i Prirodno Geografski Preduslovi

8/17/2019 i Prirodno Geografski Preduslovi

1/5

Uvod Autobiografija Vekovi Šetnja kroz Suboticu Trg Republike Održivost razvojaPrirodno geografski preduslovi Krugovi

I PRIRODNO GEOGRAFSKI PREDUSLOVI

Prateći graf.priloz : Laziusovplan 1526 )Makro,mikro,- s velikokog ili malog, pa putevi i trgovište -budući grad i sve ono što gatrgovi, još nepostojećeg grada, koji

je u izrastanju, njemu dananšnjemna lik, pa i rečice, poneki potok-tzv VOK, a bilo je tu i podosta, jezerca ili jezera, pa u

slobodnom prevodu Mačijih suza - mačko kenj, koje su zarazliku u Deliblatske peščare, nepoznate! Subotičko-horgoškapeščara je u Panoniji drugčija, svojim prirodnim dastoima,samo zato, da u pustinji sve raste - na pesku, a vode ima,koiko treba biljkama i ljudima, za razliku od - druge,Deliblatske peščare u Južnoj Panoniji. Istini za volju, ovajovdašnji pesak je uvek žedan, ali uvek i daje vodu. - I leti i zimibar u ovoj peščari, na severu Bačke.

Nekako, po zapisima, moćni civilizacijski gradovi po pravilunastajali su na rekama, a posebno u međurječjima. Jedini GRAD umeđurječju između dvaju najmoćnijih panonskih reka -Dunava i Tise, jeste SUBOTICA. Niti sevrnije, niti južnije nepostoji grad u ovoj Panonskoj ravnici, a da nije na reci! Istini za

volju severnije postoji još jedan - Kečkemet, ali on je nastao nasredokraći puta Segedin - Budimpešta, za razliku od SUBOTICE koja je jedina uistinu suvozemna raskrsnica svih putova uovom južnom delu Panonije.

Tri prirodne datosti suopredelile i njenomvišemilenijumskom utemeljenju štobaš ovde, na ovom mestu ,na ovojlokaciji plodne nizije, južnePanonije.? Zasigurno su to i,onomad ne slučajno biliopredoljujući faktori - plodna crnicasa juga, plodan pesak sa severa i

obilje vode - GENIUS LOCI bolje reći čarobno nego (genijalno-op,aut). Svi onomad, nomadi morali su zastati i odmoritise, eto baš ovde, na ovom mestu gde je posle višemilenijuma stasavao, ili izrastao ovaj grad SUBOTICA.

A kasnije i putnici namernici, od prastarih vremena, neovisnoda li su putovali ili hodili od istoka ka zapadu ili od severa ka jugumorali su ovde zastati malo se i zadržati. Međutim, bilo kojim suputem hodili, konjima, poštanskim kočijama, volovskom ilikonjskom zapregom - ovde se uvek moralo stati. Odmoriti sebe, alii zapregu, a zato je i STANIŠTE, koje je zapravo od vajkada bilo iostalo spontano formirano TRGOVIŠTE! I onda naiđu putnici -namernici. To je tako bilo, pa i biti će! Neovisno od - vremena i

tehnologija putovanja koje se menjaju vremenom, ali grad postojepopstupno gradom i nadograđuje se, traje verujući u samog sebe..!Svakoko, ko ga želi upoznati, valja tu imati u vidu i te pomenutedatosti - prirode, fizičko-geografske, geomorfološke(pedološke) ifito-geografske celine koje su pogodovale naseljavanju od vajkada.

n kutak http://www.urbansu.rs/antin-gradopis/pgp.php

5 5.8.2011 12:33


2/5

No, sa ovog aspekta sledi isasvim ličan zaključak - ukrsnicaputeva je predodređeno je zaubikaciju naselj. Odgovor na to :zašto se putovi ukrštaju nemam, aliodvajkadšanje odmorište, nasredokraći suvozemnih putovapravca sever-jug, istok-zapada, kaoi vodenih što je potpuno i

objašnjivo, pa samim tim I imama odgovor! Naime, najbitnije jekonstatovti, baš taj putni pravac jugoistok-severozapad,odvajkadšnji put koji je dobio naziv PUT SOLI ( Kaliczi ut ). Ovajput postojao je i milenijumima, verovtno prije, ali zapisan je tek uXIV veku. i vodio je od Karpatskih rudnika soli sa istoka , kazapadu - Beču ili Budimpešti.

Postojali su razni civilizacijskisuvozemni putovi u međurečjima,kao recimo - poznati put svile (suvozemni) ali i oni plovni -uistoriji poznati. pomorski -putovi začina. Međutim, umeđurečju ovih moćnih panoskihreka, Dunava i Tise, spominju setamo negde počev od XV veku,

prema pisanim izvorima. Svi su oni nekamo vodili, od polaska dopovratka. Normalno, onomad putovanja su trajala mesecima, avaljalo je preći u tim međuriječima i reke! Znalo se to iskustveno,generacijski, prenošenjem sa kolena na koleno. Te, ondašnje

panonske karavane, najverovatnije su planirane i prilogođavale susvoja putovanja, u zvisnosti od godišnjeg doba, a reke sučudnovate! Ili su plavile ili im je bio nizak vodostaj, pa se mogukolijama pregaziti, ili su zaleđene pa se mogu sankama preći iodneti sol na odredište. Uistinu te reke su čudnovate. Kad plave -navodnjavaju i plode zemljište, kad se smrznu - zalede, a vodostajkad opadne može se preći preko njih i preko zaostalog leda. Zima

napolju sve smrznuto, a kada im se spusti vodostaj, led ostane,zarobiši sve, I možeš se klizati po njima u rano proleće, a one usvom koritu teku, meandrirajući u svojim meandrima, koj se već dva veka ispravljaju i staljaje pod ( lenjir), ali pored svih pokušajato se nikad neće desiti. Uvek će meandrirati - manje ili više. Ima tu

još dve njihove čudne osobine! U neko doba godine cvetaju, a kakostari alasi kazivaju - kad reka cveta ona se pročišćava! Pa ondadođe njihove srdžbe i počnu plaviti, pa onda odjednom presušegotovo, da ih možeš pregaziti peške(ako se malo zavrnu nogavicepantolonoa - do kolena ! ) Jeste, da je voda izvor života, ima i ribe,ali sa njima se nikad ne zna! Ni leti ni zimi. Nisu zasad poznatiopisi putešestvija na PUTU SOLI, iz onih vremena, ali ove dve reke

zasigurno svoju ćud nisu promenile !

Ipak u svakom slučaju, ovedve moćne panonske reke sućudljive, ali i sasvim različite.Zajedničko im je jedino to da imajusvoje brojne izvore, da se spajajukod Slankamena i ulivaju uzajdničku deltu Dunava, ali čitavimsvojim tokom, mnogo meandrirajuposebno u svom ravničarskom -

južnom toku PANONIJE. Virovi naDunavu su mnogo moćni, a tzv.crne rupe na Tisi su opet vrloneobične. Pa kad se još se nadoda

da ćudljiva Tisama usvom priobaljuima i živog peska, onda samooprezno sa njom. Nije šala, treba ju

poznavati.Naime na Tisi dobrim delom obale je živi pesak u plićaku, a malodalje su tzv. - crne rupe -, koji su isto virovi, od hodaš kroz taj


5 5.8.2011 12:33


3/5

plićak, odjedamut potoneš pa ako neznaš dobro plivati - gotovo,udave se kupaci. Bolje pitati alase! Inače je mnogo lepa u pejzažu,ali priroda joj podarila i ćudljivost, koja nama prolaznicima uhodljublima, sa ili bez soli.

ZAPRAVO SUŠTINA OVOG UVODA O ČUDIMA,MEĐURJEČJAJE da bi se bolje razumeo PUT SOLI i raskrsnica putova suvozemnih. Kako bi ta sva kolija kroz prohujale vekove ovde zastala. Na svom putovanju, kroz prohujale vekove ovde su tekaravane morale zastati baš na ovoj raskrsnici gde je tokom

vremena nastao ovaj naš grad potonja Subotica. Pa nije biloonomad drugog puta osim ovog suvozemnog, ovde se moralozastati i odmoriti i ljude i zapregu.

Samim tim, ljudi su pričali, razmenjivali informacije uzplamen sveća nakon zalaska sunca ili u ranjim jutarnjim satima,nakon izlaska sunca. Naime, cca 35 km od Tise što je za konjetrasa za jedan dan, a za volove, verovatno je bilo potrebno dva dotri puta duže vremena, što je zavisilo ne samo od reka, već i oveneobične i bogate pešare sa svojim prirodnim datostima, a zaputnike i prisutvo obilja vode za odmorište. I sasvim je razumljivoda su tu zastajali karavani ili kolija, neovisno od godišnjeg doba, atrgovci u svom odmoru su usput,trgovali i prenosili, razmenjivali vesti o koje - čemu, sa svih strana, kojima su prohodili.

I tako je to bilo sa tom SOLI, na tom putu soli, e ondadođe neko drugo vreme, taman, ama baš na prekretnici XVIII u

XIX veka.

Ondašnji, današnjim rečima, da se bolje razumemo -PROSTORNI PLANERI, smisli su jedostvavniji, jeftiniji i brži puttransporta soli I TO REČNI ! Uostalom i danas posle dva veka jerečni transport najekonomičniji. Sve, je to uspelo u ideji realizaciji.Braća Kiš, projektanti i akcionari, koji su normalno posle izgradnjekanala bankrotirali, ali kanal tada zvan Ferecatorna, pa Franc JosipII, a sada se zove Veliki bački kanal koji Tisu povezuje, saDunavom plovnim kanalom od, prvobitnom predvodnicom od

Bačkog Monoštara (Dunav), zatim kod Vrbasa i do Bačkog Gradišta(Tisa), da bi se kasnije prevodnice premestile tokom drugepolovine XIX veka Dunavska premestila kod Bezdan, a Tiska kodBečeja (zašt.sp.kulture - izvedena po prijektu Ajfela). O ovomeplovnom putu može se otom potom kazivati, od izgradnje, prekoprevodnica i njihovih izmeštanja. Bitna je da je ovaj kanal skratioPUT SOLI, kao i svih transporta roba koje ova plodnaravnica iznedri i može da daje.

I moglo bi se reći, zapravo da se ta sol sa Karpatatransportovala večno, ali sada i rečno, Morišem i Begejom, saKarpata pa dalje Tisom i dalje nizvodno do Slankamena, a ondauzvodno Dunavom prema, Budimbešti i Beću. Uzgred, taj Dunav,ta crna crno-crvena, a možda i plava reka prema Štrausovom

valceru "Na lepom plavom Dunavu" bio je neplovan krajem XVIIIveka od Futoga do Bezdana, pa su lađe "šajke" vukli uzvodnokonjske zaprege ili robijaši - burlacli sa Dunava. To je bioverovatno još jedan od osnovnih razloga za izgradnju ovoggrandioznog zahvata, pogotovo za ono vreme. Sve se to nekakopromenilo izgradnjom ovog Velikog Bačkog kanala, (Franc Josef II -1802,3.5.), da bi Dunav tek drugom polovinom XIX veka plovan.

O Dunava, još samo toliko o čudima ove panonske reke, alimoćnijoj od svih njenih pritoka, pomenimo samo veče reke koje usvom toku prihvata u Panoniji. Dravu, onda Savu, Tisu sa svimnjegovim pritokama - tzv crnomrskog sliva. Nije ni čudo. Moćna je.Izvire u Švarcvaldu (Crnoj šumi), - uliva se u Crno more, ali odkad postoje pisani izvori - od rimskoga perioda, pa na ovamo, u

tim brojnim ratovima podosta je bio i crven od krvi od brojnihratova, u proteklim milenijumima, a sada civilkizacijski zamućenod kanalizacija brojnih gradova kroz čija središta protiče, ali ipak,onaj valcer - Štrausa mlađeg, spada u doba početka industrijskerevolucije - polovina XIX veka, kada se u njega nije upuštala


5 5.8.2011 12:33


4/5

kanalizacija, pa je bio bistar, a na njegovoj površini video se odsjajplavog neba, pa je verovatno kompozitor i dobio inspiraciju - što sei oseti u taktovima, moćna reka-polako teče, ali talasići sepoigravaju na suncu ili mesečini! Po kazivanju, njegova delta jenajčudnija u Evropi, pa nije ni iznenađujuće, obzirom na njegovsveukupni sliv. Danas, baš 14.04.2006. godine, dok pišem overedove se ovaj moj Dunav rasrdio! Nevalja, jako ga dobro

poznajem moglo bi se skoro reći da je GOROPADAN i predvidljivo neprevidiv. Nas, stanovnike južne Panonije stalno dira milenijumima i ne da nam mira! Mnoge obradive površine Južne panonije je poplavio.

Možda se nasrdio, zbog brane na Đerdapu, pa sad ondavraćanam - etovam, nedate mi da tečem! Ja ću svakako proći,makar i branu srušio, a vi sad vidite, šta će ostati iza mene, a Ja

još uvek tečem i talasam. Više plovite i pecajte uzimajući darove koje vam nosim, a mene pustite - samo da tečem.Štaću, kad kod vas toliko pritoka ima u ovoj mojoj Panoniji kojevam JA moram prihvatiti i odvesti sa sobom u Crno more.

No vratimo se GRADU potonjoj - Subotici.

Svaki putnik namernik, od vajkada u prošlosti, još odbronzanog doba, o kome svedoče i neki arheloški lokaliteti, morao

se zaustaviti, baš ovde. No, ima, tu još jedna i to neslučajnačinjenica za sve njih, putnike namernike, pa i pogodnost zanaseljavanje, neovisno od tih prohujalih vremena ili u ova doba,ali i nadolazeća! Svima je bilo i bice - treba ovde zastati i odmoriti se, pogledati, a neki put i ostat. Ovaj gradmilenijumima, stalno se gradi, razgrađuje i nadograđuje. U tome je i tajna njegovog trajanja.

Nije tome ni za čuditi se. Njegove prirodne geomorfološkekarakteristike su osnovni preduslov za nastanak staništa, a samim tim i TRGOVIŠTA, Što mu je ostalo - GRADU, od davnina pa sve i do danas u XXI veku (povazadan trgovi,trgovanje tj. pijace, koje kakove, ali odvajkada spelijalizirane.

Nemoguće je poznavati baš sve gradove sveta, ali u Panoniji - južnoj u jednom gradu toliko pijaca kroz vekove - pa to je gotovopravo čudo. Lokacije im se stalno menjaju, a za sobomostavljaju prostore, buduće trgove, premeštaju se i stalno sele, nestaju i nastaju, a gradograditeljima daju - nevolju -misao i osmišljavanje tih prostora za budućnost. Ti prostori,budućih trgova su zapravo odvajkada bile ukrsnice putova. To većpripada i mikrolokacijskim karakteristikama - obilja vode, izvoraživota. Tako se to u prohujalim vremenima dešavalo u prošlosti, adesilo se nad ovim danas i gradom, a sve mi se čini da se i dešava.

Da, ali, danas gotovo nikoneće ni da poveruje da Suboticanije RAVAN GRAD u smislu -

ravnica. Na toj, ljudski primerenojpovršini rasprostiranja. Odvajkadase uvek ovaj prostor naseljavao inadograđivao na tzv. "gredama" iliti uzvišenjima, između kojih supostojali u udolinama njegove isadašnje uočljive planimetrije

između kojih su tekli u prošlosti - obilje gradskih pirodnihvodotokova i bara i močvra, koji su odskora, ima tom moždavek ipo, bare nasute, a vodotokvi su većinom i osmišljenoplanerski cacevljeni, a regulisani i dobiveni prostori pretvoreniplanski u gradsko građevinsko zemljište.Otuda i toliki broj nekadašnjih mostova na teritoriji njegovograsprostiranja! ) Dva spomenika Sv Ivana. zaštitnaka voda, jošuvek su ta svedočanstva u gradskim prostorima koji su znatnopromenuli svoj prirodni oblik, zahvaljući planskim inžinjerskimintervencijama u skoroj njegovoj prošlosti.

O barama, vodotokovima


5 5.8.2011 12:33


5/5

drugim povodom, ali posebno!Samo toliko da je nadmorska visinaizmeđu najužnijeg i najsevernijegdela grada razlika u nadmorskojvisini, čak 16.00 metara, što zaravnicu i nije tako, baš zanemarivo,sa tim da su na teritoriji njegovograsporostrnja mnogobrojni tzv.grede i dolje (dolovi ili vokovi).

Ipak, sa aspekta kazivanja ograda, valja se vratiti timgeomorfoleškim karakteristikama,prirodnim datostima ili nazovimo ih

pogodnostima, pa se PUTOVIMA. Naime prema zapisanom, ovajdanašnji grad nasto je zahvaljujući svojim priroidnim datstomi, naraskrsnici suvozemnih putova, koji su od vajkadašnjeprošlosti, do danas, vodili i vode u svim pravcima, diljemPanonije, neovisno od onomadnih karavana, a i kolija poprašnjavim ili blatnjavim, a možda i kasnije zasutim"makadamom", uz prestarerele drvorede dudova i topola,kojih zapravo i nema više - sem sećanja na svilene bube,lionsku svilu i beli ili crni duda (uz komad kruva odsičenog od

somuna dok su doručkovala u njihovim krošnjama).Odvajkada zapravo ova varoš živi i stasava od TRGOVINE. Bartako je zabeleženo u prošlosti, tako je i u sadašnjosti, a ako jeverovati istoriji - to joj je i budućnost (Historija est magistra vite!)- O pijacama , trgvištima i trgova - posebno Uistinu - u južnomdelu Panonije nema, kroz sva minula vremena veće raskrsnicesuvozemnih i vodenih putova, osim ovog GRADA SUBOTICE -Nema ! Svi su se oni, ini, nekako tu susticali i ukrštali, atamo, na njihovim ukrštanjima, nastajali posle budućigradski trgovi. Tako je to bilo, a tako će i biti, po svemu sudeći unarednom planskom periodu, a trebalo bi biti sa svih aspekataplanske intencije ka daljnjem prosperitetu ovog GRADA.


Documents

i Prirodno Geografski Preduslovi