Hakerisanje seminarski rad

7/15/2019 Hakerisanje seminarski rad

http://slidepdf.com/reader/full/hakerisanje-seminarski-rad 1/13

1

Subotica, 2013

Internacionalni Universitet u Novom Pazaru

Departman za Pravne nauke

HAKERISANJE

Mentor: Student:

Doc. Dr Mirsad Nuković Čongor Fodor



2

Subotica, 2013

SADRŽAJ

1.Uvod .....................................................................................................................................3

2. Pojam hakera......................................................................................................................4

3. Hakerska etika.....................................................................................................................5

4. Vrste hakera.........................................................................................................................6

5.Hakerski napadi ...................................................................................................................7

6. Hakerski napadi na sajtove u Srbiji.....................................................................................8

5. Zaključak.................................................................................................................... ........12

6. Literatura............................................................................................................................13



3

Subotica, 2013

UVOD

Razvoj interneta i u opšte kompjuterske tehnologije doveo je do nove revolucije. Razvoj

interneta omogućio je umrežavanje korisnika na celoj planeti, ali došlo je i do drugih pojava kojesu pratile razvoj računara i računarskih sistema. Po prvi put se pominje nekakva vrsta kriminalakoja se sprovodi virtuelnim putem. U ovom seminarskom radu ja neću pisati o kriminalu već ću pokušati da objasnim jednu novu vrstu kompjuterskih stručnjaka HAKERA.

Sama pomisao na reč haker kod većine ljudi smatra se nekakvom vrstom računarskih manijakakoji ceo dan sede pored računara i smišljau kako naneti štetu drugim korisnicima računara,takvojslici su doprineli najviše mediji. Naprotiv reč je o izuzetno inteligentnim ljudima koji suopsednuti novom tehnologijom, u toj meri da je svaki deo njihovog života u manjoj ili većoj meri povezan sa računarom.

Kao što u svakom poslu ili životu srećemo različitu vrstu ljudi, neki su dobri neki pak loši tako iu hakerskom svetu postoje dobri i loši momci koji nekome mogu ulepšati život a nekome istotako zagorčati.



4

Subotica, 2013

POJAM HAKERA

Pojam haker (eng. hacker) u svom izvornom značenju o pisuje osobu koja se bavi istraživanjem

mogućnosti kompjutera i njihovoj pozitivnoj primeni u svakodnevnom životu. Hakeri su veomainteligentne osobe koje istražuju ono sto je sakriveno u hardveru i softveru. Prostije rečeno, onisu pronalazaci onoga što je ili neko sakrio od oči javnosti ili pronalazaci propusta koji su

napravljeni greškom! Kod prvog slučaja, kada kažemo 'sakrio' mislimo obično na programe,

mada se i u hardveru može sakriti dosta toga. Hakeri su po prirodi radoznali ljudi, vole sve da

saznaju i ne vole kad je nešto sak riveno od njih. U programima može dosta toga da se sakrije,

naročito u programima čiji je izvorni kod nedostupan javnosti, kakav je ceo Windows i skoro svi

programi koji rade pod njim! U takvim programima mogu da se recimo sakriju podprogrami za

š pijuniranje i programi koji ce samo odabranim ljudima omogućiti pristup zabranjenim

resursima, poput vaših hard-diskova. Može se, dakle, slobodno reći da hakeri ne vole da neko

nekome ugrožava privatnost, i zato proučavaju kompjutere, sa željom da nadju uljeze u njima.

Oni se zalažu za apsolutnu privatnost, što je uostalom i ljudsko pravo, i svi bi po pravilu trebali

da imaju potpunu privatnost. Takodje, ne vole cenzuru, jer to vodi ka jednoumlju, u šta smo se i

uverili u proteklih pola veka! Jednom reč ju, oni su za apsolutnu ravnopravnost, za razotkrivanje

svih tajni i za privatnost. Kod drugog slučaja, ljudi puno puta nesvesno prave greške, koje mogu

da se iskoriste za ugrožavanje nečije privatnosti. Na primer, programer koji je pisao neku Java

funkciju u browseru Internet Explorer je zaboravio da napiše rutinu za proveru dužine nekog podatka koji učitana strana definiše. I sada, ako neko pronadje propust i namerno napravi stranu

koja iskorištava propust, i ako neko ko ima pomenuti browser učita tu stranu, IE će uraditi nešto

što po pravilu ne bi smeo, i na taj način osteti posetioca strane. Hakeri traže takve propuste, i akoih nadju, obaveštavaju svet o tome kako bi proizvodjač datog programa ispravio propust i kako

bi ljudi preduzeli odredjene korake i na taj način zaštitili sebe na vreme. Hakeri su misljenja da je

bolje da svi znaju za odredjeni propust nego da 'niko' ne zna, zato što veruju da ipak neko zna za

propust, i to koristi da bi š pijunirao nekoga. Kada ne bi bilo hakera, danas bi imali browsere,

mail, news i icq klijente i servere prepunih bezbednosnih propusta, u proseku bi svaki klijent i

server imao oko 5 propusta. Do sada je ukupno pronadjeno više od 10 000 propusta, i pitanje je

da li baš niko ne bi znao za te propuste, naročito ako kažemo da je za neke propuste dokazano da

su namerno napravljeni! Pitanje 'zašto namerno' je ovde suvisno, i baš zbog ovih razloga hakeri

postoje, vredno rade i otkrivaju nove tajne. Dnevno se u proseku oko 5 novih propusta pronadje!



5

Subotica, 2013

HAKERSKA ETIKA

ORIGINALNA HAKERSKA ETIKA ima korene u laboratorijama MIT-a i Stanfordskoguniverziteta 50tih i 60tih godina prošlog veka. Ti „hakeri stare škole― bili su prvi programeri,zajedno su radili na pravljenju računara i bilo je normalno da svaki od njih svoja otkrića podelisa ostalima. Steven Levy je 1984. godine u svojoj knjizi „Hakeri: Heroji kompjuterske

revolucije― definisao šest principa hakerske etike.

I Pristup računarima i svemu što može da nas nauči o tome kako svet funkcioniše mora bitineograničen i potpun. Ovo je osnovni zahtev koji treba da se ispuni kako bi sve barijere izmeĎuljudi i tehnologije bile uklonjene, bez obzira koliko ta tehnologija bila velika, kompleksna,

opasna ili moćna. MeĎutim, u prošlosti se pokazalo da to nije bio slučaj, pošto su prvi računari

odmah dospeli u posed vlade i velikih korporacija. Ono što je trebalo da obogati ljudski život postalo je oružije za dehumanizaciju ljudi. Vlade nisu koristile računare da bi pomoglesiromašnima, već da bi kontrolisali nuklearno naoružanje. Prosečni Amerikanac imao je pristupračunaru slabih performansi, dok su se zaista moćni kompjuteri našli iza čeličnog zida enormnihcena i birokratije. Poslovna politika pobedila je nad umetničkim aspektima korišćenjakompjutera i u toj pobedi rodilo se hakovanje kao odgovor .

II Sve informacije moraju biti javne (slobodan pristup informacijama): Izjava da „Informacijaželi da bude slobodna― može da se interpretira na tri načina :

1. informacija slobodna bez ograničenja – sloboda kretanja, nema cenzure

2. informacija želi biti bez kontrole – sloboda promene i razvitka, nema autorskih i svojinskih

prava, nema intelektualne svojine

3. informacija bez materijalne vrednosti – nema plaćanja za nju

Neki hakeri informaciju shvataju kao živo biće, slobodnu da se kreće prema svom nahoĎenju,(virusi, genetički algoritmi, botovi...). Različiti hakeri različito definišu „slobodu informacije―,ali bez obzira na to, ona i dalje ostaje ključni princip hakerske etike, jer se smatra da ljudi imaju pravo da znaju aktivnosti svoje vlade; kada ona laže, kada krade, kada ubija ljude. Jer vladu postavljaju ljudi, oni je čine i daju joj moć putem društvenog ugovora.

III Odbojnost prema autoritetima – potsticanje decentralizacije: Ovaj element pokazuje koliko je

jaka anarhističko – liberalističko – individualistička priroda hakera . Oni su oduvek pokazivalinepoverenje prema velikim državnim institucijama, korporacijama i kompjuterskojadministrativnoj birokratiji. Hakeri smatraju da tehnologija predstavlja najbolji način za povraćajsopstvene slobode od onih koji su je uzeli, dok vlada pokušava da zaustavi širenje tehnologije

pravdajući se nacionalnim interesima, zloupotrebom i strahom od društvene dezintegracije. Neki



6

Subotica, 2013

od ovih argumenata su tačni, jer kriptoanarhija može dovesti do toga da državne tajne buduiznesene u javnost, baš kao i nezakoniti i ukradeni materijali, a istrebljenja i ubistva bićenormalna stvar.

IV Hakere bi trebalo ceniti prema njihovom haku, a ne po lažnim kriterijumima kao što su

diploma, starost, rasa, pol ili položaj u društvu: Moć Interneta leži u bezličnosti njegovihkorisnika. Ni jedan od gore nabrojanih ljudskih karakteristika na Internetu nije važan. Bitne susamo aktivnosti koje korisnik preduzima u okviru Mreže.

V Na računaru se kreira umetnost i lepota: Hakovanje se vezuje za umetnost i kreativnost. Ovielementi se dalje mogu podići na nivo filozofije koja u nekim svojim delovima traga za dobrom,

istinom i lepotom. Bez sumnje, dobro hakovanje i programiranje jesu umetnost i svaka osoba

ima svoj stil rada koji se može menjati vremenom .

VI Računari mogu promeniti život na bolje: Ovaj princip može se povezati sa prethodnim, pošto

većina ljudskih želja teži ka lepoti, istini i dobru. Računar nam pomaže da stvorimo takve stvari itime nam ulepšava život. I prethodni i ovaj princip oslikavaju duboku ljubav prematehnologijama, iako nije eksplicitno naglašeno da one baš uvek mogu promeniti ljudski život na bolje. Smatra se da je etički neispravno da se računari koriste za pogoršavanje života ljudi .

Svi ovi etički principi sugerišu da je dužnost hakera da uklanja granice, decentralizuje moć, su di

o ljudima na osnovu njihovih mogućnosti i da kroz računare poboljšava život. Ostaje otvoreno pitanje da li oni idu u prilog ideji besplatnog programa (GNU projekat gledište), uzdržavanju odkorišćenja računara u zlonamerne svrhe (gledište Clifforda Stolla) ili potrebe za bezbednom

mrežom baziranoj na poverenju (Steven Levyjeva pozicija). Svaki od ova tri aspekta pokazuju da

se hakeri novog doba ograĎuju ili boje pr incipa originalne hakerske etika.

VRSTE HAKERA

Ova podela hakera je ujedno i najmodernija, najpreciznija i naviše korišćena i od samih pripadnika hakerske zajednice. Ove vrste se meĎusobno prepliću i dopunjuju jer bez znanja jedneoblasti nije moguće postati ekspert u drugoj. Dakle, ovde su kriterijumi za klasifikaciju i nivoveštine rada na računaru, i sfera interesovanja i etički momenat samog hakovanja:

Old school hackers – hakeri „stare škole―

Phreakers

Crackers



7

Subotica, 2013

Warezd00dz

Hacktivists

Larval and Newbies

Script kiddies i lamers

Svaka klasifikacija hakera je uslovna i nikako nije konačna. Za neke vrste teško je pronaći tačnegranice, neke se meĎusobno prepliću dok neke ne mogu jedna bez druge. U svakom slučaju, zaočekivati je da se sa razvojem kompjuterske industrije poveća i segmentacija ove mlade potkulture, kao i broj njenih pripadnika.

HAKERSKI NAPADI

Hakerski napad može se opisati kao neovlašćeni pristup računaru ili mreži, običnoiskorišćavanjem njihovih slabosti, upotrebom naprednih znanja računarske tehnike. U praksi,hakeri napadaju iz različitih razloga: finansijskih, iz radoznalosti ili radi ostvarenja nekog drugog

cilja.

S tehničke strane, upad u tuĎi računarski ili mrežni sistem može se izvesti isključivo upotrebomodgovarajućih programa, ali poznati su i napadi koji se sprovode uz fizičku intervenciju na

nekom ureĎaju (recimo, na telefonu) ili uz obavljanje nekog posla povezanog s računarima.

Naši zakoni propisuju zabranu za neke aktivnosti nezavisno od namere koju je haker imao naumu, neke su zabranjene samo ako su sprovedene radi pribavljanja protivpravne koristi, a neke

su sankcionisane s obzirom na objekat prema kome su napadi usmereni.

Neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže:

Hakerska aktivnost za koju je predviĎena najblaža kazna (novčana ili do tri meseca zatvora) jesteneovlašćeno korišćenje računarske usluge ili mreže „u nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist―. Kažnjavanje za ovo delo može uslediti samo po privatnoj tužbi

(znači, javni tužilac nije obavezan da pokrene postupak), što nije slučaj sa ostalim delima ko ja sunavedena dalje u tekstu.

Neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, mreži i elektronskoj obradi podataka:

Za ovo krivično delo doslovce piše: „Ko se, kršeći mere zaštite, neovlašćeno uključi u računar iliračunarsku mrežu, ili neovlašćeno pristupi elektronskoj obradi podataka, kazniće se novčanom



8

Subotica, 2013

kaznom ili zatvorom do šest meseci―. Teži oblici ovog dela postoje ako se ovako dobijeni podatak snimi ili upotrebi, odnosno, ako doĎe do teških posledica.

Oštećenje računarskih podataka i programa:

„Klasične― hakerske aktivnosti — neovlašćeno brisanje, izmena, oštećenje, prikrivanjeračunarskog podatka ili programa, kažnjive su novčano ili zatvorskom kaznom do jedne godine.Slično kao za prethodno delo, što je veća šteta, veća će biti i kazna.

Računarska sabotaža:

Ovo delo ima sličan opis kao prethodno, s tim što mora biti izvršeno s namerom da se„onemogući ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od značajaza državne organe, javne službe, ustanove, preduzeća ili druge subjekte―. Kazna je do pet godina

zatvora.

HAKERSKI NAPADI NA SAJTOVE U SRBIJI

Sajt Ministarstva poljoprivrede Srbije napala je hakerska grupa sa Kosova, a nepoznati hakeri

napali su i sajt SPC-a.

Na naslovnoj strani sajta stoji natpis "Kosovo Republika" i zastava Kosova. Na toj strani

objavljeni su osnovni podaci o Kosovu, kao i detaljne informacije o tome koje su zemlje do sada

priznale njegovu nezavisnost. Nakon nekoliko sati, sajt je vraćen u funkciju.

Tekst je na engleskom jeziku, a objavljene su i fotografije predsednika Kosova Fatmira Sejdijua i

premijera Hašima Tačija sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, kao i fotografija Tačija iKondolize Rajs.

Na sajtu su postavljeni i linkovi najznačajnijih meĎunarodnih organizacije čije su članice priznale nezavisnost Kosova, kao i sajta Zavoda za statistiku Kosova, na kome se nalaze

statistički podaci na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

Sajt SPC-a van funkcije

Zvanični sajt Srpske pravoslavne crkve 04.avgusta.2008 je van funkcije zbog postavljenog virusa

koji u jednoj sekundi sa istog servera šalje zahteve za pretraživanje ogromnog broja Internetstranica iz celog sveta, saopštio je veb tim SPC.

Reč je o hakerima koji pronalaze nezaštićene računare na Internetu i na njima postavljaju viruse,

navodi se u saopštenju.



9

Subotica, 2013

Haker može pronaći na hiljade takvih računara, tako da je borba protiv te vrste napada jakoteška, jer oni uvek dolaze iz raznih delova sveta, pa ih je teško locirati.

Sam napad izgleda kao običan zahtev upućen serveru, pa su vrlo male šanse da se vebadministrator individualno izbori sa takvim napadima.

Internet u Srbiji usporio hakerski napad

BEOGRAD, 29. mart 2013, – Najveći sajber napad u istoriji koji je počeo pre neki dan, a koji jeza posledicu imao usporavanje interneta širom sveta, znatno je oslabio kada je stigao do Srbije, javljaju stručnjaci za internet širom sveta.

Eksperti za sajber bezbednost saopštili su da su detaljno pratili uticaj napada, za sadaneidentifikovane grupe hakera, na servere širom sveta i da su prognoze o opstanku globalne

mreže bile pesimističke, sve dok na red za napad nije došao internet u Srbiji, za koji seispostavilo da je znatno usporio i otupeo sajber napad.

- Napad koji je svom silinom preko evropskih servera krenuo da se širi na jug i istok planete,naglo je usporio prilikom prolaska kroz Srbiju, što nas je prilično začudilo. Pretpostavljamo dasu virusi bili podešeni za brz internet, jer je prilikom prolaska kroz Srbiju, samo zbog sporoginterneta napad oslabio za neverovatnih 40 odsto. Ono što je još fascinantnije je da je u narednihnekoliko sati napad oslabio za dodatnih 30 odsto, a pretpostavljamo da se to desilo jer nije uspeo

da se provuče kroz šumu nekvalitetnih kablova kao i veliki broj neprijavljenih IP ad resa i

nelegalnih priključaka na internet – saopštio je Stiv Kroker iz američke agencije ICANN koja se

bavi dodelom IP adresa.

- Koliko sad možemo da primetimo, virusi su počeli lagano da izumiru u Srbiji, a njihova daljasudbina nije nimalo svetla, jer ih tamošnji internet lagano davi, pa je naša prognoza da će ceonapad stati za maksimum 48 časova. Možemo da kažemo da je Srbija spasila globalni veb – zaključio je ovaj stručnjak za sajber bezbednost.

Svi veći internet provajderi u Srbiji istakli su da su polaskani činjenicom da su njihove instalacijenajzaslužnije za spas svetskog interneta i da razmišljaju da polako sve ADSL priključke zameneDial Up modemima jer su se oni pokazali kao najbolji za gušenje svih pretnji koje stižu prekointerneta.



10

Subotica, 2013

22.marta.2013. Rezultati istraživanja "Internet Census 2012"

Anonimni haker objavio je rezultate svog šestomesečnog istraživanja koje je nazvao "Internet popis 2012" (Internet Census 2012). Za potrebe ovog istraživanja, ovaj haker je pomoću programa Nmap Scripting Engine (NSE) napisao skriptu za skeniranje portova na Intenetu kako

bi skenirao sve dostupne IPv4 adrese.

Ideja o popisu Interneta "roĎena" je pre dve godine kada je haker iz zabave pokušao da seuloguje na što više nasumičnih računara i ureĎaja na Internetu pomoću klasične telnet komanderoot:root.Skripta je brzo napisana i zabava je mogla da počne.

Skeniranje je počelo pokretanjem skripte sa jednog računara, ali kako je haker prnalazio nove,nezaštićene računare i ureĎaje, i na njih instalirao skripte za skeniranje, brzina skeniranja se

povećavala, kao i broj skeniranih adresa. Od dobijenih rezultata haker je sastavio svojevrsnu

"mapu" Interneta i na njoj prikazao rasprostranjenost korišćenja Interneta u svetu, odnoskorišćenja dan/noć kao i mnoge druge podatke koji zajedno čine sveobuhvatnu analizu mreže.

Zanimljivo je da istraživač (kao i svaki "white hat") nije ni na koji način modifikovao operativnisistem ureĎaja u koji je upao, niti je narušavao njegovo funkcionisanje. Svi kompjuteri korišćeni

su isključivo kao alat za rad na Internetu tj. skeniranje mreže. Kako se navodi u izveštaju, to jeučinjeni na najmanje invazivan način koji je bio moguć i sa maksimalnim poštovanjem privatnosti korisnika ureĎaja. TakoĎe, na svaki ureĎaj je ubačen tekstualni ("readme") fajl sa

kratkim objašnjenjem projekta, adresom na koju mogu da se obrate svi koji se bave istraživanjem bezbednosti, podacima o Internet provajderu i zakonskom regulativom koja se tiče projekta.

03.februara.2013. Anonimni srušili sajtove SNS i DS

Srpski ogranak hakerske organizacije Anonymous srušio je noćas dva sajta Srpske naprednestranke i jedan sajt Demokratske stranke.

Hakeri su srušili zvaničnu internet prezentaciju naprednjaka sns.org.rs i sajtsrpskanaprednastranka.com.

Oni se, meĎutim nisu tu zaustavili, već su srušili i zvanični sajt Demokratske stranke ds.org.rs.



11

Subotica, 2013

20.januara.2013. Albanski hakeri napali sajt SUS-a

Albanski hakeri su napali sajt Studentske organizacije Srbije (SUS), inače jednog od najvećihudruženja studenata u zemlji. Na internet stranici sus.rs sada se samo može pročitati "Unitedstates of Albania", a zbunjeni studenti kažu da ničim nisu izazvali ovaj napad.

Nikola Damljanović, predsednik SUS-a. rekao je- Nismo se oglašavali povodom uklanjanjaspomenika u Preševu, a inače smo poznati kao organizacija koja se zalaže za mirne pregovoreBeograda i Prištine. Sutra ćemo zvati provajdere da nam ponovo aktiviraju sajt, ali ne znamokoliko će vremena za to trebati i koliko će nas sve to koštati -

On dodaje da se ova organizacija finansira preko projekata koji se reklamiraju na sajtu, pa da

ugroženost sajta samim tim znači i ugroženost SUS-a.



12

Subotica, 2013

ZAKLJUČAK

Kada se u medijima ili u razgovoru „običnih― korisnika računara pomene reč haker prvaasocijacija jeste da je to „neki manijak koji sedi za računarom 24 časa dnevno smišljajući kakoće da pokvari tuĎ računar i na kraju isto sprovede u delo― . Neupućenost ljudi u ovu materijuizaziva strah. Naši preci su se plašili munje i groma, a danas se u 21. veku ljudi plaše hakera iimaju predrasude o njima, a ne umeju da objasne zašto.

Kao što u svakom poslu ima loših i dobrih radnika, tako se i u hakerskom zanatu pojavljuju„dobri― i „loši momci― koji korisnicima računara mogu ulepšati ili zagorčati život predmonitorom.

Ne može svako biti haker. Osnovni preduslov jeste radoznalost i to ona dečija, radoznalost koja

tera um da se napregne izvan granica mogućnosti. Naučnici tvrde da prosečan čovek koristi samo10% mogućnosti svog mozga . Hakeri spadaju u grupu ljudi koji svoj mozak koriste izvan tih

10%. TakoĎe, nije ni svaki programer haker. Hakerski profil je zaista specifičan psihološki spojekspertskog znanja i dečijeg pristupa životu. Iz te kontradiktornosti razvija se jedna neobična psiha voljna da nauči, utvrĎuje naučeno i zatim uči dalje. Granice ne postoje. TakoĎe, ljudi imajutendenciju da se plaše nepoznatog. Način na koji računari funkcionišu su još uvek za većinu populacije nepoznati, iako ih svakodnevno koristi, jer ima je bitna samo funkcionalnost neke

stvari. I verovatno im neće ni postati poznati, jer čovek što je savremeniji, to je lenji. Ipak,zahvaljujući pojedincima, tehnologija svakodnevno dobija svoje nove aspekte, bilo iz

institucionalizovanih izvora poput vladinih istraživačkih centara, bilo od pojedinaca koji sede zaračunarom kod svojih kuća i istražuju. Ispravnost i legalnost dolaženja do saznanja može sesagledati iz oba ugla. Svako smatra da onaj drugi greši. S tim što sve što je institucionalizovanonije pogrešno, pa se svaki pojedinac koji „štrči― iz proseka, a ne ponaša se po pravilima koje suinstitucije odredile, smatra prestupnikom koji bi trebalo da bude sankcionisan. Hakeri najbolje

znaju kako je to biti označen kao kriminalac zbog pronalaženja nečeg novog. Da su se naučnici u prošlosti kažnjavali zbog tih stvari, teško da bi današnja medicina stigla do ovih saznanja.

Ukoliko neko kaže da je haker, ne treba se uplašiti ili ga osuditi. Tu činjenicu bi trebalo primitisa sa dozom skepticizma, jer se pravi haker retko kad javno deklariše. Ipak, ako se ispostavi da

dotična osoba zaista vlada hakerskim veštinama, ako ništa drugo, vredna je poštovanja zbogtruda uloženog da bi stigla do tog nivoa.



13

Subotica, 2013

LITERATURA

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=04&nav_category=11&nav_ id=311470

http://svethakera.blogspot.com/2013/02/030213-anonimni-srusili-sajtove-sns-i-ds.html

http://svethakera.blogspot.com/2013/03/220313-rezultati-istrazivanja-internet.html

http://svethakera.blogspot.com/2013/01/20012013-albanski-hakeri-napali-sajt.html

http://www.ptt.rs/korisnici/r/a/raka/tekstovi/hakeri.htm

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=04&nav_category=11&nav_id=311470

















Documents

Hakerisanje seminarski rad