GUIDE TO FACULTY OF PHILOSOPHY ILLUSTRATED BY MLADEN KALPI†

  • View
    205

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

GUIDE TO FACULTY OF PHILOSOPHY IN BELGRADE ILLUSTRATED BY PhD MLADEN KALPIĆ

Text of GUIDE TO FACULTY OF PHILOSOPHY ILLUSTRATED BY MLADEN KALPI†

STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM!

2011/2012

VODI ZA BRUCOE FILOZOFSKOG FAKULTETA

STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM!S T U D I J S K E G R U P E P L A N S P R A T O V A RE N IK ZA B R U C O E BIBLIOTEKA STUDENTSKE ORGANIZACIJE I V O T VA N FA K U LT E TA A D R E S A R STUDENTSKE POVLASTICE K R E D I T I I STIPENDIJEZATO FILOZOFSKI?

STUDIJSKE GRUPE- FILOZOFIJA - SOCIOLOGIJA - PEDAGOGIJA - PSIHOLOGIJA - ANDRAGOGIJA - ETNOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA - ISTORIJA - ISTORIJA UMETNOSTI - KLASINE NAUKE - ARHEOLOGIJA

F

ZATO FILOZOFSKI?vremene tokove evropskog akademskog prostora. Filozofski fakultet ima 255 saradnika u nastavi, a na njemu studira oko 6000 studenata na svim nivoima, od osnovih do doktorskih studa. Filozofski fakultet je danas ne samo mesto na kome se odva nastava i razva nauka ve i mesto okupljanja studenata, mesto na kome se odravaju tribine i sportska takmienja, na kome se promoviu nove knjige i odravaju struni i nauni skupovi, mesto na kome se polemie i na kome se razvaju ideje.

ilozofski fakultet je najstari fakultet Univerziteta u Beogradu, i poeci seu u 1838. godinu kada je aktom kneza Miloa u Kragujevcu osnovan Licej. D an a s j e F i l oz o f s k i fakultet moderna kola koja prati sve sa-

STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM!

SKRIPTA I HRESTOMATIJAta i slui za pripremanje ispita. Studenti esto govore o skripti kao kopiji knjige, ali nju ipak treba razlikovati od knjige odn. njene kopije, jer upravo ini skraenu verziju literature. Hrestomatija je takoe pojam sa kojim e se susresti tokom studija. Hrestomatija u neto irem znaenju predstavlja ukupan skup pisane rei odreene nekim predznakom ( npr. hrestomatija religije) i sama re obuhvata sve verzije pisanog domena na naznaenu temu (romani, eseji, struna literatura, novinarski lanci, slogani, kontraverze...). Studentskim jezikom reeno, predstavlja kolekciju odn. zbirku odabranih tekstova, poglavlja, delova poglavlja, lanaka raznih pisaca koji na odreeni nain zaokruuju temu odreenog predmeta koji sluate. Sve ovo vrlo esto moe nai u fotokopirnicama kao to su Flash, Antika i najee u Leptiriu.

RENIK ZA BRUCOEU toku studiranja sree se sa dosta nepoznatih pojmova, a naa ideja je da te upoznamo sa nekoliko najbitnih koji ine osnovu ivota na fakultetu.

Mnogi od Vas su moda upoznati sa ovim terminima, ali za one koji nisu ba najupueniji, skripta je re koja potie od latinske rei scriptum, i predstavlja predavanja profesora namenjena potrebama studena-

SEMESTAR I OVERA SEMESTRASemestar je neto slino polugoditu - u okvir u svake godine te ekaju dva semestra. Neki predmeti su jednosemestralni, neki dvosemestralni, ali ono to je najbitne je da te na kraju svakog semestra ekaju ispitni rokovi. Oba semestra se overavaju prilikom upisa naredne godine. Pod overenim semestrom, podrzumeva se da ti svaki ispit bude overen peatom odeljenja na kom studira ako su u pitanju predmeti sa tvoje studijske grupe, a izborne predmete, u sluaju da nisu sa tvog odeljenja, overava na odeljenju na kojem ih polae. Jezike overava u kabinetu za jezike kod profesora kod koga polae ispit. Ne zaboravi bez overenih semestara i peata o izvrenom sistematskom pregledu ne moe upisati sledeu godinu.

V 20Ovaj obrazac, neophodan je za upis pre svega prve, ali i svake naredne godine. Svake godine kupuje po dva obrasca u skriptarnici Filozofskog fakulteta uz koje treba doneti i svoju fotografiju, veliine 3x4 cm. V obrazac se popunjava t a k o t o o s i m un o e n j a osnovnih podataka o sebi, unosi i podatke o fakultetu, nainu i finansiranju studija, kao i o osnovne podatke o radnom statusu i spremi svojih roditelja.

OCENAOcenu stie na osnovu predispitnih aktivnosti i samog ispita. Kao to smo ve naveli, u okviru svakog predmeta postoj i niz obave za koje mora da ispuni predispitne obaveze (seminarski, aktivnost, kolokvumi). Ocena je prolazna ako se nalazi u opsegu od 6 10, dok se sa 5 pada, ali se ona po pravilu ne upisuje u indeks. Dobena ocena ne utie na broj ESPB bodova.

ESPBESPB je najbitna karakteristika Bolonjskog sistema. Ovi bodovi se izraunavaju na osnovu obima gradiva i broja sati koji su ti bili potrebni da to gradivo savlada. Svaki predmet nosi odreen broj bodova, a sakupljajui poene (polaui ispite) u n, broj ESPB bodova koji moe ostvariti u jednoj studijskoj godini je 70, dok je za status budetskog studenta neophodno skupiti 60 ESPB bodova.

INFORMACIJEDobar student je informisan st udent . Sv e in for mac e vezane za studiranje moe nai na sajtu fakulteta (www.f.bg.ac.rs), na oglasnim tablama, studentskim forumima, na konsultacama kod profesora, ali i od kolega.

STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM!

ISPITI I ISPITNI ROKOVIU toku svake godine postoje ispitni rokovi tokom kojih polae ispite. Postoji est glavnih ispitnih rokova: januarski, februarski, majski, junski, avgustovski i septembarski. Prava ispita je najee par nedelja pre poetka ispitnog roka. Pravu kupuje u skriptarnici, popunjava je i ubacuje u sandue na svom spratu. Posle svake prave ispita, proveri da li je prava prola, jer u sluaju da ne, nee moi da polae ispit. To moe uraditi tako to e pogledati spisak odobrenih i neodobrenih ispita na oglasnoj tabli na odeljenju na kojem si ili na sajtu fakulteta. Ako na vreme zna da ti prava ne prola, moe da se obrati studentskoj slubi, i uz njihovu pomo rei problem vezan za pravu i polae ispit.

KONSULTACIJENa konsultacama ti se p r u a mogunost da razjasni sve nedoumice koje se tiu gradiva. Konsultace dre i profesori i asistenti u odreenom terminu. Na njima moe da postavi konkretno pitanje, raspita se o dodatnoj literaturi, dobe korisne informace vezane za seminarski rad koji pie, ali i pogleda svoj kolokvum u sluaju da nisi zadovoljan oce-

nom. Jo jedna dobra stvar vezana za konsultace je to to e profesori ceniti tvoje dodatno angaovanje i upamtie te kao vrednog i posveenog studenta.

PREDAVANJA I VEBEU okviru veine predmeta, od tebe se zahteva da prisustvuje predavanjima i vebama. Tvoje prisustvo je jako bitno, jer je ono uslov za izlazak na ispit. Predavanja i vebe najee traju oko 90 minuta, a ponekad e imati i pauzu u toku predavanja. Predavanja dri profesor, koji na njima prezentuje sutinu gradiva, dok vebe dre asistenti i na njima ste podeljeni u manje grupe. Predavai e ponekad biti i osobe koje rade u praksi ili usko specijalizovani strunjaci koji su upueni u temu koja je namenjena tom predavanju. Na vebama e najee raditi konkretne stvari koje se tiu gradiva i diskutovati o problemima koje se tiu oblasti koju prouavate. Ponekad ete gledati i kratkotrajne filmove vezane za temu o

kojoj govorite ili raditi zadatke ili testove koji a se ocenjivati. Za veinu vebi se od tebe oekuje da proita odreene jedinice iz obavezne literature. Ovo je veoma bitno, jer ti poznavanje literature omoguava aktivno uee u diskusama, a na taj nain doba odreen broj poena koji ulaze u tvoju zakljunu ocenu.

KOLOKVIJUMI I SEMINARSKI RADOVI

Kolokvumi su neto slino pismenim vebama. U okviru skoro svakog predmeta postoje kolokvumi, a ponekad preko njih moe dati deo ili ak i ceo ispit. Kolokvumi mogu biti zatvorenog tipa (na zaokruivanje jednog ili vie tanih odgovora), da/ne tipa (pitanja sa korekcijom, gde za svaki netaan odgovor dobije negativan bod), otvorenog tipa tj. esejskog tipa (pie sve to zna, a tie se odreene teme ili jedinice gradi-

va) ili poluesejskog tipa (pitanja koja zahtevaju odgovor od nekoliko reenica; kratko objanjenje, argumentacija, navoenje definica i popunjavanje reenica), ali mogu biti i kombinovani (malo na zaokruivanje, popunjavanje i objanjavanje). Seminarski radovi su radovi na zadatu temu u okviru gradiva, a njih pie koristei originalnu literaturu ili istraujui odreen problem. Neki od Vas susree se i sa

izradom upitnika, sa grupnim ili individualnim radom na nekom istraivanju. Seminarski radovi, kolokvumi i istraivanja nose odreen broj poena i ine predispitne obaveze zajedno sa aktivnou na vebama, pa se trudi da ih odradi najbolje to moe jer su oni, pored redovnog pohaanja predavanja, uslov za izlazak na ispit.

STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM!

SUTERENI

GDE JE TA NA FAKULTETU?

Malo ispod nivoa zemlje i prizemlja Filozofskog fakulteta nalazi se Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju (LEP), gde se esto odravaju eksperimenti, kao i sastanci istraivakih grupa. Za pojedine predmete je to mesto gde neki od Vas mogu dobiti korisne informacije, pogledati svoj kolokvijum ili pismeni ispit, ali i mesto gde se ponekad odravaju usmeni ispiti. Takoe, postoji i kolekcija instrumenata koji su se koristili ili se i dalje koriste u razliitim istraivanjima i koje e neki od Vas biti u prilici da vide. U

ovom delu fakulteta, na samo par metara od Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, nalazi se sala sa svlaionicama, u kojoj se esto odravaju takmienja meu studentima naeg fakulteta, ali i sportska takmienja koja ukljuuju i ostale fakultete. Postoje i sportske sekcije kojima se moe prikljuiti preko sportskog udruenja, koje predstavlja jednu od studentskih organizacija Filozofskog fakulteta. Meutim, ovo nisu jedina skrivena mesta na fakultetu. Odmah preko puta glavne zgrade Filozofskog fakulteta nalazi se ulaz kojim stie do kopirnice

Stilos, gde moe kupiti prijave za ispit, ponekad i neophodnu literaturu, ali i dosta drugih stvari koje bi ti mogle zatrebati tokom studiranja. Par stepenika od kopirnice, moe nai raunarsku uionicu koja ti je na raspolaganju tokom cele kolske godine u odreenim vremenskim terminima koji se menjaju u zavisnosti od potreba fakulteta. U blizini raunarske uionice, niz hodnik, nalaze se sutereni u kojima se odravaju predavanja i vebe, kao i prostorije nekih studentskih organizacija koje postoje na fakultetu.

PLAN FILOZOFSKOG FAKULTETAPRIZEMLJEU prizemlju se nalaze alteri i amfiteatar. Svaki smer ima svoj alter. Na alterima moe uzeti potvrdu o redovnom kolovanju, a nju