hriscanski prevrat

8/17/2019 hriscanski prevrat

http://slidepdf.com/reader/full/hriscanski-prevrat 1/22

Растко Јовић

Хришћански преврат

Сажетак: Хришћанство као да је са протоком времена достигло извесну окошталост која га претвара у само

једну од многих филозофија живота. Овакво окоштало посматрање хришћанства отупује и у!лажаваоштри"у #осло!о$ења% и #преврата% које хришћанство са со!ом носи. &а тај на'ин( хришћанска истина јесведена на идеологију( затворена и неприступа'на. )и овог текста јесте да покаже неопходност дапоништимо такво окоштало сагледавање и разумевање хришћанства кроз дијалектику распеће*васкрсење. +а!исмо показали колико је ово неопходно( указали смо на актуелне про!леме и немогућност њиховогпревладавања кроз позивање само на тради"ију или историју. ,ревазилажење ових изазова могуће је самокроз поништење наших претходних ставова и сагледавање истине која јесте )арство -ожије( а не !ило којаисторијска епоха хришћанства. Овај потрес дијалектике распеће*васкрсење на нај!ои на'ин сведо'и

револуционарну димензију хришћанства( како на ли'ном тако и друштвеном плану.

Кључне речи: распеће( )арство -ожије( литургијска реформа( језик !огослужења( сегрега"ија(

дискримина"ија( при'ешће( револу"ија

1. Увод+анашњи свет је готово немогуће замислити !ез интернета( друштвених мрежа(

електронске комуника"ије( мо!илних уре$аја. нтернет( са свим својим аспектима( јесте револу"ија која гради и 'ини један алтернативни свет( алтернативни вид со"ијализа"ијенашем видивом свету. ,оред тога што интернет представа виртуелну стварност( својимути"ајем итекако ути'е на наш стварни живот( мењајући наше навике( на'ин ме$уудскиходноса( промену у на'ину комуника"ије( пословању( полити'ком животу( психологији. /

нтернет је успео у не'ему што многима није пошло за руком( а то је пре свега стварање

модела алтернативног друштва. +ругим ре'има( револу"ија не тре!а да се сагледава каокрвава !ор!а( не тре!а да се сужава зна'ење ове ре'и само на историјску( ратну !ор!у(жртве( зној( него пре свега као израз и !ор!а за друга'ији модел живота који мења нашусвакодневну стварност у со"ијалном и економском смислу. нтернет је у том контекстудо!ар пример( јер је виртуелни свет уистину постао друга стварност нашој свакодневи"и. 0

1агледавајући на овај на'ин зна'ење и смисао револу"ије( као промене и остварења

1 О ути"ају информа"ионо контролисаног друштва на многе аспекте живота( али посе!но питање со"ијалнепсихологије: Оливер 1у!отић( Човек и информационе технологије( 203345( ,равославе( -еоград6 7ако$е(компјутерске игри"е стварају посе!ан психолошки контекст( где виртуелни свет постаје наша стварност:Created ! "#d$% &'a(e: )r#' *e(e'#!+ t# ,art!er%-.( приредили: 89;<=<9 >?@@;99A*B<CA9D?E8?<F<G H<AIJ8@9=I=K( 203/35( 4L*44( MNN( MNON( P@A@Q9

2 нтернет некада показује да за свет има наде. 1е!и'ност која преовла$ује у свакодневномживоту наше стварности !ива поништена у виртуелном свету. Rроз коришћење разних серверауди !есплатно деле своје власништво 2филмове( књиге( музику5. Sлажући напор и труд који за"и имају да се садржај подели што већем !роју уди( виртуелна реалност даје отпоргло!ализа"ији и гажењу сиромашних којима !и многи ови садржаји остали недоступни.



алтернативног друштва( позвани смо да са додатном опрезношћу приступимохришћанству и његовом разумевању.

Tко !исмо користили интернет као модел револу"ије( тада наш приступхришћанству мора !ити много уравнотеженији. +ругим ре'има( о делу суса Христа(апостола ,авла и других апостола( !ило !и исхитрено говорити само као лепој и утешној

проповеди која није имала за "и или последи"у одре$ени #револу"ионарни% аспект:со"ијални или економски. +анас( !ое него икада раније( управо нам интернет

револуција помаже да схватимо како суштина револу"ија није само у агресивномпреотимању власти или !руталном у!ијању неистомишеника( него у пружањуалтернативе постојећем поретку.U +ругим ре'има( интернет револуција је можда нанај!ои на'ин представник алтернативе самом схватању револу"ије данас. S овомконтексту( говорити о хришћанству као о вери која не поседује дух револу"ије 'ини сенеопрезним( оставајући нас заро!еним у уско*ети'ком разумевању хришћанскогути"аја на свет.L

2.1. Распеће-ог је умро6 Rрв -ожија проливена је на крсту.V Оваква изјава сама по се!и већ је

револу"ија( изјава да је -ог умро на крстуW #&ама је !ио потре!ан оваплоћени -ог( -ог когаће усмртити( да !и ми могли да живимо.%4 Xе$утим( ако се данас осврнемо и погледамо!огослуж!ене дане пред Yаскрс приметићемо да су !огослужења анестезирана од осећањажалости. Одсуство туге( искуства распећа( емпатије макар и на емо"ионалном нивоу(

3 О револу"ионарном духу апостола ,авла по овим основама: ZI?A [I\<A<= N;ICC9A( "#d a!d

/'.re: 0e%1% 2(a!%t 3#'e4 5-e! a!d 6#74 2033]5( ^9;G@;NIFF<AC 8D_F<C?@;C( ̀ @a bI;K6 ZI?A [I\<A<=N;ICC9A( c9;=DC Z. BI;d( 5-e )r%t ,a18 : 3e98a'!( t-e 3ad9a8 %#!ar+ ;e-!d t-e C-1r9-$%

C#!%er<at<e &9#!( 203/35( ^9;G@;NIFF<AC( `@a bI;K

4 Оригенова теологија и Tлександријска школа померили су тежиште )рквене свести. eиховатеологија је у неком смислу за"ементирала индивидуално разумевање fвхаристије и њенооту$ивање од про!лема света. О gитургијској свези са помоћи сиромашнима: >DC9A O. ̂ IF\9A( *1!(r+ are =+!(: ;e((ar% a!d ;%-#.% ! 3#'a! Ca..ad#9a( 2033/5( hijI;J kA<Q@;C<l 8;@CC( hijI;Jm `@a bI;K. nланак о алтернативном друштву и fвхаристији: Растко Јовић( #&едостојнихришћани%( Ср>?ка теологија @ана? ABB: DEорник ра@ова >рвог го@иFGег ?им>о?иона( 203/35(/3U*//0( ,-o( нститут за теолошка истраживања( -еоград. 1ам назив литургија и у анти'ко

време озна'авао је јавну служ!у( тј. помоћ !огатих својој заједни"и. S том о!лику се користи и у&овом завету. S анти'кој pр'кој( #!огаташи су имали законску о!авезу да преузму на се!е ове јавне #литургије% и такми'или су се у приказивању своје дареживости пред народом.%2Hк?фор@?ка I?торија Jрчке и Kелени?тичког ?вета( приредили: qон -ордман( qаспер pрифин(Озвин Xари( 2/rrr5( 0]]( Nsth( -еоград5

5 =e ta t( V/. Rавасила /( 04: H животу у Kри?ту( 203305( L]( -еседа( &ови 1ад

6 1вети pригорије &азијанзин: # uvwxyzv{Ἐ |v}ῦ ~•€}‚zƒ{}‚ •„ … {v€}‚zƒ{}‚( {•ἵ †w~‡zv{(% 8PU4( 40L.



показује много ду!е про!леме у нашој православној свести. ] &а Yелику 1у!оту се већ рано ујутро служи gитургија( са све'аним( светлим одеждама( иако је типиком предви$енода !уде уве'е. Овим се противре'и канонском насле$у наше )рквеˆ који не !ез разлогапредви$ају за Yелику 1у!оту најстрожи пост који је у несагласности са литургијскимданом. nини се да ови дога$аји нису слу'ајни и да су они заправо индикатори ду!ег

про!лема( игнорисања распећа и туге смрти( игнорисања оног искуства које је својственосваком 'овеку. +ругим ре'има( игнорисање смрти и логике смрти која је тако видива уданашњем свету( представа игнорисање про!лема са којима се уди сусрећу. 1ам сусХристос( као -ого'овек( пред искуством смрти пријатеа( заплакао се. +олазећи кодgазара( Христос је видео #гдје пла'у Јудеј"и који до$оше с њом 2са Xаријом5( потресе се удуху и сам се уз!уди. ре'е: pдје сте га 2gазара5 метнули‰ Рекоше му: pосподе( до$и давидиш. сусу у@ариFе ?уLе 2 uŠ€‚~v{ἐ ὁ y~} ‹Ἰ ῦ 5 4% Јн //( UU*UV. +акле( pоспод којиваскрсава друге и који !ива васкрснут( пред искуством смрти и туге( потресао се( заплакао(а затим се суо'ио са про!лемом. &е слу'ајно( апостол ,авле не говори да смрт

игноришемо или да не тугујемо. Он каже да не тугујемо #као они који немају наду%( алиискуство смрти 2распећа5 мора !ити присутно свагда са нама. r гнорисање распећа јео'игледно одсуство свести и осетивости на про!леме у нама и око нас. S том слу'ају(најједноставнији одговор јесте при'а о васкрсењу која се( !ез распећа( претвара у јефтинтријумфализам. &егирање смрти јесте и неосетивост на про!леме( из!егавање суо'авањаса њима. Распеће и смрт -ога јесу рекапитула"ија сваке удске смрти и патње("ивилиза"ије и културе смрти. Христова по!еда над смрћу јесте позив на нашу !ор!упротив логике смрти која влада у модерном свету где је једино !ожанство профит. 7о итакво !ожанство доводи у питање основне претпоставке живота( уништавајући животевећине уди и саме природе кроз максималну експлоата"ију ресурса.

-ез распећа наших умова и уверења( досадашњих теолошких знања( при'а оваскрсењу остаје горка пилула која ле'и !ез нашег напора( а то је већ сујеверје илианестезирање верујућих од !ило које друштвене одговорности. gитургија и теологијаостају затворене саме у се!е: gитургија је претворена у култ који спасава( а теологијанаука која живи за се!е. &амеће нам се питање * где је нестао крст‰ +а ли је Христос умрона крсту или смо ми слу'ајно или намерно постали докетисти /3( верујући само у привиднусмрт суса Христа‰ Резултат оваквог размишања на поу теологије и живота имаодре$ене последи"е. 1мрт -ога на крсту нас става пред изазов( пред тајну( распиње наш

7 1ветле одежде током "еле страсне седми"е( осветена "ркваŒ све је прожето духом радости(

светлостиŒ

8 Tп.44( 7рул.VV.

9 / 1ол L( /U: ὐ xƒŽ}zv{ uv … z ‹ὑ ᾶ {}v {ἀ ῖ ( uvŽ}‘ἀ ( ’v€„ … “ {ῶ }„z‡zƒ{‡{( {•ἵ μὴ λυπ σθεῆ κθ! " κ# $ἱ λ$#π$# $ἱ μὴ %$&'ε"ἔ λπ()ἐ 2/ 1ол L( /U5.

10 ”а оне који нису теолози( докети су од!ијали стварност Христовог страдања и смрти( говорећида се ради само о привиду смрти.



ум и ср"е револу"ија управо ту по'иње. #-ог Откривења #распиње% наш ум 2 Mавле

Nлорен?ки5( позива га на распеће( да !и кроз то 2до!ровоно5 распињање се!е прео!разиои родио се као нови ум( тројични4 отројичени ум: #Xи ум Христов имамо(% вели Tпостол,авле 2/Rор 0( /45.%//

2.2. *ривид и+и стварностTко је сус Христос само привидно умро( онда нема изазова пред нама( нема

тајне нити про!лема. Sколико у нашој теологији и "рквено * литургијском животу немамо јасно разра$ену дијалектику распеће*васкрсење онда пред нама више неће !ити правихизазова. гнорисање смрти и страдања ствара један посе!ан дух. Откуда то и одаклепоти'е овај етос‰ +а ли је про!лем у вези са сумњом данашње модерне( !уржоаске религиозности која жели да игнорише сећање на смрт и страдање !аш као и хришћанско ритуално усидрење у историјским дога$ајима‰/0 Sколико наставимо путем игнорисања( тоследствено зна'и да ће хришћанска теологија још дуго да ствара #привидне% про!леме(

одвојене од живота и од садашњости не изазивајући систем у којем живи. &ијенеопходно овде наводити да су од самих по'етака хришћанства постојале тенден"ије да сеигнорише или негира смрт Христова код разних гности'ких група./U &егирање смрти кодгности'ких група је разумиво( јер се тиме 'итава хришћанска историја своди на#духовни план%. Xе$утим( смрт -ога на крсту јесте стварни изазов пред нама. Rадапреведемо ову 'ињени"у на језик садашњости( то !и зна'ило да је теологија позвана дапружа одговоре( смерни"е и критике пред стварним изазовима удског живота. &ажалост(суо'авање са #привидним% про!лемима који су одсе'ени од потре!а данашњег 'овека(како у " ркви тако и држави( доводи до тога да је теологија постала арена која трага за решавањем анти'ких питања !огослова( само са модерним методама./L

Oеологијом @окетиLма !исмо могли назвати оно !огослове које за "и има!еживотно и удаено рвање са про!лемима који се не ти'у живота и наших ме$уудскиходноса( другим ре'има( теологија која !ежи од про!лема садашњи"е у свет стварањаизмишених про!лема. 7еологија докетизма није ништа друго него игнорисање смрти истрадања суса Христа( и као таква није свесна потре!е за зна'ајнијим ангажовањем исуо'авањем са про!лемима који тиште 'овека( како у "ркви( тако и ширем друштву.-огослове које је прожето етосом страдања и васкрсења јесте оно које непрестано

11 Јеромонах Tтанасије Јевтић( H@ откривеGа @о Pар?тва QеEе?ког( 203//5( L3( Xанастир Острог(Острог

12 B;D=@ –. cI;;<FF( 2!a'!e%% a% =a!(er#1% Re'#r+: ,#8t9a8 a!d St1r(9a8 5-e#8#(+ ! =a8#(1e(203335( /]r( — 8D@_FI BIIK( –?@ s<D;d<=9F 8;@CC( NIFF@d@Q<FF@

13 сто

14 ˜„}ŽŠ}‚ ™~’€}šŽy( ›|vzvŽ„•ƒ‹ ’€}œ’}xƒ~v„‹ „• z„• 2€xu}žy5 xv}Ž}‘• “y‹ •“•ŽŽ•w‹Ÿ( VV*]V( укњизи: TUV WXY Z[\ WV]^_[` ]UbU cUV UY[bU ZVU f\ gUh\ cUV i]VjVU_Vck\ Wccg[jYW\ l ]mno[ jfbpg^(приредила: Žƒ{y ¡•~~vŽ}š€y*¢•“†y£•~„Žv„Šuy( 203/35( 4]( ¤¥{u„“}‹( ™xw{•„



призива и ра?>иGе наF ум кроз прегнуће да одговори на ра?>иGуqе >роEлеме садашњи"е.Sказујући на )арство -ожије( Христос непрестано ле'и !олесне( васкрсава мртве(прихвата од!а'ене у друштву( о!ећава !огату трпезу( правду( у!ав( мир 2Xт L( 0U6 V( /360V( UL6 gк r( 06 r( /0*/ˆ6 Рим /L( /]6 /Rор 4( rŒ5. )арство -ожије нам се не даје само накрају света( искуство )арства имамо већ сада и овде( не само као одре$ену духовну

категорију( него кроз своје со"ијалне димензије: !риге и старања да свет не постанепакао./V )арство -ожије долази као трпеза( осло!о$ење !олесних( сиромашних( од!а'ениху друштву. Rао што је смрт стварна и !олна( тако управо и ) рква тре!а да се !ори запредокушај и?тинитог )арства -ожијег у овом свету( у свим његовим аспектима( а ненеког замишеног или теоријског )арства./4 Sправо је искуство и предокушај стварности)арства -ожијег надахнуло светог Јована ”латоустог да спасење веже иску'иво за !ригуоко стварних про!лема уди: #Xи називамо једни друге !раћом и сестрама пошто смо сви'ланови једно другог( али у стварности ми смо једни другима као диве звериŒ ништанас неће више у'инити подражавао"има Христа него да предузмемо активну !ригу за

!лижњегŒ 'уда и му'еништво неће !ити у стању да нас спасу уколико немамо савршенусолидарност и у!ав изме$у се!е.% /]

&епрестана радост Христова васкрсења за своју претходни"у има распињање( распињање наших уверења( идеја( мисли( историјских тради"ија. Хришћански живот каонепрестана радост јесте радост у осло!о$ење од стега демона( стега греха којипоро!авају 'овека( али и стега тради"ије/ˆ који га одводе у изола"ионизам. +емони нисусамо духовне природе( него све оне силе које поништавају достојанство 'овека./r

fкономско изнуривање и поро!авање уди и народа јесу демони нашег времена( јесугреси нашег времена03 толико видиви у данашњој #економској кризи%. скуство и етоссмрти нас позивају да препознамо #логику смрти% која се крије у разним о!ли"има

15 &! t-e #r8d #s t-e C-1r9-: 2 ,a18 /<d#'#< 3eader4 приредио: c<=?9@F 8F@KIA 9AJ —F@i<CH<AId;9JIQ( 2033/5( ̂ ˆ( > HF9J<\<;¦C >@\<A9;l 8;@CC( N;@CaIIJ

16 ˜„}ŽŠ}‚ ™~’€}šŽy( ›|vzvŽ„•ƒ‹ ’€}œ’}xƒ~v„‹ „• z„• 2€xu}žy5 xv}Ž}‘• “y‹ •“•ŽŽ•w‹Ÿ( VV*]V( укњизи: TUV WXY Z[\ WV]^_[` ]UbU cUV UY[bU ZVU f\ gUh\ cUV i]VjVU_Vck\ Wccg[jYW\ l ]mno[ jfbpg^(приредила: Žƒ{y ¡•~~vŽ}š€y*¢•“†y£•~„Žv„Šuy( 203/35( 4V( ¤¥{u„“}‹( ™xw{•„

17 §• … zv … { • …€ {z•“• uvŽ { ¨}zv{( “• … uv … ’€Šz•“• ’}Žvz‘‡{m •„ … zƒŽy •Ž}š zv{}„ ’Š{“v‹( •xŠ’v€ xy€‘•ὀ ἀ ῶ ἔ

u„v~“w•zv{Œ uv … { • …€ } “‡ uš{•“•„ ’}„ ~•„ z„zy“y … { “} ¢€„~“} ( ‹ “} … wuv ~x•„ “ { ’Žy~‘}{Œ ¡•„ … • …€ὐ ὕ ῆ ῦ ῦ ὡ ῶ ὁ

|v} …‹ £}‚Žzv{}‹ ~‚{u ~•„ ’Š{“•‹ ŽŽwŽ}„‹( “}„•š“y{ “} ‹ ’€Šz•~„{ ’ƒxyv{ {Šy{( ‹ { “ “} ’Žy~‘}{ῆ ἀ ῖ ἐ ἀ ὡ ἐ ῷ ῦ

~‚zƒ€}{“„ “} … “} “ƒ€}‚ uvuƒ~x•„m 28P4/( 03ˆ( 0/3(0/0.5(ῦ ἑ *#' Au ( 0NI; 8P 4/( Vˆˆ6 *#' Av( /NI;( 8P4/( 03ˆ(0/3(0/0.

18 7ради"ија * овде се мисли на негативни контекст историјске тради"ије. S смислу оног разумевања да ствара !аријере ме$у удима и разним културама( да #агресивно% ометакреативност снагом аргумента да з!ог тога што нешто никада раније није у'ињено 2у тради"ији)ркве5 никада не тре!а да !уде ни разматрано теолошки.

19 ©F<C9_@? >=?ªCCF@; «<I;@A¬9( &! Re'#r+ #s *er ( 2/rÛ5( /0U( >Nc 8;@CC( sIAJIA



савременог друштвеног живота. ,ретпоставка васкрсења јесте свест о смрти у свимњеним о!ли"има( економским и друштвеним.

,.1. -дсство распећа / одсство критике и прео0рааа+ијалектика распеће*васкрсење која се огледа у Христовом животу( има данас за нас

две !итне последи"е( како на ли'ном( тако и на општем плану:/5 ”ахтева од нас распињање наших сопствених мисли и уверења која гајимо и која

нас воде ка изола"ионизму. Sместо да !удемо #свима све%( ми смо постали#сами се!и све%.

05 ,озив да се суо'имо са стварношћу про!лема који су пред нама. ,рихватањестварности јесте истовремено позив да се са истом не миримо( него да јежелимо променити. 1вако из!егавање овог сусрета јесте #теологија докетизма% анестезирање теологије од !ило каквог друштвеног ути"аја( анестезирањехришћана. &егирање распећа и смрти јесте негирање про!лема живота у којем

живимо.

,.2. 3и4ни п+ан#1ве мора проћи и једино може проћи кроз !олан и тежак пут смрти и васкрсења(

кроз веру у једног -ога који тражи од!а"ивање идола.% 0/ стинске вере !ез распећа нема(нити истинске вере !ез ?мрти има. &е просто физи'ке смрти( него смрти за све оно што је'инило наш идентитет пре него што смо спознали Христа. 1вих оних за!луда 2идола5 укоје смо веровали и којима смо замењивали -ога у нама( неопходно је да се одрекнемо.&ажалост( #одуховено% хришћанство у којем смрт фигурира само као привид ти'е се свевише !лагослова садашњих структура света( али и актуелних на'ина постојања сваког

поједин"а. Sврстити се у хришћане( услед одсуства дијалектике распећеваскрсење( 'ин јекојим се легитимише( !лагосиа и оправдава д®ти живот. Огоено од своје материјалнедимензије 2смрти5( хришћанство се претвара у систем за лакше преживавање( за#духовни развој% ампутирано од !ило какве со"ијалне улоге( оно се одваја од окружења ипостаје смо још један култ !ез живота.

,.,. -пшти п+анS вези са општим планом( )рква неће !ити у стању да дигне свој глас( да укаже на

неправду уколико сама у се!и није спремна за распеће*васкрсење( уколико сама нијеспосо!на да отпо'не решавање свог #унутрашњег% осло!о$ења. Rомуника"ија и

20 kF;<=? [D=?;Ia и «;9A¬ Z. ^<AK@F9\\@; говоре о !и!лијском приступу про!лему приватног идруштвеног власништва( као о !ор!и да се спре'и коришћење власништва у "иу акумула"ије !огатства којаима траги'не последи"е за већину уди: kF;<=? [D=?;Ia E «;9A¬ Z. ^<AK@F9\\@;( ,r#.ert+ s#r ,e#.8e4 6#t s#r

,r#st a8ter!at<e% t# t-e (8#wa8 t+ra!!+ #s 9a.ta8 ( 2033L5( /4L( ¯@J BIIKC( sIAJIA m `@a bI;K

21 `. –. M;<d?( 5-e C8'ax #s t-e C#<e!a!t: C-r%t a!d t-e Sa7 ! ,a18!e 5-e#8#(+( 2/rrU5( 0VL(«I;;@CC 8;@CC( c<AA@9GIF<C



#осло!о$ење% унутар )ркве јесу предуслов за аутенти'ност и креди!илитет поруке коју)рква доноси свету алтернативни живот )арства -ожијег који се нуди и даје свима: Pрква није оно Fто >рича4 него оно Fто чини.00 Откривање )арства -ожијег у )ркви(откриће )арство и самом свету. ,окушаћемо овде у кратким "ртама да издвојимо некепракти'не про!леме и да их у светлу дијалектике распеће*васкрсење појаснимо: yкумениLам4 zитургиј?ка реформа4 yманци>ација4 {еLик.

,.,.1. 5к6ени7а6Rада говоримо о )ркви( Она живи у оквиру дијалектике распеће*васкрсење( тј. не

можемо схватити eено !иће !ез овог оквира. )рква је у нашем у'ењу #у овом свету( алиније од овог света.% eен идентитет се налази у )арству -ожијем( 0U у вери и нади да ће -огса!рати све уде у свом )арству у!ави и правде.0L 7ај и такав идентитет није ништадруго него крст који распиње сваку нашу мисао и уверење. Ово за последи"у има револу"ију у правом смислу ре'и( јер ако )рква гради свој идентитет на историји( онда ће

свака промена у њеном историјском животу !ити ништа друго него угрожавање eеног већпостојећег историјски условеног идентитета. дентификовање )ркве са #првимхришћанима%( Римским )арством( Yизантијом( Руским )арством( сеоским заједни"амаили неким другим системом из прошлости( није ништа друго него повратак у#идеализовану% стварност( и@ентификоваGе ?а >роFлоFqу.0V Оваква идентифика"ија јестедуховни али и теолошки про!лем који 'ини немогућим и !есплодним сваки покушајдијалога изме$у )ркве и модерног света.04 зазов прошлости је непрестано пред нама( али

22 ©\\9AD@F NF9GC<C( |rt-#d#x+ ! C#!<er%at#!( 203335( 00L( MNN 8D_F<=9<IAC( ÎFl N;ICC h;?IJIi 8;@CC(

P@A@Q9( B;IIKF<A@

23 )рква је пре свега пут ка !удућности( ка )арству -ожијем( #а не повратак у неку тради"ију(неку идеалну #хришћанску заједни"у% или мперију.% +ругим ре'има( )рква се не идентификујенити са једном епохом историје( нити са !ило којом заједни"ом у историји. ,овратак у прошлост)ркве #'ини трајни изазов за ,равославе( а не њен истински идентитет(% °•{“vŽw ¡•Ž•±“†‘uy(›™{“‘ „~•‡w‹ ² €x}u}ž‘• •„ “} ¥~ŽŠz •’ “y {v‡“v€„“y“• ~“y{ ’•}~z„}’}‘y~yŸ у књизи: }jg~b cUV •_UbW_UgVjb\ €]mnoYU cUV _WW]Vc[U4 203345( 0L( ¥˜³¥¡§´( ™xw{•„.дентифика"ија )ркве са со"ијалним системима и eен конформизам довели су до нестварне(!есплодне теологије( удаене од света и његових про!лема: &! t-e #r8d #s t-e C-1r9-: 2 ,a18

/<d#'#< 3eader4 приредили c<=?9@F 8F@KIA 9AJ —F@i<C H<AId;9JIQ( 2033/5( ˆr( > HF9J<\<;¦C

>@\<A9;l 8;@CC( N;@CaIIJ

24 Xт 0V( U0

25 7ако је 'есто код нас схваћено да је идеална парохија заправо ви$ена као средњевековно село.

26 °•{“vŽw ¡•Ž•±“†‘uy( ›™{“‘ „~•‡w‹ ² €x}u}ž‘• •„ “} ¥~ŽŠz •’ “y {v‡“v€„“y“• ~“y{’•}~z„}’}‘y~yŸ у књизи: }jg~b cUV •_UbW_UgVjb\ €]mnoYU cUV _WW]Vc[U4 203345( 0V(¥˜³¥¡§´( ™xw{•„



смо позвани на #преврат% на 'врсто утемеење и пут ка !удућности сусрета са)арством.

Sколико се пак идентитет )ркве гради на )арству -ожијем( то са друге странезна'и да )рква гради се!е на на@и у ?>а?еGе и ?аEраGе ?вих љу@и. ,рихватање другог идруга'ијег ни на који на'ин не угрожава eен идентитет( него је напротив на нај!ои

на'ин изражава. Ово има зна'ајне последи"е на поу нашег схватања екуменизма имодерног света. 7о !и зна'ило да )рква свој идентитет одржава и гради кроз прихватањедругог и друга'ијег( а да то истовремено не угрожава eено !иће( него напротив да то чини

eено !иће 2друге заједни"емодернизам5.0] &аша тежња и трагање за #правим%идентитетом )ркве није никакво идеалисти'ко и теоријско сагледавање оне или овеисторијске епохе. 1ама )рква нам се нуди као крст за сваку нашу идеју( као распињањесвих наших уврежених и окошталих ставова који )ркву граде на историјском(на"ионалном( културном или племенском моделу( уводећи је у тријумфализам кроз овекатегорије у односу на садашњост која #у злу лежи%. 7им идентификовањем са

прошлошћу( и )рква и њена теологија се!е одводе не у служење и слушање стварних( негоу осу$ивање садашњости кроз про!лематизовање измишених и привидних про!лема.fкуменизам нам се пружа као дијалектика распећеваскрсење( става нас пред

изазов( јер наша је теологија изазвана да сагледа нову стварност кроз призму есхатолошкогидентитета )ркве. Rада ,невматологија и Христологија симултано 'ине !иће )ркве()рква је тада схваћена као историјска институ"ија и истовремено као есхатолошкидога$ај. fсхатолошки елемент у животу )ркве условава eено историјско постојање(пошто је у хришћанској теологији историја прихваћена кроз свој однос и зависност одесхатологије. Yећ овде видимо како је с®мо !иће )ркве изгра$ено кроз распеће изме$уисторије и есхатологије( напетост изме$у садашњости и !удућности. Ово #распеће% нам не

допушта да икада за!оравимо да +ух 1вети делује у историји. 1вет није само простормрака где владају овосветске силе !ез активног присуства -ожијег +уха у њему. #Јер -огтако завое свијет да је 1ина својега Јединороднога дао( да сваки који вјерује у њега непогине( него да има живот вје'ни(% 2Јн U( /45. -ог никада не напушта своје створење икреа"ију( нити допушта потпуно уништење( него кроз своју у!ав настава да одржавасвет( и кроз енергије +уха 1ветог да води своју творевину ка њеном кона'ном испуњењу.0ˆ

#1ваки нови развој у историји јесте одвијање !удућности коју је -ог припремио( у својоју!ави( за свет. S исто време( !удућност садржи елементе зла који воде свет у нове формеопресије( неправде( коруп"ије и оту$ивања.0r +ругим ре'има( уро$ена ам!ивалентност која

27 ,огледати з!орник студија о односу другости и заједни"е: Јован +. ”изјулас( Dаје@ница и@руго?т( 203//5( Од!ор за просвету и културу fпархије пожарева'ко*!рани'евске( ,ожарева"

28 #1тварајући свет( -ог и дае у'ествује у њему кроз своје лого?е и !лагодат( водећи природу( у"елини( ка њеном кона'ном крају(% —F@i@< H. `@C@;DK( S(-t sr#' t-e /a%t: 5-e#8#(+4 ‚9e!9e4 a!d t-e

/a%ter! |rt-#d#x 5radt#!( 2033U5( 0/( «I;;@CC 8;@CC( c<AA@9GIF<C

29 ©\\9AD@F NF9GC<C( %–?@ ̂ IFl >G<;< <A ?@ MI;FJ: –?@ @AC<IA Ij ?@ 89;<=DF9; a<? ?@ kA<Q@;C9Fµ(,редавање са конферен"ије –?<AK<Ad cIJ@;A<l( 2033]5( –Ia9;JC 9 O@=IAj<dD;9<IA Ij ?@



се налази у природи историје не дозвоава нам нити некрити'ко прихватање( нитиод!ијање долазећих историјских и културних стварности. Xи смо заправо пред крстом(пред распећем и изазовом који позива хришћанску теологију да осмисли како вера у -ога(1вету 7роји"у( може да пружа прео!ражавајућу основу за савремени живот у његовој"елости.U3 Овако схваћено !иће )ркве и однос према историји не допуштају )ркви

јефтине по!еде( конзерва"ију( нити самозадовоно затварање у се!е. 7ако !исмо могли рећи да је екуменизам истовремено и опасност и изазов( али и откривење Yое -ожије напуту испуњења историје.

,.,.2. 3итр8иска ре9ор6аS жижи одре$ених суко!а у )ркви тренутно се налази питање литургијске

реформе(U/ или о!нове. nланови )ркве( #"арско свештенство%( као да се налазе ду!окоподеени по овом питању( а то је првенствено з!ог тога што се ова !ор!а претвара у суко!идеологија. Yерни"и 2цар?ко ?веFтен?твоƒA5 приступају једном или другом та!ору из

у!е$ења. Rроз призму страсти постоје само две струје( постоје они који су за #нас% и оникоји су #против нас%.UU +ае се развијају идеолошки та!ори( где и једна и друга група"ијасвоје темее и оправдање тражи у историји и њеној тради"ији.UL Оно што нам јенеопходно јесте распеће( потре!но је да на нашем крсту сахранимо идеологију као метод рада и сагледавања стварности у хришћанском моделу живота.

Христос је распет на крсту( Онај који је узео грехе света до!ровоно( узео је и наше¶за!луде¶ 2грехове ума5( грехе интелектуалне и филозофске( заједно са свим осталимгресима. Руски теолог -ухарев следећи ову мисао( заку'ује како у не*православним илиатеисти'ки о!ојеним мислио"има не тре!а да видимо непријатее Христове истине: они су наша !раћа и сестре #за које Јагње -ожије жртвује се!е( до!ровоно подносећи

O@F9<IAC?<G _@a@@A h;?IJIi –?@IFIdl 9AJ cIJ@;A NDFD;@( tAC<D@ Ij –?@IFIdl * B9F9\9AJ

30 сто

31 nини се да и поред из!егавање коришћења овог израза( он као да !ое изражава оно што једанас потре!но gитургији( да !и !ила израз )арства -ожијег. 7о више нису шминка и неке ситнекорек"ије( него ду!а промена ро$ена кроз измену перспективе о смислу( "иу и изворуgитургије.

32 /.,етр 0( r

33 Ово је супротно сведо'анству о сусу Христу које имамо код јеван$елисте gуке. Јован питаХриста шта да ради са онима који не желе да по$у са апостолима и pосподом( али именомХристовим изгоне демоне. Јован је таквима за!рањивао даи рад( али Христос каже: #&еза!рањујте( јер није против вас( а ко није против вас( са нама је% 2gк r( V35.

34 7енден"ија теолога да !уду непрестано у потрази за оним што је најстарије( најоригиналнијеŒпретвара теологију у археологију: ZIC@G? N9;J<A9F O9¬<Ad@;( 5-e 6at1re a!d R%%#! #s 5-e#8#(+(2/rrV5( rV( tdA9<DC 8;@CC( >9A «;9A=<C=I



грехе и за!луде њихових умова.%UV Он их је разапео на крсту откривајући и нама пут којиводи у васкрсење( а то је распеће наших за!луда и идола. Tко је литургијска реформа данаспро!лем( изгледа да нам је неопходно #распеће и смрт% у потрази за аутенти'нимкритеријумом неопходне реформе. 1аме ре'и са по'етка сваке gитургије гласе:#-лагословено )арство О"а и 1ина и 1ветога +уха%. +акле( gитургија је икона ?тварног

2не привидног5 )арства -ожијег у историјском ограни'ењу( тако да свака реформа морапоћи од ове 'ињени"е. Ово дае зна'и како реформа мора !ити квалитетнији изражај уконкретном времену и простору стварности )арства -ожијег. gитургија у данашњемо!лику( која нам се даје кроз призму византијско*империјалног култа( није нај!ое решење које !и квалитетније изражавало покрет ка )арству -ожијем. ,ре !и се могло рећида овај #империјални% елемент који је видив у gитургији само још више ути'е наподвајања и клерикализа"ију )ркве у eеном унутрашњем !ићу( јер је само Yизантијско)арство 2као и Руско5( својом феудалном структуром( 'есто !ило тиранин и подвајала"ме$у удима. 7ако се 'ини да империјални култ оспорава "и gитургије да !уде изражај

)арства -ожијег у ограни'ењима историје. +ругим ре'има( идентитет gитургије се увектражи у прошлости или !арем у поништавању садашњости.Yратимо се ре'има са по'етка gитургије: #-лагословено )арство О"а и 1ина и

1ветога +уха%. Ове уводне ре'и нам указују како за )ркву у gитургији време постаје#прогресивни покрет ка пуноћи )арства Христовог( ка eеговом косми'ком и историјскомтријумфу.%U4 gитургија !ива тако простор који свакога искуствено у'и вредностима)арства -ожијег( ширећи стеге времена и простора прогресивно ка !удућности.#Јединствена сврха gитургије је да нам открива )арство -ожијеŒ 1ећање( анамне?и?

)арства -ожијег је извор свега осталог у )ркви.%U] Ово у многим аспектима мења( изврћенашу перспективу( наше схватање )ркве као музејаUˆ где је много посматра'а 2оних који

стоје на литургији5 и много мање експоната 2свештеника( епископа који ритуално изводе радње5. Rроз сагледавање )арства -ожијег( позвани смо да ширимо окова и стегесадашњости( спремајући их за !удућност.

#T поганих и 0апски: при'а клони се и веж!ај се у по!ожности% 2/7им L( ]5. S1ветом ,исму нам сус Христос као живи дога$ај сведо'и )арство -ожије. &амеће намсе мишење да је хришћанство вера која не захтева памет( него послушност. ,амет се(

35 Ову мисао о Христовом преузимању наших грехова ума( заједно са осталим гресима( ме$упрвима је изрекао руски !огослов oјодор -ухарев. 89DF H9FF<@;@( R#der! 31%%a! 5-e#8#(+:

|rt-#d#x 5-e#8#(+ ! a 6e7 „e+( 203335( V3( M<FF<9\ B. ©@;J\9AC( P;9AJ O9G<JC( c<=?<d9A

36 —F@i9AJ@; >=?\@\9AA( &!tr#d19t#! t# St1r(9a8 5-e#8#(+( 2033U5( /ˆ/( > HF9J<\<;¦C 8;@CC(N;@CaIIJ( `@a bI;K

37 Tлександар ·меман( yвахри?тиј?ко Eого?ловље4 203//5( /]0( Ота'ник( -еоград

38 О позитивном зна'ењу #музеја% и представама )ркве у том контексту( погледати текст #Храм имузеј% у књизи: Радован -иговић( Pрква и @руFтво( 203335( 4]*]3( Хиландарски фонд при-огословском факултету 1,)( ”аједни"а 1вети &икола( -еоград



нажалост( и за поједине ,равославне( доживава као #непотре!но филозофирање%(#опасно задирање у веру%. 7име се теологија пасивизује( не про!лематизује питања( негосе смешта у #историјско% !огослове. #1уштина вере није у од!а"ивању памети 2#затошто је од $аволаŒ%5. Од!а"ивање памети јесте најузвишенија и потпуна по!еда $авола(тријумф глупости. 1уштина вере је изле'ење памети и њено осло!о$ење од по!едоносне

глупости.% Ur -ог није желео ро!ове( али јесте хтео да сви ми кроз суса Христа постанемосинови -ожији( синови које Ота" воли !езграни'но и који имају сло!оду у односу са eим(као што је ту сло!оду имао Јаков онда када се тукао са самим -огом‰ L3 +ијалектика распеће*васкрсење пружа мноштво одговора само уколико смо ми спремни да распећепреведемо на план живота и теологије( тј. !огослова које се суо'ава са изазовима. Sправосе у томе налази корен осло!о$ења( корен укидања окова досадашњих размишања( оковагеронтолоFке теологије.L/ 7еологија је позвана да !уде сло!одна( али не као једна оддис"иплина #историје%. ,озвана је да !уде савест )ркве( да сведо'и и раз!ија нашеу'аурене мисли и !уржоаски идеал комфора.

,.,.,. 56ан;ипа;иа и+и дискри6ина;иа као Христова вераОта" Tлександар ·меман говорио је како поред ви?оке теологије( никада није !ио

уморан да одговара удима на њихова #о!и'на% питања: мараме у "ркви( положај жена(календар и сл.L0 eегов …невник јесте з!ирка мисли једног 'овека који се му'и сатеологијом и удима око се!е. ,а ипак( кроз при'е о животу( он заправо на много јаснијина'ин одговара на питања академске теологије. &е може !ити академске теологије !езодговора на нека свакодневна и о!и'на питања. ”анемаримо ли текуће изазове( академскатеологија ће постати изговор за !екство и самоизола"ију. 1тога ћемо покренути и питањежена у овом тексту( јер !и то тре!ало да !уде изазов за високу теологију. Tко је

!огослове наука( она је то з!ог тога што нуди и открива истину као ак"ију( а теологију

39 5-e 0#1r!a8% #s )at-er 28exa!der ‚9-'e'a!! †uƒ‡†ˆƒ( 203305( /U/( > HF9J<\<;¦C 8;@CC(N;@CaIIJ( `@a bI;K

40 ,ост U0( 0L*U/

41 JеронтолоFка теологија( овим !и се могла дефинисати она теологија коју до!ијамо из

генера"ије у генера"ију( с колена на колено и која суштински представа статус кво. поред свихпроу'авања( изу'авања( у нашем животу и активностима ова теологија има приоритет. nесто ћепред јасним аргументима( пред 1ветим ,исмом( пред теолошким 'ињени"ама( при'е нашихпредака однети по!еду управо је то геронтолоFка теологија( која нема снаге да нешто мења илипро!лематизује у животу )ркве и теологије.

42 5-e 0#1r!a8% #s )at-er 28exa!der ‚9-'e'a!! †uƒ‡†ˆƒ( 203305( L3( > HF9J<\<;¦C 8;@CC(N;@CaIIJ( `@a bI;K



као #практи'ну% и релевантну за друштво.LU Оно 'ему тре!а да тежимо јесте перманентнаинтегра"ија изме$у теологије и живота( изме$у теорије и праксе.LL

+руго питање које нам се 'ини зна'ајним јесте колико историјска тради"ија заправоу'ествује у разноврсним о!ли"има дискримина"ије у )ркви. &екада је !ила посредипасивна дискримина"ија( а понекад активна. ,асивном !исмо могли озна'ити оне видове

дискримина"ије када се )рква понашала конформисти'ки према одре$еним појавама удруштву( санк"ионишући државни закон.LV Tктивна се дискримина"ија пак вршила кроз разли'ита теолошка правдања неправди.L4 Rада се данас постави у )ркви то питање( оноо!и'но изазива лавину оправдања( или !арем покушаја оправдавања. &епрестаноправдање као одлика наше )ркве јесте управо !ежање од распећа( то је покушај да се !езкрста тријумфује. ·меман заку'ује: #S историјском ,равославу постоји потпуноодсуство критеријума самокритике. ,равославе је описивало се!е: против јереси( против”апада( стока( 7урака итд. ,равославе је постало испреплетано са комплексима само*афирма"ије( претераним тријумфализмом: признати грешке исто је што и уништити саме

основе истините вере. 7рагедија ,равослава је увек ви$ена у тријумфу споњег зла: или

43 Романо pвардини 2/ˆˆV*/r4ˆ5( велики римокатоли'ки теолог( када је радио свој докторски рад у&ема'кој 03их година прошлог века( нашао се у незавидној ситуа"ији. 1хватио је да неће !ити устању да на нема'ком универзитету !рани свој докторски рад. S то време( да !и се нешто сматралотеологијом !ило је неопходно да !уде везано за историју и проу'авање историје. +ругим ре'има(теологија је као наука постојала само као #историјска теологија%. oранкфуртска школа и нео*Xарксизам преусмерили су идеју истине према пракси 2ак"ији5. 7име су довели универзитетскипозитивизам тога времена у питање. 7о је у'инило теологију релевантном за друштво. стинавише није изопштена( него створена кроз праксу( ак"ију у свету. 7име #практи'на теологија% пружаистински по'етак и крај 'итавом оквиру у којем постоје многе теолошке науке. nитава структуратеолошких дис"иплина могла !и се разумети у овом смислу као део !ор!е за хуманије друштво наосновама сећања која су са'увана у историји вере: ZIC@G? N9;J<A9F O9¬<Ad@;( 5-e 6at1re a!d R%%#!

#s 5-e#8#(+( 2/rrV5( ]ˆ*]r( tdA9<DC 8;@CC( >9A «;9A=<C=I

44 %–?@IFId<=9F ©JD=9<IAµ: =9t#!ar+ #s )e'!%t 5-e#8#(e%( приредили: s@l c. ODCC@F E Z.>?9AAIA NF9;KCIA( 2/rr45( 0ˆ0*0Û( ZI?A ̧ AIi 8;@CC( M@C\<AC@;

45 )рква је нпр. од!ијала у Yизантији да у о!реду вен'ања #крунише% ро!ове( јер они нису ималиправа сло!одних гра$ана. —FQ<9A ̀ . >\<;@ACKl( #–?@ ©QIFD<IA Ij ?@ 8;@C@A O<@ Ij c9;<\IAl 9AJ89;9FF@F N9AIA<=9F [@Q@FIG\@AC%( ‚t‰ 8ad'r$% ‚e'!ar+ Š1arter8+ ˆ‹†( L0( 2/r4L5( Uˆ*Lˆ

46 ,ример овоме јесте о'ување ропства у Римском )арству које се веома рано правдалотеолошким аргументима. +ок у oилимону /:/4 имамо од!ијање разликовања духовне сло!оде одфизи'ке сло!оде( дотле већ пост*,авлове послани"е 2/7им( 07им( 7ит5 праве разлику изме$удуховне сло!оде која је једина !итна у односу на физи'ку. сти дух ће се и касније наставити( јерсе оваквим дуализмом !ранио постојећи поредак: ¸@<? B;9JF@l( ‚8a<er+ a!d ‚#9et+ at 3#'e( 2/rrL5(/V/( N9\_;<Jd@ kA<Q@;C<l 8;@CC( N9\_;<Jd@



прогони( или 7урски јарам( Rомунизам никада изнутра. све док се ова уверења неизмене( у!е$ен сам да никаква о!нова ,равослава није могућа.%L]

Pрквена тра@иција >отреEује ра?>еqе и ва?кр?еGе

S и?ториј?кој тради"ији )ркве( жена у току месе'ног "иклуса не !и тре!ало да

улази у )ркву( а за!рана при'ешћа за њу је више него јасна. 7ако је канонско право жениза!рањивало да у "елости !уде на gитургији онда када има "иклус. Lˆ сторијска тради"ија је нажалост постала мера живота у нашој )ркви( тако да готово немамо гласове који суспремни кона'но да покажу неодрживост оваквих ставова у садашњости. -огослове јеизазвано да преиспита о!и'аје и историјска правила )ркве( да их преиспита крозперспективу )арства -ожијег( тј. да својом теологијом наметне ак"ију унутар )рквеW Lr

+искриминаторска правила морају се мерити мером )арства -ожијег( а не прошлости.1тав о непри'ешћивању жена у току менструа"ије настао је као дуга'ак про"ес којем су семноги противили у )ркви( јер су управо ту видели ро!овање старој вери.V3 7ако Сириј?ка

…и@а?калија( која спада у један од најстаријих хришћанских докумената са'уваних насиријском и латинском( !ележи:&ека нам кажу( у које дане или у који 'ас они 2жене5 удаавају се!е одмолитве и од примања 1вете fвхаристије( или од 'итања 1ветог ,исма неканам кажу када су одвојени од 1ветог +уха‰ Јер кроз крштење примили су1ветог +уха( који је увек са онима који 'ине правду( и +ух не одступа од њихз!ог разлога који су ствар природе 2менструа"ија*прим.5 и полног односа у!раку( него је свагда и увек са онима који поседују и 'увају pаŒ#”ар мислишжено да си у току седам дана то'ења у недостатку +уха( и ако умреш у оведане да ћеш умрети празна и !ез наде‰ Tли ако је 1вети +ух увек у те!и( !езпрепреке( зашто уздржаваш се!е од молитве( ,исма и fвхаристије‰ Јер размисли( молитва !ива примена кроз +уха( и fвхаристија !ива примена иосвећена кроз +уха( и ,исма су ре'и 1ветог +уха и света су. ако је +ух1вети у те!и( зашто онда уздржаваш се!е у приступању делима 1ветог +уха‰ŒОна која је имала то'ење крви није !ила осу$ена када се дотакла1паситеевих хаина( него су јој сви греси опроштени. ”ато( воени моји(

47 5-e 0#1r!a8% #s )at-er 28exa!der ‚9-'e'a!! †uƒ‡†ˆƒ( 203305( L]( > HF9J<\<;¦C 8;@CC(N;@CaIIJ( `@a bI;K

48 ,равила у вези са за!раном при'ешћа жене док има месе'ни "иклус: 1вети +ионисијеTлександријски 06 1вети 7имотеј Tлександријски ]6 1вети Јован ,осник 0ˆ6

49 &а више конферен"ија 2Tгапија /r]4( Rрит /rˆr( Родос /rˆˆ( +амаск /rr4( стан!ул /rr](

+урес 03/35( ,равославне жене теолози су указивали на погу!ну литургијску праксу наше )ркве(ме$утим до данас није готово ништа у'ињено. звештаји са ових конферен"ија могу се наћи у:|rt-#d#x %#!% #s /91'e!%'( приредио P@AA9J<IC s<\ID;<C( 2/rrL5( MNN 8D_F<=9<IAC( P@A@Q96|rt-#d#x #'e! ‚.ea: =%9er!!( t-e Œ‚(! #s t-e 5'e%$ ( приредила: ̧ l;<9K< ̧ 9;<JIl9A@C«<¬P@;9FJ( 2/rrr5( MNN 8D_F<=9<IAC( P@A@Q9

50 Yише о односу менструа"ије и при'ешћа погледати: Растко Јовић( #&еко ме се дота'е 2gк ˆ(LV5%( 203//5( ]V*r3( ероучитељ у Fколи A( ,едагошко*катихетски институт ,-o( -еоград



из!егавајте придржавање глупих о!и'аја и не прилазите им !лизу.Сириј?ка …и@а?калија AŽ:A†‡AAv†

1вети гњатије -огоноса" саопштава: #Од!а"ите( стога( стари кваса"( који јеостарио и ускисао( и промените се у нови кваса"( који је сус ХристосŒ &ије умеснопризивати суса Христа( а живети по јудејски 2по правилима јудејским: о'ишћења(

о!резања( су!оте прим.5.%V0

Rада погледамо распоред унутрашњег простора у )ркви( где су жене и мушкар"и

одвојени као невидивом преградом на леву и десну страну( постаје нам јасније заправокоје су то вредности којима нас у'и gитургијско са!рање. +ругим ре'има( да ли је тосведо'анство уистину икона Pар?тва ожијег‰ Олако се прелази преко ових ствари којенису !езна'ајне. 1истеми које ми изгра$ујемо о нашој вери и које непрестано понавамона свакој gитургији итекако могу родити одре$ене ставове и одре$ени поглед на свет.,ознати со"иолози говоре о зна'ају !огослужења на свакодневни живот верника.VU

,онашања и модели који се тамо изнова и увек понавају служе као модели нашегпонашања( како према другоме( тако и према -огу и свету уопште.

–еологија није позвана да нам даје јефтине одговоре( него да постане стварна усуо'ењу са текућим изазовима живота.VL )арство -ожије нам даје пут да у оквирима датогпростора и времена( уз сва ограни'ења( покушамо изразити )арство -ожије( једно новоискуство које ћемо сведо'ити свету. S том смислу( "рквене структуре имају пре свегаулогу да укажу на )арство -ожије преводећи га на конкретне ак"ије у самој gитургији и

51 =da%9a8a 2.#%t#8#r1'( приредио: O. ^Dd? NIAAIFFl( 2/r4r5( 0L0( 0LL( 0VL( NF9;@AJIA 8;@CC(hijI;J

52 гњатије -огоноса"( Mо?ланица агнежанима /3( 0*U: >N /3( /3L. ,ревод коришћен из: …ела

‘>о?тол?ких ученика( 2/rrr5( 0LV*0L4( Yрња'ка -ања( 7ре!иње

53 #Ритуал не само да одсликава со"ијални поредак( него може да служи и као моћан инструменту стварању културних вредности( како ревитализа"ији тако 'ак и прео!ражају самих со"ијалнихструктура%( дакле ритуал је огледало и агент со"ио*културолошких промена. Ово становиштезаступају H<=I; –D;A@; и NF<jjI;J P@@;¬: «;<J9 ̧ @;A@; «D;\9A( #O<D9F 9C >I=<9F c<;;I; 9AJ —d@A IjNDFD;9F N?9Ad@: — N9C@ >DJl <A >lA9dIdD@ s<j@µ( 0#1r!a8 s#r t-e ‚9e!ts9 ‚t1d+ #s 3e8(#! AB‹ƒ 2/rˆ/5( 00ˆ*0L/. 1ли'но нам саопштава и 1вети ринеј gионски( само на друга'ији на'ин: #&ашемишење у складу је са fвхаристијом( а fвхаристија опет потвр$ује наше мишење. Јер минудимо eему оно што је eегово( изражавајући складно заједништво и јединство тела и духа.% Mротив {ере?и( /ˆ.V( >N /33.4/3. ,остоји јасна свеза изме$у на'ина живота и живота уfвхаристији.

54 #Sколико је до!ро да атеисте у'инимо мање увереним у непостојање -ога( до!ро је и да теологеу'инимо мање увереним у њихове спекула"ије. -ило !и 'ак занимиво видети на теолошкимфакултетима катедру атеизма( која !и теологе натерала да !уду мање произвони у својим сувишеопштим тврдњама( да !уду осетиви према скривеном 'овеку који је у невои( и коме је прилазХристу 'есто затворен гомилом спекулативног $у!рета.% ,авле fвдокимов( ’zу@а’ љуEав ожија(2033/5( /34( Xанастир Хиландар( 1вета pора Tтонска



организа"ији )ркве. )арство -ожије не сме да остане заро!ено и преведено у феудалнеструктуре неких прошлих времена. 1тварала'ка динамика и прогрес у со"ијалноморганизовању друштва нас позивају да развијемо нови модел односа који ће на !оина'ин изразити истину )арства -ожијег. 7ако "рквене структуре и живот )ркве тре!а да!уду вредновани #од на'ина на који ове структуре откривају у животу )ркве долазећу

славу -ожију.%VV

1вакако да пут ка откривању )арства у оковима историје и простора( мора !итипаживо !алансиран( тј. не сме !ити по сваку "ену * по "ену уништења саме )ркве.1лу'ај римског императора који је за!ранио да се жене и мушкар"и заједно моле V4 пример је наметања закона мперије на )ркву. ,рихватајући овај закон из нужде( )рква се !орилада спасе животе 'ланова заједни"е.V] Она се дакле самораспела( жртвовала је истину зарадголих живота( спасења многих. 7ужно је пак видети да данас нешто што је !ило наметнуто)ркви( што је она привремено и уз претње прихватила( постало за многе теме вере илитради"ије која се !еспоговорно слуша. &а овај на'ин( истинско искуство хришћанске вере

замењено је сурогатима.#стражујте ,исмаŒ +ух све испитује( и ду!ине -ожије% 2/Rор 0(/35. Rао крштенихришћани( као истински сарадни"и +уха 1ветог( позвани смо да све испитујемо. &епостоје свете ствари после Христа( јер #само је један 1вет% као што нам се каже уgитургији( #само је један свет( pоспод &аш сус Христос%. Tли и Он( једини 1вет(допушта да га испитује апостол 7ома. Христос се није поставио изнад свих( кријући се изапридева #светости%. Он 1®м( 1ин -ожији( дае каже да је неопходно да испитујемо 1ветесписе( јер они говоре о eеговом доласку. #стражујте ,исма( јер ви мислите да у њимаимате живот вје'ни6 а !аш она свједо'е о мени% 2Јв V( Ur5. -огослове 'есто не жели даиспитује одре$ене теме( као да су оне #свете%. 7ако се из!егава распеће( као и практи'на

теологија која позива на ак"ију и преврат наших ставова изнутра. за придева #светости%данас се заправо крије и штити немар и неспремност !огослова да се разапне( да у'инитеологију живом и релевантном.

55 Emmanuel Clapsis, “The Holy Spiri in he Chur!h", #1989$, 341, The E!umeni!al %e&ie'

41(3, 339)347

56 Око U03 године( не касније( "ар gикиније наре$ује: #Xушкар"и не смеју да се појавујузаједно са женама у кућама молитве( за!рањујући женама да посећују свете школе врлине или дапримају упутства од епископа( доприносећи поставању жена да !уду у'итеи само женскомполу.% Јевсевије( “ивот Кон?тантинов( t.VU6 8P 03( r4ˆ.

57 1вета ,рискила у Риму садржи икону # )ra9t#! ,a!%%( на којој је приказано седам жена наевхаристијском са!рању( шест њих окружује седму која је у средини и о'игледно ломи Хле!. Оваикона се данас смешта у касни први век( а о!јашњење за њу јесу напади пагана за хришћансконеморално понашање. ”!ог тога су Хришћани постали опрезнији и могуће је да су одвојено ималипри'ешће како не !и изазвали нове прогоне: ¸9?F@@A ©. NID;F@l( ,r<ate #'e! l ,1w89 Rea8%(2/rrU5( ]4( ^@AJ;<=KCIA 8D_F<C?@;C( 8@9_IJl( c—



,.,.<. Укратко о е7ик1ветитеи нам се приказују( када 'итамо о њиховим животима( као веома #'удни%

уди. +анашњим ре'ником( могли !исмо рећи да они представају алтернативну

?тварно?т( јер доносе нешто ново и опасно за устаен живот )ркве. S по'етку су многиосу$ени( да !и тек касније !или славени као светитеи. ”ашто је то тако‰ +а ли су

светитеи 'увари тради"ије( или они који тради"ију од!а"ују‰ Одговор ћемо до!ити напримеру 1вете -раће ¹ирила и Xетодија. О њима се писало веома много( али сасвим јеизвесно да смо 'итајући о њиховим животима прене!регнули поједине !итне моменте.1вети ¹ирило и Xетодије полазе у мисију да просвете 1ловене( да им пруже 1вето ,исмои gитургију на њиховом језику. Овакво њихово деловање привукло је пажњу многих јер јеуз!удило духове у )ркви на ”ападу( која је до тога времена сматрала да постоје само трисвета језика и да се стога само на њима може -огу молити и eему служити: гр'ки(латински и јеврејски. -раћа су позвана код римског епископа да о!јасне оно што раде. Ониодлазе тамо и до!ијају !лагослов да могу и на словенском језику проповедати и славити

-ога.Vˆ

7име су света -раћа раз!ила дотадашњи систем( раз!ијајући идеју о светим јези"има. Они су штитили тради"ију )арства -ожијег( тради"ију коју је посведо'ио сусХристос( тради"ију која се даје из !удућности. 7о нису о!и'аји из прошлости( него животкоји осветава из !удућности сваки домен садашњости алтернативна ?тварно?т.скуство ,едесетни"е јесте искуство )арства -ожијег( искуство које ће и апостолеосло!одити од њихових на"ионалних идеја. 7о исто искуство доносе са со!ом свети¹ирило и Xетодије( посвећујући сваки језик и сваки народ који слави име -ожије. #7ако иви ако језиком неразумиву рије' кажете( како ће се разумјети шта говорите‰ Јер ћете увјетар говорити% 2/Rор /L( r5. скуство које нам оставају 1вета -раћа јесте дога$ај,едесетни"е( јесте светост свакога језика и посвећење свакога народа да слави име

-ожије. ,ламени јези"и постају страни јези"и( а #иза!рани народ -ожији% постајемогућност за сваки народ. Rада данас кажемо како је задржавање "рквенословенског језика неопходност( јер је то ?вети јеLик4 онда то није ништа друго него повратак на онустару тројези'ну јерес којој су се 1вета -раћа опирала( то је повратак тради"ији( али нехришћанској тради"ији(Vr то је сведо'анство поништавања садашњости( али и !удућности:заро!еност у прошлости. 7име gитургија није икона )арства -ожијег( време које секреће ка !удућности( него присећање на прошле векове.

58 Рад -раће је наилазио на отворено #непријатество латинско*нема'ког свештенства( које их је

формално оптуживало за јерес 2јер је у то време( наро'ито у западној "ркви( владало мишење дасу у писмености допуштена само три језика: јеврејски( гр'ки и латински5( а у ствари су у том радувидели непосредну опасност по своје господство.% ,апа Хадријан пак у сусрету са -раћом је#примио књиге словенске( осветио их иŒ певаше над њима свету литургију.% 1ветозар &иколић(Старо?ловен?ки јеLик && ( 2/rrV5( r( 7ре!ник( -еоград

59 ZI?A c@l@AJI;jj( %[I@C N?;<C<9A –;9J<<IA ^9Q@ 9 «DD;@‰µ( 2/rˆ05( /L/( ‚t‰ 8ad'r$% 5-e#8#(9a8

Š1arter8+ Aƒ4 /Ur*/VL



¹ирило и Xетодије нам @ају норму4 а не >онаFаGе које qемо о>онаFати4 они дајуискуство једне друга'ије стварности. pоспод не тражи имитаторе( него сло!одне уде. 43

1ветитеи !и тре!ало да нам кроз свој живот даје норму и мерило )арства -ожијег( топрео!илно искуство. 1вако слепо имитирање онога што 'ине светитеи није ништа другонего њихова издаја. Они желе да ми на основу норми које су нам дали идемо дае. &орма

1вете -раће је више него јасна( сваки језик је свет кроз однос са -огом( па тако и нашсрпски језик који је израз свих наших расположења( нашег "елокупног живота.”адржавање неразумивог језика јесте издаја оне норме коју нам они оставају. +акле(1ветитеи јесу верни тради"ији Христовог )арства( а не тради"ији удској која је склонаод свега стварати идоле.

1ветитеи јесу осло!одио"и од лажне тради"ије( осло!одио"и од у'малости у којусви упадамо. Они доносе свежину( раз!ијају стара мишења( доносе свежину васкрслогХриста ме$у нас. 7о њихово искуство је каткада толико друга'ије од устаених видованашег со"ијално прихвативог понашања да смо 'есто склони да већ у првом контакту

опишемо овакве осо!е као #неприлаго$ене% или #револу"ионарне(% док они само( уоквирима историје( сведо'е сло!оду коју Христос доноси са со!ом( сло!оду која надилазисве со"ијалне оквире. 1ветите у својој ли'ности јесте већ гра$анин )арства -ожијег( икао такав он остварује #надилажење 2”акона*прим.5 које је скандал само за нас који јошувијек имамо потре!у за ”аконом( потре!у за покоравањем( зато што још увијек нисмодоспјели или још увијек игноришемо ¶крај¶ ”акона који је сло!ода светитеа.% 4/

”авршавајући ово поглаве( враћамо се опет на ре'ено * да !исмо прихватили исхватили светитее( није довоно просто да репродукујемо или копирамо 2=IGl*G9C@идеологија5 њихове животе. 7акав на'ин нас може( уместо у спасење одвести у пропаст( јер смо поново од живота светитеа на'инили систем који желимо да опонашамо( а не

норму којом тре!а да живимо на посе!ан на'ин у нашем времену. ºивети на аутенти'анна'ин следујући нормама светитеа( сведока )арства -ожијег( није могуће !ез претходног распећа свих оних со"ијалних и "рквених тра@иција које су нас о!ликовале кроз живот.7е тра@иције нас у'е со"ијално прихвативом и "рквено устаеном животу( што је засваку похвалу( али нас истовремено удаавају од могућности да прихватимо друк'ијеискуство( аутенти'но хришћанско искуство. 7ако се у распећу налази корен сло!оде(отварање ли'ности за разнолика искуства( !аш као што и светитеи у разним епохама насвојствен и посе!ан на'ин изражавају Христа у свом историјском контексту.

<. *ри4ешће

60 ,итање језика и данас је актуелно код многих православних. S pр'кој је 03/0. године одржанаконферен"ија у вези са језиком !огослужења. ,окренута су стара питања о томе да ли тре!а да секористи говорни језик у gитургији: HIFIC —=9J@\l jI; –?@IFId<=9F >DJ<@C( %–?@ tCCD@ Ij s9AdD9d@ <AMI;C?<G(µ 203/05( hp*(('''+a!aimia+-r(!onen(&ie'(394(111(lan-,en(

61 Христо Јанарас( #Јуродиви Христа радиµ( и@о?лов Httt( 2033/5( ˆ/

http://www.acadimia.gr/content/view/394/111/lang,en/

http://www.acadimia.gr/content/view/394/111/lang,en/



S оквирима дијалектике распеће*васкрсење налазимо оквир за јасније разумевање исамог ,ри'ешћа( не само као о!реда( него као генератора промена. ,ри'ешће не захтевасамо распињање нас самих у смислу по!ошања( него тако$е и у смислу распињањанаших идеја. Tко се при'ешће посматра као дело заслуге за нешто( тада оно није дар негонаша плата коју до!ијамо од -ога. 1амим тим( плата није подложна преиспитивању јер је

то нешто што смо заслужили и зарадили. &а тај на'ин( при'ешће је инвести"ија у коју сеулажу све наше идеје и дела како !исмо примили плату. Радимо нај!ое што можемо како!исмо квалитетно и ефикасно примили при'ешће( нашу зараду. Tли при'ешће је дар( дарваскрслог pоспода који га дарује свима !ез разлике. Христос при'ешће даје Јуди 40 знајућиза његову издају( али и осталим апостолима који су се раз!ежали и одрекли pа се уследстраха. ,римајући дар од некога( ми се питамо откуда тај дар и зашто га до!ијамо. Tко тоније дело наших руку( зашто нам га неко даје( з!ог 'ега‰ ,ри'ешће као дар( !ез нашихзаслуга( ломи сваки лажни тријумфализам над сопственим трудом и успесима.

fвхаристија је позив и сусрет са !лижњим и са -огом. &ажалост( у нашим

друштвеним животима догодила се нежеена подела( подела на секуларну и духовнусферу. ”идови који одвајају ове сфере све су већи и већи. 7име је и ефекат при'ешћадоведен под оз!иан знак питања( јер је при'ешће тако смештено у духовну сферу(потпуно одвојену и невезану са секуларном. 1амим тим( сусрет са -огом нема у се!иготово никакве последи"е за нас и живот других око нас( јер ми не допуштамо eему данам се открије( наши зидови су постали превисоки. #Rако год ми о!јаснили овај феноментеолошки( морамо да инсистирамо на томе да све дотле докле gитургија не успева дапроизведе одговарајуће плодове у животима својих у'есника дотле је промашај на удскојстрани услед неспосо0ности и од0иа=а сусрета са -огом.%4U ,ри'ешће као улазак)арства -ожијег у оквире са!ране заједни"е јесте надилажење сваке историје и простора(

а не њихово поништавање. скуство дара који нам се даје од pоспода јесте позив управона надилажење ограни'ења сваке наше овоземаске окошталости. +ар нам се даје( ализашто и з!ог 'ега‰ -иће довоно да непрестано тражимо одговор на ово питање па да крозњега наше у'ешће у дару !уде и пут наше сло!оде. 1ло!ода од сујете и самозадовоногликовања у оквирима наших живота.

Sколико је fвхаристија сведок есхатолошке стварности #за% и #у% овом свету(4L

тада нам литургијски етос не допушта никакво подвајање изме$у fвхаристије и животаактивног ангажовања у свету. 7о је етос који тре!а да просветли свет( #јер ако је уfвхаристији свет кроз молитве "ркве !лагословен постајући израз -ожије владавине( онда

62 &ити једно од синопти'ких јеван$еа не наводи да је Јуда у !ило ком тренутку Yе'ереpосподње напустио јело пре самог ломења Хле!а и раздеивања Yина. 1 о!зиром на околности ииздају самога Јуде овакав дета сигурно не !и !ио занемарен.

63 ©\\9AD@F NF9GC<C( |rt-#d#x+ ! C#!<er%at#!( 203335( /rV( MNN 8D_F<=9<IAC( ÎFl N;ICCh;?IJIi 8;@CC( P@A@Q9( B;IIKF<A@

64 О свези изме$у fвхаристије и со"ијалне ак"ије: 8@;IC H9CC<F<9J<C( /19-ar%t a!d t!e%%( 2/rrˆ5(MNN 8D_F<=9<IAC( P@A@Q9



је мисија )ркве да !уде живо сећање и активно присуство -ожијег )арства( што је вишемогуће( у ограни'ењима историје.µ4V

1усрет са -огом у fвхаристији одвија се у садашњости( како !и нас тоталитетискуства )ркве из прошлости( усмерио за активни живот у садашњости и !удућности.Sправо је сећање на Христа живи дога$ај. 1ећати се eега( 07им 0:/L*/4( не зна'и са'увати

eегов историјски лик у памћењу него допустити том #сећању% да формира наFе ми?ли инаFе акције у животу.44 S том контексту( евхаристијски сусрет открива у!ав -ожију досмрти( 'инећи eегову поруку аутенти'ном зато да !и та аутенти'ност и истина могле !итиостварене као практи'но деловање верника све до +ругог +оласка. 1ведо'анствопромашаја #одуховеног% 2докетисти'ког хришћанства5 хришћанства јесу ре'ишвај"арског со"ијалисте Рагаза 2s@IA?9;J O9d9¬5 који указује на траги'ну провалијуизме$у оних који верују у -ога али #нису заинтересовани за eегово )арство и атеиста којижеле изградити )арство( али који не верују у -ога.%4]

>ак?4ак)арство -ожије јесте ¶револу"ионарно¶ искуство( али вешто !алансирано изме$употре!е да се изрази пуноћа радости )арства која надилази оквире !ило ког со"ијално*државног поретка и неопходности да се )рква не уништи у!иством свих њених 'ланова упокушају потпуног изражаја -ожије Yое у историји.4ˆ )арство -ожије се нама откриваувек онда када смо спремни за крст распећа: Христос нам говори о )арству -ожијем( Он јесведок тога )арства. Rроз eега нам је доста откривено( али има још тога што нам остајетајна( неподложна !ило ком систему готових на"рта у нашим главама. Tли за ово јепотре!на изузетно велика отвореност( коју само искрена у!ав и искуство живог -ога дају(да !исмо задо!или делић сло!оде. &а'ин на који нам је Христос откривен у 1ветом ,исму

!иће довоан да схватимо како )арство -ожије није )арство сегрега"ије( дискримина"ијена основу пола овог или оног верника( поделе на основу дефекта или уро$ених природнихсла!ости. +а !исмо стигли до овог одговора !иће неопходно распеће свих нашихдосадашњих идеја и ставова.

-ез распећа нема васкрсења( нема ни хришћанства( !ез туге смрти нема ни пунеу!ави живота. Одлазећи на крст( Христос !ива напуштен од својих у'еника који су се

65 O@Q. [;. ©\\9AD@F NF9GC<C( %M@9F? 9AJ 8IQ@;l <A N?;<C<9A –;9J<<IAµ( ,редавање саконферен"ије: # Mраво?лавна ?лужEа: Социјално ?ве@очеGе и ?лужEа Mраво?лавне цркве%( 2033L5(Yаламски манастир( oинска

66 B;D=@ –. cI;;<FF( 2!a'!e%% a% =a!(er#1% Re'#r+: ,#8t9a8 a!d St1r(9a8 5-e#8#(+ ! =a8#(1e(203335( /40( — 8D@_FI BIIK( –?@ s<D;d<=9F 8;@CC( NIFF@d@Q<FF@

67 &! t-e #r8d #s t-e C-1r9-: 2 ,a18 /<d#'#< 3eader4 приредили: c<=?9@F 8F@KIA 9AJ —F@i<C H<AId;9JIQ(2033/5( ]L( > HF9J<\<;¦C >@\<A9;l 8;@CC( N;@CaIIJ

68 Sласком у суко! са властима( у покушају потпуног живења )арства( )рква може !ити уопасности уништења од стране непријатески расположених режима.



раз!ежали. Од гомиле која га је свуда пратила( и од апостола који су !или крај eега(о'екивало се да !уду са eим и крај крста( али крст је са!лазан и за њих. Раз!ежали су се ипо!егли. 7о је још један пример како ношење нашег ли'ног крста( тако и нашеиндивидуално распеће представају потрес уходаног поретка за уде око нас. Распети сеза грешке нашег ума( за наше за!луде( јесте скандал за нас саме( јесте од!а"ивање сваке

у!е$ености и ста!илности.&аша норма !и тре!ало да !уде )арство -ожије( а искуство тога )арства које

имамо у Христу и светитеима )ркве неопходно је да се изрази кроз литургијски живот(али и друштвено*полити'ки активизам. 7о је дух осло!о$ења( дух који по'ива на истиниваскрсења( по!еде над смрћу и ограни'ењима. Tли то је и дух који нас води кроз тешко инепрестано распињање као !олно напредовање. 1вако наше оправдавање о'игледнихза!луда у нашој вери( вери наше локалне )ркве( није ништа друго него из!егавање распећа( јефтини тријумфализам и подилажење о'екивањима већине. Христова по!еда надсмрћу изражена је као #осло!о$ење% 'овека 2Xт L( 0U6 V( /36 0V( UL6 gк r( 06 r( /0*/ˆ6 Рим

/L( /]6 /Rор 4( rŒ5. Хришћанство носи капа"итет преврата( револу"ије у се!и. Tли овајхришћански преврат није имао за "и револу"ију >о се!и и Lа се!е. ,реврат има смисласамо уколико доноси !ое односе ме$у удима( уколико осло!а$а 'овештво у њима(спасавајући нас од механиза"ије односа и самог удског !ића. S механи"и тржишта(профита и гло!ализма( хришћански преврат тре!а да #изнутра% осло!оди 'овека овелогике која ствара од уди машине( од логике смрти. )рква тре!а да у'ествује полити'ким осло!о$ењима !ранећи оне удске вредности које одржавају и увећавајупотен"ијал свих уди да актуелизују 2остваре5 пуноћу свог 'овештва.4r

1мрт на крсту је стварна( !аш као што су многи про!леми пред нашом теологијом инашим животом стварни( а не привидни. nини се некада да савремена теологија нашег

контекста измиша привидне про!леме( уместо да се суо'и са стварним. +анас ми илиможемо !ити хришћани који сведо'е алтернативно @руFтво или докетисти 2привид5 којипроповедају јефтини тријумфализам православа у свету !ез суо'авања са про!лемима('инећи хришћанство не*релевантним у друштву.

O9CKI ZIQ<=

O©Hhsk–th`—Ob NÔt>–t—`t–b

>D\\9;l

«;I\ ?@ 9_IQ@ @iGIC<<IA Ij _9C<= ?@\9<= GIC<<IAC( ?@ jIFFIa<Ad =IA=FDC<IAC 9;@ J@JD=@J:/. M?9 a@ A@=@CC9;<Fl A@@J IJ9l <C J<9F@=<= ;@F9<IAC?<G _@a@@A =;D=<j<i<IA 9AJ ;@CD;;@=<IA <A ID;

G@;CIA9F F<j@( 9AJ \I;@IQ@; <A ID; N?D;=? F<j@. —=?<@Q@\@A Ij ?<C K<AJ Ij J<9F@=<= <C I J@F<_@;9@;D@ \@CC9d@ Ij N?;<C<9A<l a?<=? =IDFJ ?9Q@ CI\@ ;@QIFD<IA9;l @jj@=C.

69 ©\\9AD@F NF9GC<C( |rt-#d#x+ ! C#!<er%at#!( 203335( /Lˆ( MNN 8D_F<=9<IAC( ÎFl N;ICCh;?IJIi 8;@CC( P@A@Q9 m B;IIKF<A@



0. tj a@ 9GGFl ?<C J<9F@=<= I CI\@ \IJ@;A <CCD@C <A ?@ h;?IJIi N?D;=? ?9A ?@C@ =?9FF@Ad@C =9Ad@ =I\GF@@Fl A@a G@;CG@=<Q@. St1r(9a8 res#r' C?IDFJ AI _@ J@j@AJ@J ?;IDd? ?<CI;l I; ;9J<<IAIAFl. [<9F@=<= =;D=<j<i<IA;@CD;;@=<IA IG@AC DG ID; DAJ@;C9AJ<Ad a?@;@ G@;CG@=<Q@ Ij ¸<AdJI\ Ij PIJ <C IAFl \@9CD;@ jI; 9Al K<AJ Ij ;@jI;\. H9FD@C Ij ¸<AdJI\ Ij PIJ C?IDFJ _@ G;Id;@CC<Q@Fl9JIG@J <A =IAC;9<AC Ij ID; <\@. –?<C <C IAFl 9==@G9_F@ \9;K@; IA a?<=? s<D;d<=9F ;@jI;\ C?IDFJ _@ _D<F.

U. c9Al <\@C =?D;=? 9==@G@J 9AJ 9JIG@J CI=<9F J<C=;<\<A9<IA ;@»@=<Ad I =;D=<jl ?@;C@Fj 9AJ 9==@G;@CGIAC<_<F<l jI; ?@C@ 9=<IAC. –?<C <C AI dI<Ad I _@ GICC<_F@ <A A@9; jDD;@ <j ID; =?D;=? JI@C AI9==@G =;D=<j<i<IA Ij ?@; IFJ <J@9C 9AJ ;@CD;;@=<IA jI; A@a ;@9F<l. tA I?@; aI;JC( =?D;=? C?IDFJ AI=IA<AD@ I J@j@AJ a;IAd J@=<C<IAC 9AJ \<C9K@A 9GGF<=9<IAC Ij N?;<C<9A<l <A ?@ =ID;C@ Ij <\@DC<Ad ?@9Ql ?@IFId<=9F 9;dD\@A9<IA. –?9 IAFl @C<j<@C DA@9C<A@CC Ij ?@ =?D;=? I 9==@G=;D=<j<i<IA <A I;J@; I 9=?<@Q@ =?@9G ;<D\G?9F<C\.

L. tA ?@ @AJ( 9==@G9A=@ Ij ?<C J<9F@=<= =IDFJ _@ ;@A@a9F jI; j;@C? 9AJ %;@QIFD<IA9;lµ DAJ@;C9AJ<AdIj N?;<C<9A \@CC9d@. >D=? DAJ@;C9AJ<Ad Ij N?;<C<9A ;D? 9C J<jj<=DF 9AJ G9<AjDF G;I=@CC Ij IQ@;=I\<Ad <J@IFId<=9F ;@G;@C@A9<IA Ij N?;<C<9A<l =IDFJ j<A9FFl _;<Ad DC I ?@ GI<A a?@;@ < =9A<AjFD@A=@ 9AJ \9K@ d;@9 <\G9= IA <AJ<Q<JD9FC 9C \D=? 9C IA ?@ a?IF@ Ij CI=<@l.

„e+7#rd%: N;D=<j<i<IA( ¸<AdJI\ Ij PIJ( s<D;d<=9F ;@jI;\( [<C=;<\<A9<IA( s9AdD9d@( >@d;@d9<IA(©D=?9;<C( O@QIFD<IA

3итератра

/. —F@i9AJ@; >=?\@\9AA( &!tr#d19t#! t# St1r(9a8 5-e#8#(+( 2033U5( > HF9J<\<;¦C 8;@CC( N;@CaIIJ( `@abI;K

0. —F@i9AJ@; >=?\@\9AA( 5-e 0#1r!a8% #s )at-er 28exa!der ‚9-'e'a!! †uƒ‡†ˆƒ( 203305( > HF9J<\<;¦C8;@CC( N;@CaIIJ( `@a bI;K

U. —F@i@< H. `@C@;DK( S(-t sr#' t-e /a%t: 5-e#8#(+4 ‚9e!9e4 a!d t-e /a%ter! |rt-#d#x 5radt#!( 2033U5(«I;;@CC 8;@CC( c<AA@9GIF<C

L. —FQ<9A `. >\<;@ACKl( #–?@ ©QIFD<IA Ij ?@ 8;@C@A O<@ Ij c9;<\IAl 9AJ 89;9FF@F N9AIA<=9F[@Q@FIG\@AC%( ‚t‰ 8ad'r$% ‚e'!ar+ Š1arter8+ ˆ‹†( 2/r4L5( Uˆ*Lˆ

V. B;D=@ –. cI;;<FF( 2!a'!e%% a% =a!(er#1% Re'#r+: ,#8t9a8 a!d St1r(9a8 5-e#8#(+ ! =a8#(1e( 203335(— 8D@_FI BIIK( –?@ s<D;d<=9F 8;@CC( NIFF@d@Q<FF@

4. Created ! "#d$% &'a(e: )r#' *e(e'#!+ t# ,art!er%-.( приредили: 89;<=<9 >?@@;99A*B<CA9D?E8?<F<GH<AIJ 8@9=I=K( 203/35( MNN( MNON( P@A@Q9

]. =da%9a8a 2.#%t#8#r1'( приредио: O. ^Dd? NIAAIFFl( 2/r4r5( NF9;@AJIA 8;@CC( hijI;Jˆ. ©F<C9_@? >=?ªCCF@; «<I;@A¬9( &! Re'#r+ #s *er ( 2/rÛ5( >Nc 8;@CC( sIAJIAr. ©\\9AD@F NF9GC<C( %–?@ ÎFl >G<;< <A ?@ N?D;=?µ( 2/rˆr5( UL/( –?@ ©=D\@A<=9F O@Q<@a L/U( UUr*UL]/3. ©\\9AD@F NF9GC<C( %–?@ ÎFl >G<;< <A ?@ MI;FJ: –?@ @AC<IA Ij ?@ 89;<=DF9; a<? ?@ kA<Q@;C9Fµ(

,редавање са конферен"ије –?<AK<Ad cIJ@;A<l( 2033]5( –Ia9;JC 9 O@=IAj<dD;9<IA Ij ?@ O@F9<IAC?<G _@a@@A h;?IJIi –?@IFIdl 9AJ cIJ@;A NDFD;@( tAC<D@ Ij –?@IFIdl B9F9\9AJ

//. ©\\9AD@F NF9GC<C( |rt-#d#x+ ! C#!<er%at#!( 203335( MNN 8D_F<=9<IAC( ÎFl N;ICC h;?IJIi 8;@CC(

P@A@Q9( B;IIKF<A@/0. «;<J9 ¸@;A@; «D;\9A( #O<D9F 9C >I=<9F c<;;I; 9AJ —d@A Ij NDFD;9F N?9Ad@: — N9C@ >DJl <A >lA9dIdD@s<j@µ( 0#1r!a8 s#r t-e ‚9e!ts9 ‚t1d+ #s 3e8(#! AB‹ƒ 2/rˆ/5( 00ˆ*0L/

/U. &! t-e #r8d #s t-e C-1r9-: 2 ,a18 /<d#'#< 3eader4 приредили: c<=?9@F 8F@KIA 9AJ —F@i<CH<AId;9JIQ( 2033/5( > HF9J<\<;¦C >@\<A9;l 8;@CC( N;@CaIIJ

/L. ZI?A [I\<A<= N;ICC9A( "#d a!d /'.re: 0e%1% 2(a!%t 3#'e4 5-e! a!d 6#74 2033]5( ^9;G@;NIFF<AC8D_F<C?@;C( `@a bI;K6

/V. ZI?A [I\<A<= N;ICC9A( c9;=DC Z. BI;d(5-e )r%t ,a18 : 3e98a'!( t-e 3ad9a8 %#!ar+ ;e-!d t-e

C-1r9-$% C#!%er<at<e &9#!( 203/35( ^9;G@;NIFF<AC( ̀ @a bI;K



/4. ZI?A c@l@AJI;jj( %[I@C N?;<C<9A –;9J<<IA ^9Q@ 9 «DD;@‰µ( 2/rˆ05( /L/(‚t‰ 8ad'r$% 5-e#8#(9a8

Š1arter8+ Aƒ( /Ur*/VL/]. ZIC@G? N9;J<A9F O9¬<Ad@;( 5-e 6at1re a!d R%%#! #s 5-e#8#(+( 2/rrV5( tdA9<DC 8;@CC( >9A «;9A=<C=I

/ˆ. ¸9?F@@A ©. NID;F@l( ,r<ate #'e! l ,1w89 Rea8%( 2/rrU5( ^@AJ;<=KCIA 8D_F<C?@;C( 8@9_IJl( c—/r. ¸@<? B;9JF@l( ‚8a<er+ a!d ‚#9et+ at 3#'e( 2/rrL5( /V/( N9\_;<Jd@ kA<Q@;C<l 8;@CC( N9\_;<Jd@

03. `. –. M;<d?( 5-e C8'ax #s t-e C#<e!a!t: C-r%t a!d t-e Sa7 ! ,a18!e 5-e#8#(+( 2/rrU5( «I;;@CC 8;@CC(c<AA@9GIF<C

0/. |rt-#d#x %#!% #s /91'e!%'( приредио: P@AA9J<IC s<\ID;<C( 2/rrL5( MNN 8D_F<=9<IAC( P@A@Q900. |rt-#d#x #'e! ‚.ea: =%9er!!( t-e Œ‚(! #s t-e 5'e%$ ( приредила: ¸l;<9K< ¸9;<JIl9A@C «<¬P@;9FJ(

2/rrr5( MNN 8D_F<=9<IAC( P@A@Q90U. 89DF H9FF<@;@( R#der! 31%%a! 5-e#8#(+: |rt-#d#x 5-e#8#(+ ! a 6e7 „e+( 203335( M<FF<9\ B. ©@;J\9AC(

P;9AJ O9G<JC( c<=?<d9A0L. 8@;IC H9CC<F<9J<C( /19-ar%t a!d t!e%%( 2/rrˆ5( MNN 8D_F<=9<IAC( P@A@Q90V. O@Q. [;. ©\\9AD@F NF9GC<C( %M@9F? 9AJ 8IQ@;l <A N?;<C<9A –;9J<<IAµ( ,редавање са конферен"ије:

# Mраво?лавна ?лужEа: Социјално ?ве@очеGе и ?лужEа Mраво?лавне цркве%( 2033L5( Yаламскиманастир( oинска

04. >DC9A O. ÎF\9A( *1!(r+ are =+!(: ;e((ar% a!d ;%-#.% ! 3#'a! Ca..ad#9a( 2033/5( hijI;JkA<Q@;C<l 8;@CC( hijI;J m `@a bI;K

0]. 5-e 0#1r!a8% #s )at-er 28exa!der ‚9-'e'a!! †uƒ‡†ˆƒ( 203305( > HF9J<\<;¦C 8;@CC( N;@CaIIJ( `@abI;K 0ˆ. kF;<=? [D=?;Ia E «;9A¬ Z. ^<AK@F9\\@;( ,r#.ert+ s#r ,e#.8e4 6#t s#r ,r#st a8ter!at<e% t# t-e (8#wa8

t+ra!!+ #s 9a.ta8 ( 2033L5( ¯@J BIIKC( sIAJIA m `@a bI;K 0r. }jg~b cUV •_UbW_UgVjb\ €]mnoYU cUV _WW]Vc[U4 приредили.: °•{“vŽw‹ ¡•Ž•±“†‘uy‹ ˜‘}‹

˜“{“}‹( 203345( ¥˜³¥¡§´( ™xw{•„U3. TUV WXY Z[\ WV]^_[` ]UbU cUV UY[bU ZVU f\ gUh\ cUV i]VjVU_Vck\ Wccg[jYW\ l ]mno[ jfbpg^(

приредила.: Žƒ{y ¡•~~vŽ}š€y*¢•“†y£•~„Žv„Šuy( 203/35( ¤¥{u„“}‹( ™xw{•„

U/. Tлександар ·меман( yвахри?тиј?ко Eого?ловље4 203//5( Ота'ник( -еоградU0. …ела ‘>о?тол?ких ученика( 2/rrr5( Yрња'ка -ања( 7ре!ињеUU. Јеромонах Tтанасије Јевтић( H@ откривеGа @о Pар?тва QеEе?ког( 203//5( Xанастир Острог( ОстрогUL. Јован +. ”изјулас( Dаје@ница и @руго?т( 203//5( Од!ор за просвету и културу fпархије пожарева'ко*

!рани'евске( ,ожарева"UV. Hк?фор@?ка I?торија Jрчке и Kелени?тичког ?вета( приредили: qон -ордман( qаспер pрифин(

Озвин Xари( 2/rrr5( Nsth( -еоградU4. Оливер 1у!отић( Човек и информационе технологије( 203345( ,равославе( -еоград

U]. ,авле fвдокимов( ’zу@а’ љуEав ожија( 2033/5( Xанастир Хиландар( 1вета pора TтонскаUˆ. Радован -иговић( Pрква и @руFтво( 203335( Хиландарски фонд при -огословском факултету 1,)(

”аједни"а 1вети &икола( -еоград

Ur. 1ветозар &иколић( Старо?ловен?ки јеLик && ( 2/rrV5( 7ре!ник( -еоградL3. Христо Јанарас( #Јуродиви Христа радиµ( и@о?лов Httt( 2033/5

Documents

hriscanski prevrat