ISHRANA

STARIH LJUDI

ishrana starih ljudi

• STAROST

• STARENJE

• broj osoba preko 65 godina života se 11 puta povećao tokom XX veka u USA

• NUTRITIVNA TRANZICIJA

• DEMOGRAFSKA TRANZICIJA

Proces starenja

Starenje je prirodan fiziološki proces koji podrazumeva određene promene

Često su na granici fizioloških i pato-fizioloških stanja i teško se mogu razdvojiti

Starost redovno prate:

Involucija koštano-zglobnog, mišićnog i vezivnog tkiva

Smanjenje telesne snage organizma

Izražene promene na koži, kosi i zubima

Enzimska disfunkcija digestivnog trakta

Opšte endokrine hipofunkcije

Promene u nervnom sistemu (slabljenje čula, opadanje psihičke koncentracije, zaboravnost i senilna demencija, u težim slučajevima nastanak depresija i psihoza)

promeene koje nastaju starenjem

• Promene nastaju u svim organima i tkivima kod starih

• Najviše su izražene u digestivnom, kardio-vaskularnom, nervnom i endokrinom sistemu

• Najteže posledice neadekvatnog proteinsko-energetskog unosa

promeene koje nastaju starenjem • trpe sistemi i organi sa najvišim nivoom

sinteze proteina: hematopoezni i imunski sistem i jetra, štо је nаrоčitо vаžnо zbоg funkciје neutralizacijе lekova i toksina

Promene mogu biti: anatomske i fiziološke

psiho-somatske

promene uslovljene navikama stečenim u ishrani

promene uslovljene socio-ekonomskim uslovima života

anatomske i fiziološke promene

• Dentalno zdravlje starih (bolesti desni, gubitak zuba)

• Atrofične promene u aparatu za žvakanje (utiče na izbor kašaste hrane i izbegavanje sirovog voća i povrća)

• Otežano varenje

• Čulo mirisa je znatno oslabljeno

• Promene na kardio-vaskularnom sistemu – slabija cirkulacija

• Demineralizacija kostiju, posebno kod žena

psiho-somatske promene

• Dezorijentacija u prostoru i vremenu

• Nezainteresovanost za okolinu

• Depresija

• Nekontrolisano uzimanje hrane

• Nedovoljno uzimanje hrane

socio-ekonomski uslovi života • Loše materijalno stanje, gubitak bračnog druga, odbacivanje od strane porodice, isključenje iz aktivnosti i izolacija dovode do psihosocijalnih promena koje su praćene gubitkom apetita, nezainteresovanošću, mrzovoljnošću

stečene navike u ishrani

• Navike u ishrani najčešće se odnose na

način pripremanja i kombinovanje namirnica, ali i na izbor namirnica

• Koriste namirnice manje biološke vrednosti

• Nemaju odgovarajući broj obroka (preporučuje se 5 dnevnih obroka u toku dana )

psiho-fizičko stanje starih

Zavisi od određenih procena starosti:

• Biološka starost – koja predstavlja procenu osobina i sposobnosti pojedinca u odnosu na njegovu biološku starost

• Psihološka starost – određuje se prema adaptivnim sposobnostima organizma koji omogućava prilagođavanje promenama u okolini jedinke

• Društvena ili socijalna starost koja se odnosi na položaj ili ulogu koju pojedinac ima u svojoj društvenoj okolini

doba starosti

• Prema Savićeviću, starijim ljudima bi se smatrali oni koji napune 55 godina

• Prema Simiću, klasifikacija je sledeća:

Zrelo doba 40-64 godine

Poodmaklo doba 65-74 godine

Staračko 75-90 godina

Dugovečno 90 godina i više

doba starostiNikolić M.

Mlađe stare osobe (65-74 godine)

Starije osobe (75-84 godine)

Veoma stare osobe (preko 85 godina)

zrelo doba (40-64 god.) Za prvu starosnu grupu (40-64 god.) karakteristična je energetska hiperalimentacija – posledica gojaznost

• Najviše se sreće među gradskim stanovništvom zbog zadržavanja navika u ishrani iz predhodnog perioda života, a zbog smanjene fizičke aktivnosti

postoje i ovi stavovi

• 50-59 god. porast TM (Kuczmarski et al. 1994)

• preko 60 godina TM opada,

• posebno u ruralnoj sredini,

• od tada postaje stabilna i smanjuje se u naredne dve dekade (Herman et al. 1998)

ostali periodi

Za drugu starosnu grupu (65-74 god.) unos hrane i telesna masa približavaju se normalnoj vrednosti.

Značajno se smanjuje osečaj ukusa i mirisa

• U trećoj (75-90 god.) i četvrtoj ( >90 god.) dolazi do smanjenja apetita i zainteresovanosti za hranu uopšte (posledica je smanjenje TM i nastaje pojava sindroma- PEM-a , proteinsko –energetskog deficita, hipovitaminoza i bolesti izazvane ovim stanjima)

promene telesnog sastava

• veliki sadržaj masti, posebno visceralne,dovodi do pojave gojaznosti (DM,HLP, insulinska rezistencija,hipertenzija)

podela starih u odnosu na vitalnost i pokretljivost

U odnosu na vitalnost i pokretljivost osobe mogu biti:

Vitalne – pokretne i sposobne za samoopsluživanje i kretanje sa očuvanom svešću o sebi i drugima

Slabo pokretne – sa smanjenim psiho-fizičkim funkcijama i svesti o sebi i drugima

Teže pokretne – sa znatno sniženim telesnim funkcijama i svesti o sebi i drugima

podela starih u odnosu na vitalnost i pokretljivost

U odnosu na vitalnost i pokretljivost osobe mogu biti:

Ležeće – vezane za krevet:

a. Lakše- sa svešću o sebi i sposobni da sami uzimaju hranu

b. Teže- koji se hrane i obavljaju fiziološke potrebe uz pomoć drugih

c. Najteže- bespomoćni ljudi pri kraju životnog veka

PROMENE TELESNOG SASTAVA ILI FIZIOLOŠKE FUNKCIJE

UTICAJ NUTRITIVNIH ČINILACA

smanjivanje mišićne mase- sarcopenia

smanjenjenje energetskih potreba

smanjivanje koštane mase- osteopenia

povećane potreba za Ca i vitaminom D

opadanje imuniteta povećane potrebe za vitaminom B6, E i cinkom

smanjen kapacitet kože za sintezu holekalciferola

povećane potrebe za vitaminom D

smanjena absorpcija kalcijuma povećane potreba za Ca i vitaminom D

smanjen nivo želudačne kiseline (atrofični gastritis, Helicobacter pylori)

povećane potrebe za vitaminom B12 , folnom kiselinom, kalcijumom, gvoždjem, cinkom

smanjena metabolička utilizacija piridoksamina

povećane potrebe za vitaminom B6

porast stresnih situacija povećane potrebe za karotenoidima, vitaminom C, vitaminom E

povećan nivo homocisteina povećane potrebe za folnom kiselinom, vitaminom B6, vitaminom B 12

smanjena utilizacija vitamina A u jetri smanjene potrebe za vitaminom A

energetske potrebe starih ljudi

dnevne energetske potrebe se definišu kao individualne potrebe u energiji neophodne za optimalno psihosocijalno funkcionisanje organizma

veoma je teško dati

univerzalne preporuke za dnevne energetske potrebe kod starih osoba,

već se mora uzeti u obzir

heterogenost

Normalan BMI starih je 24-29 kg/m2

Smrtnost se povećava naglo kada je BMI ispod i iznad ovog opsega.

prema preporukama WHO

• dnevne energetske potrebe se računaju

• BM X 1,51

• preporuke iz 1985. god

• prema preporukama iz 2002.god

• E = BM X

/1,4 - 1,8 /

energetske potrebe starih ljudi

• osećaj gladi kod starih osoba je manje izražen nego kod mladih

• efekat zasićenja hranom se postiže brže kod starih nego kod mladih

komponenta dnevne energetske potrošnje i glavni modulator dnevnih energetskih potreba stari fizička aktivnost je najvarijabilnija komponenta

energetske potrebe starih ljudi

jedna od preporuka je da je

prosečna preporučena vrednost koeficijenta energetske potrošnje kod starih iznosi 1,75, čime se naglašava značaj fizičkog angažovanja ove populacije

• opšte preporuke za ukupni energetski unos starih osoba koje imaju pretežno malu/umerenu aktivnost bile bi:

energetske potrebe starih ljudi

• za muškarce do 2300 kcal• za žene do 1900 kcal • u cilju očuvanja optimalne nutritivne

gustine, preporučuje se da • redukcioni energetski unos kod starih

osoba ne bude nikako manji od 1600 kcal

Normalan BMI starih je 24-29 kg/m2

proteini,ugljeni hidrati,masti

• Dovoljan unos proteina obezbeđuje adekvatnu sintezu antitela, enzima, hormona i hemoglobina

• Potrebe u ugljenim hidratimaUdeo ugljenih hidrata: 50-75% DEP-a;

- dijetna vlakna 20 – 35 g/dan (fiziološki i metabilički efekat)

• Masti i udeo u DEP-u

• PNMK !

mineralne materijeKalcijum

smanjena apsorpcija i povećan gubitak

osteopenija/osteoporoza

• Optimalne dneve potrebe su po nekim preporukama 800-1200 mg

• 2500 mg/dan !

Gvožđe

potrebe (muškarci;žene)

Natrijum

Dosoljavanje jela !

potrebe u vitaminima

• Liposolubilni vitamini (A,D, E, K)

• Hidrosolubilni vitamini

• Tako npr Vitamini B kompleksa (posebno B1 i B2) su veoma značajni za metabolizam ugljenih hidrata i za funkciju neuro-mišićnog sistema i stari ljudi ih moraju unositi u dovoljnoj količini

osnovne karakteristike ishrane starih ljudi

• energetske potrebe (smanjena ukupna metabolička aktivnost!)

• smanjenje ukupne količine masti i šećera

• povećan unos biološki vrednih sastojaka

• ishrana starih treba da bude uravnotežena

osnovne karakteristike ishrane starih ljudi

• Doručak-treba da iznosi 25% DEP-a

• Prepodnevna užina (užina I) – 10% DEP-a

• Ručak 25% DEP-a

• Užina II (popodnevna) -10%

• Večera treba da iznosi 20% DEP-a

• Preporučuje se i užina pred spavanje

-5-10% DEP-a !