RANE

ERANE

EE ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ

HIDRACIJA SPORTISTA

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN HIDRACIJA SPORTISTA

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL

KUKU

Dr Milica Vukašinović VesićCentar za sportsku ishranu i suplementaciju

XII predavanje; 13.12.2014

VodaRA

NE

EVoda

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Piramida hidracijeRA

NE

EPiramida hidracije

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

PotrebeRA

NE

EPotrebe

E ISHR

NTACIJ

Potrebe su individualne i različite

ORT

SKLEMEN Potrebe su individualne i različite 

od osobe do osobe• Ne postoji jednak plan za sve • Postoje preporuke 

RS SPO

I SUPL • Gubitak tečnosti zavisi od:

• Genetike• Pola• Uzrast

KU • Telesne mase• Temperatura• Vlažnost• Kretanje vazduhaKretanje vazduha• Nivoa fizičke spremnosti• Intenziteta fizičke aktivnosti

Kolike su dnevne potrebe za vodom RA

NE

E

odrasle ženske osobe? 

44%

E ISHR

NTACIJ

A. 3LB 2L

44%

ORT

SKLEMEN

B. 2LC. 2,5 LD 3 5L

25%

31%

RS SPO

I SUPL D. 3,5L

KU

0%

3L 2L

2,5 L

3,5L

Deca i odrasliRA

NE

EDeca i odrasli

UZRAST DNEVNI UNOS VODE Dnevni unos vode:

E ISHR

NTACIJ

ADOLESCENTI (dečaci / devojčice)

9 13 godina 2 1 / 1 9 L / dan20 – 30 % putem hrane

ORT

SKLEMEN 9 – 13 godina 2,1 / 1,9 L / dan

14 do 18 godina 2,5 / 2,0 L / dan

putem hrane

RS SPO

I SUPL ODRASLI (muškarci / žene)

Više od 19 godina 2,5 / 2,0 L / dan 70 – 80 % putem tečnosti

KU

putem tečnosti

European Food Safety Authority (EFSA ), 2010.

Bebe i decaRA

NE

EBebe i deca

UZRAST DNEVNI UNOS VODE

E ISHR

NTACIJBEBE 

0 – 6 meseci 680 ml / dan ili 100 –190 ml / kg na dan

U poređenju sa decom iodraslima, bebe imaju većiprocenat vode u telu. Kod bebataj procenat može iznositi i do

ORT

SKLEMEN

190 ml / kg na dan

6 – 12 meseci 0,8 – 1,0 L / dan

1 – 2 godine 1,1 – 1,2 L / dan

taj procenat može iznositi i do75% kako bi se spustio na 50‐60% kod odraslih

RS SPO

I SUPL

1  2 godine  1,1  1,2 L / dan

DECA

2 3 di 1 3 L / d

KU

2 – 3 godine 1,3 L / dan

4 – 8 godina 1,6 L / dan

European Food Safety Authority (EFSA ), 2010.

Trudnice i dojiljeRA

NE

ETrudnice i dojilje

E ISHR

NTACIJ

STANJE DNEVNI UNOS VODE 

/

Dobar izbor pića predstavljajuvoda (flaširana ili iz česme),voćni sokovi, biljni čajevi i kafa

ORT

SKLEMEN TRUDNICA 2,3 L / dan

DOJILJA 2,7 L / dan

voćni sokovi, biljni čajevi i kafai čajevi bez kofeina

RS SPO

I SUPL

KU

European Food Safety Authority (EFSA ), 2010.

StariRA

NE

E

Program hidracije uključuje: savete o pijenjud t t t č ti t k i i đ b k

E ISHR

NTACIJ dostupnost tečnosti u toku i između obroka

fizička dostupnost tečnosti tokom dana i noći

Negovateljice moraju biti upoznate sa

ORT

SKLEMEN

g j j ppreporukama pravilne hidracije

Temperatura sredine treba da bude umerena

RS SPO

I SUPL Jaka, alkoholna, pića mogu uzrokovari dehidraciju

te se ne preporučuju

KU

Natrijum kalijumova pumpaRA

NE

ENatrijum kalijumova pumpa

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Renin angiotensin aldosteronRA

NE

EE ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Na koji način znojenje (gubitak tečnosti) utiče na smanjenje performanse?

Povećanje osmolalnosti plazme

RANE

EPovećanje osmolalnosti plazme

E ISHR

NTACIJ

Oslobađanje vazopresina (ADH) iz hipofize

ORT

SKLEMEN

ADH deluje na bubreg kako bi on reasrbovao vodu

RS SPO

I SUPL

Zapremina urina se dramatično smanjuje kako bi se očuvala zapremina, osmolalnost krvi i pritisak

KU Kako se vežbanje nastavlja, prelazak intracelularne tečnosti u plazmu ne „može da drži k k“ bitk t č ti t jkorak“ sa gubitkom tečnosti putem znoja i...performansa se smanjuje.

DefinicijeRA

NE

EDefinicije

• Euhidracija‐normalan sadržaj vode

E ISHR

NTACIJ Euhidracija normalan sadržaj vode

• Dehidracija‐odnosi se na proces nekompenzovanog gubitka tečnosti

ORT

SKLEMEN nekompenzovanog gubitka tečnosti 

putem urina, znoja, fecesa i disanjaHi hid ij j ć k liči

RS SPO

I SUPL • Hiperhidracija – stanje povećane količine 

vode u organizmu

KU

Istorija preporuka (1)RA

NE

E

Šezdesete

E ISHR

NTACIJ Piti malo vode tokom vežbanja

ORT

SKLEMEN Sedamdesete i osamdesete

Piti 100-200 mL svakih 2-3 kmU i i d b i č j (10k /h 20k /h) i đ 330 L/h i

RS SPO

I SUPL - U zavisnosti od brzine trčanja (10km/h-20km/h), između 330 mL/h i

2000 mL/h

KU ACSM

Istorija preporuka (2)RA

NE

EDevedeasete

„ tokom vežbanja, sportisti treba rano da počnu sa unosom tečnosti i

E ISHR

NTACIJ da je unose u pravilnim intervalima da bi uneli dovoljno tečnosti da

nadoknade sav gubitak vode putem znoja (odnosno, gubitak telesne težine) ili da unose najveću količinu koja može da se podnese”

pojedince treba ohrabriti da tokom vežbanja unose najveću

ORT

SKLEMEN

„... pojedince treba ohrabriti da tokom vežbanja unose najveću količinu tečnosti koju mogu da podnesu bez gastrointestinalnih smetnji do količine koja je jednaka gubitku putem znojenja”

RS SPO

I SUPL

Convertino et al 1996

KU

ACSM

Istorija preporuka (3)RA

NE

E

2007.„Cilj unosa tečnosti tokom vežbanja je prevencija prekomerne dehidratacije (>2% gubitka telesne težine prouzrokovanog

E ISHR

NTACIJ dehidratacije ( 2% gubitka telesne težine prouzrokovanog

deficitom vode) i prevelikih promena u balansu elektrolita da bi se sprečilo smanjenje učinka. Zbog razlika u intenzitetu znojenja i sadržaja elektrolita u znoju među pojedincima, preporučuju se prilagođeni programi nadoknade tečnosti Tokom ežbanja pod

ORT

SKLEMEN prilagođeni programi nadoknade tečnosti. Tokom vežbanja, pod

određenim okolnostima, unos napitaka koji sadrže elektrolite i ugljene hidrate može da ima prednost u odnosu na unos vode pojedinačno”

RS SPO

I SUPL

p j

Sawka et al 2007

KU

ACSM

Hidratacija tokom vežbanjaRA

NE

E

„...Dehidratacija, ako je dovoljno teška, može da umanji učinak u većini događaja, naročito u toplom okruženju i na velikim nadmorskim visinama Sportisti treba da budu dobro hidratisani pre vežbanja i da

E ISHR

NTACIJ visinama. Sportisti treba da budu dobro hidratisani pre vežbanja i da

piju dovoljno tečnosti tokom vežbanja da bi ograničilli dehidrataciju na manje od 2% telesne mase. Rashlađeni napici mogu da doprinesu povećanju učinka u toplom okruženju. Sportisti ne treba da unose

ORT

SKLEMEN toliko tečnosti da dobiju na težini tokom vežbanja. Natrijum treba da

bude uključen kada su gubici putem znoja veliki, naročito kada vežbanje traje duže od oko 2 sata. Tokom oporavka od vežbanja, rehidratacija treba da obuhvati i nadoknadu vode i nadoknadu soli

RS SPO

I SUPL rehidratacija treba da obuhvati i nadoknadu vode i nadoknadu soli

izgubljenih putem znoja...”

KU

Ioc Consensus Conference, Lausanne, 2010., ,

Hidracija vezana za fizičku aktivnost:RA

NE

E

100%

E ISHR

NTACIJ A. Najvažnija je hidracija 

pre fiz.aktivnostiB N j ž ij j hid ij

ORT

SKLEMEN B. Najvažnija je hidracija 

tokom fiz.aktivnostiC N j ž ij j hid ij

RS SPO

I SUPL C. Najvažnija je hidracija 

posle fiz.aktivnostiD Tačan odgovor je pod

0% 0%0%

KU

D. Tačan odgovor je pod A, B i C

ija je

 hidra

cija pr

...ija

 je hi

dracija

 t...

ja je 

hidrac

ija po

...

Najva

žnija

Najva

žnija

Najva

žnija

j

Preporuke American College of Sports Medicine za hidriranje (2007)

RANE

ERANE

EMedicine za hidriranje (2007)

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL

KUKU

Osnovni principi hidracijeRA

NE

ERANE

Ep p j

Smanjenje telesne mase od 2% je podnošljivo do temperature od 22C ali utiče na ukupnu snagu i stvara uslove  za nastanak toplotni stres na temperaturi iznad 30C

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ 30C                                                                                                                        

(Coyle, 2004).

Natrijum treba da bude sastavni deo pića koja se koriste tokom vežbanja koje traje duže od 2 sata Takođe treba da bude sastavni deo tečnosti koju pojedinci

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN traje duže od 2 sata. Takođe treba da bude sastavni deo tečnosti koju pojedinci 

uzimaju tokom aktivnosti pri kojoj gube više od 3‐4gr natrijuma putem znoja.                   (Coyle, 2004).

P č k fi ičk k i i b b d b d hid i S ifič ži

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL Pre početka fizičke aktivnosti osoba treba da bude euhidrirana. Specifična težina, 

osmolarnost i boja urina mogu biti  pokazatelji stanja hidriranosti.(Shirreffs et al., 2004).

KUKU Nakon vežbanja koje je kao posledicu imalo gubitak telesne mase usled znojenja, potebno je uzete vodu i natrijum u količinama koje su veće od izgubljenih, kako bi se tokom oporavka uspostavio balans vode i elektorlita.

(Shirreffs et al., 2004).(Shirreffs et al., 2004).

RANE

E Mozak

E ISHR

NTACIJ Mozak

Hidracija i

ORT

SKLEMEN

jkardiovaskularna funkcija

RS SPO

I SUPL Srce

KUSistemska cirkulacija

Skeletna muskulaturaSkeletna muskulaturaKoža

Dehidracija tokom vežbanjaRA

NE

E

4 L znoja = ~ 0.4 L plazme!(~ 6% BW) ~ 1.5 L interstitial!

E ISHR

NTACIJ ~ 2 L intracellular!

ORT

SKLEMEN PLASMA

INTERSTITIAL!

RS SPO

I SUPL INTERSTITIAL!

INTRACELLULAR!

KU

INTRACELLULAR!

Sistemska cirkulacija!RA

NE

E Mnogo tečnosti!

E ISHR

NTACIJ Srednja količina tečnosti!

Malo tečnosti!Bez tečnosti!

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

CO = HR x SV

KU

Montain & Coyle J Appl Physiol 1992!

Mišići i cirkulacija u kožiRA

NE

EEuhidracija

Dehidracija

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

Trup, glava i ruke

KU

60% VO2max in35ºC, 50% rh

González-Alonso et al. J Physiol 1998!

Centralna temperatura i hidratacijaRA

NE

E Hipertermija (↑1˚C) i dehidratacija (4% telesne mase)

E ISHR

NTACIJ Hipertermija (↑1 C) i dehidratacija (4% telesne mase)

↓ d l 26 3 L/ tk j

ORT

SKLEMEN ↓ udarnog volumena za 26 ± 3 mL/otkucaju

↓ srčani output za 13% (2,8 ± 0,3 L/minutu)↓ srednji arterijski pritisak za 5 ± 2%↑ sistemski vaskularni otpor za 10 ± 3%

RS SPO

I SUPL

↑ p

KU

Gonzalez-Alonso et al 1997

Dehidratacija, kardiovaskularno opterećenje, hipertermija, metabolizam u mišićima

RANE

EE ISHR

NTACIJ

Gubitak telesne mase 1%, kao posledica znojenja↑ pulsa za 5-8 otkucaja u minutu

č t t

ORT

SKLEMEN ↓ srčanog output-a

↑ centralne temperature za 0,2-0,3˚C

RS SPO

I SUPL

KU

Brown 1947Coyle, Montain 1992Sawka, Coyle 1999Cheuvront, Haymes 2001Sawka et al 2001

RANE

E sweat rate                   zapremina krvi rad srca

E ISHR

NTACIJ p

temperatura tela

ORT

SKLEMEN

p

k di k l f k ij

RS SPO

I SUPL kardiovaskularna funkcija

‐manje O2 u mišićima‐više oslanjanja na anaerobni sistem

KU

‐više oslanjanja na anaerobni sistem• Sporija eliminacija štetnih materijagrčevi, slabost

•Kapacitet vežbanja opada sa gubitkom telesne RA

NE

Emase 

E ISHR

NTACIJ

100%

ORT

SKLEMEN

e Capacity

80%

RS SPO

I SUPL

Exercis

KU

0 21 3 4 5

60%

Body weight loss (%)

0 21 3 4 5

Efekti dehidracijeRA

NE

ERANE

Ej

EFFECTS OF DEHYDRATION ON PHYSICAL PERFOMANCE

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ EFFECTS OF DEHYDRATION ON PHYSICAL PERFOMANCE

of Body Weight

10%

9%

8%

7%

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN

Loss as Percent o

7%

6%

5%

4%>6%

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL

Water 

3%

2%

2%

3%

4‐6%

KUKU

Gonzalez‐Alonso et al 1995, 1997, 1998, 1999, 2000

Gonzalez Alonso 1998

Heat Exhaustion,Endurance Time, Heatstroke, Coma

Time Heat Cramps Death

ThermoregulatoryAbility

ReducedMuscularEndurance

Reduced MuscularStrength, Reduced

Impaired Severe Heat Cramps,

Gonzalez‐Alonso 1998Gonzalez‐Alonso, Calbet 2003

Hargreaves et al 1996

Koji procenat dehidracije utiče na RA

NE

Esportske sposobnosti?

E ISHR

NTACIJ A. 4%

B. 2% 35%

41%

ORT

SKLEMEN C. 3%

D 6%24%

RS SPO

I SUPL D. 6%

KU

0%

4% 2% 3% 6%

Dehidratacija i izdržljivostStudija Veličin

a uzorka

, N

Vežbanje Okruženje (˚C; relativna

vlažnost vazduha u

%)

Unos tečnos

ti

Dehidratacija

% telesne mase

Rezultati RA

NE

E%)

Adolph et al, 1947. 13 BT9 AL

Hodanje pustinjom, 21 milja 31-39 BT, AL

BT = 6,3AL = 4,5

BT: 5/13 nije dovršilo hodanje (38%)AL: 3/9 nije dovršilo hodanje (33%)

Mudambo et al, 1997.

18 BT6 MT

Hodanje/trčanje/prepreke (3h) 39; 28 BT, MT

BT = 7MT = 2,8

BT: 6/18 subjekata nije dovršilo vežbanje u trajanju 3h u odnosu na MT; BT: ↑ uočeni napor nasuprot MT

E ISHR

NTACIJ Ladell, 1955. 4 Benč step do iscrpljenosti 38; 78

38; 30BT, T Nema

podatakaBT: ~ 20% ↓ trajanje hodanja;↑ uočeni napor nasuprot AL i T

Pitts et al, 1944. 6 Hodanje 3,5 milja/sat, nagib 2,5%, 5h

35; 83 BT, AL, T

Nema podataka

BT: ~60% ↓ trajanje hodanja;↑ uočeni napor nasuprot AL i T

Walsh et al, 1994. 6 Bicikl ergometar 70% VO2 max 60 min, pa 90% VO2 max do

32; 60 BT, T BT = 1,8T = 0,0

BT: 31% ↓↑ uočeni napor nasuprot T

ORT

SKLEMEN iscrpljenosti

, ↑ p p

Below et al,1995. 8 Bicikl ergometar 50% VO2 max 60 min, pa performance ride or run

31; 54 MT, T MT = 2,0T = 0,5

MT: 7% ↓ učinka nasuprot T

Barr et al, 1991. 8 Bicikl ergometar 55% VO2 max, 6h

30; 50 BT, MT

BT = 6,4T = 1,2

BT: 25% ↓

RS SPO

I SUPL Bachle et al, 2001. 10 Bicikl ergometar 60 min,

performance ride or run?21; 72 BT, T BT = 1,0

T = ↑0,5Nema razlike između performance ride or run i uočenog napora između studija

McConell et al, 1997.

8 Bicikl ergometar 80% VO2 max 45 min, pa 15 min performance ride or run

21;41 BT, MT, T

BT = 1,9MT =1,0T = 0,0

Nema razlike između performance ride or run između studija

KU

McConell et al, 1997.

7 Bicikl ergometar 69% VO2 max 120 min, pa 90% VO2 max do iscrpljenosti

21 BT, MT, T

BT = 3,2MT = 1,8T = 0,1

BT: 48% ↓ performance ride or run nasuprot samo T

Robinson et al, 1997.

8 Bicikl ergometar performance ride or run (ukupno 60 min)

20; 60 BT, T BT = 2,3T = 0,9

BT: 1,7% ↑ performance ride or run nasuprot T

Fallowfield et al, 1996.

8 TM trčanje pri 70% VO2 max do iscrpljenosti

20 BT, MT

BT = 2,0MT = 2,7

BT: 25% ↓ nasuprot MT

Maughan et al, 1989.

6 Bicikl ergometar 70% VO2 max do iscrpljenosti

- BT, MT

BT = 1,8MT = 2,0

Nema razlike između BT i MT

AL- ad libitum, T- unos tečnosti > gubitak putem znoja, BT- bez tečnosti, MT- malo tečnosti (>BT, <T)

Dehidracija i izdržljivostRA

NE

E

Umerena ambijentalna temperatura (20-21˚C), dehidratacija 1-2%, < 90 minuta vežbanja

t f k t či k

E ISHR

NTACIJ - neznatan efekat na učinak

Umerena ambijentalna temperatura (20-21˚C), dehidratacija >2%, generalno

ORT

SKLEMEN

j p ( ), j , g> 90 minuta vežbanja- umanjen učinak

RS SPO

I SUPL Visoka ambijentalna temperatura (31-32˚C), dehidratacija 2%, > 60 minuta

vežbanja- značajno umanjen učinak

KU

Cheuvront et al 2003Coyle 2004

Dehidratacija i izdržljivostRA

NE

E Teorijski efekti d hid t ij

E ISHR

NTACIJ dehidratacije na

izdržljivost tokom produženog vežbanja u okruženju u kome je

5˚C

12˚Cak

ORT

SKLEMEN

j jtemperatura u rasponu između 5 i 30˚C

20˚C

Uči

n

RS SPO

I SUPL 30˚C

0 1 2 3 4 5D hid ij (% bi k l ži )

KU

Adolph et al 1947

Dehidratacija (% gubitka telesne težine)

Adolph et al 1947Sawka, Montain 2000Coyle 2004

Dehidratacija i izdržljivost

Uči k j k l di

RANE

EUčinak smanjen kao posledica:

- Povećanog opterećenja kardiovaskularnog sistema

E ISHR

NTACIJ g

- Smanjene zapremine krvi

Smanjenog udarnog volumena

ORT

SKLEMEN - Smanjenog udarnog volumena

- Smanjenog dotoka krvi u mišiće

RS SPO

I SUPL - Metabolizma mišića

- Neurološke funkcije

KU

Gonzalez-Alonso et al 1995, 1997, 1998, 1999, 2000Gonzalez-Alonso 1998Gonzalez-Alonso, Calbet 2003Hargreaves et al 1996

Unos tečnosti (i ugljenih hidrata) tokom vežbanjaRA

NE

E50 minuta vežbanja pri 80% VO2max

Unos tečnosti tokom vežbanja

E ISHR

NTACIJ

Test učinka vežbe/vežbanja/exercise performance test

)

ORT

SKLEMEN

11

11,5

12

Pića:

200 mL vode nce

test

-a(m

in)

RS SPO

I SUPL

10

10,5200 mL vode + 79g UH

1330 mL vode

1330 mL vode + 79g UH etka

per

form

an

KU 9

9,5

Placebo UH Tečnost Tečnost + UHVrem

e za

vrše

Below et al 1995

+ 619 mg Na+ i 141 mg K+

Pražnjenje želuca

RANE

E Pražnjenje tečnosti iz ž l j )

E ISHR

NTACIJ želuca je

eksponencijalno: kako se zapremina smanjuje, tako se intenzitet

600

700

800Voda

2

4

u že

lucu

(mL)

ORT

SKLEMEN pražnjenja usporava

Rastuće koncentracije glukoze progresivno 200

300

400

500 6

ni v

olum

en u

RS SPO

I SUPL glukoze progresivno

usporavaju intenzitet pražnjenja želuca 0

100

0 10 20 30 40 50 60 70

V ( i )

Rez

idua

l

KU

Značajno usporavanje uočeno je pri koncentraciji od 4%

Vreme (min)

Vist, Maughan (1994)

Nadoknada tečnosti posle vežbanjaKoliko?

RANE

E Dehidratacija =  2,1% telesne mase

E ISHR

NTACIJ

Napici: 23 mmol/L Na+

Popijena zapremina = 50% izgubljene telesne mase 

ORT

SKLEMEN

p j p g j

100%

150%

RS SPO

I SUPL 150%

200%

KU

Shirreffs et al, MSSE, 1996

Balans tečnosti čitavog telaRA

NE

E 1000

1500 23 mmol/L Na+

E ISHR

NTACIJ

0

500

1000

50%100%150%te

čnosti (m

L)

Pre Posle 0 1 2 4 6

ORT

SKLEMEN

-1500

-1000

-500 200%

Neto balans 

RS SPO

I SUPL -2000 Vreme posle rehidratacije

KU 6 sati posle rehidratacije:‐ Dehidratacija sa 50 i 100%‐ Euhidratacija sa 150 i 200%

Shirreffs et al, MSSE, 1996

Nadoknada tečnosti posle vežbanjaSastav?

RANE

ENATRIJUM

Dehidratacija = 1,3 L (1,9% telesne težine)

E ISHR

NTACIJ Gubitak natrijuma putem znoja = 64 mmol

Napici: 0 mmol/L Na+

ORT

SKLEMEN 25 mmol/L Na+

50 mmol/L Na+

RS SPO

I SUPL 100 mmol/L Na+

Popijena zapremina = 150% izgubljene mase

KU

Shirreffs i Maughan, 1998

Ekskrecija urina tokom oporavkaRA

NE

E 450

E ISHR

NTACIJ

200

250

300

350

400

450

0

25

50

100

na urin

a (m

L)

ORT

SKLEMEN

0

50

100

150

-1 0 1 2 3 4 5 6

Zaprem

in

RS SPO

I SUPL Vreme posle rehidracije (sati)

KU

Urin je sakupljan tokom 6 sati posle rehidratacije

Ekskrecija je povezana sa količinom unetogEkskrecija je povezana sa količinom unetog natrijuma

Shirreffs i Maughan, 1998

Balans natrijuma u čitavom teluRA

NE

E

0

E ISHR

NTACIJ

50

100

150 0

25

50

100

ijuma (m

L)

ORT

SKLEMEN

-100

-50

0-2 -1 0 1 2 3 4 5 6

to balans natr

PoslePre

RS SPO

I SUPL -150 Vreme posle rehidratacije (sati)Net

6 ti l hid t ij

KU

6 sati posle rehidratacije:‐ Negativan bilans Na+ sa 0, 25 mmol/L Na+‐ Balans Na+ sa 50 mmol/L Na+‐ Pozitivan bilans Na+ sa 100 mmol/L Na+

Shirreffs i Maughan, 1998

Nadoknada tečnosti posle vežbanjaKoliko?

RANE

E Dehidratacija =  2,1% telesne mase

E ISHR

NTACIJ

Napici: 23 mmol/L Na+

Popijena zapremina = 50% izgubljene telesne mase 

61 mmol/L Na+

ORT

SKLEMEN 100%

150%

RS SPO

I SUPL 150%

200%

KU

Shirreffs et al, MSSE, 1996

Balans tečnosti u čitavom teluRA

NE

E1000

1500

2000

50% 1000

1500

2000

mL)

(mL)

23 mmol/L Na+ 61 mmol/L Na+

E ISHR

NTACIJ

-500

0

500

1000 50%

100%

150% -500

0

500

1000

lans te

čnosti (

alans tečnosti 

Pre Posle 0 1 2 4 6 Pre Posle 0 1 2 4 6

ORT

SKLEMEN

-2000

-1500

-1000200%

-2000

-1500

-1000

Neto bal

Neto ba

Vreme posle rehidratacije (sati) Vreme posle rehidratacije (sati)

RS SPO

I SUPL

6h posle rehidratacije:‐ Dehidratacija sa 50 i 100%

KU

‐ Dehidratacija sa 50 i 100%‐ 23 mmol/L Na+, euhidratacija sa 150 i 200%‐ 61 mmol/L Na+, euhidratacija sa 150%‐ 61 mmol/L Na+, hiperhidratacija 200%

Shirreffs et al, MSSE, 1996

Nadoknada tečnosti posle vežbanjaSastav?KALIJUM

RANE

EKALIJUM

E ISHR

NTACIJ

Dehidratacija = 2,1 % telesne težine

Napici: 90 mmol/L glukoze

ORT

SKLEMEN 60 mmol/L Na+

25 mmol/L K+

RS SPO

I SUPL

/

90 mmol/L glukoze, 60 mmol/L Na+, 25 mmol/L K+

KU Popijena zapremina = 100% izgubljene mase 

Maughan et al, 1994

Frakcija unete tečnosti koja je zadržana u organizmuRA

NE

E 100n

E ISHR

NTACIJ

80

90

sti koji je zadržan

ORT

SKLEMEN

50

60

70 0

Na

K

Na + K

% une

te te

čnos

RS SPO

I SUPL 0 1 2 3 4 5 6

Vreme posle rehidratacije (sati)

KU 6 sati posle rehidratacije:‐ Više tečnosti je zadržano posle unosa napitaka koji sadrže elektrolite

Maraton u Bostonu 1924. i 1925.Maraton u Bostonu 1924. i 1925.RA

NE

E

Koncentracija glukoze u krvi maratonaca smanjila se tokom Bostonskog Koncentracija glukoze u krvi maratonaca smanjila se tokom Bostonskog maratona 1924.maratona 1924.

E ISHR

NTACIJ

1925. uneta je glukoza i pad je bio preveniran. Učinak je bio povećan 1925. uneta je glukoza i pad je bio preveniran. Učinak je bio povećan (Gordon et al 1925)(Gordon et al 1925)

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Izbor ugljenih hidrataRA

NE

EDogađaj Potrebna količina

ugljenih hidrataza optimalan učinak i smanjenje negativnog

Preporučeni unos

Vrsta ugljenih hidrata

Glukoza Glukoza+fruktoza

E ISHR

NTACIJ energetskog bilansa

< 30 min Nisu potrebni ugljeni hidrati

- - - -

30-75 Veoma male Ispiranje Većina ugljenih

ORT

SKLEMEN

30-75 min

Veoma male količine

Ispiranje usta

Većina ugljenih hidrata

1-2h Male količine Do 30 g/sat Većina ugljenih hidrata

RS SPO

I SUPL2-3h Umerene količine Do 60 g/sat Ugljeni hidrati

koji se brzo oksidišu (glukoza,

maltodekstroza)

KU> 2,5h Velike količine Do 90 g/sat Samo multiple transportable

CHO

TRANSPORT GLUKOZERA

NE

E

Rehrer i saradnici su radili istraživanje u kome su merili zavisnostkoličine unetih ugljenih hidrata i nivoa oksidacije.

E ISHR

NTACIJ

• Ispitanici su vežbali 80 minuta na 70% VO2max. Jedna grupa jeprimala 4,5% rastvor glukoze

• druga grupa dobila 17% rastvor

ORT

SKLEMEN • druga grupa dobila 4x više glukoze nivo oksidacije jedva da je

povećan što znači da dolazi do zasićenja transportnogmehanizma i da dalje unošenje glukoze nema smisla.

RS SPO

I SUPL

KU

Fruktoza u sportu?RA

NE

Ep

A Nije našla svoju

E ISHR

NTACIJ A. Nije našla svoju 

primenuB Nije dobar izvor

82%

ORT

SKLEMEN B. Nije dobar izvor 

ugljenih hidrata u sportu

18%

RS SPO

I SUPL

pC. Sportisti je ne voleD. Fruktoza je čest 

0% 0%

18%

KU

. Frukto a je čestsastojak sportskih suplemenata

ašla s

voju 

prim

enu

r izvo

r uglj

enih 

...Sp

ortist

i je ne

 vole

Nije 

naš

Nije 

doba

r i Sp

FRUKTOZA + GLUKOZARA

NE

E

FRUKTOZA + GLUKOZA = POVEĆANJE RESORPCIJE I SAGOREVANJE UGLJENIH HIDRATA

E ISHR

NTACIJ

Jeukendrup je sa saradnicima• Biciklisti u laboratorijskim uslovima, vožnja bicikla 150 minuta,

uzimali kombinaciju glukoze i fruktoze zabeležena oksidacija

ORT

SKLEMEN uzimali kombinaciju glukoze i fruktoze, zabeležena oksidacija

ugljenih hidrata od 1,75 grama.• 50 % više od oksidacije koja je prisutna kada se uzima sama

glukoza

RS SPO

I SUPL

KU

FRUKTOZA I SPORTSKE PERFORMANSE

RANE

EPERFORMANSE

• Oksidacija ugljenih hidrata osnov za dobijanje dovoljne količineenergije koja je potrebna tokom napornog treninga ili takmičenja.

E ISHR

NTACIJ energije koja je potrebna tokom napornog treninga ili takmičenja.

• Smatralo se da je maksimalna oksidacija ugljenih hidrata 1 gram uminuti

• Kombinovanim unosom glukoze i fruktoze u odnosu 65% glukoze i35% f kt ć jih ij t i t ti l

ORT

SKLEMEN 35% fruktoze, povećava njihova resorpcija u gastrointestinalnom

traktu• Maksimalna oksidacija ugljenih hidrata povećava se na čak 1,75

grama u minuti.

RS SPO

I SUPL

g• Različiti su transportnih mehanizmi koje ova dva šećera koriste.

KU

FRUKTOZA I SPORTSKE PERFORMANSE

RANE

EPERFORMANSEE ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

Glukoza se transportuje korišćenjem SGLT1

KU

Glukoza se transportuje korišćenjem SGLT1proteina uz prisustvo natrijuma, dok sefruktoza trasnportuje uz pomoć GLUT5trasportera što ne zahteva prisustvo natrijuma.

Učinak pri unosu kombinacije glukoze i fruktoze u odnosu na unos glukoze pojedinačno

RANE

E 2 sata pri 60% VO max praćeno 1h time trial (~40km)

E ISHR

NTACIJ 2 sata pri 60% VO2 max praćeno 1h time trial (~40km)

glukoza + fruktoza 56:07

ORT

SKLEMEN glukoza

placebo

60:41

67.00

RS SPO

I SUPL

200 220 240 260 280 300

p

Snaga (W)

KU

g ( )

Currell, Jeukendrup. Med Sci Sports Exerc 40(2): 275-281, 2008

Učinak pri unosu kombinacije glukoze i fruktoze u odnosu na unos glukoze pojedinačno

RANE

E

9 subjekata

E ISHR

NTACIJ Svi su imali bolji učinak sa

kombinacijom glukoze i fruktoze

Ugljeni hidrati unošeni 2 4 g/min

100-km time trial

ORT

SKLEMEN Ugljeni hidrati unošeni 2,4 g/min

204

220glukoza

glukoza + fruktoza

RS SPO

I SUPL

160 180 200 220 240

glukoza fruktoza

Vreme potrebno za izvršavanje/completion (min)

KU

p j p ( )

Triplett et al Int J Sport Nutr Exercise Metab, 20, 122-131, 2010

Ugljeni hidrati i isporuka tečnostiRA

NE

E 140

E ISHR

NTACIJ

100

120

140

voda

ugljeni hidratimum

a

ORT

SKLEMEN

40

60

80 ugljeni hidrati

% m

aksi

m

RS SPO

I SUPL

0

20

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20

Koncentracija ugljenih hidrata (%)

KU

Koncentracija ugljenih hidrata (%)

Isporuka tečnosti se pogoršala pri visokim koncentracijama ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati‐Pića, gelovi ili čvrsta hrana (%)RA

NE

EE ISHR

NTACIJ

49 5145

60

50

60

70

ORT

SKLEMEN

18

26

45

33

4036

20

30

40 čvrsta hrana

tečnosti

gel

RS SPO

I SUPL 13

18

915

0

10

20

Plivanje UKUPNOVožnja Trčanje

KU

Plivanje UKUPNOVožnja bicikla

Trčanje

Unos ugljenih hidrata tokom Ironmen triatlona na Havajima 2009.RA

NE

E 500

E ISHR

NTACIJ

300

350

400

450

500

gelidrata (g)

ORT

SKLEMEN

100

150

200

250

300 geltečnost

čvrsta hrana

os ugljenih h

RS SPO

I SUPL

0

50

100

Uno

Plivanje Vožnja bicikla

Trčanje

KU

bicikla01:16:05 06:00:44 04:21:23

Sastav sportskog pićaRA

NE

ERANE

Ep g p

optimalni nivo natrijuma u rehidracionim pićima je od 50 do 80mmol/L, međutim zbog pitkosti najveći broj sportskih pića ima u

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ mmol/L, međutim zbog pitkosti najveći broj sportskih pića ima u

sebi od 10 do 25 mmol/L.

sportista bi trebalo da unese 30 do 60 g/L ugljenih hidrata

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN

sportista bi trebalo da unese 30 do 60 g/L ugljenih hidrata

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL

KUKU

Sports drinkCHO

g/100 ml

Sodium Other comments

mmol/Lmg/100

ml

RANE

EAvailable in AustraliaGatorade 6 22 51Gatorade Endurance 6 38 87 Higher in electrolytes than standard GatoradePowerade Isotonic 7.6 12 28Staminade 7.5 13 29

E ISHR

NTACIJ High 5 isotonic 7.7 35 80 Contains “supercarbs” (multiple transportable carbohydrate

mixture)Endura magnesium rehydration 6.4 8 18 Contains magnesium (160 mg per 350 ml dose)Sukkie 5 23 50 Dental protection due to higher pH (5.0) and added calciumSiS Go Electrolyte Sports Fuel 7.4 20 46Musashi Electrolyte Replacement 4 9 19 43 Contains very small amounts glutamine and Branched chain

ORT

SKLEMEN

Musashi Electrolyte Replacement 4.9 19 43 Contains very small amounts glutamine and Branched chainamino acid (~ 2 g/L)

Gu Electrolyte Brew Contains multiple transportable carbohydratesBody Science Fuel Series Sports drinks 6 16 36Body Science Fuel Series AdvancedSports drink

5.2 29 67 Contains very small amounts of Branched chain amino acid (~2 g/L)

RS SPO

I SUPL Torq 6 24 55 Flavoured varieties contain multiple transportable

carbohydrates. Also in natural (maltodextrin) flavour

International brandsPowerBar Isoactive (Europe) 5.8 36 84 Contains “C2max” (multiple transportable carbohydrates).

Higher in electrolytes than most sports drinks

PowerBar Isomax (Europe) Contains “C2max” Also contains protein ( 4‐6 g/L) and 70 mg

KU

( p )‐ 50 g per 500 ml‐ 50 g per 750 ml 8.2

6.63422

8053

p ( g/ ) gcaffeine per sachet

PowerBar Perform (USA) 7 34 79 Contains “C2max”.  Higher in electrolytes than most sports drinks

P d GB I 4 (UK) ~ 4 ~ 20 46Powerade GB Ion4 (UK) ~ 4 ~ 20 46Powerade Pro ~ 4 ~40 92 Higher in electrolytes than Powerade Isotonic or ion 4Lucozade Sport Body Fuel 6.4 22 51Isostar 7 30 68Accelerade 6 21 48 Added whey protein (15 g/L)

RANE

E Type of Duration Carbohydrate target Comments

E ISHR

NTACIJ Type of 

sport/exerciseDuration Carbohydrate target Comments

Brief exercise < 45 min Not neededSustained high‐intensity exercise

45‐75 min Small amounts includingmouth rinse

A range of drinks and sports products can provide easily consumed carbohydrate

Endurance exerciseincluding “stop and

1‐2.5 h 30‐60 g/h Opportunities to consume foods and drinks vary according to the rules and nature of each sport.

ORT

SKLEMEN

including stop and start” sports

according to the rules and nature of each sport.A range of everyday dietary choices and specialised sports products ranging in form from liquid to solid may be usefulThe athlete should practice to find a refuelling plan that suits their individual goals including hydration needs and gut comfort

RS SPO

I SUPL gut comfort

Ultra‐enduranceevents

>2.5 ‐3 h Up to 90 g/h As aboveHigher intakes of carbohydrate are associatedwith better performance.Products providingmultiple transportable carbohydrates (glucose:fructosemixtures) will achieve high rates of oxidation of carbohydrate consumed during exercise

KU

oxidation of carbohydrate consumed during exercise

Šta od navedenog može da se svrsta RA

NE

Eu grupu sportskog pića?

E ISHR

NTACIJ A. Coca Cola

B. Aqua Hydroactive

76%

ORT

SKLEMEN C. Gatorade

D Cedevita

RS SPO

I SUPL D. Cedevita

E. Red Bul24%

KU F. Guarana

oca C

olaroa

ctive

Gator

ade

Cede

vita

Red B

ulGu

arana

0% 0%0%0%

Coc

Aqua

 Hydro Ga  Ce R Gu

Sportska pićaRA

NE

ERANE

Ep pE ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ

pice UH (g/L) Na (mmol/L) K (mmol/L)

Coca Cola 105 3 0

Gatorade 60 18 3

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN

Gatorade 60 18 3

Isostar 65 24 4

Powerade (UK) 60 24 4

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL Powerade (US) 80 5 4

Aqua Viva Recharge 81 22,6 3

KUKU

Aqua Hydroactive 46 0,6 0,4

Hydrostar 60 21,7 3,16

Sportsko pićeRA

NE

ESportsko pićeE ISHR

NTACIJ • Glukoza i fruktoza kombinacija‐multipli transport povećava 

oksidaciju u mišićima• Magnezijum‐nema velikih gubitaka putem znoja i njegov 

dodatak neće pomoći u ehidraciji i prevenciji grčeva

ORT

SKLEMEN dodatak neće pomoći u ehidraciji i prevenciji grčeva

• Proteini (2gr/100ml) prisutni u malom broju sportskih pića, pri produženom vežbanju pomaže sportskoj sposobnosti

• Treba da bude hladno sportistima je ukusnije i više se pije

RS SPO

I SUPL • Treba da bude hladno, sportistima je ukusnije i više se pije 

KU

Energetska pića, I deoRA

NE

ERANE

Eg p ,

1. Primarni sastojci su šećer i kofein.

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ 1. Primarni sastojci su šećer i kofein.

2. Efekat kofeina (80‐150mg) je dobro proučen,ali efekat ostalih sastojaka (tuarin, guarana itd.) tek treba da bude 

č t đ

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN 1

naučno potvrđen.3. Konzumiranje energetskog pića 10 do 60 minuta pre vežbanja može da dovede do povećanja sportske sposobnosti, 

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL

p j p pkoncentracije i pažnje.4. Neophodno je da sprovedu studije koje će ispitati bezbednost i potencijalni efekti na fizičke i mentalne sposobnosti

KUKU

efekti na fizičke i mentalne sposobnosti.5. Energetska pića su najčešće visoko kalorična i mogu da dovedu do porasta telesne težine

MVV1

Slide 64

MVV1 Milica Vukasinovic Vesic, 12/11/2014

Energetska pića, II deoRA

NE

E6. Sportisti, treba da imaju u vidu visoki glikemijski indeks i delovanje energetskih pića na glukozu u krvi i lučenje insulina, ali da ne zanemare negativne efekte kofeina na motorne i kardiovskularne sposobnosti. 7 Deca i adolescenti ne bi trebalo da uzimaju energetska pića bez saglasnosti

E ISHR

NTACIJ 7. Deca i adolescenti ne bi trebalo da uzimaju energetska pića bez saglasnosti 

roditelja 8. Uzimanja dva i više pića tokom dana može da dovede do štetnih neželjenih efekata uključujući i iznenadnu srčanu smrt.9 Dijabetičari i osobe sa kardiovaskularnim metaboličkim neurološkim

ORT

SKLEMEN 9. Dijabetičari i osobe sa kardiovaskularnim, metaboličkim, neurološkim 

bolestima i bolestima jetre i bubrega ne treba da koriste energetska pića, pogotovo ako redovno uzimaju lekove.  

RS SPO

I SUPL

KU

Da li sportista može da unese previše tečnosti?

RANE

ERANE

Epreviše tečnosti?

Prekomeran unos tečnosti može da dovede do hiponatremije

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ Prekomeran unos tečnosti može da dovede do hiponatremije

Sportista pije više tečnosti nego što je 

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN izgubio

S i ij ić k j i i k i

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL Sportista pije piće koje ima nizak nivo 

natrijuma

KUKU Razređuje krv/ne zamenjuje natrijum izgubljen putem znoja

Vežbanjem uzrokovana RA

NE

Ej

hiponatremija (EAH)

E ISHR

NTACIJ

EAH hiponatremija koja nastaje tokom vežbanja ili do 24 sata nakon fizičke aktivnosti koja dugo traje

ORT

SKLEMEN

do 24 sata nakon fizičke aktivnosti koja dugo trajeKarakteriše se manjom koncentracijom natrijuma u serumu ili plazmi u odnosu na referentne

RS SPO

I SUPL vrednosti , Na < 135 mmol/L

KU

Simptomi i znaci hiponatremijeRA

NE

ERANE

E

Simptomi mogu biti isto kao kod dehidriranostiMuka povraćanje ekstremna slabost vrtoglavica

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ Muka, povraćanje, ekstremna slabost, vrtoglavica, 

konfuzija, koma

Simptomi karakteristični samo za hiponatremiju

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN

Simptomi karakteristični samo za hiponatremijuGlavobolja koja progresivno postaje sve jačaOtok stopala i dlanova

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL Temperatura tela je 

normalna

KUKU

Prevencija hiponatremijeRA

NE

EPrevencija hiponatremije

i i ć k liči č i d k j bi

E ISHR

NTACIJ

Unos tečnosti treba da odgovara gubitku tečnosti

• Ne piti veću količinu tečnosti od one koju gubi• Dobijanje na TT ukazuje na preterano pijenje

ORT

SKLEMEN

• Pre, tokom i nakon

RS SPO

I SUPL Treba izabrati 

sportsko piće koje sadrži natrijum

Pre, tokom i nakon 

KU

Ne ograničavati unos natrijuma u 

i h i

• Povećati unos natrijuma u ishrani ukoliko se fizička aktivnost sprovodi u toploj sredini nekoliko uzastopnih dana

ishranip

Posledice hiponatremijeRA

NE

EPosledice hiponatremije

• Prevalence hiponatremije:

E ISHR

NTACIJ Boston Maraton, 2002

488 koji su završili trku (63% od ukupnog broja) –mereni pre i posle trke i određen nivo natrijuma u krvi.

ORT

SKLEMEN 63 (13%) imali hiponatremiju

• Smrtni slučajevi:

RS SPO

I SUPL 1 London Maraton, 2007

1 Boston Maraton, 2002 8 USA, vojska.

KU Tim Noakes, “Nisu poznati slučajevi smrti od dehidracije tokom maratona”

RANE

E

• Dve teorije za nadoknadu tečnosti – Profesor Tim Noaks smatra da sportiste

E ISHR

NTACIJ Profesor Tim Noaks smatra da sportiste 

treba podsticati da piju onako kako im diktira žeđ

ORT

SKLEMEN – Druga grupa naučnika smatra da treba 

unositi onoliko tečnosti koliko se izgubi 

RS SPO

I SUPL tokom fizičke aktivnosti

KU

Hidracija u sportu ‐košarkaRA

NE

Ej p

FIBA Europe U20 Evropskom šampionatu2011 B di i ij

E ISHR

NTACIJ 2011‐ B divizija

8 nacionalnih selekcija iz Bosne i Hercegovine, Finske, 

ORT

SKLEMEN Holandije, Velike Britanije, Makedonije, Estonije, 

Bugarske i Portugalije

RS SPO

I SUPL

KU

Procena hidriranosti parametriRA

NE

EProcena hidriranosti parametri

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

RANE

EE ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Sweat Rate (L/h)RA

NE

ESweat Rate ( /h)

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Calculation formula for sweat rate: SwR = (pre‐exercise body weight – post‐i b d i h fl id i k i l )/ i i i hexercise body weight + fluid intake – urine volume)/exercise time in hours. 

Unos tečnosti i sweat rateRA

NE

EE ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

RANE

ESpecifična težina urina nakon utakmice

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Hydration & RehydrationHydration & RehydrationRA

NE

E11 U i C l Ch tU i C l Ch t

y yy yE ISHR

NTACIJ11

22•• Urine Color ChartUrine Color Chart•• Procena hidriranostiProcena hidriranosti11 22 iliili 33 d bd b

ORT

SKLEMEN33

44

•• 1, 1, 2 2 iliili 33:: dobra dobra hidriranosthidriranost4 5 6 l bij4 5 6 l bij

RS SPO

I SUPL55

66

•• 4,5,6: slabija 4,5,6: slabija dehidriranostdehidriranost

•• 77 ili tamnijeili tamnije::

KU 77

88

•• 7 7 ili tamnijeili tamnije: : dehidriranostdehidriranost

Dehidracija i sportskab

RANE

Esposobnost

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU

Beogradski maratonRA

NE

ERANE

E Testirano 23 polumaratonca na prvenstvu Srbije u l

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ polumaratonu

Prosečna specifična težina urina  pre početka trke 1.017 Popili u toku trke izmedju 500 i 1 000 ml tečnosti (voda i

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN Popili u toku trke izmedju 500 i 1.000 ml tečnosti (voda i 

hydrostar) Posle trke popili prosečno 1.200 ml hydrostara

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL Specifična težina urina posle trke 1.013

KUKU

DehidriranostRA

NE

ERANE

E Beogradski polumaraton 2012

E ISHR

NTACIJ

E ISHR

NTACIJ Faktori:

Temperatura  23 C, sa naglim skokom   temperature od 10h do 12 h za 10 C)

ORT

SKLEMEN

ORT

SKLEMEN

temperature od 10h do 12 h za 10 C)Mala količina tečnosti  (uneto svega oko 200 ml tečnosti)

RS SPO

I SUPL

RS SPO

I SUPL

Simptomi:Dezorijetisanost

KUKU

jNizak krvni pritisakMukaPovraćanjePovraćanjeNiska saturacija krvi kiseonikom

Hvala na pažnji!RA

NE

EHvala na pažnji!

E ISHR

NTACIJ

ORT

SKLEMEN

RS SPO

I SUPL

KU