IMPLEMENTACIJA BAZEL III KAPITALNIH STANDARDA I IZAZOVI ... · primena tih pravila predviđena za 1. januar 2019. godine. Iako Bazel standardi Iako Bazel standardi nemaju obavezujući

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84

Marijana Ljubić* UDK 336.711.6006.44:336.71

005.334:336.71 Pregledni naučni članak

IMPLEMENTACIJA BAZEL III KAPITALNIH STANDARDA I IZAZOVI SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

Implementacija standarda Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju predstavlja značajan korak ka unapređenju bankarstva. u radu autor nastoji da ukaže na značaj i neophodnost uvođenja novih Bazel III kapitalnih standarda, Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju kako u bankama u Srbiji tako i širom sveta. primena Bazel standarda, kao opšteg modela za upravljanje kapi-talom i rizicima u bankama, zasnovanog na kvantitativnom modelu i nizom kvalitativnih rešenja, koja će na bazi predloženog modela implementacije biti realizovana u bankarskom sektoru Srbije i čini samo deo koji je neophodan za unapređenje lepeze koja će pomoći bankarstvu da se što bolje razvija. Svet-ska ekonomska kriza samo je podstakla unapređenje Bazel standarde čijom se modifikacijom izrodio novi kapitalni sporazum Bazel III, koji ima za cilj da sma-nji uticaj iste. Banke koje uspešno implmentiraju Bazel smernica za unapređenje svog celokupnog poslovanja koje treba da ostvare značajnu poslovnu prednost pred onima kod kojih je način i domet implementacije smernica usmeren samo na puko zadovoljenje zahteva regulatora. Da li će Bazel standardi uspeti da ublaže uticaj svetske ekonomske krize? Da li su se Bazel II standardi unapredili i modifikovali u bolji i napredniji Bazel III? To su samo neka od pitanja na koje autor, u radu, daje odgovore.

Ključne reči: Bazel II, Bazel III, svetska ekonomska kriza, implementacija bazel kapitalnih standarda

1. Uvod

Bazel regulativa propisuje pokrivanje rizika kojima su finansijske institucije izložene prilikom neadekvatne strukture kapitala, a donosi je Bazelski komitet za bankarsku superviziju, u daljem tekstu (BCBS). BCBS se sastaje u Banci za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements), u daljem tekstu (BIS), u Bazelu u Švajcarskoj. otuda i potiče naziv regulative Basel. BIS je osno-vana 1930. i najstarija je međunarodna finansijska institucija.

* Dr Marijana Ljubić, docent, Fakultet za poslovne studije, Megatrend univerzit, Beograd, e-mail: [email protected]

Marijana Ljubić

Megatrend revija ~ Megatrend Review

68

BCBS osnovan je 1975. godine od strane guvernera G-10 zemalja. Danas se sastoji od predstavnika središnjih banaka i nacionalnih nadzornih organa banaka 20 zemalja. Konkretno, čine ga članovi nacionalnih supervizora Bel-gije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Luksemburga, Holandije, Španije, Švedske, Švajcarske, Velike Britanije, SAD, Australije, Brazila, Kine, Indije, Koreje, Meksika i Rusije. upravno telo BCBS je kasnije prošireno uklju-čenjem guvernera centralnih banaka i rukovodilaca supervizorskih institucija novih članica.1 Cilj BCBS je uskladiti bankarski nadzor na međunarodnoj sceni i stvarati preduslove za intenziviranje međunarodne konkurencije banaka.

osnovni cilj BCBS je poboljšavanje razumevanja ključnih supervizorskih izazova i unapređenje kvaliteta supervizije banaka širom sveta.2

BCBS nema nadnacionalni autoritet kontrole i njegovi zaključci nemaju pravnu snagu. on formuliše osnovne standarde supervizije i daje preporuke na osnovu najbolje prakse, u očekivanju da će ih supervizori širom sveta primeniti na način koji je pogodan za njihove nacionalne sisteme. Na taj način, BCBS obezbeđuje istovetne principe i zajedničke standarde supervizije u različitim zemljama.

Noviji propisi su imali presudan uticaj na razvoj organizacionog dela koji se bavi upravljanjem rizicima u bankama. Supervizorski okvir postavlja ograni-čenja i smernice koje pomažu upravljanje rizicima i stimulišu razvoj internih modela upravljanja rizicima unutar banaka. Međunarodna regulativa pod okril-jem BCBS je doprinela promociji preciznije definicije rizika, adekvatnije meto-dologije za njihovo merenje, koncepta ‚’rizičnog kapitala’’ (‚’risk-based capital’’) i stope adekvatnosti kapitala3. u isto vreme, propisi koji postavljaju minimum zahtevanog kapitala su snažan podsticaj za poboljšanje mera rizika i kontrole. Za banke trošak dodatnog rizika postaje trošak dodatnog kapitala.

Drugi Bazelski sporazum, u daljem tekstu Bazel II, nastao je sa ciljem da se isprave nedostatci Bazela I. osnovni nedostatak Bazela I jeste u činjenici da se isključivo odnosio na kreditni rizik. Najveće nezadovoljstvo, posebno kod velikih banaka, izazvala je činjenica što Bazel I bez obzira na vrstu i visinu kredita primenjuje isti standard – koeficijent adekvatnosti kapitala od mini-mum 8%. u Srbiji je koeficijent adekvatnosti kapitala veći i iznosi 12%. prva prezentacija Bazela II u Srbiji bila je 2006. godine, na Savetovanju udruženja banaka Srbije, a potom i kroz seriju seminara u Centru za bankarsku obuku.

osnovi temelji Bazela II su povećanje osetljivosti banaka i drugih finansij-skih institucija na rizik. u tom smislu poseban kvalitet nudi Bazel II, između ostalog zato što je pružio obuhvatniji tretman rizika. To znači da se Bazel II,

1 Basel Committee on Banking Supervision, principles for Sound Stress Testing practices and Supervision, 2009. p.p. 13.-23.

2 Bank for International Settlement, International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, A Revised Framework, Comprehensive Version, jun 2006, p. 137.

3 Kapital neophodan da se pokrije stvarni rizik banaka.

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84

Implementacija Bazel III standarda i izazovi svetske ekonomske krize 69

osim kreditnog i tržišnog, bavi i operativnim rizikom. uključivanjem ovog rizika u kalkulaciju ekonomskog kapitala, banke postižu mnogo viši stepen preciznosti, što omogućava i bolju zaštitu.

u skladu sa Strategijom uvođenja Bazel II4 i operativnim planom5, plani-rana je bila puna implementacija Bazel II standarda u Srbiji od 1. januara 2011. godine. Međutim, Narodna banka Srbije je krajem 2010. godine objavila da je pomeren rok za primenu Bazel II standarda, na inicijativu banaka i udruženja banaka Srbije u vezi sa primenom Bazel II standarda, a uvažavajući primedbe o potrebi značajnijih ulaganja u IT sisteme i ljudske resurse, kao i vremenu neo-phodnom za prilagođavanje poslovnih procesa banaka novom regulatornom okviru. planirani rok za punu primenu Bazel II standarda je odložen sa 1. janu-ara 2011. na 31. decembar 2011. godine, uz probni period izveštavanja u skladu sa novim regulatornim okvirom na dan 30. septembar 2011. godine. Do trenutka pisanja ovog rada autor nisu dosli do podataka da li je implementacija Bazela II u bankarskom sektoru Republike Srbije u potpunosti završena ili ne.

Iako je svetska ekonomska kriza pomerila postavljene Bazel II standarde, u svetu se o novom kapitalnom stndardu Bazel III govori od 2008. godine, ali u Srbiji to očito nije slučaj. Naime, nakon više od godinu dana rada na njihovoj pripremi, Bazelski komitet za superviziju banaka je 16. decembra 2010. godine usvojio dokumenta6 sa tekstom pravila koja predstavljaju reformu globalnih regulatornih standarda o adekvatnosti kapitala i likvidnosti banaka. prethodno su potvrdu za ovu reformu dali lideri Grupe 20 na samitu održanom u Seulu novembra 2010. godine.

Kao odgovor na poslednju ekonomsku finansijsku krizu čije se posledice i dalje osećaju širom sveta, usvojena pravila imaju za cilj da unaprede sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje šokove koji proizlaze iz finansijskih i ekonoms-kih stresnih situacija, ma kakvi uzroci dovodili do ovih situacija, umanjujući pri tom rizik prelivanja krize iz finansijskog sektora u realnu ekonomiju. Noviji Bazel III standardi su strožiji, a njihovo usvajanje bi trebalo da dovede do više i kvalitetnije kapitalne osnove banaka, adekvatnijeg upravljanja rizicima, uvođenja novog parametra koji bi predstavljao odnos između kapitala i ukupne izloženosti banaka (leverage ratio) i određivanje njegovog maksimalnog nivoa, utvrđivanja mera koje će obavezati banke da u dobrim vremenima izdvajaju više sredstava koja bi mogla da se koriste u periodima krize, kao i uvođenja dva globalna stan-darda likvidnosti za međunarodno aktivne banke.

4 Narodna banka Srbije, Rezime rezultata upitnika 2 o primeni Bazel II standarda, Sektor za kontrolu poslovanja banaka, 2009. godine, str: 1 do 59.

5 Narodna banka Srbije, operativni plan aktivnosti uvođenja Bazel II standarda, Sektor za kontrolu bankaka, Radna grupa za uvođenje preporuka i standarda Bazel II, Maj 2008. godine, Izmene i dopune: februar 2009. godine, str: 2 do 15.

6 Wellink, N. (2011) Basel III and beyond. u: Remarks on high level meeting on better supervision and better banking in the post-crisis era, www.bis.org/speeches/sp110118.pdf

Marijana Ljubić


70

usvojenim dokumentima je utvrđen prelazni period za postepeno uvođenje novih pravila u oblasti bankarstva na nacionalnom nivou, pri čemu je potpuna primena tih pravila predviđena za 1. januar 2019. godine. Iako Bazel standardi nemaju obavezujući karakter, njihovim usvajanjem očekuje se značajan uticaj na promenu regulatornog okruženja za banke i njihovo poslovanje.

2. Uticaj krize na standarde Bazelskog komiteta za bakarsku superviziju

Svetska ekonomska kriza nastala u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) која se proširila se na ceo svet, počela je previranjima na tržištu nekret-nina, kreditnim problemima i visokim cenama benzina. Na jednoj strani, akti-viranjem hipoteka, u ponudi se, u kratkom roku našao veliki broj nekretnina, a na drugoj strani, zbog smanjenog kreditnog potencijala banaka usled kašnjenja sa otplatama dospelih rata kredita, cene nekretnina drastično padaju. A sve je to impliciralo da zbog veće hipotekarne od tržišne vrednosti nekretnina, banke zapadnu u nelikvidnost, koja se kao masovna pojava pretvorila u finansijsku kri-zu.7 Široko je rasprostranjena teza da je slabljenje finansijske regulative u SAD imalo značajnog uticaja na nastanak krize. uticaj svetske ekonomske krize na standarde Bazelskog komiteta za superviziju banaka doveo je do promena istih, pa su dati predlozi za poboljšanje Bazela II koji su namenjeni prevashodno za jačanje okvira i davanje odgovora na svetsku ekonomsku krizu, koja je naža-lost zahvatila bankarski svet i sve ostale finansijske institucije širom sve-ta.8 Čuvanjem kapitala u kriznim vremenima banke bi imale više kapitalnih rezervi, a time bi se sprečili neželjeni efekti. Tokom pada i recesije, bankama je teško da zadrže kapital zato što su im rezerve smanjene. one takođe mogu imati problema zato što su im potraživanja neizvesna. Zbog velike potrebe za kapitalom (što ubrzava rizik) i nemogućnosti da se održi kapital banke sman-juju kreditnu aktivnost, neobnavljaju kredite privredi, što ima za posledicu, povećanje recesije i ekonomski pad. Međutim, prema Bazelu II nema rizika opstankom kapitala, ali nema mu ni pomoći kod pada i recesije.9 .

obzirom da vodeće ekonomske teorije nisu bile primenljive na situaciju u kojoj se 2007. godine našla američka privreda, a naredne 2008. godine i pri-

7 Stevanović Simo V., đorović Milutin T., Milanović Milan R., Svetska finansijska kriza i njene posledice na privredu Srbije, Ekonomika poljoprivrede 2010, vol. 57, br. 3, str. 353-368.

8 Ljubić Marijana, uticaj svetske ekonomske krize na Bazel II, Računovodstvo: časopis za računovodstvo, reviziju i poslovne finansije, Savez računovođa i revizora Srbije, vol. 53, br. 11-12/09, decembar 2009., str. 94-108.

9 Ljubić Marijana, primena Bazelskog sporazuma za međunarodne standarde kapitala na bankarsko tržište Srbije, Časopis Finansije, Ministrastvo finansija RS, vol 64, br. 1/6 (2009), str. 198-216..

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84


vrede mnogih drugih zemalja, globalna finansijska kriza širila se rapidno.10 Brzi finansijski tržišni pad koji se započeo u SAD na leto 2007. godine proširio se i po Evropi i pokazao na koji način su finansijske institucije bile nadgledane i kontrolisane. Kao rezultat, na Svetskom prolećnom sastanku11 2008. godine finansijski lideri su doneli mere za nadzor i regulisanje postojeće regulative, uključujući predloge Foruma za finansijsku stabilnost (Financial Stability Forum – FSF) koji poziva na bolji uvid banaka u obim i strukturu kapitala i likvidnost finansijskih institucija. ubrzo, bankarski regulatori su prošli kroz ono što pre-poznaje Bazel II, koji treba da uoče moguće finansijske i operativne rizike u bankama. prema njima, Bazel II treba da sačuva više kapitala zbog mogućeg rizika. Komisija od starne Bazelovog komiteta trebalo bi da sagleda kompletnu proizvodnu strukturu koja je bila glavni izvor stresa poslednjih meseci. Tokom 2006. godine Institut za Finansijsku Stabilnost ispitao je više zemalja koje su prihvatile plan Bazela II, i predloge koji su bili prihvaćeni od strane pojedinih regiona. Skoro je većina Evrope prihvatila nove standarde. Trenutno postoji ideja za zajedničkom organizacijom posle svega zašto postojeća pravila nisu zaustavila tržišni pad.12

Tokom nekoliko proteklih godina ta pravila su mogla da ponude izlaz iz finansijske krize, i bio je predlog da sa seku krizu u korenu. Međutim, postavlja se pitanje koje se bazira ka sledećem: Da li su ta pravila samo periodična: to su preporuke za čuvanje kapitala tokom dobrih veremena, a da li se one odnose na preporuke tokom kriznih vremena? u pokušaju da se pronađe više različitih odgovora na ovo pitanje, Finansije i razvoj (Finance & Development - F&D) se obratio internim ekspertima. Tokom diskusije u vezi Bazela II, neke analize su stavljale naglаsak na novom kapitalnom poretku.13

Nakon više od godinu dana rada na njihovoj pripremi, Bazelski komitet za superviziju banaka je 16. decembra 2010. godine usvojio dokumenta14 sa tekstom pravila koja predstavljaju reformu globalnih regulatornih standarda o adekvat-nosti kapitala i likvidnosti banaka. prethodno su potvrdu za ovu reformu dali lideri Grupe 20 na samitu održanom u Seulu novembra 2010. godine.15 10 Gnjatović Dragana, Jovancai Ana, Nestabilnost finansijskih tržišta kao uzrok globalne

finansijske krize - momenat Minskog, Megatrend revija 2010, vol. 7, br. 1, str. 19-3111 Ljubić Marijana, uticaj svetske ekonomske krize na Bazel II, Računovodstvo: časopis za

računovodstvo, reviziju i poslovne finansije, Savez računovođa i revizora Srbije, vol. 53, br. 11-12/09, decembar 2009., str. 94-108.

12 Financial Stability Forum, Report of the Financial Stability Forum on Enhancing Market and Institutional Resilience, 7 April 2008.

13 Global Risk Regulator, Basel II impact study: Bank capital too low to absorb market risk, Calliope partners Ltd, united Kingdom , January 2009, Volume 7, Issue 1, 2009.

14 Wellink, N. (2011) Basel III and beyond. u: Remarks on high level meeting on better supervision and better banking in the post-crisis era, www.bis.org/speeches/sp110118.pdf

15 Čelnici centralnih banaka zapadnih ekonomskih sila kasno juče, 12.09.2010.g., usvojili su novi paket mera koji treba da bude osnova za čvršću kontrolu bankarskog sistema.

Marijana Ljubić


72

Važno je napomenuti da je kapitalne standarde Bazel III razvila globalna zajednica 27 jurisdikcija članova BCBS koji čine 44 centralne banke i supervi-zorske vlasti.

Novi Bazel III standardi predviđaju da bi banke trebale da imaju veličinu kapitala za Stub 1 od 4,5%, što je više nego dvostruko u odnosu na sadašnjih 2%, te će uz to morati da formiraju i dodatnu zaštitnu rezervu kapitala od 2,5%. Na taj način adekvatnost kapitala ne bi mogla biti niža od 7%, što je praktično tro-struki porast, na osnovu čega bi banke mogle da izdrže sve potencijalne stresove u budućnosti. Stub 1 odražava nivo bankarskog osnovnog akcionarskog kapitala prema ukupnoj, rizicima opterećenoj aktivi, i smatra se merilom sposobnosti banke da podnese potencijalne buduće gubitke.

Regulatori su, takođe, postavili šestogodišnji prelazni period koji traje od januara 2013. do januara 2019. godine, što bi trebalo ostaviti dovoljno vremena bankama za prikupljanje potrebnog kapitala.

3. Bazel iii kapitalni standardi

Bazel III pravila su značajno strožija u odnosu na pravila Bazela II. Super-vizori upozoravajuje da još uvek rade na dodatnim kriterijumima za najveće svetske banke, a za koje smatraju i da su od sistemskog značaja. Ambicija BCBS je bila da uspostavi (kvantitativna) pravila u vezi s likvidnošću da bi banke u svakom trenutku imale dovoljno gotovine i vladinih obveznica koje bi im omo-gućile «preživljavanje» jednomesečne krize. Ali, pod jakim pritiskom privatnog sektora, odustali su od uvođenja Bazela III pre 2015. godine te je kao prelazno rešenje uveden strožiji monitoring likvidnosti.

ovom dogovoru o Bazelu III su prethodili vrlo kompleksni međudržavni razgovori i lobiranja privatnog sektora. Većina zemalja, uključujući Veliku Brita-niju i SAD, zalagale su se čak i za strožije standarde od onih koji su usvojeni, ali nakon otpora Nemačke pristali su na ovaj predlog i produženi rok za sprovođenje.

Generalno je prihvaćen stav da su potrebni strožiji standardi kad je reč o visini kapitala, i da je potrebno stvoriti bankarski sistem otporan na krize, imun na imun na konjunkutrna kretanja koji karakterišu razvijene svetske ekonomije. Ali, bankari su upozorili da bi preteška pravila s kratkim rokom imala suprotan efekat, jer bi ograničila kreditnu aktivnost banaka i time izazvala usporavanje ekonomskog rasta.

Na Tabeli br. 1 prikazana je razlika izmedju Bazela II i Bazela III. Naime, obi-čan kapital po Bazel II standardima iznose 2%, dok je po Bazel III standardima taj procenat u rasponu od 4,5% do 7,0%. Takođe u Stubu 1 kapitala minimalni

paket zvani Bazel III uvodi novi racio minimalne visine kapitala sa dosadašnja 2 na novih 4,5 odsto. Izvor: Bank for International Settlments, Group of Governors and Heads of Supervision announces higher global minimum capital standards , 12 September 2010.

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84


zahtevi za istim iznose 4%, dok je po Bazel III standardima kreću se u rasponu od 6% do 8,5%. Dok je ukupni kapital po bazel II standardima 8%, po strožijem Bazel III standardima kreće se u rasponu od 8% do 10,5%. Bazel III predviđa mogućnost da se bankama koje imaju racio (adekvatnosti) kapitala između 4,5 i 7 procenata zabrani isplata dividendi i bonusa zaposlenima.

tabela 1: Kapitalni racio: novi zahtevi za kapitalom

U procentima rizikom opterećena aktiva

Kapitalni zahtevi

Common Equity običan kapital (obične akcije i zadržana dobit) Stub 1 kapitala ukupni kapital

Minimalni zahtevi

Conservation buffer (Amortizer održavanja)

Zahtev Minimalni zahtev Zahtev Minimalni

zahtev Zahtev

Bazel II 2 4 8

Memo: Ekvivalent oko 1% za internacionalne banke po novom definicijom kapitala

Ekvivalent oko 2% za internacionalne banke po novom definicijom kapitala

Bazel III 4,5 2,6 7,0 6 8,5 8 10,5

Izvor: Basel III: towards a safer financial system, speech by Mr Jaime Caruana, General Manager of the BIS, at the 3rd Santander International Banking Conference, Madrid, 15 September 2010. p 9.

Analitičari smatraju da će većina banaka u SAD i Evropi s lakoćom ispu-niti nametnute kriterijume bez potrebe za prikupljanjem dodatnog kapitala, ali određene banke u nemačkom javnom sektoru bi mogle imati problema. Naime, ove banke koje su u dominantnom vlasništvu saveznih država nisu u mogućno-sti doći do kapitala na finansijskom tržištu, a njihovi glavni finansijeri (vlade) su u izvesnom finansijskim problemima.

u Bankarskom sektoru Srbije, situacija je drugačija. Naime, adekvatnost kapitala banaka je iznad propisanih 8%(Basel II), a isto tako i iznad propisanih 12%(odluka o adekvatnosti kapitala) u skladu sa propisima u Srbiji. prosečna adekvatnost kapitala banaka u Srbiji je u 2014. godini ostala oko 16%, što je više u odnosu na propisane svetske standrade. očekuje se da će adekvatnost kapitala ostati na istom nivou, obzirom da je bankarski sektor u Srbiji stabilan, a banke dobro kapitalizovane. Mereno učešćem u ukupnoj bilansnoj aktivi bankarskog sektora su

Marijana Ljubić


74

75% strane banke, čije matice spremno čekaju implementaciju Bazel III kapitalnih standarda, i upravo zbog toga će biti olakšana implementacija istih u Srbiji.

Kao odgovor na poslednju ekonomsku finansijsku krizu čije se posledice i dalje osećaju širom sveta, usvojena pravila imaju za cilj da unaprede sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje šokove koji proizlaze iz finansijskih i ekonom-skih stresnih situacija, ma kakvi uzroci dovodili do ovih situacija, umanjujući pri tom rizik prelivanja krize iz finansijskog sektora u realnu ekonomiju.

Noviji Bazel III standardi su strožiji, a njihovo usvajanje bi trebalo da dovede do više i kvalitetnije kapitalne osnove banaka, adekvatnijeg upravljanja rizicima, uvođenja novog parametra koji bi predstavljao odnos između kapitala i ukupne izloženosti banaka (leverage ratio) i određivanje njegovog maksimalnog nivoa, utvrđivanja mera koje će obavezati banke da u dobrim vremenima izdvajaju više sredstava koja bi mogla da se koriste u periodima krize, kao i uvođenja dva globalna standarda likvidnosti za međunarodno aktivne banke. Iako Bazelski standardi nemaju obavezujući karakter, njihovo očekivano usvajanje će imati značajnog uti-caja na promenu regulatornog okruženja za banke i njihovo poslovanje.

3.1. Ciljevi uvođanja Bazela III

Bazel III usvojena pravila imaju za cilj da unaprede sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje šokove koji proizlaze iz finansijskih i ekonomskih stresnih situacija, ma kakvi uzroci dovodili do ovih situacija, umanjujući pri tom rizik prelivanja krize iz finansijskog sektora u realnu ekonomiju.

Ciljevi uvođanja Bazela III, su sledeći:16 1. postizanje ravnoteže između zahteva za izgradnjom i održavanjem stabilnih finansijskih sistema s jedne strane, i postizanja potrebnog kreditnog nivoa, s druge strane i 2. Svođenje na najmanju meru angažovanja sredstava države i poreskih obveznika za pokriće gubitaka i sanaciju privatnih finansijskih institucija.

ukoliko bi se napred navedeni ciljevi sproveli sporazum Bazel III bi trebalo da doprinese dugoročnoj finansijskoj stabilnosti i prosperitetu.

Bazel III podrazumeva mnogo strožije zahteve za kapitalom, u odnosu na Bazel II, viših minimalnih zahteva i uvođenje novog zaštitnog kapitala koji treba da osigura da će banke biti sposobne u daleko većoj meri da se suprot-stave teškoćama koje se javljaju u periodima ekonomskog i finansijskog stresa te da podrže ekonomski rast. Kako Nout Wellink, predsednik Bazelskog komi-teta za superviziju banaka, ističe instrumenti za realizaciju ovih ciljeva su: Strožija definicija kapitala koji čini Stub I i Stub II; podizanje zahteva za mini-

16 Basel III: towards a safer financial system, speech by Mr Jaime Caruana, General Manager of the BIS, at the 3rd Santander International Banking Conference, Madrid, 15 September 2010. p 12.

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84


mumom (common equity) kapitala; uvođenje obaveze formiranja dodatnog zaštitnog kapitala i uvođenje racia leveridža i uvođenje racia likvidnosti.17

3.2. Primena Bazela III u svetu

Svetski regulatori su primenili Bazel III standarde, sa ciljem da se spreče nove finansijske krize. pravila su komplikovana, ali suština je povećanje kapi-talne adekvatnosti - osnovni kapital, čiji je međunarodni limit bio 2%, sada će biti u zavisnosti od situacije, od 4.5% do 7%.

od banaka se zahteva da odnos kapitala i njihove ukupne imovine iznosi 7%, ali je dugi rok za početak primene tih propisa umirio strahovanja da će kre-ditori morati požuriti da prikupe kapital.

Novi zahtev koji propisuje koeficijent kapitala prema imovini predstavlja značajno povećanje u odnosu na trenutni zahtev od 2%, ali je niži u odnosu na očekivanja banaka sa početka godine. osim toga, rok za primenu propisa je u nekim slučajevima produžen sve do januara 2019.

Banke u Evropi će u većini slučajeva morati povećati kapital, posebno u Nemačkoj, Španiji i još nekim zemljama. Biće potrebno prikupiti stotine mili-jardi evra i banke godinama neće moći da isplaćuju dividende akcionarima niti bonuse zaposlenima. Nadalje, neke banke će morati nabaviti dodatna sredstva na tržištu kapitala kako bi opstala.

prvobitna očekivanja su bila da će Bazel III pri implementaciji imati isti uti-caj kao i dolazak krize 2008. godine, što bi ugrozilo rast ekonomija, međutim rok do 2019. godine omogućava postepeno prilagođavanje banaka novim uslovima.

I dok je u bankarskom sektoru bilo protivljenja, sa druge strane, uvođenje Bazel III standarda podržali su Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond, Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS) i gotovo sve vlade zapadnih zemalja uključenih u rad BCBS.

Regulatori su dogovorili nekoliko tehničkih promena ali i značajnu revi-ziju koja će imati uticaj na visinu kapitala. Takođe, dali su predlog reforme u delu likvidnosti u okviru okvira Bazel III, a u cilju slabljenja njihovog uticaja na međunarodne banke. Zemlje članice Bazelskog komiteta za bankarsku super-viziju (Belgija, Holandija, Francuska, Kanada, Japan, Luksemburg, Nemačka, Italija, španija, Velika Britanija, Švedska, Švajcarska, SAD, Australije, Brazila, Kine, Indije, Koreje, Meksika i Rusije) moraju inkorporirati pravila u nacio-nalno zakonodavstvo i regulativu pre početka njihove zvanične prime.

Na Tabelama br. 2 i br. 3 prikazan je prelazak od Bazela II ka Bazelu III u period od 2011. do 2019. godine, dok osenčene pozicije u tabelama predstavljaju prelazni period, a svi periodi počinju 1. januara odnosno godine koja je nave-dena u istoj.17 Wellink, N. (2011) Basel III and beyond. u: Remarks on high level meeting on better

supervision and better banking in the post-crisis era, www.bis.org/speeches/sp110118.pdf

Marijana Ljubić


76

tabela 2: Prelazak od Bazela II ka Bazelu III od 2011. do 2016.

GODINA PRIMENE 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Racio zaduženosti (Leverage ratio) Supervizorsko praćenje

paralelna primena 1 januar 2013. – 1.

januar 2017. objavljivanje počelo

1. januara 2015. godinepokazatelj akcijskog kapitala (CET1) 3,5% 4,0% 4,5% 4,5%

Rezerve kapitala za ograničavanje raspodele dobiti 0,625%

Zbir akcijskog kapitala i dodatnih rezervi za ograničavanje dobiti 3,5% 4,0% 4,5% 5,125%

postepeno isključivanje odbitnih stavki iz osnovnog kapitala (CET1) 20% 40% 60%

Minimalni osnovni kapital (Stub 1) 4,5% 5,5% 6,0% 6,0%Minimalni regulatorni kapital 8,0% 8,0% 8,0% 8,0%Minimalni regulatorni kapital uvećan za rezerve kapitala za ograničavanje dobiti

8,0% 8,0% 8,0% 8,625%

Elementi kapitala koji se više ne kvalifikuju za non-core Stub 1 ili Stub 2 kapital

Phase-out period od 10 godina počeo 2013. godine

pokazatelj pokrića likvidne aktive (Liquidity coverage ratio)

početak perioda praćenja

Minimalni standard

pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja (Net stable funding ratio)

početak perioda praćenja

Izvor: Basel Committee on Banking Supervision (2011) Basel III: A global regulatory framework for more resilient banks and banking systems December 2010 (rev June 2011), p. 69.

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84


tabela 3: Prelazak od Bazela II ka Bazelu III od 2017. do 2019.

GODINA PRIMENE 2017. 2018. 2019.

Racio zaduženosti (Leverage ratio) postaje deo Stuba 1

pokazatelj akcijskog kapitala (CET1) 4,5% 4,5% 4,5%Rezerve kapitala za ograničavanje raspodele dobiti 1,25% 1,875 2,50%

Zbir akcijskog kapitala i dodatnih rezervi za ograničavanje dobiti 5,75% 6,375% 7,0%

postepeno isključivanje odbitnih stavki iz osnovnog kapitala (CET1) 80% 100% 100%

Minimalni osnovni kapital (Stub 1) 6,0% 6,0% 6,0%Minimalni regulatorni kapital 8,0% 8,0% 8,0%Minimalni regulatorni kapital uvećan za rezerve kapitala za ograničavanje dobiti 9,125% 9,875% 10,5%

Elementi kapitala koji se više ne kvalifikuju za non-core Stub 1 ili Stub 2 kapital

Phase-out period od 10 godina počeo 2013. godine

pokazatelj pokrića likvidne aktive (Liquidity coverage ratio)

pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja (Net stable funding ratio) Minimalni

standard

Izvor: Basel Committee on Banking Supervision (2011) Basel III: A global regulatory framework for more resilient banks and banking systems December 2010 (rev June 2011), p. 69.

Bazel III, umesto koncepta osnovnog kapitala Stub 1 koristi zajednički kapital (common equity) koji obuhvata kapital stečen prodajom običnih akcija i zadržanu dobit. Taj oblik kapitala se smatra najpodobnijim za pokriće gubi-taka. učešće ovog kapitala se povećava sa sadašnjih 2%, po pravilima Bazela II, na 4,5% po novim Bazel III standardima. ovaj zahtev se ispunjava počev od 2013. do 2015. godine. ostali oblici kapitala (npr. preferencijalne nekumula-tivne akcije) u okviru Stuba I mogu učestvovati samo sa 1,5%. u istom periodu zahteva se povećanje učešća ukunog Stuba I, sa 4% na 6%. To znači da kapital koji čini Stub II može činiti samo 2% kapitala. Stub III (dopunski kapital II) koji se koristi za pokriće tržišnih rizika je potpuno ukinut.

Septembra 2011. godine, BCBS započeo je proces za razmatranje spro-vođenja Bazela III u svetu. potpuno, blagovremeno i dosledno sprovođenje Bazel III, očekuje se da će biti od značaja za podizanje otpornosti globalnog bankarskog sistema, u održavanju poverenja u tržište i regulatornim odno-sima. proces revizije ima za cilj da obezbedi dodatne podsticaje za nadležne

Marijana Ljubić


78

članove i da u potpunosti implementira standarde u dogovorenim rokovima. Izveštaj BCBS o implementaciji Bazela III,18 kao deo procesa, obezbeđuje ažuri-ranje i usvajanje Bazela III od strane svake zemlje članice.

Nekoliko zemalja širom sveta, od Azije, Afrike, i Australije počele su imple-mentaciju Bazel III na početku 2013. godine. SAD i Eu su među onima koji nisu uspeli da prate isti trend.19

Tajland - Banka Tajlanda je formalno objavila sredinom decembra 2012. godine da je počela usvajanje Bazel III potrebnog kapitala za banke. Međutim, Tajland ije za usvajanje Bazel III regulative za likvidnost, koja zahteva da banake održavaju liquidity buffer dovoljan da im se omogući da apsorbuju period stre-snog udara do 30 dana. po njima ukupan kapital treba da bude jednak, u pro-seku, 16% rizične aktive. Bankama na Tajlandu naloženo je da održe Stub ! kapi-tala od 6%, sa najmanje 4,5% usmerenog u formi običnih akcija. Zahtev za uku-pnim kapitalom ostaje nepromenjen u 8%. Tajlanske banke u proseku održavaju adekvatnost kapitala od 11%, što je više nego standardi BCBS, predvidjeni za 2019.g.(7%).

Indija - Rezervna banka Indije (RBI) je krajem decembra 2012. godine dala obaveštenje da prolongira datum za implementaciju Bazel III kapitalnih zahteva do kraja 2014.

Kina – Kineska bankarska Regulatorna komisija (CBRC) objavila je zva-nične smernice sredinom decembra 2012.godine za prelazak na Bazel III, koji je u zemlji počeo sa sprovođenjem početakom 2013. godine. Kineska verzija novog kapitalnog standard veoma prati Bazel III, a novi kapitalni instrumenti će morati da uključuče u gubitke apsorpciju i konvertibilnosti. Takođe postavili su standard i nove zahteve za adekvatnošću kapitala i od većih banaka tražli da njihova adekvatnost kapitala do kraja 2013. godine bude iznad 9,5 %, a za manje banke postavljen je standard od minimum 8,5 %.

Filipini – Filipinski monetarni odbor je odobrio primenu smernica na kraju 2012. godine za potpuno usvajanje Bazela III kapitalnih standarda od 1. januara, 2014. Novi standard će primenjivati na 37 univerzalnih i komercijalnih banaka.

Filipinske banke nastoje da ostvare pšti pokazatelj adekvatnosti kapitala od 10% pre potpunog uvođenja Bazel III standard.

Australija - Australijska prudeciona Regulatono Telo, Australian prudential Regulation Authority (ApRA) objavio je konačni paket mera sredinom decem-bra 2013. godine koje je završila Agencija za implementaciju Bazel III. paket uključuje konačne verzije sedam relevantnih prudencijalnih standarda, dva pru-dencijalna vodič i prateće materijale, kao i revidirani okvir smernica.

Novi Zeland - Rezervna banka Novog Zelanda objavila je set smernica o adekvatnosti kapitala, a veći deo je stupio na snagu već u januaru 2013. godine. 18 Basel Committee on Banking Supervision (2011) Basel III: A global regulatory frame-

work for more resilient banks and banking systems December 2010 (rev June 2011), p. 50.19 Global Risk Regulator, Basel III global monitor, united Kingdom, 2013., p. 8.

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84


obzirom das u banke na Novom Zelandu dobro kapitalizovane sama implemen-tacija Bazel III neće predstavljati problem. Zahtevi za adekvatnošću kapitala je stupio na snagu 31. marta 2013.

Južna Afrika – Implementacija bazela III u Južnoj Africi takođe je započeta od 01. januara 2013. godine. banke u Africi imaju dobre odbrambene meha-nizme, što se pokazalo u doba poslednje krize.

SAD i Evropska unija nije uspela da ispuni rok za implementaciju Bazela III.oni još uvek planiraju njegovo uvođenje, međutim još uvek nisu spremni za

nagle prelaze i podizanje nivoa adekvatnosti kapitala.Ispunjenje zahteva po sporazumu Bazela III zahteva obezbeđenje visokih

iznosa dodatnog dugoročnog kapitala za evropske banke je oko 1,3 triliona evra.

4. Zaključak

poznato je da međunarodna finansijska regulativa mora evoluirati kako bi mogla pratiti finansijske inovacije, tehnološke promene i sve veću povezanost i isprepletenost finansijskih institucija na globalnom nivou. Samim tim, Bazel III, svakako, ne predstavlja konačan cilj, već samo jednu stepenicu na putu do harmonizacije međunarodne bankarske regulative i stabilnijeg globalnog finan-sijskog sistema. Već je sredinom 2009. godine BCBS unapredio postojeće smer-nica, iz čega se izrodio novi kapitalni sporazum Bazel III. To znači da je imple-mentacija optimalne i robusne, procesne i ekspertne infrastrukture namenjene zadovoljenju postojećih smernica od presudne važnosti za finansijske institucije, uzevši u obzir brzi razvoj regulatornih zahteva.

primena Bazela II u Srbiji je olakšana, upravo zbog toga što 75% bankarskog sektora, mereno učešćem u ukupnoj bilansnoj aktivi bankarskog sektora, kod nas čine strane banke, čije „matice“ već primenjuju standarde Bazela II i uskoro prelaze na novi Bazel III standard. Implementacija standarda BSBS u Srbiji pred-stavlja značajan korak ka unapređenju bankarstva i povećanje osetljivosti banaka na rizik u skladu sa svetskim standardima.

Bitno je napomenuti da se implementacijom tih smernica menja način poslo-vanja banke, organizacija poslovnih procesa te radne procedure što iziskuje vrlo značajne finansijske i organizacione napore, posebno za manje i srednje banke. usled toga postoji i mogućnost da se smernice sporazuma počnu doživljavati kao regulatorno opterećenje, a ne kao mogućnost unapređenja poslovanja, ali to je samo pretpostavka.

Ako bi banke bile prepuštene svojim uskim interesima, one bi imale pre-malo kapitala i premalo likvidnosti, zbog toga su motivi za novu Bazel III finansijsku regulativu jasani. A to znači da niži kapital znači veće prinose na postojeće uloge vlasnika banke sa jedne strane, ali i opasnost da banka ostane

Marijana Ljubić


80

sa nižim kapacitetom potpore u odnosu na eventualno neizvršenje obaveza kredita ili investicioni gubitak, sa druge strane. posmatrano sa aspekta likvid-nosti, manja likvidnost u osnovi znači da veći deo dugoročne aktive biva finan-siran preko kratakoročnog duga, što za rezultat ima veći nesklad u dospeću, a to znači da imamo veću kamatnu maržu i profit banke.

primena BCBS bitna je za dalje usklađivanje i nivelisanje bankarskog sistema Srbije sa postavljenim mađunarodnim standardima.

primena pravila Bazela III na blagovremen i konzistentan način će biti jed-nako važno kao i ono što je do sada postignuto. Gledajući unapred, takođe će biti od suštinskog značaja za regulatorne standarde da održe korak sa novim rizicima. Iako finansijske inovacije doprinose određenim pogodnostima i pospešuju finansijski sistem, oni mogu ugroziti finansijsku stabilnost ako sa njima ne upravlja na adekvatan način i ako monitoring nije na visokom nivou. pored toga, naglašava se važnost nadzora. Bazelu III, kao i drugim globalnim standardima daje se snažna osnova za uspostavljanje stabilnog bankarskog sistema, a sada je uloga supervizora bazirana da obezbedi pravila koja će se pri-menjivati i poštovati.

S obzirom da se radi o značajnom i kompleksnom procesu, tokom procesa implementacije, posebna pažnja biće posvećena saradnji sa bankama i udruže-njem banaka Srbije, supervizorima drugih zemalja i relevantnim institucijama imajući u vidu profitabilnost i održivost poslovanja, na duži rok, banka zavisi od efikasnosti i efektivnosti procesa upravljanju rizicima i kapitalom, interes banaka je da na adekvatan način upravljaju rizicima u bankarskom poslovanju. u skladu sa tim, neophodno je permanentno usavršavanje i stalno unapređenje regulative iz oblasti supervizije banaka i neprestana edukacija kadrova iz te obla-sti, a koji će biti adekvatan da odgovori na izazove koji predstoje.

Literatura

• Bank for International Settlement, International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, A Revised Framework, Compre-hensive Version, jun 2006, p. 137.

• Basel Committee on Banking Supervision, principles for Sound Stress Testing practices and Supervision, 2009. p.p. 13.-23.

• Basel III: towards a safer financial system, speech by Mr Jaime Caruana, General Manager of the BIS, at the 3rd Santander International Banking Conference, Madrid, 15 September 2010. p 9.

• Basel Committee on Banking Supervision, principles for Sound Liquid-ity Risk Management and Supervision, 2008.

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84


• Basel Committee on Banking Supervision, Basel II, International Con-vergence of Capital Measurement and Capital Standards: A Revised Framework - Comprehensive Version, June 2006, p. 97.

• Comptroller’s Handbook, Rating Credit Risk, Comptroller of the Cur-rency Administrator of National Banks, April 2001, p. 1.

• Global Risk Regulator, Basel III global monitor, united Kingdom, 2013., p. 8.

• Gnjatović Dragana, Jovancai Ana, Nestabilnost finansijskih tržišta kao uzrok globalne finansijske krize - momenat Minskog, Megatrend revija 2010, vol. 7, br. 1, str. 19-31.

• Mark Drehmann, Stress Tests: objectives, Challenges and Modelling Choices, Riksbank Economic Review, 2/2008., 2008., p.p. 60-92.

• Friedland, J. (2009) The subprime and financial crises. International Journal of Disclosure and Governance, 6(1): 40-57

• Ljubić Marijana, (2011) Stres testovi kao instrument kontrole rizika u bankama, Megatrend revija: časopis Megatrend univerziteta, vol. 8, br. 1 (2011)., str. 303-324.

• Ljubić Marijana, uvođenje BAZELA II u Srbiji, Industrija: časopis Ekonom-skog instituta, Ekonomski instutut Beograd, God. I , br. 1/2011., str. 261-279.

• Ljubić Marijana, primena Bazelskog sporazuma za međunarodne stan-darde kapitala na bankarsko tržište Srbije, Časopis Finansije, Ministra-stvo finansija RS, vol 64, br. 1/6 (2009), str. 198-216.

• Ljubić Marijana, uticaj svetske ekonomske krize na Bazel II, Računovod-stvo: časopis za računovodstvo, reviziju i poslovne finansije, Savez raču-novođa i revizora Srbije, vol. 53, br. 11-12/09, decembar 2009., str. 94-108.

• Ljubić Marijana, Ispitivanje, percepcija i menadžment rizikom u ban-karstvu, SYM-op-IS 2008 , Saobraćajni fakultet u Beogradu, Soko Banja 14.-17. septembar 2008. godine, Zbornik radova str. 675-679.

• Michael Frenkel, ulrich Hommel, Gunter Dufey, Markus Rudolf, Michael Frenkel, Risk Management: Challenge and opportunity, Sprin-ger, 2005, no.55.

• Milojević N., Bazel II i predviđanje posledica njegove implementacije, Časopis Industrija 1/2008., str. 52-65.

• Narodna banka Srbije, Nacionalna implementacija Bazel II standarda, Sektor za kontrolu bankaka, Radna grupa za uvođenje preporuka i standarda Bazel II, 2007. godine.

• Narodna banka Srbije, operativni plan aktivnosti uvođenja Bazel II standarda, Sektor za kontrolu bankaka, Radna grupa za uvođenje preporuka i standarda Bazel II, Maj 2008. godine, Izmene i dopune: februar 2009. godine, str: 2 do 15.

• Narodna banka Srbije, Rezime rezultata upitnika o primeni Bazel II stan-darda, Sektor za kontrolu poslovanja banaka, 2008. godine, str: 1 do 36.

Marijana Ljubić


82

• Narodna banka Srbije, Rezime rezultata upitnika 2 o primeni Bazel II stan-darda, Sektor za kontrolu poslovanja banaka, 2009. godine, str: 1 do 59.

• Narodna banka Srbije, Strategija uvođenja Bazel II standarda, Sektor za kontrolu bankaka, Radna grupa za uvođenje preporuka i standarda Bazel II, 2008. godine, str: 1 do 5.

• Henrik Andersen, Tor o. Berge, Eivind Bernhardsen, A suite-of-mod-els approach to stress-testing, Financial stability, II Expert Forum on Advanced Techniques on Stress Testing: Applications for Supervisors Amsterdam, The Netherlands, october 23–24, 2007., p.p. 11-50.

• Eivind Bernhardsena, Bjørne Dyre Syverstenb, Stress Testing the Enter-prise Sector’s Bank, International Journal of Central Banking, Septem-ber 2009., p.p. 111-138.

• oHara, p.A. (2009) The global securitized sub prime market crisis. Review of Radical political Economics, 42,(3),str. 318-335

• palley, T. (2004) Asset-based reserve requirements: reasserting domes-tic monetary control in an era of financial innovation and instability. Review of Political Economy, 16(1): 43-58

• paolo Angelini, Laurent Clerc, Vasco Curdia, Leonardo Gambacorta, Basel III: Long-Term Impact on Economic performance and Fluctuations, Bank for International Settlements, BIS Working paper Series, 2011.

• predrag Kapor, Banking in Serbia: the long read to the European union, Megatrend revija, Megatrend univerzitet Beograd, vol.4(2), 2007., pp: 141-160.

• Rose, p.S. & Hudgins, S. C.: „Bankarski menadžment i finansijske usluge“, Beograd, 2005, str. 492-496.

• Simic N. Vratonjid V., Berid, I., (2011) „Metodologije za ocenu inves-ticionih projekata u javnom sektoru“, Megatrend revija: časopis Mega-trend univerziteta, Vol. 8 (1) 2011, str.113-130.

• Stevanović Simo V., đorović Milutin T., Milanović Milan R., Svetska finansijska kriza i njene posledice na privredu Srbije, Ekonomika poljo-privrede 2010, vol. 57, br. 3, str. 353-368.

• Wellink, N. (2011) Basel III and beyond. u: Remarks on high level meet-ing on better supervision and better banking in the post-crisis era, www.bis.org/speeches/sp110118.pdf

Rad primljen: 26. januar 2015. paper received: January 26th, 2015odobren za štampu: 23. mart 2015. Approved for publication: March 23rd, 2015

Vol. 12, No 1, 2015: 67-84


Assistant Professor Marijana Ljubić, PhdFaculty of Business StudiesMegatrend university, Belgrade

IMPLEMENTATION OF BASEL III CAPITAL STANDARDS AND CHALLENGES OF GLOBAL ECONOMIC CRISIS

S u m m a r y

Implementation of the standards of the Basel Committee on Banking Supervision is an important step towards improving banking. The author seek to illuminate the importance and necessity of introducing new Basel III capital standards, Basel Committee on Banking Supervi-sion in the banks in Serbia and around the world. Implementation of Basel standards, as a gene-ral model for managing capital and risk management in banks, based on quantitative model and a series of qualitative solutions, which will be based on the implementation of the proposed model, in oder to be effectively implemented in the Serbian banking sector that makes up only a part that is essential for improving the range of Banking Supervision in order to help better develop. The global economic crisis is encouraged and promoted by the Basel standards whose modification of birth to the new Basel III capital agreement, will reduce the impacts of the same. Banks that successfully implement Basel guidelines to improve their overall business will realize a significant business advantage over those in which the manner and extent of imple-mentation of policies is aimed only at the mere satisfaction of the regulator. Will Basel stan-dards fail to alleviate the impact of the global economic crisis? Did the Basel II standards and modifications hlp to enhance better and more advanced Basel III? These are just some of the questions that the author of the paper is providing answers for.

Key words: Basel II, Basel III, the World Economic Crisis, the Implementation of the Basel capital standards

Documents

IMPLEMENTACIJA BAZEL III KAPITALNIH STANDARDA I IZAZOVI ... · primena tih pravila predviđena za 1. januar 2019. godine. Iako Bazel standardi Iako Bazel standardi nemaju obavezujući