Insekti vektori bolesti oveka

Insekti naseljavaju nau planetu ve milionima godina. Njihov je znaaj veliki za ljude, ali su u odnosu na nas mnogo prilagoeniji kontrastnim uslovima i razliitim ivotnim sredinama. Bia koja su prva osvojila nebo, i to pre dinovskih gutera, ptica ili slepih mieva bili su upravo insekti. Sposobnost letenja otvorila je puteve ka zauzimanju potpuno nove, slobodne teritorije, dobili su bezbedniju okolinu i priliku da se domognu teko dostupne hrane. Danas ta sposobnost, pored velike sposobnosti preivljavanja i prilagoavanja, ini osnovu prednosti tetnih insekata nad nama. Insekti u prirodi igraju veliku ulogu, i injenica je da i ovek ima velike koristi od njih. Meutim, ova estonoga bia esto napadaju i oveka.Indirektno ili direktno, u stanju su da ozbiljno narue zdravlje velikog broja ljudi ili pojedinca. Mali broj insekatskih vrsta je u stanju da ozbiljno naudi oveku direktnim putem. To su pre svega predstavnici reda opnokrilaca, odnosno Hymenoptera. Dakle, pele, ose, strljenovi i drugi rodovi, naoruani aokom ljudima uglavnom nanose manje neprijatnosti svojim ubodima. Meutim, dosta ljudi je alergino na sastav otrova ovih bia, pa imuni odgovor njihovog organizma moe rezultirati anafilaktikim okom, pa ak i smru. Dosta insekata moe indirektno nauditi oveku. Ovakvi insekti su prenosnici patogena koji izazivaju razliita oboljenja kod oveka.

Komarci - CulicidaePrvo mesto, naravno, pripada komarcu. Tako sitno bie je jedno od najozloglaenijih stvorenja na planeti, vektor smrti velikog broja ljudi i konica razvoja mnogih zemalja. Po tipu razvoja, komarci su holometabole. Komarci imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Prolaze kroz 4 razvojna stadijuma: jaje, larva, lutka i imago. Prva 3 stadijuma provode u vodi, a stadijum adulta na kopnu. Odrasli mujaci se hrane biljnim nektarom, a enke krvlju sisara, ptica, gmizavaca itd. enke uglavnom sisaju krv u sumrak, rano ujutro i nou. Dakle, samo enke su prenosioci bolesti. Veina komaraca ima radijus kretanja od 3 pa do 30 km. Meutim, noeni vetrom se mogu pasivno preneti na velike razdaljine. Preko saobraajnih sredstava se mogu preneti na sve kontinente, i jedan takav sluaj se desio 1930. godine u Brazilu. Iz Afrike je brodom, pored ostalog, stigla i dramatina epidemija malarije. Za suzbijanje epidemije bio je potreban program eradikacije malarije u celoj zemlji. Sa epidemiolokog stanovita, dve podfamilije imaju najvei znaaj Anophelinae i Culicinae. Anofelesi, odnosno Anopheles maculipennis i Anopheles superpictus prenose plazmodijum malarije. Kad enka ubode obolelu osobu, plazmodijum dolazi u njen eludac i tu dostie polnu zrelost. Zatim preko pljuvanih lezda putuje do sledee rtve. Malarija kod oveka izaziva razaranje krvnih zrnaca, grozniavo stanje i visoku temperaturu. Ukoliko se ne lei adekvatno, dovodi do smrti. Anofelesi su kosmopoliti, i iako im najvie prija tropska i suptropska klima, mogu se nai u svim klimatskim pojasevima. Pored malarije, za koju se procenjuje da u toku godine odnese oko milion ivota, anofelesi prenose i filarijazu i neke uzronike meningoencefalitisa. Filarijaza ja parazitsko oboljenje koje izazivaju valjkasti crvi. Postoji vie tipova ove bolesti, jer ak 8 vrsta valjkastih crva iz reda Fillaridae parazitiraju oveka. Meningoencefalitis je bolest centralnog nervnog sistema, odnosno zapaljenje mozga i modane ovojnice. U podfamiliji Culicinae, dva roda zadaju najvie glavobolja, a to su rod Culex i rod Aedes. Komarci roda Culex su kosmopolite, ali na naim podrujima su poznati samo po dosadnim ujedima i zujanju. Meutim, postoje vrste koje prenose patogene, kao na primer Culex fatigans, koji prenosi nematodu uzronika elefantijazisa. Elefantijazis je parazitsko oboljenje koje karakterie uveanje koe i potkonog tkiva, to dovodi do zadebljanja tih tikva. Culex pipiens, obini komarac, je vektor mnogih virusnih i bakterijskih oboljenja San-Lui groznice, tularemije i bruceloze. San-Lui groznica uglavnom pogaa Ameriku, i stopa smrtnosti je mala, ali oboleli esto budu u komi. Tularemija ili zeja groznica je infektivno oboljenje. Oboleli je letargian, esto anoreksian, a moe doi i do sepse. Bruceloza je bakterijsko oboljenje koje se odraava preteno na lokomotorni sistem, izaziva jake bolove u zglobovima i miiima, i dovodi do jakog znojenja. I vrste roda Aedes su kosmopolite, poznate po tome to u tropskim krajevima prenose izuzetno zarazne bolesti. Siuni Aedes aegypti je prenosilac opake ute groznice. Ova bolest se javlja naglo, odmah se javlja temperatura, a zatim i utica. Jako se teko lei. Par zanimljivosti vezaniih za komarce: Jednom zaraen komarac ostaje zaraen ceo ivot, ali ta zaraza ne utie na duinu njegovog ivota. Po pravilu, oni ne prenose infekciju na svoje potomstvo. Naunici sa Kornel Univerziteta otkrili su da enke i mujaci komaraca, tokom parenja, krilima proizvode harmoninu ljubavnu pesmu. Nama dobro poznati iritantni zvuk je za komarce neodoljiv, i zanimljivo otkrie naunika je da zaljubljeni par usklaeno stvara muziku uvek na 1.200 herca. Stvaranjem sterilnih mujaka koji umeju da pevaju, ova njihova sposobnost se moe iskoristiti za kontrolisanje broja komaraca u prirodi, a pogotovu onih vrsta koje prenose opasne infektivne bolesti.

Muve Muve iz roda Glossinae ive u tropskoj Africi. One predstavljaju prelaznog domaina jedne protozoe - tripanozome, koju ubodom prenose na oveka ili ivotinju. Glossina palpalis, ili Muva Ce-Ce prenosi tripanozomu koja izaziva bolest spavanja. Simptomi bolesti su temperatura, glavobolja, anemija, problemi sa endokrinim sistemom, a zatim i poremeaji vezani za spavanje tokom dana osoba je slomljena i iscrpljena, a nou pati od insomnije. Ova bolest je prisutna od 14. veka, i ukoliko se ne lei, dolazi do trajnog neurolokog oteenja ili smrti. Odrasle glosine polau ivu larvu koja se ukopava u zemlju, a za 3 nedelje se iz nje razvija odrasla jedinka. Muve Ce-Ce su jako halapljive, mogu da unesu i do 50 ml krvi, tako da im se telo udvostrui. Oba pola sisaju krv, i to ine uglavnom danju. Musca domestica, ili domaa muva je stalni pratilac oveka. Poto ima visok potencijal razmnoavanja, hrani se ekskrementima, leti sa ubrita u kue ljudi, predstavlja veliku opasnost. Domaa muva prenosi uzronike nekoliko bolesti: kolere, dizenterije, poliomijelitisa i drugih. Koleru izaziva bakterija vibrio colere, i ovo je crevno oboljenje. iri se vodom i zaraenom hranom, a prelazni domain muva tu igra vanu ulogu. Stalna arita kolere su u Indiji, odakle se povremeno proire na ostale krajeve sveta. U naoj zemlji, kolera se pojavila poslednji put 1976. 1977. Muva je takoe uestvovala u irenju poliomijelitisa. Ova bolest je hiljadama godina postojala kao endemska, dok se u 19. veku nije javila epidemija u Evropi i Severnoj Americi. Dizenterija je jo jedna od bolesti koju muva prenosi, i ovo je crevno oboljenje. Dolazi do stvaranja lezija na debelom crevu, to izaziva enormne tegobe za obolelog. Stopa smrtnosti ove bolesti je visoka.

Nevidi PhlebotominaeOvi sitni dvokrilni insekti nose naziv nevidi jer su skoro nevidljivi. To su muice veliine 2-3 mm. Sva 4 stadijuma razvoja nevida se odvijaju na zemlji, i enka polae jaja u vlanu zemlju, u kojoj ima dosta organske materije u raspadanju. Phlebotomus papatasi je prenosilac izazivaa groznice papatai. Flebotomine su jedini i iskljuivi vektori kone limenijaze, visceralne limenijaze i groznice papatai. Papatai groznica se jo naziva i Trodnevna groznica, jer se veina simptoma jake glavobolje, visoka temperature, tahikardija - ispoljava u prva 3 dana, posle ega uglavnom prestaju. Problem je to ne postoji konkretan lek za ovo oboljenje. Limenijaza je u stvari skup bolesti koje prouzrokuju praivotinje roda Leichmania. U zavisnosti od prouzrokovaa, simptomi su sledei: oticanje jetre i anemija, koni vorovi i irevi ili razaranje sluzokoe usne duplje i drela.

Vai AnopluraVai su sitni nekrilati insekti. Vilice su im prilagoene za probijanje koe i sisanje krvi, i one su ektoparaziti oveka i sisara. Pediculus humanus se naziva molestantom, ona izaziva svrab, koji dovodi do eanja, a eanjem se oteuje koa, to moe dovesti do bakterijskih infekcija. Vai su usko vezane za samo jednog domaina.Jaja vaiju su gnjide, i one su nepokretne, privrene za dlake. Vai napadaju decu naroito. Prenose se direktnim kontaktom, preko eira, kapa, ili zajednike posteljine. U leenju valjivosti se koristi 1% perimetrin, ili kombinacija perimetrina i ivermektina. Pediculus pubis ili stidna va se prenosi seksualnim odnosom, odeom i zaraenom kosom. Ove vai se mogu rairiti po telu, na obrve, trepavice, brkove i dlake pazuha. Leenje je isto kao kod vaiju glave. Vai su prenosioci pegavog tifusa, jedne od najstranijih bolesti svih vremena. Rickettia provaceki izaziva oboljenje, koje se javlja uglavnom kada su ljudi u zajednicama za vreme seoba ili ratova. Kada va usisa krv obolelog od tifusa, prelazi na zdravog oveka. Rikecije se umnoavaju u stomaku insekta, i kad se elije pune rikecija raspuknu, mikroorganizmi dospevaju na telo bolesnika. U Srbiji je, za vreme Balkanskih i Prvog Svetskog rata od pegavog tifusa stradalo vie od osmine tadanjeg stanovnitva. Pegavi tifus se ne moe preneti na zdravog oveka ukoliko nije prisutna va kao posrednik.

Buve SiphonapteraOvi sitni, nekrilati hematofagni insekti su paraziti oveka i toplokrvnih ivotinja. Buve nisu usko vezane za jednog domaina. Sa epidemiolokog gledita, najvanije su: pacovska buva Xenopsylla cheopsia, pacovska buva - Ceratophyllus fasicatus, obina buva Pulex irritans.Osim nepogodnosti na mestu ujeda, buve nanose jo tete. One su prenosioci kuge (Yersinia pestis) i jedne vrste tifusa. Mehanizam prenoenja kuge preko pacovske buve je karakteristian. Uzronik kuge nije pathogen za buvu. Dok sisa krv, buva proguta izazivaa kuge. Yersinia se brzo umnoava i stvara ep u elucu, a ovaj ep dovodi do blokade jednjaka i eluca. Zatim gladna buva pelazi na drugog domaina, i halapljivo se hrani, ali zbog blokade ona povraa ep u ubodnu ranu i tako dolazi do infekcije zdrave osobe. Bakterija dospeva u limfne lezde oveka, mnoi se i oslobaa moan toksin koji izaziva smrtnost obolelih. Zanimljivo je da buve nisu probirljive kada je u pitanju domain, vrlo brzo posle njegovog uginua one prelaze na drugog. Neobino su pokretljive, mogu da skoe i do 20 cm u visinu i 30 cm u daljinu, zbog jakih zadnjih nogu.

Stenice HeteropteraStenice su krilati insekti koji se najee hrane tako to sisaju biljne sokove, ali neke vrste sisaju krv ljudi i ivotinja. Kuna stenica Cimex lectularius je najpoznatiji molestant reda Heteroptera. Njen ujed boli i izaziva zapaljenje na koi, a ponekad se stvaraju i plihovi. Sve stenice imaju usni aparat za bodenje i sisanje, sa rilicom koja lei na stomaku i ispravlja se samo prilikom bodenja. Meutim, najvei epidemioloki znaaj ima amerika stenica iz familije Reduvidae, koja prenosi protozou Tripanosomu cruzi. Ova protoza je uzronik agasove bolesti. Infekcija je doivotna. Oboleli ima karakteristina kardijalna i gastro-intestinalna oboljenja. Triatoma infestans jedna od stenica iz rode Reduvidae, ivi u skrovitima danju, a nou napada oveka. Krv sisaju odrasle jedinke i larve. Stenica se zaraava tripanozomom dok sisa krv obolele osobe, a svaki put kada sisa krv, stenica i defecira pri tom. U fecesu se nalazi tripanozoma, i kada stenica sisa krv zdrave osobe, ujed e izazvati i svrab. Ujedena osoba eanjem utrljava tripanozomu u svoju kou. Kada se stenica jednom zarazi, doivotno ostaje izvor zaraze. Bolest je esta u Meksiku, Srednjoj i Junoj Americi.