l/lo

4,2

5

25

3,3

7

10

0

2,4

5

15

a

2,2

9

10-

2,2

3

6

k v

a

2,1

2

j 1,9

7"

9 ~1

8

r c

4,3

0

10

0

I I

i4

,05

! 3,8

1 \ j

3,2

1

33 \

\ \

a -

k

r

2,9

6

17i

j2

,80

|2

,49

3 j

27I

st

ab

2,3

05

2,0

8

\

11 l

5 \

' 1

a 1

i

t

22

2.2. Termicka merenja(TG, DIG i DTA analiza)

Pripremanjeuzoraka i merer! je

Uzorak se drobi do praha i kolicina od 100 rag sipa se u

specijalnu posudu koja se stavlja u pec.

Merenja su vr§ena derivatografom madjarske proizvodnje

(MOM). Brzina grejanja bila je 10 °C/min, osetljivost na temperatu-

ru 1000 °C, DTG 1/10 i DTA 1/10.

Rezultati i analiza rezultata

Snimljene krive TG, DTG i DTA svih uzoraka date su u pri-

logu.

Uporecjivanjem DTA krivih sa DTA etaloniranim standardima,

moze se zaklju^iti da prvi endotermni pik na oko 100 °C odgovara

gubitku medjuslojne vode kod montmorijonita.

Drugi endotermni pik na oko 500 °C odgovara termickoj de~

kompoziciji kaolinita.

Endotermni pik na oko 800 °C odgovara gubitku kristalne

vode kod montmorijonita.

Kod uzorka B-211 sa raalim sadrSajem kaolinita endotermni

pik na oko 700 aC takodje odgovara gubitku kristalne vode kod mont-

raorijonita.

Sa TG krivih moze se odrediti procenat kristalne medjusloj-

ne vode i u odnosu na etalonirane srodne supstance,odrediti apsolut-

ni iznos ucesda montmorijonita. Za uzorke B-l i B~5 procenjen je na

preko 55%.

23

2.3. Spektroskopska raerenja

Pripremanje_uzoraka

Uzorak se rarvi u ahatnom avanu do praha. Zatim se prah si-

pa u plastifine posude i pazljivo utapkava sloj po sloj da bi se do-

bila gto homogenija gustina. Gornja povrSina poravnava se staklenoits

plocicom da se ne bi pojavile pukotine i ve<5e neravnine.

Aparatura za merenje difuzne refleksije i mererije

Merenja su vrgena na uredjaju SPEKOL sa dodatnim pojacava-

cem "ZV". Sema uredjaja data je na si. 3.1.

n

si.

24

1. Izvor svetlosti

2. Kondenzorsko sofiivo

3. Ogledalo

4. Ulazni otvor

5. Kolijuatorskl objektiv

6. Refleksiona reSetka

7. Kolimatorski objektiv

8. Izlazni otvor

9. Uzorak

10. Filter boja

11. Selenski foto-elemenat

12. Dobos"

13. Tranzistorski pojacavaC

14. Skala

15. Dugme za korekciju 100%

16. Dugme za korekciju 0

17. ZatvaraS

Spekol je prikljucen na izvor stabilisanog napona. Svetlost

iz izvora (1) preko sistema ogledala (3) i sociva (2 i 5) pada u pa-

ralelnom snopu na difrakcionu resetku (6). Svetlost sa resetke pri-

kuplja socivo (7) i usraerava na izlazni otvor (8). Dobosom (12) po-

desava se talasna duzina ovako dobijenog monohroraatskog zrafienja u

opsegu od 340 do 850 nm. Monohromatsko zracenje posle interakcije

sa uzorkom (9) pada na prijemnik radijacije (11), fiija se foto stru-

ja preko tranzistorkog pojafiavaca (13) prenosi na instrument za po-

kazi 'anje i skalu (14) .

Intenzitet reflektovanog zrafienja je dat izrazom

?± = Y0.k

Ya - intenzitet upadnog zracenja

Y. - intenzitet difuzno-reflektovanog zrafienja

k - osetljivost instruraenta

SnLroanje je vrSeno na sobnoj temperaturi i normalnom pri-G

tisku u intervalu talasnih duzina 340 - 850 run (3400 - 8500 A) sa

25

okorakom od 50 A. Kao beli standard za sve uzorke korigden je MgO

Korigdenjem relacije

Y • k„ - UZ UZK = -CO

Y • k ,st st

dobija se reflektanca kao funkcija talasne du2ine \

Apsorbanca kao funkcija talasne du2ine dobija se na osnovu

Kubelka - Munk funkcije

Rezultati merenja i analiza rezultata

Refleksioni spektri u vidljivom delu spektra ne ukazuju na

bandove koji bi se raogli ofiekivati, ako postoje energetski prelazi

nastali kao posledica uticaja kristalne resetke na rieke centralne

jone. Ovaj rezultat je indirektno u saglasnosti sa rezultatiraa raag-

netnih merenja i takodje ukazuje da montmorijonitske koraponente ne

sadrze gvozdje, sto je vrlo cest sluSaj.

Ilustrativno su u prilogu dati refleksioni spektri nekih

uzoraka.

2.4. Magnetna merenja

Pripremanje uzoraka.

Uzorak se drobi u ahatnom avanu i nakon toga prosejava kroz

gusto sito, da bi se dobila pribliSno ista krupnoda zrna. Praskast

materijal se sipa u tanku staklenu cevcicu kruznog preseka (unutras"-

njeg poluprecnika d - 0,25 cm) do visine od 9 cm.

26

Aparatura za merenje raagnetnog

sugceptibillteta i merenje

geraa uredjaja data je na si. 3.2. Sastoji se od jakog elek-

tromagneta (1) koji daje nehomogeno magnetno polje, uredjaja za na-

pajanje elektricnora strujom (2), precizne vage C3) I mernog instru-

menta jacine magnetnog polja (4).

Uzorak se pomoc"u korifiica

ve§a na krak vage, tako da

njegov donji kraj bude iz~

medju polova magneta, a

gornji sasvim van polja.

Nakon raerenja prazne cev-

cice meri se te2ina uzor-

ka kada nema dejstva polja

a nakon toga u prisustvu

polja. Razlika ove dve

vrednosti daje silu kojorn

polje deluje na uzorak.

Jafiina magnetnog polja za

sve uzorke bila je ista i

iznosila je 900 gausa. Zap-

remina uzorka zbog pribli,2-

©

SI. 3.2.

no ujednacenog pakovanja

iznosila je

V = s-h = 4,906-10""2cm29 cm = 0,4415 cnr

Merenjem tezine svakog uzorka pojedinacno u cevfiici, odredjena je

gustina p.

Na osnovu izraza

Y =2 FS B'A

v =x

27

izracunat je magnetni susceptibilltet i susceptibilitet jedinice

mase.

Rezultati merenja i analiza rezultata

RezultatI merenja datl su u TABELI XII, pri cerau je:

FQ [p] - tezina prazne cevcice bez prisustva polja

FQB [p] - tezina prazne cev6i.ce uz prisustvo polja

AF0 [p] - sila kojom polje deluje na cevfiicu

F [p] - tezina cevcice i uzorka zajedno bez prisustva polja

F [p] - tezina cevcice i uzorka zajedno uz prisustvo polja

AFR [p] - sila kojom polje deluje na uzorak i cevcicu zaje-

dno

AF [p] = AFn - AFn - sila kojom polje deluje samo na uzo-D XJ 0

rak

Na osnovu dobijenih rezultata merenja mo^e se zakljuciti

da na vrednost raagnetnog susceptibiliteta ne utice kolicina montmo-

rijonita u uzorcima. To ukazuje da u montmori jonitskim komponentama

nema znatnijih kolicina gvozdja koje bi, izvesno ,uticale na vrednost

magnetnog susceptibiliteta.

CO

e_0r-r'z?

z_O

T*8'P

Z

e_0r.z'0f

c_or*?'zr

t_O

T'8

'PT

£_O

T-S

'ZT

S_O

T"8

'S

g_0

r-9'Z

f_O

T-6

'Z

[*]

%

TZ

£6 'L

orzr'rr

gro^'rr

660£'8

££06 '9

P9L

9'S

9orr'£

T508'£

P860'Z

U-H

x

0£8T

'T

089T

'T

L9Z

Z'T

L9P

T'T

OSO

Z'T

669Z

'T

6£5Z

'T

98

SZ

'T

P9L

T'T

[•f]"

zsrs-^r

f-rs^'rr

tt>6T

'9T

06Z

S'6

TP

P£'8

SSO

Z'L

P006'€

Z68L

't

98

9P

'Z

[,.OT

]k

PT

PS'SZ

688€'9

Z

89

LT

'Z£

££

£6

'8T

68£5'9

T

9Z

Z£

'PT

66£Z 'Z

zsrs'e

50

6'?

[a] JV

£_D

T»

P'6

Z

t_O

T'6

'9Z

Z_O

T*

8'Z

£

t_O

T-£

'6T

lJ)T*6'9

T

e_or.9'^r

tJ)T

"6'L

£_or.z'6

£_or-s

p] ^v

ff^ss'rr

zrf-s'rr

s^zs'tr

L9

ZS

'£T

ST

SS'tF

t>9lS

'£T

98St>'£T

SZ

9P

'£l

SIZ

P'tT

m **

SS

ZS

'£T

68T

S'£

T

8Pf>

$'£T

56

05

'£T

L9

£S

'£T

6C

95'£

T

8Z

5P

'£T

6P

SP

'£T

98T

P'£

T

[d] *

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

TZOO

'O

-

[d]°JV

TT

OO

'£T

ITO

O'£T

TT

OO

'£T

TT

OO

'£T

ITO

O'£T

TT

OO

'£T

lL68

'll

IL68'Z

I

U68

'ZI

[*]*

°J

Z£

00'£

l

Z£

00

'£T

Z£00'£

l

Z£

00

'£T

Z£

00

'£T

Z£

00

'£T

Z668'Z

I

Z668'Z

T

Z668'Z

T

W*

5-

3

p - a

£ - a

z - a

i - a

PTZ- a

£T

Z- 3

ZTZ- a

TTZ- a

y&jozn

nx

vi 3 a

29

3. INTEGRALNI ZAKLJUCCI

Ispitivanjem uzoraka metodom rentgenske difrakcije dobije-

na je?pre svega, informacija o kristalnom sastavu uzoraka, sto na

prvi pogled nije bilo ocigledno zbog njihove plasticnosti. Takodje je

oderdjeri hemijski sastav uzoraka sa procenom relativnog ufiesca poje-

dinih komponenata. Ovom metodom mogu<5e je utvrditi i apsolutni proce-

nat uceSca pojedinlh komponenata, ukoliko za to postoje provereni

standardl u odnosu nakoje se vr§i raerenje.

Termicka merenja potvrdjuju i dopunjuju rentgenska. Utvr-

djeno je postojanje mineralnih grupa gline, kao i procenat vezane

medjuslojne i kristalne vode. Ova merenja mogu pokazati i eventualno

prisustvo organskih prlmesa. Ona takodje pokazuju i temperaturske

intervale u kojima se menja kristalna struktura, Sto je bitno u pro-

cesu obrade ovih materijala.

Spektroskopsim i magnetnim merenjima, utvrdjuje se mogude

postojanje necistoda u glinenim komponentama , znafiajnim za osobine

i primenu ovih materijala.

Na osnovu merenja izvrSenih u ovom radu, a bez kompletne

hemijske analize,mo2e se samo grubo oceniti upotrebna vrednost ovih

uzoraka. Zbog velikog sadr^aja montmorijonita, ovi materijali spada-

ju u grupu plasticnih glina,pogodnih za proizvodnju mehanicko i vodo

otpornih materijala. Odsustvo gvozdja omoguduje njihovu primenu za

proizvodnju vatrostalnih materijala. Mogu se koristiti i kao dodaci

manje plastifiniin glinama u cilju poboljSanja njihove obradivosti.

LITERATURNI PODACI 0 UTVRDJENIMMINERALNIM KOMPONENTAMA

Analizom mineralogkog sastava utvrdjeno je da datl uzorci

bentonita sadrz"e minerale gltne kaolinske i montraorijonitske grupe,

kao i mineralne komponente kvarca, kristabalita, llskuna i feldspa-

ta.

4.1. Mineral! kaolinske grupe

Mineral! kaolinske grupe nastaju raspadanjem feldspata i

imaju stabilnu hemijsku strukturu - Al2Si02Os(OH)%.

Znafiajan za primenu je kaolinit cija je tvrdoda 1 - 1,25

po Mosu, a specificna tezina 2,6 g/cm3. Moze biti bele ili sive

boje sa zuckastim ili crvenkastim nijansama, uvek mutnog sjaja. Bub-

ri u vodi i obrazuje plasticnu masu pogodnu za obradu. Ima nisku

sposobnost jonske izraene, pa je skupljanje pri sugenju malo, kao i

cVrstoda osu§enih proizvoda.

Pri zagrevanju kaolinita dehidratacija do 400 °C je vrlo

slaba i moze nastati zbog gubitka medjuslojne vode, narocito kod

loge kristalisanih kaolinita. Na teraperaturi 575 do 625 °C dehidra-

tacija nastaje zbog gubitka kristalne vode iz OH grupe, u zavisnos-

ti od velifiine fiestica i kvaliteta kristalizacije (bolje kristali-

sani uzorci lak§e gube vodu). Proces dehidratacije zavr§ava se na

temperaturi 750 do 800 °C. "Bezvodna modifikacija" nije sasvira amor-

fna ve<5 zadrzava odredjeni stepen kristaliSnosti. Na temperaturi od

900 do 1000 QC iz amorfnog Si02 i A12O3 nastaje kristal mulita

(3A12O3-2Si02) koji znafiajno utice na mehanicka i termicka svojstva

sraeSe. Kaolinit se topi na teraperaturi od 1650 aC do 1775 °C i pre-

lazi u staklastu fazu.

31

Halo jz it Al2Si205 (OH) k "nH20 se javlja retko u prirodi. In-

teresantan je jer ima povratnu dehidrataciju na niskim temperatura-

ma, gto dovodi do gubitka plasticnosti . Za razliku od kaolinita ko-

ji kristalige u obliku heksagonalnih plocica, halojzit kristalise u

obliku cev5ica, sto daje jedinu mogudnost njihovog razlikovanja.

Ostali mlnerall ove grupe kao §to su aneksit, nakrit, dikit

I alofin imaju slifinu de;hldrataci ju, all su od manjeg znacaja za

primenu.

4.2. Mine^ali grupe montmon'jonita

Montraorijonitska grupa minerala nastaje raspadanjem lisku-

na pri cemu voda moze da zameni jedan deo alkalija. Zbog toga se

ova grupa minerala cesto naziva hidroliskunskom grupora. Karakteris-

ticna formula ove grupe jo:

X-M+(A1, Mg)2(Si, AD^Oio (OH)2.nH20

Ovu grupu cini veoma §irok spektar minerala sa promenlji-

vom strukturom, koja nastaje supstituci jom pojedinih jona. Silici-

juraovi joni mogu biti delimifino supstituisani alumini jumovim, a alu-

minijuraovi sa litijumovim, ma gnezi jumovim i trovalentnim gvoz"djem.

Joni kalijuma, natrijuma i kalcijuma ulaze u sastav minerala radi

elektricne neutralizaci je posle datih supstituci ja. 0 literaturi se

mogu nadi jo§ neke formule ovih minerala

Na0/ 33

(| CaNa)o/7(Al, Mg, Fe) „ [ (SiAl) 8O2o ] (OH) , -nH20

(Ali/77 Fe3o;33Mg 0,20) (Si3,7tt A10,26 ) *0io (OH) 2 + Na0,2<>

Imaju veliku sposobnost apsorpcije neorganskih materija i time znat-

no uticu na f izicko-hemijske osobine sredine u kojoj se nalaze.

Mineral! montmorijonitske grupe odlikuju se cesticama malih

dimenzija i velikim jonoizmenjivackim kapacitetom, tako da im je pla-

stifinost veoma velika, kao i skupljanje pri sugenju.

32

Zagrevanjem se znatno menjaju fiziSke osobine montmorijo-

nita (indeks prelamanja, specififina te^ina, zapremina ltd.). Na

temperaturi od 150 °C do 200 QC gubi se medjuslojna voda koje ima

mnogo vise nego kod ostalih mineralnih grupa gline i karakteristika

su ove grupe. Na temperaturi iznad 500 aC gubi se kristalna voda i

vrlo brzo razgradjuje kristalna reSetka. Proces se zavrSava na oko

800 QC. "Bezvodna modifikaclja" ima kratku temperatursku stabilnost.

Vec na 900 QC utvrdjen je nastanak, rast i kasnije nestanak rubina.

Na temperaturama visim od 1050 aC povedava se sadrz~aj stakla, kao i

prisustvo iglica mulita.

4.3. M i n e r a l i grupe i11ta

Iliti nastaju delimicSnim raspadanjem liskuna sa relativno

znacajnim sadrzajem kalijuma. Karakteristifina formula je:

(K, H30)(A1, Fe, MgK(Si, Al)a'02a (OH) „

Po svojim strukturnim osobinama ovi mineral! nalaze se na sredini

izmedju montmorijonitske grupe minerala i liskuna. Imaju srednju

sposobnost jonske izmene i zato su manje plastiSni i osetljiviji pri

susenju od glina montmorijonitskog tipa.

Zagrevanjem dolazi do promene njihove strukture koja je po

prirodi nestabilna. Na temperaturi od 350 °C do 600 °C gubi se kri-

stalna voda i nastaje "bezvodna modifikacija", koja se razla2e sve

do 700 QC. Termicko razlaganje kristala zavrSava se na oko 900 QC.

Na 850 °C obrazuje se rubin reakcijom izmedju AlaO^, FezOs i MgO iz

ilitskih kristala. Na temperaturi od 1100 °C mo2e se identifikovati

staklo sa fiesticama rubina, koji nestaje na temperaturi od 1300 °C.

Mulit pofiinje da se javlja na temperaturi od 1100 °C i na 1300 do

1400 °C moze se mikroskopski identifikovati u obliku iglica raspo-

redjenih u staklu.

Grupa ilita nije identifikovana u datim uzorcima, ali je

navedena radi kompletnosti nekih podataka o glinenim grupama minera-

la.

33

4.4. Kvarc

Anhidrid silicijuraske kiseline CSiO2) pojavljuje se u raz-

nim prirodnim oblicima. Od tehnickog znacaja su tri raodifikacije

razlicite po svojim fizickim i kristalografskim osobinama: kvarc,

tridimit i kristabalit.

Slobodan kvarc nalazi se u prirodi u obliku kvarcnog peska,

kvarcita, pescara ili kao primesa gline. Cvrstoda mu je 7 po Mosu,

specificna tezina 2,5 - 2,8 g/cm3. Stabilan je u obliku a-kvarca i

pri povedanju temperature prelazi u neki drugi oblik. Sema prelaza

data je na slici 4.1.

a-kvarc «~ a-tridimlt -.———-.-.-»> a-kristabalit —£*• otopina

If 573 °C_ > / j u Jioj °~ '' 'Ort """ Q-i

B-A:varc &-tridimit B-kristabalit

I117 °C

y-tridimit

SI. 4.1.

3 -kvarc nastaje na oko 573 °C i pri hladjenju vrada se u a-kvarc,

pri fiemu mo2e dodi do pucanja kristala (nekad se kvarcni pesak i

kvarcit zare radi lak§eg drobljenja) . a-tridimit nastaje na 870 °C.

Redak je u prirodi, jer pri hladjenju prelazi preko forme $-tridimi-

ta u Y~"tridimit« Na temperaturi 1470 °C nastaje a-kristabalit koji

se takodje retko srec5e u prirodi, jer hladjenjem prelazi u 3~krista-

balit povec5ava judi svoju zapreminu, ili u a-tridimit. a-kristabalit

na 1719 °C prelazi u otopinu koja se moze ohladiti bez kristalizaci-

je. Na semi vertikalne strelice oznacavaju brze prelaze, dole hori-

zontalne, spore.

Polimorfne promene SiOa vezane su za promene specif icne te-

zine i zapremine cak i do 16%.

34

4.5. Feldspat

U prirodi se javljaju tri tipa feldspata.

Kalijum feldspat - K2OA1203-63102 (ortoklas). Tvrdoda mu

je 6 po Mosu, specifidna te2ina 2,6 g/cm3. Moze bit! razlifiitih bo-

ja: zudkast, rozikast, crvenkast, siv, beo, ponekad bezbojan sa sta-

klastim sjajem. Zrnas-te je strukture i retko se javlja u vidu vedih

kristala.

Natrijum feldspat - Na2OAl203-6SiO2 (albit). Tvrdoda mu je

6 - 6,5 po Mosu, specificna tezina 2,62 g/cm . Moze bit! bele , siv-

kaste, crvenkaste, zelene boje sa razlifiitim prelivima i staklastim

sjajem. Potpuno je zrnast, zbijeno-plastifine ill odvojene kristalne

strukture.

Kalcijum feldspat - CaO«Al203»2Si02 (anortit). Tvrdoda mu

je 6 - 6,5 po Mosu, specifiCna teSina 2,75 do 2,78 g/cm3. Boje je

bele, sive ill crvenkaste sa slabim staklastim sjajem. Potpuno je

zrnaste strukture.

Sve tri vrste feldspata kristalis"u u vise raznih oblika i

njihove kristalografske osobine, zajedno sa hemijskim, uticu na oso-

bine smese u kojoj se nalaze. Svi imaju dugotrajan termiCki proces

raspadanja kristalne reSetke (1100 °C do 1300 °C). Koriste se kao

topitelji i neznatno uti£u na smanjenje stezanja pri suSenju.

4.6. Liskun

Tvrdoda mu je 2 - 3 po Mosu, specifidna te2ina 2,76 do 3

g/cm3. Bezbojan je sa raznim nijansama saklastog ili sedefastog sja-

ja. Uvek je savrgeno sloven u vidu elastifinih listova ili ljuspica.

Utice na izolatorska svojstva sme§e.

35

5, Z A K L J U C A K

Za odredjivanje mineralogkog sastava polikristalnih sme-

§a potrebno je koristiti vi§e metoda identifikacije. Svi prikuplje-

ni rezultati daju kompletnu sliku o osobinama materijala i zbog to-

ga je te§ko dati prioritet jednoj od metoda. NajviSe fundamentalnih

podataka daje metoda rentgenske difrakcije, ali nisu od manjeg znaca-

ja ni rezultati ostalih metoda.

Pored metoda kori§denih u ovom radu za ispitivanje glina

mogu se koristiti metode opticke mikroskopije, kombinacija optiSke

i elektronske mikroskopije, kao i klasiSne hemijske metode.

36

6, L I T E R A T U R A

1. f. dun/i, f. /lnncoH - HHTepnperaLikin nopouiKOBbix pBHireHorpanpi

H3,q. "MMp", MocKBa 1972.

2. W. Eendlant: Thermal methods of analysis, Interscience Publi-

sher, J. Wiley, New Yirk 1964

3- EfreHMaH, JleHTOH, CaHflc: cfekinaHOBCHne ;ieHi4HH no <J)M3MHe, 7 - $H-

3HHa cn^oujHbix cpefl, Hsfl. "Mkip", MocKsa 1977.

^. Samjuel Gleston: Udzbenik fizicke hemije, Naucna knjiga,

Beograd, 1970.

5- Prodanov Jovan: Mogucnost odredjivanja konfiguracije spolja-

snjih energetskih nivoa na osnovu difuzne refleksije na kri-

stalnom prahu (diplomski rad), PMF Institut za fiziku, Novi

Sad, 1979.

6. Charles Kittel: Uvod u fiziku cvrstog stanja, Savremena admi-

nistracija, Beograd, 1970.

7- B. Ribar i D. Petrovic: Praktikum eksperimentalnih vezbi iz

elektriciteta, Zavod za fiziku i matematiku, Novi Sad, 1975.

8. Damjan Bujak: Osnovi i odabrana poglavlja tehnologije kerami-

ke, Institut za tehnologiju silikata, Zagreb, 1976.

9- A- Myxop: DCHOBM MHHepa/iorHH M reonorMM aen^M, MocKsa, 1967.

10. Aleksandar Jovanovic i Slobodan Isakovski: Ispitivanje gline

radi ocene njihove upotrebljivosti za proizvodnju opeke,

Izgradnja, 7/78, 1978.

J ] . Jl. H. HHPKWH: CnpasoHHHH no pBHTreHOcrpyKTypHOMy ana/iHay no-

/iMKpHcra^/ioB, TH3 cjDHSMAT ^MTeparypbi, FlocKea, 19E1.

12. Index to the X-ray powder data file, American Society for

Testing Matrials, Philadelphia, 1959,

13. Atlas of Thermoanalytical Curves, Heyden & Son LTD, London -

New York - Rheine, 1974.

P R I L 0 G

1. TG, DIG I DTA DIJAGRAMI

2. DIFRAKCIONI SNIMCI

3. REFLEKSIONI SPEKTRI

C f

10 -

20

30100300500

700

600

500 -I

400 -f

300

G[mg] 0

10 -

20 ~

30

100

T[°C]

900 -

800V

DIG

600

500

400

DTA

via

OOP

- 005

009

008

OOfoo;

- 006

0 [fiuj] 9

G Iraq] 0

100300500

900

DIG

SOO

600

500 -

400

DTA

"i 1 1 r"i r

100300500

zfc]

900

500

600

500 ^

400

Gfmg] 0

^00JOO500700900 Ti°Cl

r['c]

900 -

800

DIG

^M^1 r1 r

600

500 -

400

G[mg"| 0

600

500

400

G[mg]0

20100300500

T- U s> i900 TL Cj

800

700

DIG

Vv^^^ j^^^^^^^^^» NV^

i ri r

600 -:

500 -4

400

00€

h OOP

005via

009

J _JLJ I 1 L

9ia

OOg

006

^ 01

40005000600070008000

Q2

B - 2

40005000

M

Q

K

Kr

L

F

- montmorilonit

- kvarc

- kaolinit

- kristobalit

- liskun

- feldspat

6 Wd

otft

CO 71066 Wd

He-

00

-3-

M

-e-

-8-

COtf)

-- -8-

g

B-212/78

oo•trr

o—GT

M

Q ,