Hronologija

Hronologija je pomoćna nauka koja se bavi proučavanjem vremena kroz istoriju. Hronologija nam može pomoći da saznamo o prošlosti, ali isto tako nam može dati uvidu u budućnost, jer postoje hronološke tablice pomoću kojih se može izračunati kada će pasti neki datum.

Prvi odsečak vremena je dan. Tek od XII veka postoji podela dana na dan i noć i na datum. Dan je počeo da se označava u Italiji, Dubrovačkoj republici i odmah je počeo da se deli na sate. Ranije se nije označavao dan, ali jeste sat (npr. „dan uoči punog meseca u 7 sati“). Sati su najstariji vremenski isečak, ustanovili su ih Holdejci, a posle su ih prihvatili Egipćani. Holdejci su imali sunčane časovnike, pa podela na sate nije mogla da bude osta u svako godišnje doba.

U srednjem veku počeo je da se deli dan. Podela dana bila je na dan i noć. Radi preciznosti ljudi su počeli da dele dan na dva dela. Postoje tri vrste dana kroz istoriju:

1. prirodni dan – Od svitanja do sumraka je dan, od sumraka do svitanja je noć. Leti je noć počinjala u 21h, tako da je npr. treći sat noću 7. jula – sat između 22h i 23h. Za svako godišnje doba postojao je drugi sat kada je počinjala noć. Ovakvo računanje vremena koristili su Dubrovčani, kod kojih je dan bio podeljen na 12 sati.

2. veštački dan – I ovde dan počinje u različito vreme u zavisnosti od godišnjeg doba. Ovako su vreme računali Francuzi, a oni su dan delili na 24 sata, pa se nije moralo navoditi da li se nešto dogodilo danju ili noću.

3. građanski dan – Dan traje 24 sata, a smena dana i noći je u ponoć, bez obzira na godišnje doba. Ovakav način računanja i danas se upotrebljava.

Sledeći odsečak vremena je sedmica (nedelja). Rimljani su sedmicu delili na devet dana. Hrišćanski narodi su preuzeli sedmicu od Jevreja, ali su kao sveti dan umesto subote uzeli nedelju. Nedelju su uzeli zbog toga što je nedelja treći dan posle raspeća i to je dan vaskrsenja. Prvi dan sedmice bila je nedelja, a ne ponedeljak. To se primećuje i u našim imenima za dane u nedelji – nedelja (ne delati, ne raditi, sveti dan), ponedeljak (posle nedelje), utorak (vtorij, drugi posle nedelje), sreda (sredina nedelje), četvrtak (četvrti dan posle nedelje), petak (peti dan posle nedelje), subota (ime je preuzeto od naziva jevrejskog praznika Šabat). Zato se u nekim dokumentima može naći „treći dan sedmice“, a to je zapravo četvrtak. Kod Jevreja je prvi dan sedmice bila subota. Rimljani nisu imali imena za dane, već su ih označavali slovima abecede.

Sledeći odsečak vremena je mesec. Mesec je imao tri načina računanja, dva kroz istoriju i jedan koji se i danas koristi.

1. rimski način – To je složen način. Rimljani su imali mesec podeljen na tri celine, imali su tri orjentaciona sveta dana. Prvi dan se zvao kalende, i one su uvek označavale prvi dan u mesecu. Drugi sveti dan su ide. Ide su 5. dan u mesecu, osim u mesecu martu, maju, julu i oktobru, kada ide padaju 7-og dana. Cezar je pred smrt bio upozoren da se čuva martovskih ida, a tada je i ubijen. Važno je znati da ide nisu u svakom mesecu istog dana, već mogu biti 5-og ili 7-og dana. Treći sveti dan su none koje padaju 13-og dana u mesecu, osim u martu, maju, julu i oktobru, kada padaju 15-og u mesecu. Rimljani su računali unazad, tako da ako je 4. dan januarskih ida, onda je to zapravo 9. januara.

2. bolonjski način – Mesec se delio na dva dela. Prva polovina je imala 15 ili 16 dana, a druga 15 dana. Prvi deo se zove intrante(što znači ulaz), a drugi restante(što znači izaći). Brojalo se unazad, npr. ako piše da se nešto dogodilo 8. maja r, to znači da je osmi dan druge polovine maja, a pošto se brojalo unazad, onda to znači da je u pitanju 24. maj. Ovaj način nastao je u Bolonji, koristio se i u Veneciji, dok Dubrovačka republika nije nikada koristila ovaj način.

3. moderni način – Postoji več od XIII veka i to je način koji se danas koristi. Brojanje kreće od prvog do poslednjeg dana u mesecu i tako se i obeležavalo. Od XV veka ovaj način računanja koristi se u skoro celoj Evropi.

Sledeći isečak vremena je godina. Godina je najvažnija vremenska jedinica u datumu i ona se oduvek obeležavala i pretrpela je najveći broj promena kroz istoriju. Ovakva podela godine kakvu danas imamo, tj. podela na mesece nije uvek postojala. Egipćani su imali tri odsečka kojim su obeležavali godinu: poplave, leto i zimu; tako da su pisali 8. dan drugog meseca poplava. Problem je bio što poplave nisu uvek počinjale u isto vreme, pa je ponekad teško odrediti o kom datumu je zapravo reč.

1

Podelu na godine mi vezujemo za Rimljane. Oni su tvorci onoga što mi danas nazivamo godina. Imali su tri vrste godine:

1. civilna godina – To je prvi pokušaj da se izvrši zaokruživanje jednog prirodnog ciklusa, što godina zapravo i jeste. Naziva se još i Romulova godina. Ta godina imala je 304 dana podeljena u 10 meseci, i to 6x30 dana i 4x31 dan. To je doba kada je Rimom vladalo sedam kraljeva i nema mnogo dokumenata sačuvanih iz tog perioda. Ne zna se da li su meseci imali imena.

2. Numina godina – Nastala je u doba kralja Nume, šestog rimskog kralja. Godina je tada prvi put podeljena na 12 meseci, a sadržala je 365 dana. Numa je vladao negde u 4. veku pre nove ere. Punih 300 godina je važio Numin kalendar, sve dok ga nije reformisao Julije Cezar.

3. Cezarova godina (Julijanska godina) – Godine 46. pre nove ere Cezar je unajmio čoveka po imenu Sosigena da reformiše do tad važeći Numin kalendar. Cezar je shvatio da godina ne traje 365 dana, već 365 dana i šest sati, zbog čega su se stvorile ogromne vremenske razlike za tih prethodnih 300 godina. Predlog je bio da godina traje 365 dana i šest sati, ili da se tih šest sati spoje u jedan dan pa da svaka četvrta godina ima jedan dan više. Ovaj drugi predlog je prihvaćen, i on se i danas koristi. Od Numinog dana do 46. godine pre nove ere stvorilo se već 67 dana razlike, pa je Cezar produžio 46. godinu na 432 dana, da bi se ta razlika nadoknadila i ti dani su poznatio kao „poklonjeni dani“.

Cezar je mesecima dao imena. U rimsko vreme je godina počinjala 1. marta, a završavala se 28. ili 29. februara. Naziv meseca aprila verovatno je postojao i pre. Mart je dobio naziv po bogu rata Marsu, april – mesec cvetanja, maj – mladost, jun – junona, jul – Julije, avgust – ovaj naziv uveo je Cezarov naslednik, Oktavijan Avgust, septembar – sedmi mesec računajući od marta, oktobar – osmi, novembar – deveti, decembar – deseti mesec, januar – mesec kojim se završava zima, a počinje proleće, po bogu Janusu, bogu sa dva lica. Do danas nije razjašnjeno kakvo je značenje imena meseca februara.

4. Gregorijanska godina – Problem je bio što godina zapravo traje 346 dana, 6 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Papa Grgur XIII shvata to i 1582. godine okuplja astronome, naučnike i matematičare iz čitavog sveta da bi rešili taj problem, jer je Cezarova godina kraća od sunčane godine i svakih 128 godina se stvara razlika od jednog dana. Dotle se stvorilo 10 dana razlike. Grgur je sazvao ljude i predloži izmenu kalendara. Srbin Nikola Nalješković poslao je predlog o rešenju problema na 26 stranica i taj njegov predlog je prihvaćen. Kalendar je donet 5. oktobra 1582. godine. Prvi njegov princip je bio da se sa 5. pređe na 15. oktobar, da bi se nadoknadilo tih 10 dana.

Milenijumske godine su prestupne kada se rezultat deljenja sa 4 završava nulom. Godina 1600. je bila prestupna, takođe i godina 2000. Time je sprečeno da se stvara razlika, tek za nekih 2600 godina će se stvoriti razlika od jednog dana.

Dubrovačka republika, Venecija i druge italijanske države prihvatile su taj kalendar veoma brzo bakon donošenja. Od 1578. godine ovaj kalendar kao zvanični preuzima i Austrija, pa ga koriste i Srbi koji su živeli pod njom. Ugarska ovaj kalendar prihvata 1590. godine, pa i Srbi pod njom. U Srbiji je gregorijanski kalendar prihvaćen 1919. godine. Do 1919. godine u Srbiji se računalo po julijanskom kalendaru i tako su i datirana sva dokumenta. U crkvi se i danas koristi julijanski kalendar.

U XIX veku razlika je bila 12 dana. Tako je, na primer, Vuk Karadžić rođen na Mitrovdan, ali ne 8. novembra, već 6. novembra, jer je rođen u XIX veku. U XX i XXI veku razlika je 13 dana, jer je XX vek prestupan milenijum.

U pravoslavnoj crkvi (srpskoj, ruskoj, jerusalimskoj, grčkoj i bugarskoj) postoji pomičan praznik Uskrs. Uskrs se pomera zavisno od Pashe, koja je dan kada je Isus Hrist razapet i koja uvek pada u petak, a Uskrs je treći dan posle Pashe i uvek je u nedelju. Pasha zavisi od punog meseca, po julijanskom kalendaru. Pravoslavna crkva drži tradiciju održavanja Uskrsa prema Pashi.

Razni narodi su početak godine označavali različitim datumima. To nazivamo stilovima. Postoje šest stilova kroz novovekovnu istoriju.

2

1. vizantijski stil – Po ovom stilu, godina počinje 1. septembra, što znači da počinje 4 meseca pre naše godine.

Od 1.9.2008. do 31.8.2009. traje 2009. godina. (kada se prevede u naš kalendar)Od 1.9.2009. do 31.8.2010. traje 2010. godina.

14.11.2009. (po našem) → 14.11.2010. (po vizantijskom stilu)10.8.2009. = 10.8.2009. isto je sa oba stila, jer je u pitanju avgust

2. stilus navitatus – Godina počinje na Božić, 25.12.

Od 25.12.2008. do 24.12.2009. traje 2009. godina (kada se prevede u naš kalendar) 29.12.2009. (po našem) → 29.12.2010. (po stilusu navitatusu)

3. stilus inarnationis – Godina počinje na Blagovesti, 25.3.

Od 25.3.2009. do 25.3.2010. traje 2009. godina.

1.1.2010. (po našem) → 1.1.2009. (po stilusu inarnationisu)

4. mos venetus – Godina počinje 1.3. Znači, kada je dokument datiran u januaru ili februaru, dodaje se jedna godina.

Od 1.3.2009. do 28.2.2010. traje 2009. godina.

Od 1.3.1566. do 28.2.1567. traje 1566. godina.27.1.1566. (po stilu mos venetus) → 27.1.1567. (po našem)

5. galski stil – Godina počinje na Uskrs, koji je pomičan praznik, tako da godina ne počinje uvek u isto vreme i ne traje isto. Uskrs može da padne u periodu od 22.marta do 25.aprila.

6. stilus circumcisionis – Godina počinje na praznik Obrezivanje, 1. januara. Prvi januar je zapravo paganski praznik koji se praznuje radi isterivanja zlih duhova. Crkva je iskoristila to što je ovaj praznik bio popularan u narodu, pa je proglasila da je Hrist bio obrezan sedam dana posle rođenja, 1. januara. Međutim, Hrist zapravo nikada i nije bio obrezan. Službeno je ovaj stil uveo papa Inoćentije XII 1691. godine.

Računanje era

Ere predstavljaju početak brojanja godina. Sve do starih Grka nije bilo svesti o početku vremena, nije se brojalo od kada postoji vreme. Tek su stari Grci u III veku p.n.e. uveli početnu tačku vremena i proglasili da istorijsko vreme počinje od 1. jula 776.p.n.e.

1. Olimpijska era – Po njoj, vreme počinje 1.jula 776. godine pre nove ere. Tako su stari Grci, odnosno jedan od njih - Sicilije Timej, odlučili u III veku pre nove ere. Rimljanji su bili ukinuli grčke olimpijske igre i Grci su iz protesta uzeli dan održavanja Olimpijskih igara za početak računanja vremena.Računa se tako što se redni broj Olimpijade pomnoži sa 4 i na to se doda redna godina tekuće Olimpijade (od 1 do 4). Zatim se ako je datum do 1. jula oduzme 775, a ako je datum posle 1. jula oduzme se 776.

DLIII Olympiades anno II, XIV iulius2. godina 553. Olimpijade. 14. jul552x4+2=2208+2=22102210-776=1434

3

Godina je 1434.

2. Rimska era – Početak vremena računa se od osnivanja Rima, tj. od 21. aprila 753. godine pre nove ere. Ovde nema množenja kao kod Olimpijske ere. Rimska era nije bila naročito popularna ni u Rimu, već su Rimljani uglavnom koristili Olimpijsku eru.

Pre 21. aprila oduzima se 752.Posle 21. aprila oduzima se 753.

3. Jevrejska era – Početak vremena računa se od 1. januara 3760. godine pre nove ere. U Izraelu je računanje vremena po ovoj eri i dalje važeće, svaki dokument mora se datirati i jevrejskom i hrišćanskom erom.

2009. godina → 3760+2009=5769.godina

Ako je dokument datiran jevrejskom erom, da bi smo taj datum prebacili u naše računanje, od godine u date u jevrejskom eri oduzmemo 3760.4818 (po jevrejskoj eri)-3760=1054 (po našoj eri)

4. Muhamedanska era – Za početak računanja vremena uzima se prelazak Muhameda iz Meke u Medinu, što se zaista dogodilo 16.jula 622. godine naše ere. Znači, kao prvi dan nove ere uzima se 16.jul 622. godine.

14.11.2009. → 2009-621= 14.11.1388.

Kada radimo pretvaranje iz Muhamedanske ere u našu eru, ako je datum pre 16. jula dodajemo 622, a kada je datum posle 16. jula dodajemo 621.

5. Carigradska ili vizantijska era – Jedan Rimljanin je u V veku izračunao da je svet postao 1. septembra 5508. godine pre nove ere, to se uzima kao početak računanja vremena.Ako je dokument datiran u periodu 1.1-31.8, oduzima se 5508.Ako je dokument datiran u periodu 1.9-31.12. oduzima se 5509.

15. jun 6897. (vizantijska) → 15. jun 1389. (naša) → 15. jun 767. (muhamedanska)

6. Hrišćanska era - Početak vremena računa se od Hristovog rođenja. Godina počinje 1.1. Nulti čas Hristovog rođenja ustanovio je Dionisije Mali, čiji je zadatak bio da izradi Uskršnje tablice za narednih 1000 godina, i usput je izračunao godinu Hristovog rođenja. Zapisao je da je, po rimskoj eri, godina Hristovog rođenja 753/754. On je tada izračunao godinu Hristovog rođenja, a posle su drugi ljudi počeli da je obeležavaju kao početak računanja vremena.

U VIII Britanci počinju da računaju vreme po hrišćanskoj eri. U Srbiji se ovo računanje počelo koristiti pod uticajem Rusa.

Primeri izračunavanja:

a) Iz Olimpijske ere u našu eru:Primer 1:

506. Olimpijada, 4. godina, 15. decembar503x4+4=2012+4=2016 2016-776=1240 Datum je: 15.12.1240.

Primer 2:342. Olimpijada, 3. godina, 14. februar340x4+3=1360+3=1363 1363-775=588 Datum je: 14.02.588.

b) Iz Muhamedanske ere u našu eru:

4

Primer 1:7.avgust 1198.1198+621=1819 Datum je: 07.08.1819.

Primer 2:24. mart 1205.1205+622=1827 Datum je: 24.03.1827.

c) Iz Carigradske ere u našu eru:Primer 1:

20.02.7092.7092-5508=1584 Datum je: 20.02.1584.

Primer 2:1.12.6804.6804-5509=1295 Datum je: 01.12.1259.

5