Uticaj evrointegracija i promena na globalnim energetskim tržištima

na energetski javni sektor u Srbiji

NAUČNO DRUŠTVO EKONOMISTA SRBIJE RESTRUKTURIRANJE JAVNIH PREDUZEĆA U USLOVIMA INSTITUCIONALNIH OGRANIČENJA

16. oktobar 2015.

Ljubo Maćić

1

2

SADRŽAJ

• Energetika Srbije u nekoliko brojki

• EU i globalna energetska tržišta – mogući uticaj na Srbiju

• Promene u energetici Srbije – menja se ambijent za javna preduzeća

Uporedni energetski pokazatelji za Srbiju i EU u 2012.

3

SRB

Neto spoljnotrgovinski balans energije kao % od BDP, u 2012.

RZS

SRBIJA:

Neto troškovi uvoza energije u 2014. 1,8 mlrd.€

Udeo energetike u saldu spoljno-trgovinskog deficita u 2014. 41 %

Uvozna zavisnost energetike u 2013. 24 % (EU 54 %)

4

5

EU i globalna energetska tržišta – mogući uticaj na Srbiju

6

Više od dve decenije od početka EU tržišnih reformi...

• Tri paketa tržišnih reformi od početka devedesetih. tržište energije funkcioniše sve efiksnije.

ALI...

• EU energetska politike za 2020: GHG -20% (+); OIE +20% (+); EnEf +20% (-)

• Ekonomska kriza od 2008... manja potrošnja energije.

Direktor jedne velike EU elektroprivrede: NIKO DANAS NEĆE POČETI DA GRADI ELEKTRANU

ako nije na OIE!

Niže cene energije - NE Sigurnije snabdevanje energijom ??

7

EU CILJ: zajedničko tržište električne energije

SLIČNI CILJEVI ZA GAS!

Evropska komisija: nacionalna tržišta su mala da bi se razvila konkurencija

Oko 80% EU energije

uključeno u povezano tržište

dan unapred, sa jedinstvenom

cenom

Jugoistočna Evropa: Ugovorom o Energetskoj zajednici prihvatila EU regulativu i postepenu integraciju sa EU tržištem

• EU energetska politika u nekim važnim elementima nije harmonizovana;

• Za energetsku politiku i SoS su odgovorne nacionalne vlade, a za zajedničko tržište energije EU - odstupanja od zajedničkih ciljeva

• + ekonomska kriza, pa imamo: – različite šeme podsticaja OIE i druge nacionalne netržišne intervencije;

– sužavanje prostora za tržište, zbog širenja OIE koje imaju prioritet i garantovanu cenu >> veliki pad veleprodajnih cena;

– Pad profita (gubici) elektroprivreda; gašenje elektrana na gas; nema interesa za gradnju novih elektrana, osim OIE >> ugrožavanje SoS

– problemi sa EU ETS – niske cene emisije CO2 – pomak u EP;

– različiti mehanizmi podsticaja obezbeđenja proizvodnih kapaciteta – tržišno sporni, ali može li se obezbediti SoS bez njih? EK? (UK NPP Hinkley Point – Austria tužila EK);

– zadržavanje regulisanih cena u nekim zemljama članicama - EK TRAŽI UKIDANJE;

• Visoke maloprodajne cene energije (zbog visokih taksi, poreza...) ugrožavaju globalnu konkurentnost EU industrije.

• Lek: ENERGETSKA UNIJA – kako?

Integracija EU tržišta – CILJ: jeftinija energija, ali...

8

Energetska efikasnost i ekonomska kriza: potrošnja električne energije u EU sve sporije raste ili pada

EUROSTAT 9

Novi EU klimatski ciljevi za 2030

10

Neto promena proizvodnih kapaciteta u EU u periodu 2000 - 2013

11

Neto dodati kapaciteti i inkrementi potrošnje i proizvodnje el.energije u EU od 2000 - 2035

RES

Fossil & Nuclear

Promene u kapacitetu (GW) Promene u proizvodnji i potr. (TWh)

12

Godišnje prosečne investicije u elektrane

ISTORIJA

PROGNOZA

13

Negativna cena - angažovani proizvodni kapaciteti (MW) i veleprodajne cene €/MWh u Nemačkoj 16. juna 2013.

€/

14

Velikoprodajne cene električne energije u Nemačkoj

Cene su pale za preko 40 % od 2008 do 2013. godine

15

Tržišna kapitalizacija velikih EU elektroprivreda

Investitori su ranije tradicionalno gravitirali elektroprivredama zbog njihove stabilnosti na tržištu i u prihodima.

16

Promene dugoročnog rejtinga korporativnih obligacija u 2008 i 2013 (Moody’s)

Ovih 5 elektroprivreda proizvode 60% EU električne energije RWE prvi put u gubicima u svojoj

60-godišnjoj istoriji

17

• Podsticaji investicijama u energetsku infrastrukturu radi: • Razvoj ai efikasnog funkcionisanja pan-EU tržišta el.energije i gasa; • Integracije OIE u elektroenergetski sistem • Dekarbonizacije proizvodnje; • Diversifikacije puteva i izvora snabdevanja gasom...

• Podsticaji obezbeđenju adekvatnih proizvodnih kapaciteta • Polovina članica primenjuje ili priprema različite mehanizme podsticaja

kapaciteta da bi izbegla buduće deficite; Evropska komisija oprezna, traži prethodne uslove

• Podsticaji za obnovljive izvore energije. • Nove preporuke Evropske komisije sa elementima okrenutim tržištu.

Tržište otvoreno, ali podsticaji investicijama ipak potrebni – ZAŠTO?

Nema dovoljno interesa za izgradnju infrastrukture i konvencionalnih elektrana, pa članice traže načine kako da što efikasnije povećaju prekogranične tokove i obezbede rezerve u sistemima koje će biti podrška obnovljivim izvorima i obezbediti sigurnost snabdevanja.

18

19

Kako dalje – Evropska unija

• Obezbeđenje sigurnosti snabdevanja;

• Dublja EU integracija nacionalnih energetskih tržišta;

• Smanjenje potrošnje energije;

• Smanjenje emisije CO2 iz energetskog sektora (ciljevi za 2030 i 2050.);

• Promocija istraživanja i razvoja u energetskim tehnologijama

Ovim bi se ublažile i neizvesnost geopolitičkih promena koje utiču na snabdevanje naftom i gasom i njihove cene.

EU ide ka formiranju ENERGETSKE UNIJE, bazirane na pet ključnih prioriteta:

CILJ:

2016 predlog novih propisa

do 2019. izgradjeni temelji Energetske unije

PROBLEMI:

Različiti interesi država članica, naročito istočne Evrope i drugih članica

USLOV:

Prenošenje još jednog dela suvereniteta država članica na EU (npr: energetski miks i dr.)

20 1990

Strukturne reforme EU energetskog sektora

Zapadna Evropa

Istočna Evropa

Promene znatno manje i drugačije nego u Ist. Evropi (nasuprot: ukrupnjavanje, M&A - “ŠEST VELIKIH”) Izuzev u UK ...

Vertikalna i horizontalna dezintegracija u više zasebnih preduzeća u svim zemljama, izuzev u Češkoj

2000 2010

Ponovna integracija vertikalna i horizontalna nekih preduzeća, ranije u Poljskoj, medjusektorski u Bugarskoj, pokušaji u Madjarskoj...

Bez bitnih promena

21

1990

Vlasničke promene u EU energetskom sektoru

Zapadna Evropa

Istočna Evropa

Ukrupnjavanje - M&A, bez bitne promene državnog udela, izuzev ranije u UK

Privatizacije u Slovačkoj, Madjarskoj, Rumuniji, delom u Bugarskoj, a najmanje u Poljskoj i Češkoj

2000 2010

Dodatna privatizacija državnog udela zbog budžetskih deficita (Rumunija, zahtev IMF...)

ALI i:

Pokušaji i ponovne nacionalizacije u Madjarskoj, Albaniji, Slovačkoj... ?

Privatizacija dela državnog udela zbog budžetskog deficita (u Grčkoj: zahtev “trojke”) + privatizacija prenosnih mreža (sigurniji profit)

ALI, ovo nisu dobra vremena za privatizaciju: Slaba tražnja – potencijalni kupci, velike elektroprivrede (EoN, RWE i dr.) su u krizi.

Proizvodnja električne energije – vlasništvo u 2012, global

Elektrane na fosilna goriva, NE i HE 5185 MW

Elektrane na obnovljive izuzev HE 495 MW

Lokalne zajednice i autoproizvođači

7 %

Domaćinstva, lokalne zajednice i autoproizvođači

7 %

Istraživanja ne pokazuju korelaciju između vlasništva i efikasnosti energetskih kompanija

22

23

Promene u energetici Srbije – menja se ambijent za javna preduzeća

Srbija ka EU – Ugovor o energetskoj zajednici

24

• Okvir za razvoj tržišta, određen EU pravilima;

• Institucije i tržišni mehanizmi se uspostavljaju i uglavnom funkcionišu (gas?);

• Početni problemi u otvaranju tržišta : struja 2014 / gas 2015;

• Još nisu završene strukturne promene preduzeća:

o Srbijagas i Jugorosgaz – razdvajanje transporta gasa od drugih delatnosti;

o distribucije el.energije - funkcionalno razdvajanje od drugih delatnosti unutar JP EPS,

• Usvojen novi Zakon o energetici implementira se Treći energetski paket EU – učvršćivanje nezavisnosti operatora sistema i njihove saradnje na panevroskom prostoru, jača uloga regulatora... ; rok za primenu – do kraja 2015, neke odredbe 2016.

Ugovorom su preuzete obaveze vezane za razvoj tržišta energije, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine.

TRŽIŠTE ENERGIJE

Uslov za razvoj tržišta: razdvajanje i nove delatnosti

25

Konkurencija Konkurencija Konkurencija

Prenos/ Transport

(TSO) Proizvodnja

Distribucija (DSO)

Trgovina na veliko

Trgovina na malo

Regulisane delatnosti

Po

tro

šači

Uvo

z

Nezavisn

i p

roizvo

đači

Trgovci

Sertifikacija TSO (sprovodi Agencija) i program usklađenosti za obezbeđenje nediskriminatornog ponašanja DSO/integrisanih TSO (Agencija daje saglasnost) Ovim se obezbeđuje nezavisnost opreatora i ravnopravan pristup mrežama svim učesnicima na tržištu.

Vrste tržišta

ELEKTRIČNA ENERGIJA PRIRODNI GAS

1) Bilateralno (89 snabdevača)

2) Balansno 3) Organizovano – berza -

SEEPEX (2015.)

1) Bilateralno (58 snabdevača)

26

Otvorenost tržišta u Srbiji u 2015 (procena)

27

Cena sada

Cena posle > 2020.

Profit Racionalizacija troškova

Nove elektrane i ekologija

Troškovi obnovljivih izvora energije

Troškovi emisije CO2

?

Trend promene cena električne energije u Srbiji

Uslov za promene regulisane cene:

povećanje broja zaštićenih energetski ugroženih kupaca.

28

29

46.0%

52.0%

58.1%

66.4%

69.2%

72.2%

73.8%

79.2%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%

EU, sve TE

Bugarska, TE na lignit

Češka, TE na lignit

Poljska, TE na lignit

EU, TE na lignit

Srbija, TE na lignit (~sve TE)

Grčka, TE na lignit

Nemačka, TE na lignit

Izvor podataka: EURELECTRIC, Agencija za energetiku RS, EPS

Srbija: podaci za 2009, ostali: podaci za 2007. godinu

75.4% u 2013.

EU – Srbija: gde je prostor za povećanje efikasnosti?

Visoko korišćenje termoelektrana bitno smanjuje troškove u proizvodnji Na drugoj strani: VEOMA VISOKI GUBICI U DISTRIBUTIVNOJ MREŽI

Udeo uglja u proizvodnji električne energije u 2012

Moguć veliki uticaj troškova CO2 emisije na troškove proizvodnje e.energije u Srbiji – svakih 10€/t CO2 (za EU je poželjan nivo 30), povećava trošak proizvodnje za 1€c/kWh. 30

Uskraćuje se kreditna podrška elektranama na ugalj

EBRD, dec. 2013

Svetska banka EIB

KfW (?)...

Kina još uvek nudi povoljno kreditiranje. 31

32

Prirodni gas – sigurnost snabdevanja i cene

• Nizak stepen gasifikacije u Srbiji – potencijal za rast;

• Rast potrošnje još uvek nieizvestan, ali bi mogao biti podstaknut sadašnjim nižim cenama (u nasem regionu cena gasa vezana za cenu nafte – rizik promena); visoka cena tranzita kroz Mađarsku;

• Gas za proizvodnju električne energije još nekonkurentan (troškovi proizvodnje veći od tržišne cene el.energije);

• Nema uslova za brz razvoj tržišta gasa – jedan izvor – jedan ulaz - dominantan Srbijagas;

• JIE je najugroženiji evropski region na eventualni prekid transporta gasa preko Ukrajine;

• Novi gasovodi – novi putevi i izvori snabdevanja za JIE – koji i kada? VISOK STEPEN NEIZVESNOTI!

• Dodatni kapaciteti u skladištima mogu dugoročno smanjiti rizike.

Bilansni problemi JP EPS i JP Srbijagas

Troškovi sopstvenog i pozajmljenog kapitala

Materijal, gorivo, zarade, usluge, takse…

Amortizacija

OP

ERA

RIV

NI

TRO

ŠKO

VI

TRO

ŠKO

VI

KA

PIT

ALA

Troškovi snabdevanja Troškovi distribucije Troškovi transporta

Troškovi nabavke gasa

Pokrivenost troškova cenom

Stepen naplate

Racionalizacija troškova

Od sredine2013.

LEGENDA

Visoka uvozna zavisnost Deficiti iz prethodnih godina

JP EPS JP Srbijagas

33

Regulisane cene bitno utiču na uslove poslovanja JP - kako dalje?

34

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE I ARANŽMAN SA MMF-om:

• Regulisane cene na realnom ekonomskom nivou za nekoliko godina –

izvesnost promena važna za investitore u energetici i za kupce

ENERGETSKA EFIKASNOST:

• Šira podrška poboljšanju energetske efikasnosti

(npr. izolacija zgrada, nabavka visoko efikasnih peći

i dr) – najjeftiniji energetski resurs

ZAŠTITA SIROMAŠNIH:

• Danas – manje od 60 hiljada zaštićenih; Neophodno

višestruko povećanje – moguće finansiranje od povećanja

prihoda budžeta od profita JP EPS pri povećanju

regulisanih cena el.energije.

EU - EnZ traže ukidanje regulisanih cena! Agencija će 2017. preispitivati potrebu dalje regulacije cena el.energije za garantovano snabdevanje zavisno od (1) nivoa konkurentnosti na domaćem tržištu, (2) stepena zaštite siromašnih kupaca, (3) razvoja regionalnog tržišta i (4) raspoloživih prekograničnih kapaciteta.

Regulacija cena električne energije za garantovano snabdevanje

РЕГУЛИСАНИ ДЕО ЦЕНЕ

НЕРЕГУЛИСАНИ ДЕО ЦЕНЕ (тржиште)

SNABDEVANJE

DISTRIBUCIJA

PRENOS

VELETRGOVINA (proizvodnja,

nabavka energije)

din/kWh

Биће нерегулисано

35

36

Predviđanje budućnosti u energetici nikada nije bilo teže!

• Koliki će biti ekonomski rast i rast potrošnje energije? • Kuda idu cene energenata i energije i odnosi cena? • Kako zaštiti planetu od klimatskih promena? • Koliko se energije može obezbediti iz obnovljivih izvora? • Kakva će biti uloga uglja (sa i bez deponovanja CO2) i drugih

tehnologija? • Cena kapitala? Geopolitičke turbulancije? • Kuda idu tržišne reforme? • Šta može tržište energije, a šta moraju vlade? • Kako održati socijalnu koheziju?

Ključna energetska pitanja globalno/nacionalno se otvaraju na novi način:

37

Kako dalje – Srbija?

• EU energetski izazovi će se dodatno postepeno prenositi na Srbiju;

• Stari, neefikasni kapaciteti se moraju postepeno povlačiti iz pogona (preko 1000 MW u TE ); neophodne velike investicije u ekologiju; investicije u nove elektrane (izuzev na OIE) su retke (TE Kostolac B), a u mrežnu infrastrukturu nedovoljne...Rizici rastu! Da li su potrebni dodatni podsticaji za dugoročnu sigurnost snabdevanja?

• Neophodan napor da se usvojeni OIE ciljevi za 2020 (27% ) ostvare;

• Formiranje Energetske unije može Srbiji i javnim preduzećima doneti nove uslove, izazove, ali i prilike (među najavljenim širim prioritetima Energetske unije je i integracija sa energetskim tržištaima JIE);

• Srbija će sa priblizavanjem EU prihvatati i nove klimatske ciljeve EU – to može imati veliki uticaj na energetska preduzeća; obaveze mogu proizaći i iz novog protokola UN (decembar 2015);

• DUGOROČNA ODRŽIVOST mora biti važnija od KRATKOROČNIH INTERESA!

• Nedostaju organizovani stručni kapaciteti za analizu mogućih opcija i podršku izboru najpovoljnijih rešanja.

11000 Београд

Теразије 5/V

Tel: + 381 11 3037184;

Fax: + 381 11 3225780

E mail: aers@aers.rs

www.aers.rs

Hvala na pažnji! Ljubo Maćić

38