Informacije za poslovno odluivanje

Informacije za poslovno odluivanje Seminarski rad

Privredne komore Slovenije3.2.1 Analiza potranje informacija Privredne komore SlovenijeAnaliza zavedenih aktivnosti baze CRM GZS slui kao pomo pri prikupljanju detaljnih informacija. Pomou CRM, prikazuje se drugi aspekt izvora informacija, za koja preduzea potrauju. Zaposleni u GZS upisuju vee aktivnosti i potraivanja preduzea u bazu CRM od 2009. pa nadalje, ali nisu zavedene aktivnosti svih udruenja iz okolnih udruenja. Ovde naravno nisu preuzete od drugih neposrednih aktivnosti (sastanci, slanje obavetenja, posete preduzea, sastanci i dogaaji, novinarske konferencije, e-pota, dogaaji, uee u izradi zakona, uee u raznim organima, itd.)lanovi GZS u proseku 63% potrauju specifine informacije. Meu njima, 23% onih, koji potrauju industrijske informacije, 13% informacija o platnoj politici prema zakonu o radu, 9% su informacije o regionu, iznad 5% su pravni saveti, ostale specifine informacije, analize i prognoze informacija o PDV. Ostalih 27 % predstavljaju ostale specifine informacije.

1

Jedna polovina potranje i ponude specifinih informacija zabeleeno je od strane veoma malih preduzea, koja se mogu oekivati, imajui u vidu udeo u smislu broja veoma malih preduzea i svih preduzea predstavlja 93%. Ostali, koji najvie zahtevaju specifine informacije, velika preduzea (20%), slede mala i srednja preduzea sa 13 ili 12%. U zavisnosti od industrijske grane najzahtevnija su usluna preduzea, uglavnom iz delatnosti M-Srunih, naunih i tehnikih delatnosti (24%), C-proizvodnja (27%) G-Trgovina, odravanje i popravka motornih vozila (13%).Druga meu najvanijih potraivanja su vrste informacija lanova GZS informacije o poslovnim mogunostima inostranih trita. Izmeu poslovnih mogunosti polovina lanova se interesuju za informacije o promociji, slede 17% podaci inostranih preduzea, sa 16% podaci slovenakih preduzea, 15% informacije inostranih trita. Informacije o poslovnim mogunostima, najvie koriste veoma mala preduzea (49%), mala preduzea (24%), zatim velika (15%) i srednja (8%). Potranja za takvim informacijama od strane uslunih preduzea mnogo je vea (69%) nego na strani industijskih delatnosti (31%).10% lanova potrauje informacije svih zanimanja, specijalizovanih obuka u formi seminara, konferencija i konsultacija. Specijalizovana edukacija najbolja kod veoma malih preduzea (69%), velikih i malih preduzea gde je potranja 10-11% srednja 8%. Potranja specijalistikih edukacija od strane uslunih preduzea predstavlja preko 3/4 svih potraivanja, uglavnom iz delatnosti M-Strune, naune, tehnike delatnosti. Od strane proizvodne delatnosti koliina potranje za obrazovanjem 22%.Nekoliko manjih koliina (9%) preduzea potrauje javne listove, odnosno preduzea potrauju poreklo izvora. Za razliku od ostalih vrsta informacija za javna dokumenta najvea potranja velikih preduzea (49%) i srednja preduzea (21%). Potranja za javna dokumentima od strane industijskih preduzea je mnogo vea (72%) nego na strani uslunih delatnosti (28%), koje se mogu objasniti prirodom delatnosti i potrebe za rad.2% preduzea se interesuju za informacije o ivotnoj sredini, preteno velika preduzea (49%), srednja 22%. Potrauju uglavnom preduzea, industrijska preduzea (62%) i usluna preduzea (38%).

Slika 16: Poreenje vrste informacija iz CRM Privredne komore Slovenije

80%

90%

100%

Zatita ivotne sredine Specijalistika edukacija Poslovne mogunosti Javna dokumenta Specifine informacije

70%

Velika Srednja Mala Veoma mala Industrijska Usluna 3.2.2 Zapaanja direktora udruenja i regionalnih komora Privredne komore SlovenijeIstraivanje izabranih direktorskih udruenja i regionalnih komora GZS je pokazala, da upotreba izvora informacija meu poslovnim analitiarima ili direktorovih lanova u velikoj meri varira izmeu brani. Velike razlike se javljaju u zavisnosti od veliine preduzea. Meu kriterijumima koji diktiraju izvore informacija spada upravljanje preduzeima i na kraju znanje.ta je po vaem miljenju najei izvori informacija za donoenje poslovnih odluka izmeu poslovnih analitiara i direktora vaih lanova? Na koji nain se pridobijaju izvori informacija za poslovno odluivanje?Da li su najvaniji formalni, neformalni, zvanini, nezvanini izvori informacija pri poslovnom odluivanju?Direktori regionalnih komora razmatraju, da su poslovni analitiari i direktori svojih preduzea (lanovi) prva vrsta najeih izvora informacija pri poslovnom odluivanju unutranjih izvora informacija o poslovanju, koje se dobijajo od kvalitetnog informacijskog sistema. Podjednako su vane i druge vrste spoljnih informacija. Ukljuuje periodine publikacije, kao to su Finansije i Rad. Neki izvori po njihovom miljenju su pokrenuti i redovno se prate. Veruje se da veliki znaaj danas predstavljaju neformalni i meki izvori informacija. esto neformalne informacije proverite u GZS. Najuspeniji poslovni analitiari ili direktori najvie upotrebljavaju kombinaciju formalnih i neformalnih izvora informacija.

Direktori GZS su takoe miljenja, da su delimini izvori informacija povezani za znanjem, takoe, dobijene od predhodnika, ukljuujui i mreu, rotacija zaposlenih izmeu zavisnih razliitih lanica. Pridobili smo informacije, da je Internet izmeu poslovnih analitara danas prvi izvor informacija, gde je mogue pronai svoj put i izvor informacija. Konkretno, donosioci odluka i preduzetnici prvi koriste slobodne javno dostupne podatke i analize. Za mala i veoma mala preduzea se smatra, da trokovi informacija previsoki u zavisnosti, da li su dobijene informacije gotove. Dakle, one su prve da pomognu sa domaim besplatnim izvorima informacijama, tek nakon toga platiti. Zbog nedostatka vremena poslovni analitiari sve vie su skloni da informacijske izvore, koje dobijaju dnevno prihvate sve promene, upotrebom izvetaja i nedeljnog rezimea.Pri ciljnom usmerenou specifinih analiza imamo poslovne analitiare ili direktore koji potrauju tano definisane formalne informacije, tako da preduzea lociraju sve izvore informacija, ukljuujui i spoljne. Promene donose nove pristupe objavljenim informacijama, koje vie nisu toliko po katalozima, ve na Internetu sa interaktivnim sadrajem (na primer odea za mlade). Neke delatnosti su primorane upotrebljavati samo formalne i zvanine informacije, kao to diktiraju propisi i zakoni (na primer delatnost raunovodstvo, knjigovodstvo, revizija i poresko savetovanje. Poslovne odluke su specifine, uslovljene sa specijalizovanim znanjima. U isto vreme postaju svesni, znaaja mekih izvora informacija, zato se odravaju seminari: kako pregovarati, voditi poslovni razgovor sa klijentom itd.Da li se pri poslovnim odlukama koriste vie primarni ili sekundarni podaci? Da li sami pripremate primarne/sekundarne podatke ili od spolja? Da li koristite prikupljene analize podataka raznih institucija?Prema miljenju direktora GZS, poslovni analitiari ili direktori preduzea pri poslovnim odlukama, na primer vre poreenja po delatnosti, upotreba odgovarajuih podataka, ostali sekundarnih podataka. Izvori informacija zavise, koliko specifine i precizne rezultate elite i imate potrebu. Za tanije i detaljnije informacije upotrebljavaju se verifikovane sekundarne informacije. Za razliku od malih i veoma malih preduzea imamo vea preduzea sa plansko-analitikom slubom koja se pothranjuje sa trinim informacijama, primarnim i sekundarnim.Sa kojim problemima se suoavate sa izvorima informacija ( prikupljanju, upotrebi)? Na osnovu kojih kriterijumima vrite izbor informacija za donoenje poslovnih odluka, kako da otkrijete vaim lanovima prave izvore informacija? Na koji nain se vri distribucija izvora informacija ( do poslovnih analitiara vaih lanova i natrag), od ega zavise?Direktori filijala i regionalnih komora, u skladu sa svojim iskustvom percepcijom poslovnih analitiara u preduzeu vide probleme uglavnom kao nedostatak uporedivosti podataka, kao metodologije praenja, podaci nisu standardizovani. Suoeni takoe sa previe razliitim informacijama u istom okruenju sa netanim informacijama, koje je neophodno u primeni uzeti u obzir.

Izbor potrebno je uraditi u pogledu veredostojnosti i reference institucije, iskustvo i znanje u potrazi za informacijama, cena i poslednje, ali ne i najmanje sluajan izbor izvora informacija prilikom pregledanja Interneta. Razmotriti, da je pravi izvor informacije otkriti, njegova informacija je najtanija na osnovu informacija iz ovog izvora i utie na pravilno odluivanje. Prema miljenju direktora udruenja i regiona GZS informacijska tehnologija je veoma vana pri prikupljanju i analiziranju informacija. Izbor podataka i informacija na dati nain je bolje omoguen. Distribucija informacija zavisi od informacijskih kanala, koji su najblii korisnicima. Neki su vezani na e-mail, linu komunikaciju, drugi iskljuivo na papir. Meutim distribucija informacija u veoj meri potie preko elektronskih medijuma.U kojoj meri se slaete sa tvrdnjom, da poslovni analitiar i direktor u preduzeu danas prevelik izvor informacija ili ne dobiti sve tane informacije za poslovno odluivanje? Da li u vremenima krize upotrebljavati druge izvore informacija, preduzea (poslovni analitiari) vide potrebu za drugim (vie razliitih) izvora informacija?Direktori GZS smatraju da mnogi poslovni analitiari ili direktori preduzea slau, da postoji suvie razliitih izvora informacija kao i previe raspoloivi izvori informacija. Za neke smatraju da imaju previe informacije, i da nisu dovoljno kvalitetne. Za ostalo vide suprotno, da je dovoljno strunog znanja razdvojiti i proceniti kvalitet informacija. U principu, veina preduzea znaju koje izvore informacija upotrebljavati.U vremenu krize smatra se da meu poslovnim analitiarima i direktora je poveana koliina informacija, koja zavisi od grane delatnosti. Rezime, da kriza nije vreme za igru, stoga, primenom upotrebljivih proverenih izvori informacija i tvrdih podataka. Takoe naglaavaju da donosioci odluka odreuju kako reagovati u vremenu krize ili u ovom trenutku investirati i reorganizovati iste tvrde podatke, mogue su dve razliite strategije. Generalni direktor, rukovodilac nabavke, rukovodilac kontrolinga u nekim preduzeima su veoma povezani, zajedno odluuju, tako moemo obezbediti optimalne odluke.Koja je razlika izmeu izvora informacija i rutinskih, intuitivnih, poslovnih odluka vaih poslovnih analitiara ili direktora dugorono, srednjerono, kratkorono?U zavisnosti od vrste odluka, izvori informacija izmeu poslovnih analitiara i direktora u preduzeima se razlikuju, ali i preklapaju i dopunjuju. Za vie razliitih teza poslovnih odluka, potrebne su kvalitetne informacije. Poslovni analitiari ili direktori u potrazi za upotrebljivim informacijeima i tane i navedene ciljeve, potrebno je da budu verifikovane informacije na osnovu formalnih, zvaninih podataka. Rezime, kratkorone odluke pogodne sa raspoloivih izvora, i da se odluke zasnivaju na znanju i intuiciji.

Za dugorone odluke postoji vie kvalitetnih izvora informacija, podkrepljenim pregledom, jer se informacija temelji na dugoronim planovima. Na slici 17 predstavljeno pozicioniranje izvora informacija za poslovno odluivanje poslovnih analitiara ili direktora slovenakih preduzea preko izabranih direktorovih udruenja i regionalnih komora GZS, koja se prati na osnovu tri faktora: upotreba izvora informacija prikazana veliinom kruga, kvalitetna informacija prikazana na osi y, dostupnost izvora informacija prikazana na osi x.Slika 17: Pozicioniranje izvora informacija poslovnih analitiara ili direktora *Kvalitet rang od 1-najmanj do 15-najbolj

Lini kontakti sa poslovnim partnerima ; 12Manadzer, lanovi upravnog odbora u preduzeu;Kupci; 13 Konferencija,sajmovi, izloba; 9Konkurenti; 11Unutranja obavetenja, izvetaji, studije; 7Vladine kancelarije, Banke, druge finansijske institucije;Opti poslovni asopisi, poslovno-industijske publikacije;; 7Direktna e-posta; 8Nacionalni casopisi; 5Biblioteka, arhiva; 5Poslovni sajtovi na Internetu (interni izvori); 7Radio/ Televizija; 3Regionalni asopisi; 2Dostupnost rang od 1-najmanj do 15-najbolj

Industrijska, trgovakaudruenja;Legenda: * preko izabranih direktorovih udruenja i regionalnih komora GZS za poslovne odluke.

Najei izvori informacija za poslovno odluivanje je uspenost, koliko je vie mogue desno, tano iznad je njena pozicija (vea dostupnost, vei kvalitet informacija) i vei povrinski krugovi (vea povrina- vea upotreba izvora informacija). U najboljem poloaju je kada sva tri pokazatelja predstavljaju izvor informacija-menadera, lanovi upravnoga odbora i lica u preduzeu.

Prema intervjuisanih direktora udruenja i regionalnih komora GZS za poslovne analitiare ili direktore preduzea meu najee upotrebljavanih izvora informacija pri poslovnom odluivanju ocenili kupce, sledi menaderi, lanovi upravnoga odbora i lica u preduzeu. Lini kontakti sa poslovnim partnerima, konkurenti, industrijska i trgovaka udruenja, konferencija, sajmovi i izlobe, direktna e-pota i ostali izvori informacija. Za najbolje kvalitetne izvore informacija ocenjivanje prema linim kontaktima sa poslovnim partnerima, kupcima, menaderima, lanovima upravnoga odbora i lica u preduzeu, konferencija, sajmovi i izlobe, konkurenti i unutranja obavetenja, izvetaji, studije i ostali izvori informacija. Za najbolje dostupne izvore informacija ocenjeni su nacionalni asopisi, menaderi, lanovi upravnog odbora i lica u preduzeu, radio i televizija, regionalni asopisi, opti poslovni asopisi, poslovne i industrijske publikacije.Slika 18: Najee upotrebljavane vrste informacija poslovnih analitara ili direktora*

Pravne informacije (zakon o radu i platna politika, korporativno pravo, reavanje sporova, intelektualna svojina, porezi, zakonodavstvo itd.) Ekonomske statistike, trendovi i prognoze Trine i trgovake informacije (kupci, prodaja, potreba, mogunosti ) Konkurentske informacije (status konkurenata itd) Ponuda i potraga za poslovnim mogunostima (pretraga ponuda i potranje)TenderiInformacije o slovenakim inostranim preduzeimaUnutranje-finansijske, strategijske, prodajne, kadrovskeIndustrijske informacije i savetovanjeDogaaji:sajmovi, konferencija, konsultacije, seminari, obukaZatita ivotne sredineMeunarodno poslovanje, podaci o inostranim dravamaRaunovodstvo i knjigovodstvo-savetovanjeRegionalne informacije i savetovanjeJavna dokumenta(licence, potvrda o izvozu, itd.)Materijal i publikacijeRangod 1-najmanj do 16-najbolj

Legenda: * preko izabranih direktora udruenja i regionalnih komora GZS za poslovno odluivanje.

Prema intervjuisanja delatnosti i regijskih direktora GZS za najee upotrebljavane vrste informacija meu poslovnim analitiarima ili direktora prosek rangiranja pravnih informacija (zakon o radu, platna politika, korporativno pravo, intelektualna svojina, porezi, zakonodavstvo itd.) slede informacije o ekonomskim statistikama, trendovi i prognoze, trine i trgovake informacije (kupci, prodaja, mogunosti, itd), konkurentske informacije (status konkurenata itd.), posredovanje i potraga za poslovne mogunosti (pretraga ponuda i potranje), tenderi, informacije o slovenakim inostranim preduzeima i druge informacije.3.3 Rezultati empirijske analize3.3.1 Nalazi istraivanja najeih izvora informacija za poslovno odluivanje poslovnih analitiara izabranih Slovenakih preduzeaIstraivanje je pokazalo, da su razlike izmeu izvora informacija za donoenje poslovnih odluka poslovnih analitiara u zavisnosti od preduzea, prema grani poslovanja i meunarodne usmerenosti. Meutim, postoje zajedniki izvori informacija koji se javljaju kod poslovnih analitiara uglavnom za donoenje poslovnih odluka.3.3.1.1 Izvori informacijaKoji su najei izvori informacija za donoenje poslovnih odluka i na koji nain pridobijate izvore informacija za poslovno odluivanje? Koji su zvanini, nezvanini, formalni, neformalni izvori informacija za najvanije poslovne odluke.Izvori informacija za velika preduzea: Za poslovne analitiare u velikim industrijskim preduzeima najvaniji izvori informacija predstavljaju informacije o tritu, kako od svog prodajnog osoblja, tako i kupci kao i njihove konkurencije. Za usluna preduzea, neformalni izvori informacija predstavljaju drugi najvaniji izvor informacija. Pridobijanju preko linih kontakta zaposlenih i poslovnih partnera, koji poznaju trite. Sve informacije potrebno je dobro sagledati, i selektovati i zatim preduzeti odreene odluke. Poslovni analitiari su ve dovoljno iskusni da prepoznaju dovoljan kvalitet neformalnih informacija. Ako ve postoji viegodinja saradnja nema problema u pribavljanju neformalnih informacija, meutim ako je potrebno uspostaviti saradnju, proces je tei. Uglavnom se upotrebljavaju nezvanini izvori informacija kako bi se prilagodili promenama i konkurenciji. Kao drugi najvaniji izvor informacija u velikom preduzeu za proizvodnju i za usluna preduzea je unutranji informacijski sistem sa svim izvorima informacija koji pokriva. Na primer prodaja proizvoda, dnevna realizacija, proizvodnja, potranja, itd. Zbog velikog broja zaposlenih koji unose podatke u informacioni sistem, postoji rizik od pogrenog unosa podataka i nekvalitetnih izvora informacija.

Trei izvor informacija za usluno preduzee su vlasnike informacije, jer one donose znaajan spektar informacija o odreenim oblastima i oni takoe imaju informacije za napredak. Vlasnici informacija potrebno je da uzmu u obzir njihovu subjektivnost. etvrti izvor informacija za usluno i trei za proizvodno preduzee, informacije iz okruenja, posebno kretanja u odreenoj industirji i okruenju, bencmarking, informacije o slovenakim preduzeima (na primer olakanja za preduzea, subvencije, poreske, investicije, DDV, informacije iz I-Bon, D&B, GV-IN, Creditcheck.si, ForexExchange, Bloomberg, D&B itd.). Kriterijumi za donoenje odluka na osnovu analize, ta e pojedinane odluke doneti i koji efekti e biti realizovani (na primer, da li su odluke snizile trokove proizvodnje, poveale prodaju, zauzele vanu ulogu u struci, dobili kljunog kupca. Iznad svega, opte informacije na Internetu (cena radne snage, plate, propisi Slubeni glasnik, dravne informacije, lokalnih sajtova, itd). U velikom sistemu mogu da odrede standardni set informacija, mnoga od njih pruaju druga odeljenja.Izvori informacija za srednja preduzea. Za poslovne analitiare u srednjim proizvodnim i uslunim preduzeima najvaniji unutranji izvori informacija koje su steene za poslovne odluke (planirana proizvodnja, prodaja, investicije, finansijski plan u preduzeu itd.). Istovremeno vaan za njih spoljni izvori informacija, posebno razne strune publikacije (razvoj industrije, inovacije, informacije o ivotnoj sredini, pravila i propisi u Slubenom glasniku, trgovinske informacije, Mlinopek-mlinarstvo i pekarstvo, Mainistvo, Aparati za zavarivanje, itd.), prodaja-granskih poreenja i istraivanja na Internetu (Nielsen, FoodNavigator.com, Foodproductiondaily.com, studije za njihovo podruije ili grane, koji su dobavljai (European baker, Italian food technology, Kennedys confection itd.), bonitet (konkurencija, dobavljai, kupci), GZS (primeijava po panogah), sastanci (IBA, Modern Bakery Rusija) i ostale informacije (platna sposobnost, cena robe itd.). Informacije dobijene preko poznanika i saradnji sa zavisnim preduzeima.Vei broj ljudi upotrebljavaju poslovne Internet strane. Poslovni analitiar u preduzeu za proizvodnju istie da zbog specifinosti industrije u Sloveniji nemaju direktnog konkurenta, pa svako poreenje je napravljeno veoma teko i potrebno ga tretirati sa velikim oprezom. Na meunarodnom nivou postoje mnogi izvori informacija, koji delimino se bave aspektima njihovog trita ili industrije, to zauzvrat predstavlja prepreku za sklapanje neophodnih informacija za odluivanje i obradu, odnosno analizu. Proizvodno preduzee koristi kako formalne tako i neformalne izvore informacija. Neformalne informacije dobijene preko poznanika, uestvujui na aukcijama, posredovanju, kupci, itd. Za razliku od analitiara proizvodnih preduzea, analitiari uslunih preduzea u veini sluajeva koriste fomalne izvore informacija.Izvori informacija malih preduzea Kao to poslovni analitiari u srednjem proizvodnom preduzeu tako pomonik direktora u malom preduzeu kombinuje (formalne i neformalne, zvanine i nezvanine) izvore informacija za poslovno odluivanje. U cilju stvaranja konkurentske prednosti vani su nezvanini izvori informacija, za pregovore formalni i zvanini izvori informacija. Poslovni analitiar u proizvodnom preduzeu istie, da veliku panju posveuju informaciji u pravom obliku i u pravom trenutku. Koristi specijalizovane Internet sajtove, kontaktiraju strunjake iz industrije, informacije primljene od strane matinog preduzea, upotreba baze podataka, kao na primer Kompass. Spoljne informacije u kombinaciji sa internim informacijama (tvrde i meke).Takoe analitiari, uslunih preduzea upotrebljavaju razliite izvore informacija iz medija (TV, radio), asopisi iz razliitih publikacija (Finance, Slubeni glasnik, Iks itd.), informacije sa terena (prodavci), informacije dobijene od strane matinog preduzea, internih izvora (bonusi, konkurenti, potencijalni kupci) unutranje informacije (postignuta realizacija preduzea prema planu, sprovedene promotivne aktivnosti, posebne aktivnosti, itd) Meutim, usluna preduzea u veoj meri upotrebljavaju nezvanine izvore informacija.Izvori informaicija za veoma mala preduzea. Kada su intervijuisana veoma mala preduzea, nemaju poslovne analitiare, pa je napravljen detaljan intervju sa direktorom i analitiarem u kontroli koji obavlja veinu funkcija u preduzeu. Veoma mala preduzea su specijalizovana u uem podruju izvora informacija iskljuivo samo za usko prilagoene aktivnosti. Preduzea, proizvodno-prodajna, zbog male veliine u stalnom su kontaktu sa kupcima, dobavljaima, i sama u svom radu sprovode istraivanja trita kao to su trine informacije, zahtevi potroaa, informacije o drugim proizvoaima. U stalnom kontaktu sa svim akterima i uz pomo statistikih podataka (istorijskih, prognoze) dnevne odluke. Dok direktor proizvodnog preduzea upotrebljava formalne i neformalne izvore informacija, analitiar u uslunom preduzeu zbor prirode posla koristi samo formalne i zvanine izvore informacija koje su opet u kontekstu aktivnosti koje se sprovode. Javno dostupne baze podataka razliitih institucija, internetnih i tampanih (Ajpes, BS, SURS, GZS, Eurostat,Raunovodja.com, Slubeni glasnik, IKS, GG, Verlag Dashofer itd.).3.3.1.2 Primarni, sekundarni podaciDa li za poslovne odluke koristite vie primarnih ili sekundarnih podataka? Da li prikupljate primarne/sekundarne podatke ili imate spoljne, upotrebljavate gotove analize podataka raznih institucija?Koje?Primarni, sekundarni podaci za velika preduzea. Velika usluna i proizvodna preduzea redovno prikupljaju sekundarne podatke o ukupnim ekonomskim i ciklinim kretanjima. Usluna i proizvodna preduzea veinom sama pripremaju analize trita, kupaca i konkurencije. Proizvodna preduzea upotrebljavaju bonitete izvetaja i informacije o datom tritu dobijenih od zaposlenih. Pojedini prikupljeni primarni podaci, uestvuju u anketama i konferencijama. Poslovni sektor intervijuie preduzea, posebna analiza u zavisnosti od njihovih sektora. Usluna preduzea nalau nekoliko analiza, sa njima uestvuju takoe preduzea.Primarni, sekundarni podaci srednjih preduzea. Poslovni analitiari u srednjim proizvodnim preduzeima najvie upotrebljavaju primarne podatke, ali ne zanemaruju sekundarne podatke. Industrijska preduzea koriste izvetaje spoljnih institucija, usluna preduzea nemaju potrebu za analizu od spoljnih institucija. Poslovni analitiari u uslunim preduzeima upotrebljavaju sekundarne podatke, upotrebljavaju takoe i primarne podatke, kao to je prodaja i konkurencija, pridobijeni od promotera, koji su stalno aktivni i odmah detektuju trend prodaje. Miljenja su da ovi podaci se prikupljaju samo od preduzea i konstantno prate. Istraivanje trita kreira osnovu, testiranje je mogue samo na tritu. Jedino kada odu na trite mogu se ustanoviti injenice, na primer za nov artikl, ali ne mogu sa sigurnou predvideti da e to i prodati.Primarni, sekundarni podaci za mala preduzea. Poslovnom analitiaru maloga industrijskog preduzea kljuni su primarni podaci koje dobijaju sa trita kada razgovaraju sa postojeim i potencijalnim kupcima. Poslovni analitiari u uslunim preduzeima prate same podatke, kao to je popis maloprodajnih cena na tritu, novi artikli konkurencije, trini artikli konkurencije, trina aktivnost konkurencije i sekundarni podaci, na primer ko to je AC Nielsen za trini udeo, Action Focus za praenje akcijskih aktivnosti i boniteta za proveru preduzea.Primarni, sekundarni podaci veoma malih preduzea. Prilikom intervjuisana veoma mala preduzea upotrebljavaju primarne i sekundarne podatke u velikoj meri zavisi od delatnosti. Direktor u proizvodnim veoma malim preduzeima prilikom poslovnih odluka upotrebljavaju preteno primarne podatke, dok manji deo sekundarnih podataka. Povremeno, zbog specifinosti trita, samostalnog istraivanja trita, kao na terenu (kupci, veliki sistemi, hoteli itd) Konslating usluge veoma malih preduzea zbog specifinosti delatnosti ne zahtevaju primarne podatke.3.3.1.3 Problemi, selekcija i distribucija izvora informacijaSa kojim problemima se suoavate sa izvorima informacije (prikupljanju, upotrebi)? Kako i na osnovu kojih kriterijumima vrite selekciju izvora informacija za poslovno odluivanje, kako otkrivate prave izvore informacija? Na koji nain vri te distribuciju izvora informacija, od ega zavisi?Problemi, selekcija, distribucija velikih preduzea. Problemi sa kojima se suoavaju velika preduzea, dostupnost spoljnih podataka, zbog nedostatka primerenih podatka koji se teko dobijaju. Selekcija informacija zavisi od potrebe za poslovne odluke. Potrebno je razmotiriti, da je od kljunog znaaja na poetku prikupljanja podataka, utvrditi tane predpostavke. Za velike sisteme je veoma vano, obezbediti distribuciju informacija unutar kompanije. Najvie se upotrebljava elektronska pota, kako bi se primale i slale informacije.

Kada se otkrije neto neobino, prvo se proveri i zatim urgira, upotrebom elektronske pote. Za sveukupnost obavetenosti potrebno je odravati redovne sastanke. Gde se izraavaju kljune strateke informacije i odluke prikupljenih dokumenata koji se distribuiraju kroz strukturu. Takoe neformalna razmena informacija, kao to su pauze za kafu, poslovna analitika nije zanemarljiva.Problemi, selekcija, distribucija u srednjim preduzeima. Problemi u srednjim proizvodnim preduzeima nastaju zbog speifinosti grane industrije i podaci nisu za poreenje. Selekcija izvora informacija uglavnom zavisi od komunikacije i pouzdanosti. Distribucija informacija u srednjim preduzeima odvija se preko elektronske pote. Bolja procena informacija je na osnovu line komunikacije.Problemi, selekcija, distribucija pri malim preduzeima. Miljenje, analitiara malih preduzea da je glavni problem prikupljanje kvalitetnih informacija kao i previe beskorisnih informacija. Selekcija izvora informacija i njihovo otkrivanje je iskljuivo na osnovu njihovog iskustva i znanja, posebno u poznavanju ciljne industrije, razumevanja trinih pozicija i ciljeva preduzea. Distribucija izvora informacija zavise od trine strategije na odreenom tritu i grupe proizovoda ( nova ili stara trita, novi ili stari proizvodi). Sa novim tritima i novim proizvodima potrebno je vee ukljuivanje rukovodstva preduzea i poslovnih analitiara. Informacije o sadraju prenosa odgovora za odreeno podruje kompletnog preduzea, to se tie optih informacija.Problemi, selekcija, distribucija u veoma malim preduzeima. Kvalitetni izvori informacija visokog kvaliteta intervijuisana veoma mala preduzea nemaju problem, jer obino poznaju usko specijalizovane izvore informacija, koje ih zanimaju i koje su potrebne za rad. Set informacija nije tako irok kao u velikim preduzeima. Asortiman kvalitetnih informacija predstavlja pomo prilikom upotrebe. S obzirom da za veoma mala preduzea, distribucija nije problematina. Distribucija se odvija u skladu sa elektronskom potom.3.3.1.4 Koliina izvora informacijaU kojoj meri se slaete sa tvrdnjom da poslovni analitiar danas ima previe izvora informacija ili da ne dobija sve tane informacije za poslovno odluivanje-obrazloenje. Da li u vremenima krize opaate potrebu upotrebe drugih (vie razliitih) izvora informacija. Koliina izvora informacija velikih preduzea. Poslovni analitiari velikih preduzea danas imaju ogromnu koliinu informacija. Za industrijska velika preduzea u vremenima krize potrebno je mnogo vie podataka pripremiti o kupcima i njihovim potraivanjima. U ovom podruju potrebno je zaotriti politiku i uvesti stroe kontrole. Na osnovu svih izvora informacija lako je identifikovati budue trendove, mogunosti, opasnosti na promene takoe potrebno je delovati blagovremeno.

Ekonomska kriza je donela promene, na izvore informacija se gleda detaljnije i sa vie provera. Koliina informacija je porasla.Koliina izvora informacija u srednjim preduzeima. Poslovni analitiar proizvodnog srednjeg preduzea se slae da postoji suvie irok izvor informacija. Budui trendovi su veoma teki za identifikovanje, ali se mogu predvideti. Najvei problem je otkrivanje, kada je ve dolo do neke predviene situacije potrebno je preduzeti odgovarajue mere. Usluna preduzea naglaavaju da postoje suvine informacije ali se fokusiraju na odabranim izvorima. Baza predstavlja pristup raunarskoj podrci, koja obezbezuje zahtevane podatke. Usluna preduzea kau da su istraivanja trita najvrednija, ako samostalno radite. Usluno trgovako preduzee tokom finansijske i ekonomske krize vide potrebu za drugim izvorima informacija i ne poveava koliinu informacija, jer se prodaja u vreme recesije nije znaajno smanjila.Koliina izvora informacija malih preduzea. Mala industrijska preduzea u toku krize zapravo su u potrazi za novim izvorima, vie se oslanjaju na primarne podatke one bre prikazuju pravo stanje, iako se zahteva dalja analiza. Takoe za usluna preduzea u dananje vreme predstavlja problem ogromna koliina informacija, koje su esto neupotrebljiva za poslovno odluivanje. Na osnovu raspoloivih informacija pokuava da idenifikuje trendove ili opasnosti, ali za njih je u svakodnevnoj praksi teak i izazovan zadatak.Koliina izvora informacija u veoma malim preduzeima. Veoma mala industrijska preduzea ima na raspolaganju puno informacija, ali uglavnom je neophodno pratiti kupca i prilagoavati se. Usluna veoma mala preduzea smatraju da izvori informacija nisu preobimni, ali postoje dovoljno. Veruju da mogu identifikovati trendove i reagovati na promene. Tokom vremenske krize gde nije detektovana promena i takoe nisu promenjeni izvori informacija. Zbog male sigurno moemo raspravljati, to su preduzea koja jasno identifikuju budue trendove u delatnostima u kojoj posluju. Proizvodna preduzea u vreme krize, uglavnom upotrebljavajui informacije omoguavaju brzo delovanje raspolaganjem informativnih informacija i akcijskih informacija.3.3.1.5 Informaciona tehnologijaDa li su vam od pomoi IT programi prilikom prikupljanju i analiziranju izvora informacija prilikom poslovnih odluka, koje?Informacijska tehnologija za velika preduzea. Velika preduzea imaju zbog veliine sistema delovanja i upravljanja raunarsko-informacijski sistem, koji pomae prilikom prikupljanja, analize izvora podataka za poslovne odluke. Intervjuisana preduzea upotrebljavaju informacioni sistem Navision i SAP. U velikim sistemima svaki zaposleni, koji unosi podatke u sistem, potrebno je da odrauje pravilno. Tako poslovni analitiar u sistemu raspolae sa potrebnim podacima za analizu i vremenski brzo dolazi do informacija.

U isto vreme postoji potreba za prenos informacija, jer na taj nain zaposleni dnevno razpolau sve vie informacijama.Informacijska tehnologija srednjih preduzea. Tako srednja industrijska i usluna preduzea imaju raunarsko-informacioni sistem za unutranje informacije. Uz odgovarajue obrade podataka (dnevno, nedeljno, meseno, kvartalno i dr,) za kvalitetan nain prikupljanja poslovnih informacija u razumnom roku, to je dobra osnova za donoenje odluka. Imajui u vidu znaaj odluivanja srednjeg trgovakog preduzea sve vee poslovne odluke zakljuuju zajedno, miljenje je da uobiajna strategija u pravu, a ne samo odluka direktora. Manadment izvora informacija je veoma vaan, tako da su prave informacije u pravom trenutku zlata vredne.Informacijska tehnologija malih preduzea. Za razliku od velikih preduzea, mala usluna i industrijska preduzea, veliki informacijski sistem ne dolazi mnogo u igri. Meutim, analiza poslovnih odluka omoguava korienje klasinih raunarskih programa u okruenju Microsoft Windows posebno Excel, Word, PowerPoint itd.Informacijska tehnologija veoma malih preduzea. Dakle, kao mala preduzea takoe i veoma mala proizvodna preduzea nema potrebe za velike informacione sisteme. Poslovne odluke su stalno na tritu, stalno u kontaktu sa kupcima, tako da za njih takve informacije dovoljni su programi sa Microsoft Windows okruenju - Excel, Word. Naravno zavisi, ime se preduzee bavi. Usluno savetodavno preduzee upotrebljava program Vasco, gde se prikupljaju potrebne unutranje informacije.3.3.1.6 Izvori informacija u zavisnosti od vrste odlukeKako je vae iskustvo sa razliitim izvorima informacija za rutinske, intuitivne, analitike , dugorone, srednjorone, kratkorone poslovne odluke?Izvori informacija u zavisnosti od vrste odluka za velika preduzea. Poslovni analitiar u velikom preduzeu sa rutinskim odlukama se suoavaju svakodnevno (kratkorono) i moraju biti strogo definisane, nema dileme. Ovi izvori informacija su pripremeljeni unapred. Oni su istakli da informacioni sistem osnova za odluke, bez obzira na vrstu odluke. Za vane odluke, vana je priprema, analiza i naravno intuicija. Ne postoji pravo odluivanje bez instinkta. Svako ko je u stanju, pre ili kasnije propusti vanu priliku i napravi neke greke manje. Za kompleksne odluke istraenih izvora informacija, potrebno je prikupiti miljenja drugih. Reeno je da dugorone odluke potrebne radi prouavanja realnog stanja i bolji pregled ciklinih trendova. Potrebno je ukljuiti vie ljudi i vie izvora informacija, ali je potrebno poboljati subjektivna miljenja. Za sve srednjorone odluke se upotrebljavaju slini izvori kao dugorone, samo sa manje naglasakom. Kratkorone odluke zahtevaju manju analizu i bolju instiktivnu prirodu.

Izvori informacija u zavisnosti od vrste odluka srednjih preduzea. Za poslovne analitiare srednjih preduzea, u zavisnosti od vrste odluka izvora informacija razlikujemo. Prilikom rutinskih odluka imamo jasno definisano, koje je informacije potrebno poznavati i pratiti na osnovu njihovih odluka. Naglaeno, da imamo impulsivne odluke, koji su kratkorone prirode i koje moraju biti u zavisnosti od konkurencije za brzo odluivanje, da ne zaostaju. Analitike i dugorone poslovne odluke ukljujuju i odreene rutinske informacije, trendove kao i informacije koji su neophodne za prikupljanje zbog specifinosti sadraja do postizanja individulanih ciljeva.Izvori informacija u zavisnosti od vrste odluke za mala preduzea. Za razliku od velikih i srednjih preduzea izvori informacija za mala preduzea zavise od vrste odluka, uglavnom su u potrazi za primarnim informacijama, koje imaju prednost pred konkurencijom. U skladu sa dobijenim informacijama potrebno ih segmentirati za dalju upotrebu. Pojedini izvori pomau pri kratkoronom odlukama, drugi pri dugoronim. Reeno je da inituitivne odluke se posmatraju kao sposobnost menadzera i njihovoj integraciji sa okruenjem i poznanstvima. U sluaju intuitivnih odluka esto se koriste razliite informacije sa terena i unutranjih informacija u preduzeu. One su u velikoj meri odluujee pri ostalim poslovnim odlukama. Ostala usluna preduzea imaju dugorone poslovne odluke, uglavnom od matinog preduzea, informacije dobijenog iz ovog izvora.Izvori informacija u zavisnosti od vrste odluka u veoma malim preduzeima. U sluaju veoma malih proizvodnih preduzea odluke u veoj meri su kratkorone na osnovu trita. U pozadini veoma malih preduzea je dugoroni poslovni plan. U slubi uslunih preduzea izvori informacija se razlikuju u zavisnosti od vrste odluke. Oni su izrazili da u kratkoronim odlukama je pripremljeno, pri inutiativnih najvanija je logika i znanje, pri analitikim odlukama je neophodno produbiti i dokazati. Uglavnom se samo bave kratkoronom odlukama. 3.3.1.7 Pozicioniranje izvora informacijaPoreenje pozicioniranja izvora informacija za poslovno odluivanje izmeu poslovnih analitiara izabranih slovenakih preduzea su na osnovu tri kategorije: upotreba izvora informacija, prikazana po veliini kruga kvalitetne informacije na osi y dostupnost izvora informacija na osi x.Najei izvori informacija za poslovno odluivanje u izabranim slovenakim preduzeima je uspenost, posmatra se njen poloaj (vea dostupnost informacija, vei kvalitet informacija) i vea povrina kruga (vea povrina znai vea upotreba izvora informacija).

Prema istraivanju izmeu poslovnih analitiara, najee upotrebljavane informacije, prikupljene putem linih kontakata sa poslovnim partnerima, kupcima i menaderima, lanovima upravnog odbora i ljudima u preduzeu koji u isto vreme razmatraju da meu najkvalitetnijim informacijama, dostupnost je najtea. Nacionalni asopisi, kao i opte poslovne revije, poslovne i industijske publikacije za sva tri indikatora svi izvori informacija zauzimaju poziciju centra.Istraivanje je pronaeno, da poslovni analitiari u izabranim slovenakim preduzeima najee upotrebljavaju izvore informacija, prikupljaju preko linih kontakata sa poslovnim partnerima, klijentima, menaderima, lanovima upravnog odbora i ljudi u preduzeu, konkurenata i poslovnih sajtova na Internetu (interni izvor), kao to je prikazano na slici 19.Slika 19: Pozicioniranje izvora informacija poslovnih analitiara za poslovno odluivanje *

Kupci; 11Lini kontakti sa poslovnim partnerima; 12Manadzer, lanovi upravnog odbora i lica u preduzeu; 10Konferencija, sajmovi, izlobe: 8 Vladine kancelarije, banke, druge finansijske institucije; 7Nacionalni asopisi; 8Poslovni sajtovi na Internetu (unutranji izvori);9

Konkurenti; 9Unutranja obavetenja, izvetaji, studije; 7Opti poslovni asopisi, poslovno-industijske publikacije; 8Radio / Televizija; 5Industrijska, trgovaka

udruenja; 7Biblioteka, arhiva; 6 Direktna e-posta; 7Regionalm casopisi; 5Dostupnost rang od 1-najmanj do 15-najboljKvalitet rang od 1-najmanj do 15-najbolj

Legenda: * u izabranim intervjuisanim slovenakim preduzeima

Meu najkvalitetnijim izvorima informacija ubrajamo line kontakte sa poslovnim partnerima, slede kupci potom maenaderi, lanovi upravnog odbora i zaposleni u preduzeu. Zatim slede konferencije, sajmovi i istraivanja, poslovni sajtovi na Internetu, nacionalni asopisi, vladine kancelarije, banke, druge finansijske institucije, koje poslovni analitiari smatraju kvalitetnim. Meu najpristupanijim izvorima informacija se ubrajaju nacionalni asopisi, radio i televizija, poslovni sajtovi na Internetu, slede lini kontakti sa poslovnim partnerima, putem elektronske pote, regionalnih asopisa, biblioteka i arhiva, koje se podjednako vrednuju, to se moe videti na slici 19.Prema poslovnim analitiarima pri poslovnim odlukama najee koriene vrste informacija, prosena procena trinih i trgovakih informacija (kupci, prodaja , potrebe, mogunosti itd.) slede unutranje informacije (finansijske, strateke, prodajne, kadrovske itd.), konkurentske informacije (status konkurenata), informacije o slovenakim preduzeima, razni dogaaji (sajmovi, konferencije, konsultacije, seminari, obuke itd.), ekonomske statistike, trendovi i prognoze, kao na slici 20.

Slika 20: Upotreba vrsta informacija pri poslovnim odlukama poslovnih analitiara*

Trine i trgovake informacije (kupci, prodaja, potrebe,mogunosti)Unutranje- finansijske, strategijske, prodaja, kadroviKonkurentske informacije (status konkurenata itd.)Informacije o slovenakim i inostranim preduzeimaDogaaji sajmovi,konferencije,konsultacije,seminari,obuka

Ponuda i potranja poslovnih mogunosti (ponuda i potranja)

Ekonomske statisktike, ekonomski trendovi i prognoze

Raunovodstvo i knjigovodstvo-savetovanje

Pravne informacije (zakon o radu i platna politika, privredno pravo, reavanje sporovoa, intelektualna, imovina, porezi)Meunarodno poslovanaje, podaci inostranih dravaIndustijske informacije i savetiMaterijali i publikacijeJavni dokumenti (licence, sertifikati o izvozu robe itd.)Regionalne informacije i savetovanjaTenderiZatita ivotne sredineRang od 1-najmanj do 16-najboljLegenda: * u izabranim intervjuisanim slovenakima preduzeima4 DISKUSIJASeminarski rad je usmeren na pronalaenju reenja za bolje izvore informacija. Mali uzorak slovenakih preduzea su izabrane u skladu sa veliinom, industrijom i meunardnom usmerenou. Uzroci, beneficije, posledice upotrebe razliitih izvora informacija je generalno teko preporuiti individualnom preduzeu. Preduzea za poslovno odluivanje ukljuuju razliite tipove korisnikih informacija, za donoenje odluka zahtevaju razliite izvore informacija u pogledu sadraja i detalja. Izvori informacija su razdvojene na pojedinane teme u zavisnosti od strukture preduzea. Ova svojstva omoguavaju upotrebu izvora informacija. U zavisnosti od rezultata istraivanja mogue je dati neke savete za poslovne odluke poslovnih analitiara. Neke razlike su pronaene i na intervjue, posebno kada osoba otvara intervju. Na alost preduzea, kvalitetne izvore informacija smatraju poslovnom tajnom, i ne ele da otkriju. U principu, smatra se da samo dobro informisan poslovni analitiar poseduje bolje odluke od slabo informisanog. Preduzetnici se oslanjaju na razliite izvore informacija. Izvori variraju u zavisnosti od vrste problema, koji dobijeni podsticajem, ograniavanje pri poslovnom odluivanju (Moyi, 2000). U svakom sluaju, upotreba izvora informacija obezbeuje poslovnu vrednost.Diffenbach (1983) istie, da ono to donosioci odluka ele i koja im je potreba, a ne obavezno. Drucker (1995) pridruuje da se veina poslovnih analitiara naue kako da upotrebljavaju podatke i preuzmu odgovornost za informacije. Naglaava, da se samo malo donosioca odluka mogu pitati Koje informacije su potrebne kako bi se odradio posao? Kada su potrebne? U kom obliku ? Kako ih dobiti? ta mogu pitati: Koje nove zadatke napustiti? Koje nove zadatke mogu uraditi drugaije? Skoro niko ne pita: Koje informacije nedostaju? Kome? Kada? U kom obliku?Pregled upotrebe izvora informacija je pokazala, da poslovni analitaari u proseku najee upotrebljavaju neformalne i nezvanine izvore informacija, osim ako preduzea po specifinosti industrije nije primorana da koristi formalne i zvanine izvore informacija. U cilju kreiranja konkurentske prednosti veu teinu imaju nezvanini izvori. Ako postoji elja da poslovni analitaari obezbede uspeno poslovanje, potrebno je imati dostupne informacije o poslovanju preduzea, trita, mogunosti, i na kraju, ali ne najmanje poslednje od svojih konkurenata i kupaca, zato se preporuuje, da preduzea nastave da se angauju na takvim izvorima informacija. Za industrijska i usluna velika preduzea predstavljaju neformalna i nezvanine izvore neocenjive izvore informacija, informacije od kupaca, konkurenata, zaposlenih, linih kontakata, sastanaka, odnosno mekih informacija, koji su u poslovnom okruenju dovoljno dokazana i da su neprocenjiv izvor za poslovne odluke. Nezvanini izvori informacija dostavljaju obavetenja i njihov znaaj se odnosi na prevazilaenju konkurencije. Da li se takoe upotrebljavaju zvanini izvori informacija. Takoe bih napomenuo da u vreme krize, kreditni izvetaji i izvetaji razliitih drava verovatno najee upotrebljavani izvori informacija. Za velika preduzea, a za poslovne analitiare u ovim preduzeima preporuujemo da se obezbedi nesmetani pristup najrelevantnijim informacijama i da obezbede uslove da informacija dobije pravu upotrebu.

Srednja preduzea koriste obe vrste informacija, spoljne i unutranje. Spoljni formalni izvori informacija, tako se podaci granaju po upotrebi (GZS), konkurencija ( bonitet) neformalna ali su uglavnom od kupaca, posrednika, viednevnih konferencija, seminara. Tako za velika i srednja preduzea velike rairenosti preduzea podstiu, da prave osobe raspolau izvorima informacija koje su prikupljene na jednom mestu i biti na raspolaganju rairenostima izvorima informacija U malim preduzeima, gde je nekoliko zaposlenih, nema pravih poslovnih analitiara, i takvi zadaci se sprovode od strane samog direktora ili od strane razliitih analitiara. Gde se javlja potreba za odreene specifine informacije, analize, zbog nedostatka znanja i specifinosti prodruja takoe koristi spoljne ponude izvora informacija. Takoe za mala preduzea (proizvodnja i usluge) je poeljno da imaju najiriji mogui spektar izvora informacija. Za odreivanje osnovnih smernica i za pregovore veoma vani zvanini izvori. Dati nalazi su pokazali da je to najee upotrebljavan izvor izabranih slovenakih preduzea.Riaga (1994. str. 1) naglaava, da dobra informacija dolazi od izvora, u kojima korisnici imaju poverenje, to pokree pitanje poverenja korisnika izvorima poslovnih informacija. Mala preduzea nemaju puno zaposlenih i tako iroko znanje, pa su okrenuti institucijama koje nude zatevane informacije. Kako su dobijene informacije, je tajna svakog biznismena u manjim firmama i u velikoj meri zavisi od njihove vetine komunikacije, oseaja, strune osposobljenosti, koji posebno dolazi do izraaja u manjim kompanijama.Problemi u prikupljanju informacija e uvek biti prisutni, kvalitet prikupljenih izvora, ali u velikoj meri zavisi od linosti, karaktera oveka, koji e proslediti informacije. Istraivanje je pokazalo da neka preduzea, posebno mala uvede iri spektar izvora informacija, jer nisu svesni da im je potrebna dostupnost i drugih izvora informacija. Bilo bi neophodno da se uvedu dodatne obuke, seminari za poslovne odluke, kao i razliita struna literatura, i na taj nain doi do dodatna znanja. Za velika i srednja preduzea predlog je ojaati komunikaciju izmeu zaposlenih sa razliitim znanjima i izvorima informacijama. Pruaoci izvora informacija u cilju poveanja upotrebe izvora informacija pripremaju prezentacije, radionice, omoguuju besplatan eksperiment pristupa, predstavljen na fakultetu.Pri svakoj poslovnoj odluci naravno postoji rizik. Pre donoenja odluke potrebno je izvriti analizu poslovne odluke, ukoliko je to mogue. Takoe je vana unutranja komunikacija i razmena miljenja. Na kraju, neophodna je odlunost i prihvatiti rizik, koji je naravno uslovljen karakteru oveka. Danas donosiocima odluka u preduzeu potrebno je sve vie znanja o poslovnom okruenju u kome se nalaze. Poslovni analitiari u velikim preduzeima zbog svoje veliine i organizacije postoji puno izvora informacija od kojih se moe dobiti. Stoga izvori informacija za poslovno odluivanje zavise od uticaja renomea, saradnje, predhodne saradnje, imida preduzea, koji deluje u ime preduzea, predhodne reference. Takoe u srednjim preduzeima moe se izraziti lini karakter poslovnog analitiara u poslovnom odluivanju, naime ista informacija bie za razliite odluke.

Svako ko je sklon riziku, e rizikovati. U svakom sluaju to je nain za prikupljanje informacija, distribucija i upotreba zavisna od strunosti osobina linosti donosioca odluka.Na osnovu detaljnog intervjua moe se rezimirati, da pri stratekom odluivanju svakako se podie analitiki pristup na prvom mestu, ovde emo iskoristiti informacije iz javnih izvora. U dananjem visoko konkurentnom poslovnom okruenju, cena pogrenih odluka je sve vea, ogranizacije treba da tee smanjenu rizika pri poslovnim odlukama, potrebno je da odluke budu zasnovane na injenicima ili informacijama (Turk, Jakli & Popovi, 2006, str. 1). Ciljevi poslovnih analitiara imaju visok procenat odluka koje su zasnovane na injenicama, a ne na intuiciji, koji sam po sebi nije loe. Istraivanje pokazuje da poslovni analitiari zahtevaju blagovremenost informacije kao i tanost.Rezultati su potvrdili predpostavku da je vano za organizaciju da se obezbedi distribucija informacije unutar preduzea. U velikim preduzeima, zbog velikog broja distribucije informacija je jo vanije da kljune odluke preduzea ne tete zaposlenima, posebno strukturi. Takoe distribuciju informacija kroz strukturu potrebno je razmotriti. U sutini, distribucija informacija u preduzeu u velikoj meri zavisi od kulture preduzea, informacionog sistema i organizacije. Predpostavljam da je u vreme privrednog oporavka potrebno dodatno znati, mi neznamo ali bi dobro bilo znati. Stoga ostaje najvei problem akumulacija informacija pre distribucije. Prema rezultatima zakljuujem, da vrsta i kvalitet upotrebljenih sredstava za pristup informacija direktan uticaj na kvalitet informacija. Pristup preduzea izvorima informacijama je kljuno pitanje brzine, udaljenosti od lokacije, i trokova nastalih u primeni. Efikasan pristup je neophodan za uspeh irenja protoka poslovnih informacija. Meutim zbog specifinosti pojedinih podruja preporuka, da se informacije prenose preko specijalizovane zaposlene u preduzeu.Prema istraivanju napominjem da je kljuno da poslovni analitiari i rukovodstvo otkriju prave informacije i na osnovu toga zasnovati odluku. Percepcija pravih informacija i selekcija kljuna prednost uspenosti preduzea. Danas postoje izvori informacija koje predstavljaju problem poslovnom odluivanju, za koje postoji informacioni sistem radi reavanja u pogodnom obliku. Teko je filtriranje podataka za vie nivoe rukovodstva, jer se svakog dana suoavaju sa preoptereenim informacijama. Najvea vetina je da se izdvoje znaajne i korisne informacije za razliite odluke. Prema rezultatima anketiranih preduzea moe se zakljuiti da selekcija informacija zavisna od poslovne odluke i predmeta. Kljuno je da poslovni analitiar dostavi odgovarajue preporuke i predpostavke o izvorima informacijama po zainteresovanou. Prednost izvora informacija, selekcija i upotreba takoe zavisi od percepcije korisnika i odnos prema dostupnosti i kvaliteta izvora informacija.

Savremeni informacioni alati predstavljaju odgovarajuu osnovu za dizajniranje informacija za efektivne i uspene procese odluivanja razliitih tipova informacionih korisnika. Veliki sistemi za uspeno prikupljanje izvora informacija upotrebljavajui informacijske sisteme, kao to je: SAP, Navision, BAN, za srednje velike QLIK VIEW, Access, BI (Business Intelligence). Mala preduzea nemaju potrebu za velikim sistemima i stoga se upotrebljava: Excell, Word, Vasco, CRM, itd. U svakom sluaju, upravljanje izvorima informacija vano uglavnom zbog bolje distribucije informacija unutar i izvan preduzea. Napominjem da su preduzetnici svesni, da u vremenu recesije i tokom oporavka je vano ulagati u informacione sisteme, to bi odravanjem ili poveanjem konkurentne prednosti, ali zbog situacije nisu u mogunosti izvriti takvu investiciju.Osim toga pronaeno, da se pogorava ekonomska situacija, gde se mogu nai preduzea, tekoe sa kojima se suoavaju pronalaenjem pravih izvora informacija, odnosno za veinu preduzea, kao prioritet je reavanje odreenih segmenata, tako da se fokusiraju samo na odreena podruja i nije toliko vano na duge staze. Tekoe sa kojima se suoavaju preduzea u ovim vremenima, su ozbiljan i neophodan tretman svih izvora informacija koje bi bilo dugorono vano. Mnogi zaposleni zadravaju informacije, stoga preduzeima preporuka, da organizuju unutranje radionice i edukacije i na taj nain ojaati protok kljunih informacija, a korisnici steknu dodatna znanja. Tu su istraivanja i dugoroni meunarodni trend i oekivanja industrije. Kako e poslovni analitiari i donosioci odluka da reaguju i upotrebljavaju izvor informacija, ali to zavisi od samog preduzea i njihovih ukupnih poslovnih odluka.Prema istraivanjima, poslovni analitiari u poslovnim odlukama koriste primarne i sekundarne informacije prema potrebi, koliini, specifinosti. Veliki znaaj danas predstavljaju sastanci, poznanstva, lobiranje, tako neformalni meki izvori informacija. Najpre, pridobijaju neformalne informacije, kao opte, zatim formalne informacije. Upotreba izvora informacija zavisi od sredine u kojoj se nalazi. Miljenje da preduzee ostvaruje veu vrednost kroz kombinaciju svih izvora informacija. Poslovni savet u stvari previe rasut i nesiguran , potrebno je biti u stanju ujediniti izvore informacija. Razliiti problemi zahtevaju razliite izvore informacija. Istovremeno, ponuda izvora informacija fokusira na razliite korisnike i oni ine forme opcije informacija. U budunosti, oseaj brzine delovanja preduzea kljuno za postojanje konkurentnosti. Blagovremeno i odgovarajue akcije u velikoj meri zavise od brzine pridobijenog znanja u praksi (Kotter, 2008, str, 14-26). Potrebno je biti svestan da je na raspolaganju previe ili premalo informacija.

ZakljuakEfikasno korienje izvora informacija je izuzetno vano za upravljanje preduzeem i za podizanje poslovne vrednosti preduzea. Svako preduzee za uspeno poslovanje zaheva odluivanje, precizne informacije u pravo vreme na pravom mestu. Danas poslovni analitiar mora brzo pronai izvore informacije i da date informacije budu relevantne i veredostojne, jer samo dobri izvori informacija mogu da poboljaju poslovno odluivanje. Potreba za efikasnim informacijama u procesu donoenja odluke imaju tendenciju rasta.Na osnovu detaljnih intervjua moe se remizirati, veoma je vana veza poslovni analitiari prema kupcima , konkurentima, ostalim poslovnim partnerima i na taj nain dobijene informacije. Veliki akcenat je na ekonomskim izvorima informacija. Nakon rezultata istraivanja zakljuujem, da pretraivanje informacije zahteva puno vremena. Izbor izvora informacija takoe utie dostupnost i lakou upotrebe. U svakom sluaju stoji, to je napisao Georg (1991, str.101), da za potrebe poslovnog analitiara u budunosti dva poslovna informacijska sistema: jedan za tee, jedan za lake informacije. S obzirom, da moderno rukovodstvo nije mogue bez visokog razvijenog znanja, raunarske podrke informacionog sistema takoe je potrebna intiucijska sposobnost. Upotrebite kvalitetne informacije jer predstavljaju konkuretnu prednost, poslovni analitiari odravaju odgovarajue politike za nastup na tritu, kontrole rizika, smanjenu trokova, poveanju dodatne vrednosti i stvoriti nove mogunosti.Znanje, prilagodljivost i dinaminost poslovnog analitiara je preduslov za dobre poslovne odluke. Prikupljanje, ogranizacija, izbor, distribucija informacija i odluuvanje zasniva se na osnovu izvora informacija danas je jedan od najteih zadataka poslovnih analitiara. Izuzetno je vano da davaoci izvora informacija postaju svesni i ponuda izvora informacija prilagoeni specifinoj upotrebi, u zavisnosti od karakteristinih razlika.Tema seminarskog rada je pitanje, koje izvore informacija upotrebljavaju poslovni analitiari izabranih slovenakih preduzea za poslovne odluke. U seminarskom radu su predstavljene kljune karakteristike izvora informacije za poslovno odluivanje. Praktini deo obuhvata prouavanje dokumentacije, od kojih se dobijaju osnovne informacije o izvorima informacija. Nastavljena je analiza baze CRM GZS, koja obuhvata analizu najee traene informacije preduzea, lanova GZS. U datoj analizi pronaao sam, da je preovlaajue podruje specijalne informacije kao to su poslovne. Usledio je intervju sa direktorima GZS, koji su pronaeni, gde sam pronaao izvore informacija koje se razlikuju po granama. Glavni fokus, meutim je na detaljan intervju o upotrebi izvora informacija pri poslovnim odlukama poslovnih analitiara u izabranim slovenakim preduzeima. Tu sam pronaao, da meki ili teki izvori informacija kljuni za poslovno odluivanje poslovnih analitiara u zavisnosti od industrije, veliine, meunarodne usmerenosti. Postoje velike razlike izmeu poslovnih analitiara, iji su izvori i vrste informacije u veoj meri upotrebljavaju i koji je put bolji.Dobijeni rezultati su provera stanja izabranih slovenakih preduzea i moe replicirati na celokupnu dravu Slovenije, ali ne i sa sigurnou, zbog razliitosti poslovanja preduzea. Istraivanje i njeni zakljuci daju odgovore, vezano za posedovanje informacija o preduzeu. Veina potranje preduzea je osnova upotrebe izvora informacije za poboljanje poslovanja.Za dalji istraivaki rad daje se dva metodoloka i dva sadrinska predloga. Prvi metodoloki predlog predstavlja proirenja uzorka kompanije, drugi predlog daje pravac proirenja upitnika sa veim brojem pitanja. Sadrina predloga je zadravanje na detaljnije sadrine pojedinih pokazatelja, oblik, status, lokacija, vreme upotrebe izvora informacije. Drugi sadrajni predlog kroz poslovne odluke poslovnih analitiara je izmeriti efekte razliitih izvora informacija na uspenost poslovanja preduzea.Pitanje, da li svaki izvor informacija koje se odnose na istu oblast, je ista vrednost na prijemnoj strani. Informacije koje imaju vei znaaj na prijemnoj strani, takoe poveavaju vrednost izvora informacije. Trajno sauvani kvalitetni izvori informacija, u skladu sa potrebama poslovnih analitiara i poslovanja, kao celina prua pogodnu osnovu za pravilno upravljanje i donoenje odluka u odnosu na konkuretno poslovanje na tritu. Drugo su dugoroni uslovi za efikasniji rad i bolje poslovne rezultate.

24