Šarkemen

ID ŠARKAMEN

1

Šarkemen

SADRŽAJ: 1.Opis PLA/PRA metodologije 2.Rezultati primene PRA sredstava -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-vizualizacija -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Vremenska linija (PRA sredstvo)-vizualizacija -Vremenska linija (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Mapa resursa (Pra sredstvo)-vizualizacija -Mapa resursa (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Sezonski kalendar (PRA sredstvo)-vizualizacija -Sezonski kalendar (PRA sredstvo) –objašnjenje vizualizacije -Kategorizacija prema izvorima prihoda(PRAsredstvo)-vizualizacija -Kategorizacija prema izvorima prihoda (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije -Kategorizacija prema životnom standardu (PRA sredstvo)-vizualizacija -Kategorizacija prema životnom standardu(PRA sredstvo)-objašnjenje vizuallizacije -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-vizualizacija -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-objašnjenje vizualizacije 3.Lična karta sela -Poljoprivredno-ekonomski sistem -Socio-kulturni sistem

2

Šarkemen

PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU –PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

POTENCIJALI PROBLEMI

-STARA MEHANIZACIJA (25 GOD.) -NEMA POTREBNIH PRIKLJUČNIH -OVČARSTVO U RAZVOJU MAŠINA -GOVEDARSTVO -NEMA SKLADIŠNIH KAPACITETA -PROIZVODNJA MLEKA I SIRA -NEDOVOLJNA PROIZVODNJA STOČNE HRANE -PČELARSTVO -MALI BROJ GOVEDA -VELIKE POVRŠINE POD PRIRODNIM PAŠNJACIMA -NAVODNJAVANJE -NEDOSTATAK STRUČNE POMOĆI -ZAINTERESOVANOST ZA UDRUŽIVANJE -OBJEKTI ZA SMEŠTAJ STOKE STARI I NEADEKVATI -ZDRAVA SREDINA -MALI STOČNI FOND -SEOSKI TURIZAM

-ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE -NEDOSTATAK MUZILICA VRELO ŠARKAMEN -VETERINARSKA ZAŠTITA -OGREVNO DRVA NEZADOVOLJAVAJUĆA

-VISOKE CENE REPROMATERIJ. -FORMIRANJE CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA BEZ UČEŠĆA PROIZVOĐAČA

3

Šarkemen

pojavljuje kao naročiti problem u proizvodnji sira Iako skoro svako domaćinstvo poseduje mehanizaciju ona je stara i sa nedovoljnim brojem priključnih mašina.Navodnjavanje se pojavljuje kao problem zbog nedovoljnih količina padavina i malih vodnih resursa. Veterinarska zaštita je neadekvatna.Veterinar obilazi selo jednom nedeljno, a u slučaju potrebnih intervencija drugim radnim danima u cenu veterinarskih usluga se uračunava i putovanje do sela, što ove cene čini nepristupačnim većini proizvođača.Druge stručne pomoći proizvođači nemaju.

4

Šarkemen

VREMENSKA LINIJA –PRA SREDSTVO–VIZUALIZACIJA 1946—oko 300 domacinstava, oko 970 biraca, preko 5000 ovaca,oko 10 konja, 1000 goveda 1948— zabranjen uzgoj koza 1953— pojavljuje se prvi zadruzni traktor 1958—uvedena struja 1965-------------počinje da opada broj goveda, koriste se zadružni traktori 1966 --zemljoradnicko nabavljacka zadruga osnovana pre 1900,pripojena zadruzi u Stubiku 1970—- kupljen prvi traktor u selu 1976 ----- uvedeno prvih 20 telefona u selo, asvaltiran put do sela 4 kilometra do magistralnog puta 1984—----osnovan KUD Vrelo i bilo je oko 50 omladinaca i omladinki, prvi zasadi kultivisane kupine 1986— prosireno za jos 20 telefonskih brojeva 1987— prvi vodovod u selu 1988—-otkup kupine je bio oko 100 tone godisnje 1989----otkupljeno 360 tone psenice 1993—-naglo smanjenje stocnog fonda 1997—-osnovana zadruga ZZ Vrelo 2001—instalirana digitalna centzrala u selu sa 130 brojeva 2004—prestaje otkup mleka 2008—128 domaćinstava, oko 30 učenika, oko 150 goveda, oko 500 ovaca (trend povećavannja), oko 300 svinja, 70 % domacinstva poseduje mehanizaciju (oko 800 hektara obradivog zemljista, oko 100 traktora, mesecna proizvodnja sira oko 2000 kg koja se prodaje na pijaci, oko 450 košnica pčela,

5

Šarkem

6

en

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-VREMENSKA LINIJA:

Vremenska linija, kao PRA sredstvo, omogućava nam sticanje uvida u prošlost sela; identifikuje događaje važne za poljoprivredni razvoj sela i kritične tačke u tom razvoju.Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od starijih meštana sela koji, budući savremeni sa događajima koje vremenska linija opisuje, jesu autentični svedoci.Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u prošlosti ukazujući istovremeno i na uzroke sadašnjeg stanja i na uzroke koji su omogućili poljoprivredni razvoj, kojim su meštani bili zadovoljni u identifikovanim periodima u prošlosti.

Vremenskom linijom je obuhvacen period od 62.god. 46-ih godina je živelo oko 300 domaćinstava, selo je imalo oko 970 biraca,5000

ovaca, 1000 goveda. Prva zemljoradnicka zadruga je formirana pre 1900 godine ali je 1966 pripojena zadruzi u susednom selu Štubiku.

Prvi trakzor u selu je kupljen 1970, a prvi telefoni 1976 godine. Infrastrukturni problemi su u Šarkamenu rešavani tokom niza godina,

Elektrifikacija sela izvršena 1958, a put od magistralnog puta Negotin – Majdanpek, u duzini od 4 km do sela asfaltiran 1976 god. Prvi vodovod je selo dobilo 1987 god.

Intenzivna poljoprivredna proizvodnja se videla iz 1988 godine otkupa oko 100 tona kupina, oko360 tona pšenice, oko otkupa 1000 jagnjadi.

Danas Šarkamen ima 128 domačinstva sa preko 500 meštana, 30 učenika, Kulturno umetničko društvo radi od 1967 pa do danas okuplja oko 100 učesnika, pod rukovodstvom Direktora ZZ VRELA Dragana Miloševića, Zavetna slava avgusta je Sveti Ilija, ima crkvu Svetog Spase, Meštani imaju oko 100 trktora,150 goveda, 500 ovaca, 300 svinja

Mesecna proizvodnja sira oko 2000 kg, ističe na prvom mestu kao največi prihod meštana,

Kao najmladja poljoprivrednu grana javlja se pčelarstvo, pored idalno čistih prirodnih potencijala mogučnosti da se broj od oko450 košnica uveča i doprinese uvečanju prihoda.

Šarkemen

Sezonski kalendar

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust

Septem. Oktober Novem. Decem.

.

padavine temperat

S

U

Š

A

ovčarstvo

kobmino vani sist jagnje

od 20.

em drža nje do 20.

nja prehrana jagnjadi

dehelm.

i mešanje M

s U striža od 1.do10.

p

Ž

a A

š prekid muže,

oko 20.

pripust

a lučenje

govedarstvo

zatvoreni siste m drža nja kombinovani

sistem držanja

kukuruz

j a l o v i u g a r priprema zemlje

setva do

25.

freziranje i 1. ko panje

freziranje i 2. ko panje

i s t e r i v a n j e

berba

ugar đ u b r i v a

pšenica

prolećna prihrana herb

icidi

vršidba od 10.

priprema

zemlje

setva

Prikupljanje sumskih plodova

skupljanje --------- ---------- ------------

pčelarstvo

Kontrola I prihrana

Medobranje Medobranje Medobranje Prihrana I zazimljavan

je

prirodne livade

KOSI

DBA

Sezonski kalendar

22

decemb.

en

januar februar mart april maj jun jul avgust septemb. oktobar novemb.

dinamika aktivnosti muškaraca

dinamika aktivnosti žena

Sezonski kalendar – PRA sredstvo - vizualizacija

januar

februar

mart

april

maj

jun

jul

avgust

septemb

oktobar

novemb.

decembar

prihodi

rashodi

Šarkem

23

Šarkemen

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA –SEZONSKI KALENDAR:

Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim uslovima područja u kome je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstva sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domaćinstvu. Sva četiri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno.

Primena sredstva ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u

kalendar bile unešene od strane samog PLA pomagača, već se izvođenje sredstva prepušta samoj grupi farmera.

Tako i cilj primene sredstva nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već i uključivanje farmera u proces samopredstavljanja sopstvene situacije.

KLIMATSKI USLOVI – Sezonski kalendar primenjen u Šarkamenu govori o

tipičnom brdsko planinskom klimatu sa hladnim zimama i sušnim letima. Značajniji pad temperature započinje već sredinom novembra i u kratkom vremenskom periodu se spušta ispod 0° C, da bi se tokom decembra, januara i februara zadržala na najnižim vrednostima sa prosekom od - 15° C. Tokom marta temperatura počinje da raste i taj kurs zadržava i u aprilu i maju. Prosečna temperatura u toku ova tri meseca iznosi 10 - 15° C. Maksimalne temperature očekuju se krajem juna, tokom jula i u prve dve trećine avgusta, sa prosečnim vrednostima i preko 30° C. Krajem avgusta i tokom septembra, temperatura je u konstantnom opadanju, da bi se tokom oktobra zadržala na određenom nivou, a sredinom ili krajem oktobra i kratkotrajno skočila (Miholjsko leto).

Temperaturne oscilacije prate i oscilacije u količini padavina. Najznačajnije količine padavina očekuju se sredinom maja, što predstavlja i jedini period sa dovoljnom količinom padavina. Za razliku od kišnog perioda, sušni period traje prosečno 3,5 – 4 meseca i proteže se od kraja maja do poslednje trećine septembra. Kraj septembra, oktobar i novembar, predstavljaju mesece sa nešto značajnijom količinom padavina, ali ne zadovoljavajućom. Sredinom novembra, količina padavina znatno slabi i na tom nivou se zadržava sve do polovine marta.

POLJOPRIVREDNE GRANE FARMERA ŠARKAMENA– U toku primene

sezonskog kalendara, farmeri Šarkamena su kao najznačajnije grane poloprivrede za svoje selo izdvojili stočarstku i ratarsku proizvodnju, i kiao nvu granu pčelarstvo.

Sezonski kalendar daje sliku ekstenzivnog, pašnog ili kombinovanog sistema

uzgoja malih preživara. Način uzgoja krava i ovaca istovetan je u većini slučajeva. Razlike se nalaze jedino u dužini ispaše i dužini laktacije. Ispaša ovaca proteže se gotovo čitave godine, sa prekidima u periodu jakih zima sa velikom količinom snega jedan mesec pred jagnjenje,., Pripust ovaca započinje uglavnom oko 20. septembra,, Kao

24

Šarkemen

specifičnu aktivnost u ovčarskoj proizvodnji, farmeri navode strižu koja se obavlja u periodu od 1. do 10. juna.

U govedarskoj proizvodnji kao osnovni način uzgoja pojavljuje se zatvoreni, štalski ili u kratkom vremenskom periodu kombinovani sistem držanja. Kao aktivnosti farmeri navedo sve aktivnosti koje podrazumeva ovakav način uzgoja goveda (hranjenje, napajanje, muža, čišćenje objekata, uzgoj teladi itd.).,

Kao najznačajnije ratarske kulture, primenom ovog sredstva, ispostavljaju se

kukuruz, pšenica i lucerka. Nakon obrade i pripreme zemljišta, koja se odvija tokom aprila, kukuruz se seje sve do 25. maja. Nakon nicanja kulture obavlja se borba protiv korovskih biljaka mehaničkim putem - freziranjem i kopanjem. Ovaj postupak se obavlja u dva navrata, sa razmakom od oko mesec dana, tokom juna i jula. Nakon toga sledi pauza u aktivnostima oko ove žitarične kulture sve do oktobra kada započinje berba i traje sve do kraja meseca.

Za razliku od kukuruza kod pšenice se nakon pripreme zemljišta za kulturu, koja se odvija tokom avgusta, setva obavlja u septembru. Prema tvrdnjama farmera uzgoj pšenice zahteva znatno manje aktivnosti u poređenju sa uzgojem kukuruza. Najznačajnije aktivnosti su, pored pripreme zemljišta i setve, prolećna prihrana koja se odvija od polovine februara do polovine marta i primena herbicida koja se nastavlja na prolećnu prihranu i traje sve do polovine aprila. Nakon ovih aktivnosti uzgoj pšenice ne iziskuje veću angažovanost farmera sve do vršidbe koja se odvija od 20. jula i traje oko 20 dana.

Farmeri Šarkamena obavljaju prolećnu setvu lucerke od 10. do 20. aprila, nakon čega nakon mesec dana vrše prvu kosidbu. Kosidba se nastavlja u tri navrata svakog meseca i traje sve do septembra, kada se vrši poslednja kosidba. Ukoliko se primenjuje manje zastupljena jesenja setva lucerke u oktobru, kosidba se obavlja jednom nakon mesec dana. Jednako i prirodne livade daju mogućnost jedne kosidbe u godini, koja traje u periodu od polovine juna do polovine jula.

EKONOMSKI STATUS DOMAĆINSTVA SA SVIM NAVEDENIM

DELATNOSTIMA – Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava, kako samom farmeru tako i PLA trenerima, da kroz vizualizaciju prate tok prihoda odnosno rashoda tokom godine na jednoj farmi sa kombinovanim tipom proizvodnje. Ovo sredstvo primenjeno u Šarkamenu pokazuje da su rashodi na farmi znatno učestaliji u odnosu na prihode u toku jedne godine. Kao najkritičniji period, sa najvećim nivoom rashoda na farmi, navodi se prolećni i letnji period. Ovakve tvrdnje opravdavju se nabavkom repromaterijala (semenski materijal, veštačko đubrivo, zaštitna sredstva, plaćanje mehanizacije i radne snage, kao i povećana potrošnja nafte) i intenzivnijim oboljenjima životinja koja se javljaju u toku prelaska sa jedne na drugu vrstu ishrane. Najveće prihode farmeri Ostrovice očekuju tokom maja meseca od prodaje jagnjića, Nešto niži prihodi očekuju se tokom celog letnjeg perioda od prodaje mleka i mlečnih proizvoda.

25

Šarkemen

PODELA RADA NA FARMI PREMA POLNOJ RAZLICI I DINAMIKA AKTIVNOSTI – Na farmama u Šarkamenu nema razlike među polovima po pitanju dinamike rada. Oba pola podjednako doprinose svim granama poljoprivrede na svojoj farmi.

Za oba pola najaktivniji period je od samog početka proleća, kada se nivo aktivnosti i dalje penje, da bi tokom dužeg perioda od kraja maja pa sve do početka novembra ostao na istom nivou visokih aktivnosti. Period sa nešto manje aktivnosti je jedino zimski period, kada se aktivnosti na farmi svode isključivo na aktivnosti koje podrazumeva zatvoreni sistem uzgoja stoke i vođenje domaćinstva. Jedine aktivnosti u kojima žene ne učestvuju jeste rad sa mehanizacijom i kosidba

26

Šarkemen

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

VANPOLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1. PRODAJA JAGANJACA 25% 1. PENZIJA IZ RADNOG

2. PRODAJA SIRA ODNOSA 30%

40%

3. Prodaja šumskih plodova, gljive

2. PLATA 10% 5. PRODAJA TELIĆA 10-20%

3. POLJOPRIVREDNE PENZIJE 40%

6. PRODAJA PRASIĆA 10%

7. PRODAJA OSTALOG VOĆA 5%

27

Šarkem

29

en

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA – KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA

Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje učešća poljoprivrede u ukupnom ekonomskom sistemu sela. Sredstvo razdvaja prihode iz poljoprivrednih i vanpoljoprivrednih delatnosti i pokušava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je značaj pojedinog izvora prihoda sa obzirom na njegov ekonomski doprinos domaćinstvu koje ga ostvaruje. Na osnovu ovog kriterijuma, izvori prihoda su označeni rednim brojevima. Drugi kriterijum je broj domaćinstava, izražen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda.

Vanpoljoprivredni izvori prihoda u Šarkamenu ne igraju veći značaj u ekonomskom sistemu, kako pojedinačnog domaćinstva, tako ni sela u celini. Ova tvrdnja se objašnjava činjenicom da se uglavnom radi o nesigurnim i malim izvorima prihoda, kakve su plate zaposlenih, koje ostvaruje oko 10% domaćinstava. Poljoprivredne penzije, koje prima uglavnom jedan član u oko 40 % domaćinstava, zbog izuzetno malih iznosa, učesnici rada na sredstvu navode tek kao formalni izvor prihoda, bez značajnijeg doprinosa ekonomskom sistemu domaćinstva. Nešto je drugačija situacija kada se govori o penzijama stečenim u radnom odnosu.

Kategorizacija prema izvorima prihoda, kao i ostala PRA sredstva, stočarsku proizvodnju stavlja na prvu poziciju izvora prihoda. Kao najznačajniji izvor prihoda u okviru poljoprivrednih delatnosti, sredstvo iznosi prodaju jaganjaca. Ovim putem prihode ostvaruje svega 25% domaćinstava. Razlog koji je ovaj izvor prihoda smestio na prvu poziciju po važnosti jeste, prema tvrdnjama meštana, apsolutna rentabilnost proizvodnje sa malim ulaganjima i zadovoljavajućim potrebama tržišta.

Isti procenat domaćinstava ostvaruje prihode prodajom sira. Razlog stavljanja ovog izvora prihoda iza prodaje jaganjaca jeste nezadovoljavajuća cena sira kao i veliki utrošak vremena u proces prerade mleka koji se obavlja primitivnim, tradicionalnim metodama. Navedeni razlozi čine ovu delatnost nedovoljno rentabilnom.

Prodajom, telića i prasića, prihode ostvaruje 10– 20 % domaćinstava. I u pjedinim godinama ostvaruje se i prihod od sakupljanja šumskih plodova, Kao novi prihod je i prodaja meda,

en

KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU - PRA SREDSTVO - VIZUALIZACIJA

DOMAĆINSTVO IZNAD PROSEKA -plata ili /i penzija - radna snaga,sezonska -traktor -prosečno 5 ha oranica -motokultivator -prihodi od prodaje -veći broj priključnih mleka i sira mašina -prosečno 20 grla stoke i više -prosečno 5 ha livada i pašnjaka

10%

PROSEČNO DOMAĆINSTVO -plata ili penzija -radna snaga -traktor -prosečno 3 ha oranica -motokultivator -proizvodnja mleka i sira -osnovne priključne sa malim tržišnim viškom mašine -prosečno 10 grla stoke

-prosečno 2.5 ha livada i pašnjaka 50%

STARAČKO DOMAĆINSTVO -penzija -nedostatak radne snage -traktor -proizvodnja mleka i sira Samo za sopstvene potrebe -prosečno 4 grla stoke -prosečno 1 ha obrađene površine

-daju zemlju pod zakup 30%

SAMAČKO DOMAĆINSTVO -penzija -nedostatak radne snage -proizvodnja mleka samo -prosečno 1-2 koze za sopstvene potrebe ili bez stoke

-daju zemlju pod zakup 10%

Šarkem

30

Šarkem

31

en

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE PRA SREDSTVA-KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU:

Kategorizacija prema životnom standardu, kao PRA sredstvo, omogućava nam sticanje uvida u način na koji meštani sela prave razlike prema standardu domaćinstava, koliko različitih kategorija standarda u selu ima i koliko domaćinstava je obuhvaćeno svakom od navedenih kategorija.

Meštani, učesnici u radu grupe, su razlikovali četiri različite kategorije prema životnom standardu, koje obuhvataju sva domaćinstva sela.

Prosečnih seoskih domaćinstava ima oko 50%.Karakteristike prosečnog domaćinstva u Šarkamenui su sledeće:ima dovoljno radno sposobnih članova, a vanpoljoprivredni izvori prihoda su ili plata jednog člana(koji je zbog toga mnogo manje angažovan u poljoprivrednim aktivnostima) ili penzija jednog ili dva starija člana domaćinstva.Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo ima sledeće:opskrbljeno je mehanizacijom (traktor, i osnovne priključne mašine), prosečno oko 2.5 ha pašnjačkih površina i 3 ha obrađenih oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 10 grla stoke, a mleko prerađuje u sir sa velikim tržišnim viškovima.

Domaćinstava koja su iznad ovog proseka u Šarkamenu ima oko 10%.Karakteristike ove kategorije su sledeće:ima dovoljno radno sposobnih članova.Od vanpoljoprivrednih izvora prihoda pojavljuju se plata jednog zaposlenog člana i penzija starijeg člana porodice.Ovo domaćinstvo može da priušti plaćanje sezonske radne snage.Od poljoprivrednih resursa ovo domaćinstvo poseduje:mehanizaciju (traktor, motokultivator, veći broj priključnih mašina), prosečno 5 ha pašnjačkih površina, prosečno 5 obrađenih oraničnih površina, u proseku uzgaja oko 20 grla stoke i stiče značajne prihode od prodaje sira,.

Staračkih domaćinstava (sa dva starija člana) u Šarkamenu ima oko 10%.Karakteristike ove kategorije su sledeće:nedovoljna radna snaga (mlađi članovi žive u gradu i dolaze povremeno), jedna ili dve penzije kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.I ovo domaćinstvo je opskrbljeno mehanizacijom (traktor), obrađuje u proseku oko 1ha zemlje, a ostalo daje pod zakup i uzgaja u proseku 3-4 grla sitne stoke.Mleko i sir se proizvode samo za sopstvene potrebe.

Samačkih domaćinstava(samo sa jednim starijim članom) U Šarkamenu ima oko 10%.Karakteristike ove kategorije su sledeće:nedostatak radne snage, penzija kao vanpoljoprivredni izvor prihoda.Od mehanizacije ovo domaćinstvo ne poseduje, zemlju u posedu daju pod zakup, uzgaja do 2 grla sitne stoke, a mleko prizvodi samo za sopstvene potrebe.U ovom domaćinstvu se mleko ne prerađuje.

en

ranije ranije ranije

kasnije kasnije kasnije

FORMIRANJE CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

BEZ UČEŠĆA PROIZVOĐAČA

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

NEDOSTATAK KVALITETNOG PRIPLODNOG MATERIJALA

VISOKE CENE REPROMATERIJALA

STVARANJE OPCIJA ZA POBOLJŠANJE – SREDSTVO PLANIRANJA- VIZUALIZACIJA

NEMA SKLADIŠNIH KAPACITETA

NEDOSTATAK STRUČNE POMOĆI

STARA MEHANIZACIJA (25 GOD.)

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

OBJEKTI ZA SMEŠTAJ STOKE STARI I NEADEKVATNI

NEMA PRIKLJUČNIH MAŠINA

NEADEKVATNI OBJEKTI ZA PRERADU MLEKA

NEDOSTATAK MUZILICA

MI SAMI

NEDOVOLJNA PROIZVODNJA STOČNE HRANE

MALI BROJ GOVEDA

MALI STOČNI FOND

Šarkem

32

Šarkemen

OBJAŠNJENJE VIZUALIZOVANIH REZULTATA PRIMENE SREDSTVA PLANIRANJA-STVARANJE OPCIJA:

.0.Nakon primene drugih PRA sredstava i dovršetka situacione analize, ovo sredstvo se, u fazi planiranja PLA metode, vraća na probleme koje su meštani identifikovali primenom PRA sredstva –predstavljanje situacije u selu i kategorizuje ih prema vremenu potrebnom za njihovo rešavanje i prema njihovim mogućnostima da u rešavanju tih problema učestvuju.Otuda su sve identifikovane probleme meštani, učesnici u radu grupe, podelili na one koje mogu da reše sami, za čije rešavanje im je osim mobilizacije vlastitih resursa potrebna i pomoć sa strane i one u čijem rešavanju ne mogu da učestvuju,Problemi su razlikovani i na one koji mogu biti rešeni u skorije vreme i one za čije rešavanje je potrebno više vremena ili su uslovljeni rešavanjem nekih drugih problema sa navedene liste.

MI SAMI:Problemi koje meštani mogu sami da reše jesu nedovoljna

proizvodnja stočne hrane i mali stočni fond, uključujući tu i navedeni problem sa malim brojem goveda u selu.Rezultati primene vremenske linije pokazuju da je uzgoj goveda u ovom selu bio jedna og važnih grana stočarske proizvodnje poslednjih šezdeset godina.,Ne postoji organizovani otkup mleka i otkupna cena teladi ne može da pokrije troškove njihovog uzgoja.Isti problemi postoje i u ostalim granama stočarske proizvodnje.Prema mišljenju meštana broj grla stoke u selu može biti povećan ukoliko se steknu zadovoljavajući ekonomski uslovi za njihovu proizvodnju. Nedovoljna proizvodnja stočne hrane se pojavljuje kao problem iz više razloga.Kao jedan od osnovnih razloga navodi se usitnjenost i raštrknost poseda i nepristupačnost poseda za rad sa mehanizaciojom.Drugi razlog je zemljište niske klase koje obezbeđuje male prinose po hektaru.Kao razlog se, takođe, navodi i visoka cena repromaterijala.Svi navedeni razlozi imaju za posledicu trenutnu nerentabilnost proizvodnje stočne hrane.

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE:Svi problemi svrstani u ovu kategoriju su

oni u čijem rešavanju meštani mogu da učestvuju jednim delom, unosom vlastitih sredstava (udruživanjem ili individualno), ali im je potrebna dodatna podrška, pre svega, finansijska.Što se tiče problema sa nedostatkom stručne pomoći, u selu ne postoje resursi za upotpunjavanje ovog nedostatka, pa stručna pomoć mora doći sa strane, ali su meštani spremni da stručnim licima pruže potrebnu logističku podršku.Prema mišljenju meštana, problemi kao što su nedostatak stručne pomoći i nabavka mehanizacije i nekih potrebnih priključnih mašina su rešivi u skorije vreme i sa postojećim ulaganjima, za razliku od ostalih na listi.Razlika u prioritetima, za rešavanje, iako neznatna, bi probleme postavila na sledeći način: mehanizacija i priključne mašine, stručna pomoć, objekti za smeštaj stoke, objekti za preradu mleka,muzilice, skladišni kapaciteti.

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE:Budući da su uzgajivači goveda i ovaca

nezadovoljni rasnim sastavom potrebna im je savetodavna pomoć i pomoć u nabavci kvalitetnog priplodnog materijala.Meštani ne misle da mogu učestvovati u rešavanju problema sa neadekvatnom veterinarskom zaštitom.Problem bi, prema njihovom

33

Šarkemen

34

mišljenju, bio rešen otvaranjem veterinarske ambulante ili punkta veterinarske stanice u njihovom selu.

Problem zbog visokih cena repromaterijala je svrstan u kategoriju problema u čijem rešavanju poljoprivredni proizvođači ne mogu da učestvuju, međutim, skoro udruženi proizvođači se nadaju da će preko svog udruženja uskoro moći da kupuju repromaterijal po povoljnijim cenama.To se odnosi i na problem sa nepostojanjem organizovanog otkupa poljoprivrednih proizvoda.

Iako je formiranje cena bez učešća proizvođača kao problem svrstan u kategoriju problema u čijem rešavanju oni ne mogu da učestvuju mobilizacijom vlastitih resursa, poljoprivredni proizvođači ovog sela očekuju da će se situacija u narednom periodu promeniti zbog započete saradnje proizvođača i Odseka za poljoprivredu Opštine Negotin.

Navodnjavanje je, i prema mišljenju meštana, iako važan, teško rešiv problem, zato što zahteva velika ulaganja, U rešavanju ovog problema meštani ne mogu da učestvuju.

Prema mišljenju meštana, problemi kao što su nedostatak kvalitetnog priplodnog materijala i visoke cene repromaterijala su problemi koji mogu biti rešeni u skorije vreme za razliku od ostalih na listi.

sarkamen

35

LIČNA KARTA SELA ŠARKAMENA

sarkamen

36

POLJOPRIVREDNO – EKONOMSKI SISTEM

Šarkamen pripada tipu brdsko – planinskog sela sa 128 domaćinstava i sa svim karakteristikama koje ova reljefna struktura nosi sa sobom.

Primenom mape resursa, PRA sredstva, dobijen je jasan uvid u prirodne resurse i potencijale kojima selo sa ovakvim geografskim položajem raspolaže. Klimatski uslovi, sa dugim i oštrim zimskim i umerenim letnjim periodom, kao i mala godišnja količina padavina (manje od 600 mm), usmeravaju poljoprivredno stanovništvo Šarkamena na ekstenzivne sisteme proizvodnje u svim granama poljoprivrede.

Šarkamen raspolaže malim zemljišnim površinama više klase što, takođe,

pokazuju rezultati primene mape resursa., Obradive površine se nalaze u parcelama prosečne površine oko 0.5ha.. Parcele se nalaze na ravnijem terenu.

Oko polovine administrativne površine sela nalazi se pod pašnjačko – livadskim površinama kombinovanim sa šumskim površinama. Ove površine smeštene su uglavnom u višim predelima Šarkamena

Primenom vremenske linije, PRA sredstva, dobijen je uvid u ulogu, pre svega, stočarske proizvodnje u životnom sistemu farmera u poslednjih šezdeset godina. Rezultati primene ovog sredstva potvrđuju tradicionalnost stočarske proizvodnje. Šezdesetih godina, kao posledica intenzivne industrijalizacije, u Šarkamenu počinje rapidno smanjivanje stočnog fonda, što se nastavlja sve do današnjih dana u pojedinim granama stočarske proizvodnje. Sa padom zaposlenosti i ekonomskog standarda, u poslednjoj deceniji primećen je blagi uspon pre svega u govedarskoj proizvodnji.

Isto tako i primena sezonskog kalendara, PRA sredstva, uzgoj velikihpreživara

stavlja kao prioritetne grane poljoprivredne proizvodnje. Tipično poljoprivredno domaćinstvo Šarkamena u sezonskom kalendaru navodi aktivnosti u ovoj oblasti kao svoje osnovne aktivnosti tokom cele godine.

Sve socijalne kategorije domaćinstava Šarkamena, u manjem ili većem obimu,

kao osnovnu poljoprivrednu delatnost navodi uzgoj malih i velikih preživara. Da je stočarska proizvodnja osnova ekonomskog sistema farmera Šarkamena

dokazuju kako podaci dobijeni primenom kategorizacije prema izvorima prihoda (PRA sredstvo), koji su važeći za selo u celini, tako i podaci dobijeni primenom metode anketiranja i primene polustrukturisanog intervjua u domaćinstvima.

STOČARSKA PROIZVODNJA

sarkamen

37

GOVEDARSTVO

U selu ima tenutno oko 150 goveda, od čega je oko 100 krava mlekulja. Rasni sastav je

Najvise Domače šareno goveče i nešto malo rase Mobilijar. Mleko se preradjuje u sir i prodaje kao najbolji sir na Negotinskoj pijaci. Krave se čuvaju u zatvorenom sistemu u štalama. U odnosu na ranije godine kada je bilo 1000 goveda sadasnji broj se smanjio ali

mesecna proizvodnja sira od oko 2000 tone, pokazuje po recima mestana da je to ipak najveci potencijal u stocarstvu.

Ishrana goveda je uglavnom sa prirorodnom hranom balirano seno i balirana lucerka,vise balirano seno uz dodatak jarme od kukuruza, psenice i ovsa

Mestani su misljenja da bi organizovan otkup mleka povecao broj goveda u selu i bolja otkupna cena mleka.

OVČARSTVO

Nekada su sarkamenci cuvali preko 5000 ovaca a sada se taj broj desetostuko smanjio, Uglavnom se gaji homoljska rasa, svrljiska rasa i cigaja, Ovcarstvo se zasniva na ekstenzivnom i kombinovanom nacinu uzgajanja uglavnom torsko pasnjacko uzgajanje leti i stalsko zimi.Samo jedno domacinstvo u Sarkamenu ima oko 200 ovaca a ostala domacinstva od 10 do 50 ovaca, Buduci da su ovce u ekstenzivnom gajenju pasnjacki sistem uzgoja, osnovna ishrana tokom godine je pasa na prirodnim livadama ovakav nacin ishrane zastupljen je i zimi kad nema snega,Pred jagnjenje ovcama se u ishranu uvodi znacajna kolicina zobi kukuruza, ovsa i jecma, Jaggnjad se uglavnom izdvaja i nekoliko puta dnevo pusta da sisa,Vec polovinom aprila pocinje prihrana jagnjadi kabastim hranivima,Ovcije mleko se uglavnom koristi za prihranu jagnjadi a manja kolicina se preradi u sir,Po recima mestana Sarkamena mala kolicina sira se proda uglavno se koriste viskovi za sopstvenu ishranu, Primena kategorizacije prema izvorimaq prihoda prodaju jagnjadi stavlja ispred mlekarske proizvodnje, Kao jos njedann od sprecavajucih faktora za brzi razvoj ovcarstva navodi se dotrajali objekti za zimski smestaj ovaca i primitivan nacin prerade mleka u relativno neadekvatnim uslovima,

SVINJARSTVO

Zapazenu ulogu u ukupno poljoprivredno-ekonomskom sistemu Sarkamena igra i svinjarstvo, sa oko 300 grla svinja, Rasni sastav svihja je uglavnom ukrsteni landras i jorksir, Svinje se gaje intenzivnim sistemom drzanja objekti su stari i neadekvatni. Ishrana se zasniva na upotrebi domaceg kukuruza uz dodatak svih ostalih zitarica, Iz kategorizacije prema izvorima prihoda vidi se da je odredjeni procenat prihoda od prodaje prasica, a veoma mali procenat je i od prodaje tovljenika, Krmace su uglavnom pripustaju, tako da se rasni sastav pogorsava stalno.

Zbog lose cene svinjskog mesa mestani Sarkamena svinjarstvo ne vide kao buduci potencijal.

sarkamen

38

PČELARSTVO

Kao najmaladja poljoprivredna grana u Sarkamenu se razvija pcelarstvo, koje je od uvek bilo zastupljeno ali se u zadnjih nekoliko godina naglo razvija, Polozaj Sarkamena sa mnogo bagremovih suma, velikim povrsinama pod priroidnim livadama, dve reke koje proticu kroz atar Sarkamena daju idealne uslove za pcelarstvo,

U Sarkamenu trenutno pcelari oko 20 pcelara koji imaju oko 400 kosnica, Pcelare sa Poloskama, LR, DB kosnicama,

Sarkamenski med je zbog svega navedenmog izusetno cenjen i priznat, Buducnost pcelarenja je zbog skoro netaknute prirode i nekoriscenja pesticida i

hemiskih sredstava je vrlo perspektivna,

RATARSKA PROIZVODNJA

Veliki problem mestana Sarkamena je proizvodnja stocne hrane, Jedan od razloga je usitnjenost poseda, i nepristupawcnost parcelama. Sarkamenci obradjuju oko 800 hektara oranica, Od toga su najzastupljenije psenica, kukuruz, jecam i ovas, Prinos po hektaru psenice u dobrim godinama do 4 tone, kukuruza oko 6 tone, Mestani zbog visoke cene veoma malo upotrebljavaju vestacko djubrivo, Stajhkim djubrivom pokrivaju male povrsine pa je zato i prinos umanjen,

Proizvodnja krmnog bilja

Sarkamenci od krmnog bilja imaju male povrsine pod zasnovanim vestackim livadama, Malo vece povrsine imaju pod raznm vrstama krmnog bilja (trogotka, zvezdan, ljulj. Jezevica), ostale povrsine su pod prirodnim pasnjacvima, Mestani se uglavnom izjasnjavaju da proizvedene kolicine nisu dovoljne da pokriju ni sopstvene potrebe,

MEHANIZACIJA

Od 128 domacinstva u Sarkamenu oko 100 domacinstva poseduje traktor i mali broj prikljucxnih masina, Od prikljucnih masina poseduju plugove, drljace, tanjerace, sejalice balirke, prikolice, Prosecna starost traktora i prikljucnih masina krece se oko 30 godina,Mestani su u razgovoru rekli da male mogucnosti imaju za obnavljanje mehanizacije,

SOCIO-KULTURNI SISTEM SELA SARKAMENA STANOVNISTVO SARKAMENA

sarkamen

39

Vremenska linija nam pokazuje da je 1946 godine Sarkamen imao oko 300

domacinstva, oko 970 biraca, danas u Sarkamenu zivi oko 128 domacinstva i oko 370 biraca, Prema broju clanova domacistva se dele na samacka domacinstva 15, sa dva clana staracka domacinstva 25, dok su u 88 domacinstva broj clanova krece od 3 pa navise, Starosna struktura stanovnistva je nepovoljna, Starijih od 65 godina ima oko 40 %, radno sposobnih oko 40 % i 20 % dece, Nijedno domacinstvo u Sarkamenu ne ostvaruje svoje prihode iskljucivo iz poljoprivrede, vec delimicno i od penzija i od plata zaposlenih,

INFRASRASRUKTURA

Sarkamen je udaljen od Negotina 20 kilometara a od magistralnog puta Negotin – Majdanpek 4 kilometara, Mali broj autobuskih polazaka delimican prevoz do skretanja za Sarkamen sa magistralnog puta, tako da je povezanos sa gradom losa, U selu je asvaltirano 50% puteva, izgradjen 1 lokalni vodovod za deo stanovnistva, Ima novu digitalnu telefonsku centralu sa 130 brojeva, struju i ulicnu rasvetu u centralnom delu, U selu postoji amulanta koja je otvorena dva puta nedeljno, dve prodavnice iz kojih se mestani snabdevaju zivotnim namirnicama, Od lokalnih administrativnih institucija u selu postoji samo mesna kancelarija, U selu postoji i zadruga ZZ Vrelo na celu sa direktorom Draganom Milosevicem, U razgovoru sa mestanima saznali smo da su zadovoljni sa saradnjom sa lokalnom zadrugom, ZZ Vrelo organizuje otkup sumskih plodova, kultivisanih kupina, divljih jabuka, dzanarike, obezbedjuje vestacka djubriva i m,esovitu robu,

OBRAZOVANJE MESTANA

Mestani Sarkamena uglavnom imaju cetvorogodisnje obrazovanja, osnovnu skolu, vro malo je sa srednjom skolom koji zive u sarkiamenu i sa visokim obrazovanjem skoro da nema, U selu postoji odelenje osnovne skole Hajduk Veljko iz Stubika do cetvrtog razreda koju pohadjaju desetak ucenika, Srednje poljoprivredno obrazovanje poseduje 10 mestana.

STATUS ŽENA U SELU

Zene u selu uglavnom rade sve poslove sa muskarcima na njivi, Kucne poslove,spremanje hrane, ciscenje kuce uglavnom obavljaju zene, U donosenju odluka u domacinstvu delimicno ucestvuju, Ucestvuju ravnopravno na kulturnim manifestacijama u selu susreti sela, Obrazovanje zena je na slicnom nivou kao i obrazovanje muskaraca U drustveno politickom zivotu sela ucestvuju vrlo malo.