Iran - Srecna Nova 1390.pdf

7/25/2019 Iran - Srecna Nova 1390.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/iran-srecna-nova-1390pdf 1/5

Iran - Srećna Nova 1390.

Dok smo se mi ovih dana radovali dolasku proleć a, u Iranu se

uveliko spremaju za doč ek 1390. godine. Več eras, kada se oglase

topovi, poč eć e Noruz ili prvi dan u godini.

Proslava u Kabulu

Po iranskom kalendaru Nova godina počinje na prvi dan proleća u

trenutku kada dan i noć, na putu Zemlje oko Sunca, jednako traju. Iranci

taj dan proslavljaju već četiri hiljade godina, prema kalendaru koji je

jedan od najstarijih i najtačnijih na svetu. Na osnovu njega Nova godinapočinje jednog, tačno određenog trenutka, koga utvr đuju astronomi,

posle 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi.

Iako se u Iranu koristi solarni kalendar, godine se broje po hidžra ili

islamskom kalendaru. Kao početak nulte godine uzima 622. godina

kada je Muhamed prešao iz Meke u Medinu.

Naziv Noruz prvi se put spominje u persijskim zapisima u 2. veku p. n.e., ipak proslavljan je o još u doba vladavine dinastije Ahemenida (648.-

330. pne.), kada su narodi iz brojnih delova persijskog cartsva dolazili



da predaju darove vladaru. Simbolika Noruza prikazana je na reljefima

Darijeve apadane u Persepolisu, na kojima lav proždire bika.

Međutim, u skladu sa persijskom mitologijom, ovaj dan bi mogao

označavati proslavu u čast kralja Dažmšida, koji je na neki način

zaslužan što su Persijanci umesto lova, počeli da se bave ratarstvom.Naime, on je nakon pobede zla seo na svoj tron, koji je bio prepun

dragog kamenja, te je izgledalo kao da sija sunce. Te odatle i sam naziv

Noruz, odnosno novi dan.

Sal e no mobarak! Srećna Nova godina!

Ipak, svetkovina u današnjem dobu počinje mnogo ranije. Proslava

Noruza obuhvata 13 dana, dok se sa običajem

čišćenja ku

ća po

činje inekoliko meseci ranije. Prema zoroastrijanskom verovanju na ovaj

način se isteruje svako zlo iz doma. Tako su Iranci prethodnih meseci

marljivo čistili svaku ulicu, farbali kuće i kupovali novu odeću, a sve u

cilju kako bi večeras proslavili ponovno rađanje prirode i označili

pobedu svetlosti nad tamom.

Novogodišnja trpeza Haft sin

„Haft sin" u prevodu „sedam s" je ime simbolične iranske trpeze koja se

postavlja za Novu godinu. Ona se u svakoj porodici postavlja jedan sat

pre dolaska Nove godine i ne sklanja se tokom trinaest prazničnih dana.

Nju čine sedam stvari koje počinju na slovo s, zbog čega se i zove

"Sedam s", i svaka od njih nosi određenu simboliku. Tu su pored

tradicionalnih jela i beli luk, jabuka i sir će.

Razlog tome jeste što je broj 7 u Iranu sveti broj, a haft sin trpeza sepostavlja u čast sedam amšaspanda, sedam anđela pomagača Ahura

Mazde. Ipak, neki detalji koji se mogu naći na stolu tokom proslave

Noruza, vidljivi su i na našim prazničnim trpezama. Iranski sabze, ili

novogodišnje zelenilo, nastaje klijanjem zrnevlja pšenice, ječma ili

sočiva. Ono je simbol plodnosti i sreće, pa se tako čuva sve do 13.

dana Nove godine. Takođe, ne treba propustiti i činjenicu da se za ovaj

praznik farbaju jaja.

U skladu sa verovanjem Zoroastrijanaca, samo jaje je simbol plodnosti,

a ljuska obeležava nebo. U trenutku kada nastupi Nova godina, jaje se

zavrti na ogledalu kako bi se dočaralo kruženje Zemlje i protok godine.



Postavljeno ogledalo na stolu ne samo što predstavlja samorefleksiju,

već se na taj način ukazuje i na potrebu da se bude častan. Tokom

prazničnih 13. dana, trpezu obasjavaju sveće, koje su simbol pobede

nad zlom, ali i novčići, kako bi predstojeća godina bila prosperitetna.

Nikako se ne smeju izostaviti ni ribe u omanjem akvarijumu. Naime,prema starom verovanju Persijanaca, ribe su simbol božanstva, dok će

večeras poslužiti da se predstavi kraj poslednjeg solarnog meseca, koji

je astrološki u znaku riba.

Ko sve danas slavi Novu godinu?

Bitan podatak je da Noruz predstavlja slavlje svih građana. Tako se tih

dana na stolu mogu naći svete knjige, bilo da je u pitanju Kuran, Tora iliBiblija. Kako pokazuje istorija praznika Noruz, vernici različitih religija su

zbivanje mnogih značajnih događaja pripisivali ovom danu. Po

predanju, toga dana stvoren je Adam, prvi čovek, Zaratustra je odabran

za verovesnika, Nojeva barka je pristala na planinu nakon potopa,

Mojsije je izbavio Jevreje od faraonovog tlačenja, ali mnoga druga

verovanja.

Iranci imaju slične običaje za Noruz kao hrišćani za Uskrs (Foto: pyaz520/Flickr)



Iako je proslava Nove godine najupečatljivija u Iranu, danas počinje

slavlje i u mnogim drugim državama gde se i dalje oseća uticaj

persijske kulture. Pored Uzbekistana, Jermenije, Turske, Noruz se slavi

i u Makedoniji i Albaniji.

Praznici koji najavljuju Novu godinu

Čaharšanbeje suri, odnosno preskakanje vatre održava se poslednje

srede u godini. U svakoj ulici pali se sedam vatri koje se preskaču kako

bi se odstranilo zlo i sve ružne stvari od prethodne godine. Međutim,

mnogi porede ovaj običaj sa 31. oktobrom, kada se na Zapadu održava

Noć veštica. Običaji u Iranu nalažu da se deca te večeri ogrnu

čaršavima, ali i da uz buku koju proizvode uz pomoć šerpi i kašika, idu

od vrata do vrata kako bi dobili slatkiše.

Hadži Firuz je karneval novogodišnje radosti. Nekoliko dana pre Nove

godine, jedna osoba na sebe navlači smešnu crvenu ili šarenu odeću i

na glavu stavlja crvenu kapu, nagaravi lice, vrat i ruke i onda obilazi

ulice udarajući u daire i pevajući šaljive pesme. Njeno ime je Hadži

Firuz, i simbolizuje godinu koja odlazi. Takođe, tokom ovog dana na

ulicama su i muzičari, koji su svojom pesmom treba da nagoveste sreću

koja sve čeka sa dolaskom Noruza.

Da i Iranci imaju Deda Mraza, pokazuje i Baba Noruz. On nema crveno

odelo i bradu kao što smo navikli, već je u potpunosti obučen u belo.

Ipak, misija mu je potpuno identična kao i onom koji putuje iz Laponije,

a to je da daruje deci poklone.

Kada je kraj proslave Noruza?

Od početka godine, pa u sledećih 12 dana ne obavljaju se nikakvi

poslovi; to je period slavlja i radosti u čast 12 božanstava, 12 svetih

pomoćnika vrhovnog boga Ahura Mazde. Tih dana Iranci se

međusobno posećuju i daruju. Običaj je da najpre mlađi posećuju

starije, dok će im ovi posetu uzvratiti već u toku tog dana. Ipak, u toku

tih dana, Iranci se nikada ne goste duže od pola sata.

Posle dvanaest dana slavlja, radosti i međusobnih poseta, trinaestogdana Nove godine (drugog aprila), rano ujutro Iranci napuštaju svoje

gradove. Naime, prema verovanju Iranaca, 13 je baksuzan broj, pa

može uzrokovati mnoge nevolje.Taj 13. dan poznat je kao Sizdah



bedar. U to vreme gradovi su sasvim pusti. Većina ljudi tada boravi u

prirodi, najčešće pored neke od reka. Za ovaj dan predviđena je zabava

uz muziku i igru. Takođe, proklijala pšenica se baca u vodu, kako bi

godina koja je tek započela, bila mnogo plodnija. U podne, tu na travi,

porodice ručaju i pojedu ono što je ostalo od novogodišnjih slatkiša i

suvog i sušenog voća.Devojke, stasale za udaju, udalje se od svojihporodica, sednu na travu, u podnožje trave stave malo slatkiša, a travu

iznad vežu u čvor, kako bi što pre pronašle dragog i udale se.

Noruz kao praznik svetlosti i nade

Ideja Noruza nije samo da proslavi dolazak sunčanih dana nakon duge i

hladne zime, već u osnovi leži potreba da se ljudi humanije ponašaju,

jedni prema drugima, ali i prema prirodi. Možda zato i ne čudi odlukaUNESKA da ovu najstariju proslavu Nove godine uvrsti na listu Svetske

kulturne baštine.

IZVOR: B92 | IVANA VELJIN

Documents

Iran - Srecna Nova 1390.pdf