Interkulturni m. IV Kol

8/20/2019 Interkulturni m. IV Kol.

http://slidepdf.com/reader/full/interkulturni-m-iv-kol 1/6

Japan

Industijski I ekonomski uspeh leži na homogenoj kulturi i visokim standardima uobrazovanju.Fleksibilni, adaptivni i timski rad, visok nivo obrazovanja, kreativnost, radinost i

disciplina;Koncept – just in time – snabdevanje proizvodnih traka tačno na vreme potrebnimkomponentamač, podela rada medju timovima, i optimalana razmeštaj rasploživihresursa.Nomunikacija – ispijanje sakea, slabe rakije napravljene od pirinča, veano je avečernja okupljanja kolega posle završenog posla, gde samo ponekd prisustvuju i članovi porodica. Žene su odvojene od muških kolega na poslu i daju im se jednostavniji poslovii skra!eno radno vreme."oslednjih god. #olazi do promen, tj. $uška dominacija slabi kada je up itanjuindusrijska kulture posebno medju maldim generacijama jer žene zahtevaju od svojihmuževa da ostaju kod ku!e posle posla i posvete se porodičnom životu.

%Japan sme da kaže NE“ – najprodavanija knjiga u &apanu krajem '(. god. )oja je bilaodgovor pritužbama *apaa, a posebno +#, koje su bile u vezi sa navodnom nelojalnomkonkurencijom japanske privrede na svetskom tržištu.Akio Morita – +on corporation – porduka knjige je da umesto što jadikuje – *apadtreba a uči od &apana.Learnig from Japan- učenje i Japana – pokret kojim su američki i zapadnoevropski provrednici i ekonomsisti stvorili brane!i se od japanske privredne najezde a u nameri da japanske -aktroe uspeha prenesu u svoje organizacije./$0 total /ualit $anagement)arakteristike japanske industrijske kulture je u kon-učijanizmu, koje je pre -ilozo-ijaživota, nego religija, pošto govori o ovezemaljskom životu, a n onozemaljskom.

1kviri kon-i!ijanizma dati su u 2 osnovna odnosa3 oca prema sinu! učite"ja premačueniku! muža prema ženi i #"adara prema podanicima. +vi treba da slušaju svojenadredjene, mada su i nadredjeni subjekti u obavezi da nagradje podredjenost drugogsubjekta."iramidalni, -ormalno hijerarhijski odnos, pretvara se u konfučijaniam, koji se završava potupnom posve!enoš!u zaposlenih poslu i kompaniji.$intoiam – učenje koje govori da je japanski car oličenje japanske države ali da je i božiji sin. 4ela japanska nacija odaje je caru, tj. &apanu.)o-učijanizam – mikro plan, šintoizam na makroplanu davali su izvanredne rezultate ukorist &apana u globalnoj ekonomskoj utakmici.%ajmon &ogart je dao na#eo ra"ike imedju japanske i apande ku"tue3

•

5 japanu razvod braka je gotovo nepoznata pravan ali i životna kategorija• 1se!anje zajedništa, usko je povezano sa pojmom %nihonjinron6 što znači %biti

više nego &apanac6 7stranski ne mogu govoriti japanskim jezikom jer je to veštinakoja se ne uči, ve! stiče rodjenjem8.

• &apanski ekonomski uspesi u bliskoj pro9losti za &apance su znak da japanskarasna hegemonija -unkcioniše besprekorno



Kružoci k#a"iteta kao i tota"na kontro"a k#a"iteta mnogo su primereniji japanskomsocijalnom i kultrunom kontekstu, nego angloameričkom, &apan u priv plan stavljakvalitet u kontekst celokupne orgnaizacije.Koncept e"ite – se ne zasniva na klasnoj podeljenosti ruštva, ve! na učinku i savršenstvukojem se teži.

Ku"tura rada- porodični duh zajedništva, grupisanja, ose!aja pripadnosti."rilagodjavanje &apana :vropskoj 5niji podrazumeva ispunjenje nekoliko preduslova3. interkulturnu tolerantnost 7eliminacija solidarnosti medju zaposlenima8<. ženska ravnopravnost i jednakost u zapošljavanju 7jednakost polova8=. demokratizacija radnog života 7japanska kulturana tradicija ne dopušta da

porodica prisustvuju poslvonim sstancima ili da idu na službena putovanja..ali seto menja u poslednje vreme8

2. pove!avanje kvaliteta radnog života, tj. +manjenje broja radnih satiE"itiam-razlike u prihodima roditelja direktno odražavaju izbor obrazovne institucije zanjihovu decuKružoci k#a"iteta i just in time – kao okosnice proizvodnje kulture &apana bi!e

poražene finansijskom ku"turom *apada.'nterna internaciona"iacija – uvodjenje proizvodnih pogona inostranih kompanija u japansku privredu.No#a di#erifikacija – napuštanje koncepta tv. >omogene korporativne elitističkekulture zaposlenih i prelazak na kulturu koja se zasniva na različitostima poreklazaposlenih.()rao#ni sistem- &apanci grešku smatraju osledicom nedostatka talenta.Ka"iografija- umetnost crtanja slova koja se uči ve! u detinjstvu i sa veoma malomogu!nosti individualne interpretacije. ?enici se uključuju u sve aktivnosti u školi, npr.čiš!enje, orgnaiacija ishrane, igre..što u velikoj meri razvija ose!aj za grupni rad ikoopretivnost i sport.Kritike o)rao#nog sistema koji ako se ne promeni dovodi do3

• stvaranja uni-ormniog, jednoobraznog načina razmišljanja• ruši individualnost i kreativnost• razvija se tv. @inearna pamet, gde se alternative smatraju najve!im zlom• nema isticanja sopstvenog mišljenja

Konfučijaniam – svoren u staroj )ini; srž je učenje o "judskom )i*u 7ne o čoveku, ve!o njegovoj suštini8, njegovoj unapred odredjenoj sud)ini kao i s+#atanje su,tineži#ota(sno#i konfučijanske +umane nauke se og"eda u s"ede*im principima 3

• harmonija u društvenim odnosima• kolektivizam i saradnja u interpersonalnim odnosima• želja za učenjem i spoznajom 7koje se zasniva na negovanju modela ponašanja

zasnovanog na humanizmu, poštovanju starijih ljudi, odanosti, ose!aja zazajednički i porodični život8

Aajve!i uticaj na kon-učijanizam je imala zapadna kultura, koja je počela posle II sv. rata.&umani faktor –sprega dve kulture kon-uč i zapadne.Konfuč – se javlja u &apanu u B i ' veku gde ve!ina nije intimno prihvatila kon-uč,više -ormalno i to uglavnom kroz ritualno poštovanje starijih..



Meidji re#o"ucija- &apan kre!e u aktivnu kapitalističku trans-ormaciju jer C i <(.vekudolazi do intenzivnog uticaja zapadne civilizacije na &apan.Japanski du+ – specijalni kursevi iz ideologije gde su se naglašavali prioriteti japanskogduha u odnosu na zapadnu mašina civilizaciu. "redstavlja kompbinaciju ko-učijanstva išintoizma.

#orac japanskog kapita"ima – Dibuzava Ei*i- nove moralne norme koje suopravdalavale trgovinu i ekonomske transakcije tj. +tvaranje pro-ita. :i!i je izvore bogatstva video u stiktnom poštovanju principa humanizma i dužnosti.&umaniam – "ju)a# prema "judskom )i*u propovedan od strane kom-učijanstvaeliminisao je barijeru izmedju #i,eg i nižeg, starijeg i m"adjeg u mikro imakrostrukturama dru9tva i ekonomije.5 '(.tim godinama kon-učijanstvo slabi, prodične zajendice paternalističkog tipa nestaju,a zamenjuju ih tv. Nuk"earne porodice od <0= člana i princip potčinjavanja starijimagubi na značaju.%"uženje drža#i kro proi#odnju – osnovni princip radne motivacije.

Koreja – citdela kon-učijanstva. 5vek je davalo otpor o-icijelnim kanonima, za razlikuod japanske škole koja je uvek bila na liniji o-icijelnog kon-učijantva. Aa )orejskom poluostrvu, kon-uč. 5čenje se u potpunosti razlikovalo od onoga što su propovedalivladini zvaničnici.)arkateristike koreanskog kon-učijanstva3 +umanističk mora"ne norme! "ju)a# premas#im "judima! "ju)anost i so"idarnost.Japanska ko"onija"na dominacija – C(0C2E – bilo je zabranjeno koriš!enjekoreanskog jezika i kulturnih tekovina, a konfučijanski ,intoiam proglašen jezvaničnom ideologijom tzv. )orejske teritorije pod generalnom upravom.&edan od pristupa kon-učijanstvu u &užnoj )oreji zasniva se na postavci da je to integralnisistem ovog shvatanja, podeljen u / ni#oa3 doktrina"ni! socio-po"itički i mora"ni.C'<. južnokorejska vlada usvojila je prvi petogodišnji plan gde je stvoren jedinstveni ie-ikasni ekonomski sistem u kombinaciji kon-učijasnkih kanona i savremenihzapadnjačkih -ormi menadžmenta. Ae postoji jasna de-ininicija japanskog menadžmenta, ali postoji nekoliko principa3

. doži#otno apos"enje 7samo =( svih zaposlenih u stvarnosti8<. sistem napredo#anja i p"ata asno#ana na principu senioriteta 7radno vreme

traje samo onoliko koliko je potrebno da bi se izvršio neki radni zadataka; prisutno je pozajmljivanje radnika...8

=. organiacija sindikata na ni#ou kompanije 7iako postoji više od B(((( samo je=( radnika udruženo u njih; razlog za to je što zaposleni učestvuju u donošenjuodredjenih odluka, industrijski kon-ilkti se rešavaju u ne-ormalnim razgovorima8

)arakterističan je participativni sistem odlučivanja tzv. Nema#a,i koji omogu!ava da sein-ormacije kre!u u svim pravcima i na svim nivoima u kompaniji pto svihm zaposlenimastvara ose!aj va!nosti i odgovornosti.Ega"itariam – opšta crta japanskog menadžmenta – zajedničko donošenje odluka."osle II sv. rada veliki broj japanskih poslodavaca angažovao je japansku mafiju 0AK12A kako bi umanjila aktivnosti sindikata što je po nekihm autorima i još jedanrazlog malog broja članova sindikata.



3ono,enje od"uka – učestvuju svi zaposleni te je proces dosta usporen. +rednji nivomenad!menta ima pravo da proceni odluke donesene od top menadžmenta, ali može i daodbija jer su oni ti na koji se primenjuje onaj princip dugovoročnog zapošljavanja.4aspored pos"o#ni+ prostorija – u velikim prostorijama sede svi zajedno jer je namerada se razmeni što više in-ormacija u cilju dono9enja što bolje odluke. *asebne kancelarije

imaju samo najviši rukovodioci 7predsednik kompanije, generalni direktor i izvršnizamenik predsednika8.5rego#aranje – sastaju se ljudi istog ranga a ako se pošalje čovek nižeg ranga to sesmatra uvredljivim gestom.2akai#anje sastanaka – unapred uz ličnu preporuku. 5 nedostatku lične preporuke, pismeno predstavljanje je obavezno. ačnost na prvom susretu.6iitkarte – razmena na početku, gde japanci prvo kažu svoje prezime pa ime, azapadnjak prvo ime pa prezime. "rima se i predaje sa obe ruke, stoježi i predstavlja odrazličnog identiteta.1ajamno u#aža#anje – klimanje glave < ili = puta, spuštenog pogleda, dok su 9akeispravljenih prstiju prislonjene na butine.

atami prostirkama – prvo se klekne i tek onda poklovi. Gukovanje tek posle klanjanja,mada nije uopbičajeno za &apance.)ontakt očima se izbegava.2#anična okup"janja – poštovanje starijih, niko ne kre!e sa hranom i pi!em pre starijih. Aa vrata se ulazi pre žene a žena ulazi prva samo ako nešto nije u redu sa njom. Aisunaklonjeni poslovanju sa ženama.4aspored sedenja – prema rangu i najbolje je mesto koje je najdalje od vrata a najbliženiši sa hartiojom na kojoj je napisana pesma tokonomi.5os"o#ni ručak- nije uobičajen jer je ručak vreme za opu9štanje i medjusobnoupoznavanje.3ruženja pos"e pos"a – uobičajena su, večeru pla!a doma!in ali je prikladno i da stranackada pozove ima pravo da plati večeru. "osle se odlazi na ka-u.5oi# u ku*u doma*ina – velika čast gde je obavezno izuvanje cipela i obuvanje papuča,a kad aje tatami prostirka, skidaju se i papuče.Konumiranje a"ko+o"a – uobičajeno, ali se ne pije iz -laše, a sipanje pi!a se prepuštanekom drugom.Napojnice – nisu uobičajene u &apanu.3ogo#or #aži i )e pisane forme koja je samo -ormalnost. "otvrda ovoga je da u +#na =E( stanovnika dolazi advokat, u H na '(( a u &apanu na C(((.7e"e,ke na sastanku – poželjne ali ne crvenom hemijskom.()"ačenje 0 mu,karci klasična tamna odela, a žene kostime, mada ne i pantalone, poželjne su cipele bez potpetica.5ok"oni – veoma značajni i &apanci na početku upoznavanja saznaju što više o porodici poslovnog partnera da bi pripremili poklone za njih. 5ože"jni su sa logotipom kompanijesa kojom se saradjuje. ko je upakovan 7ne sme bela boja jer simbolizuje smrt, kao i brojevi 2 i 2 i paran broj poklona8 otvara se po odlasku, a ako nije onda se komentarišeodmah. 4eremonija poklanjanja važnija je od samog poklona."rilikom potpisi#anja ugo#ora priredjuje se svečanost.



K' NA2maj koji spa#a – drugo ime )ine koji je dao Aapoleon. Aajstarija civilizacija.+ve što je otvkriveno do B veka dolazi iz )ine3prvi kompas, knjiga o dečijoj epilepsiji,udžbenik o raku dojke itd. I sve je napisano pre ( veka.

)ineska kultura počiva na kon-učijanizmu, i razlikuju se =etape razvoja3. agrarst#o – <J= kineza se bavi poljoprivredom<. mora"nost – odnosi su strogo hijerarhizovani=. piktografsko pismo – deca uče da memorišu na hiljade piktogra-skih znakova ;

njihov način razmišljanja je da vide celinu a ne detalje.2. stra+ od stranaca – kako je često bila meta osvajača, postoji nepoverenje prema

strancima.)inezi veruju u dve stvari3 prodicu i bankarske račune

"re pregovaranja neophodno je poznavati slede!e elemente3• "ične #ee – značajno je imati grupe prijatelja, rodjaka0 pravo bogatstvo• posrednik – lice koje počinje pregovoranje i mora biti prisutan jer je uvek

prisutno nepoverenje prema strancima.• %ocija"ni status – za pregovaračkim stolom su uvek ljudi istog soc.

+tatusa• Medjuso)na +armonija – smatraju da čovek bez osmeha ne treba da

otovri radnju• &o"ističko rami,"janje – )inezi pregovaračimapostavljajui veliki broj

pitanja i traže duge opise• $ted"ji#ost0 koriste taktiku !utanja kada pregovraju o novčanim iznosima

što same pregovarače čini veoma napetim.• 8u#anje o)raa – postavlja se čovek na odredjenoj hijerarhijskoj lestivi

na osnovu inteligenicje, pozicija, veština i dobrih medjuljudskih odnosa.• 'drž"ji#ost – pažljivo se pripremaju za pregovoranje, pripremaju pitanja

koja !e postaviti na više različitih načina i spremni su d do kasno ostanu za pregovračkim stolom.

K"imanje g"a#om ili klanjanje je uopbičajeni pozdrav u )ini i mogu!e je rukovanjeukoliko kineski partner ponudi ruku.5o,to#anje satnice – zančajno5redsta#"janje partnera – zahteva -ormalizam, i koriš!enje titula, vizitkartte se primajusa dve ruke i ne treba je odmah odložiti u džep ve! u posebnu kutiju za vizitkarte 7ako ještampana zlatnom bojom je pravi pogodak jer predstavlja boju prestiža i prosperiteta89estiku"aciju – treba izbegavati, kao i -izičke kontakte, izbegavati prst ve! koristiti dlanruke i nikako ne stavljati ruke na usta.Dtampani materijal, prezentacioni – najbolje je crno bela boja jer ostale boje imajunegativno značenje.3ono,enje od"uka – veoma sporo jer se konsultuuju sa svojim astrolozima kada je pogodan datum donošenja važne odluke i veoma im je bitno koji je +oroskopski nak poslovnog partnera sa kojim !e saradjivati. ko nije pogodan, traži!e se posrednik saodgovoraju!im.



(de#anje – konzervativna odela, a žene diskretni kostimi koji ne otkrivaju previše, bezvisokih štikli i bluzama sa kratkim rukavima.3o"aak na ručak – pre zakazanog vremna ili na vreme. *a stolom se ne diskutuje o poslu, niti treba početi sa jelom i pi!em pre doma!ina i treba probati iz kurtoazije sva jela.

5os"o#ni doručak – nije deo poslovne kulture sem u nekim provincijama gde je KjutarnjičajL veoma popularan.6ečernji )anketi – veoma popularni, od (E.=( – (M.=( traju i može biti poklon zadobrodošlicu a li se ponekad očekuje od inostranog partnera da plati troškove banketa.2a #ečerom – činija pirinča se dr!i blizu ustač mljackanje i podrigivanje za stolom je prihvatljivo jer su to pokazatelji da je jelo bilo ukusno. 1pijanje je deo učvrš!ivanja vezai )inezi sa sumnjom gledaju u svakoga ko odbije da učestvuje u ovom ritualu.5ok"oni 0 danas se primaju sa rezervom kao ilegalni čin. li ako se želi nekom nešto pokloniti poželjno je to uraditi u kontekstu prijateljstva, a uobičajeno je da se poklonodbije = puta pre poklanjanja i tada je neophodno nastaviti ljubazno ubedjivanje da se poklon prihvati. #aje se sa dve ruke i mora biti umotan u ukrasni papir a odmotava se

kasnije. "oželjni pokloni3 crvena, zlatna i žura boja, bro ' – sre!a, bogastvo i zdravlje iklvalitetna naliv pera.Izbegavati3 satove, sandale od slame, maramice, bilo šta što je belo ili crno ili crno i belo, plavo, broj 2, B=0 simbolizuje sahranu a '2 – nesere!u.5vijanje poklona u žuti papir ispisan crnim je onaj kji se daruje mrtvima.KFeng šuiL0 koriste kako bi odredili mesto gde treba graditi ku!u, okrenuti prozore, vrata,kada započeti neki posao itd.

Documents

Interkulturni m. IV Kol