17. август 2012.

www.novine.in.rs, е-пошта redakcija@novine.in.rsПетак, 17. август 2012. год.

ДОЛАЗИ КРИЗА ХРАНЕ стр.

12

ПРВО ЗЛАТОЗ А С Р Б И Ј У

Тема недеље

КОЛИКО ВРЕДЕ

МЛАДИ

У СРБИЈИ

стр. 6Сабор у Гучи стр. 16-17

Олимпијци стр. 26-27

На Олимпијади у Лондону

Жички духовни саборПРЕОБРАЖЕЊЕ 2012.

НАЈЗНАЧАЈНИЈАКУЛТУРНАМАНИФЕСТАЦИЈА

стр. 20

2 17. август 2012.

Издавач: НИП „КВ-АРТ ПРИНТ“ д.о.о. Краљево, Милоша Великог 14/1

Адреса редакције: 36000 Краљево, Милоша Великог 14/1, тел. 036/321-937

Уређује: Редакцијски колегијум

Техничко уређивање и фотографије: „АРТ“ Агенција за визуелне комуникације

Лист излази петком. Рукописи се не враћају.

Е-пошта: redakcija@novine.in.rs

www.novine.in.rs

Искуство из претходних година пока-

зује да је припадност некој од политичких

партија на власти најбоља препорука за

добијање сигурног радног места. Највећи

број запослених у току мандата већине на

власти држи се у послушности на основу

уговору о раду који се продужава сваких

неколико месеци, а најпослушнији се у

стални радни однос примају пред крај

мандата, или у време док још није из-

вршена потпуна примопредаја власти. И

док у време благостања то не представља

превелики проблем у периодима кризе и

осиромашеног буџета може да направи

велике проблеме онима који преузимају

одговорност за вршење власти. Ако се

томе дода и коришћење правног вакума за

реализацију разноразних тендера онда је

оправдан страх долазеће власти да би из

градског буџета могла да се одлију знатна

средства.

Иако је протоколарна примопредаја у

Краљеву извршена пред телевизијским

камерама остало је да се међу принци-

пима на којима почива актуелна коали-

ција на власти реализује онај о писаној

примопредаји власти.

Из страха о могућим злоупотребама

свим одељењима Градске управе, дирек-

тним и индиректним корисницима буџета

и јавним предузећима из Кабинета градо-

начелника последњег дана јула упућен је

допис са упутствима како да се понашају

како би се избегло ненаменско трошење

средстава из ионако танког буџета града.

Обзиром да је у Србији и раније била

присутна лоша пракса примопредаје дуж-

ности за све именоване и изабране зва-

ничнике у локалној самоуправи

швајцарска влада је још 2006. године су-

финансирала пројекат израде Протокола

о поступку примопредаје дужности и

службених аката. У сачињавању наведе-

ног протокола учествовала је и општина,

сада град Краљево, преко Сталне конфе-

ренције градова и општина. Ово је ура-

ђено да би се обезбедио континуитет у

вршењу власти и како би политички зва-

ничници схватили потребу за формализо-

ваном и подробном примопредајом

дужности у интересу локалне самоуправе

и већине њених грађана.

Имајући у виду ове чињенице, а обзи-

ром на индиције да може доћи до нена-

менског и нерационалног трошења

средстава и запошљавање на свим ни-

воима за које је надлежан град, корисни-

цима буџета и јавним предузећима

упућен је допис којим се забрањује да-

вање налога за исплату и склапање уго-

вора за јавне набавке мале и велике

вредности, као и пријем радника у радни

однос, продужавање постојећих уговора

о раду и слично.

Две недеље раније по пријему и об-

ради извештаја свим субјектима је до-

стављено додатно појашњење у коме се

наводи да се плаћања по основу зарада и

режијских трошкова, као и раније склоп-

љени уговори о јавним набавкама, нор-

мално реализују, а да се убудуће о свим

јавним набавкама пре реализације оба-

вести писмено Кабинет градоначелника,

односно Савет за привреду и финансије.

Из Кабинета градоначелника пору-

чују да су наведене мере предузете из раз-

лога рационализације и контроле

трошкова у свим одељењима Градске

управе, установама и јавним предузећима

која се финансирају и суфинансирају из

буџета градам, односно чији је оснивач

град Краљево.

Рационализација трошења средстава из градског буџета

Б Е З Н О В И ХЗАПОШЉАВАЊА

Корисницима буџета забрањено давање налога за исплату и склапање уговора за јавне набавке мале и великевредности, пријем радника у радни однос и продужавање постојећих уговора о раду

317. август 2012.

НЕСУГЛАСИЦЕНА СТАРТУ?

Одложена прва седница Градског већа

Иако је од мајских избора за

представнике органа локалних

власти прошло већ више од три

месеца Градско веће, чији су

чланови изабрани на последњем

заседању Скупштине града, још

није почело да ради. И као што

је то био случај са конституиса-

њем скупштинског сазива већ на

самом почетку појавили су се

проблеми који су довели до от-

казивања прве редовне седнице.

Пре почетка седнице, зака-

зане за претходни петак, требало

је да се одржи консултативна

седница којој би поред председ-

ника, заменика и чланова Град-

ског већа присуствовали

председник и секретар Скуп-

штине града са заменицима као

и начелници одељења за скуп-

штинске послове, привреду и

финансије, урбанизам, грађеви-

нарство и стамбено-комуналне

делатности, јавни павобранилац,

заштитник грађана и представ-

ници стручне службе Одсека за

послове Градског већа. Дан пред

одржавање седница је отказана

као и следећа планирана за про-

шлу среду. Тако је изостало раз-

матрање предлога и доношење

решења о утврђивању поједина-

чних ресорних задужења Град-

ског већа, предлога о

образовању радног тела за раз-

матрање предмета по жалбама и

разматрање извештаја Завода за

јавно здравље о хигијенској ис-

правности воде за пиће из град-

ског водовода и квалитета

ваздуха у току јуна.

Према подацима из извора

блиских нашем листу сазнајемо

да је дошло до неслагања

појединих чланица коалиције по

питању утврђивања дневног

реда за седницу на којој је тре-

бало донети и решење о образо-

вању Стручне комисије за

давање у закуп пословног про-

стора којим газдује локална са-

моуправа. Тако ће се тек на некој

од наредних седница бирати

најбољи понуђач за давање у

закуп јавних површина за поста-

вљање покретних тезги за про-

дају кокица, семенки, кестења,

кикирикија и друге зрнасте робе,

књига, новина, часописа, произ-

вода старих и уметничких заната

и домаће радиности, као и апа-

рата за продају индустријски па-

кованог сладоледа.

Евиденција могућег мате-

ријала за седницу Градског већа

садржала је чак 55 тачака, а с

правом се може очекивати да ће

број проблема које треба реша-

вати до следеће седнице бити

знатно већи.

Ресорна задужења

Приоритетна област рада

градоначелника Краљева Дра-

гана Јовановића, који председава

и седницама Градског већа, тре-

бало би поред праћења и коор-

динације рада Градске управе, да

буде контрола изворних прихода

локалне самоуправе и буџета

града. Заменик градоначелника

Милун Јовановић, који је по

функцији члан Градског већа, у

наредном мандатном периоду

требало би да се бави интензи-

вирањем сарадње са градовима

и општинама у земљи и ино-

странству сакојима град Кра-

љево има успостављене парт-

нерске везе.

Комуналне делатности и рад

јавних предузећа и јавних кому-

налних предузећа, као и актив-

ности у области урбанизма и

грађевинарства, убудућеће се од-

вијати под будним оком Влади-

мира Павловића, док ће прим. др

Гордана Стојковић контролисати

примарну здравствену заштиту,

заштиту животне средине, со-

цијалну политику, здравство и

дечју заштиту. У делу посла по-

магаће јој члан Градског већа

Миљан Васиљевић.

Очигледно је да напредњаци

желе да под контролом држе фи-

нансијске токове тако да ће одго-

ворност за управљање

пројектима, јавним набавкама,

инвестицијама, развојем град-

ских ресурса и сарадњом са Вла-

дом Србије у циљу реализације

пројеката преузети Маја Мачу-

жић. Уз све ово преузеће и део

послова из области сарадње са

градовима и општинама у земљи

и иностранству са којима Кра-

љево има успостављене везе.

Новица Гаговић је задужен

за област руралног развоја, по-

љопривреде и рада месних зајед-

ница на сеоском подручју, Бојан

Радибратовић за област омла-

дине, спорта и физичке културе,

основног и средњег образовања,

а Милош Угреновић имовинско

правних односа. Одговорност за

активности у области културе,

науке и сарадње са високошкол-

ским установама требало би да

преузме Миша Милосављевић,

док би Силвије Јовић поред при-

вреде и предузетништва преузео

и део послова везаних за спорт,

омладину и физичку културу.

У деветочланом Градском

већу већину чини коалиција

окупљена око СПС којој су се

придружили ДСС и УРС. Све

више се говори о проширењу за

још два члана, по једним из СНС

и ДСС.

Е.И.Н.

Због неслагања око дневног реда одложена прва седница Градског већа на којој је требало решити велики бројпитања од значаја за функционисање града

Са једне од ранијих седница Градског већа

Прва седница Градског већа

која је требало да се одржи пре-

тходне недеље одржана је у

четвртак.

Само пола сата било је до-

вољно члановима већа да

усвоје једногласно усвоје све

тачке дневног реда планираног

за прву седницу уз допуне које

су се односиле на промену ста-

тута града и Јавног комуналног

предузећа „Пијаца“ и доделу

финансијске помоћи Смучар-

ском клубу „Краљево“.

Одељењу за скуштинске

послове и Градском већу про-

слеђена је Одлука о изменама

Статута Јавног комуналног

предузећа „Пијаца“ којом се у

целости брише члан 22 и

отвара могућност да за дирек-

тора може бити именовано

лице које поред општих по-

слова утврђених законом испу-

њава и услова да има шести

или седми степен стручне

спреме правне, економске, ма-

шинске или пољопривредне

струке са четири године иску-

ства у струци.

Усвојен је и предлог да се

Скупштини упути захтев за

промену Статута града Кра-

љева у смислу да се за два по-

већа број чланова Градског

већа „који би били задужени за

одређене области из надлежно-

сти града, а што би допринело

његовом даљем развоју и

сврставању у категорију вели-

ких, савремених и јаких цен-

тара у региону“.

Одржана седница Градског већа

ДВА НОВА ЧЛАНА ГРАДСКОГ ВЕЋА

4 17. август 2012.

Седамдесете године про-

шлог века карактерише интен-

зивна сарадња Краљева са

многим градовима у земљи и

иностранству. Некако у то

време успостављени су

пријатељки односи и са пољ-

ским градом Зелена Гора. После

пада Берлинског зида, и свих

потреса који су се дешавали у

Европи, поебно на просторима

бивше Југославије, сарадња је

полако јењавала да би у потпу-

ности била прекинута деведесе-

тих година. Остали су само

појединачни контакти

пријатеља који су се потајно на-

дали да би једног дана могла да

буде обновљена. Најактивнији у

покушајима да обнови сарадњу

са некада пријатељским градо-

вима био је Хаџи Момир Бакра-

чевић који је и основао

Удружење грађана „Пријатељ-

ство за нова времена“.

Сарадња Краљева са Зеле-

ном Гором интензивирана је

током последњих пет година. За

то време актуелни заменик гра-

доначелника Зелене Горе Вио-

лета Харезлак боравила је у

Краљеву четири пута, а сваки

долазак био је покушај да се до-

маћинима пренесу искуства

овог града са пута њихове

земље према Европској унији.

На основу онога о чему говори

Виолета Харезлак може се за-

кључити да је имало шта да се

научи.

Краљево и Зелена Гора су

градови са приближно једнаким

бројем становника, али са веома

великим разликама кад је у пи-

тању развијеност и многи ас-

пекти живота.

За разлику од Краљева ста-

новници Зелене Горе непо-

средно бирају градоначелника

који сам предлаже најближе са-

раднике. Тако се на месту заме-

ника нашла и Виолета Харезлак

као нестраначка личност која је

на тој функцији већ други ман-

дат. Добила је више гласова од

свих осталих одборника због

велике популарности коју

ужива међу бирачима, а која је

последица чињенице да у дело-

круг њеног рада спадају про-

света, култура, спорт, туризам и

социјална политика, а који

троше 70 посто градског бу-

џета.

- Мој наступ и контакти са

житељима се разликују од уоби-

чајених, јер учествујем у свим

приредбама, плешем, уче-

ствујем у утакмицама и блиска

сам са житељима Зелене Горе,

па ме као такву и препознају.

Спортски сам тип, са станов-

ништвом играм фудбал и уче-

ствујем са њима у свим

манифестацијама – каже Вио-

лета.

Учесник је великог ускр-

шњег хуманитарног концерта

на коме песмом настоји да по-

могне у прикупљању што веће

количине новца. И поред мно-

гих обавеза које има на послу

успева да учествује у плесним

конкурсима, а није ништа не-

обично да новац прикупља и

прањем прозора на неком од зе-

леногорских објеката.

Зелена Гора је, објашњава

Виолета, динамичан град у

коме егзистира један од већих

пољских универзитета са око

двадесет хиљада студената.

Град се интензивно развија и

већ је постао тесан у својим

границама, нема места за из-

градњу нових објеката, па гра-

доначелник има задатак да у

следеће две године пронађе ло-

кације и прошири град који има

две велике индустријске зоне у

које се насељавају нови преду-

зетници. У град долази све већи

број младих људи који ту желе

да наставе живот, па су пред-

ставници локалне управе

дошли на идеју да позову све

угледне личности, међу којима

бискупа и ректора универзи-

тета, да искористе свој утицај и

ауторитет да убеде приградско

становништво да се због реали-

зације заједничких интереса

укључи у град.

Велико достигнуће градона-

челника, и гарнитуре која му

помаже, је просвета у коју се

доста улаже и која даје добре

резултате. Систем образовања

на свим нивоима показао се као

изузетан, чак најбољи у Пољ-

ској. Виолета Харезлак је

склона веровању да до одређе-

ног нивоа није тешко доћи, али

је тешко дуго остати на њему.

Краљево

Сваки нови долазак при-

лика је да се примете разлике,

али и упореди живот у Краљеву

у односу на Зелену Гору.

- Сваке године Краљево из-

гледа све лепше. Возе се бољи

аутомобили, а приметно је да је

земља отишла напред. При-

метно је да је град жив, да има

доста грађана на шеталишту

које је пуно, увече све живи, док

у Зеленој Гори није тако. Људи

су се преселили у тржне центре

где имају комплетну понуду, од

куповине и ресторана до био-

скопа, а веома леп централни

трг је практично празан. Про-

блем са пресељењем станов-

ништва у тржне центре

карактеристичан је за целу Ев-

ропу, на шта су приликом дола-

ска у Зелену Гору указали и

гости из Лондона. Проблем

враћања становништва у центар

града је све теже решив, па је

лепо видети у Карљеву да то

није тако и да је град жив –

прича Виолета.

ПОНОВО ПРУЖЕНА Заменца градоначелника пољског града

- Иако Краљево и Зелана Гора имају приближно исти број становника буџети дваграда се знатно разликују. - Спортска дворана са 5000 места и затворени базен подистим кровом саграђени за само годину дана. - У Зеленој Гори нема незапослених

Виолета Харезлак, заменица градоначелника Зелене Горе

517. август 2012.

Оваквом стању у многоме

доприноси и погодна клима која

се знатно разликује од пољске.

Зеленогорски центар града за-

живи у време великих праз-

ника, Божића, Ускрса и

Винобрања кад се на њему одр-

жава велики број различитих

манифестација, изложби руко-

творина и продаја различите

хране. Заједно са становницима

градоначелник пева божићне

песме, а све то доприноси ства-

рању специфичне пријатне ат-

мосфере.

Сарадња два града

Као и сва четири претходна

пута заменик градоначелник Зе-

лене Горе долази са пруженом

руком сарадње. Од представ-

ника власти у Краљеву очекује

да кажу у којим областима им је

помоћ најпотребнија. На путу

према Европској унији Пољаци

су много учили од земаља које

су већ биле чланице, а сада сте-

чена знања и искуства желе да

пренесу Краљевчанима. У том

смислу радна група која би била

посвећена неком проблему доб-

родошла је у Зеленој Гори која

има развијене партнерске од-

носе са многим градовима

изван Пољске. Румуни су већ

применили искуства у распо-

дели социјалне помоћи, Сло-

ваци научили како

функционишу обданишта која у

Зеленој Гори функционишу у

оквиру стамбених зграда.

- Локална управа је сагра-

дила обданишта и дала приват-

ним лицима на управљање.

Жеља нам је била да деца буду

што ближе својим родитељима,

а да то сам град не кошта много.

Резултат оваквог рада, који смо

видели у суседном Вроцлаву,

допринео је да сва деца до по-

ласка у школу буду смештена у

обданиште – каже Харезлак.

Захваљујући повољном гео-

графском положају и близини

границе са Немачком успоста-

вили су партнерске односе са

градом у овој земљи, а има

партнерских градова и у другим

земљама. Немачки градови су

веома заинтересовани за са-

радњу, па је прилика да посред-

ством Зелене Горе успоставе

партнерске односе и са Краље-

вом. Све су ово теме разговора

са челницима Краљева о чему

је, по повратку у Пољску, већ

информисан и градонаћелник

Зелене Горе.

Поређења

Највећа инвестиција у Зеле-

ној Гори је изградња хале за

одржавање спортских такми-

чења и других манифестација.

Под једним кровом, у облику

раширених крила лептира,

нашли су се спортска дворана

са пет хиљада седишта и базен

са аквапарком који има најдужи

спуст у читавој Пољској. Тен-

дер за избор најповољнијег из-

вођача подразумевао је да он

уједно буде и пројектант како

би се избегли неспоразуми који

би могли да утичу на продуже-

так рокова градње. Иако у

целом региону нема тако велике

и модерне спортске хале у Зеле-

ној Гори размишљају о проши-

рењу и повећању броја седишта

за посетиоце. Инвестиција је

вредна 40 милиона евра, а ра-

дови на изградњи завршени су

за само годину дана. У фина-

нсирању изградње учествовали

су Европска унија и град Зелена

Гора задуживањем код послов-

них банака.

- Кад смо подизали кредит

добили смо веома повољне

услове, јер се сваке године град-

ска управа подвргава процени

кредитног рејтинга, распола-

гања буџетом и проходности

новца. Добили смо веома добру

оцену од стране енглеске фирме

која врши контролу, а то нам

омогућава да добијемо кредите

под повољним условима у било

којој светској банци, што без

овога не би било могуће. Ипак,

сваке године се подвргавамо

новој контроли, а ако би рејтинг

пао морали би остатак кредита

да враћамо под знатно непо-

вољнијим условима – објаш-

њава Харезлак.

Зелена Гора је град по вели-

чини сличан Краљеву. Има 120

хиљада становника и буџет од

150 милиона евра што је скоро

четрдесет пута више него кра-

љевачки. Седмдесет посто, или

око 100 милиона евра, под ди-

ректном је контролом заменика

граоначелника и највећим

делом усмерен на просвету.

Пошто располаже највећим

делом буџета Виолета Харезлак

је подвргнута и најстрожијој

контроли. Зато настоји да са

што мање пара постигне што

боље резултате. Тако су у ок-

виру пружања социјалне по-

моћи пронађена решења која са

мање пара одржавају исти ниво

социјалног статуса.

- Процени кредитног

рејтинга града претходе три

дана испитивања потребне до-

кументације. То су врло стресни

тренуци за све који чекају да

виде да ли су добили плус или

минус. Зато и градоначелник

много води рачуна о буџету, јер

када се објави у свету да је град

у плусу и на вишој позицији,

поготово у време кризе када

рејтинг многих других градова

пада, представници значајних

светских банака долазе и сами

нуде кредите. При одлучивању

за подизање кредита смо веома

опрезни, јер је лако узети паре,

а тешко отплатити – каже Ха-

резлак.

Зараде запослених

Иако се на нивоу земље не-

запосленост креће у границама

између 10 и 11 посто у Зеленој

Гори нема незапослених. Про-

сечна плата запослених на бу-

џету је око 800 евра, што је

слично ситуацији од пре десе-

так година када земља није била

чланица Европске уније. У ме-

ђувремену малопродајне цене

готово свих производ су по-

расле, па се живи теже него ра-

није.

- Тако смо дошли у ситуа-

цију да чистачице и чувари по

школама живе на ивици егзи-

стенције, па већ од септембра

морамо да пронађемо начин да

им се повећају плате. Још не

знам како, али ћу свакако мо-

рати да направим прерасподелу

у буџету, јер се стално повећа-

вају плате учитељима и настав-

ницима, али не и помоћном

особљу – каже Виолета.

Посета делегације Зелене

Горе Краљеву отворила је нове

могућности за сарадњу. Пред-

ставницима локалне управе

остаје да проанализирају ко-

лико су раније посете допри-

неле побољшању живота

грађана и да ли нова искуства

отварају нове могућности. Већ

у септембру делегација Кра-

љева боравиће у Зеленој Гори.

Да ли ће то бити само још једна

посета фестивалу вина, или

начин да се дође до нових иску-

става која би помогла побољ-

шању живот Краљевчана

видеће се ускоро. Чини се да

досадашња сарадња није дала

значајније резултате на најзна-

чајнијем, привредном плану.

Е.К.Н.

РУКА САРАДЊЕЗелена Гора пети пут у Краљеву

Први утисциМало је чудно да има толико људи на улици. Вероватно је

то због годишњих одмора. Још је чудније је да увече има више

људи који контактирају, пију кафу, сусрећу се на променади.

Атмосфера на шеталишту је веома симпатична и они који

у касним вечерњим сатима седе и не размишљају да иду кући.

У Зеленој Гори у касним сатима сви су код куће, а раст стан-

дарда је допринео да се отуђеност појави у већој мери.

Зоран Бојанић, Виолета Харезлак и Драган Јовановицћ

6 17. август 2012.

Поводом Међународног дана младих

КОЛИКО ВРЕДЕ МЛАДИ У СРБИЈИ

Међународни дан младих 12.

август у свету се обележава од

1999. године. Обележавање у

Србији отпочело је неколико го-

дина касније, 2007. када је осно-

вано Министарство омладине и

спорта. Ове године обележава се

под мотом успостављања бољег

света кроз партнерство са мла-

дима. Принцип по коме Мини-

старство омладине и спорта

Републике Србије сарађује са

младима заснован је на партен-

рству за бољи свет, јер се пока-

зало да кад млади мењају свет он

се дефинитивно мења на боље.

У тренутку када је основано

Министарство за омладину и

спорт у Србији није постојала

Национална стратегија за младе

чији је рад институционализован

кроз само пет Канцеларија за

младе које су основане као пилот

пројекти. У настојању да се

створе системски и одрживи ок-

вири и поставе темељи за развој

омладинске политике током сле-

дећи пет година усвојена су зна-

чајна стратешка документа.

Први је Национална стратегија

за младе усвојена 2008. године.

Већ следеће усвојен је Акциони

план за спровођење националне

стратегије, а 2010. изузетно

важна Стратегија каријерног во-

ђења и саветовања. Рад мини-

старства крунисан је прошле

године усвајањем првог Закона о

младима који је Србија икада

имала.

У укупној структури станов-

ништва Србије, а сличан однос је

и у земљама Европске уније,

млади учествују са 20 процената.

Иако се због негативних демо-

графских кретања тај број код

нас, али и у Европи, смањује

млади и даље представљају бу-

дућност и значајан ресурс друш-

тва.

Национална стратегија

Влада Србије је усвојила На-

ционалну стратегију за младе у

веома широком консултативном

процесу у коме је, поред Мини-

старства омладине и спорта, уче-

ствовало 15 министарства, 47

организација цивилног друштва,

16 хиљада младих и бројни

стручњаци. Овакав начин при-

преме стратегије препознали су

Савет Европе и Европска коми-

сија, па је Србија, као једина

земља у региону која 2007. го-

дине није имала националну

стратегију за младе, у прируч-

нику „Како развити националну

стратегије за младе“ истакнута

као пример добре праксе.

У токо израде националне

стратегије дошло се податка да

млади имају велике дилеме око

тога шта треба да раде у будућ-

ности и како да се професиона-

лно определе како би што лакше

нашли посао, јер је данас запо-

шљавање питање број један за

младе у Србији. Све то утицало

је да се Министарство усмери на

развој Стратегије каријерног во-

ђења и саветовања.

Закон о младима

Закон о младима донесен у

широком конуслтативном про-

цесу препознаје оно што се у ме-

ђувремену на терену дешавало,

а то су локалане канцеларије за

младе којих данас има 133. Пре-

познаје и друге институциона-

лне оквире као што су локални

акциони планови који омогућују

да се национална стратегија

спроводи. Суштина докумената

је да се систематски планира

шта ће се и како радити и раз-

вијати да би се што боље иско-

ристили постојећи ресурси и сви

заједно радили на остваривању

циљева. Закон је кроз два подза-

конска акта, евиднецију удру-

жења младих и финансирање

омладинског сектора и невлади-

них организација, регулисао

врло важне ствари у омладинској

политици. Посебно је значајна

подршка међународних партнера

кроз настојања да се препознају

као нешто што је релевантно за

младе у Србији.

Канцеларија за младе

Врло битна институција која

помаже Министарству су ло-

калне канцеларије за младе које

кроз локалне акционе планове

спроводе националну стратегију

на локалном нивоу. У Србији по-

стоје и 104 локална савета за

младе која чине удружења мла-

дих, удружења за младе, инсти-

туције које се баве младима, а

сви заједно уз координацију раде

на побољшању живота младих

на локалном нивоу.

Фонд за таленте

Фонд за младе таленте Ре-

публике Србије је у последње

четири године, у настојању да

заустави „одлив мозгова“ кроз

13 конкурса, наградио и стипен-

дирао 8400 ученика средњих

школа и студената. И.Н.

Иако се због негативних демографских кретања смањује број младих у Србији, али и у Европи,они и даље представљају будућност и значајан ресурс друштва

Млади у СрбијиПоследње анализе рађене у оквиру Европске уније показују

да је просечан млади Европљанин до 24 године већ завршио

школовање, волонтира пет сати недељно и има план како ће из-

гледати његов живот у наредних пет година. Просечан млади

житељ Србије има 24 године, завршио је факултет или средњу

школу и тражи посао. Нема јасну визију како ће изгледати његов

живот ни за две, а камоли за пет година. Србија је и даље на за-

чељу листе земаља са бројем високообразованих грађана и гра-

ђанки, док млади чине чак 50% од укупног броја незапослених.

Сваки трећи студент планира да, након што дипломира, заувек

напусти Србију. Процентуално највећи раст сиромаштва у пре-

тходном периоду забележен је управо код младих узраста од 19

до 24 године.

717. август 2012.

Проблеми младих били су,

мање или више, тема којом су се

бавили политичари у нашој

земљи у мери колико им је то у

одређеној ситуацији одговарало.

Доношени су многи закони у

којима се повремено указивало и

на начине побољшања положаја

младих, а први пут је у време ман-

дата претходне владе у Србији

донет Закон о младима који је

почео да се примењује у јануару

ове године.

Програм Омладинске мреже

Г17 плус из 2004. године је као

један од основних задатака подра-

зумевао баш доношење овог за-

кона. Први пут су се на инцијати-

ву председништва мреже чији

члан је био Марко Крндија, каније

шеф одброничке групе Уједиње-

них региона Србије у Скупштини

града, окупиле невладине органи-

зације, политичке странке, ђачки

параламенти и друге структуре

које се баве младима, са јединим

циљем да се коначно направи

нацрт који би ушао у јавну рас-

праву и коначно био усвојен у

Скупштини Србије.

Министарство омладине и

спорта је расписало јавни позив,

а невладине организације добиле

прилику да регионално органи-

зују округле столове на којима би

млади давали предлоге о томе

шта треба да се уврсти у закон.

Свеобухватни нацрт је поново

после јавне расправе коначно

усвојен у Скупштини Србије.

- Касније су се све политичке

партије позивале на то да су биле

иницијатори, и да су то изгурале,

иако је то била идеја Омладинске

мреже Г17 плус. Ми смо били

иницијатори, дали предлог Мини-

старству омладине и спорта и

онда је све кренуло – каже

Крндија.

Читав процес је трајао пуне

четири године како би законом

било обухваћено све што је важно

и како се не би правиле грешке, а

коначну верзију у Уједињеним ре-

гионима Србије сматрају изузетно

квалитетном.

Идеја младих Краљева, који

су активно учествовали у креи-

рању закона, била је да се, као и у

многим градовима Србије, отвори

Канцеларија за младе као место

на коме би могли да се окупљају,

износе идеје и траже помоћ у ре-

шавању проблема. Било би то

место на коме би, на основу ква-

литетних идеја, писали пројекте

са којима би аплицирали код до-

маћих и иностраних фондова. До

тога ипак није дошло.

- Краљево је једини велики

град у Србији који нема Канцела-

рију за младе. Из наше идеје

проистекао је предлог Градском

већу да се отвори канцеларија,

али за то није био политичког

слуха, а тадашњи градоначелник

није желео да помогне да се она

отвори – каже Крндија.

Омладинска мрежа Г17 плус

је у то време преко Министарства

за омладину и спорт успоставила

контакт са холандском амбасадом

у Београду која је била спремна да

учествује у опремању Канцела-

рије и измиривања трошкова јед-

ног запосленог радника у трајању

од годину дана. Услов је био да

локална самоуправа обезбеди

адекватан простор у ужем центру

града како би био приступачан

што већем броју младих.

- Градоначелник је обећао да

ће то да обезбеди и писмено оба-

вести министарство у које је сти-

гао предлог да се канцеларија

отвори у просторијама Културног

центра „Рибница“ што је за ин-

веститора било неприхватљиво –

објашњава Крндија и подсећа да

Омладинска мрежа није желела

да одустане од ове идеје, па је уз

посредство Министарства за ом-

ладину и спорт уследио други

круг разговора са градоначални-

ком, али и са Холанђанима. Како

од локалне самоуправе није било

никаквог одговора на предлог да

се обезбеди једна просторија у

згради Градске управе Холанђани

су средства намењена омладини

Краљева усмерили у Крагујевац.

Тако је овај град, који је већ имао

регионалну Канцеларију за младе

добио, како кажу млади Уједиње-

них региона Србије, још једну,

краљевачку.

- То је поражавајуће за град

Краљево, а и за мене као младог

политичара, јер нисам имао снагу

ово спроведем, као што ни шест

наших одборника у Скупштини

града нема снагу битније да мења

овај град - каже Крндија.

У Омладинској мрежи верују

да камен спотицања није био про-

стор, већ страх да би на челу Кан-

целарије могао да буде неко из

Г17 плус и усмерава њену поли-

тику према интересима ове

странке. Одсуство политичке

воље још једном је нанело велику

штету управо онима који се на-

лазе на првом месту у вербалном

залагању политичара готово свих

странака.

- Не бих желео да само у кам-

пањи неко извуче као адут младе

и да се бави младима, а да се

прича заврши на исти начин. Ми

смо се константно бавили мла-

дима у целом мандату, али нисмо

имали снагу да нешто битно про-

менимо – каже Крндија.

Закон јасно дефинише разли-

чите области живота младих, пре

свега образовање са основним

циљем да се што више школова-

них младих стручњака задржи у

земљи. То се може остварити

једино ако им се обезбеде одгова-

рајућа радна места.

- Закон предвиђа да се мла-

дим људима помогне у самом

старту преко старт-ап кредита под

повољним условима који би им

омогућавали да започну соп-

ствени бизнис и тако створе

услове за запошљавање других

младих људи. Највећи проблем у

Србији генерално је запошља-

вање, а решавањем овог проблема

створиће се повољни услови да

млади почну да живе нормално од

свог рада и не одлазе у друге

земље. Све смо старије друштво,

а ако оно мало младих што вреди

оде тамо немамо никакву перс-

пективу – изричит је Марко

Крндија.

Општа је констатација да

млади нису много упознати са но-

винама које доноси закон, јер се о

томе није довољно говорило ни

писало у средствима информи-

сања. Нису показали ни преве-

лики интерес да укажу на његове

предности, или евентуално мане.

У Омладинској мрежи прео-

владава мишљење да би требало

да се активирају, више ангажују, и

да укључивањем у политичке то-

кове почну сами да одлучују о

својој судбини.

- У политици и другим друш-

твеним сферама требало би да

раде на отклањању проблема који

су евидентни, и којих су свесни, а

не само да седе код куће и причају

да су незадовољни јер им држава

ништа не пружа. У суштини нису

се ни потрудили да узму ствар у

своје руке.

Да ми је неко пре десет го-

дина рекао да ћу да уђем у поли-

тику ја не бих веровао. Али, сам

схватио да је то једини начин да

се у Србији каква је данас утиче

директно на отклањање проблема

младих. Да сам седео код куће де-

шавало би ми се исто што и мла-

дима који данас мисле да не могу

да промене друштво. Мислим да

је то велика грешка. Једино они

могу да промене друштво, али то

захтева њихово ангажовање, да се

лате посла, прикључе и не траже

изговоре него да помогну у том

послу – каже Крндија.

Иако положај младих није на

завидном нивоу Омладинској

мрежи верују да ће се веома брзо

створити шанса да се и у Краљеву

живи боље.

- Привреда ће почети да ради,

а надам се да ће доћи један већи

инвеститор који ће то све да по-

ткрепи. Највећи пораз за Краљево

је када млад и школован човек оде

из града – каже Крндија и пона-

вља да је управо на предлог ње-

гове одборничке групе у

Скупштини града усвојен предлог

о додели помоћи свим породи-

љима до навршетка прве године

животе детета. Иако је овај пред-

лог усвојен и почео да се приме-

њује од почетка ове године Марко

Крндија није задовољан.

- Предлагали смо да поро-

диље примају по 20 хиљада ди-

нара месечно, а помоћник

градоначелника за социјална пи-

тања је стопирао целу ствар. Увео

је социјалну категорију и ограни-

чио да помоћ може да добије само

породиља из породице у којој

примање не прелази републички

просек. То је лоша одлука и ми

ћемо на некој од следећих скуп-

штини тражити измену у смислу

да нема ограничења у социјалном

смислу и да свака породиља која

на свет донесе једног новог Кра-

љевчанина добије помоћ која би

трајала годину дана – каже

Крндија, члан председништва

Омладинске мреже Уједињених

региона Србије.

Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Поводом почетка примене Закона о младима

НЕОПХОДНА АКТИВНИЈА УЛОГА МЛАДИХ- Омладинска мрежа Г17 плус иницијатор за доношење Закона о младима. - Краљево једини

од већих градова у Србији који нема Канцеларију за младе

Марко Крндија

8 17. август 2012.

Још од првих школских дана

сестре Мирјана и Јелена Брајко-

вић показивале су велико инте-

ресовање за математику. Са

школских, општинских, окруж-

них и републичког такмичења

увек су се враћале са наградама.

Мирјана је својевремено

освојила и треће место на Бал-

канијади у Атини. Све то ути-

цало је да као врло младе

напусте Краљево и без полагања

пријемног испита упишу Мате-

матичку гимназију у Београду

која је давала изузетно добар

основ за даље школовање. Кон-

куренција међу друговима у оде-

љењу, које су чинили најбољи

ученици из целе Србије, била је

веома јака, па је Јелена рано

схватила шта значи озбиљно ра-

дити и трудити се.

Иако се после завршене ма-

тематичке гимназије већина

њених другова одлучила да на-

стави студије на Електротехнич-

ком и Природно-математичком

факултету Јелена је кренула дру-

гим путем и уписла архитектуру.

- Волела сам да цртам и било

ми је потребно да се изразим на

тај начин. Волим инжињер-

њство, а архитектура је спој

науке, логике и уметности. Све

то је идеално спојено у архитек-

тури која балансира између из-

ведене науке и уметности – каже

Јелена и тврди да је уживала у

сваком тренутку на студијама и

поред напора које су изискивале.

Настава је интензивна, а

стално присуство студената на

предавањима и вежбама неоп-

ходно током читавих студија,

тако да су створени услови за

много квалитетније и стабилније

знање. Већ 2009. године је са од-

личним успехом завршила ос-

новне студије и стекла звање

инжењера архитектуре.

- Одмах сам уписала доктор-

ске студије јер ми је било јасно

да још имам енергије за студи-

рање и да то није крај, да хоћу да

истражујем. Поред студија ра-

дим још много других ствари

што се не одражава на студирње

– каже Јелена.

Докторске студије трају три

године након чега следи пријава

докторске тезе и израда докто-

рата. До стицања највишег

звања потребно је, после зав-

ршених основних студија, че-

тири до шест година

интензивног и озбиљног рада.

Зато се ваљада на овај корак и

одлучује свега петнаестак студе-

ната различитог узраста сваке

године.

Паралелно са изучавањем

савремених технологија у архи-

тектури бавила се израдом раз-

личитих пројекта на основу

конкурсних задатака, а активно

је укључена у међууниверзитет-

ску и међународну сарадњу.

Преко ректората Универзитета

обавља различите послове ве-

зане за универзитет и рад са мла-

дим научницима.

- За Музеј града Београда

радим дизаjн изложби и разних

штампаних издања, а тренутно

радимо на изложби која ће мо-

гуће представљати Србију у

Лондону за време Олимпијских

игара – каже Јелена.

Поред стипендије града Кра-

љева за време основних студија

Јелена је била и стипендиста

Министарства науке и образо-

вања и Републичке фондације

за стипендирање научног и

уметничког подмлатка Србије.

За досадашње резултате, каже,

може да захвали само великом

раду од најранијег детињства. У

том периоду најбитније је анга-

жовање родитеља који у детету

буде интересовање и природну

радозналост.

- Природна радозналост је у

основи свега, да знате да учите,

да сте амбициозни, да видите

шта су ваши потенцијали. Треба

да будете упорни и енергични и

да волите оно што радите. Ја не

могу да замислим да посветим

толико времена и енергије не-

чему што ме у суштини не за-

нима – каже Јелена уверена да

коначан успех чини сплет разли-

читих ствари.

На првом месту је енту-

зијазам, енергија и интелиген-

ција која омогућава да се брзо

учи. Тек онда долази концентра-

ција и усмереност на оно што се

ради.

- Ако тако функционишете

онда стварно можете да постиг-

нете све. За време студија сам

апсолутно стигла и да излазим и

да се дружим, а да сам имала

више енергије од других јесам,

што је за мене потпуно при-

родно – наглашава Јелена.

Отуда и порука младима да

пре него одлуче којим путем

кренути добро рaзмисле шта

желе од живота, како себе за-

мишљају у будућности и колико

могу у себи да пробуде при-

родну радозналост. Тек онда да

почну да раде оно што воле и

буду упорни и стрпљиви, јер пут

према успеху није увек лак.

- Кад завршим докторат

волим да се бавим научним

радом кроз праксу на конкрет-

ним примерима. Докторат не

треба да служи само науци, него

да се кроз технологију повежем

са неким гранама индустрије –

каже Јелена.

Још као студент учесник је

различитих семинара у ино-

странству које је у крајњем слу-

чају опредељење многих младих

људи. Јелена верује да млади и

успешни људи не треба да буду

везани само за оквире своје

земље. Треба да се повезују са

вршњацима у иностранству, јер

се најбоље учи кроз међуна-

родну сарадњу. Е.И.Н.

УСКОРО ДОКТОР НАУКАНајбољи краљевачки студент

- Природна радозналост је у основи свега, да знате да учите, да сте амбициозни, да видите шта су вашипотенцијали. Треба да будете упорни и енергични и да волите оно што радите

Јелена Брајковић

Гост краљевачког „Пријате-

љства за нова времана“ била је

петочлана експедиција студе-

ната из Зелене Горе која се овде

зауставила на путу дугом осам

хиљада километара кроз више

европских земаља. На пут су

изнајмљеним комби возилом,

адаптираном за спавање, кре-

нули преко Аустрије, Слове-

није, Хрватске и Босне и

Херцеговине до Србије, а

њихов долазак председнику

Удружења „Пријатељство за

нова времена“ Хаџи Момиру

Бакрачевићу најавили су чла-

нови пољске делегације која је

пре десетак дана боравила у

Краљеву. После краћег задржа-

вања у просторијама удружења

у пратњи домаћина обишли су

град, а пут према Црној Гори

наставили преко Жиче где су

посетили средњовековни мана-

стир.

Свих петоро Пољака сту-

денти су различитих факултета

на универзитету у Зеленој

Гори, а после Црне Горе пут их

води преко Албаније, Грчке,

Бугарске, Мађарске и Сло-

вачке, назад у Пољску.

Међународна сарадња

СТУДЕНТИ ИЗ ПОЉСКЕ У КРАЉЕВУ

Пољски студенти у просторијама Пријатељства за нова времена

917. август 2012.

Делегацијa Националне

гарде америчке државе Охајо,

коју је предводила командант

мајор Дебра Ешенхерст, после

посете војној бази Југ у

Бујановцу, у којој су се припад-

ници више земаља обучавали за

учешће у мировним опера-

цијама, боравила је половином

септембра прошле године у Кра-

љеву. Том приликом посетила је

Основну школу „Светозар Мар-

ковић“ и ученицима уручила на

поклон компјутерску опрему.

Импресионирана чињени-

цом да школа ради без обзира на

оштећења у земљотресу Дебра

Ешенхерст је изразила задовољ-

ство што у име владе Сједиње-

них држава донира два

комјутера и обећала да ће се већ

следеће године вратити са рад-

ном снагом која ће пружити кон-

кретну помоћ установи за коју

има велико поштовање и која

ствара квалитетне појединце

који ће служити локалној зајед-

ници. Национална гарда Охаја у

оквиру у сарадњи са Војском

Србије наставља у оквиру Треће

мисије пружање помоћи цивил-

ном становништву.

Тако се ових дана њених 35

припадника нашло у Краљеву

где ће са двадесет припадника

Војске Србије радити на обнови

фискултурне сале у школи која

из године у годину бележи пове-

ћање броја ученика. Поред по-

моћи на реконструкцији школе

боравак америчких војника у

Краљеву је и прилика за успо-

стављање нових пријатељастава

и проширење сарадње у оквиру

Треће мисије.

Означавајући почетак радова

градоначелник Краљева Драган

Јовановић је подсетио на чиње-

ницу да је непосредно по земљо-

тресу који је погодио Краљево 3.

новембра 2010. године, аме-

ричка амбасада изразила спрем-

ност да помогне граду у обнови

оштећених објеката.

- Успостављен је контакт са

Основом школом „Светозар

Марковић“ и договорено да се

крене са адаптацијом фиску-

турне сале ове школе која је при-

лично оштећена у земљотресу –

истакао је Јовановић.

У периоду од 4. до 22. авгу-

ста припадници две војске уеч-

ствоваће у реализацији пројекта

чија укупна вредност износи око

300 америчких долара. Градона-

челник Краљева обећава пуну

сардњу у реализацији пројекта,

док поручник Националне гарде

Охаја Роџер Милберг изража-

вајући задовољство због учешћа

у овом хуманитаном пројекту и

истиче светао пример сјајне са-

радње Националне гарде Охаја и

Војске Србије.

Иако је после земљотреса од

пре скоро две године у школи

доста урађено на санацији по-

следица, због неодстатка фина-

нсијских средстава изостала је

реконструкција фискултурне

сале тако да настава физичког

образовања није могла да се од-

вија на начин предвиђен планом

реализације.

Драгица Спајић, директорка

школе верује да ће од почетка

следеће школске године, када

буду завршени радови на рекон-

струкцији, бити створени неоп-

ходни услови за побољшање

рада од чега ће користи имати

запослени, ученици и њихови

родитељи. Е.И.Н.

Амерички војници отклањају последице земљотреса

ПОМОЋ НАЦИОНАЛНЕ ГАРДЕ ОХАЈА- Тридесет припадника Националне гарде Охаја и двадесет припадника Војске Србије до 22. августа радиће нареконструкцији фискултурне сале ОШ „Светозар Марковић“. – Износ од 300 хиљада америчких долара уложила

европска команда америчких оружаних снага

Сарадња

Интензивна сарадња Војске Србије и Националне гарде

Охаја започела је 2006. године у оквиру програма државног парт-

нерства, а поред војне обухвата економску, историјску, културну

и друге видове сарадње. Војска Србије је посебно развила са-

радњу са Националном гардом Охаја у усавршавању кадрова,

школовању официра и подофицира, а посебно у делу цивилно

војне сарадње. У оквиру ње учествује у пројектима хуманитарне

асистенције које амбасада САД спроводи у Србији.

Друга бригада Копнене војске Србије у реновирању фискул-

турне сале ОШ „Светозар Марковић“ учествује са двадесет про-

фесионалних војника и подофицира, транспортним и

санитетским капацитетима, а искуство у раду је веома драгоцено

за њене припаднике. Значајно је да се пројекат се реализује у

граду у коме они живе и где њихова деца похађају, или ће поха-

ђати, баш ову школу. Искуства која стичу дружећи се са припад-

ницима Националне гарде Охајо биће им драгоцена у

оспосбљавању и усавршавању за даље учешће у мултинациона-

лним операцијама које је опредељење Војске Србије.

Амбасадорка САД у Србији

Мери Ворлик боравила је про-

шле среде у Краљеву са жељом

да пружи подршку овом проје

кту, поздрави војнике и најави

отврање фискултурне сале за

почетак септембра. Свечаном

пресецању врпце, и предаји фи-

скултурне сале на коришћење

ученицима и запосленима у

школи, које је планирано за 3.

септембар, поред представника

америчке амбасаде присуство-

ваће и министар одбране

Србије Александар Вучић.

МЕРИ ВОРЛИК ПОСЕТИЛА АМЕРИЧКЕ ВОЈНИКЕ

10 17. август 2012.

Звала се ИВАНКА, али су је

колегинице у Основној школи

,,IV краљевачки батаљон“ из ми-

лоште звали Ика, Ивона, Ивана,

Илка... Препознатљива у граду

као учитељица, педагог, васпи-

тач, добротвор, алтруиста. Пле-

нила је скромношћу, мудрошћу,

толеранцијом и неком опсесив-

ном тежњом да свима и свакоме

изађе у сусрет кад искрсну не-

воље и кад треба заједнички де-

лити зло и добро. Штавише, за

неке познанике и пријатеље ва-

жила је као најбоља мајка и су-

пруга на свету! Ћерке Вера и

Биљана су је кад-кад поредиле у

шали са Мајком Терезом:

„Мани се мајко, тих твојих

доброчинстава. Окрени се себи

и својим проблемима“.

Са резигнацијом је одбаци-

вала ту сугестију која је очиг-

ледно била у супротности са

њеном животном филозофијом.

Није волела живот искључиво у

уском породичном кругу. Напро-

тив, волела је из дна душе да јој

пријатељице закуцају на врата, а

нашла би увек времена и за узв-

ратне посете после одржаних ча-

сова у школи. Уз чај или кафу

ћаскале су о свему и свачему, од

ученичког знања и незнања, па

све до оних интимних страница

живота, тако да ни брачне тајне

нису увек биле тајне. Редовно је

посећивала и домове ђачких ро-

дитеља указујући и доказујући

да се знање и васпитање стиче

не само у школи, већ и у поро-

дици и да једно без другог не

може. И тако, безмало 35. година

народна учитељица је у спрези

са родитељима тражила путеве и

начине да њени ђаци буду

најбољи или да се макар нађу

међу најбољима. Кад су постали

то што су желели да постану у

животу, узвраћали су најчешће

новогодишњим честиткама са

порукама дирљиве садржине и

оном последњом реченицом:

„Желимо Вам, драга учите-

љице, срећу и дуг живот“.

Следећи ону познату крила-

тицу УМЕТИ ОТИЋИ, годину

дана унапред обавестила је ди-

ректора школе:

„Одлазим, не рачунајте на

мене наредне школске године“.

Нашавши се у улози агилног

просветара није занемарила ни

своје ћерке да их изведе на прави

пут. Пре него што ће поћи у

школу, научила их је да читају и

пишу. У средњим школама ре-

ђале су, углавном, петице. На

студијама, такође, успешно. Кад

су стигле дипломе Правног, а

касније и Медицинског факул-

тета породичној срећи није било

краја. И заиста, у том младалач-

ком заносу и полету, ређали су се

само успеси. Срећа се смешила

на сваком кораку. Животни

снови такорећи филмском брзи-

ном претакани су у стварност. И

богови су били наклоњени једној

таквој породичној хармонији.

Српски народ, кажу, не прешта

туђе успехе. То је некако остало

у српској традицији која се пре-

носила са колена на колено. А

народ који прижељкује своју

срећу на туђој несрећи по ре-

цепту да комшији цркне крава,

никако да схвати да то може

бити мач са две оштрице. Сре-

ћом, тај неизлечиви вирус није

допирао до нашег стана. У

улици Војводе Степе, а касније и

у Карађорђевој улици у Краљеву,

увек су пиркали неки топли ве-

трови љубави, пријатељства,

узајамног поштовања и разуме-

вања. За све оно што је учинила

у породици и ван породице, су-

пруг је једног дана унапредио у

генерала. Насмејала се на тој ла-

скавој титули и узвратила:

„Ти си очигледно нашао

особу за исмејавање“.

„Не генерале, твоја дела

најбоље говоре“.

Са друштвом свуда, без

друштва никад и нигде. Субота и

недеља су били резервисани за

кућне седељке, теревенке, ро-

ђенданска славља уз богату

трпезу, иће и пиће и неизоставну

музику са грамофонских плоча.

Кад ућути грамофон пред

свитање зоре, актери би устали

на ноге и попут минијатурног

хора са промуклим гласовима

одјавили славље оном тада по-

пуларном народном која никада

не умире:

„Зора руди, дан се бели, а ја

морам одлазит...“.

Кад утихне позна кишовита

јесен и своје ћуди препусти де-

цембарској голомразици, а кори-

том Ибра почињу да плутају

прве санте леда, праве се комби-

наторике о новогодишњем сла-

вљу, са једним истим питањем:

„Где и како провести најлепшу и

највеселију ноћ?“ У мноштву

угоститељских бисера са препо-

знатљивим имиџом, тешко је

било заобићи, на пример, стари

„Париз“ и млађи „Турист“, па

још млађи „Термал“ у Матаруш-

кој бањи и нешто даље „Звезду“,

„Фонтану“ и „Брезу“ у Врњачкој

бањи.

Марко Марковић: Бекство од самоће (1)

НЕПРЕГЛЕДНИ МРАЧНИ ТУНЕЛПосле четворогодишње драме и таме, аутор ове саге определио се за неке светле путоказе као опробану

терапију против тешке и претешке бољке. У центру пажње била су и остала дружења и пријатељи

Са једног новогодишњег славља у хотелу „Звезда“

у Врњачкој Бањи

Са једног породичног славља (прва с леве стране учитељица Ика)

Мислим да нећу погре-

шити, уважени читаоче, ако

кажем да је самоћа међу зидо-

вима један дуг, непрегледни

мрачни тунел у коме само од

човека зависи да ли ће остати

прикован у тами или ће угле-

дати светло на крају тунела.

Дилеме није било. После

четворогодишње драме и таме,

аутор ове саге определио се за

неке светле путоказе као опро-

бану терапију против тешке и

претешке бољке. У центру

пажње била су и остала дру-

жења и пријатељи. Истина, за

тако нешто треба се стално на-

метати, доказивати улагати и

борити се, али шта је живот,

него једна тешка исцрпљујућа

борба која се мора следити све

док су ноге и мозак у задово-

љавајућој функцији. То су и

кључне полуге уз помоћ којих

се бекством од самоће може

победити или макар ублажити

самоћа међу зидовима. Кад те

полуге откажу, све је изгуб-

љено. Тада живот губи сваки

смисао. При томе никада не

заборавити оно што је записао

распевани Његош у ,,Горском

вијенцу“:

„Благо оном ко довијек

живи, имао се рашта и ро-

дити...“.

Марко Марковић

РЕЧ АУТОРА

1117. август 2012.

Из Полицијске управе Краљево

Седмични статистички пре-

глед стања јавне безбедности на

подручју града Краљева за пе-

риод од 6. до 12. августа у обла-

сти криминалитета бележи 22

кривична дела од којих се једно

сврстава у област привредног, а

осталих 21 област општег кри-

минала. Успех инспектора кри-

миналистичке полиције у

откривању починилаца је поло-

вичан, па им је до сада познато

свега њих 11. За преосталих

једанаест интензивно се трага.

Област јавног реда и мира

током претходне седмице остаће

запамћен по осам прекршаја. У

укупном броју предњаче туче,

као повод за ремећење јавног

реда и мира, у пет случајева, док

је осталих прекршаја било три.

У области безбедности саоб-

раћаја регистровано је седамна-

ест саобраћајних незгода од

којих осам са повређеним ли-

цима и девет само са материјал-

ном штетом. За последице су

имале једно лице са тешким те-

лесним повредама, док се по-

вреде седам других учесника у

саобраћају окарактерисане као

лакше. Укупна матаеријална

штета у овим саобраћајним не-

згодама процењена је на 748 хи-

љада динара. Број евидентира

них прекршаја из области без-

бедности саобраћаја зауставио

се на 201.

Најмање посла током пре-

тходне седмице имали су при-

падници ватрогасно спасилачке

јединице који су интервенисали

у гашењу само једног пожара

приликом кога је причињена ма-

теријална штета од пет хиљада

динара. Е.И.Н.

СТАЊЕРЕДОВНО

И поред настојања поли-

цијских службеника да пресеку

путевe дроге који са истока и те-

риторије Косова и Метохије

преко Краљева воде ка северу

земље и даље у Европу само

мали део онога што се шверцује

бива откривен.

Због сумње да се бавио нео-

влашћеном производњом и трго-

вином опојних дрога, након

истека полицијског задржавања,

истражни судија Вишег суда у

Краљеву одредио је притвор у

трајању до 30 дана тридесетдво-

годишњем Ивану Ђ.

По наредби истражног су-

дије полицијски службеници су

извршили претрес стана и дру-

гих просторија осумњиченог и

том приликом пронашли 29 па-

кетића и кесицу од око 40 грама

прашкасте супстанце за коју се

сматра да је дрога. Уз то прона-

шли су 120 таблета наркотичких

аналгетика и две дигиталне ва-

гице које је Иван Ђ. Користио за

размеравање дроге ради при-

преме за даљу продају на под-

ручју Карљева.

Пронађена прашкаста суп-

станца и таблете су прослеђени

Националном криминалистичко

- техничком центру у Београду

на вештачење.

И.Н.

Након вишемесечног опера-

тивног рада припадници краље-

вачке криминалистичке полици

је расветлили су један од најве-

ћих пожара који се прошле го-

дине догодио на овим про-

сторима. Због сумње да је из-

вршио тешко кривично дело

против опште сигурности поли-

ција је поднела кривичну

пријаву против Миломира Т. из

села Камењани код Ушћа.

На основу прикупљених по-

датака дошло се до закључка да

је осумњичени у септембру про-

шле године на три локације упа-

лио траву и ниско растиње и

тако изазвао пожар који је захва-

тио површину од 200 хектара

борове шуме у власништву при-

ватног лица и ЈП „Србијашуме“.

Уз помоћ Војске Србије, по-

љопривредне и авијације Мини-

старства унутрашњих послова

пожар су шест дана гасили при-

падници ватрогасно-спасилачке

јединице, мештани Ушћа и рад-

ници „Србијашума“, а проце-

њено је да је у пожару причи-

њена штета од 16 милиона ди-

нара.

Из Полицијске управе Кра-

љево је упућен апел грађанима

да не ложе ватру на отовреном

простору, не пале коров и ниско

растиње и не бацају неугашене

опушке цигарета. Против оних

који неодговорним понашањем

изазову пожар биће поднете од-

говарајуће кривичне и пре-

кршајне пријаве.

И.Н.

Откривен још један продавац дроге

Прашкаста супстанца за коју се сматра да је дрога и таблетенаркотичних аналгетика пронађених код Ивана Ђ. послати на

вештачење Националном криминалистичко-техничком центру уБеограду

ДРОГА У ПРАХУИ ТАБЛЕТАМА

Значајан успех криминалистичке полиције

ОТКРИВЕН ИЗАЗИВАЧ ПОЖАРА

У досадашњем раду шалтер-

ских служби за личне карте и

путне исправе, уочено је да гра-

ђани остварују своја права

најчешће између 10 и 14 часова,

тако да у овом периоду долази до

стварања већих редова.

С обзиром да шалтерске

службе раде од 7 до 19 часова из

Полицијске управе Ктраљево по-

ручују грађанима да своја права

остварују у раним јутарњим и

поподневним сатима, када го-

тово да нема странака пред шал-

терима.

Е.И.Н.

ЗА ЕФИКАСНИЈИ РАД

Ухапшен изазивач пожара који је у септембру прошле годинезахватио 200 хектара борове шуме у околини Ушћа и причинио

штету од 16 милиона динара

Припадници криминали-

стичке полиције Полицијске

управе Краљево поднели су кри-

вичну пријаву против Д.T. из

Краљева, рођеног 1968. године

због сумње да је извршио кри-

вично дело приказивање, приба-

вљање и поседовање порногра-

фског материјала и искоришћа-

вање малолетног лица за порно-

графију.

По наредби истражног су-

дије Вишег суда у Краљеву по-

лицијски службеници су извр

шили претрес стана и других

просторија осумњиченог и том

приликом пронашли рачунар и 7

компакт дискова са дечијим пор-

нографским материјалом.

Осумњичени је ухапшен и

после задржавања од 48 сати у

Полицијској управи приведен

истражном судији Основног

суда у Краљеву. И.Н.

Ухапшен због дечје порнографије

ИСКОРИШЋАВАЊЕ МАЛОЛЕТНОГЛИЦА ЗА ПОРНОГРАФИЈУ

У стану четрдесетчетворогодишњег Краљевчанина полицијапронашла седам компакт дискова са дечјим порнографским

материјалом

1217. август 2012.

Српска пољопривреди се го-

динама креће силазном линијом,

а достигла је ниво о коме и

најбољи познаваоци нерадо при-

чају. Стање је додатно погор-

шано екстремно високим

температурама овог лета које ће,

како се предвиђа, највише пого-

дити кукуруз и преполовити оче-

киване приносе. И пре избора су

опозиционе партије указивале

на потребу проглашења елемен-

тарне непогоде. О томе све више

говоре они који су до скоро били

на власти, о чему сведочи исту-

пање одборника Демократске

странке на прошле недеље одр-

жаној седници Скупштине

града.

Познаваоци стања у пољо-

привреди указују на неопход-

ност озбиљне анализе на основу

које би требало предложити

мере које, верује професор По-

љопривредног факултета др Ми-

ладин Шеварлић, треба

поделити у два дела. Једно су

хитне мере како би се сачувало

што се сачувати може, а друго

дугорочне које не би смеле да се

мењају од гарнитуре до гарни-

туре министарства. Морале би

да важе бар један средњорочни

период који је најдужи у сточар-

ској производњи и траје седам

година.

Европска унија је усвојила

буџетски период од седам го-

дина, који се поклапа са произ-

водним циклусом у сточарству,

тако да се за толико унапред зна

какве ће се мере примењивати у

пољопривреди. Свако ко улази у

неки процес пољопривредне

производње зна да до истека тог

буџетског периода важе мере

које се евентуално могу мењати

само на боље.

Велики проблем српске по-

љопривреде представља изра-

зита регионална

неравномерност у расподели

субвенција којима се фаворизује

само ратарство, а у неповољан

положај стављају површине под

воћњацима, виноградима и ли-

вадама. Превелико мешање по-

литике у пољопривреду није

дало добре резултате тако да је

неопходно ову област вратити

струци и науци. То неминовно

повлачи потребу преузимања од-

говорности политичара за не-

прихватање научних и стручних

предлога.

- Најзад морамо схватити да у

ове проблеме морају бити укљу-

чени и потрошачи који ће у

крајњем случају платити цео цех

– каже др Шеварлић и подсећа

да је својевремено из малопро-

дајне цене једног килограма ше-

ћерне репе један динар био

усмераван за изградњу шеће-

рана. Сада, када нема сопстве-

них инвестиција неопходно је

задуживање, а ситуација може

бити још тежа ако се што хит-

није не предузму неопходне

мере.

Ситуација је, ипак, најтежа у

сточарству чије је учешће у по-

љопривредној производњи

спало на само 30 посто. Ового-

дишња суша ће додатно угро-

зити овај вид производње, а

очекивано учешће од 25 посто

није карактеристично ни за

једну европску земљу. Произ-

водни циклус у свињарству траје

четири, говедарству седам го-

дина, а због укупног стања може

се у појединим гранама сточар-

ске производње очекивати и

дужи период. Специфичност

овог вида производње, за раз-

лику од ратарства, је и у томе

што произвођача везује свих 365

дана у години.

Светски стручњаци упозора-

вају да после периода економске

кризе следи криза хране, а први

негативни ефекти уочени су још

пре четири године. Због свега

треба учинити максималне на-

поре да се у што већој мери по-

могне прво онима који су имали

велику штету од суше.

- Последице суше не можемо

анулирати, али нова гарнитура у

Министарству пољопривреде

мора предузети мере да идућа

производна година буде обнов-

љена не економски што прихват-

љивији начин – каже др

Шеварлић. Е.И.Н.

Стање у пољопривреди никад теже

- Хитним мерама требало би сачувати оно што се сачувати може, а дугорочним обезбедити да идућа производнагодина буде обновљена не економски што прихватљивији начин

ПОСЛЕ ЕКОНОМСКЕДОЛАЗИ КРИЗА ХРАНЕ

У СЕПТЕМБРУ О ЦЕНИ ХЛЕБА

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан

Кнежевић изјавио је да се до септембра неће мењати цена хлеба

због интервенције из робних резерви и да ће се после тога по-

ново разговарати са удружењима пекара.

Србија је у озбиљним проблемима, буџет је разорен и за нор-

мално функционисање државе до краја године, што подразумева

плате, пензије и социјална давања потребна је позајмица од 2,5

милијарде евра.

Ребалансом ће бити одређена средства за нормално фун-

кционисање државе до краја године, као и средства неопходна за

санирање последица катастрофалне суше.

Још није процењена штета од суше и да екипе, које је овла-

стио Штаб за ванредне ситуације, још прикупљају податке са

терена, после чега ће бити предузете одговарајуће мере.

Иако није прецизирао о каквим мерама се ради, Кнежевић

је рекао да ће пољопривредни произвођачи бити ослобођени

неких државних намета.

За септембар најавио доношење закона о подстицају пољо-

привреде, као и предвидиве субвенције које ће омогућити дуго-

рочну производњу.

Суша

Иако је суша добила размере елементарне непогоде нису сви

пољопривредни произвођачи подједнако оштећени. Они који су

имали ране воћарске културе нису осетили последице као ни по-

љопривредници који су имали површине под пшеницом и они са

системима за наводњавање.

- Општинске комисије које буду процењивале стање на те-

рену морају бити врло одговорне. Министарство пољопривреде

морало би да шаље инспекторе да провере налазе општинских

комисија, како не би били злоупотребљавани, не толико због

средстава колико због проблема које такви случајеви могу изаз-

вати код оних који су више оштећени, а неће добити ништа –

истиче др Шеварлић.

др Миладин Шеварлић

1317. август 2012.

У време све веће отуђености коју

диктирају нови услови живота, када

се комуникација са пријатељима и

члановима породице све више своди

на минимум, пажњу репоретера

„Ибарских новости“ привукла је, за

наше прилике, необична појава. У

Опланићима, на брду испод Котле-

ника, окупило се осамдесетак живих

потомака Милосава Игрутиновића,

од којих су први ово место напу-

стили пре више од осамдесет година.

Има их кажу и више, али из разли-

читих разлога нису сви успели да

дођу.

Идеја за окупљање на овом месту

стара је више од двадесет година,

али због различитих, објективних и

оних других, околности никада до

сада није реализована. Најновију је

иницирао пензионисани радник кра-

љевачког „Јасена“ Милан Игрутино-

вић, последњи мушки потомак који

је рођен на овом месту, у кући која је

подигнута пре сто година. Била је то

прилика да се први пут сретне неко-

лико генерација, који се до сада нису

ни познавали и договоре како да тра-

дицију окупљања наставе у следе-

ћим годинама.

Најтежи, али посебно изазован

задатак добио је један од зетова, Ми-

лољуб Арсић. Као историчару пове-

рено му је да истражи и утврди

одакле су у ово поморавско село

дошли Игрутиновићи. У матичним

књигама цветачке и цркве у Сирчи

појављују се први подаци о члано-

вима ове породице који су дошли у

село.

Трећу годину Првог српског

устанка обележиле су жестоке борбе

устаника и турске војске у новопа-

зарском крају. После тешког пораза

који су доживели 1806. године у око-

лини Дежеве устаници су са великим

бројем српских породица били при-

нуђени да сигурност потраже у

неком другом крају. Тако су се преко

планине Голије и Студенице повла-

чили ка Богутовцу докле их је сле-

дила и турска војска. Део избеглица

населио се привремено у Оплани-

ћима с уверењем да ће се брзо вра-

тити на вековна огњишта.

Међу њима је био и Ђорђе Дра-

гутиновић из места Подгора које се

налази у близини Дежеве, подно пла-

нине Рогозне где се поред Људске

реке налазило десет српских села. У

новом завичају је врло брзо био пре-

познат као Ђоко Подгорац. Презиме

Драгутиновић сведочи да се његов

отац звао Драгутин, а претпоставља

се да је страдао у једном од два

српска устанка против Турака. У

време првог пописа становништва

1826. године, по налогу кнеза Ми-

лоша Обреновића због плаћања по-

реза, у матичне књиге уписан је као

Ђорђе Драгутиновић. Међу бројном

породицом били су синови Игрутин,

уписан у матичне књиге под прези-

меним Ђорђевић, Драгутин који је

добио име по деди, и Милоје.

Пратећи даље породично стабло

Арсић је утврдио да је Игрутин имао

два сина, Милована и Илију, а Илија

Јована, Миљка, Милована и Мило-

сава. Једна по једна грана временом

одвајала од породице, а на брду

изнад Опланића остао је Милосав

Игрутиновић чији су се потомци на

Ускрс окупили поред куће.

Из два брака са Гроздом и Дарин-

ком Милосав је добио две кћери и

четири сина, Витомира, Милуна,

Милутина и Рада. Сваки од четири

брата изашао је из родне куће, фор-

мирао своју породицу и оставио

бројно потомство. Сви су се ове го-

дине окупили чврсто решени да се

срећу сваке друге године на Ускрс на

месту одакле су се раселили 1935.

године.

- Проучавајући историјску грађу

о пореклу Подгораца дошао сам до

податка да Ђоко Подгорац води по-

рекло из племена Васојевића. Утвр-

дио сам из литературе, проучавајући

Ердељановића, Лутовца, Јована

Цвијића, да Васојевићи једини славе

славу Свети Александар Невски, а

сви чланови ове фамилије славе ту

славу, што доказује да воде порекло

из племена Васојевића. Ово је остало

и у сећањима старијих чланова по-

родице Игрутиновић – прича Арсић.

Најмлађи син Милутина Игрути-

новића Милан, последњи рођен у

кући у којој се више нису рађали

мушки наследници, контактирао је

рођаке који су са одушевљењем при-

хватили идеју о окупљању.

У време када су прве избеглице

стигле из Подгоре населили су се

подно самог Котленика, а српске

куће су грађене у близини шуме. У

време окупације Турци су све што је

било поред пута пљачкали у војним

походима, па је раја тежила да куће

гради ближе планини како би у слу-

чају потребе могли да се склоне у

збег. Много година касније, један по

један, са осталим мештанима и

Игрутиновићи су силазили са брда и

насељавали просторе поред пута

који од Сирче води до Милочаја.

Због недостатка квалитетне

пијаће воде, а извор поред потока је

био далеко, Игрутиновићи су са ком-

шијама Драгутиновићима 1931. го-

дине на урдуту између два имања

ископали бунар дубок 28 метара,

који се и данас користи. Пре годину

дана очистио га је Андреја Терзић, а

анализе су показале да је вода врло

квалитетна за пиће. Када је после

земљотреса, који је погодио овај крај

у новембру 2010. године, велики број

бунара поред Мораве пресушио у

овоме је остала квалитетна пијаћа

вода.

- Када сам проучавао родослов

Игрутиновића приметио сам интере-

сантну ствар, у тој породици углав-

ном су се рађала мушка деца. Од

укупног броја новорођене деце три

четвртине чине мушкарци. Међу

њима је велики број интелектуалаца,

инжењера, лекара, доктора свих про-

фесија, а познати су као вредни и ин-

телигентни људи. Велики број њих је

учествовао у Првом светском и Бал-

канским ратовима одакле се многи

нису вратили. Они који се прежи-

вели вратили су се кући и уклопили

у ову средину где су прихваћени као

добри домаћини – каже Арсић.

Непосредно уз имања Игрутино-

вића су имања Драгутиновића који

славе исту славу што доказује да су

некада били иста фамилија.

Из Губеревца је, као најстарији

учесник овогодишњег скупа, стигла

деведесетдвогодишња Љуба, кћи Ви-

томира Игрутиновића, учесника ра-

това од 1912. до 1919. године. Рођена

је 25. децембра 1919. године, једана-

ест месеци по Витомировом по-

вратку са фронта. Одмах до ње је

најстарији мушки потомак Храни-

слав, син Милуна Игрутиновића,

рођен 1924. године. Уз њих било је

на Ускрс ове године и деце старе тек

неколико месеци.

Обичај састанака на местима ода-

кле потичу одавно је познат код

Црногораца што сведочи да Игрути-

новићи осећају црногорске гене.

- Окупили смо се данас на овом

парчету земље где је некада живео

Милосав Игрутиновић са својим си-

новима и кћерима да остваримо

снове својих предака чије су душе

данас са нама, да се скупимо, збли-

жимо и оставимо деци за будућност

да нас се сете и наставе оваква дру-

жења. Окупили смо се и да пробамо

воду освештану прошле године на

Свете Тројице са овог бунара који су

ископали четири Игрутиновића са

својим комшијама Драгутинови-

ћима. Данас смо овде да се сетимо

наших најмилијих, да им то буде

помен, и да се за две године поново

сретнемо на истом месту – каже

Ивана Терзић, економиста из Бео-

града.

Е.И.Н.

Необичан скуп подно Котленика

На Ускрс ове године, поред куће грађене пре сто година, окупило се осамдесетак од око стотину потомака Милосава Игрутиновића из Опланића

ПОВРАТАК КОРЕНИМА

14 17. август 2012.

Седмог августа навршило

се седамнаест година од егзо-

дуса крајишких Срба који су

током познате војне акције

Олуја протерани са простора

Хрватске. Међу онима који

нису успели да дођу до Србије

налази се и око 1950 особа

које се и даље воде као на-

стале. Иако постоје поуздани

подаци о локацијама на којима

се налазе масовне гробнице

процес идентификације стра-

далих траје неоправдано дуго

због изостанка политичке

воље да се овај, за породице

страдалих изузетно важан,

посао заврши.

Према речима представ-

ника Удружења жртава стра-

далих у Олуји Чедомира

Марића тачно се зна колико је

укопаних тела на подручју од

Задра и Шибеника и северне

Далмације, па све до Западне

Славоније. Ипак, у Институту

на загребачкој Шалати налази

се само још око 350 ексхуми-

раних земних остатака који

чекају идентификацију. После

акције Олуја ексхумирано је

1.018 тела жртава, а иденти-

фиковано свега 668.

Према тврдњи председ-

ника комисије Владе Србије за

нестала лица Вељка Одало-

вића Хрватска је, за разлику

од осталих реатних региона,

специфична по томе што су

гробнице тамо познате, а нису

ексхумиране. Неоспорно је да

се на локацијама које су еви-

дентиране и пописане налази

још 360 тела за које је са

хрватском страном размењена

документација и протоколи.

Иако је активност проте-

клих година интензивирана,

учинак хрватских власти оце-

њује се незадовољавајућим,

па се од њих очекује да што

пре донесу решења о ексхума-

цији осталих посмртних оста-

така са познатих локација.

Упркос чињеници да постоји

велики број коштаних узорака

страдалих, и крвних узорака

најближих чланова њихових

породица, процес идентифи-

кације траје изузетно споро.

Због неоспорног права по-

родица да знају судбину

најмилијих, али и особе које

су злочине починиле, више се

очекује од оних који воде

истраге и процесуирају ратне

злочине. Значајнији резултати

очекују се од најављеног

скупа лидера свих држава ре-

гиона који треба да усагласе

текст заједничке декларације

којом би се послала јасна по-

рука свима који учествују у

овом процесу.

- Комисија Владе Србије

стоји на позицијама као и када

је формирана, а то је да је ово

једно од најважнијих питања

којима се бави које је изузетно

значајно за државу. Ово је и

цивилизацијско и хумани-

тарно питање, али и плат-

форма односно ослонац на

коме стојимо – истиче Одало-

вић.

Ранијих година су, током

несинхронизованих активно-

сти, расипана огромна сред-

ства и изгубљено знатно

време. Зато охрабрује чиње-

ница да су током последње две

године интензивирани радови

на идентификацији жртава у

Западној Славонији. Али, за-

брињава податак да ће, када

буду идентификоване све

жртве из гробница са позна-

тих локација, бити решено тек

нешто мање од половине за-

хтева за евидентирање неста-

лих Срба.

Представници породица

несталих упозоравају на изо-

станак политичких притисака

из Србије да се поступак

идентификације свих жртава

приведе крају. Због споре

идентификација страдалих из

познатих постоји оправдана

сумња у скорију идентифика-

цију оних из скривених гроб-

ница којих има доста око

Двора и на Банији.

Процењује се да се на спи-

сковима несталих са простора

бивше Југославије налази

више од 13 хиљада особа.

Преовладава уверење да ста-

билизација стања у региону

значајно зависи од спремно-

сти држава да открију све који

су чинили злочине у њихово

име.

Е.И.Н.

СПОРА ИДЕНТИФИКАЦИЈА ЖРТАВА- Када буду идентификоване све жртве из гробница са познатих локација биће решено тек нешто мање

од половине захтева за евидентирање несталих Срба

Велики број жртава

У Хрватској је ексхумирано више од1000 тела од којих је преко 700 иден-тификовано. Поред око 350 тела закоја се претпоставља да су Срби, а којасе налазе на институту на Шалати, по-стоји још око 900 тела оних који нисуидентификовани. У сличном статусу јеи око 3000 тела у Тузли, Сарајеву и Ви-соком, 600 у Бањалуци и око 400 сапростора Косова и Метохије.

Парастос

И ове године,као и много путадо сада, члановипородица и пријатељи страдалихокупили су се 7.августа у 11 сатиу цркви СветогМарка у Београдуда би се на пара-стосу паљењемсвећа 600 киломе-тара од домоваподсетили на тра-гични август1995. године.

Седамнаест година после Олује

1517. август 2012.

Значајан број припадника

српског народа одувек је живео

изван граница Србије. У 19. веку

је чак три четвртине, а касније

две трећине, живело ван граница

матичне земље. Због геноцида,

миграција становника на про-

сторе који су после Првог свет-

ског рата остали ненасељени тај

однос се током двадесетог века

променио.

Након интнезивног рада на

истраживању јавности је проте-

кле недеље представљен најно-

вији извештај Напредног клуба

о политичким правима Срба у

региону. Српске власти су се, за-

кључује се у извештају, показале

осетљивим на аргументоване из-

вештаје о положају српског на-

рода у региону и предлоге о

државној политици према њему.

Недовољно одлучна, повремено

делимична и декларативна поли-

тика умањује значај утицаја Ре-

публике Србије на Балкану и у

Европи, доноси радикализацију

и нестабилност нашој политици

и угрожава ис- торијске основе

идентитета српског народа.

Запостављањем права

српског народа у региону чини

се неправда према сународни-

цима којима је ускраћено оства-

ривање права, за која је

подједнако бројним Словени-

цима, Бошњацима, Македони-

цима и Албанцима на Косову и

Метохији била наводно чак по-

требна пуна независност.

Босна и Херцеговина

У овом тренутку три четвр-

тине од око два милиона Срба

који живе изван граница Србије

у земљама региона, настањено је

у Републици Српској. Ниво њи-

хових политичких права мењао

се, не ретко у зависности од од-

носа снага у свету. Током пре-

тходне године заустављен је

тренд сужавања ових права и ау-

тономије коју од 1995. године, у

складу са париским и дејтон-

ским уговором, ужива Репуб-

лика Српска. Ово, тврде

политички аналитичари, не

значи да је велика кампања, која

има међународе размере и циљ

да сузи права, оспори постојање

Републике Српске и утиче на

њено укидање, и завршена. То

виде у различитим облицима

притиска и иступања у јавности

на различите начине. Иако ти по-

кушаји нису имали неког зна-

чајнијег успеха најозбиљнијим

нападом на Републику Српску

оцењује се злоупотреба пресуде

суда у Стразбуру по тужби

Финце-Сејдић и захтеву да на-

ционалне мањине у Босни и

Херцеговини имају кандидата за

избор члана Председништва ове

државе.

Одлука Међународног суда,

према којој припадницима ма-

њина треба дати иста права за

избор у трочлано Председниш-

тво БиХ, и даље је једно од

најважнијих политичких питања

на којима инсистирају представ-

ници великих сила. Политичка

искуства БиХ говоре да би на

овај начин најбројнији народ

могао да за Председништво бира

политички несамосталне особе

које би помогле успостави доми-

нације тог народа. Врло је из-

весно да би избор представника

наводне националне мањине био

тријумф муслиманско бошња-

чког национализма, па је Репуб-

лика Српска тражила да се

питање избора везује за енти-

тете.

Током претходних године

укинуто је више од 60 надлеж-

ности Републике Српске од

којих су само три у складу са

уставом и споразумом из

Дејтона.

Српска је оштећена и чиње-

ницом да је више од 1 процента

територије који је требало да јој

припадне одузето, што кроз ди-

стрикт Брчко, што кроз разгра-

ничење које није урађено на

правилан начин. Републици се

дугују знатне количине новца од

пореза и пензија о чему велике

силе не разговарају нити на било

кога врше притисак у том

правцу.

Важан догађај који иде у

прилог еманципације сва три

народ у Босни и Херцеговини је

укидање државне канцеларјуе за

Дистрикт Брчко са надом да ће

бити укинута и преживела и не-

потребна установа државног

представника за БиХ који је по-

тпуно на страни једног народа.

Посебно болно је питање

остваривања права српског на-

рода у Федерацији БиХ. Иако су

још пре седам година, под при-

тиском међународног фактора,

три народа постали конститу-

тивни на целој територији Босне

и Херцеговине, овај принцип

примењује се само кад је у пи-

тању Република Српска.

Већина прогнаних и избег-

лих у време ратних збивања

вратила се у Републику Српску

која је само у последње три го-

дине уложила читавих педесет

милона конвертибилних марака

за њихов повратак. Са друге

стране ситуација у Федерацији

БиХ се потпуно разликује, јер је

за повратак обезбеђено само три

милиона, а ни ова средства нису

употребљена у потпуности.

Срби нису заступљени ни у

установама у федерацији у мери

у којој би по законима требало,

а ни тиме се нико од међународ-

них представника није озбиљно

бавио.

У време када су у готово

свим земљама региона завршени

пописи становништва полити-

чари Бошњаци му се и даље су-

простављају. Аналитичари

разлог за ово виде у могућности

откривања стереотипа који по-

стоје, а односе се на број од

преко 200 хиљада Срба, колико

је протерано са територије Фе-

дерације БиХ, од којих се веома

мали број вратио.

Е.И.Н.

Политичка права српског народа у региону

И ПОРЕД ПОБОЉШАЊАИ ДАЉЕ УГРОЖЕНА

Република Србија, са муком и уз много лутања, несигурно спроводи своју политикупрема српском народу у региону

Сматра се да на Балкану и у Средњој Европи – у Републици Србији и у осам суседних и оближ-

њих држава – живи близу осам и по милиона Срба

(8,442,970). Заједно са припадницима српског народа који живе у расејању широм света, реч је о

око десет и по милиона Срба. Готово четвртина – 2,230,393 – живела је према пописима из 2001,

2002. и 2003. у региону, изван граница Србије, углавном у суседним балканским државама – у Босни

и Херцеговини, Републици Хрватској, Републици Црној Гори, Републици Македонији, Републици

Словенији, Републици Албанији, Мађарској и Румунији.

Нестанком Југославије, милиони Срба остали су у саставу нових националних држава, лишени

дотадашњих и традиционалних права. Србија је на различите начине покушавала да помогне огран-

цима српског народа у бившим југословенским државама. Понекад је та помоћ била благовремена и

исправна; некада је она била недостојна цивилизоване и демократске државе – штетна по суседне

народе и саме Србе. У сваком случају, одбрана права српског народа била је пре свега у функцији

одбране недемократске југословенске државе и очувања Милошевићевог режима. Неспремност за

стварање нове демократске националне државе, унутрашње тешкоће Србије, хипотека ратова, стварна

кривица и пропаганда ратних непријатеља и њихових савезника у ЕУ и САД, учинили су да од 2006.

године (када је поново постала независна) до данас Република Србија, са муком и уз много лутања,

несигурно спроводи своју политику према српском народу у региону.

ИЗ ИЗВЕШТАЈА О ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА

Бањалука

16 17. ав

17вгуст 2012.

ЗАВРШЕН САБОР ТРУБАЧА

У Гучи је у недељу 52. сабор трубача завршен концертом Свет-

лане Ражнатовић, који је пред око 20.000 посетилаца на градском

стадиону трајао више од два сата.

У саборским програмима током седам дана учествовало је 50

трубачких оркестара, а процењује се да је манифестацију посе-

тило око пола милиона људи из земље и света.

У претходних пола века Сабор трубача је посетило око 15 ми-

лиона домаћих и страних гостију из 83 земље са свих контине-

ната.

У званичном такмичарском делу Сабора учествовало је око

10.000 трубача и више од 1.000 оркестра.

ВЕЉКО ОСТОЈИЋ ПОБЕДНИК САБОРА

Вељко Остојић из Злакусе победник је 52. Сабора трубача у

Гучи, награда публике "Златна труба" припала је Дејану Јевђићу

из Пожеге, док је за најбољи оркестар проглашена "Барка" из Кња-

жевца.

Друга труба сабора је Екрем Мамутовић из Врања, а трећа

Саша Крстић из Загужања.

Други оркестар на сабору је оркестар Бојана Ристића из Вла-

дичиног Хана, док је трећи оркестар Бојана Крстић из истог

места.

Оркстар "Зао Таро Лајт" награђен је за најизворније музици-

рање.

За најбољег бубњара проглашен је Славиша Стаменковић из

оркестра Синише Станковића из Загужања, док је титулу најбољег

басисте сабора понео Александар Јовић из оркестра Бојана Ри-

стића из Владичиног Хана.

Најбољи тенориста је Саша Кострадиновић из оркестра "Ти-

мочани", најубедљивије одсвирана народна песма је "Шетала се

Кузун Стана" у извођењу оркестра Божидара

Николића из Грделице, док је најбоље коло "Златиборска

игра", које је одсвирао оркестар Вељка Остојића из Злакусе.

У финалном такмичењу надметало се 19 оркстара из Србије.

Такмичење је отворила домаћин сабора, оперска дива Радмила

Бакочевић.

Док је жири одлучивао о најбољима, концерт је одржао певач

Мирослав Илић, који већ неколико година наступа на сабору тру-

бача.

Први сабор у Гучи одржан је 1961. године, у црквеној порти,

а током пола века, колико се ова манифестација одржава, престо-

ницу трубе је посетило више од 15 милиона домаћих И страних

гостију из 83 земље са свих континената.

1817. август 2012.

Уз помоћ и подршку Мини-

старства културе и локалне са-

моуправе, у времену од 14. до

18. августа Врњачка Бања је до-

маћин 36. по реду фестивала

филмског сценарија.

У такмичарском програму,

на Летњој позорници и у град-

ском биоскопу, уз значајну

помоћ продуцената током пет

дана биће приказано 12 домаћих

филмова, произведених након

претходног Фестивала, који ква-

литетом сценарија конкуришу за

три фестивалске награде. У ок-

виру програма Млади лавови

приказано је десет студентских

филмова.

Већ првог дана у поподне-

вним часовима у оквиру овог

програма приказано је пет крат-

ких филмова, студената Факул-

тета драмских уметности и

Академије уметности из Бео-

града. Први је „Танго у три лика

и три простора“ по сценарију и

у режији Страхиње Савића.

Млади Краљевчанин Деан Радо-

вановић дебитује са филмом

„Ако икада једне ноћи било кад“

који је режирао по сопственом

сценарију. Публика у врњачком

биоскопу била је у прилици да

види и кратке филмове „Повра-

так“ сценаристе и режисера Ду-

шана Јанковића, „Save“ који је

по сценарију Ивана Станчића

режирао Рашко Миљковић и

„Побуњеник“ који је као компле-

тан аутор потписала Катарина

Булајић.

После званичног отварања

36. фестивала филмског сцена-

рија, који је био својеврстан

омаж Врњчанину Миодрагу Ми-

кију Стаменковићу, као први у

оквиру такмичарског програма

приказан је „Зверињак“ Марка

Новаковића рађен по сценарију

Душана Спасојевића. Први фе-

стивалски дан завршен је пројек-

цијом филма „Практичан водич

кроз Београд са певањем и пла-

кањем“ настао према сценарију

Стефана Арсенијевића и Бојана

Вулетића који ово дело потпи-

сује и као режисер.

Други дан фестивала обеле-

жили су студенти Академије

уметности, два београдске и три

новосадске. У другом делу про-

грама „Млади лавови“ прика-

зано је чек пет кратких филмова.

После филма „Аниме сана“ по

сценарију и у режији Предрага

Недељковића приказан је „Ри-

туал“ који је по сценарију Ду-

шана Ристића режирала Милица

Стојановић. Као комплетни ау-

тори на врњачком фестивалу

појавили су се још Бојана Стар-

чевић са филмом „Зима“, Иван

Кнежевића са филмом „Тамара“

и Габор Рипли са „Кончерти-

ном“.

У оквиру књижевне вечери у

салону врњачке библиотеке, по-

свећеном Радомиру Путнику

поред аутора говорили су Преда-

раг Перишић, Никола Мирков и

Александар Берчек.

Такмичарски програм другог

фестивалског дана отворила је

„Устаничка улица“ деведесет-

седмоминутни филм који је

према сценарију Ђорђа Милоса-

вљевића и Николе Пејаковића

режирао Мирослав Терзић. По-

следњи на репертоару је „Др Реј

и ђаволи“ настао на основу сце-

нарија Димитрија Војнова и

Динка Туцаковића који је филм

и режирао.

Четвртак је обележен одржа-

вањем симпозијума „Главни

ток“ и „Субверзија“ у српском

филму: 2006-2012.“

Трећег фестивалског дана у

оквиру такмичарског дела при-

казана су три филма, у поподне-

вном програму „Нарцис и ехо“

сценаристе и режисера Саше Ра-

дојевића у биоскопу, а у вечер-

њем „Шешир професора Косте

Вујића“ и „Жућко – прича о Ра-

дивоју Кораћу“ на летњој позор-

ници. Први је по сценарију

Милована Витезовића режирао

Здравко Шотра, а други као ком-

плетан аутор потписује Гордан

Матић.

Вечерас ће посетиоци фести-

вала бити у прилици да виде

филм „Фрау Ајнштајн“ који је по

сценарију Александре Плеско-

њић режирао косценариста

Милош Јовановић. На летњој

позорници приказују се „Па-

рада“ Срђана Драгојевића и

„Црна Зорица“ према сценарију

Горана Мојсина и Христине Ха-

џихаралабус која се са Радосла-

вом Павковићем појављује и у

улози режисера.

Последњег фестивалског

дана, после доделе награда

најуспешнијим ауторима, биће

приказани филмови „Смрт чо-

века на Балкану“ Мирослава

Момчиловића и „Клип“ Маје

Милош.

Организатор фестивала и ове

године је Културни центар из

Врњачке Бање.

И.Н.

36. фестивал филмског сценарија

НАЈНОВИЈА ОСТВАРЕЊАФИЛМСКЕ ПРОДУКЦИЈЕУ такмичарском делу дванаест, а у програму Млади лавови десет филмова насталих између два фестивала

Парада Радмило и Мирко, геј пар, живе у Београду, где свакодневно доживљавају непријатности од стране

хомофобне већине. Радмило, успешан ветеринар, жели да живи дискретно. Ипак, подржава свог парт-

нера, Мирка, чији је сан да организује први успешан прајд у Београду. На најаву новог покушаја, на-

ционалистичке и нео-Наци организације ујединиле су се да би спречиле геј активисте које београдска

полиција одбија да штити. Хомофобични бивши криминалац и ратни ветеран долази ситуацију да са-

рађује са геј активистом и заштити први прајд у Србији.

Црна Зорица Зорица је девојка са села над којом виси страшна клетва, ко год се заљуби у њу – настрада па је

разјарени сељаци зову „пољубац смрти“. Случај преузима уображени београдски полицајац Мане, на

привременом раду у „уклетом“ селу. Иако не верује у бапске приче, ускоро ће морати да се суочи са

наоружаним сељацима, али и да открије да ли је Зорица серијски убица или само девојка жељна љу-

бави?

Смрт човека на БалкануУсамљени композитор извршава самоубиство пред веб камером свог рачунара. Привучени звуком

пуцња у стан долазе његове комшије, које проводе време у стану, чекујући да стигну хитна помоћ и

полиција. Све време снима их веб камера, а да они тога нису ни свесни. Док чекају прекраћују време

тако што пију, једу и играју шах. Евоцирају успомене на њега, сажаљевају га, дижу у небеса његову

музику иако све време не могу да се сете његовог имена... Догађаји попримају други ток након што

схвате да је камера на рачунару укључена и да их све време снима... Полако откривамо личност по-

којника, као и једну ширу, сатиричну слику нашег друштва...

КлипЈасна је тинејџерка која живи окружена оскудицом београдских предграђа. Отац јој је тешко бо-

лестан и бесна је на све и на свакога, укључујући и себе. Заљубљена је у Ђолета, дечка са којим иде

у школу, али ни од тог односа не добија све што би желела. Туробну свакодневицу покушава да по-

тисне експеримантисањем у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном

себе и људе који је окружују. У том суровом окружењу ипак се рађају љубав и нежност.

1917. август 2012.

Првог четвртка у августу у

врњачком Замку културе преда-

вањем и презентацијом посвеће-

ним антропогеографу и

геоморфологу Јевту Дедијеру за-

почеле су традиционалне приче

о науци које се одржавају у ок-

виру едукативног пројекта

„Приче о времену“ у програму

„Велики српски научници“. Из-

лагање о знаменитом научнику

професор београдског Географ-

ског факултета др Милован

Пецељ засновао је на књизи

„Јевто Дедијер – живот и дело“

која је изашала поводом 130. го-

дишњице његовог рођења и

стоте годишњице штампања сту-

дије „Херцеговина“.

Дедијер, за кога је Иво Ан-

дрић рекао да је „био један од

најпоштенијих људи које је у жи-

воту срео“, је после започетих

студија у Београду почетком

прошлог века наставио школо-

вање на Филозофском факултету

у Бечу где је и докторирао 1907.

године. Исте године био је се-

кретар Српског куктурно-про-

светног друштва „Просвјета“, а

само две године касније објавио

је антропогеографску студију

„Херцеговина“ и постао посла-

ник првог сазива Босанско-хер-

цеговачког сабора. Као први

доцент географије на београд-

ском универзитету био је и први

професор из Босне и Херцего-

вине.

По налогу Николе Пашића

1918. године је израдио прву

карту јужно-словенских земаља

која је после рата штампана као

Карта Југославије, чији је рецен-

зент и промотор био Јован

Цвијић. Дедијер је био уредник

часописа „Преглед“ и „Српска

ријеч“ и члан тајних организа-

ција „Млада Босна“, „Црна

рука“ и „Народна одбрана“ код

кога су у Београду становали

Гаврило Принцип и Мустафа Го-

лубић Мујке. Непосредно пре

атентата на Франца Фердинанда

1914. године боравио је на

Мајевици код Вељка Чубрило-

вића, једног од организатора

атентата.

Са српском војском прошао

je Албанску голготу, а 1916. го-

дине боравио у важном францу-

ском надлештву са угледним

професорима са Сорбоне. Исте

године аустроугарски војници су

ушли у његову кућу и спалили

целокупну библиотеку у којој је

био и рукопис књиге о Босни.

Дедијер је напустио Женеву и

прикључио се српској војсци у

Босни 1918. године. У моногра-

фији „Сто година Филозофског

факултета у Београду“ уврштен

је у списак палих професора и

асистената у ратовима за осло-

бођење и уједињење.

Најважнији радови Јевта Де-

дијера су „Прилози геолошкој

историји Неретве“, „Трагови гле-

чера у Албанији и новој Србији“,

„Билећке Рудине“, „Галцијални

трагови на Зеленгори, Товарници

и Маглићу“, „Херцеговина и

Херцеговци“, „Стара Србија“,

„Нова Србија“ и „Сточарске зоне

у планинама динарске системе“.

И.Н.

Приче о научницима у Замку културе

ЈЕВТО ДЕДИЈЕРИстакнути антропогеограф и геоморфологчлан тајних организација „Млада Босна“,

„Црна рука“ и „Народна одбрана“

ЈЕВТО ДЕДИЈЕР

Јевто Дедијер je рођен је

15. августа 1880. године у

селу Чепелици, код Билеће у

Херцеговини. Као гимна-

зијалац у Мостару, почео је

да студира села према Упут-

ствима Јована Цвијића. Био

је запослен у Земаљском му-

зеју у Сарајеву до анексије

Босне и Херцеговине 1908.

године.

У Првом светском рату

емигрирао је у Француску, а

затим у Швајцарску. По зав-

ршетку рата вратио се у

земљу, где је и умро 24. де-

цембра 1918. године у Са-

рајеву.

17. август

1552. — У Београду штампана прва књигаћирилицом, позната као "Београдско четво-ројеванђеље". Књигу, која представља драгоценизвор за упознавање прилика у Београду среди-ном XVI века, штампао је Тројан Гундулић,припадник дубровачке колоније у Београду.

1941. — Немци су у Другом светском ратуобесили на Теразијама у центру Београда телапеторице српских родољуба.

2001. — Незадовољна радом владе Србије,Демократска странка Србије донела је одлукуда повуче своје представнике из владе. Био је топочетак озбиљне кризе у Демократској опози-цији Србије (ДОС) која је изборном победом усептембру 2000. срушила десетогодишњирежим Слободана Милошевића.

18. август

1805. — Срби су на брду Иванковац код Ћу-прије, у једној од највећих битака током Првогсрпског устанка, први пут потукли турскувојску.

1948. — У Београду је потписана Дунавскаконвенција, којом је договорено да у управљањуДунавом и његовом пловидбом учествују самоприобалне земље. Основана је и Дунавска ко-мисија са седиштем у Будимпешти.

19. август

1878. — После жестоких уличних борби ау-строугарске трупе ушле су у Сарајево и успо-ставиле своју управу. Одлуком Берлинскогконгреса 13. јула, Аустроугарска је добилаправо да на 30 година окупира Босну и Херце-говину, а 1908. ју је анектирала.

1910. — У Цетињу је пуштена у рад прваелектрична централа у Црној Гори. Свечанопуштање у рад централе уприличено је поводомкрунисања краља Николе, а служила је за освет-љење Двора, Зетског дома, главне цетињскеулице и неколико кућа виђенијих Црногораца.

1999. — Испред зграде Скупштине СР Југо-славије у Београду одржан је један од највећихопозиционих митинга на којем су затражене де-мократске промене у Србији и смењивање пред-седника СР Југославије СлободанаМилошевића.

20. август

1872. — Престао је да излази лист „Да-ница“, најзначајнији књижевни часопис српскогромантизма, који је од фебруара 1860. три путамесечно штампан у Новом Саду. Лист, који јеокупљао младе српске песнике роман тичаре,Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јова-новића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уре-ђивао писац и правник Ђорђе Поповић.

1884. — Након четири године градње, све-чано је отворена зграда Београдске железничкестанице са које је у наредним данима кренуопрви воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.

1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена9. шаховска Олимпијада. То је прва шаховска

олимпијада која је организована после 11 го-дина паузе, настале првенствено због Другогсветског рата, али и каснијих неспоразума у Ме-ђународној шаховској организацији (ФИДЕ) на-сталих углавном из политичких разлога, каоманифестација блоковске поделе и последицаХладног рата.

1994. — На Палама, Република Српска и Ре-публика Српска Крајина прогласиле су уједи-њење и усвојиле документ о присаједињењу СРЈугославији.

21. август

1690. — Аустријски цар Леополд I донеоуказ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби натериторији Аустрије добили одређене повла-стице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере,употребу јулијанског календара и право избораархиепископа и других свештеника.

обележило годишњицу инвазије Варшав-ског пакта на Чехословачку 1968.

1999. — Начелник Генералштаба ВојскеЈугославије, генерал армије Драгољуб Ојданић,изјавио да су у агресији НАТО на Југославијуживоте изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37воде као нестало.

22. август

1941. — Из затвора у Сремској Митровиципобегла 32 политичка затвореника, већиномчланова КПЈ. Организацију бекства спровеликазнионички комитет КПЈ и Окружни комитетСКОЈ-а за Срем (види: Бег из Сремскомитро-вачког затвора 1941.).

1991. — Пошто је 25. јуна Хрватска прогла-сила независност од југословенске федерације,председник Хрватске Фрањо Туђман упутиописмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНАповуче у касарне најкасније до 31. августа.

23. август

1945. — Привремена Народна скупштинаДемократске Федеративне Југославије донела јеЗакон о аграрној реформи и колонизацији, којимје одузет вишак земље и пољопривредне имо-вине земљопоседницима, црквама и манасти-рима и тзв. неземљорадницима.

1958. — Почело емитовање пробног про-грама Телевизије Београд (ТВБ) уследиће текнакон двадесет година. 23. августа 1958. ТВБ за-почиње емитовање свог првог програма - Днев-ника у 20 сати.

1996. — Министри иностраних послова СРЈугославије и Хрватске Милан Милутиновић иМате Гранић потписали су у Београду, у Палатифедерације, споразум о нормализацији односа.Споразуму је претходио сусрет председникаСрбије и Хрватске Слободана Милошевића иФрање Туђмана, 7. августа у Атини.

У Београду је отворена канцеларија за везухашког Међународног суда за ратне злочине по-чињене на простору бивше Југославије. Канце-ларија је отворена на основу споразума који сувласти СРЈ и представници УН, после вишеме-сечних преговора, потписале у Њујорку.

В Р Е М Е П Л О ВДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ

17. И 23. АВГУСТА

20 17. август 2012.

Традиционално, већ 21. пут

заредом, у Краљеву и Жичи од

16. до 19. августа одржаће се

Жички духовни сабор Преобра-

жење.

Највећи део саборских про-

грама и овога пута биће посве-

ћен добитнику. У петак, 17.

августа, Гојко Ђого ће се и На-

родном музеју представити кра-

љевачкој публици читањем

својих стихова, а о његовом делу

говориће Братислав Р. Милано-

вић и Владимир Димитријевић.

Већ наредног дана, у истом про-

стору, најеминентнији позна-

ваоци савремене српске поезије

изложиће своје радове о поетич-

ким основама Ђоговог ствара-

лаштва. Текстови представљени

на овом научно-критичком

скупу, догодине ће чинити 17.

зборник едиције Преображење –

Гојко Ђого, песник. На сам дан

Преображења Господњег, у

најсвечанијем програму манифе-

стације, градоначелник Краљева

Драган Јовановић уручиће Гојку

Ђогу Жичку хрисовуљу и икону

Преображења, рад краљевачког

уметника Слободана Луковића.

Током трајања манифеста-

ције Краљевчани ће имати при-

лике да уживају у поезији

најзначајнијих српских песника

данас, а многи од њих су ове го-

дине овенчани и најпрестиж-

нијим књижевним наградама.

Наиме, у програму Преобра-

жење, у суботу 18. августа од 20

часова, у дворишту Аџића куће,

своје стихове говориће песници

Ален Бешић, Драган Бошковић,

Љубинко Дугалић, Кајоко Јама-

саки, Драган Јовановић Данилов

(добитник Дисове награде),

Војислава Карановић (добитник

Змајеве награде), Владимир Ко-

пицл, Томислав Маринковић (до-

битник награде „Мирослав

Антић” за 2011), Јованка Стојчи-

новић Николић и Енес Халило-

вић (добитник награде „Бранко

Миљковић”).

Жички духовни сабор Пре-

ображење 2012. свечано ће у

четвртак 16. августа у Народном

музеју отворити министар за

културу у Влади Републике

Србије Братислав Петковић, а у

програму отварања концерт ће

одржати састав Београдска чал-

гија. Овом приликом у Народном

музеју у Краљеву биће отворене

и две изложбе: Зограф Друштва

уметника и Икона Бојана Миљ-

ковића.

ЖИЧКИ ДУХОВНИ САБОР

– ПРЕОБРАЖЕЊЕ

Жички духовни сабор најста-

рија је преображењска културна

манифестације у Србији. Запо-

чета је, иницијативом песника из

краљевачког Књижевног клуба,

1992. године, да би већ наредне,

1993, прерасла у градску. Њени

организатори су Народна биб-

лиотека Стефан Првовенчани,

Народни музеј и Књижевни

клуб, а домаћин Град Краљево.

Финансира се из градског и ре-

публичког буџета. Председник

Организационог одбора, којег

сачињавају представници орга-

низатора, Српске православне

цркве (и манастира Жиче) и за-

четници манифестације, је (по

функцији) градоначелник Кра-

љева.

Сабор баштини највредније

из српске културне традиције и

заоставштине, с нагласком на

савремено песничко стваралаш-

тво и промоцију универзалних

(и локалних) вредности из обла-

сти културе и историјске про-

шлости.

Манифестација је зачета је у

оквиру „29. такмичења села

Србије“ 1992. године, уручењем

1.500 књига огранку краљевачке

библиотеке у Жичи, сакупљених

у акцији Радио Београда „Књига

солидарности“. Уследила је про-

моција едиције „Слово“ од пет

књига песама краљевачких ау-

тора, у издању Књижевног клуба

Краљево и Графичко- издавачког

предузећа Слово. Тада је одлу-

чено је да се сваке године једном

српском песнику додели Жичка

хрисовуља и оригиналана икона,

а први добитник био је Добрица

Ерић.

Током две деценије по-

стојања, манифестација је три

пута мењала назив. Прве године

названа је Дани Преображења,

потом 1993–1996. Српски ду-

ховни сабор - дани Преобра-

жења, да би се од 1997. усталио

назив Жички духовни сабор -

Преображење, који се до данас

задржао

Научни скупови, који су

били саставни део Сабора, до-

принели су новом читању наше

прошлости и вредновању споме-

ника културе из Долине векова,

како историчари уметности на-

зивају долину Ибра и Западне

Мораве.

У склопу Сабора приређена

су четири значајна научна скупа:

„Старо наслеђе у савременој

српској поезији“ (1993), „Кул-

турно наслеђе и његова заштита“

(1994), „Жича - уметност, исто-

рија“ (1995) и „Рудо Поље - Ка-

рановац – Краљево: од првих

помена до Првог светског рата“

(1997).

Организатори са поносом

истичу Зборник радова с научног

скупа „Жича – уметност, исто-

рија“ који је знатно дoпринео

истраживању и обнови мана-

стира Жиче, осмовековне нема-

њићке задужбине

Саставни део Сабора су ли-

ковне изложбе и концерти изво-

ђача и аутора озбиљне музике,

комповане по мотивима народ-

ног стваралаштва и традициона-

лне музике.

Централни део Сабора по-

свећен је српским песницима

којима се у Трпезарији мана-

стира Жиче додељује Жичка

хрисовуља, једна од најпрестиж-

нијих песничких награда у нас, о

чијем добитнику одлуку доноси

жири краљевачких писаца:

Горан Петровић, Драган Хамо-

вић, Живорад Недељковић,

Дејан Алексић, Милош Мили-

шић. О делима лауреата разго-

вара се за округлим столом

критике, а након тога, краље-

вачка библиотека штампа збор-

ник радова, незаменљиво штиво

за изучаваоце домаће поезије.

До сада су објављени темат-

ски радови и зборници о добит-

ницима Жичке хрисовуље:

Милутину Петровићу, Миодрагу

Павловићу, Љубомиру Симо-

вићу, Ивану В. Лалићу, Мило-

саву Тешићу, Браниславу Петро-

вићу, Стевану Раичковићу, Алеку

Вукадиновићу, Матији Бећко-

вићу, Бориславу Радовићу, Рајку

Петрову Ногу, Миловану Да-

нојлићу, Мирославу Максимо-

вићу, Злати Коцић, Ђорђу

Сладоју, Новици Тадићу, Брати-

славу Р. Милановићу, Петру

Пајићу и Ивану Негришорцу.

Овогодишњи добитник

Жичке хрисовуље је песник

Гојко Ђого.

Жички духовни сабор Пре-

ображење 2012. биће одржава се

од 16-19. августа, у Краљеву и

манастиру Жичи. М.М.

Жички духовни сабор Преображење 2012

Министар културе отворио Жички духовни сабор, најстарију преображењску културну манифестацију у Србијикоја се одржава двадесетпрви пут у Краљеву и Жичи

- Ово је прилика да се за-

питамо колико смо за ових го-

дину дана од претходног Сабо-

ра успели да се преобразимо и

у срцу и да ли смо достојни да

и нас озрачи макар зрак те са-

борске светлости.

Владика Николај је имао

обичај да каже да је Жича

српска прича. Помињање мајке

српских цркава наводи на раз-

мишљање ко смо, шта смо,

одакле смо дошли и куда

идемо. Као што се пре 8 ве-

кова, за време изградње мана-

стира Жиче, изнад глава неи-

мара на небу појавила златна

жица као знак божије радости

и одобравања, тако се и пре 21

годину овде у Краљеву

појавила група писаца култур-

них посленика који су покре-

нули Жички духовни сабор.

У међувремену Сабор је

растао, постајао све већи, све

лепши и данас је то једна од

најзначајнијих културних ма-

нифестација у Србији -истакао

је на отварању градоначелник

Краљева Драган Јовановић.

РЕЧ ГРАДОНАЧЕЛНИКА КРАЉЕВА

НАЈЗНАЧАЈНИЈА КУЛТУРНА МАНИФЕСТАЦИЈА

2117. август 2012.

ГОЈКО ЂОГО је рођен

1940. у Влаховићима код Љу-

биња, у Херцеговини. Дипло-

мирао је општу књжевност са

теоријом књижевности на Фи-

лолошком факултету у Бео-

граду.

Објавио је више издања

књига песма: Туга пингвина,

Модрица, Кукута, Вунена вре-

мена, Црно руно, Изабране и

нове песме и књигу есеја Пое-

зија као апокриф. Завод за уџ-

бенике и наставна средства из

Источног Сарајева објавио је

2006. године Дела Гојка Ђога у

четири тома (Песме, Есеји, По-

пудбина и Одбрана поезије).

Године 2011. Службени глас-

ник објавио је двотомну збирку

докумената Вунена времена.

Гојко Ђого је добитник на-

граде за књигу године Удруже-

них издавача (Рад, БИГЗ и

Народна књига) и награда

„Милан Ракић“, „Лаза Ко-

стић“, „Бранко Миљковић“ и

„Петровдански вијенац“.

Због књиге Вунена вре-

мена, Окружни суд у Београду

осудио га је 1981. на две године

затвора, а Врховни суд Србије

смањио му је казну на годину

дана, коју је једним делом из-

држао.

За дописног члана Акаде-

мије наука и умјетности Репуб-

лике Српске Гојко Ђого

изабран је 1997, а за редовног

2004. године.

ГОЈКО ЂОГО – ДОБИТНИКЖИЧКЕ ХРИСОВУЉЕ 2012.

Жири за доделу Жичке

хрисовуље, у саставу: Дејан

Алексић, Милош Милишић,

Живорад Недељковић, Горан

Петровић и Драган Хамовић

(председник), донео је на Спа-

совдан ове године одлуку да

Жичка хрисовуља за 2012. го-

дину припадне песнику Гојку

Ђогу „за делатно песничко све-

дочење о удесу појединца и на-

рода“.

Признање, које подразу-

мева уникатну златопечатну

повељу и икону Преображења,

биће уручено добитнику у

Жичи, на Дан Преображења

Господњег, 19. августа 2012.

године. Делу добитника биће

посвећен зборник радова са

скупа који ће се одржати у ок-

виру манифестације Жички

духовни сабор, Преображење

2012.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА

Прошлог петка, у Римској

дворани Библиотеке града Бео-

града, представљен је зборник

посвећен прошлогодишњем

добитнику Жичке хрисовуље,

песнику Ивану Негришорцу.

Пред бројном, одабраном пуб-

ликом, у којој су се нашли ака-

демик Рајко Петров Ного,

универзитетски професори Ра-

дивоје Микић, Јован Делић,

Петар Пијановић, Јован

Пејчић, затим краљевачки за-

вичајци историчар Љубомир

Браца Ристић и новинар Борко

Гвозденовић, о књизи је гово-

рио уредник Драган Хамовић,

а своје стихове казивао је Иван

Негришорац, однедавно пред-

седник Матице српске. Била је

ово прилика да Драгана Типса-

ревић, директорка краљевачке

библиотеке, најави ового-

дишњу манифестацију.

БЕОГРАДСКА ПРОМОЦИЈА

www.gulekamin.co.rs

Први ауто воз са 206 аутомо-

била фиат 500Л, намењених из-

возу, кренуо је из Крагујевца

према луци Бар у Црној Гори,

одакле ће возила бродом бити

транспортована до Италије.

Директор производње Нун-

цио Ди Бартоло рекао је новина-

рима да је ово веома важан

податак за компанију Фиат ауто-

мобили Србија, наводећи да је у

априлу 2011. године почела ре-

конструкција фабрике, а да је

већ испраћен први воз са вози-

лима за европско тржиште.

За Бар је кренула нова ком-

позиција са још 206 возила. У ав-

густу ће недељно из Крагујевца

полазити две композиције са

Фиатовим возилима, а са повећа-

њем производње и продаје, број

возова ће се повећавати, рекао је

Ди Бартоло и нагласио да ће про-

изводња и динамика транспорта

зависити од потреба тржишта,

наводећи да је фабрика у Кра-

гујевцу спремна за дневну про-

изводњу од 500 аутомобила.

- Динамика извоза искљу-

чиво зависи од тржишта, а пла-

нира се да до краја године

произведемо 30.000 фиата 500Л.

Фабрика у Крагујевцу

спремна је за повећање произ-

водње, а план нам је да дневно

производимо 500 возила - рекао

је Ди Бартоло.

Серијска производња новог

Фиатовог модела 500Л у Кра-

гујевцу почела 4. јула, а почетак

продаје новог модела резервисан

је за европско тржиште, након

чега ће кренути пласман на

тржиште Сједињених Америч-

ких Држава .

Воз са новим Фиатовим мо-

делом, према наводима дирек-

тора Дирекције за инфрастру

ктуру Железница Србије Милана

Максимовића, у Луку Бар је сти-

гао у раним јутарњим часовима

наредног дана.

Железнице Србије имају ка-

пацитета и кадровски потен-

цијал за ову и наредну годину,

али ако се посао прошири мо-

раће да се ради на модерниза-

цији и ревитализацији пруге од

Лапова до Крагујевца и од Кра-

гујевца до Краљева.

Серијска производња новог

модела фијат 500Л почела је 4.

јула у Крагујевцу, а план је да се

од новембра производи 550 ауто-

мобила дневно. ФоНет

ФИАТ 500ЛКРЕНУО У ЕВРОПУ

Почео извоз новог аутомобила

- Први контигент аутомобила из Крагујевца према Италијипрошао кроз Краљево. - Фабрика Фијат аутомобили Србија

производиће од новембра 550 ових аутомобила дневно

22 17. август 2012.

СУП 192

Ватрогасци 193

Хитна помоћ 194

Болница 301-988

Тел. сметње 977

Телеграми 96

Информације 988

СОС телефон 235-706

АМД 314-252

324-253

314-254

Помоћ на путу 987

Жел. станица 313-555

Аутоб. станица 313-444

Електродистрибуција

диспечер 322-892

Водовод диспечер 234-455

Топлана диспечер 314-888

334-027

Чистоћа централа 362-202

Домови здравља

Рибница 372-070

Женева 323-797

Дечја поликлин. 301-729

Музеј 315-350

Библиотека 321-377

Позориште 311-211

КУД „Абрашевић“231-746

Дом култ. Рибница 375-757

Туристичка организација

Краљева 316-000

311-192

ММЦ „Кварт“ 311-571

Црвени крст 316-650

234-770

Црквена општина 314-033

Хала спортова 323-181

Ветеринарска ст. 324-295

Такси станице 333-564

335-960

333-111

319-019

343-333

313-313

Макси бус 312-011

Хотели

Турист 322-347

Термал 811-366

Ројал 354-004

Кристал 329-140

Пицерија Мираж 318-318

Апотеке

Црвени крст 315-640

Здравље 315-630

Центар 315-650

Медицински центар

централа 332-522

301-988

301-968

Историјски архив 317-560

В А Ж Н ИТЕЛЕФОНИ

Избор заштитног лица Ројал канина

АНЂЕЛИНА КРАЉЕВСКИ ЉУБИМАЦТри учесника завршног такмичења изабрао стручни жири, а три ће изабрати

посетиоци друштвене мреже за кућне љубимце Петфејс

Ројал вет један, од најзна-чајнијих увозника хране за псеи мачке, организовао је изборкраљевског љубимца Краљевана коме се претходног викендапојавило око 200 кућних љуби-маца. Краљево је само један одседам градова у Србији укојима се организују великежурке кућних љубимаца накојима се бира најлепши којиће бити заштитно лице преду-зећа Ројал канин за следећу го-дину.

У организацији ове једин-ствене изложбе, каква се првипут организује у Краљеву, уче-ствовали су Кинолошко друш-тво „Ловац“ и Србовет, ветери-нарска амбуланта и апотека.

Жеља организатора била једа ову јединствену организа-цију организује у центру градакако би је приближили штовећем броју посетилаца. Град-ске власти имале су мање разу-мевања од београдских, које судозволиле одржавање сличнеманифестације у тржном цен-тру Делта сити, и крагујевач-ких које дају зелено светло заорганизацију у тржном центруПлаза.

Међу учесницима, у паркукод железничке станице, билоје највише паса и мачака, апред кунића, хрчкова и мор-ских прасића пред жиријем,који је оцењивао комплетан на-ступ, појавила се и једна птица.Кућним љубимцима Краљев-чана придружили су се гостииз Трстеника и Врњачке Бање,али и једна куца из Хамбурга.Испред објектива фотографаспецијалисте за животиње по-зирали су појединачно свиучесници чије ће фотографијенаћи посебно место на друш-твеној мрежи за кућне љу-бимце Петфејс.

Највише гласова жиријадобила је персијска мачкаАнђелина власништво СузанеРаденовић. Нешто мање на-клоности задобили су другоп-ласирана сијамска мачка СилеМилене Пантовић и трећепла-сирани шар пеј пас Барни чијије власник Теодора Солдо. По-бедницима су припали поклонваучери у вредности од по петхиљада динара, а вредне на-граде добили су и остали учес-ници. Посетиоци мрежеПетфејс изабраће још три уеч-

сника који ће учествовати узавршном такмичењу за за-штитно лице Ројал канина.

Специфичност ове мани-фестације је, истиче Алексан-дар Калуђеровић, власникветеринарске амбуланте и апо-теке Србовет, што се поредрасних педигрираних пасапојавио и велики број меша-

наца и других кућних љуби-маца. Добра организација и за-довољство свих учесникадобар су повод за размишљањеда се и идуће године органи-зује слична манифестација, авелики број учесника и по-сматрача доказао је да сличанскуп недостаје овом граду.

И.Н.

2317. август 2012.

Ован, 21. 3. - 20. 4.Овог петка и суботе ће вас мучити многе ситне и досадне обавезе. А у по-недељак и уторак није чиста ситуација па вас и то мучи, јер ви то не во-лите нејасне ситуације. Али, зато у среду и четвртак ћете имати пуношанси и изазова за реализацију.

Бик, 21. 4. - 20.5.

За вас, овај петак, субота и недеља су веома добро организовани.Понедељак и уторак пустите нека прођу тако недвосмислено. Од-морите јер вас у среду и четвртак чека гужва од обавеза али илепих и интезивних ситуација. И новац и разрешење тајни.

Близанци, 21. 5. - 21.6.Стиже ваших месец дана за ову годину. Мораћете боље да се ор-ганизујете овог петка, суботе и недеље. У понедељак и уторакћете моћи да се опустите и конацно уђете у своје сфере. У средуи четвртак ћете бити вема заузети и ангажовани

Рак, 22. 6. - 22.7.

Петак, субота и недеља ће вас окупирати одрађивањем свакодне-вних обавеза и то ће бити у реду. А понедељак и уторак је бољеда се не уносите емотивно јер не треба. И коначно, среда и четвр-так су садржајни и интезивни дани али на ваш начин.

Лав, 23. 7. - 23.8.

Није на одмет да овог петка, суботе и недеље мало смањите обимангажовања и пређете на ситнице и детаље. У понедељак и уторакћете се мало свесно опустити и припремити за интезивне и веомаинтезивну среду и четвртак.

Девица, 24. 8. - 22.9.

Овај петак, субота и недеља су ваши дани, иако ћете бити преко-мерно ангажовани јер ћете добити нове спознаје као и обавезе.Понедељак и уторак доносе принудно затишје да би сте у средуи четвртак много тога успели да започнете и одрадите.

Вага, 23. 9. - 22.10.

У петак, суботу и недељу покушајте да завршите много тога штосте дуго одлагали, па ћете у понедељак и уторак добити вести инајаве за нове ситуације наредних дана. Будите стрпљиви као иувек и тако спремни одрадите среду и четвртак.

Шкорпија, 23. 10. - 22.11.

За вас повољни дани су и петак и субота и недеља иако ћетеимати пуно посла. Али, није то за вас много. Прави изазови каои новац ће бити у среду и четвртак па зато покушајте да се одмо-рите или само припремате у понедељак и уторак.

Стрелац, 23. 11. - 21.12.Овај петак, субота и недеља ће вас саплитати са свакојаким, вамадосадним обавезама. Али, стижу понедељак и уторак који до-носе прелазно или дипломатско решење и тако стићете до ак-тивне и наглашене среде и четвртка. А тек петак?!..

Јарац, 22. 12 - 20. 1.

Повољни су вам овај и петак и субота и недеља, иако као и увекви и то одмерено прихватате. Тако неће бити у понедељак и уто-рак јер тако непоуздане ситуације ви не волите. Зато спремни иорни за нове изазове прихватите среду и четвртак.

Водолија, 21. 1. - 19. 2.

Превазилазите ви те ситнице и детаље током петка, суботе и не-деље, на које ви иначе и не придајете важност... И тако стижете допонедељка и уторка који су на неки наин "ваши" условно повољнидани, па се тако припремите за напорнију среду и четвртак.

Рибе, 20.2. - 20. 3.

Цео овај викенд се нећете лако сналазити јер ће бити различитихситуација и ви нећете моћи да одаберете прави правац и курс.Нејасноћа и неодлучност ће се појачати у понедељак и уторак, а усреду стиже појачање у виду новца, али и других облика...

Нисам знао шта је срећа док

се нисам оженио... Али, тада је вћ

било касно.

Економскипоказатељи

за 2012.

Могу ли да се

вратим кући док

не нађем посао.

То сам и ја

управо питао

мог оца.

24 17. август 2012.

Казе Ха Шотокан Риу Ка-

рате-До Академија Србије,

школа за стицање знања и иску-

става о каратеу као борилачкој

вештини и животној филозофији

има за циљ очување идеје и при-

нципа стила казе Ха Шотокан

Риу Карате-До као Будо вештине

и дисциплине за ментални и ду-

ховни развој. Базира се на ви-

зији, учењу и духу оснивача

Шихан Таиђи Казеа које су,

после његове смрти 2004. го-

дине, наставили шесторица чла-

нова Техничке комисије, међу

којима је и Краљевчанин Вели-

бор Димитријевић Вебо, водећи

инструктор који у континуитету,

поред Србије, држи редовне се-

минаре у Енглеској, Шведској,

Швајцарској, Португалу, Шпа-

нији, Норвешкој, Белгији. Ака-

демија је конципирана као

систем семинара због потребе за

континуитетом вежбања полаз-

ника јер аспекти који се вежбају

нису ни мало јендоставни.

- Бавити се развојем свести,

дисања и буђења унутрашње

енергије тражи ближи контакт са

оним ко то може да покаже. Као

учитељ морам да имам чешћи

контакт са њима да бих их увео

на прави пут да то ураде. Зато

смо и осмислили да академија

рад у Србији изводи кроз шест

годишњих семинара у среди-

нама где постоји највеће интере-

совање и најозбиљнији рад –

каже Димитријевић.

Поред семинара у Јагодини,

Горњем Милановцу, Краљеву и

Нишу одржава се и летњи камп

који је после неколико година у

Београду, Кладову и на Власин-

ском језеру ове године одржан у

Врњачкој Бањи.

Током десет последњих го-

дина већина учесника је до-

вољно сазрела у ономе што ради

тако да је оправдан концепт који

ће, каже Димитријевић, бити за-

држан и у нареднм годинама.

Људи из Краљева су најдослед-

нији следбеници онога што се

ради у Академији. Захваљујући

млађима, пре свега Владици

Марковићу из Катаре клуба

„Монах“ на кампу су се међу сто

учесника из бројних градова

Србије нашли и каратисти из Ре-

публике Српске, Хрватске,

Шведске, Енглеске и Грчке.

Један од два паралелна семинара

у оквиру летњег кампа намењен

је млађима, не смо по годинама

него и по техничком знању, док

други окупља инструкторе који

треба знање стечено током

кампа да пренесу на млађе у

својим клубовима. За све учес-

нике је, захваљујући домаћи-

нима, приређен незабораван

одлазак у Студеницу и посета

средњовековном манастиру.

- Ако је Студеница колевка

писмености и духовности и кроз

историју нас напаја традицијом

која потиче од Немаљића мис-

лио сам да је добро да се нађемо

тамо, јер ово што вежбамо треба

да води ка развоју виших морал-

них, етичких и духовних квали-

тета. Није само вежбање у

кимону и физички напор поку-

шај да будеш јак. Мораш да

будеш мудар, самосвестан и про-

свећен, па није лоше да посе-

тимо места на којима се очувала,

духовност, мир, вера у себе и

неку вишу енергију као део кон-

цепта у који дубоко верујем –

истиче Димитријевић за кога је

Студеница још из времена мла-

дости била место које предста-

вља изазов.

Зато васпитање које треба да

наметне кроз Академију треба

од уечсника да направи целовите

личности. И.Н.

Летњи карате камп у Врњачкој Бањи

КАРАТИСТИ У СТУДЕНИЦИСтотину учесника летњег карате кампа из више европских земаља у колевци српске писмености и духовности

ФОТОГРАФИЈА НЕДЕЉЕ

Летњи камп у Врњачкој Бањи

На празник Марије Магда-

лене краљевачка сликарка и

модни креатор Хаџи Милена

Марија Магдалена Ковачевић

организовала је у вили Магдала

четврти по реду маскенбал по

угледу на оне који су се пре око

сто година одржавали у овим

крајевима. Маскенбал се тради-

ционално одржава прве суботе у

августу у знак сећања на дан

када је на хаџилуку у Израелу

добила име које данас носи.

Вођена жељом да визије које

има преточи у нешто опипљиво

поново је окупила стотинак

пријатеља да кроз дружење у су-

морним данима бар за тренутак

забораве на проблеме који их оп-

терећују. Људи добре воље,

уметници, сликари, глумци, пес-

ници окупили су се вођени

жељом да током још једног дру-

жења искажу своју креативност.

Маске су одувек биле испира-

ција краљевачке сликарке која

верује да сваки човек носи

својеврсну маску и када није ма-

скиран.

- Моја маска је ведра, 24 сата

дневно сам активна, позитивно

мислим и волим да се дружим,

јер сматрам да кроз дружење мо-

жемо да пребродимо велике про-

блеме у времену када су људи

суморни, када немају осмеха и

више причају сами са собом

него са својим пријатељима –

каже Хаџи Милена.

Четворогодишње искуство је

показало сву моћ колективног

дружења током кога су успо-

стављена многа нова пријатељ-

ства. Све то Хаџи Милену

наводи на размишљање да у на-

редном периоду ову интересан-

тну причу обогати и унапреди, а

у градским условима подсети на

некадашња сеоска прела. Тема

дружења била би дама кроз ве-

кове, а жене би уз трачеве на

културном нивоу показале

умешност у кувању, хеклању,

сликању, припремању колача и

другим вештинама. Враћањем

старој српској традицији нови

центар краљевачке културе

окупљаће уметнике различитих

профила, али и оне који то нису.

Број од педесетак пријатеља

на првом маскенбалу ове године

је удвостручен, а куриозитет по-

следњег дружења је изложба

Милениних слика под називом

Ноћ плавих анђела. Изложба је

припремана дуго, а збирка слика

насталих у том периоду изло-

жена је први пут.

- Има слика разних формата

у техници уље на платну. Мо-

тиви су везани за анђеле и живот

људи са анђелима, колико мо-

жемо да комуницирамо са њима,

колико су они привржени нама,

да ли нас доброћудно гледају

или желе да нас опомену. Слике

подсећају на љубав и потребу

чувања планете земље, лепоту

природе, воде и што је најваж-

није духа – каже Хаџи Милена.

Овај дан био је и прилика да

се подсети и на све пријатеље

који су се преселили у неку

другу временску димензију и,

верује Хаџи Милена, са анђе-

лима посматрају дешавања у

вили Магдала. Поред Краљев-

чана гости из Новог Сада, Бео-

града, Крушевца и других

градова били су у ситуацију да

уживају у традиционалним гур-

манским специјалитетима, а

укус оријенталне кухиње про-

ближила им је Миленина снаха,

Либанка Џамал Ковачевић.

Хаџи Милена обећава да ће

следеће године јубиларни пети

маскенбал бити још богатији и

обогаћен новим атракцијама које

још нигде нису виђене.

- Живот би требало сваки

дан да нам буде маскенбал, да

живимо као да се сваки дан по-

ново рађамо. Живот је игра коју

треба правилно да одиграмо, да

победимо и живимо вечно.

Живот је маскенбал, а што је ша-

ренији то је лепши – поручује на

крају Хаџи Милена Марија Маг-

далена. И.Н.

2517. август 2012.

КРАЉЕВЧАНКЕ

Четврти маскенбал у вили Магдала

НОЋ ПЛАВИХ АНЂЕЛАЖивот је игра коју треба правилно да одиграмо, да победимо и живимо вечно

Хаџи Милена Марија Магдалена

26 17. август 2012.

2717. август 2012.

28 17. август 2012.