Grad vetra u Zemlji vatreMalo je gradova u kojima se turista može osećati kao kod svoje kuće, a čitavu zemlju doživeti kao svoju drugu porodicu. Moj prvi utisak, kada sam jula 2010. godine kročila na azerbejdžansko tlo, bio je baš takav - kao da se vraćam u davno izgubljeni zavičaj

Baku Tekst napisala: Sandra Maksimović

Palata šaha ŠirvanaGradovi sveta

38 TRAVEL MAGAZINE

G R U Z I J A

JE

RM

E

NI J A

I R A N

R U S I J A

ram pričekati u redu. Odmah se primetilo da su Azerbejdžanci predusretljivi i prijatni ljudi i da daju sve od sebe da gužve ne po-traju i da ljudsko nestrpljenje ne kulminira u teške reči. Ipak, procedura je potrajala, jer je potrebno popuniti dupli aplikacioni formular i dostaviti dve fotografije, a u nekim slučajevima (kada je čist turizam u pitanju) platiti vizu i do 50 dolara. Imajući tu sreću da formalno dopuštenje za uživanje u čarima ove kaspijske zemlje dobijem posle dva sata, mogla sam se uputiti na željenu destinaciju, u sam grad Baku. Bila sam smeštena na obodu Grada vetra, gde neobičan Kaspijac, čudo koje nije ni jezero ni more, dodiruje peščane plaže i donosi miris nafte sa dalekih naftnih platformi koje se ocrtavaju na pučini. Otuda je drugo ime Azerbejdžana - Zemlja vatre. Kakav je to Grad vetra u Zemlji vatre? Sam opis deluje pre magično nego realno,

neprolaznosti zlatnog doba šaha Širvana i njegove još čuvenije dinastije. Ovaj šah po-znat je i po tome što je postavio temelje za nastanak azerske države. Ipak, kada je isto-rija u pitanju, otac nacije svakako je Heder Alijev, čovek koga svi u Azerbejdžanu vole i čije se ime, portreti i biste nalaze na svakom koraku. Azerbejdžanci će vam ponosno reći da je on taj koji je nakon sticanja samostal-nosti doneo mir, stabilnost i prosperitet zemlji, i koji je pretvorio ovaj kavkasko-kaspijski dragulj u državu vrednu svakog pomena u međunarodnom vokabularu. Nakon napornog leta na relaciji Beograd - Beč - Baku, suočila sam se sa činjenicom da mi je neophodna viza i da, zbog iste, mo-

zerbejdžan (Azerbaycan) je kavkaska zemlja koja izlazi na Kaspijsko more i ima burnu istoriju, ispresecanu brojnim imperijama - persijskom, tur-skom i ruskom. Svaka od njih

utisnula je svoj pečat u formiranje onoga što danas čini Azerbejdžan, zemlju koja je tek 1991. stekla svoju punu nezavisnost od SSSR-a i okrenula se nacionalnom i svakom drugom razvoju. Ipak, preplitanje kultura i civilizacijskih ideja dalo je Zemlji vatre posebnu draž. Tako se u samoj prestonici, Bakuu (Baki), na jednom mestu mogu naći ostaci komunističke ere, ali odmah iza ćoška i persijski spomenici koji svedoče o

Travel Tips Baku VODIČI

Izdavač vodiča Lonely Planet ima i izdanje koje se bavi Azerbejdžanom. Unutar njega, postoje korisne informacije koje se tiču samog boravka u Bakuu. Ovi vodiči dostupni su u azerbejd-žanskim knjižarama, a postoji i mogućnost da ih pronađete u beograd-skim knjižarama.

POPUSTI Ne postoje nikakve zvanično poznate gradske kartice koje mogu doneti popuste, ali je preporučljivo raspitati se da li aviokompanija kojom putujete do Bakua omogućava Frequent Flyer karticu, kako biste umanjili cenu karte.

BEZBEDNOSTBaku je prilično bezbedan grad, lišen bilo kakvih konkretnih pret-nji, ali je neophodno ponašati se zdravorazumski kao i u bilo kom drugom velikom gradu. Što se tiče prirodnih nepogoda, ne pamte se. Treba biti oprezan prilikom pešačenja po mraku jer ima dosta zmija i škorpija kojima stenoviti pejzaž i klima prilično odgovaraju. Takođe, savetuje se oprez tokom prelaska ulice zbog neadekvatne saobraćajne kulture u gradu.

ZABRANEIako je Azerbejdžan muslimanska šiitska država, ne postoje verski propisi koji zabranjuju ili nalažu određeno ponašanje u javnosti. Naizgled, reč je o liberalnom društvu, ali postoje tradicionalno utkane vrednosti koje koriguju društveno ponašanje. Na primer, u Bakuu niko ne zabranjuje mladim zaljubljenim parovima da se drže za ruke na ulici, ali se to po konzervativnim merilima smatra nemoralnim. Isto tako, smatra se da fine devojke ne treba same da šetaju gradom, tako da je većina njih u pratnji svojih roditelja, kako ne bi ukaljale svoj ugled i smanjile šanse za udaju. Što se tiče pu-šenja, nije zabranjeno, osim na mestima na kojima nikad nije ni bilo dozvoljeno (poput škola, univerziteta, bolnica, javnih ustanova). Carinski propisi su standardni.

RADNO VREMES obzirom na to da je Azerbejdžan sekularna država, radni dani, i uopšte radno vreme su nalik zapadnjačkom modelu. Azerbejdžanci ne prate muslimanski kalendar, tako da je i kod njih nedelja neradni dan, iako se podrazumeva da veliki bazari i pijace rade i tada. Državne institucije obično rade od 09.00 do 17.00h, dok restorani, klubovi i prodavnice rade do kasno uveče. U Bakuu je čak u 22.00h neve-rovatna gužva, čini se da sve radi i da grad živi 24 časa. Obilazak muzeja, galerija i mesta od istorijskog značaja najbolje je ostaviti za neke prepodnevne sate radnih dana.

Grad vetra u Zemlji vatre

A

Baku

Baku je moderan evropski grad koji se svakog dana sve više i više razvija

39TRAVEL MAGAZINE

ali kada se upozna Baku, sve je moguće i ništa nije nemoguće. Grad od skoro tri miliona stanovnika, sa urbanom arhitektu-rom i ultramodernim pejzažnim rešenjima, podseća na Dubai, dok atmosfera “šetališta pored mora” i “starih kamenih uličica” budi uspomene na Napulj. Ipak, Baku je origi-nalan grad, šarmantan i bajkovit, a svaki njegov kutak krije po koji mit ili neverovat-nu priču o minulim vremenima. Iako su leti temperature ekstremno visoke (i do 45 stepeni), prijatni vetar koji duva sa mora omogućava nesmetanu šetnju raznolikim ulicama i utapanje u miks modernog i tradicionalnog duha azerbejd-žanske prestonice. Tako na jednoj strani stoji kompleks poslovnih centara, oblakodera i pločnika od čistog mermera, gde se okuplja novi “naftaški sloj” koji stvara novac, a sa druge strane je Stari grad (Içeri Şeher), koji je zbog izuzetne istorijske vrednosti UNES-CO 2000. godine stavio pod svoju zaštitu. Unutar njegovih zidina kriju se sićušne, ali

Travel Tips Baku KUHINJA

Azerbejdžanska kuhinja nalik je ostalim kavka-skim, ali sa jakim elementima orijentalnih boja, mirisa i ukusa. Azerbejdžanci obično kažu: “Nama je kuhinja dobra jer naše žene uživaju da kuvaju, a naši muškarci sa uživanjem jedu.” Oni su muslimani pa izbegavaju svinjetinu, a upotrebljavaju govedinu, piletinu, jagnjetinu, ribu i morske plodove. Ono po čemu su specifični su odlične salate, jer kombinuju razno povrće (paradajz, krastavac, karfiol, šargarepu, krompir, pasulj, boraniju, crni i beli luk, kupus, masline, patlidžan, pečurke). Koriste puno začina, poput lovora, koreandera, peršuna, celera, bosiljka i majčine dušice. Svakako najpopularniji začin je i ovde šafran, koji daje neverovatan šmek hrani. Popularna je dovga - hladna supa od kiselog mleka. Pored toga, postoje razne vrste kebaba koje ne treba propustiti, poput Lyula-kabab-a, koji se sastoji od pečenog (bez plamena) začinjenog mlevenog ovčijeg mesa koje se potom služi u speci-jalnom hlebu, sa lukom i zeljem. Zanimljiva je i dolma, kao tradicionalno jelo Azerbejdžana, a podrazumeva mlevenu jagnjetinu, mešanu sa mentom, cimetom, kupusom i listovima vinove loze. Što se tiče slatkiša, uglavnom su to kolači sa kandiranim voćem ili orasima, bademima i lešnicima. Nije loše probati shaker-churek, najsličniji našim dezertima. Prepuruke su: restoran evropske i azerbejdžanske kuhinje Respublika Luks, Khagani ulica 24 u Bakuu; Mugam Club, Rzayeva ulica 9A. Cene su do 15 manata.

REKREACIJA Baku je grad u kome se za svakog nađe po nešto. Sami stanov-nici grada uživaju u jutarnjem ili večernjem džogiranju, trekingu po okolini, dok se veći broj njih prihvata odlaska u teretanu ili na tenis. Turisti imaju bezbroj mogućnosti za bavljenje sportom. Veći broj hotela u svojoj ponudi ima teretane, bazene, manje teniske terene ili terene za fudbal i odbojku. Većina boljih hotela u Bakuu ima solidan program za sportske aktivnosti i to treba proveriti pre svake rezervacije. U zimskom periodu lepo je otići na skijanje u Šemaku, me-sto pokraj Bakua, dok je tokom leta moguće uživati u svim prednosti-ma Kaspijskog mora.

ŠOPINGU Bakuu je šoping vrlo popularan, posebno među mla-đim ljudima. Ima puno šoping molova, u kojima se može naći markirana roba, ali su cene kao i u svim evropskim gradovima - previsoke. Posebno je popularna ulica Nizami, gde ima puno butika i koja važi za fensi ulicu. U manjim šopovima može se naći roba iz Kine i Turske, ali je tokom posete Starom gradu preporučljivo obići i čitav niz autentičnih azerbejdžanskih radnjica koje prodaju tepihe, tapiserije, zavese, stolnjake, tunike, ešarpe od azerbejdžanske svile koje su vrlo lep poklon, a ne koštaju puno - do 20 manata. Oni koji se odluče za kupovinu tepiha, moraju da znaju da ih čeka duga procedura, od utvrđivanja da li tepih ima drevnu vrednost (ne zabora-vimo da Azerbejdžan ima čak i Ministarstvo koje se time bavi), do pribavljanja sertifikata i pronalaženja odgovara-juće cene. Savetuje se da se takva trgovina obavlja uz po-moć lokalnih prijatelja. Što se tiče klasičnih suvenira, ima ih na svakom koraku, ali cene variraju. U šoping centrima one su veće. U samom kompleksu Starog grada, usled obilja tezgica, dešava se da sami trgovci spuštaju cene suvenira do granice nemogućeg. Popularni magneti za frižider sa simbolima grada, ogledalca u istom duhu, sta-klene kugle, privesci… ništa preko pet manata. Ko poželi da svojim bližnjima daruje nešto luksuznije, može da odabere azerbejdžansku kapicu ili nešto drugo iz njihove nacionalne nošnje, ali su cene iznad 20 manata. Prilično zahvalan poklon je i kutija čuvenog azerbejdžanskog čaja čiji se ukus ne zaboravlja.

ZABAVABaku je grad zabave. I dnevni i noćni život vrlo su aktuelni. Ako se preko dana umorite od obilazaka znamenitosti i istorijskih čvorišta, predveče je savršeno vreme da spokoj potražite u nekoj kući čaja ili autentičnom kafiću. Preporuka je kafić Azza u Safarli ulici/Fountains Skver I 1, kao i Cafe Caramel u ulici Alizade i The Corner Bar u ulici Nizami 77. Cene su, isto tako, zapadnoevropske. Što se tiče noćnih izlazaka, ima puno simpatičnih klubova, ali u ovom gradu se dosta polaže na džez muziku i tre-ba odabrati baš takvo mesto sa laganim notama, predlozi su Room 103 i Caravan Jazz Club. Većina hotela za svoje goste organizuje i nacio-nalno veče sa originalnim azerbejdžanskim plesom. Cene se ne razlikuju od evropskih.

RAZNOIako je Azerbej-džan islamska zemlja, nigde se ne oseća bilo kakav pritisak u religijskom smi-slu. Čini se da je u Bakuu ceo svet. I da se odavde može upoznati ceo svet. Ipak, dok ste u Gradu vetra, skoknite do Gobustana, me-stašca udaljenog sat vremena od ove prestonice. Obiluje istorijom, prvim ljudskim naseobinama na tom području, još iz drevnih dana. Na stenama su utisnute prve slike ranog ljudskog sporazumevanja i civilizacijske evolucije.

Stare kamene uličice podsećaju na Napulj Sedište gradske vlade

U Starom gradu se nalaze stare radionice koje gradu daju poseban šarm

TRAVEL MAGAZINE

Gradovi sveta

40

(Denizkenari Milli Park) i divnih parko-va, koji kao da su preneseni iz raskošnih lepota Hiljadu i jedne noći. Impresije su jasne: primorski grad, veseli i lepi ljudi, visoke cene po kafićima i čajdžinicama. Nije baš za svačiji džep. Azerski manat drži se prilično dobro: 1 euro - 1 manat. Neke cene su toliko visoke da ni cenkanje ne pomaže. Sami Azeri se žale i napominju da nisu svi u gradu bogati, ali da oni koji rade ili koji su uspeli da nađu pristojan posao - imaju solidna primanja. Obrazovanje se veoma ceni i porodice će i poslednju paru dati na

prilično skupe suvenirnice i prodavnice tepiha, ali i čuvena palata šaha Širvana (Şirvanşahlar sarayi) iz 15. veka. Ovo nije jedini spomenik Bakua vredan viđenja. Moglo bi se reći da je simbol grada Devičin toranj (Qiz Qalasi), visok oko 30 m i preč-nika oko 16 m. Ima nekih osam spratova i ispreda priču o nesrećnoj sudbini princeze, koju je otac zaključao u toranj jer je volela pogrešnog čoveka, i koja se ubila bacivši se u Kaspijsko more. Od ovog svedoka nesrećne ljubavi dalje se stiže direktno do Morskog bulevara

školovanje svoje dece, mada i sama država pomaže talente i omogućava im dodatna usavršavanja van zemlje. Po meni, najdinamičnija je ulica Nizami koja vodi direktno na Trg fontana, okuplja-lište i znanih i neznanih. Tu svako svakoga može da vidi i pozdravi. Iako je Azerbejd-žan pretežno muslimanska šiitska zemlja, retko se mogu videti žene koje nose hidžab. Azerbejdžanke su neverovatno lepe, veoma moderne i školovane. I muškarci su prilično simpatični, prate modu i liberalni su. Tradi-cija je ipak i dalje veoma jaka i nezamislivo

Unutar zidina Starog grada pronaći ćete prodavnice tepiha i suvenira Zidine starog grada Bakua

je da pristojna devojka ima momka sa kojim šeta, a da za to ne znaju roditelji ili da im se oni ne pridruže. Brak je još uvek veoma bi-tan za ovo društvo i otuda je Palata venčanja stožer zabave i odušak za sve koji dolaze na neko venčanje, gde se vesele uz nacionalni ples ili traže svoje srodne duše. Ono što fascinira, kako u arhitekton-skom, tako i u svakom drugom smislu,

svakako je šiitska džamija Bibi Hejbet (Bibi Heybet). Nalazi se pokraj same gradske magistrale, a svojom lepotom može da parira čuvenom Tadž Mahalu. Ko uspe da obiđe njenu bogatu unutrašnjost, ostaje zauvek ispunjen blagodetima duhovnog mira. U tmini, ona sija kao najlepši dragulj. Iza nje se pružaju brodogradilište, plaže i niz hotela, od kojih većina ima luksuzni ce-novnik. Ko se i odluči za boravak u Bakuu, preporučujem dva odlična hotela, Ramada Baku Hotel (www.ramadabaku.com) i Crescent Beach Hotel (www.cbh.az), oba su na plaži i pružaju dobre uslove za odmor i zabavu. Važno je odabrati dobar, a ne jeftin smeštaj. U Bakuu ima i zmija i škorpija, pa na vreme treba misliti na sigurnost. Na ulicama je saobraćaj potpuno haotičan. Retko gde ima semafora, pa kada želite da pređete pešački prelaz, oslonite se na “instinkte žitelja” i pratite ih kada prelaze ulicu, jer u svakom drugom slučaju teško da ćete uspeti. Zanimljivo je primetiti da se voze luksuzna vozila, da su restorani prepuni, butici najslavnijih dizajnerskih imena su na svakom koraku, pa se čini da ovde bogatstvo nikome ne može izmaći. Ali već na periferiji grada jasno je da se Azerbejdžan još uvek bori sa sovjetskom zaostavštinom, siromaštvom i zamaglje-nom perspektivom za sve svoje građane. Iako je prilično siguran grad, ulicama Bakua najbolje je šetati u grupi. Ima dosta prosjaka, ali je izuzetno čisto i održavano. Na svakom ćošku je neka nova fontana, pa vam se čini da iznenađenja grada nikada ne prestaju. Oni koji vole noćni život, neće ostati razočarani. Baku se nalazi na top listi gradova sa burnom noćnom zabavom. Jedan od najboljih klubova je City Lights Bar ili Azza Bar. Za avanturiste koji vole aktivnosti dostojne Indijane Džonsa, toplo preporu-čujem obilazak Gobustana, drevnog mesta 64 km jugozapadno od prestonice. To je neka vrsta azerbejdžanskog Stounhendža, kompleks stena i naseobina gde su živeli

Baku je podjednako lep kako danju, tako i noću

Muzej azerbejdžanske književnosti

Zgrada azerbejdžanskog parlamenta

Trg fontana

Gradovi sveta

TRAVEL MAGAZINE42

davni preci Azera. Još uvek su sačuvani crteži u stenama - priče tih naroda, mitovi u koje su verovali, tajne koje su čuvali. Baku je neobičan grad vrlo visokog stepena tolerancije, pa tako možemo videti muslimane koji se šetaju sa Jevrejima i hri-šćane koji ponosno slave svoju veru. Svako je slobodan da bude ono što jeste. Azeri će se oduševiti svima koji kažu da su iz Srbije. Sudbina Nagorno Karabaha (Nagorno-Karabakh) slična je sudbini Ko-sova. Tako se i Azeri osećaju bliski Srbima. Iste muke, drugi narod. Sve u svemu, topli i dragi ljudi imaju puno toga da ponude svetskim putnicima, ali i svima onima koji se odluče za zemlju na putu svile. Pre nego što se upustite u ovo divno putešestvije, pročitajte roman Ali i Nino, Kurbana Saida. To je spomenik jednoj neobičnoj ljubavi koja se protivila ograniče-njima vere i nacije, a tiče se neverovatnog Bakua. Ili, dok pijuckate čuveno azerbejd-žansko belo vino, odaberite Nizamijeve stihove i otplovite u neki novi svet, krojen po vašoj meri.

Šiitska džamija Bibi Hejbet

Poslovni centar Bakua smešten je uz obalu Kaspijskog mora

Devičin toranj je simbol grada

TRAVEL MAGAZINE

i povremeno vlažne zime. Prosečna temperatura u letnjim mesecima je oko 26°C, ali usled vetra koji stalno duva, vreme je izuzetno prijatno. Zimi temperatura iznosi oko 4,3°C. Snežne oluje su vrlo retke. Baku je najbolje po-setiti u periodu od aprila do juna kada klima dozvoljava pravo uživanje, mada je preporučljiv i oktobar, zbog blage jeseni. Za sve one koji nalaze radost u pešačenju i trekingu, najbolje vreme je jul, kada je na planinskim obroncima oko grada vetrovito, a predveče često i hladnjikavo.

vremenska razlika+3 GMT

jezikSlužbeni jezik je azeri koji dosta podseća na turski, ali ima i elemenata farsija. Dosta Azerbejdžanaca govori ruski i često nas mogu razumeti. Mlađi ljudi govore engleski i nemački, tako da je komunikacija najmanji problem.

medicinske normeNisu vam potrebne posebne predostrož-nosti i vakcinacije, ali dobro je imati malu priručnu apoteku, za uobičajene potrebe. Preporučljivo je piti isključivo flaširanu vodu.

novacValuta u Azerbejdžanu je azerbejdžanski manat. Jedan euro ima vrednost oko 1,01 manata.

struja220 V, 50 Hz

smeštajU zavisnosti od toga da li želite da budete smešteni u samom centru grada ili pak na obodu, variraju i cene. Oni koji žele da osete sam duh grada i da uživaju u uzavrelim dešavanjima Bakua, treba da se odluče za hotele u najužem centru grada, kako ne bi trošili dodatan novac za transport od periferije do centra. Ljudi sa decom treba da odaberu hotele na periferiji Bakua, koji nude sjajne uslove za odmor i rekreaciju u okviru svojih kompleksa na samim peščanim plažama. Cene se kreću od 80 dolara (Business Palace), 95 dolara (Empire Hotel) pa idu na gore, a za in-formacije iz prve ruke, solidan je njihov pretraživač dobrog smeštaja na stranici www.traveller.az

informacijeSve neophodne informacije obično se mogu dobiti na recepciji hotela u kome ste smešteni, a ljubazno osoblje će vam izaći u susret. Internet takođe pruža ade-kvatne smernice i dobro je osloniti se na sledeće sajtove azerbaijan.tourism.az, www.bakupages.com i www.tourism.az

geografski položajBaku, odnosno Baki (na azeri jeziku), glavni je grad Azerbejdžana. Nalazi se u južnom delu poluostrva Abseron i ima tu privilegiju da direktno počiva na Kaspijskom moru.

populacijaPrema poslednjem popisu iz 2008. godine, na širem području grada živi oko 3.000.000 stanovnika, i to uglavnom Aze-ra (92,8%), Rusa (4%) i Turaka (2,1%).

kako stići do...Nekoliko evropskih aviokompanija leti do Bakua. Najbolje je iskoristiti prednosti Austrian Airlines-a, koji skoro svaki dan leti iz Beograda za Beč, a odatle za Baku. Povratna karta je od 289 eura plus oko 167 eura za takse i dodatke. Austrijska aviokompanija iz Beograda leti ujutru u 08.30, a u Beču je u 09.50. Let se nastavlja već u 10.15, dok se u Baku stiže u 16.55 po lokalnom vremenu.

dokumentaZa odlazak u Baku, neophodno je da imate azerbejdžansku vizu koja još uvek ne može da se dobije u ambasadi u Beo-gradu, ali se vrlo jednostavno može dobiti na aerodromu u Bakuu. Za aplikaciju za vizu neophodni su pasoš, dve fotografije veličine kao za pasoš, popunjen formular koji se nalazi u elektronskoj formi na sajtu mfa.gov.az ili ga možete dobiti u ambasadi Azerbejdžana u Beogradu, i 40 dolara za taksu. Viza traje 30 dana i ima mogućnost produženja. Za dodatne informacije, možete se informisati na pomenutom sajtu ili u samoj ambasadi u Beogradu, koja se nalazi u ulici Malog Radojice br. 20, broj telefona 011 26 69 275. Ambasada Srbije u Bakuu ne postoji na rezidencijalnoj osnovi i svi poslovi ove vrste vrše se iz našeg predstavništva u Ankari. Ambasadu možete dobiti pozivom na 00 90312 426 02 36, 426 24 32.

klimaBaku ima suptropsku klimu koja podrazumeva suva i topla leta i hladne

telefoniranje i internetPrilično je finansijski neizvodljivo koristiti MTS ili Telenor roaming u Bakuu. Postoje potpisani sporazumi između srpskih i azerbejdžanskih operatera, ali jedna poruka u proseku košta iznad 50 dinara. Preskupo je i zvati Srbiju sa mobilnog. Donekle je bolji izbor poziv sa fiksnog na fiksni, koji košta oko pet eura, minut ili dva. Kada se poziva u Azerbejdžan, okre-će se 00 9941 pa se dalje bira korisnički broj. Topla preporuka je da kupite pripejd karticu, koju možete naći u svakom servisu mobilnih telefona u Bakuu, a koja košta oko 10 manata (10 eura) i da se po potrebi dopunjuje. Sa nje je apsolutno isplativo i obavljati razgovore i slati poru-ke. Minut razgovora je oko tri manata, dok je poruka 0,11 manata. Jedini problem je taj što ne može da prima poruke sa MTS-a, dok sa Telenora može. Većina hotela sadrži besplatni bežični Internet, a postoje i Internet klubovi u samom centru grada. Telefoni koje je korisno znati: vatrogasci -101, policija - 102, hitna pomoć - 103.

kako se kretatiU Bakuu se mogu koristiti metro, autobus i taksi. Cene prevoza u javnom saobra-ćaju nisu visoke, karta za minibus ili bus je, u proseku, oko 0,5 manata po osobi, a za metro svega 0,15 manata. Taksi je prilično skup i cene je jedino moguće spustiti napornim cenkanjem ili tako što ćete iskoristiti umeće pregovaranja nekog azerbejdžanskog prijatelja. U pro-seku, taksi košta oko 4-10 manata, ali u samom centru grada. Možete kontaktirati Royal Taxi, (012) 418-2049, (051) 880-2009. Za one koji žele da iznajme auto, postoji nekoliko valjanih agencija kao što su Europcar Azerbaijan ili Orient Express Rent a Car.

InfoBakuMorski bulevar

TRAVEL MAGAZINE44