Asimov Isak/Silverberg Robert, POZITRONSKI OVEKAsimov Isak/Silverberg RobertPOZITRONSKI OVEKPrevod: elmi ZvezdanaAsimov Isaac/Silverberg Robert POSITRONIC MAN, 1992.POLARIS1993. | Asimov Isak/Silverberg Robert, POZITRONSKI OVEKSADRAJ1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25. 1. "Izvolite, sedite, gospodine", rekao je hirurg, pokazavi stolicu ispred svog stola. "Molim vas." "Hvala", odgovorio je Endru Martin. Smireno je seo. Sve je radio smireno. Takva mu je bila priroda; taj deo njegove linosti nikada se nee promeniti. Kad bi ga pogledao, nikome ni na pamet ne bi palo da je Endru Martin sateran u poslednje pribeite. Ali, bilo je upravo tako. Preao je pola kontinenta radi ovog razgovora. To mu je bila poslednja nada da ispuni glavni cilj svog ivota - sve se svelo na ovo. Sve. Endruovo lice ostavljalo je utisak glatke praznine - iako bi paljiv posmatra moda otkrio nagovetaj melanholije u njegovom pogledu. Kosa mu je bila glatko zaeljana, svetlosmea, prilino slaba, i inio se svee ipaljivo izbrijan; bez brade, bez brkova, bez ikakvih suvinih detalja na licu. Odea mu je bila dobro krojena i uredna, po boji uglavnom barunastocrvenopurpurna; ali bila je upadljivo staromodna, u neobaveznom, komotnom stilu 'draperije', koji je bio u velikoj modi pre nekoliko generacija, a sada se retko viao. Hirurgovo lice takoe je bilo nekako prazno: nimalo iznenaujue, jer je hirurgovo lice, kao i hirurg sam, bilo nainjeno od nerajueg elika prevuenog slojem bronze. Sedeo je ukoeno i uspravno za svojim impozantnim stolom, u sobi bez prozora visoko iznad jezera Miigen, gledajui Endrua Martina upadljivo ozbiljno i smireno svojim blistavim oima. Pred njim je nastolu stajala sjajna mesingana ploica s imenom - serijskim brojem, uobiajenim fabrikim nizom slova i cifara. Endru Martin nije obraao panju na taj bezlini niz simbola. Takvigrozni, mehanistiki sistemi identifikacije nisu mu nita znaili - ne sada, nevie, ne odavno. Endru je smatrao da je sasvim dovoljno da se hirurgu obraa sa "doktore". "Ovo je veoma neobino, gospodine", rekao je hirurg. "Veoma neobino." "Da. Znam to", rekao je Endru Martin. "Jedva da sam razmiljao o neem drugom otkako sam saznao za ovaj zahtev." "Iskreno alim ako sam vam doneo neke neprijatnosti." "Hvala. Cenim vau brigu." Sve veoma zvanino, veoma utivo, veoma beskorisno. Ispipavali su jedandrugoga, ne elei da preu na ono bitno. Sada je hirurg uutao. Endru je ekao da on nastavi. Tiina se produavala nedogled. Ovo nikuda ne vodi, pomislio je Endru. Obratio se hirurgu. "Ono to elim da znam, doktore, jeste kada e operacija moi da se izvede." Hirurg je primetno oklevao. Potom je progovorio blagim glasom, uz onaj izvestan nezamenljiv prizvuk potovanja kakav su roboti uvek koristili uobraanju ljudskim biima. "Nisam siguran, gospodine, da sasvim razumem kako se takva operacija moe izvesti, a kamoli zato bi je neko smatrao potrebnom. Uz to, i dalje ne znam ko e joj biti podvrgnut." Na hirurgovom licu verovatno bi se pojavio izraz nepomirljivosti pune potovanja kad bi elegantno uoblien nerajui elik mogao da prikae takav izraz - ili bilo kakav izraz. Sad je na Endrua Martina doao red da malo pouti. Zagledao se u desnu ruku robota hirurga - ruku za seenje - koja je poivala na stolu, potpuno mirna. Bila je sjajno projektovana. Prsti su bili dugi i blago zailjeni, uoblieni u metalne lukove velike umetnike lepote, lukove tako graciozne i pogodne za funkciju koju vre da se lako moglo zamisliti kako uzimaju skalpel i kako se on smesta, istoga asa kad se ruka pokrene, sjedinjuje, u savrenom skladu, sa prstima koji ga dre: hirurg i skalpel stopljeni u jedno, fantastino sposobno orue. To je bilo umirujue. U radu ovog hirurga nema oklevaja, spoticanja, kolebanja, nema greaka, pa ak ni mogunosti za greku. Takva vetina dolazi sa specijalizacijom, naravno - specijalizacijom koju je oveanstvo toliko arko elelo da je tek poneki robot savremenog doba imao nezavisan mozak. Ogromna veina bila je samo deo neizmerno monih centralnih jedinica iji su kapaciteti bili daleko iznad prostornih ogranienja jednog robotskog tela. ak ni hirurg nije morao da bude nita vie do sklop senzora i monitora i niz mehanizama za rukovanje alatima - ali ljudima je vie odgovarala iluzija, makar samo to, da ih operie izdvojena jedinka a ne prikljuak neke dalekemaine. Tako su hirurzi - barem oni u privatnoj praksi - imali nezavisan mozak. Ali ovaj, sa mozgom ili ne, bio je tako ogranienih sposobnosti da nije prepoznao Endrua Martina - zapravo, verovatno nije nikad ni uo za Endrua Martina. Za Endrua je to bilo neto novo. Bio je vie nego poznat. Nikad nijetraio tu slavu - to nije liilo na njega - ali ipak je stekao slavu, ili barem to da ga prepoznaju: zbog onoga to je postigao, zbog onoga ta je bio. Ne ko, nego ta. Umesto da odgovori hirurgu, postavio je pitanje, neobino i neoekivano. "Recite mi neto, doktore. Jeste li ikada poeleli da postanete ovek?" Naglo i neobino pitanje oito je iznenadilo hirurga. Malo je oklevao, kao da mu je pomisao da postane ovek bila tako strana da se nije uklapala u pozitronske putanje mozga kakav je imao. No, brzo je povratio smirenost i ozbiljno odgovorio: "Ali ja sam robot, gospodine." "Zar ne mislite da bi bilo bolje da ste ovek?" "Kad bih mogao da se u nekom pogledu poboljam, gospodine, odabrao bih da budem bolji hirurg. Vetina u poslu koji radim je glavna svrha mog postojanja. Ne bih bio bolji hirurg da sam ovek, nego samo da sam sloeniji robot. Zaista bih veoma voleo da sam sloeniji robot." "Ali i tada biste bili jo uvek samo robot." "Da. Naravno. Sasvim mi je prihvatljivo da budem robot. Kao to sam upravo objasnio, gospodine, da bi se mogla obavljati izuzetno naporna i zahtevna praksa savremene hirurgije, neophodno je biti..." "Robot, da", rekao je Endru a u glasu mu se osetio prizvuk ozlojeenosti."Ali pomislite koliko to potinjenosti podrazumeva, doktore! Razmislite: vi ste veoma vet hirurg. Bavite se najosetljivijim pitanjima ivota i smrti. Operiete najznaajnije ljude ovog sveta, a, koliko znam, dolaze vam i sadrugih svetova. A ipak - ipak - robot? Zadovoljni ste time? Uza svu tu vetinu, morate da primate nareenja od svakoga, svakog oveka: deteta, budale, prostaka, hulje. Drugi zakon tako nalae. Nemate nikakvog izbora. Ovog asa mogao bih da kaem 'Ustani, doktore', i vi biste morali da ustanete. 'Stavi prste na lice i gledaj kroz njih', i vi biste kiljili. Stoj na jednoj nozi, sedi na pod, idi levo ili desno - sve to poelim da naredim, vi biste posluali. Mogao bih da naredim da rasklopite sami sebe, ud po ud, i uinilibiste to. Vi, veliki hirurg! Bez ikakvog izbora. ovek zazvidi i vi skaete da posluate. Zar vas ne vrea to imam mo da vas navedem da uinite sve to poelim, bez obzira koliko to bilo glupo, koliko besmisleno, koliko poniavajue?" Hirurg se nije pokolebao. "Bilo bi mi zadovoljstvo da vas posluam, ser. Uz neke oite izuzetke. Ako bi vaa nareenja podrazumevala da nanesem zlo nekom drugom ljudskom biu, morao bih da razmotrim osnovne zakone svog postojanja pre nego to vas posluam, i najverovatnije vas tada ne bih posluao. Prvi zakon, koji se tie moje dunosti prema bezbednosti ljudi, nadvladao bi Drugi zakon, koji se odosi na poslunost. U ostalim sluajevima pokorio bih se sa zadovoljstvom. Ako bi vama odgovaralo da zahtevate od mene ponaanje koje smatrate glupim, besmislenim ili poniavajuim, ja bih vas posluao. S tim to meni to ne bi izgledalo glupo, besmisleno ni poniavajue." To to je robot hirurg rekao nije nimalo iznenadilo Endrua Martina. Iznenadio bi se, ak i zaprepastio, da je uo ita drugo. Ali ak i tako... ak i tako... Robot je produio, bez ikakvog nagovetaja nestrpljenja u mirnom, ravnom glasu. "A sad, moda da se vratimo na pitanje ko e biti podvrgnut toj neobinoj operaciji o kojoj ste doli da razgovaramo, gospodine. Teko mogu da razumem prirodu onoga to elite da se izvri. Teko mi je da zamislim situaciju koja bi zahtevala tako neto. Ali ono to moram da znam, kao prvo, jeste ime osobe nad kojom bi trebalo da izvrim operaciju." "Ime je Endru Martin", rekao je Endru. "Operacija treba da se izvede na meni." "Ali to je nemogue, gospodine!" "Vi ste svakako sposobni za to?" "Sposoban u tehnikom smislu, da. Nimalo ne sumnjam u to, bez obzira ta zahtevali od mene, iako u ovom sluaju postoje neka pitanja koja bih morao veoma paljivo da razmotrim. Ali to nije problem. Molim vas da imate na umu, gospodine, da e osnovna posledica operacije biti nanoenje zla vama." "To nije bitno", mirno je rekao Endru. "Meni jeste." "Je li to robotska verzija Hipokratove zakletve?" "U pitanju je neto monije", rekao je hirurg. "Hipokratova zakletva je, naravno, voljno preuzeta obaveza. Ali postoji, toga vi svakako morate biti svesni, neto ugraeno u mene, neto to kontrolie moje profesionalne odluke. Pre svega i iznad svega, ne smem da izazovem povrede. Ne mogu da izazovem povrede." "Na ljudskim biima, tako je." "Jeste. Prvi zakon kae..." "Nemojte mi recitovati Prvi zakon, doktore. Znam ga isto tako dobro kao i vi. Ali Prvi zakon se odnosi samo na odnos robota prema ljudskim biima. Ja nisam ljudsko bie, doktore." Hirurg je reagovao vidljivim trzanjem ramena i mirkanjem fotoelektrinih oiju. Kao da mu je Endru rekao neto potpuno besmisleno. "Da", rekao je Endru, "znam da izgledam sasvim kao ovek, i da sadaoseate ono to se kod robota moe nazvati iznenaenjem. Ipak, ono to kaem je potpuna istina. Ma koliko ljudski vam izgledao, ja sam samo robot. Robot, doktore. Ja sam robot, i nita vie. Verujte mi. I stoga moete slobodno da me operiete. Prvi zakon niim ne zabranjuje robotu da deluje na drugog robota. ak i ako bi to delovanje nanelo zlo tom robotu, doktore." 2. U poetku - a poetak se zbio gotovo dva stolea pre ove posete hirurgu -niko ne bi ni pomislio da je Endru Martin ita drugo do robot, to i jeste bio. U ono davno doba kada je tek siao sa montane trake u korporaciji 'Roboti i mehaniki ljudi Sjedinjenih Drava', bio je robot po izgledu, kao i svi koji su ikada postojali, paljivo konstruisan i velianstveno funkcionalan: gladakmehaniki predmet, pozitronski mozak ugraen u manje-vie ovekoliko kuite od metala i plastike. Njegovi dugi vitki udovi bili su precizno nainjeni mehanizmi od titanijuma presvuenog elikom, uz dodatak silikonskih umetaka u zglobovima,kako bi se izbeglo trenje metala o metal. Omotai zglobova bili su od najboljeg savitljivog polietilena. Oi su mu bile fotoelektrine elije koje su blistale dubokim crvenim sjajem. Njegovo lice - bilo je preterano nazvati ga licem; bio je to pre ovlani nacrt lica - bilo je potpuno nesposobno za bilo kakav izraz. Njegovo glatko bespolno telo bilo je nedvosmisleno proizveden predmet. Bio je dovoljan jedan pogled da se vidi da je u pitanju maina, nita bodrija, nita ljudskija, nita ivlja od telefona, depnog raunara ili automobila. Ali to je bilo u drugom dobu, veoma, veoma davno. Bilo je to doba kada roboti jo nisu bili uobiajen prizor na Zemlji - skoro u sam osvit robotike, jedva jednu generaciju posle vremena kada su prvi veliki robotiari, kakvi su Alfred Lening i Piter Bogert i legendarnirobopsiholog Suzan Kelvin, obavili svoj istorijski posao, razvivi i usavrivi principe na osnovu kojih su nastali prvi pozitronski mozgovi. Cilj tih pionira bio je da stvore robote sposobne da preuzmu na sebe mnoge velike terete koje su dotad morala da nose ljudska bia. I to je bio deo problema s kojim se suoila robotika, u ta davna vremena nastanka nauke ovetakom ivotu, krajem dvadesetog i poetkom dvadeset prvog veka: nespremnost veine ljudskih bia da prepuste te terete mehanikim zamenama. Zbog te nespremnosti, u skoro svim zemljama doneti su veoma strogi zakoni - svet je tada jo bio podeljen na mnoge nacije - protiv upotrebe robotskog rada na Zemlji. Do 2007. godine roboti su bili zabranjeni na skoro itavoj planeti, osim za nauna istraivanja pod paljivo kontrolisanim uslovima. Roboti su mogli da putuju u svemir, da, na sve brojnije fabrike i istraivake stanice van Zemlje - neka se oni snalaze sa problemima na smrznutom Ganimedu i usijanom Merkuru, neka oni iskuse sve neprijatnosti muvanja po povrini Meseca, neka oni strano rizikuju u ranim eksperimentima sa Skokom, koji e, na kraju, oveanstvu doneti hipersvemir i zvezde. Ali roboti u slobodnoj i irokoj upotrebi na Zemlji, roboti koji zauzimaju dragocena radna mesta, koja bi inae bila na raspolagaju stvarnim, prirodno roenim ljudskim biima od krvi i mesa - ne! Ne! Ovde nam ne trebaju nikakvi roboti! Pa, to je na kraju moralo da se promeni, naravno. A najdramatinije promene poele su upravo u vreme kada je robot NDR-113, koji e jednog dana postati poznat kao Endru Martin, upravo bio sklapan u glavnoj fabrici za severno podruje korporacije 'Roboti i mehaniki ljudi Sjedinjenih Drava'. Jedan od inilaca koji su doprineli postepenom slomu svih antirobotskih predrasuda na Zemlji, u to vreme, bila je obina propaganda. 'Roboti i mehaniki ljudi Sjedinjenih Drava' nisu bili samo nauna korporacija, nego suznali poneto i o znaaju profitabilnosti. Stoga su nali naine, tihe, mirne i efikasne, da nanu frankentajnovski mit o robotima, doivljavanje mehanikih ljudi kao stranih teturavih Golema. Roboti su tu nae udobnosti radi, tvrdili su propagandisti RMLJSD. Robotisu tu da nam pomognu. Roboti nam nisu neprijatelji. Roboti su potpuno bezbedni, bezbedni van svake sumnje i u svakoj prilici. I - poto je sve to zaista bilo istina - ljudi su poeli da prihvataju prisustvo robota meu sobom. Uglavnom su pri tom gunali. Mnogi ljudi, moda iveina, oseali su se neprijatno i pri samoj pomisli na robote; ali shvatali su potrebu za njima i poeli su barem da podnose njihovo prisustvo, ukoliko se, naravno, i dalje primenjuju sva ogranienja propisana za upotrebu robota. Postojala je potreba za robotima, dopadalo im se to ili ne, jer je nekako u to vreme broj stanovnika Zemlje poeo da se smanjuje. Posle dugih patnji u dvadesetom stoleu, svet je zaao u doba relativne smirenosti, harmonije, pa ak i razuma - barem u izvesnom stepenu. Postao je tie, mirnije, srenije mesto. Ljudi je bilo neto manje, ne zbog stranih ratova ili poasti, nego zato to su porodice uglavnom bile manje, birajui kvalitet umesto kvantiteta. Migracije na novonaseljene svetove takoe su umanjivale stanovnitvo Zemlje: migracije u prostranu mreu podzemnih naselja za Mesecu, u kolonije u asteroidnom pojasu i na Jupiterovim i Saturnovim mesecima, i na vetake svetove u orbiti oko Zemlje i Marsa. Zbog svega toga vie nije bilo mesta strahu da e neko zbog robota izgubiti posao. Strah od gubitka posla na Zemlji ustupio je mesto brizi da se rei problem nedostatka radnika. Iznenada su roboti, na koje se nekada gledalos toliko nelagodnosti, straha, pa ak i mrnje, postali neophodni za odravanje blagostanja sveta koji je imao sve materijalne prednosti, ali vie nije bilo dovoljno stanovnika koji bi istili ulice, vozili taksi, kuvali, loili pei. U to doba smanjene populacije i poveanog blagostanja proizveden je NDR-113 - budui Endru Martin. Upotreba robota na Zemlji vie nije bila protivzakonita; ali i dalje su vaila stroga ogranienja koja su robote drala daleko od pogleda ljudi. Naroito robote programirane za obine kune poslove, to je bila glavna svrha koju je Derald Martin imao na umu za NDR-113. U to doba je malo ko imao robota za kunog slugu. Veinu ljudi ta pomisao je suvie plaila - a bilo je i suvie skupo. Ali Derald Martin nije bio bilo ko. Bio je lan regionalnog zakonodavnog tela, i to moan lan, jer predsedavao je Komitetom za nauku i tehnologiju, uzveliki autoritet i ugled, ogromnu snagu volje i karakter. ta bi Derald Martin reio da postigne, to bi svakako i postigao. ta bi Derald Martin reio da stekne, to bi svakako i stekao. Verovao je u robote: znao je da su oni neizbeni ako se hoe napredak, i da e na kraju postati nezamenljiv deo ljudskog drutva na svakom nivou. I tako je, iskoristivi do maksimuma poloaj u Komitetu za nauku i tehnologiju, uspeo da izvede da roboti postanu deo njegovog privatnog ivota, kao i ivota njegove porodice. Da bi stekao dublje razumevanje robota, kako je rekao. Kako bi pomogao ostalim lanovima regionalnog zakonodavnog tela da saznaju kako da se najbolje nose sa problemima koje e doneti nastupajua era robota. Hrabro i odvano, Derald Martin se ponudio za opit, i prihvatio da primi jednu grupu domaih robota u svoj sopstveni dom. Prvi roboti koji su stigli bili su jednostavni i predvieni za pojedinane rutinske poslove. Bili su uglavnom ljudskog oblika, ali jedva da su ita govorili dok su ili za svojim poslom na onaj tihi, efikasni nain karakteristian za maine, to su nesumnjivo i oito bili. Martinovima je isprva bilo udno da ih stalno gledaju, ali brzo su postali deo porodine atmosfere, ne izazivajui vie panje od kakvog tostera ili usisivaa. A onda... "Ovo je NDR-113", objavio je Derald Martin jednog sveeg, vetrovitog junskog popodneva, kada je kamionet za isporuke priao dugim putem koji je vodio do velianstvenog imanja porodice Deralda Martina, na vrhu brda, iostavio im glatkog, sjajnog mehanikog oveka. "Na lini robot za domainstvo. Na sopstveni porodini sluga." "Kako se zove?" upitala je Amanda. Amanda je bila mlaa od dve keri Martinovih, malo zlatokoso dete prodornih plavih oiju. "NDR-113." "To mu je ime?" "To mu je serijski broj." Amanda se namrtila. "En-de-er. Endeer 113. To je udno ime." "Serijski broj", ponovio je Derald Martin. Ali Amanda to nije prihvatila. "Endeer. Ne moemo ga tako zvati. To uopte ne zvui kao pristojno ime." "Sluaj je samo", rekla je Melisa Martin. Melisa je bila starija ki Martinovih; pet godina starija od Amande, tamnokosa i tamnooka. Melisa je bila gotovo odrasla, barem po nainu razmiljanja. Amanda je, pak, bila samo dete i zato ju je Melisa smatrala glupom po definiciji. "Ne svia joj se robotov serijski broj." "En-de-er", rekla je Amanda, namerno ne obraajui panju na Melisu. "To nita ne valja. Zaista. Hajde da ga zovemo Endru." "Endru?" upitao je Derald Martin. "Ima 'en', zar ne? I 'd' i 'r'. N-D-R. Endru." "Sluaj je samo", podsmeljivo je rekla Melisa. Ali Derald Martin se nasmeio. Znao je da nije neobino pretvoriti robotova serijska slova u ime. Robote iz serije JN esto su zvali Don ili Dejn. RG roboti su postajali Argus. QT robote su zvali Kjuti. Pa, ovo je bio robot iz serije NDR, a Amanda je elela da se zove Endru. Fino. Fino. Derald Martin je umeo da dopusti da Amanda radi onako kako Amanda misli da je za Amandu najbolje. Unutar odreenih granica, naravno. "Vrlo dobro", rekao je. "Neka bude Endru." I bio je Endru. Toliko da tokom svih narednih godina niko u porodici Martin nije ni pokuao da ga oslovi sa NDR-113. Na kraju je serijski broj sasvim zaboravljen i morali bi da ga trae kada bi trebalo pozvati servis. I sam Endru je tvrdio da je zaboravio sopstveni broj, iako to nije bilo sasvimtano. Bez obzira koliko vremena prolo, on nita nije zaboravljao, ako je samo eleo da pamti. Ali kako je vreme odmicalo, stvari su se za Endrua menjale, i sve manje je eleo da pamti broj. Ostavio ga je paljivo skrivenog u bankama podataka i nikad nije ni pomislio da ga potrai. Sada je bio Endru, Endru Martin - Endru iz porodice Martin... Bio je visok, vitak i skladan, jer NDR roboti su bili tako konstruisani.Kretao se tiho i glatko po velianstvenoj kui nad Pacifikom, u kojoj je ivela porodica Martin, efikasno obavljajui sve to su Martinovi traili od njega. Bila je to kua iz starog doba, prostrana i velianstvena zgrada kojoj je zaista bio potreban odred posluge za odravanje; ali vie nije bilo posluge, osim robota, i to je Martinovima pravilo pomalo problema pre nego to seDerald Martin ponudio za ovaj eksperiment. Sada se par robota batovana starao o blistavozelenim travnjacima, kresao velianstvene ivice plamenocrvenih azaleja i uklanjao opale izdanke visokog palmovog drvea koje je oiviavalo greben iza kue. Robot spremaica se borio sa prainom i pauinom. A robot Endru sluio je porodici Martin kao lakej, batler, drubenica i voza. Pripremao je jelo; birao je i sluio vina koja je Derald Martin toliko voleo; starao se o odei porodice; razmetao je i pazio na njihov lepi nametaj, njihova umetnika dela, bezbroj njihovih predmeta. Endru je imao jo jednu dunost, koja mu je oduzimala toliko vremena da je zanemarivao ostatak kunih poslova. Imanje Martinovih - jer bilo je imanje, nita manje, veliko imanje - bilo je izdvojeno, usamljeno na divnom grebenu iznad ledenoplavog okeana. U blizinise nalazio gradi, ali najblii ozbiljan grad, San Francisko, bio je daleko niz obalu. Gradovi su poeli da se osipaju, dodue, i ljudi su sve vie voleli da komuniciraju elektronski, i da ne ive blizu jedni drugih. Tako su erke Martinovih, u velikoj i divnoj usamljenosti, imale malo drutva za igru. Dodue, imale su Endrua. Gospoica je prva shvatila kako treba urediti stvari. ('Gospoicom' je Endru uvek zvao Melisu, ne zato to nije umeo da izgovori njeno ime, nego zato to mu se inilo nedolinim da joj se tako prisno obraa. Amanda je za njega uvek bila 'Mala Gospoica', i nikad nita drugo. Ga Martin - ona se zvala Lusi - za Endrua je bila 'Gospoa'. to se tie DeraldaMartina, on je bio 'Gospodin'. Derald Martin je pripadao onoj grupi ljudi kojuogromna veina sveta, ne samo roboti, najradije oslovljava sa 'Gospodine'. Broj osoba koje su ga zvale 'Derald' bio je veoma mali, a bilo je nemogue i zamisliti da ga neko oslovljava sa 'Deri'.) Gospoica je brzo razumela mnogo ta o tome kako se moe iskoristiti prisustvo robota u kui. Trebalo je samo primenjivati Drugi zakon. "Endru", rekla je, "nareujemo ti da ostavi to to radi i da se igra s nama." Tog trenutka Endru je sreivao knjige u biblioteci Martinovih, koje su pobegle iz abecednog niza, to se knjigama esto deava. Zastao je i spustio pogled sa visoke police od mahagonija izmeu dva ogromna prozora sa vitraima na severnom kraju sobe. Blago je odgovorio. "Izvinite, Gospoice. Trenutno sam zauzet poslom koji mi je zadao va otac. Gospodinova naredba ima veu teinu od ovakvog vaeg zahteva." "ula sam ta ti je tata rekao", odgovorila je Gospoica. "Rekao je 'Voleo bih da sredi te knjige, Endru. Poreaj ih po nekom razumnom sistemu.' Je li tako bilo?" "Upravo tako mi je rekao, Gospoice. Upravo tim reima." "E pa, znai, poto je rekao samo da bi voleo da sredi knjige - a ne porie da je ba tako bilo - to i nije neko nareenje, zar ne? Vie je predlog. Ili nagovetaj. Predlog nije nareenje. A nije ni nagovetaj. Endru, ja ti nareujem. Ostavi knjige takve kakve su i povedi mene i Amandu u etnju po plai." Bila je to savrena primena Drugog zakona. Endru je smesta spustio knjige i siao s merdevina. Gospodin je bio glava porodice; ali nije izdao izriitonareenje, barem ne u strogom shvatanju rei, a Gospoica jeste. Svakako jeste. A nareenje od ljudskog bia koje pripada ovom domainstvu - svakog ljudskog bia koje pripada domainstvu - imalo je veu teinu od obinog izraavanjapredloga od nekog drugog lana domainstva, pa makar taj lan bio sam Gospodin. Endru zapravo nije imao nikakvih problema s tim. Voleo je Gospoicu, a jo vie je voleo Malu Gospoicu. U svakom sluaju, uticaj koji su one imale na njegovo ponaanje, kod ljudskih bia bi se zvalo uticajem ljubavi. Endru je to smatrao ljubavlju, jer nije znao drugi izraz za ono to je oseao prema devojicama. Nesumnjivo je oseao neto. I to je samo po sebi ve bilo udno, ali pretpostavljao je da je sposobnost za ljubav ugraena u njega isto kao i ostale razne sposobnosti. I tako, ako su elele da on izae i igra se s njima, rado je to inio - pod uslovom da se sve uklapalo u okvire Tri zakona. Staza koja je vodila na plau bila je strma i vetrovita, puna stenja, izlokanih rupa i drugih neprijatnih prepreka. Niko je i nije, koristio osim Gospoice i Male Gospoice, jer je i sama plaa predstavljala samo iskrzanupeanu traku pokrivenu naplavljenim drvetom i osuenom morskom travom, a okean je, tu u severnom delu Kalifornije, bio suvie hladan da bi se i pomislilo na plivanje bez zatitnog odela. Ali devojice su ga volele i takvog, praznog, namorastog i vetrovitog. Dok su polako silazili, Endru je jednom rukom drao Gospoicu a drugom nosio Malu Gospoicu. Obe devojice bi najverovatnije sile niz stazu i same, bez ikakvih problema, ali Gospodin je izdao vrlo stroga nareenja to se tie staze prema plai. "Dobro pazi da ne tre i ne skau po njoj, Endru. Ako se sapletu na pogrenom mestu, padale bi dvadeset metara. Ne mogu da im zabranim da idu dole, ali hou da u svakom trenutku bude tik uz njih, kako bi pazio da ne naprave neku glupost. To je nareenje." Jednog dana, Endru je to znao, Gospoica, ili moda ak i Mala Gospoica, dae mu protivreno nareenje i traie da on stoji i gleda kako njih dve vrtoglavo tre niz breg ka plai. Kad se to bude desilo, u njegovom pozitronskom mozgu stvorie se moni ekvipotencijal suprotnosti, i svakako e mu biti veoma teko da se snae. Gospodinovo nareenje e na kraju prevagnuti, naravno, jer je sadralo elemente i Prvog i Drugog zakona, a sve to se odnosi na Prvi zakon uvek ima vrhunsku prednost. Pa ipak, Endru je znao da e njegovi vodovi biti veoma napregnuti prvi put kad se sukobe Gospodinova nareenja i hirovi devojica. No, zasad su Gospoica i Mala Gospoica bile spremne da se povinuju pravilima. Paljivo, korak po korak, silazio je niz liticu. Na dnu je pustioruku Gospoici i spustio Malu Gospoicu na vlani pesak. Obe su smesta otrale, veselo jurcajui du ivice monog, zapenjenog mora. "Morska trava!" povikala je Gospoica, podigavi debeo, uast izdanak dui od nje, i maui njime kao biem. "Pogledaj samo ovu morsku travu, Endru!" "A ovo pare drveta!" rekla je Mala Gospoica. "Zar nije divno, Melisa?" "Moda tebi jeste", prezrivo je rekla starija devojica. Uzela je vornovat i izlokan komad drveta od Male Gospoice, povrno ga pogledala i odbacila, stresavi se. "Brrr. Svata raste po njemu." "I to je samo morska trava", rekla je Mala Gospoica. "Je li tako, Endru?" Podigla je odbaeni komadi drveta i predala mu ga na pregled. "Da, alge", odgovorio je. "Al-alge?" "Alge. Struni naziv za morsku travu." "Oh. Alge." Mala Gospoica se nasmejala i spustila taj komad drveta na poetak staze, kako bi se setila da ga ponese na povratku u kuu. Potom je ponovo jurnula du plae, pratei stariju sestru kroz prskanje zapenjenih talasa. Endru je bez problema iao za njima. Nikad nije dozvoljavao da mu predaleko odu. Dok su bili na samoj plai, nisu mu bila potrebna naroita nareenja odGospodina da bi titio devojice; Prvi zakon se postarao za to. Okean nije samo divlje izgledao, nego je zaista i bio opasan: strujanja su bila snana i nepredvidljiva, voda je u skoro svako doba godine bila ledena, a manje od pedeset metara od obale iz vode su virili, kao ogromni kameni zubi, smrtonosni vrhovi litice. Kad bi Gospoica ili Mala Gospoica nainile i najmanji pokret da se upute u more, Endru bi se smesta stvorio kraj njih. Ali bile su dovoljno razumne da ni ne pomisle na plivanje. Obala je du ovog dela Pacifika bila divna na svoj grubi, divlji nain, ali samo more, uvek besno i vrtlono, bilo je neprijatelj svima koji nisu srasli s njim, i ak i malo dete je to osealo na prvi pogled. Gospoica i Mala Gospoica su ljapkale po baricama zaostalim od plime i zagledale tamne pavenke, sivozelene prilepke, ruiaste i purpurne anemone i bezbroj sitnih krabica, i tragajui - kao i uvek bez mnogo uspeha - za morskim zvezdama. Endru je bio u blizini, spreman za sluaj da se iznenada, bezupozorenja, pojavi veliki talas i jurne ka obali. More je bilo mirno, mirno kao to je esto umelo da izgleda, ali opasni talasi umeli su da se pojave niotkuda. Iznenada se oglasila Gospoica. "Endru, ume li ti da pliva?" "Mogao bih ako ustreba, Gospoice." "Ne bi dobio kratak spoj u mozgu li neto slino? Mislim, ako voda ue unutra?" "Ja sam vrlo dobro izolovan", objasnio joj je Endru. "Fino. Onda otplivaj do one sive stene. One na kojoj se gnezde kormorani. Hou da vidim koliko e brzo to uraditi." "Melisa..." s nelagodnou zausti Mala Gospoica. ", Amanda. Hou da Endru ode tamo. Moda e nai jaja kormorana, pa e ih doneti da nam ih pokae." "Ne bi valjalo da se diraju gnezda, Gospoice", neno je rekao Endru. "Rekla sam da hou da otpliva tamo." "Melisa..." ponovila je Mala Gospoica, ovaj put neto otrije. Ali Gospoica je bila uporna. To je bilo nareenje. Endru je osetio prve predznake nakupljanja suprotstavljenih potencijala: blago podrhtavanje vrhova prstiju, jedva osetnu vrtoglavicu. Nareenjima se treba pokoravati: to je bio Drugi zakon. Gospoica bi mogla da mu naredi da ovog asa otpliva za Kinu, i Endru bi to bez oklevanja uinio, da nema nikakvih prepreka. Ali on je bio tuda zatiti devojice. ta bi bilo da ih zadesi neto neoekivano dok je on tamo na steni s kormoranima? Iznenadan zlokobni talas, klizav kamen, ak i zemljotres - zemljotresi nisu bili svakodnevna pojava, ali mogli su se dogoditi. Ovo se ticalo iskljuivo Prvog zakona. "ao mi je, Gospoice. Poto nema odraslih koji bi vas uvali, ne mogu da vas ostavim bez nadzora toliko dugo dok otplivam do stene i nazad. Da su tu Gospodin ili Gospoa, bilo bi drugaije, ali ovako..." "Zar ne moe da prepozna nareenje kad ti se izda? Hou da otpliva tamo, Endru." "Kao to sam objasnio, Gospoice..." "Ne treba da brine za nas. Nisam ja dete, Endru. ta si mislio - da e neko udovite dotrati plaom i progutati nas dok si ti u vodi? Mogu da se staram o sebi, hvala na pitanju, a paziu i na Amandu ako treba." "Nije poteno prema njemu, Melisa", rekla je Mala Gospoica. "Tata mu je dao nareenja." "A sad mu nareujem ja." Melisa je nainila znaajan pokret rukom. "Otplivaj do kormoranske stene, Endru. Kreni. Sada, Endru." Endru je osetio da se blago zagreva, pa je naredio vodovima da izvre potrebne homeostatske izmene. "Prvi zakon..." poeo je. "Ala si dosadan! I ti i tvoj Prvi zakon!" povikala je Melisa. "Zar ne moe jednom da zaboravi taj Prvi zakon? Ne, ne moe, je li? Ugradili su ti te smene zakone i nema naina da ih zaboravi. Ti si samo glupa maina." "Melisa!" ljutito je rekla Mala Gospoica. "Da, to je tano", kazao je Endru. "Kao to ste upravo ispravno primetili,ja sam samo glupa maina i stoga nisam u stanju da prenebregnem nareenja vaegoca koja se tiu vae bezbednosti na plai." Lako se naklonio Melisi. "Veoma mi je ao, Gospoice." "Ako toliko eli da vidi kako Endru pliva, Melisa", rekla je Mala Gospoica, "zato ne bi uao u pliak i malo plivao du obale? To ne bi bilo nita loe, zar ne?" "Ne bi bilo isto", nadureno je rekla Gospoica. "Uopte ne bi." Endru je pomislio da bi je to moda ipak zadovoljilo. Nije voleo to je izazvao toliku neslogu. "Dozvolite da pokaem", rekao je. Uao je u pliak. Teak, zapenuan talas zahvatio mu je kolena, ali Endruje s lakoom podesio iroskopske stabilizatore da se suprotstave napadu snanog talasa. Krupno, otro kamenje posejano po morskom dnu nije ni oseao pod metalnim stopalima. Senzori su mu rekli da je temperatura vode daleko ispod granice prijatnosti za ljudska bia, ali ni to za njega samog nije znailo nita. etiri-pet metara od obale bilo je dovoljno duboko da Endru zapliva, a ipak je bio dovoljno blizu obale da se vrati na suvo istog asa kad se ukae potreba. Sumnjao je da e se to desiti. Devojice su stajale na plai jedna kraj druge, zadivljeno ga gledajui. Endru nikad ranije nije plivao. Nikada nije imao ni najmanjeg razloga za to. Ali bio je programiran za skladnost i koordinaciju u svim okolnostima, i bila mu je potrebna mu je samo jedna mikrosekunda da prorauna prirodu pokreta potrebnih da ga pokreu kroz vodu tik ispod povrine - ritmiki udari nogu, podizanje ruku, zahvatanje akom. Veto je zaplivao nekih desetak metara du obale, glatkim, efikasnim, snanim pokretima, a onda se okrenuo i vratio na polaznu taku. Sve zajedno trajalo je svega nekoliko trenutaka. A na Gospoicu je delovalo ba kako treba. "Ti si sjajan pliva, Endru", rekla je. Oi su joj blistale. "Sigurna sam da bi sruio sve rekorde kad bi otiao na neko plivako takmienje." "Nema plivakih takmienja za robote, Gospoice", ozbiljno je odgovorio Endru. Gospoica se zakikotala. "Mislila sam na ljudsko takmienje! Na Olimpijadu!" "O, Gospoice, Gospoice! To uopte ne bi bilo poteno, da dozvole robotu takmienje na Olimpijadi, sa ljudima! To se nikad nee desiti." Malo je razmislila o tome. "Valjda nee", rekla je. alosno je pogledala kormoransku stenu. "Siguran si da nee da otpliva tamo? Uverena sam da bi zadva minuta stigao tamo i nazad. ta bi moglo da nam se desi za ta dva minuta?" "Melisa", ponovo je rekla Mala Gospoica. "Sasvim razumem vau elju da to uinim", rekao je Endru, "ali nisam u stanju da ispunim vau elju. Jo jednom, veoma alim..." "No, dobro. ao mi je to sam i pitala." "Nije ti ao", rekla je Mala Gospoica. "Jeste." "I rekla si Endruu da je glupa maina. To uopte nije bilo lepo!" "Ali je tano, zar ne?" upitala je Gospoica. "Sam nam je rekao da je tano. "On je maina, valjda", zamislila se Mala Gospoica. "Ali nije glup. A svakako nije bilo utivo da mu to kae." "Ne moram da budem utiva prema robotu. Kao kad bi bila utiva prema televizoru." "Nije isto!" tvrdila je Mala Gospoica. "Potpuno je drugaije!" Poela je da plae, pa je Endru morao da je uhvati i zavrti je u krug sve dok joj se nije toliko zavrtelo u glavi od okretanja ogromnog vedrog neba i naopake okrenutog okeana, da je zaboravila zato se rastuila. Uskoro mu je prila Gospoica, dok je Mala Gospoica istraivala nekubaricu, i obratila mu se dubokim, priguenim glasom. "Izvini to sam ono rekla, Endru." "U redu je, Gospoice." "Hoe li mi oprostiti? Znam da to nije bilo lepo. Zaista sam elela da otpliva tamo, i nisam se ni setila da ne sme da nas ostavlja same dok smo ovde. Strano mi je ao, Endru." "Nema potrebe da se izvinjavate, Gospoice. Zaista nema." I nije bilo. Kako bi robot mogao da se uvredi zbog neeg to ovek kae ili uradi? Ali Endruu se uinilo da je najbolje da joj to ne kae. AkoGospoica osea potrebu da se izvini, mora joj omoguiti da tu potrebu ispuni - ak da ga njene okrutne rei nisu uopte uznemirile. Bilo bi besmisleno da porie da je maina. On jeste upravo to. to se tie glupe maine, pa, nije imao pojma ta je time Gospoica htela da kae. Imao je odgovarajui kapacitet inteligencije za sve zadatke koje bi dobio. Svakako postoje roboti inteligentniji od njega, ali on nije sreo takve. Da li je htela da kae kako je on manje inteligentan od ljudskih bia? Ta izjava mu nita nije znaila. Nije umeo da uporedi robotsku i ljudsku inteligenciju. Kvantitativno i kvalitativno, njihov nain razmiljanja potpuno se razlikovao - u tome su se oduvek svi slagali. Uskoro je vetar postao hladniji. Poeo je da devojicama kovitla haljine, i bacao im je pesak u lice, kao i Endruu o blistavo kuite. Devojice su zakljuile da su se dosta naigrale na plai. Kad su poli uz stazu, Mala Gospoica je podigla onaj komad drveta to ga je ranije nala i zadenula ga za pojas. Uvek je sakupljala tako neobine dragocenosti. Te veeri, kad je sve poslove okonao, Endru je siao na plau, sam, iotplivao do kormoranske stene, samo da vidi koliko vremena e mu trebati. ak i u tami bilo je brzo i lako. Najverovatnije bi, zakljuio je, uradio to ne izlaui Gospoicu i Malu Gospoicu ikakvom riziku. Naravno, to ne bi uinio, ali postojala je mogunost. Niko nije traio od Endrua da nou pliva do stene. To je bila njegova ideja. Pitanje radoznalosti, tako rei. 3. Dolo je doba godine u kome je Mala Gospoica slavila svoj roendan. Endru je ve nauio da je proslava roendana vaan dogaaj u godinjem ciklusuljudskog ivota - seanje na dan kada se jedinka pojavila iz majine materice. Endru je smatrao da je neobino to su ljudi izabrali dan izlaska iz materice kao stvar dovoljno znaajnu za proslave. Znao je poneto o biologiji ljudi, i inilo mu se da bi bilo mnogo vanije obratiti panju na trenutak istinskog stvaranja organizma, kada spermatozoid ue u jajnu eliju i kada pone proces deobe elije. Sigurno je to pravi trenutak nastanka svake osobe! Nesumnjivo je nova osoba ve iva, iako nije sposobna za samostalno funkcionisanje, tokom devet meseci koje provodi unutar materice. Ljudsko bie, uz to, nije naroito sposobno za samostalan ivot ni odmah posle izlaska iz materice, pa je razlika izmeu roenja i pre-roenja, koju ljudi toliko podvlae, za Endrua imala veoma malo smisla. On sam bio je spreman da izvrava sve programirane funkcije onog asa kad je poslednja faza sklapanja bila gotova i kad su vodovi pokrenuti. Ali novoroeno dete je daleko od sposobnosti da se samo snalazi. Endru nije videonikakvu razliku izmeu fetusa koji je zavrio sa svim fazama razvoja ali je jo unutar majke, i istog tog fetusa, dan-dva kasnije, kad izae. Bio je unutra, sad je napolju, i gotovo. Ostajao je jednako bespomoan. Zato se onda ne bi slavila godinjica trenutka zaea, umesto godinjice neijeg izlaska iz materice? to je vie mozgao o tome, bilo mu je sve jasnije da postoji neka logika u oba gledita. ta bi, na primer, on odabrao za svoj roendan, kad bi roboti uopte oseali potrebu da slave roendane? Datum kad je fabrika poela da ga sastavlja, ili datum kad je njegov pozitronski mozak postavljen u kuite, uz ukljuivanje somatske kontrole? Je li on 'roen' kad su spojeni prvi delovi njegovog oklopa ili kada je u pogon stupio jedinstveni sklop senzora koji sainjava NDR-113? Obino kuite ne predstavlja njega, ma ta to on bio. Tek pozitronski mozak jeste on. Ili kombinacija pozitronskog mozga valjano montiranog u telo koje je za njega predvieno. Prema tome, njegov roendan... Oh, to je bilo tako zbunjujue! A roboti nisu predvieni za zbunjivanje. Njihovi pozitronski umovi su sloeniji od obinih digitalnih 'mozgova' nepozitronskih kompjutera, koji operiu iskljuivo prostim binarnimoperacijama, funkcijama ukljueno i iskljueno, da i ne, pozitivno i negativno, a ta sloenost ponekad dovodi do trenutaka sukobljenih potencijala. Ipak, roboti su logika stvorenja koja umeju da se izbore s takvim sukobima, obinotako to presloe podatke na razuman nain. Pa zato mu je onda toliko teko da pojmi ta bi trebalo da predstavlja neiji roendan? Zato to su roendani isto ljudska ideja, odgovorio je samom sebi. Oni zarobote nisu ni od kakvog znaaja. A ti nisi ljudsko bie, pa ne treba da brine kada bi trebalo ili ne bi trebalo da slavi svoj roendan. U svakom sluaju, bio je Gospoicin roendan. Gospodin se potrudio da tog dana doe ranije kui, iako je zakonodavno telo bilo zauzeto nekom komplikovanom raspravom o meuplanetnim zonama slobodne trgovine. itava porodica je obukla sveanu odeu i okupila se oko velikog komada uglaanogcrvenog drveta koji je predstavljao trpezarijski sto. Upaljene su svee i Endru je posluio sveanu veeru koju je Gospoa satima planirala, a potom je Gospoica zvanino primila i otvorila poklone. Primanje poklona - novog vlasnitva, koje vam daju drugi - oito je bilo glavni deo rituala proslave roendana. Endru je posmatrao, ali nije zaista razumeo. Znao je da ljudi mnogo polau na posedovanje stvari, predmeta koji pripadaju iskljuivo njima, ali bilo je teko shvatiti koliku vrednost im ti predmeti predstavljaju i zato im je toliko stalo da ih poseduju. Mala Gospoica, koja je tek pre godinu-dve nauila da ita, poklonila je sestri knjigu. Ne kasetu, ne info-disk, ne holokocku, nego pravu knjigu sakoricama, u povezu, sa stranicama. Mala Gospoica je veoma volela knjige. To je vailo i za Gospoicu - naroito je volela knjige poezije, oznaka za ispisan niz tajanstvenih fraza poreanih u nejednake redove, to je za Endrua bilo krajnje tajanstveno. "Kako je divna!" povikala je Gospoica kada je izvadila knjigu iz arenogpapira. "Rubaije Omara Kajama! Oduvek sam to elela! Ali otkud si znala da to i postoji? Ko ti je rekao, Amanda?" "itala sam o njoj", rekla je Mala Gospoica, pomalo uvreena. "Ti mislida ja nita ne znam, jer sam pet godina mlaa od tebe, ali da zna, Melisa..." "Devojke! Devojke!" upozorio ih je Gospodin. "Hajde da se ne bockamo za vreme roendanske proslave!" Sledei poklon koji je Gospoica otvorila bio je od njene majke: divan demper od kamira, beo i paperjast. Gospoica se toliko oduevila da ga je obukla preko dempera koji je ve nosila. Potom je otvorila paketi od oca i glasno dahnula: jer Gospodin joj je kupio privezak od ruiaste slonovae, ukraen zavojitim urezima, toliko privlanim da je ak i Endru, svojim savrenim vidom, nehotice pratio sloene are. Gospoica je bila blaeno srena. Uzela je privezak zajedno sa zlatnim laniem i stavila ga oko vrata, paljivo ga nametajui dok se nije naao tano na sredini novog dempera. "Srean roendan, Melisa", rekao je Gospodin. Gospoa je zapevala,pridruila joj se Mala Gospoica, i svi su otpevali roendansku pesmu. Potom je Gospoa poela da peva od poetka, i pokretom je pozvala Endrua, koji je zapevao zajedno s njima. Za trenutak se upitao je li trebalo i on neto da pokloni Melisi. Ne, pomislio je, ona to izgleda nije oekivala. A zato i bi? On nije bio lan porodice. Bio je samo jedan od kunih aparata. Predavanje roendanskih poklona je iskljuivo ljudska osobina. Bila je to ljupka roendanska veera. Samo jedna stvar nije bila kako treba: Mala Gospoica je bila strano ljubomorna zbog onog divnog priveska od slonovae. Pokuala je da to prikrije, naravno. Bilo je to roendansko slavlje njene sestre i nije elela da joj ga pokvari, ali itavo vee je kriom zagledala privezak koji je toplo blistao, ruiast i zlatan, na Melisinom demperu, i Endru nije morao da bude naroito pronicljiv pa da vidi koliko je nesrena. Poeleo je da je neim razvedri. No, itavo zameateljstvo oko roendana, poklona, sestara, ljubomore i svih tih ljudskih shvatanja - zaista je bilo vangranica njegovog poimanja. On je bio veoma sposoban robot u onom smislu za koji je konstruisan, ali njegovi konstruktori nisu smatrali za potrebno da mu omogue da razume zato je jedna devojica tuna kad druga devojica, njena sestra, dobije lep predmet povodom roendana. Ipak, dan-dva kasnije, Mala Gospoica je prila Endruu. "Mogu li da razgovaram s tobom, Endru?" "Svakako." "Da li ti se svideo privezak koji je Melisa dobila od tate?" "Uinio mi se veoma lep." "I jeste lep. To je neto najlepe to sam ikada videla." "Zaista je veoma lep, da", rekao je Endru. "I siguran sam da e ti Gospodin pokloniti neto isto toliko lepo kada doe tvoj roendan." "Moj roendan je za tri meseca", rekla je Mala Gospoica. Izgovorila je to kao da je u pitanju itava venost. Endru je ekao, jer nije mogao da odredi kuda e ovaj razgovor odvesti. Za to vreme Mala Gospoica je prila ormariu u kojem je drala komad naplavljenog drveta to ga je nala na plai onog dana kad je Endru plivao. Pruila mu je drvo. "Hoe li da mi napravi privezak, Endru? Od ovoga?" "Drveni privezak?" "Pa, izgleda da nemam komad slonovae. Ali ovo je veoma lepo drvo. Zna da delje, je li? Ili moe da naui, nadam se." "Siguran sam da imam mehanike sposobnosti potrebne za taj posao, ali trebao bi mi neki alat i..." "Evo", rekla je Mala Gospoica. Donela je mali no iz kuhinje. Predala mu ga je veoma ozbiljnog izraza lica, kao da je u pitanju itav komplet rezbarskih otrica. "Ovo bi trebalo da ti je dovoljno", rekla je. "Imam poverenja u tebe, Endru." Uhvatila ga je za metalnu ruku i stegnula je. Te noi, u tiini sobe u koju se povlaio kada obavi sve poslove, Endru se paljivo zagledao u komad naplavljenog drveta. Nekih petnaestak minuta je prouavao njegovu strukturu, gustinu, godove. Paljivo je razgledao i no,oprobavi ga na paretu drveta koje je doneo iz bate, kako bi procenio hoe li biti dovoljno dobar. Potom je razmislio o visini Male Gospoice i o veliini priveska koja bi najbolje odgovarala devojici koja je jo vrlo mala, ali nee zauvek ostati takva. Konano je odsekao komad drveta blie kraju. Bilo je veoma tvrdo, aliEndru je imao fiziku snagu jednog robota, i bilo je pitanje jedino hoe li no izdrati zahteve koje mu je postavio. Izdrao je. Zamislio se nad komadom drveta koji je odvojio od celine. Drao ga je,okretao, trljao prstima po povrini. Sklopio je oi i zamislio kako bi izgledao kad bi mu uklonio komadi odavde, komadi odande... kad bi ovde samo malo zagrebao, a i ovde... Da. Poeo je da radi. Posao nije dugo potrajao, poto je jednom u umu izveo itav plan. Endruova mehanika koordinacija lako se prilagodila tako preciznom poslu, a vid mu je bio savren, pa je izgledalo da se drvo samo povinuje onom to je eleo da naini od njega. Ipak, kad je zavrio, bilo je suvie kasno da bi ga odneo Maloj Gospoici. Sklonio je privezak i nije o njemu ni mislio do jutra. Kad je Mala Gospoica bila spremna da potri ka autobusu koji ju je svakog dana vozio u kolu, Endru je izvadio privezak i pruio joj ga. Primila ga je, iznenaena i zadivljena. "Napravio sam ga za tebe", rekao je. "Stvarno?" "Od drveta koje si mi sino dala." "O, Endru, Endru - pa ovo je fantastino, Endru! O, tako je lep! Tako divan! Nisam ni pomislila da e napraviti neto takvo. ekaj samo dok ga Melisa vidi! A pokazau ga i tati!" Napolju se zaula sirena. Mala Gospoica je paljivo stavila privezak utorbu i otrala ka autobusu. Okrenula se kad je odmakla stazom desetak metara i mahnula Endruu - i dobacila mu poljubac. Te veeri, kada je Gospodin doao kui sa zasedanja u glavnom gradu oblasti i kad mu je Mala Gospoica pokazala privezak, celo domainstvo se uskomealo. Gospoa se glasno i opirno divila ljupkosti dela, a Gospoica je bila dovoljno razlona da izjavi kako je lepo skoro koliko i privezak koji je ona dobila za roendan. Sam Gospodin bio je zapanjen. Nije mogao da poveruje da je Endru to napravio. "Odakle ti ovo, Mandi?" On je Malu Gospoicu zvao Mandi, niko drugi je nije tako oslovljavao. "Rekla sam ti, tata. Endru mi ga je napravio. Nala sam komad drveta na plai, a on ga je izdeljao." "On nije zanatlijski robot." "Nije ta?" "Nije predvien za deljanje", objasnio je Gospodin. "E pa, moda i jeste", rekla je Mala Gospoica. "Moda zna mnogo ta o emu mi pojma nemamo." Gospodin je pogledao Endrua. kiljio je i zamiljeno upkao brk - Gospodinje imao veoma upadljive brkove, nakostreene i guste - i mrtio se tako da je iEndru, ije je poznavanje ljudskih izraza lica jo bilo pomalo ogranieno, ipak shvatio da je to vrlo ozbiljno mrtenje. "Jesi li zaista ti napravio ovo, Endru?" "Da, gospodine." "Roboti nisu u stanju da lau, zna." "To nije u potpunosti tano, Gospodine. Mogao bih da laem kad bi mi se to naredilo, ili kad bih morao da iznesem neku neistinu kako bih zatitio ljudsko bie od zla, ili kad bi moja bezbednost bila..." Zastao je. "Ali zaista sam ja izdeljao ovo za Malu Gospoicu." "A ara? I to si ti napravio?" "Da, Gospodine." "Odakle si je prekopirao?" "Prekopirao, Gospodine?" "Nisi mogao da je tek tako izmisli. Mora da si je izvadio iz neke knjige, je li tako? Ili si upotrebio kompjuter za nacrt, ili..." "Uveravam vas, Gospodine. Jedino sam prouavao neobraen materijal neko vreme, dok nisam shvatio kako je najbolje da ga obradim u oblik koji e odgovarati Maloj Gospoici. A onda sam ga izdeljao." "Kakvim alatom, ako smem da pitam?" "Malim kuhinjskim noem, Gospodine, koji mi je ljubazno obezbedila Mala Gospoica." "Kuhinjskim noem", ponovio je Gospodin, neobino ravnim glasom. Polako odmahujui glavom, odmerio je privezak u dlanu, kao da mu je njegova lepota gotovo neshvatljiva. "Kuhinjskim noem. Dala ti je komad naplavljenog drveta i obian kuhinjski no i ti si samo time uspeo da naini ovo?" "Da, Gospodine." Sutradan je Gospodin doneo Endruu nov komad drveta sa plae, vei, povijen, izbeljen i iaran od dugog boravka u vodi. Dao je Endruu i elektrini vibro-no, i pokazao mu kako se koristi. "Napravi neto od ovog komada drveta, Endru", rekao je. "ta god poeli. Samo bih voleo da gledam kako radi." "Svakako, Gospodine." Endru je neko vreme razgledao drvo, a onda je ukljuio vibro-no i posmatrao pokrete otrice najpreciznijim optikim parametrima sve dok nije shvatio kakve rezultate e no moi da prui, a onda je konano poeo da radi. Gospodin je sedeo kraj njega, ali kad se Endru usredsredio na posao deljanja, jedva da je i bio svestan da kraj njega sedi ljudsko bie. Bio je potpuno usredsreen na posao. Tog asa bilo mu je vano samo drvo, vibro-no i slika predmeta koji e osloboditi iz drveta. Kada je zavrio, predao je predmet Gospodinu i otiao po metlu kako bi poistio iverje. Kad se vratio u sobu, zatekao je Gospodina kako sedi, nepokretno, i zuri u drvo nekako tupo i oamueno. "Traio sam robota za domainstvo iz serije NDR", tiho je rekao Gospodin. "Ne seam se da sam pomenuo nekakve posebne zanatske sposobnosti." "Tako je, Gospodine. Ja sam robot za domainstvo, serija NDR. Nemam specijalizovana proirenja za zanatske vetine." "A ipak si napravio ovo. Video sam svojim oima." "Tako je, Gospodine." "ta misli, bi li mogao da od drveta pravi i druge stvari? Ormarie, recimo? Stolove? Lampe? Velike skulpture?" "Nisam u stanju da kaem, Gospodine. Nikad to nisam pokuao." "E, sad e pokuati." Posle toga Endru je veoma retko spremao obroke ili posluivao kraj stola, a nije obavljao ni ostale sitne poslove po kui koji su inae bili u njegovojnadlenosti. Naredili su mu da ita knjige o drvodeljstvu i dizajnu, s posebnim naglaskom na pravljenju nametaja, a jedna od praznih prostorija u potkrovlju odvojena je da mu bude radionica. Iako je nastavio da delje sitnice za Gospoicu i Malu Gospoicu, a ponekadi za Gospou - narukvice, naunice, ogrlice, priveske - Endru se, na Gospodinov predlog, posvetio uglavnom ormariima i stoiima. Stvarao je neobine i lepe stvari. Koristio je retko i egzotino drvo koje mu je donosio Gospodin, i ukraavao ga urezujui veoma sloene i lepe are. Gospodin je svakih dan-dva dolazio da vidi najnovija dela. "To je neverovatno, Endru", uvek bi rekao. "Potpuno neverovatno. Ti nisi samo zanatlija, da li si svestan toga? Ti si istinski umetnik. Ovo to stvara prava su umetnika dela." "Uivam pravei ih, Gospodine", rekao je Endru. "Uiva?!" "Moda ne bih smeo da koristim tu re?" "Neobino je uti robota kako kae da 'uiva' u neemu. Nisam znao da su roboti sposobni za takva oseanja." "Moda sam izraz shvatio u suvie irokom smislu." "Moda", sloio se Gospodin, "ali nisam sasvim siguran. Kae da uiva pravei ovaj nametaj. ta pod tim stvarno podrazumeva?" "Kada to radim, kola u mom mozgu nekako lake provode. To mi izgledasrodno ljudskom pojmu 'uivanja'. uo sam da koristite re 'uivanje', i mislim da razumem njeno znaenje. Nain na koji je vi koristite odgovara onom to ja oseam. Stoga mi se uinilo prikladnim da kaem kako uivam u pravljenju ovih stvari, Gospodine." "Ah. Da." Gospodin je malo poutao. "Ti si veoma neobian robot, Endru, zna li to?" "Ja sam u potpunosti obian, Gospodine. Moja kola pripadaju tipu NDR, i nita vie ni manje od toga." "Verovatno." "Da li vam smeta ovo to radim, Gospodine?" "Nimalo, Endru. Upravo suprotno." "Pa ipak oseam nelagodnost u vaem glasu. Postoji u njemu prizvuk - kako da se izrazim - recimo, iznenaenja? Ne, 'iznenaenje' nije dovoljno precizno. Moda nesigurnost? Ili sumnja?... Hou da kaem, Gospodine, izgleda kao da smatrate kako radim neto to je iznad ukupnog programiranog nivoa mojih sposobnosti." "Da", rekao je Gospodin. "Upravo to mislim, Endru. Daleko iznad programiranog nivoa. Nimalo mi ne smeta to se iznenada pokazalo da imaugraene umetnike sposobnosti, da se razumemo. Ali voleo bih da znam odakle ti to." 4. Nekoliko dana kasnije Derald Martin je telefonirao direktoru podrunecentrale korporacije 'Roboti i mehaniki ljudi Sjedinjenih Drava'. "Imam nekih problema sa NDR robotom za domainstvo kojeg ste mi dali", rekao je. Direktor se zvao Eliot Smit. Kao i mnogi rukovodioci korporacije, Smit jepripadao brojnoj i monoj porodici Robertson, potomcima Lorensa Robertsona koji je osnovao Robotsku korporaciju, poetkom dvadesetog veka. Iako se dosad kompanija toliko razrasla da se vie nije mogla smatrati za porodini poduhvat porodice Robertson - stalna potreba za uvoenjem sveeg kapitala za grananje poslova, primorala je Robertsonove i Smitove da stalno prodaju dobar deo svog udela u RMLJSD ulagaima van porodice - oni spolja, tako, gotovo da nikad nisu mogli da tek tako podignu slualicu i zatrae da govore s jednim Robertsonom ili Smitom. Ali Derald Martin je, na kraju krajeva, bio predsednihk Komiteta za nauku i tehnologiju regionalnogzakonodavnog tela. Robertsonovi i Smitovi, ma koliko bogati i moni, nisu mogli da prenebegnu telefonski poziv jednoga Deralda Martina. "Problem?" ponovio je Eliot Smit, i njegovo lice na telefonskom ekranu pokazalo je duboku i iskrenu zabrinutost. "Veoma mi je ao to to ujem, gospodine Martin. A i prilino sam iznenaen, moram priznati. Va NDR je vrhunski proizvod, znate, i veoma je detaljno testiran pre nego to je izaao iz fabrike. Na kakav kvar se alite? Da li robot na neki nain izneverava oekivanja?" "Nisam rekao da je u pitanju kvar." "Ali pomenuli ste problem, gospodine Martin. NDR bi trebalo da je u stanju da obavlja sve kune poslove koje..." Gospodin ga je otro prekinuo. "Ovo nema veze sa programiranim domaim poslovima, gospodine Smit. NDR-113 savreno obavlja sve te svoje zadatke. Problem je to izgleda da taj robot ima neke sposobnosti koje nisu pomenute kada sam s vama prvi put razgovarao o uvoenju robota sluge u moje domainstvo." Smitov izraz zabrinutosti je ustupio mesto oitoj strepnji. "Hoete li da kaete da prekorauje programiranu grupu poslova i radi i ono to se od njega ne trai?" "Ni sluajno. Da se ita slino desilo, javio bih vam se mnogo ranije. Ne, gospodine Smit, desilo se da se on sasvim neoekivano odao drvodeljstvu. Pravi drveni nakit i nametaj. Moja mlaa ki mu je izdala vrlo jednostavan nalog u tom smislu, a on ga je ispunio preko svih oekivanja, pa sam ga potom nateraoda napravi jo mnogo ta. Obrauje drvo prosto fenomenalno, i nikad ne ponavlja istu stvar. Ono to on stvara, gospodine Smit, jesu umetnika dela. Prava umetnika dela. Svaki muzej bi ih rado izloio." Smit je utao i poto je Martin zavrio priu. Uglovi usana su mu podrhtavali, ali inae niim nije pokazivao oseanja. "Serija NDR je prilino prilagodljiva, gospodine Martin", konano je rekao. "Nije sasvim nemogue da jedan NDR obavi poneki stolarski posao." "Mislio sam da sam jasno rekao kako je ovo daleko vie nego 'poneki stolarski posao'", rekao je Gospodin. "Da, mislim da jeste." Opet je nastupila duga stanka. Potom je Smit nastavio. "Voleo bih da vidim njegove proizvode. Voleo bih da pogledam i tog vaeg robota, zapravo. Da li bi vam smetalo, gospodine Martin, da doem do vas u jednu kratku inspekciju?" "Ali ako morate da ga pregledate, zar vam ne bi vie odgovaralo da to uinite u laboratorijskim uslovima? Moraete da koristite raznu opremu za testiranje, verovatno, a kako biste je doneli u moju kuu? ini mi se da bi bilo mnogo jednostavnije da dovedem Endrua u vau centralu, gde ete ga lepo i detaljno pregledati." "Endrua?" Gospodin se kratko osmehnuo. "Moje devojice ga tako zovu. Od NDR, znate." "Da. Da, razumem. Ali nema potreba da se zamarate putujui ak ovamo, gospodine Martin. Planirao sam da posetim neka naa postrojenja na Zapadnoj obali, a ovo e mi biti dobar izgovor. Osim toga, u ovom trenutku ne nameravam da vaeg NDR podvrgavam nikakvim sloenim testovima. Samo bih eleo da razgovaram s njim - i sa vama - i da vidim poneto od toga to pravi. Ne bih mogao ni da oekujem da dovuete ovamo kamion pun nametaja." "Zvui mi razumno." "Onda, recimo, u utorak? Da li bi vam to odgovaralo?" "Postarau se da mi odgovara", rekao je Gospodin. "I da, jo neto. Voleo bih da povedem sa sobom Marvina Manskog, ako nemate nita protiv. To je na glavni robopsiholog. Mislim da bi doktor Manski takoe eleo da vidi stolariju koju pravi NDR-113. Zapravo, sasvim sam siguran u to." Gospodin je otkazao sve poslove u utorak, kako bi itavo popodne bio kodkue. Smit i Manski je trebalo da stignu u San Francisko u podne, a potom e im trebati jo pola sata putovanja uz obalu lokalnim atlom. Endruu su rekli da gosti dolaze da njega vide. To mu se inilo udnim - zato bi iko poeleo da poseti jednog robota? - ali smatrao je da ne treba ni da pokuava da shvati ta se deava. U to vreme Endru je retko pokuavao da razume razloge postupaka ljudskih bia koja su ga okruavala, ili da sistematski analizira dogaaje. Tek u kasnijim godinama, kada je mnogo jasnije shvatao situaciju, mogao je da se priseti tog davnog prizora i razume ga u pravom svetlu. Direktor robotske korporacije i glavni robopsiholog su na imanjeMartinovih stigli robotizovanom limuzinom. Bili su neverovatno razliiti: Eliot Smit bio je vitak, visok, atletski graen ovek dugih udova i sa grivom guste sede kose, i izgledalo je da se mnogo bolje osea na teniskom igralitu ili na polo meu nego u kancelariji, dok je Marvin Manski bio nizak, zdepast i bez ijedne vlasi, nalik na nekoga ko e iz svoje kancelarije izai samo ako ga na to nateraju. "Ovo je Endru", rekao im je Gospodin. "Njegova radionica je gore, ali i uovoj sobi moete videti njegova dela. Ona polica za knjige, lampe i sto na kome stoje, luster..." "Upeatljivo", rekao je Eliot Smit. "Bez ikakvog preterivanja, gospodine Martin: to su svakako remek-dela, sva do jednog." Marvin Manski je samo okrznuo pogledom nametaj. Svu panju mu je privukao Endru. "Provera ifara", otro je rekao Manski. "Alfa Devet, Endru." Endru je smesta odgovorio. Morao je: provere ifara spadaju pod Drugi zakon i zahtevaju trenutno pokoravanje. Endru je, dok su mu crvene fotoelektrine oi napeto blistale, izdeklamovao itav niz Alfa Devet parametara, a Manski je sluao klimajui glavom. "Vrlo dobro, Endru. Provera ifara: Epsilon Sedam." Endru je izgovorio Epsilon Sedam. Potom je izgovorio Omikron etrnaest. Pa Kapa Tri, to je bila jedna od najvanijih provera, poto je sadrala i Tri zakona. "Vrlo dobro", rekao je Manski. "A sad jo jedna. Provera ifara: itava serija Omega." Endru je izdeklamovao Omega ifre, koje su sadrale sposobnost obrade i povezivanja novosteenih podataka. To je prilino potrajalo. Tokom dugogdeklamovanja Gospodin ga je zbunjeno gledao. Eliot Smit kao da je jedva sluao. "On je u savreno funkcionalnom stanju", rekao je Marvin Manski. "Svi parametri su upravo onakvi kakvi treba da budu." "Kao to sam rekao gospodinu Smitu", poeo je Gospodin, "nije u pitanju to da Endru ne izvrava svoje dunosti. Stvar je u tome to radi mnogo vie od oekivanja." "Moda od vaih oekivanja", rekao je Manski. Gospodin se naglo okrenuo kao da su ga podboli. "A ta bi to trebalo da znai, ako smem da pitam?" Manski se strano namrtio. Duboke bore na elu bile su toliko jasno izraene kao da ih je Endru urezao. Imao je upalo lice, duboko usaene umorneoi i bledu kou, to je sve doprinosilo nezdravom izgledu. Endru je podozrevao da je Manski mnogo mlai nego to izgleda. "Robotika nije egzaktna nauka, gospodine Martin", rekao je Manski. "Ne mogu to da vam detaljno objasnim ili, bolje reeno, bilo bi mi potrebno mnogo vremena a nisam siguran da bi vam bogzna koliko koristilo, ali hou da kaem kako je matematika na kojoj se zasniva zacrtavanje pozitronskih puteva suviesloena da bi dozvolila neto vie od priblinih reenja. Tako roboti Endruovog nivoa esto neoekivano imaju sposobnosti neto iznad projektovanih... Ipak, dozvolite da vas uverim kako to to je Endru umetnik u rezbarenju nije uopte razlog da se plaite ikakvog neoekivanog ponaanja koje bi ugrozilo vas ili vau porodicu. Ma koliko bilo promenljivih u ponaanju jednog robota, TriZakona su u potpunosti nepromenljiva i nepopustljiva. Ugraeni su u pozitronski mozak. Endru bi pre potpuno prestao da funkcionie nego to bi iim naruio Zakone." "On nije samo vet drvodelja, gospodine Manski", rekao je Gospodin. "Ne govorimo samo o lepim stolicama i stolovima." "Da. Da, naravno. Razumeo sam da pravi i triarije, igrake i nakit." Gospodin se nasmeio, ali to je bio prilino leden osmeh. Otvorio je ormari u kome je Mala Gospoica drala stvari koje joj je pravio Endru, i izvadio neto. "Pogledajte sami", ledeno je rekao Manskom. "Evo jedne od tih igraaka. Od tih triarija." Dodao mu je kuglu od blistavog abonosa na kojoj je bila urezana scena sa igralita. Deaci i devojice bili su gotovo premaleni da bi se razabrali, aliipak su bili savrenih razmera i tako veto uklopljeni u godove da je izgledalo kao da su i oni urezani. Figure su izgledale kao da e svakog asa oiveti i poeti da se kreu. Dva deaka samo to se nisu pobila; dve devojice su se zagledale u ogrlicu skoro mikroskopske veliine, koju im je pokazivala treadevojica; sa strane je stajala uiteljica, sagnuta da odgovori na pitanje koje joj postavlja veoma mali deak. Robopsiholog je neobino dugo zurio u minijaturnu sliku, ne govorei nita. "Mogu li da pogledam, doktore Manski?" upitao je Eliot Smit. "Da. Da, naravno." Manskom su ruke drhtale dok je dodavao mali predmet direktoru 'Amerikih robota'. Sada je na Smita bio red da zuri u ozbiljnoj tiini. Endru je, dok ih je gledao, iskusio novi nalet oseanja koje je ve prepoznavao kao uivanje. Ova dvojica su oito bili toliko zadivljeni da to nisu mogli da izraze reima. Konano je progovorio Manski. "To je on uradio?" Gospodin je klimnuo glavom. "Nikad nije video kolsko igralite. Moja ki Amanda mu je opisala ovu scenu jednog popodneva, kad ju je zamolio da mu ispria kako to izgleda. Razgovarao je s njom nekih pet minuta, a onda je otiao gore i napravio ovo." "Upeatljivo", rekao je Smit. "Fenomenalno." "Da, fenomenalno", rekao je Gospodin. "Razumete li sada zato sam pomislioda vam skrenem panju na ovo? Ovakav rad je daleko iznad standardnog kapaciteta vodova vae NDR serije, zar ne? Nerado koristim fraze, gospodo, ali ovo pred nama je robot genije, zar ne? Neto to bi se moglo smestiti na granicu ljudskosti." "Nema nieg ljudskog u NDR-113", rekao je Manski uz prizvuk netrpeljive odlunosti. "Molim vas da ne brkate stvari, gospodine Martin. Ovo ovde je maina, i to nikada ne smete zaboraviti. Maina s izvesnim stepenominteligencije, to da, i svakako s neim nalik na kreativnost. Ali, ipak maina. itavog radnog veka bavio sam se robotskim linostima - da, oni imaju linost,na neki nain - i ako iko treba da poveruje da roboti imaju ljudske osobine, to bi trebalo da sam ja, gospodine Martin. Ali ja ne verujem u to, a ni vi ne treba da verujete." "Nisam ozbiljno mislio. Ali kako onda da objasnimo ovakve umetnike sposobnosti?" "Sreom", odgovorio je Manski. "Neto u vodovima. Neka sitnica. Poslednjih nekoliko godina pokuavali smo da stvorimo uoptene vodove - mislim, robote koji nisu ogranieni samo na predviene poslove, nego su u stanju da proire sopstvene domete procesom koji se moe uporediti s induktivnim razmiljanjem - i zato me ne udi to se u jednom od njih pojavilo neto ovakvo, ovakva simulacija kreativnosti. Kao to maloas rekoh, robotika nije egzaktna nauka. Ponekad se deavaju i sasvim neoekivane stvari." "Moe li da se desi ponovo? Moete li da nainite novog robota koji e imati ove Endruove sposobnosti? Moda itavu seriju?" "Verovatno ne. Ovo ovde je stohastiki dogaaj, gospodine Martin. Da li me razumete? Nemamo naina da precizno, odredivo saznamo na koji nain su se ove sposobnosti pojavile kod Endrua, pa nema naina ni da ponovimo istu izmenu u vodovima koja mu omoguuje da stvara ovakva dela. Hou da kaem", objanjavao je Manski, "da je Endru neka vrsta sluajne pojave, i najverovatnije je jedinstven." "Fino! Nimalo mi ne smeta to je Endru unikat." Smit, koji je neko vreme stajao kraj prozora, zagledan u magloviti okean,sada se okrenuo. "Gospodine Martin, voleo bih da povedem Endrua u nau centralu na podrobna prouavanja. Naravno, zauzvrat ete dobiti odgovarajueg robota iz serije NDR, i postaraemo se da bude programiran punim znanjem o svim domaim poslovima koje ste ve dodelili Endruu, pa..." "Ne", rekao je Gospodin, iznenada ogoren. Smit je podigao jednu obrvu. "Poto ste se vi nama javili zbog ove situacije, svakako shvatate koliko je vano da detaljno ispitamo Endrua, kako bismo mogli da shvatimo na koji nain..." "Doktor Manski je upravo rekao da je Endru ista sluajnost, da nemate pojma kako je stekao sposobnost da radi to to radi, da ne moete da ponovite to ak i kad biste probali. Stoga ne vidim emu bi vam sluilo da mi ga oduzmete i zamenite nekim drugim robotom." "Doktor Manski je moda suvie pesimista. Kad jednom ponemo da pratimo sve Endruove nervne puteve..." "Kad to ponete", rekao je Gospodin, "od Endrua nee mnogo ostati. Jesam li u pravu?" "Vodovi su osetljivi. Analiza esto ukljuuje izvesna oteenja", saglasio se Smit. "Moje devojice veoma vole Endrua", rekao je Gospodin. "Naroito mlaa, Amanda. Usudio bih se da kaem kako je Endru, zapravo, Amandin najbolji drug, da voli Endrua koliko i neto najdrae na ovoj planeti. A Endru, izgleda, jednako voli nju. Skrenuo sam vam panju na Endruove sposobnosti zato to sam pomislio da bi vam moda koristilo da znate ta ste stvorili - i zato to sam, iako laik, posumnjao da su moda Endruove sposobnosti neto to je sluajno ugraeno u njega, i bio sam radoznao jesam li u pravu, kao to vidim da jesam. Ali ako mislite da postoji i najmanja mogunost da vam dozvolim da rastavite Endrua, kad svi znamo da niste sigurni da e ostati isti kada ga ponovo sastavite, odmah to zaboravite. Prosto zaboravite na to." "Potpuno razumem kolika privrenost se moe razviti izmeu devojice i njenog domaeg robota. Pa ipak, da vi ovako stanete na put napretku naih istraivanja..." "Mogu da vam stanem na put, i vie od toga", rekao je Gospodin. "Ili ste zaboravili ko je progurao sve mogue zakone u korist robota kroz moj Komitet uposlednje tri godine? Predlaem da odemo na tavan kako biste pogledali jo neka Endruova dela, jer mislim da e vas to veoma zanimati. A onda vi i doktor Manski treba da se pripremite za povratak u San Francisko i za obilazak onih postrojenja na Zapadnoj obali koja ste mi pominjali. Endru ostaje ovde. Je li to jasno?" U Smitovim oima zaplamteo je plamiak besa. Ali samo vrlo mali plamiak, vrlo kratka promena izraza lica, pa je i Endruov savreni vid jedva stigao da je primeti. Potom je Smit slegnuo ramenima. "Kako elite, gospodine Martin. Endruu se nita nee dogoditi. Imate moju re." "Dobro." "I zaista bih voleo da vidim njegova ostala dela." "Sa zadovoljstvom", rekao je Gospodin. "Mogu neto i da vam poklonim, ako elite. Izaberite ta god elite - od nametaja, naravno, jer ukrasi su pravljeni za moju enu i keri - i vae je. Ozbiljno govorim." "Veoma ste ljubazni", rekao je Smit. Oglasio se i Manski. "Mogu li da ponovim neto to sam ve rekao, gospodine Martin?" "Kako elite, doktore Manski." "Pomenuli ste kako su Endruove sposobnosti na granici ljudskog. To je tano: ak i ja se slaem. Ali biti na ivici ljudskog i biti ovek nije isto. eleo bih da vas podsetim da je Endru maina." "Zapamtiu tu injenicu." "Moda e vam vremenom postati tee da je pamtite, poto e Endru oito ostati s vama. Ipak, molim vas da pokuate. Rekli ste da je ovaj robot 'drug' vae keri. Govorite o tome kako ga ona 'voli'. To je opasna greka: opasna po nju, hou da kaem. Drugovi su drugovi a maine su maine, i ne treba ih brkati. ovek moe da voli drugu osobu, ali obino ne voli kuni aparat, ma koliko bio koristan, lep ili prijatan. Endru je samo pokretni kompjuter, gospodine Martin, kompjuter obdaren vetakom inteligencijom i ovekolikim oblikom, pa spolja ostavlja utisak da je drugaiji od kompjutera koji upravljaju naim vazdunim saobraajem, vode nae komunikacione sisteme iobavljaju druge rutinske poslove. Linost koju vaa ki misli da vidi u Endruu,i za koju vi kaete da je ona 'voli', samo je simulacija linosti, projektovana i konstruisana, potpuno vetaka. Preklinjem vas, gospodine Martin: nikad ne zaboravljajte da kompjuter sa rukama i nogama i pozitronskim mozgom i dalje ostaje kompjuter, iako umnogome poboljan. Maina. Naprava, gospodine Martin. Aparat za domainstvo." "Imau to na umu", rekao je Gospodin mirnim, hladnim glasom. "Znate, doktore Manski, oduvek sam smatrao da umem da mislim jasno i razlono. Nikada ne brkam ruku s nogom, aku sa stopalom ili kravu sa konjem, i potrudiu se da ne pobrkam ni robota sa ljudskim biem, ma koliko moda bio u iskuenju. Mnogovam hvala na savetu. A sada, ako biste eleli da obiete Endruovu radionicu..." 5. Gospoica je poela da prelazi prag koji razdvaja devojke od ena.Ukljuila se u drutveni ivot i odlazila je sa novim drutvom - a to nisu bile samo devojke - na izlete u planine, u pustinje na jugu, u divljine na severu. Njeno prisustvo u kui Martinovih postajalo je sve rei dogaaj. Tako je sada Mala Gospoica - mada ne tako mala kao ranije - ispunjavala Endruov svet. Pretvorila se u viljastu, neumornu devojicu koja je volela da daleko tri plaom, dok je Endru bez napora trao kraj nje. Odlazila je da lunja po umovitim podrujima blizu kue, oslanjajui se na Endrua da joj pomogne da sie kad bi se uzverala suvie visoko na drvo da zaviri u neko gnezdo, ili kad bi se nala zarobljena na stenovitom ispustu kuda se popela da bolje vidi more. Kao i uvek, Endru je bio paljiv i veoma zatitniki dok je Mala Gospoica jurcala okolo. Putao ju je da se uputa u deake avanture, da, jer izgledalo je da je to ini srenom, ali tek poto bi proraunao pravu opasnost da joj se desi neto ozbiljno, i uvek je bio spreman i pripravan da brzo reaguje ako ustreba. Prvi zakon je, naravno, obavezivao Endrua da neprekidno pazi kako se Maloj Gospoici ne bi desilo neko zlo. No, ponekad je govorio sebi da bi je rado i spremno branio od svih vrsta opasnosti ak i da nema Prvog zakona. Bila je to udna pomisao: da Prvi zakon ne postoji. Endru je to jedvamogao da zamisli. Prvi zakon (kao i Drugi i Trei) bio je tako duboko ugraen u njegove nervne puteve da mu se vrtelo u glavi i od samog pokuaja da zamisli ivot bez njih. A ipak je uspeo da zamisli. To ga je zbunilo: kako je udno imati sposobnost da zamisli nezamislivo! Oseao se skoro kao ovek dok su mu kroz um prolazile tako paradoksalne misli. Ali, ta znai skoro ljudski? To je bio novi paradoks, i jo vrtoglaviji. Ili si ovek ili nisi. Kako moe da bude neto u sredini? Ti si robot, podsetio bi strogo samog sebe. Ti si proizvod Korporacije 'Roboti i mehaniki ljudi Sjedinjenih Drava'. Potom bi Endru pogledao Malu Gospoicu i kroz pozitronski mozak bi mu se rairilo oseanje velike radosti i topline - oseanje koje je poeo da naziva 'ljubav' - i morao bi da podseti samog sebe, svaki put, da je on ipak samo veto konstruisana struktura od metala i plastike, sa vetakim mozgom od platine i iridijuma unutar lobanje od hroma i elika, i da nema prava na oseanja, ni na paradoksalne misli, ni na sve ostale sloene i tajanstvene ljudske stvari. ak i umetnost drvodeljstva - dozvoljavao je sebi da je smatra za umetnost - bila je samo funkcija vetina koje su mu ugradili projektanti. Mala Gospoica nikad nije zaboravljala da je Endruovo prvo delo bilo stvoreno radi nje. Retko je skidala privezak koji joj je napravio od komadanaplavljenog drveta. Nosila ga je oko vrata na srebrnom laniu i esto ga je s ljubavlju dodirivala. Ona se prva pobunila zbog Gospodinove navike da poklanja Endruova dela svakom posetiocu. Obino bi ponosno pokazivao gostu Endruovo najnovije delo, a potom, dok su bili izgovarani oekivani izrazi divljenja pa ak i zavisti, velianstveno bi uzviknuo: "Zaista vam se toliko dopada? Pa uzmite ga onda! Svakako ga uzmite! Bie mi zadovoljstvo! Imau ja jo mnogo toga!" Jednog dana Gospodin je poklonio naroito fino apstraktno delo - svetlucavi oval nainjen od tankih spojenih letvica sekvoje s inkrustracijama od jovovine i tise - predsedavajuem svog zakonodavnog tela. Predsedavajui je bio glasan, crven u licu i uvek je izgledao kao da se dosauje, a prema Maloj Gospoici je bio prost, i ona je duboko sumnjala da je on uopte u stanju davidi lepotu Endruovih radova. Nesumnjivo je samo iz iste utivosti hvalio onaj oval, i bez razmiljanja e ga baciti u neki ormar im stigne kui. Kad je otiao, Mala Gospoica se obratila ocu. "Tata, nije trebalo da mu to pokloni, i ti to sigurno zna!" "Ali dopalo mu se, Mandi. Rekao je da je izuzetno lepo." "I jeste izuzetno lepo. Lepa i je plaa pred kuom. Da je rekao kako je plaa izuzetno lepa, da li bi je prepisao na njega?" "Mandi, Mandi..." "Pa? Prepisao bi je?" "To je loe poreenje", rekao je Gospodin. "Niko ne poklanja drugima tek tako delove svog imanja. Ali mali poklon u znak potovanja prema dugogodinjem prijatelju koji je takoe i veoma uticajan politiar..." "Znai, to je bilo mito?" U Gospodinovim oima je za trenutak blesnuo pravi bes, ali smesta je i utrnuo i pretvorio se u uobiajenu iskru dok je posmatrao svoju mlau ker. "Nisi to ozbiljno mislila, Mandi, zar ne? Shvata da je moj poklon predsedavajuem samo znak gostoprimstva, je li?" "Pa... da. Da. Izvini, tata. To to sam rekla bilo je naglo i bezobrazno." Gospodin se nasmeio. "I bilo je. Jesi li ti elela da zadri oval? Soba ti je ve puna Endruovih dela. I itava kua. Ne moemo da ih razdajemo dovoljno brzo, on jednako pravi nove i nove." "To sam ba pokuavala da ti kaem. Ti ih razdaje unaokolo." Gospodin se jo ire nasmeio. "Pa, ta bi ti vie volela? Da ih prodajem?" "Zapravo, da. Upravo to bih volela." Gospodin se zbunio. "Ne lii na tebe da bude pohlepna, Mandi." "Kakve veze ovo ima s pohlepom?" "Svakako ti je jasno da imamo vie nego dovoljno novaca. Osim to bi bilo potpuno neprikladno da stavljam cedulje sa cenama na stvari koje se dopadaju naim gostima, bilo bi besmisleno da ponem da zaraujem na tako neem." "Ne kaem da mi treba da zaraujemo na onom to Endru pravi. Ali ta je s Endruom?" "Kako to misli?" "On to radi. Trebalo bi da dobija novac." Gospodin je zamirkao. "On je robot, Mandi." "Da, tata, znam." "Roboti nisu ljudi, mila. Oni su maine, sea se? Kao telefoni i kompjuteri. Kako bi maina mogla da iskoristi novac? Roboti ne idu u kupovinu. Roboti ne putuju na letovanje na Havaje. Roboti ne..." "Ozbiljno govorim, tata. Ovo je vana stvar. Endru je satima pravio tu kuglu." "Pa?" "Bio robot ili ne, on ima prava da iskoristi rezultate svog rada. Kad ti tako hladno poklanja njegova dela svojim prijateljima ili politikimsaradnicima, ti ga iskoritava. Jesi li ikad pomislio na to, tata? On je moda maina, ali nije rob. A takoe je i umetnik. Trebalo bi da je nagraen za svoj rad. Moda ne kad pravi stvari za nas, ali kada ih daje drugim ljudima..." Mala Gospoica je zastala. "Sea li se Francuske revolucije, tata?... Ne, ne mislim da li je se bukvalno sea. Ali ovo je isto to: aristokratija eksploatie radniku klasu. Roboti su naa radnika klasa, a mi se ponaamo prema njima ba kao to su se onda vojvode i vojvotkinje ponaali prema svojim seljacima..." Gospodin je odmahnuo glavom. "Mandi, uopte ne treba da brine zbog nekakvog robotskog ustanka. Tri zakona..." "Tri zakona, Tri zakona, Tri zakona! Mrzim ta tri zakona! Ne moe liiti Endrua nagrade za posao koji obavlja. Ne moe! Nije pravedno, tata!" Bes Male Gospoice prekinuo je ostatak razmatranja Tri zakona pre nego to je i izgovoren. Gospodin se malo zamislio. "Ti to zaista ozbiljno misli, Mandi?" "Da, da, ozbiljno." "Pa dobro, pusti me da razmislim. Moda bismo mogli da uinimo neto za Endrua u tom smislu." "asna re?" "asna re", rekao je Gospodin, i Mala Gospoica je znala da e sve biti uredu, jer re njenog oca imala je snagu potpisanog ugovora. Tako je oduvek bilo i uvek e i biti. Prolo je vreme. U kuu su dolazili posetioci, i svako ko bi video Endruova dela, hvalio ih je. Ali Mala Gospoica, koja je paljivo posmatrala, sa zadovoljstvom je primetila da njen otac vie nikome ne poklanja Endruova dela, ma koliko pohvale bile iskrene. S druge strane, nekoliko puta se desilo da su gosti pitali: "Mislite li dabiste pristali da to prodate?" A Gospodin bi, pomalo zbunjeno, slegnuo ramenima i odgovorio da nije sasvim siguran eli li da se uputa u poslove oko prodaje stvari. Mala Gospoica se pitala zato njen otac izbegava to pitanje. Izbegavanje nije bilo uobiajeni deo njegove prirode. Teko da bi ga iko optuio kako namerava da zarauje novac prodajui Endruova dela svojim gostima. Jasno je da Derald Martin ne mora da namie novac, ali ako je ponuda iskrena, zato je ne bi prihvatio? Ipak, nije pokretala pitanje. Dovoljno je poznavala oca da razume da jo razmilja, i da e se vremenom odluiti. Potom je stigao jo jedan gost: Don Fajngold, Gospodinov advokat. Njegova kancelarila bila je u San Francisku, gde je i dalje, uprkos decentralizacijigradskog ivota koja je trajala itavog tog stolea, iveo prilian broj ljudi.Od San Franciska do Martinovih se stizalo brzo, ali poseta Dona Fajngolda bilaje redak dogaaj. Obino je Gospodin odlazio u San Francisko kad god bi imao da o neemu razgovara s Fajngoldom. Tako je Mala Gospoica zakljuila da se neto sprema. Fajngold je bio oputen i riokos, ruiaste koe, s upadljivim stomaiem i toplim, prijateljskim osmehom. Oblaio se starinski, a ivice njegovih kontaktnih soiva bile su obojene zeleno, to je u to vreme ve bilo toliko retko da se Mala Gospoica jedva uzdravala da se zakikoe kad god bi ga pogledala. Gospodin je morao strogo da je pogleda kad bi otkrio da e je spopasti napad smeha u Fajngoldovom prisustvu. Fajngold i Gospodin su seli pred kamin u velikoj sredinjoj sobi, i Gospodin mu je pokazao malu inkrustriranu plou koju je Endru izradio pre nekoliko dana. Advokat je klimnuo glavom. Okretao ju je u rukama, trljao uglaanu povrinu i sa divljenjem je podizao tako da je osvetli pod raznim uglovima. "Divno", rekao je. "Veoma precizan rad. Je li to nainio tvoj robot?" "Da. Otkuda zna?" "uo sam govorkanja. Nije nikakva tajna, Deralde, da ovde ima robota koji je pravi majstor u drvodeljstvu." Gospodin je pogledao Endrua, koji je tiho stajao u senci. "uje li, Endru? Poznat si irom Kalifornije... Ali u neemu grei, Done. Endru nije samo majstor. On je pravi pravcati umetnik." "Zaista jeste", sloio se Fajngold. "To je jedina prava re. Ovo je divan rad." "Da li bi voleo da ga ima?" upitao je Gospodin. Fajngold je iznenaeno rairio oi. "Da li mi to nudi, Deralde?" "Moda. Zavisi koliko bi bio spreman da plati." Fajngold je zagunao kao da ga je Gospodin ubo prstom meu rebra. Naglo se zavalio u stolici, trebalo mu je vremena da se pribere, i neko vreme nije odgovarao. Potom je progovorio sasvim drugaijim glasom. "Nisam znao da ima finansijskih problema, Deralde." "I nemam ih." "Pa onda - izvini ako zvuim malo zbunjeno - zato bi, pobogu, eleo da..." Glas mu je utihnuo. "Da ti prodam tu malu rezbariju?" zavrio je Gospodin umesto njega. "Da. Da je proda. Znam da si poklonio mnogo stvari koje je Endru napravio. Ljudi su mi priali da je praktino nemogue otii od tebe bez neega. Video sam poneto od tih poklona. Nikad se nije ni pominjao novac, zarne? A sada - bez obzira to nisam nikakav sakuplja drvenih predmeta, ma koliko lepi bili - iz ista mira me pita hou li da kupim jedan! Zato? Duboko sumnjam da ima razloga da ba od mene naplati ono to svi ostali dobijajubesplatno, a kae da nisi u stisci s parama. U svakom sluaju, koliko bi mogao da dobije za ovakav predmet? Pet stotina dolara? Hiljadu? Ako si bogat koliko ja mislim da jesi, Deralde, kakvog znaaja ima da li bih ti ponudio pet stotina ili hiljadu dolara?" "Nema znaaja za mene, nego za Endrua." "ta?" "Tvoja procena je sasvim tana, Done. Mislim da bih za ovo mogao da dobijem hiljadu dolara. Nudili su mi i mnogo vie za stolice i stoie koje Endru pravi. I to ne jednokratne kupovine, nego itave ugovore za distribuciju i proizvodnju na veliko. Da sam prihvatio neku od njih, sad bih imao poveliki raun u banci, i sve na osnovu Endruove vetine sa drvetom - radilo bi se o stotinama hiljada, do sada." Fajngold se poigravao epoletama i dugmadima na kragni. "Pobogu, Deralde, nita ne razumem. Bogat ovek se jo bogati zapoljavajui svog robota u nekoj vrsti prirune proizvodnje nametaja?" "Ve sam ti rekao, Done, da novac ne bi bio za mene. To je za Endrua.Hou da ponem da prodajem njegove proizvode, i hou da se novac polae u banku na ime Endru Martin." "Bankovni raun na ime jednog robota?" "Tako je. Zato sam te i zamolio da doe. Hou da znam da li je pravno mogue otvoriti raun na Endruovo ime - raun koji e kontrolisati Endru, razume, s njegovim novcem, koji e moi da koristi kako god poeli." Fajngold je delovao zbunjeno. "Pravno? Robot da zarauje i tedi novac? Ne znam. Nema ranijih primera, koliko sam ja uo. Sumnjam da postoji zakon protiv toga, ali ipak... roboti nisu ljudi. Kako mogu d