Igra Govora i Jezika

335

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 13, br. 3. 335-340, 2014.

UDK: 376.1-056.264-053.5 371.383:792.091

PROJEKAT IGRA GOVORA I JEZIKA INKLUZIVNA PREDSTAVA MLADIH SA

GOVORNIM POREMEAJIMA

Sanja DimoskiUniverzitet u Beogradu

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

U svetu, a sve vie i u naoj sredini, razvija se praksa korienja dram-skog procesa u veoma raznolikim sferama ljudske delatnosti, od obrazova-nja do leenja. Upotreba dramskog procesa u radu sa osobama sa omete-nou takoe nije novi trend. U svetu su razvijena inkluzivna pozorita, a dosta se koriste i kreativni potencijali plesa. U ovim formama dramskog izraza uestvuju deca i odrasli sa razliitim vidovima ometenosti. U na-oj sredini dramski izraz se koristi uglavnom mimo zvaninih institucija koje se bave kolovanjem i/ili rehabilitacijom dece i odraslih sa odreenim vidovima ometenosti (npr. nevladine organizacije i udruenja Radionica integracije, Apsart, Hajde da...).

Projekat Igra govora i jezika udruenja Srebrno drvo podrazumeva ukljuenost osoba sa ometenou u stvaralaki, dramski proces izvoenja pozorine predstave. Ovaj projekat podran je od Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, a sproveden je u koprodukciji sa Dejim kulturnim centrom Beograd. Po prvi put u naoj sredini, izvoai su mla-de osobe sa govornim poremeajima (dugogodinje forme mucanja).

U naunoj i strunoj literaturi, kao i u logopedskoj i psiholokoj praksi, poznato je da mucanje kod odraslih osoba prati izvestan broj psiholokih tekoa. Osim straha od govora koji, jo od pojave poremeaja u detinjstvu, postaje neraskidivo vezan za mucanje, osobe koje mucaju esto izraava-ju i strah od javnog nastupa, socijalnu anksioznost, skloni su socijalnoj


336

izolaciji zbog nemogunosti uspene verbalne komunikacije, a prati ih i nesigurnost u sopstvene potencijale.

Osnovna ideja autora projekta je bila da verbalni izraz ispoljen kroz glumu, mladim osobama sa dugogodinjim formama mucanja pomae da prevaziu strah od govora, a izvoenje pozorine predstave i strah od jav-nog nastupa, to stimulie jaanje samopouzdanja i slabljenje povlaenja iz socijalnog konteksta. S obzirom na nedovoljnost rada na prevazilaenju psiholokih tekoa vezanih za ovaj oblik govorne patologije u okviru tre-tmana koji se uobiajeno sprovode u naoj sredini, eleli smo da ukaemo i na ovaj deo problema mucanja, kao i da podstaknemo njegovo tretiranje i van medicinskog modela tretmana.

Zbog toga je okupljen multidisciplinarni tim strunjaka za patologiju govora i dramskih umetnika. Autor projekta je Sanja Dimoski, psiholog sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, a savetnik na projektu Darinka oster, logoped iz Zavoda za psihofiziolo-ke poremeaje i govornu patologiju Prof. dr Cvetko Brajovi u Beogradu. U projekat su bili ukljueni i volonteri, studenti Odeljenja za logopediju Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu.

Projekat se sprovodio u tri faze.Prvu fazu inila je razrada osnovne ideje projekta i planiranje aktivno-

sti. Planirana je i psiholoka procena uesnika koja bi se ticala prisustva simptoma (socijalna anksioznost, samopouzdanje i sl.) koji prate mucanje kod odraslih, pre i posle uea u projektu.

Razrada osnovne ideje bila je vezana i za izbor dramskog teksta, dra-me Eena Joneska ak ili pokornost. Ovaj izbor implicitno se ticao vr-ste ometenosti, odnosno govorne patologije. Jonesko, poznati autor teatra apsurda, pisao je dela u kojima je jezik relativizovan, apsurdan, nelogian, komino-satirian i zbog toga zapravo naroito reit. Mi smo eleli da ovu funkciju Joneskovog jezika iskoristimo da bismo ukazali na jednu drugu relativnost relativnost govornih tekoa i govora, relativnost samog po-remeaja. Otuda naziv projekta Igra govora i jezika.

Logoped, savetnik na projektu je konsultovan oko teine teksta i mo-gunosti izgovaranja odreenih rei ili fraza od strane osoba koje mucaju.

Obavljeno je vie razgovora sa buduim uesnicima projekta, mla-dim osobama u dvadesetim i tridesetim godinama. Pokuali smo da im

Dimoski, S.: Projekat Igra govora i jezika inkluzivna predstava mladih sa govornim poremeajima

337

objasnimo osnovnu ideju projekta i motiviemo za zajedniki rad. Njihova motivacija je u dobroj meri poivala na radoznalosti, a privlanost ideje ubrzo je postala nosea energija budueg rada. Bez obzira na to to su bili pozvani da uestvuju u projektu koji je bio provokativan za pojavu mnogih njihovih strahova, uesnici su se, uglavnom brzo i lako, opredeljivali za saradnju.

Dalje aktivnosti ticale su se utvrivanja broja uesnika i planiranja rada i uestalosti radionica, tj. proba. Rad na projektu zapoet je sredinom aprila 2014. godine, sa 20-tak uesnika projekta, u susretima od dva puta nedelj-no, po tri sata. Sprovedena je psiholoka procena putem relevantnih testova prisustva odreenih tendencija (socijalna anksioznost, samopouzdanje itd.).

Drugu fazu rada predstavljale su psiholoko-dramske radionice, koje su bile otvorene za vei broj mladih sa govornom patologijom i koje je vodio psiholog. One su zapoete vebama upoznavanja i razvijanja odnosa po-verenja. Tokom prvog susreta, govorni poremeaj je bio izrazito prisutan kod mnogih uesnika, a kod nekih i jaka nelagoda u verbalnom nastu-pu. Socijalna anksioznost i tenja ka socijalnoj izolaciji bila je upeatljiva. Psiholoko-dramske radionice sa elementima ekspresivne psihoterapije bile su osmiljene specifino za ovaj projekat i naroito su adaptirane za uesnike, potujui njihove tekoe u verbalnom izrazu, kao i psiholoke probleme tipine za ovu vrstu govorne patologije. Vremenom, radionice su poele da daju efekte u pogledu oputenosti u izraavanju, naroito verbal-nom, razvoju kreativnosti i prevazilaenju straha i anksioznosti u komu-nikaciji. Sve vreme rada bile su izraene individualne razlike kod uesnika Projekta u vidu razliitih problema u javnom nastupu, tekoama u spon-tanom izraavanju, tj. inhibiranosti u ponaanju i govoru. Psiholoko-dramske radionice pratile su glumake vebe koje je vodio profesionalni glumac, dramske vebe oslonjene na vizuelizaciju koje je vodila rediteljka i intervencije logopeda koje su se ticale pruanja aktivne pomoi u vidu podsticanja tehnika ispravnog i fluentnog govora.

Tokom ove faze rada, prisustvo uesnika nije bilo obavezno, ali je nji-hova motivacija sve vie rasla, tako da je obino uestovao vei broj. U ovoj fazi rada, aktivno su uestvovale i studentkinje Odeljenja za logopediju Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehablitaciju koje su pruale pomo u vidu podrke uesnicima i davanja jednostavnijih saveta vezanih za pro-bleme u govoru.


338

Pri zavrnici ove faze projekta uesnici su upoznati sa Joneskovom dra-mom ak ili pokornost. Sledio je rad na razumevanju teksta, njegove poente i odreenih replika u tekstu. Upoznavanje sa tekstom pratile su psiholoko-dramske radionice koje su se bavile temama pokoravanja poro-dinim i drutvenim zahtevima i linim reakcijama na njih. Ova faza rada trajala je dva meseca i okonana je pred leto 2014. godine.

Trea faza projekta zapoeta je u septembru 2014. godine. U njoj su nasta-vili angaovanje uesnici koji su dobili najvie dobrobiti na planu prevazila-enja psiholokih tekoa vezanih za mucanje, kao i oni koji su od poetka rada ve voleli ili u meuvremenu zavoleli dramski izraz i samu glumu.

Ova faza projekta predstavlja rad na dramskom procesu i vodila ju je rediteljka predstave, uz povremeno ukljuenje glumca. Raspodeli uloga i konanoj odluci rediteljke o toj raspodeli prethodila je detaljna analiza celog tima projekta o govornim sposobnostima, psiholokoj spremnosti, motivaciji i objektivnim mogunostima uesnika (izvestan broj ivi van Beograda; vie njih je zaposleno).

Podela uloga donela je novu i drugaiju motivacjiu uesnicima projek-ta, produbljeno razumevanje dela, sve bolje snalaenje u apsurdnim ele-mentima drame, kao i poveanu linu odgovornost za uenje svoje uloge. Novinu u radu donelo je i zapoinjanje rada u prostoru u kojem je plani-rano izvoenje predstave. Novi prostor je zauujue lako prihvaen, to je verovatno posledica ve formiranog oseanja pripadnosti grupi koja je inila projekat.

Sledei izazov za grupu bilo je osipanje uesnika, gotovo iskljuivo zbog objektivnih razloga zaposlenja, udaljenosti stanovanja i sl. Povoljna gru-pna dinamika i ve razvijeno zajednitvo omoguilo je dalji kvalitetan rad.

Rediteljka je organizovala probe dva puta nedeljno, a ostali lanovi tima projekta prisustvovali su svakoj, bez obzira na to to nisu imali konkretne zadatke, kako bi se odravao zajedniki duh i pruala konstantna podrka. Tokom zapoinjanj dramskog procesa psiholoke tekoe koje prate muca-nje ve su bile diskretnije. Ovo se naroito odnosilo na strah od javnog na-stupa i tremu pri izgovaranju teksta. I sam govor uesnika je, tokom igra-nja sopstvene uloge postajao fluentniji, da bi se napredovanjem dramskog procesa i sve intenzivnijim radom na samoj predstavi, mucanje na sceni potpuno povlailo. Dramski proces sa uesnicima pratile su uobiajene

Dimoski, S.: Projekat Igra govora i jezika inkluzivna predstava mladih sa govornim poremeajima

339

aktivnosti osmiljavanja scene, rada na scenskom dizajnu, kreiranja kosti-ma i sl. Izrazita minka koja asocira na maske, kako je sugerisano u drami, doprinela je jo boljem snalaenju u ulogama.

Pripremu premijere pratila je medijska promocija projekta u kojoj su uestvovali skoro svi izvoai predstave. Tokom ove medijske promocije se, po prvi put u naoj sredini, javno govorilo o tome da problemi mucanja mogu da budu prisutni i kod samih logopeda, strunjaka za patologiju go-vora, s obzirom da je jedna od uesnica projekta istovremeno diplomirani logoped i osoba koja muca.

Zavrnicu projekta Igra govora i jezika predstavlja premijera predsta-ve ak ili pokornost koju su u Deijem kulturnom centru Beograd, 1. novembra 2014. godine, pred vie od 100 gledalaca izveli mladi ljudi sa dugogodinjim formama mucanja. Pozitivna energija kreativnog procesa, zajednitva i meusobne podrke dovela je do toga da je mucanje na sceni, tokom premijere i kasnijih izvoenja potpuno nestalo. Uz to, napravljena je kvalitetna amaterska dramska predstava, koja je pozvana na takmienja amaterskih dramskih trupa.

Jedno od izvoenja predstave pratila je tribina pod nazivom Scena i govorni poremeaji, u kojoj su autori projekta govorili o svom radu, a ue-snici projekta o svom iskustvu i dobrobiti na linom planu.

Evaluacija projekta vrena je kroz analizu konkretnih rezultata, spro-voenje ankete i psiholoku procenu prisustva odreenih psiholokih te-koa kod uesnika, izvrenu nakon uea u projektu. Konkretni rezul-tati ovog projekta prevazili su oekivano i planirano. Efekti projekta na planu smanjenja psiholokih tekoa koje prate mucanje kod odraslih su izraziti. Postignuti rezultati podrazumevaju potrebu za daljom razradom teorijskih i praktinih implikacija koje su proistekle iz projekta implika-cijama vezanim za saznanja o psiholokoj determnisanosti ovog govornog poremeaja, kao i implikacije vezane za osmiljavanje tretmana koji nuno mora biti usmerena i na psiholoke tekoe kod odraslih osoba sa dugogo-dinjim formama ovog poremeaja.

Dalji planovi tiu se nastavka rada na promociji predstave ak ili po-kornost kako bi se jaali inkluzivni trendovi u oblasti kulture. S obzirom da su projekat podrale naune i strune institucije (Odeljenje za logopediju Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i


340

Udruenje za pomo osobama koje mucaju) bie uloen trud da se predstava izvede i u regionu, kao gost srodnih naunih institucija i udruenja.

Projekat je dao snaan stimulans samim osobama koje mucaju, tako da se oekuje njihov dalji aktivizam na polju preuzimanja to vee uloge u pogledu poveanja svesnosti o ovom poremeaju kod veinske populacije.

Produbljena analiza strunjaka za patologiju govora koji su sprovodili projekat (psiholog, logoped) trebalo bi da da odgovore koji su sve elementi uea u projektu (grupna dinamika, zajednitvo, igranje uloga i koma-da, elementi ekspresivne psihoterapije...) doprineli izuzetnim rezultatima ovog projekta na planu smanjenja psiholokih tekoa vezanih za mucanje. Takoe, praenje uesnika projekta treba da da odgovor na pitanje koliko su trajne ovakve promene u psiholokom funkcionisanju uesnika.

U svakom sluaju, inovacije na planu obogaenja strunog rada sa oso-bama koje mucaju tiu se snane potvrde o pozitivnim efektima korie-nja dramskog procesa u oblastima u kojima se on uobiajeno ne koristi. Takoe, efekti ovog projekta stimuliu jaanje socijalnog modela ometeno-sti kroz aktivizam i artizam osoba sa odreenim vrstama poremeaja. Ovaj projekat mogao bi, u tom smislu, da bude pilot-projekat iji bi se efekti vre-menom proveravali i na uesnicima koji imaju neki drugi vid ometenosti.

Documents

Igra Govora i Jezika