HRONOLOGIJA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U

REPUBLICI SRBIJI20002008.

Beograd 2009.

HRONOLOGIJA REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI 20002008.

Izdava:Centar za civilno-vojne odnose

www.ccmr-bg.org

Gunduliev venac 48, 11000 BeogradTel/fax: 011/3287 334, 011/3287 226

E-mail: oce@ccmr-bg.org

Urednici:Sonja StojanoviMiroslav Hadi

Lektura i korektura:Tatjana Hadi

Dizajn i kompjuterska priprema:Saa Janji

tampa:GORAGRAF, Beograd

Tira:500 primeraka

ISBN 978-86-83543-71-7

Ova publikacija predstavlja deo rezultata istraivakog projekta Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji, ija je realizicija bila mogua uz finansijsku podrku Vlade Kraljevine Norveke, Fonda za otvoreno drutvo, Balkanskog fonda za demokratiju i enevskog centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga.

SADRAJ

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

HRONOLOGIJE REFORME SEKTORA BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI 20002008.

Nikola ivkovi, Iztok BojoviOpta politika hronologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Miljana Golubovi, ore PopoviHronologija reforme vojske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Sonja Stojanovi, Ivan Dimitrijevi, Saa oreviHronologija reforme policije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

Biljana orevi, Predrag PetroviHronologija reforme bezbednosno-obavetajnih slubi . . . . . . . . . . . . . 106

Bojana Radojii, Marko SavkoviHronologija reforme dravnih organa koji imaju odreena policijska ovlaenja (Uprava carina, Uprava za spreavanje pranja novca, Poreska uprava) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Ivan Dimitrijevi, Maja BjeloHronologija reforme sistema civilne zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

Dejan Orli, Saa orevi, Adel AbusaraHronologija odnosa Srbije i Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Dejan Orli, Adel AbusaraHronologija odnosa Srbije i NATO-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

BIBLIOGRAFIJE

Miljana Golubovi, ore PopoviVojska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180

Sonja StojanoviPolicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

Predrag PetroviBezbednosno-obavetajne slube . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

Bojana Radojii, Marko SavkoviDravni organi sa odreenim policijskim ovlaenjima . . . . . . . . . . . . . 205

Jelena UnijatPravosue . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

Jelena UnijatZatvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213

Marko MiloeviPrivatne bezbednosne kompanije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216

Zorana BrozoviOrganizacije civilnog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221

PRILOZI

O Centru za civilno-vojne odnose . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .225

Istraivaki tim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

7UVOD

U publikaciji koja se nalazi pred itaocima predstavljeni su na jednom mestu re-zultati mapiranja javno dostupnih izvora o tokovima reforme sektora bezbednosti u Srbiji od smene Miloevieve vlasti 2000. godine do kraja 2008. godine. Voeni uverenjem da je reforma sektora bezbednosti pre svega politiki proces koji se od-vija nejednakom dinamikom u razliitim zemljama, smatrali smo da je za razume-vanje dometa reforme potrebno prvo analizirati domai kontekst reforme. Graa prikupljena u ovoj publikaciji predstavljala je osnovu za jednu takvu analizu pu-blikovanu u prvom Godinjaku reforme sektora bezbednosti, plodu dvogodinjeg rada istraivaa i saradnika Centra za civilno-vojne odnose na projektu Mapiranje i monitoring refome sektora bezbednosti u Srbiji.

U knjizi pred Vama su hronoloki predstavljeni tokovi reforme sektora bezbedno-sti u Srbiji, u periodu od demokratskih promena 2000. godine do 2008. godine. Za nultu godinu smo odabrali 2000. godinu, kako zbog promene politikog poretka, tako i zbog toga to je reforma sektora bezbednosti, koja ukljuuje i demokra-tizaciju upravljanja oruanim snagama, tek tada postala proklamovani cilj nove politike elite. Vodili smo se sledeim kriterijumima pri izboru dogaaja koji e biti zabeleeni u hronologiji: promena politikog sistema, promene u ustavnom, zakonskom i sistemskom statusu oruanih snaga, usvajanje stratekih dokume-nata, krize ili dogaaji koji su preokrenuli javno mnenje ili tok reforme, promene rukovodstava relevantnih ministarstava, znaajne operativne akcije i prekretnice u meunarodnim integracijama domaih oruanih snaga. Na prvom mestu nalazi se opta politika hronologija kojom su obuhvaeni kljuni politiki dogaaji i njihovi uesnici. Potom su popisani kljuni dogaaji vezani za reformu dravnih aktera koji koriste silu: vojske, policije, bezbednosno-obavetajnih slubi i dravnih or-gana sa odreenim policijskim ovlaenjima (carina, poreska policija, Uprava za spreavanje pranja novca). Hronologija reforme sistema civilne zatite, koji ima znaajnu ulogu u prvenciji i saniranju posledica elementarnih nepogoda, tehni-ko-tehnolokih nesrea i drugih opasnosti je takoe predstavljena u ovoj publi-kaciji. Na kraju, imajui u vidu ulogu i uticaj Evropske unije i NATO-a na proces reforme sektora bezbednosti u Srbiji, predstavljena je i hronologija odnosa Srbije sa ove dve organizacije.

Na kraju ove publikacije popisani su i bibliografski izvori koje je istraivaki tim koristio tokom pisanja Godinjaka reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Bibli-ografija, slino hronologijama, pokriva sledee aktere u sektoru bezbednosti: vojsku, policiju, bezbednosno-obavetajne slube, dravne organe sa odreenim policijskim ovlaenjima, pravosue, zatvore, privatne bezbednosne kompanije i

8organizacije civilnog drutva. Izrada bibliografija i pregled postojee literature u konkretnoj zemlji nisu samo koristan nain za prikupljanje informacija, ve se iz njih mogu saznati i vienja domaih autora o vanosti reforme sektora bezbed-nosti, kao i to koji su delovi sektora i ciljevi reforme bili nevidljivi i nedovoljno prisutni u naunoj i politikoj javnosti.

Predstavljanjem kljunih dogaaja i izvora o tokovima reforme sektora bezbedno-sti na jednostavan i sistematian nain eleli smo da podstaknemo dublje politi-ko analiziranje i nauno istraivanje sektora bezbednosti i oruanih snaga Srbije, kao i tokova i dometa njihove reforme. Istraivaki tim Centra e i u budunosti u saradnji sa novim generacijama staista u Centru aurirati ove hronologije i biblio-grafije i tako doprinositi razvoju baze proverenih empirijskih podataka neophodne za temeljno sagledavanje i razumevanje konteksta reforme sektora bezbednosti u Srbiji.

mr Sonja Stojanovi

Hronologije

5. o

ktob

ar 200

0.25

. jan

uar 2

001.

17. f

ebru

ar 200

8.9.

sep

tem

bar 2

008.

12. a

pril 20

05.

7. n

ovem

bar 2

005.

7. n

ovem

bar 2

007.

21. m

aj 200

6.14

. dec

emba

r 200

6.

26. d

ecem

bar 2

007.

17. m

art 2

004.

3. n

ovem

bar 2

004.

28. d

ecem

bar 2

003.

12. m

art 2

003.

6. d

ecem

bar 2

002.

18. j

ul 200

2.12

. nov

emba

r 200

1.

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

11

Opta politika hronologija 20002008.

2 0 0 0 .

oktobar

5. Demokratska opozicija Srbije (u daljem tekstu DOS) organizovala je velike demonstracije, koje su trajale od 24. septembra do 5. oktobra u Beogradu i drugim gradovima Srbije, povodom izborne krae na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu SRJ). Rezultat demonstracija bio je odlazak sa vlasti dotadanjeg predsednika Slobodana Miloevia i predaja duno-sti legalno izabranom predsedniku Vojislavu Kotunici. Za 5. oktobar 2000. godine DOS je u Beogradu, i pored zvanine policijske zabrane, zakazao veliki miting i demonstracije, na koje su doli graani iz cele Srbije. Nakon nekoliko uzmicanja pred suzavcem, koji je policija ispaljivala na demonstrante ispred Skuptine SRJ u centru Beograda, graani su uli u Parlament, a neto malo kasnije i u zgradu Ra-dio televizije Srbije (u daljem tekstu RTS). Jedna devojka je poginula, tri osobe su ranjene iz vatrenog oruja, a oko sto ljudi povreeno je u sukobima demonstrana-ta i policije u Beogradu. Kasno uvee, televizije su emitovale i izjavu Slobodana Miloevia, koji je priznao poraz i najavio povlaenje, a neto kasnije odtampan je vanredni broj Slubenog lista, u kome je Vojislav Kotunica proglaen za pred-sednika. Prema zvaninim podacima, V. Kotunica dobio je 2.470.304 ili 50,24 od-sto glasova, a S. Miloevi 1.826.799 ili 37,15 odsto.

6. Nakon to je Ustavni sud potvrdio pobedu Vojislava Kotunice u prvom krugu, Slobodan Miloevi je novoizabranom predsedniku estitao izbor-nu pobedu.

7. Konstituisana je Skuptina SRJ. Vojislav Kotunica poloio je zakletvu pred oba doma Parlamenta. Narednih dana V. Kotunica primio je brojne drav-nike, EU i SAD ukinule su ekonomske sankcije SRJ, otvoren je proces pomirenja sa Evropom i zapoeta normalizacija odnosa sa Zapadom i susednim zemljama.

9. Stranke zastupljene u Skuptini Srbije postigle su dogovor oko toga da se izglasa nepoverenje republikoj Vladi i da se formira prelazna Vlada ekspe-rata, kao i da se raspiu novi, vanredni izbori za Skuptinu Srbije. Ostavke su pod-neli ministar unutranjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovi i predsednik Savezne vlade Momir Bulatovi.

12

9. efovi diplomatija Evropske unije (u daljem tekstu EU) doneli su odluku o ukidanju embarga na naftu i aviosaobraaj sa Srbijom i stavili su van snage sve sankcije protiv SRJ uvedene 1998. godine, osim onih koje direktno pogaaju biveg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia i lica u vezi s njim.

22. Predsednik SRJ Vojislav Kotunica odredio je da mandatar za sastav nove Vlade SRJ bude Zoran ii, potpredsednik Socijalistike narodne partije iz Crne Gore.

24. Nakon nekoliko odlaganja sednice, kao i nakon opstrukcije poslanika Srpske radikalne stranke (u daljem tekstu SRS), Skuptina Srbije izabra-la je prelaznu, tehniku Vladu Srbije, koja je trebalo da obezbediti funkcionisanje zemlje do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra. Vladu su formirali koa-licija DOS, Srpski pokret obnove (u daljem tekstu SPO) i Socijalistika partija Srbije (u daljem tekstu SPS), a za predsednika je izabran je Milomir Mini iz SPS.

Predsednik Skuptine Srbije Dragan Tomi raspisao je odravanje prevreme-nih izbora za 23. decembar, a predsednik Srbije Milan Milutinovi raspustio je republiki Parlament.

25. Savezna Republika Jugoslavija je zvanino, 25. oktobra 2000. godine u Bukuretu, primljena u Pakt za stabilnost Jugoistone Evrope kao pu-nopravni lan.

31. Na zahtev SPO smenjeni su predsednik Vrhovnog suda Srbije Bala Go-vedarica i republiki dravni tuilac Dragia Krsmanovi. To to je na funkciji naelnika Resora dravne bezbednosti (u daljem tekstu RDB) ostao Rado-mir Markovia, iako je njegovo smenjivanje takoe traeno, izazvalo je krizu tek formirane prelazne Vlade Srbije, jer su lanovi SPO i DOS svoje uestvovanje u radu Vlade uslovili njegovom smenom. Smeni Radomira Markovia otro se proti-vio predsednik Vojislav Kotunica.

novembar

1. Na zasedanju Generalne skuptine UN SRJ je jednoglasno primljena u lan-stvo UN kao nova drava.4. Savezna Republika Jugoslavija dobila je novu Saveznu vladu polaganjem zakletve premijera Zorana iia i lanova njegovog kabineta, koji dolaze iz Demokratske opozicije Srbije, Socijalistike narodne partije Crne Gore, Srpske na-rodne stranke Crne Gore i Grupe 17 Plus (u daljem tekstu G17 Plus). Zakletva je

HR

ON

OL

OG

IJE

13

poloena na zajednikoj sednici oba doma jugoslovenskog Parlamenta. Novi jugo-slovenski premijer bio je potpredsednik Socijalistike narodne partije, najvee opozicione stranke u Crnoj Gori, koja je, za razliku od stranaka vladajue crnogor-ske koalicije, uestvovala na prethodnim saveznim izborima.

6. Pobune zatvorenika u zatvorima irom Srbije koje su izbile radi poboljanja uslova ivota, proglaenja amnestije i uvoenja promena u zatvorska ruko-vodstva stavile su na probu novu vlast. Protesti zatvorenika, tokom kojih je jedan ovek poginuo a nekoliko ljudi povreeno i tokom kojih je nainjena znatna mate-rijalna teta, zavreni su 11. novembra nakon to su predstavnici vlasti obeali da e ispuniti sve zahteve pobunjenika.

9. U seditu Saveta Evrope u Strazburu predsednik SRJ Vojislav Kotunica zva-nino je zatraio da SR Jugoslavija bude primljena u ovu instituciju.10. Konsenzusom svih zemalja lanica, Stalni savet Organizacije za evrop-sku bezbednost i saradnju (u daljem tekstu OEBS) primio je SR Jugosla-viju u tu meunarodnu organizaciju.

15. Predsednik SRJ Vojislav Kotunica je, u svom obraanju poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu, saoptio da SRJ eli da to pre sklo-pi Ugovor o pridruivanju sa EU. Za SRJ ne postoji prei spoljnopolitiki cilj od svekolikog pribliavanja porodici nacija koje tvore EU, a onda stupanja u nju.

16. Narodni pokret Otpor dobio je nagradu muzike televizije MTV pod nazivom Free Your Mind.17. Razmenom diplomatskih nota SRJ je uspostavila pune diplomatske od-nose sa Francuskom, Nemakom, Velikom Britanijom i SAD.24. U Zagrebu je odran samit EU i pet zemalja zapadnog Balkana Hrvat-ske, SRJ, Makedonije, Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu BiH) i Alba-nije. Evropska unija se obavezala da e uvesti Balkan u glavne evropske tokove i najavila da e uloiti 4,6 miljardi evra u itav region u periodu od est godina, od ega je polovina namenjena obnovi SRJ. Od balkanskih zemalja zatraeni su pomi-renje i meusobna saradnja. Jugoslovensku delegaciju predvodio je predsednik SRJ Vojislav Kotunica.

27. Predsednik SRJ Vojislav Kotunica je u Beu, gde je potpisao dokumen-ta OEBS, zatraio od NATO i UN izmenu Vojnotehnikog sporazuma o

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

14

Kosovu, koji se odnosi na prisustvo srpskih policijskih snaga u bezbednosnoj zoni izmeu Srbije i Kosova. Predsednik Kotunica je iz Bea hitno otputovao na jug Srbije, gde je dolo do eskalacije sukoba naoruanih Albanaca i pripadnika Mini-starstva unutranjih poslova (u daljem tekstu MUP) Srbije.

decembar

9. Savezna Republika Jugoslavija i Slovenija uspostavile su diplomatske odno-se. Sa BiH odnosi su uspostavljeni 15. decembra 2000. godine.11. Okruno javno tuilatvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv biveg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa zbog novanih ma-hinacija. M. Kertes je uhapen 15. decembra 2000. godine, ali je posle nekoliko dana puten, poto se pozvao na poslaniki imunitet. Po nalogu Specijalnog tui-latva za borbu protiv organizovanog kriminala, M. Kertes je priveden 16. marta 2007. godine, a optunica ga tereti za to da je zajedno sa Slobodanom Miloevi-em, Nikolom ainoviem i Jovanom Zebiem, bivim potpredsednikom Savezne Vlade, otetio dravu za oko 120 miliona nemakih maraka iznoenjem novca na Kipar, finansiranjem dravnih preduzea i SPS.

13. Savezna Republika Jugoslavija postala je lan Evropske banke za obno-vu i razvoj.20. Savezna Republika Jugoslavija ponovo je postala lan Meunarodnog monetarnog fonda, koji joj je odobrio kredit u iznosu od 151 milion dolara.

23. Na prvim parlamentarnim izborima u postmiloevievoj Srbiji, DOS je odneo ubedljivu pobedu, osvojivi 176 od 250 poslanikih mesta. Man-date u Skuptini Srbije osvojili su do tada vladajua SPS (37), SRS (23) i Stranka srpskog jedinstva (14).

28. Skuptina SRJ usvojila je Deklaraciju o stanju na Kosovu i na jugu Srbije, u kojoj se osuuju albanski ekstremizam i terorizam na Kosovu i u zoni kopnene bezbednosti i u kojoj se od meunarodne zajednice trai da potuje sve dokumente o Kosovu.

HR

ON

OL

OG

IJE

15

2001.

januar

11. Stalni savet OEBS doneo je odluku o uspostavljanju misije te organiza-cije u SRJ.13. Predsednik SRJ Vojislav Kotunica primio je u Palati federacije predsed-nika SPS Slobodana Miloevia koji je, prema nezvaninim informacija-ma, traio garancije za linu bezbednosti i za bezbednost svoje porodice.

19. Savezna Republika Jugoslavija i Albanija obnovile su diplomatske odnose, koji su prekinuti 17. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja.22. Parlamentarna skuptina Saveta Evrope odobrila je SRJ status specijal-nog gosta.

Konstituisana je nova Skuptina Republike Srbije.

25. Skuptina Srbije izabrala je novu republiku Vladu, iji je predsednik Zoran ini.Naelnik RDB Srbije Rade Markovi podneo je ostavku, a na mesto efa RDB postavljen je Goran Petrovi, koji je 20. maja 1999. godine bio izbaen iz ove slube pod optubom da je odavao dravne tajne.

30. Nakon to je razreila dunosti naelnika Resora javne bezbednosti (u daljem tekstu RJB) general-pukovnika Vlastimira orevia i naelnika Uprave policije Obrada Stevanovia, republika Vlada imenovala je za novog na-elnika RJB Srbije i za pomonika ministra unutranjih poslova general-potpukov-nika Sretena Lukia (koji je od 1998. godine bio naelnik MUP RS za Kosovo i Me-tohiju, a od juna 1999. godine pomonik naelnika RJB i naelnik Uprave pogranine policije u MUP). Protiv Sretena Lukia i Vlastimira orevia su kasnije podignute optunice pred Hakim tribunalom za krivina dela poinjena na pro-storu Kosova i Metohije, te se oni u ovom trenutku nalaze u pritvoru ovog suda.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

16

februar

8. Savezna Republika Jugoslavija je stekla status posmatraa u Svetskoj trgo-vinskoj organizaciji u enevi.13. Uhapen je bivi generalni direktor RTS Dragoljub Milanovi zbog sum-nje da je odgovoran za pogibiju 16 radnika tokom NATO bombardova-nja te medijske kue 23. aprila 1999. godine.

15. Razmenom ambasadora, nakon dve godine, i formalno su obnovljeni diplomatski odnosi SAD i SRJ.23. Na samitu efova drava i vlada lanica Procesa za saradnju u Jugo-isto-noj Evropi odranom u Skoplju predsednici SRJ Vojislav Kotunica i Ma-kedonije Boris Trajkovski potpisali su Sporazum o razgranienju ove dve zemlje.

24. Uhapen je bivi ef RDB Srbije Radomir Markovi, kao i jo dvojica aktera dogaaja na Ibarskoj magistrali u oktobru 1999. godine, u kome su pogi-nula etvorica funkcionera SPO, a lider te stranke Vuk Drakovi lake povreen.

26. Savet ministara spoljnih poslova EU odluio je da ukine sve sankcije protiv SRJ uvedene posle 1998. godine, osim onih protiv biveg pred-sednika SRJ Slobodana Miloevia i njegovih bliskih saradnika.

mart

1. Vlada SRJ utvrdila je Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih od-nosa SRJ i Republike Srpske, koji su prethodno utanaili predsednik SRJ Vojislav Kotunica i Visoki predstavnik meunarodne zajednice za BiH Volfgang Petri. Predsednici SRJ Vojislav Kotunica i i Republike Srpske Mirko arovi potpi-sali su ovaj Sporazum u Banjaluci 5. marta 2001. godine.

16. U Beogradu su otvorene kancelarije OEBS i Saveta Evrope. Za efa mi-sije OEBS u SRJ imenovan je Stefano Sanino.april

1. Uhapen je bivi predsednik Srbije i SRJ Slobodan Miloevi, koji je osum-njien za zloupotrebu slubenog poloaja. S. Miloeviu je odreen pritvor od 30 dana, koji je potom produen za jo dva meseca. Hapenje je zapoeto 30.

HR

ON

OL

OG

IJE

17

marta, a okonano nakon dva dana i nakon sedmoasovnih pregovora sa novim vlastima o njegovoj predaji. Pre hapenja ispred njegove kue danonono su stra-arili pristalice i simpatizeri SPS i Jugoslovenske levice (u daljem tekstu JUL). Poli-cija je uhapsila pripadnike njegovog privatnog obezbeenja, funkcionera JUL Sini-u Vuinia, a privela je i jo trojicu lanova JUL i SPS zbog pruanja oruanog otpora tokom hapenja S. Miloevia. Tom prilikom su povreena dva policajca i jedan fotoreporter. S. Vuini je puten posle tri meseca. Nakon hapenja, Marija Miloevi, erka biveg predsednika, ispalila je nekoliko hitaca iz vatrenog oruja.

3. Potpredsednik SPS i tadanji predsednik Srbije Milan Milutinovi podneo je ostavku na sve stranake funkcije u toj partiji. On je poruio da je na ostavku pomiljao i ranije, a naroito posle direktnih i indirektnih kritika koje su mu bile upuene zbog sklapanja sporazuma povodom raspisivanja prevremenih republikih izbora.

22. Odrani su vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, na kojima je koalicija Pobjeda je Crne Gore, (Demokratska partija socijalista i So-cijal demokratska partija) osvojila 36 od ukupno 77 poslanikih mesta. Koalicija Zajedno za Jugoslaviju (Socijalistika narodna partija, Narodna stranka i Srpska narodna stranka) osvojila je 33 mandata, Liberalni savez 6 mandata, a Demokrat-ska unija Albanaca i Demokratski savez osvojili su po jedno poslaniko mesto.

maj

8. Savezna Republika Jugoslavija postala je punopravni lan Svetske banke.jun

14. General Vojske Jugoslavije (u daljem tekstu VJ) Ninoslav Krsti smenjen je sa dunosti komandanta Zdruenih snaga na jugu Srbije, na osnovu odluke jugoslovenskog predsednika Vojislava Kotunice. Smatra se da je Kotunica takvo nareenje doneo na zahtev naelnika Generaltaba VJ general-pukovnik Neboje Pavkovia.

20. ef Jedinica za specijalne operacije (u daljem tekstu JSO) RDB Milorad Lukovi Legija podneo je ostavku na tu dunost i raskinuo radni odnos u MUP Srbije zbog incidenta koji se dogodio u Kuli. Tom prilikom on je zapalio diskoteku, a povod za to bio je hapenje njegovih tienika Duana Spasojevia i drugih pripadnika Zemunskog klana zbog otmice bogatog biznismena Mirosla-va Mikovia. Od njih je Milorad Lukovi Legija uzimao profit, a u zamenu ih je

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

18

titio u izvravanju nezakonitih radnji. Takoe, Milorad Lukovi Legija podneo je ostavku i zbog tue i pucnjave u klubu Stupica u Beogradu.

28. Bivi predsednik SRJ Slobodan Miloevi izruen je Tribunalu u Hagu na osnovu Uredbe Vlade Srbije. Taj sud je 24. maja 1999. godine optuio Miloevia i jo etvoricu visokih funkcionera za zloine protiv ovenosti i za kr-enje zakona i obiaja rata nad kosovskim Albancima u prvoj polovini 1999. godi-ne. Predsednik SRJ Vojislav Kotunica ocenio je da se izruenje Miloevia ne moe smatrati zakonitim i ustavnim i takav potez nazvao ishitrenim i poniavajuim. Cr-nogorski predsednik Milo ukanovi i premijer Filip Vujanovi izrazili su zadovolj-stvo zbog izruenja Slobodana Miloevia.

29. Jugoslovenski premijer Zoran ii podneo je ostavku zbog odluke Vla-de Srbije da Tribunalu u Hagu preda biveg predsednika SRJ Slobodana Miloevia. Time je, po njegovoj oceni, prekren koalicioni sporazum Socijalistike narodne partije Crne Gore i DOS.

jul

2. Skuptina Crne Gore izabrala je novu republiku Vladu. Premijer je ponovo postao Filip Vujanovi (Demokratska partija socijalista).4. Vlada Srbije imenovala je potpredsednika te Vlade Neboju ovia za pred-sednika Koordinacionog centra SRJ i Srbije za Kosovo i Metohiju.14. Vlada Srbije je saoptila da je u hladnjai koja je isplivala u akumulacio-nom jezeru hidroelektrane Peruac pronaeno izmeu 50 i 60 leeva.24. Skuptina SRJ izabrala je novu Saveznu vladu, iji je predsednik funkci-oner Socijalistike narodne partije Crne Gore Dragia Pei.

avgust

17. Demokratska stranka Srbije donela je odluku da povue svoje pred-stavnike iz Vlade Srbije i najavila da e u okviru DOS, kao i u Skuptini Srbije pokrenuti pitanje njene odgovornosti, jer je nezadovoljna radom, pre svega, ministarstva policije i pravde. Tanije, u ovoj stranci smatraju da Vlada nije spo-sobna da se izbori sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Bio je to poetak krize u vladajuoj koaliciji, koja je trajala do kraja godine.

HR

ON

OL

OG

IJE

19

28. Ministarstvo unutranjih poslova Srbije saoptio da je u do tada otkri-venim masovnim grobnicama u Srbiji iskopano vie od 340 leeva.septembar

18. Okruni sud u Beogradu saoptio je da je iz masovne grobnice u Bataj-nici kod Beograda iskopano najmanje 269 ljudskih leeva, mahom al-banske nacionalnosti.

24. Odlukom veine lanova Generalne skuptine Interpola, SRJ je ponovo primljena u ovu organizaciju. Jugoslavija je 1993. godine iskljuena iz Interpola, jer je ocenjeno da ne moe po automatizmu naslediti lanstvo Socijali-stike Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu SFRJ).

oktobar

2. Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je Zakon o saradnji sa Hakim tribunalom.9. Bivem predsedniku SRJ Slobodanu Miloeviu potvrena je optunica pred Hakim tribunalom kojom se tereti za ratne zloine poinjene u Hr-vatskoj izmeu avgusta 1991. i juna 1992. godine.

novembar

5. Skuptina SRJ usvojila je Zakonik o krivinom postupku koji predvia da jugoslovenski dravljani, pod odreenim uslovima mogu biti izrueni me-unarodnom sudu.

9. Pripadnici JSO RDB Srbije blokirali su put ka Centru za obuku u Kuli, pro-testvujui protiv toga to su bili prevareni kada je re o hapenju brae Banovi, jer su oni izrueni Hakom sudu. Tek kada su prebaeni u Hag, pripadnici JSO shvatili su prirodu njihovog hapenja. Pobuna je izbila zbog straha da ovo hapenje nagovetava slina hapenja unutar njihovih redova. Posle neuspelih razgovora s premijerom Srbije Zoranom iniem u bazi JSO kod Kule, protesti su 12. novembra doveli do blokade celog Centra za obuku i dela autoputa u Beogra-du. U isto vreme je Miodrag Lukovi Legija trebalo da se pojavi pred Okrunim sudom kao svedok u predmetu Ibarska magistrala, to je bio jedan od kljunih razloga pobune. Zatraene su ostavke ministra policije Duana Mihajlovia i nael-nika RDB Gorana Petrovia. Duan Mihajlovi je ponudio ostavku, ali je Vlada od-

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

20

bila. Glavni organizator pobune bio je Ulemek, koji je i posle smene s mesta ko-mandanta jedinice imao veliki ugled i uticaj u kriminalnom okruenju. On je zadrao kontrolu nad JSO i u dogovoru s Duanom Spasojeviem (voom Zemun-skog klana) organizovao to da JSO otkae poslunost svojim stareinama. Pred-sednik stranke Nova Srbija Velimir Ili podrao je protest pripadnika JSO i proce-nio da su njihovi zahtevi opravdani. Tadanji predsednik SRJ Vojislav Kotunica izjavio je da bezbednost graan nije ugroena i da su pripadnici JSO zauzeli samo pola autoputa. Tom prilikom rekao je i: ... uostalom, to to su oni u uniformama i naoruani, pa tako i lekari u svojim belim mantilima trajkuju, a oni (pripadnici JSO) trajkuju u svojim uniformama..

14. Vlada Srbije prihvatila je ostavku Gorana Petrovia i na mesto efa RDB postavila Andreja Savia. Na mesto njegovog zamenika doao je Milo-rad Bracanovi. M. Bracanovi je bio naelnik bezbednosti JSO i Legijin zamenik 1999. i 2000. godine kada su, osim rukovodilaca SPO, ubijeni i Ivan Stamboli i Slavko uruvija i kada je pokuan atentat na Vuka Drakovia u Budvi. Postavljanje M. Bracanovia na mesto zamenika bio je jedan od uslova pobunjenih pripadnika JSO. Nakon smene Gorana Petrovia umireni su protesti u JSO, ali je ona iz RDB prebaena pod direktnu nadlenost ministra unutranjih poslova. Nakon to je pristala da napravi ustupke, Vlada je izgubila kontrolu nad RDB. Time to je po-stavljen M. Bracanovi Legija i ostali lanovi Zemunskog klana obezbedili su pri-stup informacijama sa najvieg nivoa, kao i mogunost da prislukuju i saznaju sve ono to im je u interesu.

17. Na Kosovu su odrani parlamentarni izbori na kojima je pobedio De-mokratski savez Kosova Ibrahima Rugove, osvojivi 45,6 odsto glasova, odnosno 47 poslanikih mesta. Srpska koalicija Povratak osvojila je 11,34 odsto glasova.

decembar

6. Predsednik Skuptine Srbije Dragan Marianin podneo je ostavku na me-sto predsednika republikog Parlamenta. Skuptina Srbije izabrala je za predsednika Skuptine Natau Mii (Graanski savez Srbije), dotadanju pot-predsednicu republikog Parlamenta.

19. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbacio je tubu koju su pro-tiv 17 zemalja NATO podnele porodice i jedna preivela rtva bombar-dovanja zgrade RTV Srbije, obrazloivi odluku time da SRJ nije lanica Saveta Evrope.

HR

ON

OL

OG

IJE

21

2002.

februar

12. Pred Tribunalom u Hagu poelo je suenje bivem predsedniku SRJ Slobodanu Miloeviu, koji je optuen za genocid, zloine protiv ove-nosti i ratne zloine na Kosovu, u Hrvatskoj i BiH.

22. Generalni sekretar UN Kofi Anan potvrdio je validnost sporazuma o meudravnoj granici koji su potpisale Makedonija i Jugoslavija. Tri dana kasnije Savet bezbednosti UN podrao je granini sporazum izmeu SRJ i Makedonije, iju su validnost svojim izjavama doveli u pitanje predstavnici KFOR i UNMIK.

26. Skuptina Srbije usvojila je Izmene krivinog zakona, kojima je ukinuta smrtna kazna. Ona je zamenjena kaznom zatvora od 40 godina.27. Odlukom predsednika SRJ o racionalizaciji i deliminoj reorganizaciji VJ prestale su da postoje komande armija ratnog vazduhoplovstva i pro-tivvazdune odbrane i ratne mornarice, kao i Komanda Druge armije VJ u Niu.

mart

14. U Beogradu je potpisan sporazum Polazne osnove za preureenje od-nosa Srbije i Crne Gore. Sporazum su potpisali predsednik SRJ Vojislav Kotunica, predsednik Crne Gore Milo ukanovi, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, premijeri te dve republike Zoran ini i Filip Vujanovi, kao i visoki predstavnik EU Havijer Solana. Prema tom sporazumu budua drava imae naziv Dravna zajednica Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu SCG).

14-16. Pripadnici Slube bezbednosti VJ priveli su potpredsednika republike Vlade i predsednika Pokreta za demokratsku Srbi-ju Momila Periia, potpukovnika Miodraga Sekulia, pripadnika saveznog MUP Vladimira Vlajkovia i slubenika amerike ambasade u Beogradu Dona Dejvida Nejbora zbog sumnje da su izvrili krivina dela pijunae i odavanja vojne tajne. U narednim danima odran je sastanak najvieg dravnog i vojnog vrha naelni-ka Generaltaba Neboje Pavkovia i naelnika Uprave bezbednosti generala Alek-sandra Tomia. Sastanak su ubrzo nakon poetku napustili predsednik Vlade Srbi-je Zoran ini i potpredsednik Neboja ovi. Jugoslovenski predsednik Vojislav

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

22

Kotunica izjavio je da zakonitost postupka koji se vodi protiv Periia nije sporna, ali se tome usprotivio Zoran ini. On je doveo u pitanje postojanje civilne kon-trole nad Slubom vojne bezbednosti, ali i postojanje vojne kontrole, s obzirom na to da ni vojni, a ni dravni organi nisu bili obaveteni o ovim deavanjima. Sjedinje-ne Amerike Drave uputile su otar protest jugoslovenskim vlastima zbog hape-nja amerikog diplomate.

25. Vrhovni savet odbrane (u daljem tekstu VSO) podrao je inicijativu Sa-vezne vlade o pristupanju SRJ programu Partnerstvo za mir.april

10. U Skuptini SRJ usvojen je Zakon o saradnji SRJ sa Hakim tribunalom, koji podrazumeva izruenje jugoslovenskih dravljana optuenih za ratne zloine tom sudu.

19. Crnogorski premijer Filip Vujanovi podneo je ostavku.

25. Penzionisani general VJ Dragoljub Ojdani dobrovoljno se predao Ha-kom tribunalu, pred kojim je optuen za zloine protiv ovenosti nad kosovskim Albancima od januara do juna 1999. godine.

maj

2. Bivi potpredsednik Savezne vlade Nikola ainovi, koga je Haki tribunal optuio za ratne zloine na Kosovu, i bosanski Srbin Momilo Gruban do-putovali su u Hag nakon dobrovoljne predaje.

31. Skuptina SRJ usvojila je Sporazum o buduim odnosima Srbije i Crne Gore, koji je potpisan 14. marta, i odredila predstavnike Skuptine koji e biti u Komisiji za izradu ustavne povelje.

jun

10. U Beogradu je ubijen pomonik naelnika RJB MUP Srbije general-ma-jor Boko Buha.

HR

ON

OL

OG

IJE

23

11. Administrativni odbor Skuptine Srbije prihvatio je 13 ostavki poslani-ka DOS i odluio da dvadeset jednom poslaniku DSS prestaju mandati zbog neredovnog uestvovanja u radu Parlamenta. Ovakvu odluku predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Kotunica ocenio je kao protivpravnu i suprotnu vaeem Za-konu o izboru poslanika. Premijer Srbije Zoran ini rekao je da je takva odluka stvar moralne prirode, a ne stranake i dodao da u tome ne vidi nikakav pro-blem, jer oni koji primaju platu moraju da rade posao za koji su plaeni.

21. Okruni sud u Beogradu osudio je biveg direktora RTS Dragoljuba Mi-lanovia na deset godina zatvora zbog izvravanja krivinog dela usme-renog protiv opte bezbednosti, u kome je ivot izgubilo 16 ljudi, kao i zbog zlou-potrebe u privredi. Radnici RTS poginuli su tokom NATO bombardovanja te televizije 23. aprila 1999. godine. Dragoljub Milanovi je odlukom Vrhovnog suda Srbije puten na slobodu dok ne bude zavren albeni postupak, to je on iskori-stio da pobegne. Ponovo je uhapen u Crnoj Gori tokom akcije Sablja. Ministar-stvo unutranjih postova Srbije saoptilo je da je D. Milanoviu u bekstvu 2002. godine pomogao Zemunski klan. Trenutno se nalazi u zatvoru na izdravanju desetogodinje kazne, koje je poelo 3. aprila 2003. godine.

24. Ukazom predsednika SRJ Vojislava Kotunice smenjen je naelnik Ge-neraltaba VJ Neboja Pavkovi, koji je 20. oktobra 2003. godine pred Hakim tribunalom optuen za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja rata tokom sukoba na Kosovu, u prolee i leto 1999. godine. Za naelnika General-taba VJ postavljen je general-potpukovnik Branko Krga. Premijer Srbije Zoran in-i ocenio je da predsednik Vojislav Kotunica nije trebalo da donese ukaz o sme-ni Pavkovia bez saglasnosti VSO, dok je ministar inostranih poslova Goran Svilanovi izjavio da je dobro to je donesena odluka o smenjivanju i da bi bilo bolje da je doneta ranije.

jul

18. Skuptina Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji i o borbi protiv orga-nizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se RDB MUP Srbije tran-sformie u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju (u daljem tekstu BIA).

avgust

12. Haki optuenik i predsednik SPS Slobodan Miloevi predloio je lide-ra SRS Vojislava eelja za zajednikog kandidata opozicionih patriot-

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

24

skih snaga. Glavni odbor SPS odbacio je taj predlog i odluio da njen kandidat bude glumac Velimir Bata ivojinovi.

17. Veina stranaka lanica DOS podrala je kandidaturu Miroljuba Labusa za predsednika Srbije.septembar

29. Odrani su predsedniki izbori u Srbiji. Kandidat DSS Vojislav Kotunica i kandidat grupe graana Miroljub Labus uli su u drugi krug. V. Kotu-nica je najvie glasova dobio u Beogradu i u uoj Srbiji, a M. Labus je trijumfovao u Vojvodini.

oktobar

13. Odran je drugi krug predsednikih izbora u Srbiji. Izbori nisu uspeli, jer je na biralita izaao manji broj biraa od predvienog Izbornim zako-nom. Kandidat DSS Vojislav Kotunica osvojio je 1.991.947 glasova, odnosno 66,86 odsto, a kandidat grupe graana Miroljub Labus 921.094 glasova, odnosno 30,92 odsto.

16. Savezna Republika Jugoslavija zvanino je preuzela kopredsedavanje Prvim radnim stolom Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope.20. Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori koalicija Demo-kratska lista za evropsku Crnu Goru Milo ukanovi osvojila je apso-lutnu veinu, dobivi 39 poslanikih mandata od ukupno 75 mandata u crnogor-skoj Skuptini. Koalicija Zajedno za promene osvojila je trideset, Liberalni savez etiri, a lista Albanci zajedno dva mandata.

novembar

6. Sudija Saveznog ustavnog suda Momilo Gruba izabran je za predsednika tog suda.25. Predsednik Crne Gore Milo ukanovi podneo je ostavku na tu funkci-ju. Dan kasnije vrilac dunosti predsednika Crne Gore Filip Vujanovi poverio mu je mandat za sastav nove crnogorske Vlade.

HR

ON

OL

OG

IJE

25

decembar

6. Nakon viemesenih usaglaavanja Ustavna komisija je u Beogradu jedno-glasno usvojila Ustavnu povelju Dravne zajednice Srbija i Crna Gora.8. Ni ponovljeni predsedniki izbori u Srbiji nisu uspeli, jer je na njih izalo 45,17 odsto biraa. Najvie glasova 1.699.089, odnosno 57,66 odsto osvojio je kandidat DSS i predsednik SRJ Vojislav Kotunica. Kandidat SRS Vojislav eelj osvojio je 1.063.296, odnosno 36,08 odsto glasova, a kandidat Stranke srp-skog jedinstva Borislav Pelevi 103.926, odnosno 3,53 odsto glasova biraa. De-mokratska stranka Srbije nije priznala rezultate tih izbora zbog, kako je ocenila, lairanih birakih spiskova, ali su njene albe nadlenim institucijama odbijene.

15. Na Treoj skuptini G17 Plus ova nevladina organizacija transformisana je u politiku partiju. Za predsednika nove stranke izabran je Miroljub Labus.

17. Skuptina SRJ ratifikovala je Dejtonski sporazum, potpisan 1995. godi-ne, kojim je okonan rat u BiH.22. Na neuspelim predsednikim izborima u Crnoj Gori najvie glasova bi-raa osvojio je kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanovi, dobivi vie od 80 odsto glasova. Na izbore je izalo 45,9 odsto upisanih biraa, to je manje od onoga to je predvieno Izbornim zakonom (50+1).

30. Predsednica srpskog parlamenta Nataa Mii (GSS) preuzela je du-nost predsednika Republike Srbije, s obzirom na to da je predsedniku Milanu Milutinoviu (SPS) mandat istekao prethodnog dana, a da novi prvi o-vek Srbije nije izabran, jer na izbore u dva pokuaja nije izaao zakonom predvi-en broj biraa.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

26

2003.

februar

4. U Saveznoj skuptini sveano je proglaena Dravna zajednica Srbija i Crna Gora.21. Pokuan je atentat na Zorana india kod hale Limes u Beogradu. Voza kamiona (Dejan Milenkovi-Bagzi, lan Zemunskog klana) po-kuao je da pobegne sa lica mesta, ali je uhapen. Njemu je odreen osmodnevni pritvor, ali je ve 24. februara puten iz pritvora reenjem vanraspravnog vea etvrtog optinskog suda u Beogradu uz obrazloenje da ne postoje zakonski ra-zlozi za zadravanje u pritvoru. Kamionom za koji je imao sumnjive papire Bagzi je namerno presekao put koloni vozila pod pratnjom, u kojoj je bio premijer Zoran ini. Namera mu je bila da izazove sudar i da zaustaviti kolonu kako bi eljko Tojaga migi iz JSO runim raketnim bacaem pogodio premijerov oklopljeni BMW. Zatim bi Mile Lukovi Kum i Sretko Kalini Beli, pripadnici JSO, automatskim pu-kama dovrili atentat.

24. Vojislav eelj, predsednik SRS, samoinicijativno je otputovao u Hag gde jo uvek eka suenje po optunici za zloine protiv ovenosti i krenje zakona i obiaja ratovanja. Pored individualne odgovornosti, on se tereti i za uestvovanje u zajednikom zloinakom poduhvatu u periodu od avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine, kada je doao u sukob sa Slobodanom Miloeviem.

mart

5. Donet je akt o postavljanju Jovana Prijia za Specijalnog tuioca za borbu protiv organizovanog kriminala.12. Premijer Srbije Zoran ini ubijen je u sredu, 12. marta 2003. godine, oko 12:45 ispred zgrade Vlade Srbije. Pogoen je iz snajperskog naoru-anja s dva hica u grudi. Odmah je prevezen u Urgentni centar, gde je bezuspeno podvrgnut reanimaciji i operaciji. Nakon toga uvedeno je vanredno stanje. Vlada je optuila Zemunski klan da stoji iza atentata. Do daljnjeg su zatvoreni bioskopi i otkazane sve kulturne i sportske manifestacije, blokirana je autobuska stanica, aerodrom itd. Uvedena je trodnevna alost.

HR

ON

OL

OG

IJE

27

13. Vlada je saoptila da je do 17 sati policija uhapsila 56 osoba za koje se sumnja da su umeani u ubistvo premijera. Demokratska stranka Srbije predloila je formiranje koncentracione vlade.

15. Srpski premijer Zoran ini sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, uz najvie dravne poasti. Pored lanova porodi-ce, funkcionera i lanova Demokratske stranke i najviih dravnih funkcionera, sa-hrani su prisustvovali i mnogobrojni strani zvaninici i predstavnici diplomatskog kora. Stotine hiljada ljudi izalo je na ulice Beograda da oda potu ubijenom premijeru.

Pripadnici andarmerije, uz prisustvo predstavnika Vlade Srbije, zapeatili su prostorije redakcije nedeljnika Identitet i zabranili rad tom listu za vreme trajanja vanrednog stanja. Prema ranijim navodima visokih dravnih funkcio-nera, nedeljnik Identitet finansiran je novcem pripadnika Zemunskog kla-na.

18. Za novog premijera Srbije izabran je Zoran ivkovi, zamenik predsed-nika DS.Uhapen je Milan Sarajli, zamenik Republikog tuioca, koji je osumnjien za spregu sa organizovanim kriminalom, kao i za to da je jedan od kljunih sarad-nika Zemunskog klana.

Zabranjen je list Nacional.

23. Posle viednevnih pokuaja sruen je objekat u ilerovoj ulici u Beogra-du, koji je vlasnitvo Duana Spasojevia i Mileta Lukovia, voa Ze-munskog klana. Oni su u to vreme bili osumnjieni za uestvovanje u ubistvu Zo-rana inia.

25. Policija je uhapsila Zvezdana Jovanovia, pomonika komandanta JSO, zbog sumnje da je pucnjem iz snajpera ubio premijera Srbije Zorana inia.

Rasformirana je Jedinica za specijalne operacije.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

28

27. U obraunu sa policijom, nakon to su pruili oruani otpor hapenju, ubijeni su Duan Spasojevi i Mile Lukovi.28. Na Frukoj Gori naeno je telo Ivana Stambolia, kojeg su otela, ubila, bacila u kre i zakopala etvorica pripadnika JSO.

Prema izvorima u Vladi Srbiji, odmah nakon ubistva Zorana inia iz zemlje je pobegla Mirjana Markovi, supruga biveg predsednika Slobodana Miloe-via.

april

3. Dravna zajednica SCG postala je punopravna lanica Saveta Evrope.edomir Jovanovi imenovan je za potpredsednika Vlade koji je zaduen za evropske integracije.

Amnesty International izrazio je zabrinutost zbog nekih aspekata odredaba vanrednog stanja koji bi mogli da poveaju krenje ljudskih prava.

6. Pritvoren je Milorad Bracanovi, bivi zamenik naelnika BIA, koji je sme-njen u januaru 2003. godine. Na mesto zamenika naelnika BIA Milorad Bracanovi bio je postavljen posle pobune JSO, u novembru 2001. godine

7. Zvezdan Jovanovi priznao je da je izvrio ubistvo Zorana inia.

8. Uhapeni su general Aco Tomi, bivi naelnik Slube vojne bezbednosti, i Rade Bulatovi, savetnik za bezbednost biveg predsednika SRJ Vojislava Kotunice, zbog sumnje da su se sastajali sa pripadnicima Zemunskog klana. Tim povodom Vojislav Kotunica izjavio je da je Rade Bulatovi politiki zatvorenik.

9. U Beogradu je poeo samit pod nazivom Proces saradnje zemalja Jugo-istone Evrope. Prema procenama bio je to najvei skup dravnika koji je organizovan u Srbiji u prethodnih deset i vie godina.

22. U Srbiji je ukinuto vanredno stanje. Od njegovog uvoenja u Srbiji je privedeno vie od deset hiljada ljudi, a u pritvoru je zadrano etiri i po hiljade.

HR

ON

OL

OG

IJE

29

23. Dord Soro ocenio je na sastanku u Atini, na kome se govorilo o Jugo-istonoj Evropi, da Kosovo ne moe da ostane deo Srbije i da je za sve bolje da se to to pre prihvati.

jun

11. Jovica Stanii isporuen je Hakom tribunalu. On je 1989. godine ue-stvovao u organizaciji obezbeenja dolaska Slobodana Miloevia na Gazimestan, a zatim je u roku od tri godine postao prvo pomonik naelnika, a potom i naelnik Slube dravne bezbednosti. Na tom mestu ostao je sve do 1998. godine kada je smenjen. Ubrzo ga je Slobodan Miloevi imenovao za svog savet-nika za nacionalnu bezbednost.

12. Posle skoro dve i po godine skrivanja od policije u Beogradu je, u poli-cijskoj akciji koja je ukupno trajala vie od 10 sati, uhapen haki optu-enik Veselin ljivananin. Optunica ga tereti da je odgovoran za zloin poinjen novembra 1991. godine na poljoprivrednom dobru Ovara, kada je streljano oko 200 hrvatskih graana dovedenih iz vukovarske bolnice.

jul

4. Ukinut je pritvor Radetu Bulatoviu, koji je tokom policijske akcije Sablja uhapen zbog navodnih kontakata sa pripadnicima Zemunskog klana.17. Ukinut je pritvor generalu Neboji Pavkoviu, nekadanjem naelniku Generaltaba VJ, koji je bio uhapen zbog pomoi prilikom organizova-nja atentata na Vuka Drakovia u Budvi.

22. Skuptina Srbije izabrala je Vladimira Vukevia za tuioca za ratne zlo-ine, a Kori Udoviki za guvernera Narodne banke Srbije.23. Milorad Bracanovi, bivi zamenik direktora BIA, puten je iz pritvora.

avgust

13. U Goradevcu, na Kosovu, rafalima je ubijeno dvoje, a ranjeno petoro srpske dece dok su se kupala u reci. U Pritinu je stigao Hari Holkeri, novi ef administracije UN na Kosovu.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

30

novembar

16. Odrani su predsedniki izbori u Srbiji. Po trei put u prethodnih 14 meseci nije izabran predsednik, jer je izlaznost graana na izbore bila samo 38,6 posto. Najvie glasova dobio je kandidat SRS Tomislav Nikoli (46,9 posto), a iza njega je bio kandidat DOS Dragoljub Miunovi (35,3 posto).

decembar

22. Poelo je suenje optuenima za ubistvo premijera Zorana inia.

28. Odrani su parlamentarni izbori u Srbiji.

29. Prema podacima Republike izborne komisije poslanika mesta u Skup-tini Srbije podelili su est stranaka i koalicija. Srpska radikalna stranka osvojila je 81 poslaniki mandat, DSS 53, DS 37, G17 Plus 34, SPO 23, a SPS 22 poslanika mandata.

2004.

februar

4. Narodna skuptina Srbije uspela je da u treem pokuaju, i to uz pomo glasova socijalista, izabere predsednika Parlamenta. Izabran je Dragan Marianin, kandidat DSS, G17 plus i SPONS. Konstituisanje Skuptine zavreno je 6. februara izborom pet potpredsednika i izborom skuptinskih odbora.

29. Na zahtev efa UNMIK Harija Holkerija iz pritvora u Budimpeti na slo-bodu je puten Agim eku, komandant Kosovskog zatitnog korpusa. Maarska policija je iskoristila diskreciono pravo da ne potuje poternicu Interpo-la, jer je eku imao i paso Hrvatske.

mart

2. U Skuptini Srbije mandatar za sastav nove vlade Vojislav Kotunica pred-stavio je program i prioritete budue vlade. Narednog dana Skuptina je

HR

ON

OL

OG

IJE

31

izabrala (130 glasova za, 113 protiv, bez uzdranih, jedan poslanik nije glasao) predloenu koalicionu Vladu sastavljenu od DSS (9 resora), G17 Plus (4 resora) i SPONS (4 resora). Za potpredsednika Vlade izabran je Miroljub Labus, lider G17 Plus.

4. Nakon to je Dragan Marianin dao ostavku i nakon to je izabran za mini-stra, Skuptina Srbije izabrala je za novog predsednika Parlamenta Predra-ga Markovia (G17 Plus). On je do odravanja narednih predsednikih izbora bio i vrilac dunosti predsednika Srbije. Njegovo potpredsedniko mesto zauzela je Emilija Krsti (DSS), a drugo potpredsedniko mesto zauzeo je Duan Petrovi (DS). Nova vlada Srbije razreila je dunosti zamenika ministra unutranjih poslova Sre-tena Lukia.

5. Skuptina SCG konstatovala je ostavku predsednika Parlamenta Dravne zajednice SCG Dragoljuba Miunovia i verifikovala mandate novih posla-nika iz Srbije: SRS ima 30 poslanika, DSS 20, DS 13, G17 Plus 12, a SPS i Koalicija SPONS imaju po 8 poslanika.

6. Vlada Srbije razreila je dunosti direktora BIA Miu Milievia i njegovog zamenika Gorana ivaljevia, a za novog efa BIA postavljen je Rade Bula-tovi, bivi savetnik za bezbednost Vojislava Kotunice i pritvorenik tokom opera-cije Sablja" aprila 2003. godine.

17-19. Koordinacioni centar je saoptio da je u neredima koje su izazvali albanski terorist na Kosovu i Metohiji ubijeno 28 lica, od kojih je bilo 8 Srba. Prema podacima UNMIK, 851 osoba je povreena. Porue-no je i zapaljeno 286 srpskih kua i 30 crkava i manastira, a oteeno je 11 crkava, 80 kua i 25 drugih objekata. Raseljeno je vie od 3.700 Srba i nealbanaca, a po-vreeno je oko 600 ljudi meu kojima je i bio i 61 vojnik KFOR. Zbog nasilja nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici i u drugim mestima na Kosovu, odrani su protesti irom Srbije. U Beogradu i Niu spaljene su damije, a u glavnom gradu bilo je i 17 povreenih graana i policajaca. Tokom noi odrane su i vanredne sednice srp-ske Vlade i Vrhovnog saveta odbrane SCG. Narednog dana od Vlade Srbije do Hra-ma Svetog Save prola je litija predvoena premijerom Vojislavom Kotunicom i patrijarhom Pavlom. NATO je odbio ponuenu pomo SCG, ali je doneo odluku o tome da pojaa svoje snage i dejstvo u pokrajini.

19. Savet bezbednosti UN, ijoj je sednici prisustvovao i generalni sekretar UN Kofi Anan, osudio je meuetniko nasilje irokih razmera na Koso-vu i pozvao na prekid nasilja. U ime SCG govorio je ministar inostranih poslova

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

32

Goran Svilanovi, koji je potom imao i susrete sa Konfi Ananom, zamenikom savet-nika amerikog predsednika za nacionalnu bezbednost Stivom Hedlijem i zameni-kom amerikog dravnog sekretara Riardom Armitidom.

23. Skuptina Srbije usvojila je budet za 2004. godinu, u kome je predvi-en prihod od 329,3 milijardi, a rashod od 374,6 milijardi dinara, to znai da deficit iznosi 45,3 milijarde dinara. Za budet nisu glasali predstavnici SRS, koji su napustili sednicu, jer nije usvojen njihov zahtev da Parlament odmah ra-spravlja o stanju na Kosovu i Metohiji.

Poslanici Skuptine SCG izabrali su Zorana amija, poslanika DSS, za predsed- nika Parlamenta Dravne zajednice.

Skuptina Srbije usvojila je Rezoluciju o Kosovu i Metohiji, koja se sastoji od sedam taaka. Ovu rezoluciju su 1. marta otro kritikovali poslanici Skuptine Kosova, jer po njihovom miljenju predstavlja protivustavan i destruktivan in iji je cilj destabilizacija Kosova i celog regiona.

Meunarodni sud za ratne zloine na tlu bive Jugoslavije u Hagu poziva da uini sve to je mogue kako bi do 2010. godine okonao svoj rad.

april

1. Poslanici Skuptine SCG su, bez prisustva radikala, usvojili po hitnom po-stupku Rezoluciju o Kosovu i Metohiji.14. Ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanovi podneo je ostavku na ovu funkciju, a dan kasnije to je uinio i ministar odbrane SCG Boris Tadi.

16. Savet ministara SCG izabrao je tri nova ministra: Vuka Drakovia za efa diplomatije, Prvoslava Davinia za ministra odbrane (ijim su izbo-rom poslanici G17 Plus uslovili svoj ostanak u Skuptini SCG) i Predraga Ivanovia za meunarodne ekonomske odnose. Na zahtev poslanika SRS, ef diplomatije biran je dva puta i oba puta izabran je Vuk Drakovi.

19. Pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu poela je jednonedeljna preliminarna rasprava o tubi SCG protiv osam NATO zemalja za geno-cid poinjen tokom agresije na SRJ 1999. godine. Pravni zastupnik SCG bio je Tibor Varadi.

HR

ON

OL

OG

IJE

33

maj

5. Posle godinu dana zakanjenja SCG je dobila Sud Srbije i Crne Gore. Izabra-no je sedam sudija, a osmi sudija Ratko Vukoti poloio je 30. juna 2004. godine zakletvu pred predsednikom Skuptine SCG Zoranom amijem, a u prisu-stvu predsednika SCG Svetozara Marovia. Sud SCG je na prvom zasedanju, odra-nom 7. jula 2004. godine u seditu suda u Podgorici, jednoglasno izabrao za pred-sednika Slobodana Perovia, profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu.

14. Vrhovni vojni sud vratio je u aktivnu slubu biveg naelnika vojne slu-be bezbednosti generala Acu Tomia. Isti sud razreio ga je dunosti 20. marta 2003. godine.

21. Savet ministara SCG imenovao je ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljaji, ministra odbrane Prvoslava Davinia i ministra spoljnih poslova Vuka Drakovia za lanove Nacionalnog saveta za saradnju SCG sa Meu-narodnim tribunalom u Hagu.

25. Dva meseca pre isteka mandata, ef UNMIK Hari Holkeri reio je da se iz zdravstvenih razloga povue sa te funkcije. Ovaj njegov potez mno-gi su povezali sa time to UNMIK nije uspeo da sprei dogaaje 17. marta 2004. godine.

26. Vrhovni savet odbrane smenio je direktora Vojnobezbednosne agenci-je pukovnika Momira Stojanovia zbog medijskog nastupa prilikom koga je izjavio da je Vojnobezbednosna agencija operativno prisutna na teritoriji Kosova i Metohije. Istovremeno, on je unapreen u in general-majora. Na istoj sednici usvojena je i Strategija odbrane SCG, kao i predlog za novu organizaciju Ministarstva odbrane SCG.

jun

4. Vlada Srbije usvojila je Nacrt republikog ustava i uputila ga u Parlament. Tekst su podravale sve lanice vladajue koalicije.13. U Srbiji je odran prvi krug predsednikih izbora. U drugi krug su uli Tomislav Nikoli, potpredsednik SRS, i Boris Tadi, predsednik DS. Na treem mestu bio je Bogoljub Kari, predsednik novoosnovane partije Pokret sna-ga Srbije Bogoljub Kari.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

34

27. U Srbiji je odran drugi krug predsednikih izbora na kojima je pobedio kandidat DS Boris Tadi (53,24 odsto). Protivkandidat Tomislav Nikoli dobio je 45,40 odsto glasova.

jul

9. Ustavni sud Srbije doneo je presudu u kojoj stoji da se proglaenje vanred-nog stanja u Srbiji 2003. godine nije kosilo sa Ustavom Republike, ali da je bilo neustavno i nezakonito prinudno zadravanje lica u policiji do 30 dana bez sudske odluke i prava na branioca, kao to su to bile i mere o tampi i pravosuu i prislukivanje koje je BIA sprovodila bez odluke nadlenih organa. Povodom ove presude srpski ministar finansija Mlaan Dinki izjavio je da u budetu Srbije po-stoji deo namenjen za isplaivanje eventualne odtete zbog maltretiranja graana tokom operacije Sablja.

11. Novoizabrani predsednik Srbije Boris Tadi poloio je sveanu zakletvu pred poslanicima Skuptine Srbije, a potom je u zgradi Predsednitva primio dunost od vrioca dunosti predsednika Predraga Markovia, koji je pred-sednik srpskog Parlamenta. Sveanosti je prisustvovalo vie od 40 stranih delega-cija, a prvi put je zvanino izvedena i himna Boe pravde.

16. Rasim Ljaji, ministar za manjinska i ljudska prava u Savetu ministara SCG, izabran je za predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Tri-bunalom u Hagu. Na svojoj prvoj sednici Nacionalni savet usvojio je i Poslovnik o radu.

avgust

16. Novi ef UNMIK Soren Jesen-Petersen zvanino je stupio na dunost. U razgovorima sa srpskim i albanskim predstavnicima naveo je da su ra-zvoj i definisanje statusa Kosova od kljunog znaaja za stabilnost regiona. Istog dana na dunost je stupio i novi ef amerike kancelarije na Kosovu Filip Goldberg, iji je mandat dve godine.

17. Skuptina Srbije usvojila je nove simbole Srbije himna je Boe prav-de, na grbu se nalazi dvoglavi beli orao sa krunom Nemanjia, a zasta-va je crveno-plavo-bela. Samo poslanici SPS nisu glasali za nove simbole.

Smenjen je komandant andarmerije general-pukovnik Goran Radosavljevi Guri, koji je postavljen za savetnika Uprave policije pri MUP Srbije. U decem-

HR

ON

OL

OG

IJE

35

bru 2006. godine za njim je, po nalogu Suda za ratne zloine, raspisana potra-ga MUP Srbije zbog veze s ubistvom brae Bitii, amerikih dravljana alban-skog porekla. G. Radosavljevi se nije pojavio kao svedok na suenju, ali je potraga bila raspisana i zbog nekih drugih predmeta. Na mesto komandanta andarmerije postavljen je general-major Borivoje Tei.

septembar

8. Ceo pokret Otpor, osim ogranka u aku, kolektivno se ulanio u DS.

16. Vlada Srbije donela je Uredbu o obrazovanju Saveta Republike Srbije za nacionalne manjine. Ovo telo bi trebalo da unapredi i zatiti nacional-ne, verske, etnike i kulturne posebnosti svih nacionalnih manjina u Srbiji. Savet je sainjen od 11 predstavnika manjinskih naroda i od predstavnika resornih repu-blikih ministarstava.

19. U Srbiji su odrani lokalni izbori. U drugi krug izbora za gradonaelnika Beograda uli su Nenad Bogdanovi (DS) i Aleksandar Vui (SRS). U drugom krugu, odranom 3. oktobra, u Beogradu je pobedio Nenad Bogdanovi (50,3 odsto), u Niu Smiljko Kosti (ND), u Novom Sadu Maja Gojkovi (SRS), a u Kragujevcu Veroljub Stevanovi (SPO).

oktobar

5. Uprkos protivljenju premijera Kotunice, Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i patrijarha Srpske pravoslavne crkve Pavla, predsednik Srbije Boris Tadi pozvao je kosovske Srbe da izau na izbore u Pokrajini, jer bojkot, po njegovom miljenju, ne predstavlja reenje.

8. Predsednik GSS Goran Svilanovi podneo je ostavku na tu funkciju, a neko-liko lanova Predsednitva istupilo je iz ove partije: Vojin Dimitrijevi, Dra-gor Hiber, Gao Kneevi, Radmila Hrustanovi, ore Stanii i Vladimir eri. Nataa Mii izabrana je 16. oktobra za predsednicu GSS.

13. Skuptina Srbije usvojila je Rezoluciju o pridruivanju EU. Poslanici SRS i SPS nisu bili prisutni u sali tokom glasanja.27. U luku Bar uplovila su etiri broda iz stalnog mirovnog sastava NATO snaga u Mediteranu.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

36

30. Poslanici Skuptine Vojvodine su sa 64 od ukupno 120 glasova za pred-sednika izabrali Bojana Kostrea, generalnog sekretara Lige socijalde-mokrata Vojvodine i kandidata vladajue koalicije u Vojvodini (DS, SVM, PSS i koa-licije Zajedno za Vojvodinu iji je deo Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada anka). Posle njegovog izbora, predstavnici SRS napustili su sednicu Skuptine.

novembar

2. Skuptina Srbije usvojila je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja.3. Vrhovni savet odbrane usvojio je osnove budue organizacije Vojske SCG. Odlueno je da sistem obezbeenja granica SCG na teritoriji Srbije preuz-me MUP Srbije.

28. Predsednik SCG Svetozar Marovi uputio je medijima saoptenje u ko-jem u pet taaka govori o odnosima Srbije i Crne Gore i u kom optuu-je Vladu Srbije da podriva funkcionisanje Dravne zajednice.

decembar

3. edomir Jovanovi, bivi potpredsednik DS i republike Vlade, iskljuen je iz DS zbog krenja discipline i nanoenja tete ugledu stranke. Nakon formiranja Liberalno-demokratske frakcije unutar DS, Jovanovi je odluio da osnuje novu partiju Liberalno-demokratsku partiju (u daljem tekstu LDP), to e i uiniti 5. novembra 2005. godine.

21. Na zasedanju Skuptine SCG ef diplomatije Vuk Drakovi podneo je izvetaj o spoljnoj politici. Parlament Dravne zajednice je posle godi-nu i po dana izabrao generalnog sekretara. Narednog dana Skuptina je usvojila Predlog zakona o dobrovoljnom ueu profesionalnih pripadnika Vojske SCG u mirovnim operacijama u inostrantvu.

22. Skuptina Srbije je, bez prisustva poslanika SRS i DS, usvojila vladin predlog da se vojna suenja obavljaju u civilnim sudovima. Skuptina je usvojila i izmene Zakona o izboru poslanika za Skuptinu SCG. Protiv ovog Zako-na bili su samo poslanici G17 Plus. Rodoljub abi je u Skuptini izabran za repu-blikog Poverenika za dostupnost informacija od javnog znaaja.

HR

ON

OL

OG

IJE

37

29. Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju Saveta za Kosovo i Metohiju, kojim je predsedavao predsednik Srbije Vojislav Kotunica.2005.

januar

2. Savet za borbu protiv korupcije ocenio je da Vlada nije prihvatila to da otvoreno raspravlja o problemima na koje ukazuje Savet. Stav Saveta je da se uz postojanje ovakve korupcije u Srbiji ne mogu stvarati demokratske insti-tucije, navedeno je u Izvetaju o radu u 2004. godini.

13. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus postavljen je na sednici Vla-de za efa tima koji e pregovarati sa EU o zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju.

14. General-potpukovnik Dragan Paska je u Domu garde na Topideru od general-pukovnika Branka Krge zvanino preuzeo dunost naelnika Generaltaba Vojske Srbije i Crne Gore. General-pukovnik Branko Krga penzioni-san je zajedno sa jo 11 generala.

februar

2. Dejan Milenkovi Bagzi, sedmooptueni za uestvovanje u ubistvu premi-jera Srbije Zorana inia 12. marta 2003. godine, doveden je iz Atine u Beograd u pratnji slubenika Nacionalnog biroa Interpola SCG i sproveden u Okruni zatvor.

4. Penzionisani vojni general Vladimir Lazarevi, koji je optuen pred Hakim tribunalom za ratne zloine na Kosovu 1999. godine, otputovao je u Hag.14. Predsednik Srbije Boris Tadi bio je u dvodnevnoj poseti Kosovu i Me-tohiji. Boris Tadi je prvi predsednik Srbije koji je posetio Kosovo i Me-tohiju otkako su Ujedinjene nacije 1999. godine preuzele upravu u toj pokrajini.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

38

mart

8. Ramu Haradinaj je na sednici Vlade Kosova, nekoliko sati poto mu je uru-ena optunica Hakog tribunala, podneo ostavku na mesto premijera. R. Haradinaj je 9. marta otputovao u Hag. Slavia Petkovi, ministar u Vladi Kosova za povratak, izjavio je da je Haradinaju optunicu uruio ef UNMIK Soren Jesen-Petersen.

12-13. Vrhovni savet odbrane imenovao je nekoliko komandanata novouspostavljenih komandi, to je posledica reorganizacije vojske i uspostavljanja novih oblika organizacije.

15. Predsednik Srbije Boris Tadi potpisao je Zakon o radu, koji je 8. marta 2005. godine usvojila Skuptina, jer je to njegova ustavna obaveza. Predsednik Tadi je kazao da je ranije odbio da potpie Zakon, jer on nije bio vero-dostojan.

18. Novoizabrane sudije za prekraje, javni tuioci i sudije ostalih sudova poloili su zakletvu pred predsednikom Skuptine Srbije Predragom Markoviem.

april

1. Penzionisani general-pukovnik Aleksandar Dimitrijevi postavljen je odlu-kom Saveta ministara SCG na mesto pomonika ministra odbrane za oba-vetajno-bezbednosne poslove. Dotadanji pomonik general Milan Zari razre-en je dunosti, a potom je postavljen na mesto predstavnika SCG za saradnju sa NATO u Briselu. A. Dimitrijevi je na elo ovog sektora postavljen kao civilno, a ne kao vojno lice.

4. General policije Sreten Luki, bivi naelnik RJB Srbije i haki optuenik, otputovao je u Hag.7. Visoki predstavnik EU Havijer Solana i najvii dravni zvaninici potpisali su Sporazum o promeni Ustavne povelje, kojim su otklonjeni ustavna kriza i blokada rada Skuptine SCG i kojim je omogueno produenje mandata poslanika Parlamenta SCG.

8. Naelnik Generaltaba Vojske SCG general-potpukovnik Dragan Paska predstavio je novu organizaciju vojske, prema kojoj Generaltab ima etiri

HR

ON

OL

OG

IJE

39

zamenika i sedam uprava. D. Paska je naglasio da je do 2010. godine planirana potpuna profesionalizacija vojske.

12. Dravna zajednica SCG dobila je pozitivnu ocenu Studije o izvodljivosti, ime je naelno dato zeleno svetlo za otpoinjanje pregovora o Spo-razumu o stabilizaciji i pridruivanju EU. To je poetak evropskog puta za SCG, sa-optio je Oli Ren, komesar za proirenje EU, nakon sastanka Kolegijuma Evropske komisije u Strazburu.

25. Bivi naelnik Generaltaba VJ Neboja Pavkovi, optuen po koman-dnoj odgovornosti pred Hakim sudom za ratne zloine poinjene na Kosovu 1999. godine, smeten je u pritvor Hakog tribunala u eveningenu.

efovi diplomatija EU u Luksemburgu podrali su povoljan zakljuak Evropske komisije o spremnosti Srbije i Crne Gore za stupanje u pregovore s EU o skla-panju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Zatraili su da Komisija to pre pripremi poetak tih pregovora.

maj

20. Odbor za odbranu i bezbednost Skuptine Srbije zakljuio je da je to-kom akcije Sablja bilo policijske torture i krenja ljudskih prava i od institucija zatraio da utvrde pojedinanu odgovornost svih onih koji su tokom vanrednog stanja krili propise i zloupotrebljavali slubene poloaje.

27. Generalni sekretar UN Kofi Anan ocenio je da Kosovo nije u potpunosti ispunilo nijedan od osam standarda demokratskog drutva, koje su UN postavile kao uslov za otpoinjanje razgovora o njegovom statusu.

jun

1. Tuilatvo Hakog tribunala je, tokom unakrsnog ispitivanja policijskog ge-nerala Obrada Stevanovia na suenju Slobodanu Miloeviu, prikazalo video-snimak streljanja estorice zarobljenika iz Srebrenice. Snimak su u TV pre-nosu suenja mogli da vide i gledaoci TV B92.

15. Skuptina Srbije nije donela najavljenu deklaraciju o osudi ratnih zloi-na na tlu bive SFRJ, jer predstavnici politikih stranaka u Parlamentu ni posle dva dana konsultacija nisu uspeli da se dogovore o tekstu deklaracije.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

40

jul

11. U Potoarima je obeleeno deset godina od masakra u Srebrenici. Tom dogaaju prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadi i tom prilikom odao je potu nevinim rtvama zloina koji se tamo dogodio. Predsednik Tadi je kazao da je prvi razlog zbog kog je otiao na obeleavanje desetogodinjice ubi-stva vie od sedam hiljada Bonjaka ljudski razlog i da ga ne treba mnogo objanjavati.

12. Evropska komisija zatraila je od vlada zemalja lanica EU mandat da otvori pregovore o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Dravnom zajednicom SCG kako bi se pospeila integracija SCG u programe i strukture EU.

18. Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer potpisao je sa efom diplo-matije Srbije i Crne Gore Vukom Drakoviem Sporazum o kopnenim linijama komunikacije snaga NATO preko teritorije Dravne zajednice. Taj spora-zum je snagama NATO, ukljuujui u to i KFOR, omoguio da u sluaju potrebe reaguju bilo gde u regionu gde su ugroena ljudska prava, ljudi i mir.

Vee sudije Dragoljuba Albijania osudilo je u Specijalnom sudu optuene za ubistvo Ivana Stambolia i pokuaj ubistva Vuka Drakovia u Budvi. Prvoop-tuenog Milorada Ulemeka Legiju i trojicu pripadnika JSO osudilo je na po 40 godina, a Radomira Markovia na 15 godina. Ukupna kazna svih optuenih iznosi 209 godina zatvora.

28. Novi specijalni tuilac postao je dotadanjii okruni tuilac iz Kragujev-ca Slobodan Radovanovi, a Jovan Priji, koji je do tada obavljao taj posao, postao je njegov zamenik u Odeljenju okrunog tuilatva za organizovani kriminal u Beogradu. Ova promena specijalnog tuioca tumaena je kao politika smena i dovela je u pitanje nezavisnost koju tuilatvo i funkcija tuioca imaju u odnosu na republiku Vladu.

septembar

10-11. Saoptenjem koje je dao Kabinet predsednika Dravne zajed-nice SCG o tome da je Svetozar Marovi dobio formalnu pisa-nu ostavku Prvoslava Davinia na poloaj ministra odbrane SCG privremeno je stavljena taka na raspravu u vezi sa spornim ugovorima za nabavku vojne opreme s firmom Proizvodnja Mile Dragi .

HR

ON

OL

OG

IJE

41

20. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala UBPOK i Vojnobez-bednosna agencija podnele su krivine prijave protiv general-majora Miluna Kokanovia, pukovnika Jovice Vukovia, kapetana Igora Mijailovia i Mile-ta Dragia zbog zloupotreba koje su izvrili prilikom nabavke vojne opreme.

29. Ambasadori zemalja EU dali su u Briselu zeleno svetlo za poetak pregovora sa SCG o stabilizaciji i pridruivanju EU.oktobar

3. efovi diplomatija EU odobrili su poetak pregovora o Sporazumu o stabi-lizaciji i pridruivanju sa SCG, ime je SCG dobila prvi kvalitativno vii ugo-vorni odnos s evropskom dvadesetpetoricom.

4. Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za procenu situacije na Koso-vu Kai Eide predao je izvetaj Kofiju Ananu.5. Glavni odbor DS odluio je da ova stranka vie ne uestvuje u radu Skupti-ne Srbije, kao ni u radu odbora Parlamenta.12. Pretresno vee odobrilo je Ramuu Haradinaju ogranieno i kontrolisa-no politiko angaovanje dok na privremenoj slobodi eka poetak su-enja. Optuenom je omogueno da se javno pojavljuje i angauje u politikim aktivnostima u meri u kojoj UNMIK bude smatrao da je to znaajno za pozitivan razvoj politikog i bezbednosnog stanja na Kosovu.

21. Poslanici Skuptine SCG izabrali su penzionisanog generala Zorana Stankovia za novog ministra odbrane SCG. Za ovu odluku glasalo je 46 poslanika iz Srbije (33 protiv i 2 uzdrana) i 26 poslanika iz Crne Gore (4 protiv). Pre toga Skuptina je konstatovala ostavku dosadanjeg ministra Prvoslava Davinia, koju je on podneo 9. septembra 2005. godine.

24. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija raspravljao je o Kosovu. Specijal-ni izaslanik UN Kai Eide preporuio je da ponu pregovori o buduem statusu Kosova.

novembar

7. Dravna zajednica SCG zapoela je prvu oficijelnu rundu pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju. Tim pregovorima SCG je formalno

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

42

poela proces koji bi trebalo da je dovede do prvog ugovornog odnosa sa EU. Dr-avna zajednica SCG u pregovore je ula sa tri pregovaraka tima jedan na nivou dravne zajednice i po jedan na nivou republika lanica.

9. Evropska komisija objavila je Godinji izvetaj o napretku SCG u procesu stabilizacije i pridruivanja za 2005. godinu. U Izvetaju je istaknuto da je SCG postigla veliki napredak u procesu evropskih integracija, ali da treba jo da radi na poveanju stepena funkcionalnosti Dravne zajednice i na saradnji sa Ha-kim tribunalom. Dosta je napredovala i kada je re o zakonodavnoj aktivnosti i o reformi pravosua i bankarskog sektora. Istaknuto je i da u narednoj godini priori-tet treba da budu uspostavljanje pune kontrole nad oruanim snagama, smanje-nje savezne administracije i inflacije u Srbiji.

21. Narodna skuptina Srbije je, sa 205 poslanikih glasova za i 29 uz-dranih usvojila Rezoluciju o mandatu za politike razgovore o budu-em statusu Kosova i Metohije. Ova Rezolucija je pred srpski Parlament stigla na predlog Vlade Srbije, i to po hitnom postupku. Od glasanja su se uzdrali poslanici DS i Socijaldemokratske partije.

24. Predsednik Srbije Boris Tadi i premijer Vojislav Kotunica imenovani su za pregovarae i kopredsednike Pregovarakog tima za politike raz-govore o buduem statusu Kosova i Metohije, dok je za treeg glavnog pregovara-a imenovan Vuk Drakovi, ministar spoljnih poslova SCG.

decembar

12. Vee za ratne zloine Okrunog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Vesko Krstaji, osudilo je 14 (od ukupno 16) optuenih za ratne zloine na Ovari kod Vukovara na ukupno 231 godinu zatvora. Dvojica optuenih su osloboena optubi za uestvovanje u streljanju hrvatskih zarobljenika u no-vembru 1991. godine.

2006.

januar

5. Pregovaraki tim za politike razgovore o buduem statusu Kosova i Meto-hije jednoglasno je, na drugom sastanku u Vladi Srbije, usvojio platformu

HR

ON

OL

OG

IJE

43

za razgovore o decentralizaciji pokrajine koji e biti voeni krajem januara u Beu i odredio delegaciju koja e voditi ove razgovore.

11. Viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simi uhapen je u svom stanu zbog sumnje da je primio mito. Zajedno s njim priveden je i di-rektor SPS Vladan Zagraanin, koji je u kuu Dejana Simia doneo torbu u kojoj je bilo 100.000 evra. Guverner NBS Radovan Jelai, koji je takoe sasluan zbog afere kofer, oduzeo je viceguverneru Simiu 13. januara sva ovlaenja i zamr-znuo funkciju, a policiji je dozvoljen uvid u traenu dokumentaciju.

12. Vlada Srbije je osnovala Savet za nacionalnu bezbednost, u koji su uli predstavnici svih dravnih organa koji brinu o bezbednosti zemlje. Ovim Savetom naizmenino e predsedavati predsednik Boris Tadi i premijer Vo-jislav Kotunica. Predsednik Tadi je odmah zatraio preispitivanje ove odluke, obrazloivi svoj zahtev time da se njom ne uvaava ustavna nadlenost predsed-nika Srbije. Vlada je odgovorila da odluku nee menjati, pa je ona stupila na snagu 13. januara.

23. ef diplomatije SCG Vuk Drakovi i komandant mirovnih snaga EU u BiH an-Marko Kjarini potpisali su Sporazum o tehnikoj saradnji, ko-jim se trupama EUFOR omoguava tranzit kroz Srbiju na putu za Kosovo.

26. Pripadnici MUP Srbije uhapsili su u Beogradu pukovnika Vojske Repu-blike Srpske Jova oga, jer je pomagao skrivanje hakog optuenika generala Ratka Mladia, kome je jedno vreme bio ef obezbeenja.

februar

17. U svom Izvetaju Meunarodna krizna grupa se otvoreno zaloila za to da meunarodna zajednica nametne Srbiji nezavisnost Kosova i Metohije.18. Ministarstvo unutranjih poslova Srbije podnelo je krivinu prijavu protiv Bogoljuba Karia zbog sumnje da je poinio krivino delo zlou-potrebe slubenog poloaja i da je, zajedno sa jo etiri pripadnika tehnikog oso-blja Mobtel otetio dravu za vie od 20 miliona dolara. Poto se Bogoljub Kari nije vratio iz inostranstva, za njim je dva dana kasnije raspisana poternica.

27. Premijer Srbije Vojislav Kotunica podneo je Narodnoj skuptini izve-taj koji je srpski pregovaraki tim sastavio o prvoj rundi pregovora o Kosovu i Metohiji odranih u Beu. Izvetaj su nakon rasprave jednoglasno podr-ale sve poslanike grupe.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

44

mart

1. Nakon devet asova burne rasprave voene u crnogorskom parlamentu, usvojen je, sa 60 glasova za i 10 protiv, Zakon o referendumu. Da bi odluka o nezavisnosti Crne Gore bila donesena, prema ovom Zakonu potrebno je da glasa najmanje 55 odsto izalih biraa.

2. Savet ministara SCG prihvatio je predlog Tuilatva Hakog tribunala o na-inu na koji e biti vren uvid u dravne i vojne arhive SCG. Time su ove arhive postale potpuno otvorene za hake istraitelje.

10. Uprkos otrim protivljenjima vlasti i javnosti u Srbiji, poslanici Skupti-ne Kosova su za premijera izabrali biveg komandanta teroristike or-ganizacije Oslobodilake vojske Kosova Agima ekua.

11. U Pritvorskoj jedinici Hakog tribunala preminuo je Slobodan Miloevi.

13. ef UNMIK Soren Jesen-Petersen izjavio je tokom razgovora s predsed-nikom Srbije Borisom Tadiem voenim u Beogradu da je bivi koman-dant teroristike organizacije Oslobodilake vojske Kosova, koji je optuen za rat-ne zloine protiv Srba, demokratski izabran za premijera, a da optunica koju su srpske vlasti podnele protiv njega nije validna na Kosovu.

15. Iz Haga su avionom u Beograd dopremljeni posmrtni ostaci biveg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloevia. Koveg s njegovim te-lom izloen je u Muzeju revolucije na Dedinju 16. marta, a vie od 100.000 graa-na prisustvovalo je ispraaju njegovih posmrtnih ostataka, koji su SPS i prijatelji priredili ispred Doma narodne Skuptine Srbije. Bivi predsednik sahranjen je u dvoritu porodine kue u Poarevcu.

17. Posle sednice Vrhovnog saveta odbrane na kojoj je odlueno da se no-vousvojena vojna doktrina ne primenjuje u Crnoj Gori dok ne bude zavren referendum, predsednik Crne Gore Filip Vujanovi izjavio je da su jedinice Vojske SCG u toj republici pod njegovom komandom. To su osporili predsednik Srbije Boris Tadi i ministar odbrane Zoran Stankovi.

23. Predstavnici bloka za ouvanje Dravne zajednice prikazali su novinari-ma tajno snimljen devetominutni film o kupovini biraa pre referen-duma u Crnoj Gori. Narednog dana policija je uhapsila trojicu aktera kupovine glasova Vasilija Mijovia, Ivana Ivanovia i Ranka Vuinia.

HR

ON

OL

OG

IJE

45

april

6. Zahvaljujui slovenakom Helsinkom odboru za ljudska prava, obeloda-njeni su snimci austrijske televizije ORF o prvom ratnom zloinu na prosto-ru bive SFRJ. Ovaj dogaaj odigrao se 28. juna 1991. godine na graninom prela-zu Holmec. Na snimku se vidi streljanje trojice vojnika bive JNA u trenutku predaje. Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi je 26. aprila izjavio da su vojnici sa snimka identifikovani i da su ivi. Meutim, predsednica Helsinkog odbora Neva Miklavi Preden pokazala je 18. maja umrlice streljanih vojnika, koje su izdate u Sloveniji.

7-20. Vlada Srbije donela je odluku da raspusti skuptine optina i da uvede privremene organe u optinama Novi Pazar, Blace i itite. To je u Novom Pazaru dovelo do tenzije u odnosima izmeu pristalica predsednika optine i lidera Liste za Sandak Sulejmana Ugljanina i Sandake demokratske partije Rasima Ljajia. U noi izmeu 7. i 8. aprila na prostorije SDP baen je mo-lotovljev koktel, ali niko nije bio povreen. U znak protesta Ljaji je 11. aprila podneo ostavku na mesto efa Koordinacionog tela za jug Srbije, ali je ostao na mestu ministra za ljudska i manjinska prava SCG i na mestu predsednika Nacional-nog saveta za saradnju sa hakim sudom. U noi izmeu 11. i 12. aprila eksplodi-rala je bomba i ispred zgrade optine u Novom Pazaru. Do blokade lokalne vlasti dolo je usled neslaganja skuptinske veine sa predsednikom optine Novi Pazar i liderom liste za Sandak Sulejmanom Ugljaninom, koji je imao kontrolu nad op-tinskom blagajnom. Zbog toga je Vlada Srbije zavela prinudnu upravu 20. aprila, ali su Stranka za Sandak i Sandaka demokratska partija istog dana od Ustavnog suda zatraile ocenu ustavnosti te odluke.

12. U najveoj akciji borbe protiv korupcije u dravnoj upravi pripadnici UBPOK uhapsili su predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevia, a zatim i sudiju tog suda Delinku urevi i jo sedam osoba. Za direktorom C mar-keta Slobodanom Raduloviem raspisana je poternica poto se nije vratio u ze-mlju iz panije. Tokom godine osumnjien je 41 lan steajne mafije za tetu nanetu dravi u iznosu od 50 miliona evra.

25. Tuilatvo za ratne zloine Republike Srbije podiglo je optunicu protiv osam bivih policajaca zbog sumnje da su 26. marta 1999. godine po-inili ratni zloin protiv civilnog stanovnitva u Suvoj Reci, u kome je ubijeno 48 Albanaca.

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

46

maj

3. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus podneo je ostavku poto je ko-mesar EU za proirenje Oli Ren saoptio da pregovori o pridruivanju i sta-bilizaciji nee biti nastavljeni sve dok ne bude uhapen general Mladi. Na Labu-sov poziv da napuste Vladu, kao to su to obeali, ogluili su se ministri G17 Plus Mlaan Dinki, Ivana Duli-Markovi i Tomica Milosavljevi.

21. Na referendum kojim se odluivalo o dravnom statusu Crne Gore iza-lo je 86,3 odsto upisanih biraa. Iste veeri nezvanino je proglaena i proslavljena pobeda Bloka za nezavisnost te republike, ime je prestala da postoji Dravna zajednica SCG. Prema konanim rezultatima obelodanjenim 31. maja, za nezavisnost je glasalo 55,5 odsto izalih biraa. Lider Lige socijaldemokrata Vojvo-dine Nenad anak izjavio je da je pobeda opcije za nezavisnu Crnu Goru dokaz da sa Srbijom niko ne eli da ivi u zajednici i da je Srbija na taj nain nezaslueno povratila nezavisnost.

27. Predsednik Srbije Boris Tadi posetio je Podgoricu i u razgovorima s predstavnicima dravnog vrha rekao da e Beograd potovati odluku koju su graani doneli na referendumu o nezavisnosti Crne Gore.

30. Obelodanjena je platforma dravnog pregovarakog tima o buduem statusu pokrajine Kosovo i Metohija, koja predvia sutinsku autono-miju i potpunu demilitarizaciju pokrajine, s tim to bi u nadlenosti Srbije ostale spoljna politika, kontrola granica, zatita ljudskih prava, monetarna i carinska po-litika i zatita verskog i kulturnog naslea.

31. U vojnom odeljenju Okrunog suda u Beogradu poelo je suenje biv-em ministru odbrane SCG Prvoslavu Daviniu za zloupotrebu slube-nog poloaja. On je mimo redovne procedure dodelio stanove osmorici pripadni-ka specijalne vojne jedinice Kobre.

jun

3. Skuptina Crne Gore je formalno odobrila rezultate referenduma odranog 21. maja i usvojila deklaraciju kojom se proglaava nezavisnost najnovije evropske drave. U dokumentu je Crna Gora opisana kao multietniko, multikul-turno i multikonfesionalno drutvo zasnovano na potovanju i zatiti ljudskih pra-va i sloboda, prava manjina, principima parlamentarne demokratije, vladavine zakona i trine ekonomije. Takoe, u njoj je potvrena spremnost Crne Gore da

HR

ON

OL

OG

IJE

47

nastavi putem reformi, stabilnosti i evropske integracije, dok je ulanjenje u EU i NATO odreeno kao strateki cilj. Javnost u Srbiji razliito je reagovala. Predsednik Boris Tadi uputio je poruku Crnoj Gori, poelevi joj mir, stabilnost i sveukupan prosperitet. Premijer Vojislav Kotunica bio je uzdran i signalizirao je da njegova Vlada ne uri da uspostavi diplomatske odnose sa novom dravom.

15. Vlada Srbije donela je odluku kojom priznaje nezavisnost Crne Gore. Dravljanima Crne Gore koji imaju prebivalite u Srbiji data je mogu-nost da uzmu i srpsko dravljanstvo. Istog dana, Vlada Srbije je opozvala crnogor-ske lanove diplomatskog kora bive Dravne zajednice i imenovala Milorada Ve-ljovia za direktora policije MUP Srbije.

jul

7. Sudija Vrhovnog suda Srbije Ljubomir Vukovi osuen je na osam godina zatvora zbog primanja mita za oslobaanje Zorana Jotia Jotke, voe Kru-evakog klana, nezakonitog posredovanja i zloupotrebe slubenog poloaja. Jo-ti je za podstrekivanje davanje mita osuen na etiri godine, a poto je ve bio pravosnano osuen na 12 godina zatvora, izreena mu je jedinstvena kazna od 15 godina.

18. Tuilac za ratne zloine Vladimir Vukevi i ef Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljaji imenovani su za koordinatore Plana Vlade Srbije za saradnju sa tim sudom. Sprovoenje ovog Plana poelo je 24. jula 2004. godine.

avgust

10. Srpski pregovaraki tim je u pismu specijalnom izaslaniku UN Martiju Ahtisariju zatraio razjanjenje njegove izjave da su Srbi krivi kao na-rod, ali odgovor nikada nije stigao.

septembar

1. Sudija Specijalnog suda Marko Kljajevi, koji je predsedavao veem u pro-cesu voenom za ubistvo premijera Zorana inia, podneo je ostavku. Suenje je poelo ispoetka, a novi predsednik sudskog vea je Nata Mesarevi.

10-11. U toku lokalnih izbora u Novom Pazaru, u blizini birakog me-sta ubijen je Rudija Durovi, kandidat Liste za Sandak, a

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

48

njegov sinovac Sulejman zadobio je prostrelnu ranu na nozi. Brzom akcijom poli-cije uhapena su dvojica od trojice osumnjienih. Uprkos tome to su zbog incide-nata Stranka za Sandak, kao i partije koalicije Zajedno za Novi Pazar (SDP, G17 plus i DS) povukle sve svoje lanove iz birakih odbora, Optinska izborna komisija konstatovala je da su izbori u Novom Pazaru legitimni i proglasila pobedu Liste za Sandak dr Sulejman Ugljanin, koja je osvojila 27 od 47 odbornikih mandata.

12. Posle obraanja predsednika Srbije Borisa Tadia i premijera Vojislava Kotunice, poslanici Skuptine Srbije usvojili su Izvetaj o radu drav-nog pregovarakog tima za politike razgovore o buduem statusu KiM i jednogla-sno odluili da se i u preambulu novog Ustava Srbije unese to da je KiM pokrajina u sastavu teritorije Republike Srbije.

21. Na beogradskom aerodromu Nikola Tesla uhapen je general Marko Lugonja, koji je optuen za pomaganje u skrivanju hakog optuenika Ratka Mladia. Uhapen je, jer je krenuo za Moskvu iako mu je sud dan ranije za-branio da napusti zemlju.

27. Predstavnici parlamentarnih stranaka su se na konsultacijama sa pre-mijerom Srbije Vojislavom Kotunicom potpuno saglasili sa svim pita-njima vezanim za sadrinu novog Ustava Srbije.

29. U kasarni Rastko Nemanji u Panevu formirana je Specijalna briga-da Vojske Srbije.30. Na zasedanju Narodne Skuptine glasovima 242 prisutna poslanika usvojen je Nacrt novog ustava Srbije. Narednog dana predsednik Skup-tine Predrag Markovi raspisao je referendum za 28. i 29. oktobar, na kome su glasai potvrdili najvii pravni akt zemlje.

oktobar

11. Podignuta je optunica protiv 34 lana steajne mafije, na elu sa bivim predsednikom Trgovinskog suda u Beogradu Goranom Kljajevi-em. Tom optunicom e kasnije biti obuhvaeno jo sedam osoba. U najduoj optunici u istoriji srpskog tuilatva, napisanoj na 200 stranica, oni se terete da su dravnu kasu otetili za 50 miliona evra.

16. Na samitu efova drava i vlada Jugoistone Evrope u Beogradu, kojem je predsedavao predsednik Srbije Boris Tadi, usvojena je Deklaracija o

HR

ON

OL

OG

IJE

49

borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

28-29. U Srbiji je odran referendum na kojem je potvren novi Ustav. Na referendumsko pitanje o tome da li su za potvri-vanje novog Ustava Republike Srbije potvrdno je odgovorilo 3.521.724 glasaa, odnosno 53,04%, a negativan odgovor dalo je 97.497 glasaa, odnosno 1,47% od ukupnog broja upisanih glasaa. Izlaznost u poslednjim satima referenduma pre-sudno je doprinela njegovom uspehu. Prema izvorima Centara za slobodne izbore i demokratiju, nekim graanima je dozvoljeno da glasaju bez line karte ili za vie osoba, a nekim porodicama omogueno je da zajedno glasaju iza paravana. Novi-narima su prikazana tri video snimka, na kojima se vidi kako aktivisti LDP, u akciji dokazivanja postojanja manipulacija, bez ikakvih linih dokumenata glasaju u tue ime u optinama Stari Grad i Vraar, u centru Beograda.

novembar

8. U Domu Narodne skuptine proglaen je novi Ustav Srbije u prisustvu 240 po-slanika, najviih dravnih funkcionera, gostiju iz zemlje i diplomatskog kora.Evropska komisija je predstavila Izvetaje o napretku za 2006. godinu, u koji- ma je ocenjen progres koji je svaka od (potencijalnih) zemalja kandidata ostva-rila na putu ka EU. Predstavljen je i dokument Strategija proirenja i glavni izazovi 20062007. godine. U oba dokumenta konstatovano je da se reforma vojske uspeno odvija, ali da postoji primetni otpor u pojedinim delovima (slube bezbednosti), da civilna demokratska kontrola nije dovoljno uspostav-ljenja i da je potreban efikasniji civilni nadzor nad oruanim snagama, poseb-no parlamentarni nadzor. Ocenjeno je da primena Zakona o policiji nije zado-voljavajua kada je re o profesionalizaciji i transparentnosti. Konstatovano je da granina policija jo uvek nije od vojske preuzela nadzor nad dravnom granicom. Oznaena su dva izazova: poloaj Srbije kao drave na tranzitnoj ruti trgovine drogom i nezadovoljavajui nivo saradnje u borbi protiv teroriz-ma.

Ministar odbrane Srbije Zoran Stankovi i zamenik komandanta Evropske ko- mande oruanih snaga SAD general Vilijem Vord potpisali su u Domu garde na Topideru Sporazum o snabdevanju i uzajamnim uslugama. Sporazum treba da olaka bilateralnu vojnu saradnju Srbije i SAD, a naroito saradnju dveju vojski u mirovnim misijama. Prethodno su potpisani Sporazum o saradnji na zaustavljanju irenja oruja za masovno unitenje (WMD) i Sporazum o statu-su amerikih snaga (SOFA).

OP

TA P

OLI

TIK

A H

RON

OLO

GIJ

A 2

000-

2008

.

50

10. Predsednik Srbije Boris Tadi raspisao je odravanje parlamentarnih izbora za 21. januar naredne godine.decembar

18. U Beogradu je otvorena kancelarija za vezu Severnoatlantske alijanse, a istog dana predsednik Skuptine Srbije Predrag Markovi zatraio je da Srbija dobije status pridruenog lana parlamentarne skuptine NATO.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drakovi doneo je odluku o otvaranju tajnih dosijea koje je sluba bezbednosti tog Ministarstva vodila o zaposleni-ma od 1945. godine.

19. U Bukuretu je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini u Jugoistonoj Evropi (CEFTA), koji je od 22. avgusta 2007. godine stupio na snagu u Hrvatskoj, Albaniji, Crnoj Gori, Moldaviji, Makedoniji i Kosovu. Pored drava u ko-jima je CEFTA ve stupila na snagu, ovaj sporazum potpisale su BiH i Srbija, ali ga parlamenti ove dve zemlje jo nisu ratifikovali.

2007.

januar

21. Na parlamentarnim izborima u Srbiji najvie mandata dobila je SRS 81 mandat. Slede zatim DS sa 64, DSSNS sa 47, G17 Plus sa 19, SPS sa 16 i LDP sa 15 mandata.

februar

1. uvanje i kontrola dravne granice Srbije zvanino su preli u nadlenost policije Srbije. Time je zavren proces demilitarizacije dravne granice, koji je trajao godinu i po dana. Ovo je na simbolian nain obeleeno razmenom pove-lja izmeu ministra odbrane Zorana Stankovia i ministra unutranjih poslova Dra-gana Joia. Demilitarizacija granica i uspostavljanje granine policije predstavlja-ju vane uslove koje je Srbija trebalo da ispuni na svom putu ka Evropskoj uniji.

HR

ON

OL

OG

IJE

51

mart

13. Specijalno tuilatvo za borbu protiv organizovanog kriminala je