КОД 21ЧАСОПИС ЗА КУЛТУРУ И УМЕТНОСТ

ИздавачШабачко позориште

За издавачаЗоран Карајић

РедакцијаАлександра Саватић, архитектаДрагана Бошковић, драматург и театрологРадован Миразовић, сликар и теоретичар уметности Владимир Маричић, пијанистаНебојша Цвејић, историчар

Главни уредникЗоран Карајић

Одговорни уредникНебојша Цвејић

Дизајн корицаИвана Солдић

ЛекторСања Цвејић

Припрема за штампуНебојша Терзић

ШтампаЧивија принт

ISSN2466-3212

Тираж300

email: casopiskod21@gmail.com

ЧАСОПИС ЗА КУЛТУРУ И УМЕТНОСТГОДИНА II, БРОЈ 3

Шабац,ШАБАЧКО ПОЗОРИШТЕ

2016. година

САДРЖАЈНебојша цвејићДУША ИШТЕ ПОЗОРИШТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Драгана БошковићПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Душан КовачевићПОЗОРИШНИ СНОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Зоран Карајићдиректор и селектор фестивалаПРОЛЕЋЕ У ПОЗОРИШТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Борка Г. Требјешанинновинар ”Политике”„ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ” НА ШАБАЧКИ НАЧИН . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Жељко Хубач, директор драме Народног позоришта у БеоградуШАБАЧКИ ФЕСТИВАЛ (ЗАРОБЉЕН) ИЗМЕЂУ УТИЛИТАРИЗМА И КВАЛИТЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

ШЕКСПИРОВ ФЕСТИВАЛ КРАЈОВА РУМУНИЈА

Нина МазурЕВРОПСКА ПАРАДА ПОБЕДНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Наташа ГвозденовићТРИ СТВАРАОЦА, ТРИ ПОЕТИКЕ, ТРИ ДОЖИВЉАЈА СВЕТА . 44Ана ТасићПОВРАТАК ЕВРОПСКЕ ПОЗОРИШНЕ НАГРАДЕ У КРАЈОВУ . . 48Драгана БошковићДЕСЕТИ ШЕКСПИРОВ ФЕСТИВАЛ У КРАЈОВИ (14-23. АПРИЛ 2016) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

ФЕСТИВАЛИМилета РадовановићШЕСТ ДЕЦЕНИЈА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61Мирослав Радоњић

КОД 21 5

директор Стеријиног позорја61. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ ЈАГОДИНА 2016.

Драгана БошковићБРИТАНСКИ ВОДВИЉ РЕЈА КУНИЈА У СРБИЈИ . . . . . . . . . . . . . 72

ТЕАТРОЛОГИЈАИз књиге ТЕОРИЈА ДРАМСКИХ ЖАНРОВА др. Светислава Јова-новаПАРАДОКС О ЖАНРУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Тамзен ВолфМЈУЗИКЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

ЛИКОВНА УМЕТНОСТРадован МиразовићЛИКОВНИ И ПРИМЕЊЕНИ УМЕТНИЦИ У ШАБАЧКОМ ТЕАТРУ 1840 - 2016. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

МУЗЕОЛОГИЈАБранислав СтанковићШАБАЧКИ ВРЕМЕПЛОВ – ОСТАВШТИНА ЗА БУДУЋНОСТ . 144Александра СаватићМАГИЧНА НОЋ МУЗЕЈА У СИНАГОГИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

IN MEMORIAMУМРО ЂОРЂЕ ЈЕЛИСИЋ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158ОПРОШТАЈ ВИДЕ ОГЊЕНОВИЋ ОД ЂОРЂА ЈЕЛИСИЋА . . . . 160ГОВОР БРАНИМИРА БРСТИНЕ НА КОМЕМОРАЦИЈИ ОДРЖАНОЈ У АТЕЉЕУ 212 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

ДРАМАНина ПлавањацБЕСМРТНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Александар ВолићНИНА ПЛАВАЊАЦ „БЕСМРТНИ“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165УПУТСТВО АУТОРИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

КОД 216

ДУША ИШТЕ ПОЗОРИШТЕ

Ред, дисциплина, етика и друго потреб-ни су нам не само ради заједничког грађења

дела, него највише ради уметничких циљева наше уметности и ства-ралаштва. Први услов за стварање предратног стања је извршавање правила: „Воли уметност у себи, а не себе у уметности“. Зато се пре свега старајте о томе, да вашој уметности буде добро у позоришту.

(Станиславски, Позоришна етика)

Град дуге и блиставе позоришне повести и крај који се може по-дичити првим извођењем једног позоришног комада у новијој српској историји, изнедрили су нов театарски израз оличен у фестивалу „По-зоришно пролеће“. Након покретања часописа, Шабачко позориште је, уз здушну подршку локалне самоуправе, учинило нови напор у оплеме-њивњу културне и уметничке традиције нашег простора.

У част нове позоришне светковине у Шапцу, у спомен на Шек-пира (400 година о његове смрти) и као израз пијетета спрам свих пре-галаца чији траг је дубоко утиснут у зидине театра, приређен је и овај позоришни темат под уредништвом Драгане Бошковић.

Небојша Цвејић

КОД 21 7

ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕШАБАЦ, 11 - 18. АПРИЛ 2016.

Поштовани читаоци, У Шапцу је од 11. до 18. априла, одржан

први Пролећни позоришни фестивал.Директор Фестивала и директор Шабач-

ког позоришта Зоран Карајић, одабрао је је најквалитетније позоришне представе и довео их на сцену овог прослављеног театра.

Како рече Душан Ковачевић, који је на челу Савета ове манифеста-ције, „доста је било зиме у српском театру, нека дође пролеће...“.

И дошло је! Мада, мало ко је веровао у то. Мало ко, осим Ка-рајића, оснивача на челу са градоначелником Небојшом Зеленовићем, верним позоришним навијачем Душаном Петровићем и неколицине нас, залуђеника...

Фестивал је био изванредан. Било је много гостију, Стручни жири је био строг, еминентан и интернационални, а све се одвијало под будним око Жирија позоришних новинарки ... Било је ту и Пратећег програма: колеге славни глумци наступали су у веома квалитетном off програму, читане су се драме са завршеног Конкурса за драмски текст Стеријиног позорја...

Била сам водитељ Округлог стола; трудила сам се да уметницима који играју у представама које се налазе у конкуренцији за награде по-ставим питања која су релевантна за све - од стручњака, до расположене шабачке позоришне публике.

Фестивал су пратиле телевизијске Хронике Позоришног пролећа у којима је учествовало много саговорника, гостију, позоришних љубите-ља и арбитара културног живота Србије.

Знајте драги читаоци часописа КОД 21, који је и сам установљен у Шабачком позоришту као информатор и коментатор културног и умет-ничког живота уопште па и у Шапцу, а чији нови број посвећујемо теа-тру, да су Хронике Позоришног пролећа, које вам поклањама у видео вер-зији и које се налазе се на ДВД диску у корицама ове књижице, саставни део садржаја овог издања.

КОД 218

Медијска су времена. Уместо писаног текста, пружамо вам при-лику да, кад год вам се прохте, уживо чујете коментаре, критике, изјаве и утиске са првог Пролећног позоришног фестивала у Шапцу. Можете чути изјаве и коментаре свих актера који су се борили за награде (неки су и награђени), чланова Стручног и новинарског жирија, гостију из по-зоришта са територије целе Србије па и шире (све до Француске), уз ин-серте из позоришних представа, пропраћене критикама овог критичара, који вам пише у тамној мајској ноћи...

О представама, жиријима, гостима, збивањима и наравно пробле-мима (превазиђеним, не брините!), писаће вам Главни уредник часописа КОД 21, Зоран Карајић. Препуштам му бели папир.

Ваша,Драгана Бошковић

уредница позоришног броја часописа КОД 21

КОД 21 9

КОД 2110

Душан Ковачевић

ПОЗОРИШНИ СНОВИ

Пролеће у Шабачком позоришту 2016. го-дине обновиће драгоцено сећање на давну го-дину из претпрошлог века - 1840-ту кад је у граду покрај добре и плаховите Саве одиграна прва позоришна представа у Шапцу и међу пр-вима у свеукупном животу књажевске Србије.

И то је у првој половини ХIХ века било „нормалније и прихватљи-вије“ од јучерашњег (не)разумевања појединих „културних радника“ кад се обнародовала идеја о оживљавању фестивала угашеног ратом који је уништио многе вредности ондашње „велике земље“ по којој је фестивал у Шапцу био познат и признат као један међу најбољим.

У годинама које су „појели скаквци“ и остале штеточине некулту-ра се појавила у пуном сјају као понос „националног идентитета“ као одбрана „националног опстанка“; озбиљна култура је била међу првим жртвама „родољубивих“ рација широм бивше Југославије.

На место културе као достојанства живљења појавила се ружна и понижавајућа некултура, са својим милитантним пратиљама: проста-клуком и примитивизмом.

И то тако траје – маршира већ више од четврт века. Генерације и генерације одрастају уз неартикулисане гласове који

постају „симбол националног идентитета“ и доказ љубави за земљу уништену до очаја и сажаљења за људе који су нас учили, образовали и сачували од колективног нестајања као цивилизованог народа.

Данашња „култура“ је себи дозволила да се комерцијалним оправ-дањима и транзиционим процесима повеже са терористичким организа-цијама некултуре.

Пролеће у шабачком позоришту је једна од лепших и господстве-нијих одбрана културе која је у Србији посустала, уморила се и само не-ким чудом преживела време свеопштег нестајања лепе речи изговорене или одигране на чувеним „даскама које живот значе“.

Било је и питање – као што га увек бива кад се нешто смислено предложи, да ли ми „већ имамо довољно позоришних фестивала“?

Да ли нам је потребан „још један“ (?) покрај ових десетак на ивици живота, одржаваних надреалном вољом и инфузијом руку на руку.

КОД 21 11

Да ли нам је у крају – шабачкој посавини, Мачви, поцерини... и местима у којима живе људи жељни озбиљних културних догађаја, по-требна позоришна смотра најбољих представа Србије?

И да ли ће позоришни фестивал „оштетити градски буџет“ и са-мим тим изазвати потрес у свеукупном осиромашеном животу обога-ћеном само негованом некултуром.

И излишно питање: да ли је једном граду потребна једна неде-ља сусрета са људима који живе и раде по позориштима Србије са же-љом да се 2016. године обележи постојање и одлазак са овог света (пре 400 година) писца вечитих љубавника, злих краљева и проблематичних трговаца, господина Вилијема Шекспира, човека без чијег би пера ова наша планета и даље била лепа из свемира: океани, мора, језера, реке, планине, шуме, поља, цвеће и дрвеће, али без душе која је вреднија од поменутих лепота.

Шта би и какав би био овај свет без културе као најзначајнијег вида живота?

Позориште нема моћ да мења свет. Позориште нема снагу да спречи зло које покрећу људи доспели

из мрака некултуре и простаклука који се у трену „преображава“ у зло са несагледивим последицама по свеукупну историју људског постојања на овој нашој лепој и несрећној планети, Земљи, на сцени већ поменутог великог писца који је написао и причу са једним од најлепших наслова у историји позоришта:

Сан летње ноћи.Сви наши фестивали су снови летњих, зимских, пролећних и је-

сењих ноћи.И не би било лепо да нам се ти снови ускраћују, јер су нам само

снови преостали.

КОД 2112

Зоран Карајићдиректор и селектор фестивала

ПРОЛЕЋЕ У ПОЗОРИШТУ

Свима је знано да је Шабац град страдал-ник у свим ратним вихорима минулих векова.

КОД 21 13

За турског земана многи су бојеви око Шапца и за Шабац вођени, па и највећа битка Првог устанка - бој на Мишару.

Велики рат је почео овде, у предграђу Шапца. Кад су Аустријанци прошли, ни једна кућа у Шапцу није остала читава. Ни једна... Шабац је добио име - српски Верден. После победе је бројао половину становника са почетка рата.

Ни у Другом није много боље прошао. Четири логора су Немци у Шапцу и око Шапца направили. Највиђенији људи овога краја су у њима страдали.

КОД 2114

Међутим, мање се зна да је за све то време шабачки крај био лучо-ноша културе у Србији.

Од Тршића и Вука преко прве позоришне представе у Србији која је одиграна у селу Накучани на Петровдан 1832. године - до данашњих дана.

Стојан Новаковић, Јован Цвијић, Михајло Радовановић, Павле Поповић, Милорад Шапчанин, Лаза Лазаревић, Владимир Јовановић, Љубомир Стојановић, Јанко Веселиновић, Станислав Винавер, Стојан Чалић, Бранимир Ћосић, Милић од Мачве, Оскар Давичо, Бранимир

КОД 21 15

Ђорђевић, Љубиша Јовановић, Живојин Павловић, Владислав Лалицки, Душан Ковачевић...

...Жар су и искре те луче. Три су основна разлога за успостављање новог позоришног фести-

вала у Шапцу. Први је: овај град својом културном и позоришном тради-цијом заслужује да буде један од центара позоришног живота не само у Србији него и у региону.

КОД 2116

Други: Шабац је већ имао велики, југословенски фестивал, Свеча-ности Љубише Јовановића. Када се угасила Југославија и фестивал се полако али неумитно гасио... и угасио.

Трећи: потпуна ерозија позоришних фестивала, чак и оних најве-ћих и најзначајнијих у земљи - и морална, и селективна, и оцењивачка. Да не говорим о критичкој мисли, која је валидна само ако припада јед-ној и јединој доминатној ”победничкој” струји.

Осим свега набројаног, никако не смемо заборавити ни веома кул-тивисану, избирљиву и често непредвидљиву шабачку публику. Публику

КОД 21 17

која је театарски образована и обавештена јер је Београд на осамдесет, а Нови Сад на само седамдесет километара од Шапца. Зато јој је веома тешко потурити рог за свећу. Није довољно да у гостујућим представама играју само позната и популарна имена. Потребно је много више да би те представе биле прихваћене и посећене у Шапцу.

Има, наравно, и другчијих примера, али изузеци само потврђују правило. До скоро се по Шапцу причало о једној професорки која је одвела ђаке у Београд на позоришну представу. Гледали су Нушићеву Ожалошћену породицу у Југословенском Драмском Позоришту на Сце-

КОД 2118

ни Бојан Ступица. Када се завеса подигла ученици су препознали своје, шабачке глумце. Била је то представа Шабачког позоришта, која је, уз Протуве пију чај једно време била на сталном репертоару ЈДП.

И шта из овог примера закључујемо? Најпре то да су сви били срећни и задовољни. Родитељи зато што су им деца, уместо на улици и кафићима била у велико, правом позоришту, па шта кошта да кошта!

Ђаци, зато што су могли, макар на кратко да се о трошку родите-ља излудују по Београду, купе неку крпицу или обиђу неко ”знаменито” место.

КОД 21 19

А професорка? Ваљда је и она нашла неку своју рачуницу, макар се та рачуница звала само НОБЛЕС. Позориште је свакако био само изго-вор, јер да је позориште интересује, сигурно би знала да за неупоредиво мањи новац децу на исту представу може одвести и у Шабачко позори-ште.

Но, ми закључујемо да је и то пример да шапчани још од малих ногу, ето, иду у престоничке театре и формирају свој театарски укус и став на правом месту.

КОД 2120

Да се ми вратимо на наш фестивал, јер ово је тема која заслужује посебну причу.

Елем, када сам на фестивалу Јоаким Вујић први пут јавно изрекао идеју о новој, другчијој театарској светковини, речено ми је: НЕЋЕМО ТЕ ПОДРЖАТИ. То МИ, то је Министарство културе, чији је основни задатак да подржава квалитетне програме преко својих чувених комиси-ја које деле новац по принципу - ја теби, ти мени, ја мени, ја мени, мало теби, па мени, мени, мени...

КОД 21 21

Е, те комисије, које се мењају, али излазе испод истог шињела, мене НЕЋЕ ПОДРЖАТИ. Ти заиста паметни, образовани и радни људи мене не питају зашто хоћу да правим фестивал, какав је концепт, имам ли одговарајуће потенцијале, људске и техничке ресурсе, смештајне ка-пацитете на одговарајућем нивоу, паметну и лепу публику...

Не, они ме a priori, неће подржати, јер се не уклапам у њихов си-стем вредности, јер је српско позориште њихова прћија у којој су само они и учесници и судије. Сви ћемо ми да правимо представе какве се само њима допадају или за нас нико неће чути, неће нас ни бити.

КОД 2122

Одлучио сам да се супротставим. Да око сасвим једноставне идеје окупим људе од интегритета, људе који су својим делом и својом лич-ношћу обележили наше доба у театру. У овом науму имао сам озбиљну подршку Града Шапца, његове управе и његових челника. Од Министар-ства нисам ништа ни очекивао ни добио. Не само за фестивал, него ни за шта. Шабачко позориште које се у овом тренутку сматра једним од нај-квалитетнијих у земљи конкурисало је по четири основа за средства Ми-нистарства културе. Одбијено је по свим основама, чак и за међународ-ну сарадњу, за коју смо минулих година добијали новчану подршку од

КОД 21 23

Министарства. А кажу да дају средства за квалитетне програме. Пошто су новац који није њихов поделили међу собом и частили њиме своје пријатеље и истомишљенике, испада да су они тај есенцијални квалитет који ова држава мора да подржи да плати. Браво!!!

Ваљда су зато и изабрани у комисију. То ми звучи некако логично и нормално.

Не знам само зашто су се састајали тајно, кад је правилима пропи-сано да су седнице комисије јавне и да им се може присуствовати.

КОД 2124

Дакле, идеја за концепт фестивала је била савршено једноставна. Кажу да је једноставност врхунац уметности. За учешће на фестивалу конкуришу НАЈБОЉЕ ПРЕДСТАВЕ чија је премијера била у претходној календарској години. Нема тематске селекције, нема никаквих сужава-ња у избору представа, нема заклона иза којих може да се манипулише селекцијом и усмерава на воденицу одређених театарских моћника. По-следњих година стално слушам чувену реченицу: Сјајна ти је представа, заиста изванредна, али се не уклапа у овогодишњи концепт и не одгова-ра слогану том и том.

КОД 21 25

Зато сам на једном Стеријином позорју предложио да нам свима задају тему за идуће Позорје, па да, брате, сви радимо домаћи задатак. Или, још боље да нам задају један комад који ћемо сви навежбавати, па нека се најуспешнији на крају баладе такмиче за одличја.

Нонсенс? Да, али никада нисам био за половична решења. Значи - НАЈБОЉЕ ПРЕДСТАВЕ. Али, не најбоље у само поједи-

ним сегментима, макар они били и врхунски. За учешће на нашем фе-стивалу конкуришу представе које имају изузетно висок ниво у свим елементима позоришног чина: текст, режија, глумачки ансамбл, сцено-

КОД 2126

графија, костим, музика, кореографија, дизајн светла и тона... једностав-но, зар не?

И још један елемент је битан, мада не и пресудан, а то је гледаност представе. Представе које игране трипут узастопце: први пут, последњи пут и никад више, не конкуришу за наш фестивал, без обзира што су (можда) револуционаран чин, нешто ново, надасве актуелно и темом и сценским исказом. За такве представе постоје други, такође значајни, можда и значајнији фестивали.

КОД 21 27

Око ове, заиста једноставне идеје успео сам врло брзо да окупим изузетне позоришне ствараоце, што је само доказ да је многима дозло-грдила једнообразност позоришне естетике која је последњих година тренд у Србији. Сачинили смо озбиљан Уметнички савет који је утврдио правила и концепт фестивала. Чине га: Душан Ковачевић - председник, Мира Бањац, Воја Брајовић, Никита Миливојевић, Небојша Брадић, Светислав Басара, Светислав Јованов, Миливој Млађеновић и Драгана Бошковић.

КОД 2128

Само театарске незналице из комисије Министарства културе су могле да олако пређу преко мишљења овакве скупине позоришних по-сленика.

Одлучено је на савету да селектор буде човек који ће делом, тј. избором представа бити најближи оригиналној идеји селекције и човек који изузетно добро познаје продукцију не само престоничких, него и театара у унутрашњости. Јер, можда и они могу да направе најбоље представе. Одлучено је да селектор буде потписник ових редова.

КОД 21 29

Остало је још само да се одреди име фестивала. Име које ће садр-жавати суштину а у исто време бити једноставно. Било је много предло-га, а онда је пресудио председник савета: фестивал ће се звати ПОЗО-РИШНО ПРОЛЕЋЕ. Асоцијација је толико да свако може пронаћи своје сопствено тумачење.

А жири? Жири би требало да буде непристрасан, објективан и до-бронамеран. Ван свих струја, кланова, ad hoc договорених савеза, тран-ге-франге елита...

КОД 2130

Зато смо се договорили да чланови жирија буду са стране. Најпре из земаља у окружењу, са којима имамо сличан или истоветан језик и културу, а како фестивал буде растао, доводићемо еминентне уметнике и из већих даљина.

Еминентни уметник - кључ за избор чланова жирија. Позоришни стваралац, учесник, а не посматрач. Знали смо да овим начином и ова-квим избором навлачимо гнев професионалних чланова жирија, селек-тора и оцењивача свега и свачега у нашем театру. Измичемо њиховој контроли и наметању њихове естетике као једине мериторне.

Јер, вредновање позоришног чина је у крајњој инстанци питање укуса и, пошто не постоји производ који се може измерити егзактним јединицама мере, може се лако негирати, омаловажити и скрајнути. На-рочито ако је хајка организована и са одређеним циљем и интересом.

Још је један, не мање важан, разлог за жири који није из Србије. Желимо да знамо како нас други виде. Да упоредимо естетике, да ви-димо где нам је место у европском или бар балканском театру. Сви које смо позвали, одазвали су се. Препознали су изазов, препознали квали-тет, мада су презаузети својим обавезама. Зашто би иначе долазили у ”тамонеки” Шабац?

Милена Зубанчич, СловенијаЕмир Хаџихафизбеговић, Босна и Херцеговина и Благој Стефановски, Македонија.Многи учесници и добронамерни театарски посленици рекли су

нама али и медијима да је то најкомпетентнији жири на нашим позо-пришним фестивалима у минулој сезони. Али и да је селекција најбоља, боља и од оних на највише цењеним фестивалима.

Жири је добио задатак да подели само седам награда. Инфлација награда, познато је умањује њихову вредност.

Осму награду доделио је специјални жири PRESSa који су сачи-њавали новинари културне рубрике највећих дневних листова: Вукица Стругар, Новости, Борка Г. Требјешанин, Политика, и Татјана Њежић, Блиц.

На фестивалу смо у главном и пратећим програмима чули и видели:шеснаест писаца - од Шекспира, Стерије, Шилера, Ковачевића,

фон Клајста, Дуковског, Челан, Фурлан... до младих и перспективних Нине Плавањац, Марије Дакић, Гордане Влајић, Огњена Обрадовића и Божидара Кнежевића.

деведесет два глумца из наших најбољих театараоко триста учесника укупно

КОД 21 31

преко сто гостијуоко три хиљаде гледалацаМедијски је ово био изузетно покривен фестивал, и штампанима

гласилима и елктронским медијима. Свих осам вечери снимана је и при-казивана хроника фестивала. Она остаје као својеврстан доказ о томе шта се у Шапцу и Шабачком позоришту догалао овог пролећа.

Први лауерати Позоришног пролећа су:најбоља представа - Родољупци, Народно позориште у Београдунајбољи савремени драмски текст - Дејан Дуковски, Дух који ходанајбоља режија, Никита Миливојевић - Перикленаграда Љубиша Јовановић за најбољу мушку улогуЉубомир Бандовић за Саву Оџачара у Клаустрофобичној комедији

и Лихта у Разбијеном крчагунајбоља женска улога - Нада Шаргин, за улогу Елизабете, енглеске

краљице, у Марији Стјуартнајбољи млади глумац - Марко Јанкетић, за улоге Вула милиционе-

ра у Клаустрофобичној комедији, и Рупрехта у Разбијеном крчагунајбоља оригинална музика - Коста Павловић за Перикланаграда жирија PRESSa - залог за будућност - Бојан Кривокапић за

улогу Едена у Родољупцима.Да ли ће ми и идуће године неки чудан сват из комисије Министар-

ства за културу подићи прст и рећи - НЕЋЕМО ТЕ ПОДРЖАТИ...???

КОД 2132

КОД 21 33

Борка Г. Требјешанинновинар ”Политике”

„ПОЗОРИШНО ПРОЛЕЋЕ” НА ШАБАЧКИ НАЧИН

Театарска светковина „Позоришно про-леће” која је овог пролећа први пут одржана у

Шапцу вратила нам је оптимизам када је ова грана уметности у питању. И поред тога што је фестивал организован за релативно кратко време и са малим бројем људи у организационом смислу, показао је озбиљ-ност и зрелост, и одржао „позоришну радионицу” односно добру лекци-ју фестивалима сам вишедеценијском традицијом у блиском окружењу. Настао као својеврсни наставак југословенског фестивала „Љубише Јо-вановића” који је угашен када се распала Југославија фестивал „Позо-ришно пролеће” понудио је негованој шабачкој публици пресек сценски дешавања у протеклој 2015. години у зналачком избору Зорана Карајића, директора и селектора овог фестивала. Не би било у реду, а да не поме-немо и Јелену Иветић, његову десну руку али и све друге запослене, као и комплетан глумачки потенцијал који озбиљно конкурише београдским колегама. Карајић је буквално пленио својом опуштеношћу, али и ор-ганизационим способностима. Затицали смо га готово свуда, од сцене до сале, преко управничке канцеларије, до градских тргова. Ипак, остао нам је је дужан за дружење уз кафу коју сам њим нисмо успели да по-пијемо током трајања фестивала. Тим поводом позваћемо га у Београд, можда будемо имали више среће.

Селекцију „Позоришног пролећа”, иначе, чинило је седам жанров-ски различитих представа позоришних кућа из Београда, Новог Сада, Сомбора и Шапца. А да су Шапчани „загрејани” за овај позоришни скуп потврдио је фестивалски савет у којем су: Душан Ковачевић, председ-ник, Мира Бањац, Војислав Брајовић, Никита Миливојевић, Небојша Брадић, Светислав Басара, Светислав Јованов, Миливоје Млађеновић и Драгана Бошковић.

Шабац, један од најстаријих и најзначајнијих културних центара у Србији има позоришну традицију дугу чак 175 година. Из овог града који „дише” у срцу Мачве потекли су великани писане речи попут Сто-јана Новаковића, Јована Цвијића, Лазе Лазаревића, Јанка Веселиновића, Бранимира Ћосића, Оскара Давича... зато и не чуди што је током фести-

КОД 2134

валских дешавања велики део времена у сали проводио и Небојша Зеле-новић, градоначелник Шапца. Захвални смо му на невероватном подат-ку, када је српска култура у питању, а то је да град Шабац из свог буџета издвоје чак седам одсто за културу. То је, рекло би се прави преседан када је наша земља у питању.

Позване представе, међу њима: „Родољупци”, „Перикле”, „Марија Стјуарт”, „Клаустрофобична комедија” и друге имале су висок уметнич-ки ниво, почев од текста, режије, глуме, сценографије, костима, корео-графије, музике… Услов да буду на фестивалу био је само један: да су доказане чињеницом да се за њих тражи „карта више”, односно да имају нормалан позоришни живот будући да смо сведоци да представе које завреде велика признања на фестивала заправо уопште нису гледане.

Шабачка публика је негован будући да многи Шапчани иду на пре-мијере представа у Београд и Нови Сад, градове који су на удаљености између 70 и 80 километара, зато и не чуди што су са правом мером знали да награде најбоље глумачке бравуре.

И овога пута ваља поменути интернационални жири фестивала који су чинили уметници из окружења Милена Зупанчич из Љубљане, Благоје Стефановски из Македоније и Емир Хаџихафисбеговић из БИХ. Када је жири у питању, морамо похвалити намеру организатора „По-зоришног пролећа” да окупи људе из региона, да они стручно процене какву позоришну естетику заговарају српска позоришта и да награде најбоље. Све у свему као један од вредних догађај ове позоришне сезо-не у Србији, свакако је „Позоришно пролеће” на шабачки начин. Сенку на ову театарску светковину ипак баца недостатак адекватног сценског простора, зато апелујемо на градске оце да у што скорије време пронађу начин да у Шапцу заживи нова позоришна зграда. Шапчани по свим мерилима то заслужују.

Биографија

Борка Голубовић Требјешанин је вишегодишњи новикар Културне рубрике Политике. Дипломирани је новинар-политиколог.

Током каријере пратила је позоришна дешавања како у Београду, тако и широм Србије и региона. О гостовањима српских позоришта из-вештавала је и са многих иностраних фестивала почев од Мађарске, Не-мачке, Грчке, Русије, Кипра, Данске, Кине...

КОД 21 35

Жељко Хубач, директор драме Народног позоришта у Београду

ШАБАЧКИ ФЕСТИВАЛ (ЗАРОБЉЕН) ИЗМЕЂУ УТИЛИТАРИЗМА И КВАЛИТЕТА

Фестивалска мапа бивше Југославије била је атипична у односу на друге театарске средине по томе што најзначајнији домаћи фестивал није био уједно и фестивал најбољих представа. Наиме, Стеријино по-зорје, као централни фестивалски догађај сезоне, окупљао је најбоље представе рађене по комадима домаћих писаца, којих је у земљи од пре-ко двадесет милиона становника, било и у кванититативном и у квали-тативном смислу довољно за респектабилну конкуренцију и квалитетан фестивалски програм. Овај концепт Позорја учинио је пресудан утицај на развој домаћег драмског текста, јер се великим улагањем позоришта у репрезентативну продукцију, са жељом да она буде на репертоару нај-значајнијег домаћег фестивала, уствари улагало и у домаће савремене драмске ауторе, у шта се можемо уверити прегледом репертоара југосло-венских театра, посебно седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а обриси тог систематског рада могу се наслутити и данас, када је у оскудној продукцији домаћи писац постао ретка зверка, беспотребан трошак.

Распад СФРЈ довео је до очекиваног пада квалитета фестивалског програма Позорја, с једне стране, али и до реализације идеје формирања Југословенског позоришног фестивала у Ужицу, с друге стране, који је замишљен као фестивал најбољих представа ондашње „скраћене“ Југо-славије, тј. Србије и Црне Горе. Но, у Позорју се, после скоро деценије паралелног, и притом прилично успешног суживота два фестивала који су се концепцијски допуњавали, прелази на концепт који подразумева да Стеријине игре постају фестивал најбољих представа рађених по тек-стовима и домаћих и страних писаца, чиме првобитни концепт Југосло-венског позоришног фестивала губи смисао, те организатори из Ужица прелазе на концепт који у конкуренцију доводи најбоље представе са оног дела еx YU простора, у оквиру којег постоји тзв. јединсвено говор-но подручје (што би „језикотворци“ из Хага рекли – BHS language).

КОД 2136

Но, нови концепт Позорја, иако је несумњиво довео до квалитет-нијег фестивалског програма, показао се као лош по развој домаћег драмског стваралаштва. С друге стране, јавиле су се озбиљне полемике у театарским круговима поводом тог концепта, а које су у практичном смислу последњих година довеле до тога да свега једна представа ра-ђене по комаду страног писца буда уврштене у фестивалски програм. Тако су бројне квалитетне продукције, ограничене финансијским моћи-ма Позорја (све мањи број представа у конкуренцији) и притиском да се изнова редефинише концепт, тј. да се он врати оном изворном, остајале без могућности да се такмиче у респектабилној конкуренцији, те да буду овенчане престижним признањима.

Уз пуно разумевање актуелног театарског тренутка, позоришт-ници из Шапца су правовремено реаговали и покренули Фестивал ја-сног концепта и завидне перспективе. Јер, концепт такмичења најбољих представа, као што смо то већ имали прилику да видимо, нуди простор за развој у правцу реперног српског фестивала. За такав развој неоп-ходни су, поред добре селекције, театарска инфраструктура, образована публика, добра медијска покривеност и непристрасан жири, чије одлу-ке нико од учесника не би доводио у питање, а што је реткост у нашој фестивалско-театарској збиљи. Шабац има задовољавајућу театарску инфраструктуру, с обзиром да је театар са највећим бројем изведених представа у току једне сезоне (не рачунајући београдска и новосадска позоришта), с тим у вези и врло образовану публику, близу је Београ-да и постоји могућност квалитетног медијског праћења, у шта смо се уверили током овогодишњег Фестивала (таквој медијској покривено-сти допринео је и ангажман жирија новинара, те тесна сарадња са РТС-ом). Али оно што је имало пресудан значај за етаблирање Фестивала у квалитативном смислу били су селекција око које није било никаквих полемика (за разлику од осталих Фестивала, посебно овогодишњег По-зорја, па и прошлогодишњег Југословенског позоришног фестивала) као и репрезентативан жири којем се није могао „пришити“ тзв, сукоб ин-тереса (синоним за тај појам у српском театру је реч „кухиња“) којег су чинили изузетно угледни позориштници који раде ван Србије, Милена Зупанчич, Емир Хаџихафисбеговић и Благоје Стефановски, те ми је као директору Драме Народног позоришта посебно ласкало признање за представу „Родољупци“, коју је режирао Андраш Урбан, као и чињени-ца да смо на овогодишњем Фестивалу наступили са чак две продукције (Марија Стјуарт – Шилер/Лолић) те да су обе награђене. Тим пре што жири овогодишњег Позорја тај неспорни квалитет репертоарског узлета

КОД 21 37

Драме Националног театра није препознао ни приближно у истој мери, ни са становишта селекције, ни са становишта одлука жирија, за које бих крајње еуфемистички рекао да су дискутабилне.

Већ на самом старту, шабачки Фестивал је показао озбиљност и паметним припремама и делањем задобио је значајан кредибилитет. То, наравно, није пријало баш свима, а да ли међу тим утилитаризмима треба тражити одговор зашто Министарство културе неће ни следеће године бити суфинансијер фестивала који окупља најбољу српску позо-ришну продукцију, то процените сами.

Биографија

Рођен у Тузли, 1967. године, одрастао у Зеници и Лесковцу. Фа-култет драмских уметности у Београду дипломирао 1996. на одсеку Дра-матургија.

Његове драме су до сада 37 пута премијерно изведене у профе-сионалним позориштима у Србији и региону (Народно позориште у Београду, Театар Култ, Драмски театар Пловдив, Босанско народно позориште Зеница, Театар младих у Новом Саду, Творница лутака у Загребу, НП Ужице, Шабачко позориште, Крушевачко позориште...) и репризиране више од 1000 пута. Сарађивао је са домаћим и иностраним редитељима различитих генерација, попут Љубослава Мајере, Петра Каукова, Пламена Панева, Даријана Михајловића, Петре Радин, Давида Путника, Снежане Тришић, Ане Григоровић, Милана Нешковића...

Представе рађене по његовим комадима и адаптацијама биле су у селекцији више од 50 позоришних фестивала (Стеријино позорје, Фе-стивал „Нова драма“ у Санкт Петербургу, Град-театар Будва, Сплит-ско лето, Дани комедије у Јагодини, Фестивал позоришта/казалишта БиХ, Фестивал луткарских казалишта у Ријеци, Међународни позори-шни фестивал за дјецу у Котору...) и освојиле су више од 60 награда. За драмске текстове награђиван је 10 пута у земљи и иностранству.

Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски, јапански и пољски језик. Професионално се бави позоришном режијом. Пише за телевизију и филм. Био је позоришни критичар дневног листа „Данас“, члан је IATC-а и ITI-а.

Ради у Народном позоришту у Београду, где је тренутно в.д. ди-ректора Драме.

КОД 2138

Изведени драмски текстови: Ближи небу (игран и као Осамдесет-девета), Ближи ватри, Ближи земљи, Копље, ‘Ајдуци су опет међу нама (игран као Кланац и Било једном на Балкану), Отмица и вазнесење Јули-јане К (игран и као Комшије су криве и као Ратко и Јулијана), Берлински зид, Бизарно, Косовска...

Драме за децу: Мала сирена, Лепотица и звер, Царево ново одело у земљи чуда, Чаробна свирала вилењака Милана, Успавана лепотица, Размажени принц (игран као Зачарано краљевство и Принц неваљалац).

КОД 21 39

ШЕКСПИРОВ ФЕСТИВАЛ

европска награда за позориштеКрајова, Румунија

22. - 27. април 2016.

КОД 2140

Нина Мазур

ЕВРОПСКА ПАРАДА ПОБЕДНИКА

Европска Позоришна Награда додељена је 2016. године по петна-ести пут у румунском граду Крајови познатом у светским позоришним круговима као место одржавања знаменитог Шекспировог фестивала. Ову престижну награду установила је Европска комисија 1986. године а додељује се глумцима и институцијама чија делатност у највећој мери служи узајамном разумевању међу народима. Улице и позоришта зеле-ног градића били су преплављени глумцима и редитељима, театролози-ма и новинарима из различитих земаља и у сваком кутку је одзвањао жи-вахни разговор на различитим језицима. Председник жирија Европске Позоришне Награде, господин Жорж Бану, је рекао: „Окупљени заједно ових неколико дана ми ћемо, без обзира на мрачна времена, показати нашу постојаност и нашу енергију усмерити на очување духовности што је увек била мисија позоришта“.

Претходних година лауреати Награде били су Питер Брук, Џорџ Стрелер, Хајнер Милер, Роберт Вилсон, Лука Ронкони, Пина Бауш, Лав Додин, Патрис Шеро и други истакнути позоришни ствараоци.

За лауреата ХV Европске Позоришне Награде проглашен је Матс Ек, истакнути шведски кореограф.

Матс Ек се родио 1945. године у породици у којој су били испре-плетени игра и позориште. Његова мајка, Биргит Гулберг, познати корео-граф, организатор је прве трупе модерних игара у Шведској. Његов отац, Андерс Ек, био је глумац који је играо у филмовима Ингмара Бергмана, али се такође интересовао за пантомиму и савремено позориште. Његов старији брат је био играч у трупи своје мајке а сестра близнакиња Малин је била глумица. У раној младости Матса није привлачила игра; њего-ва прва сценска искуства била су у глумачкој игри и режији. Касније је почео да похађа часове савремене игре, али је десет година радио по-сао позоришног редитеља (поред осталог је био асистент редитеља код Ингмара Бермана). Најзад је приступио балетској трупи своје мајке као играч и ту направио своје прве кораке као кореограф. Од 1978. године је руководилац трупе заједно с мајком.

Славу Матсу Еку донела је поставка Жизеле (1982) – изазовно ино-вативно читање класичног балета. Жизелину партију изводила је раско-

КОД 21 41

шна Ана Лагуна која је касније постала Матсова жена и „муза“ и која је инспирисала кореографа на трагање за новим језиком тела. Необично Лабудово језеро (1987) наставило је размишљања Матса Ека о роман-тичној љубави и сексу, о односу мушкарца и жене. Уследила су затим нова тумачења и других класичних балета. Године 1990. напушта ру-ковођење Гулберг балетом и од тада ради као независни кореограф ра-звијајући лирско-метафорички аспект свога стваралаштва. Балети Кар-мен, Успавана лепотица, а нарочито Ромео и Јулија (2014), донели су му светску славу.

Многе поставке Матса Ека екранизовала је шведска телевизија што пружа уникатну могућност сусрета са стваралаштвом великог ко-реографа.

За време церемоније уручења Европске Позоришне Награде гледа-оци су могли да виде уживо један од балета Матса Ека. Уверена сам да неће никада заборавити истинско узбуђење. Балет у једном чину Секира, на музику Т. Албинониа, Матс Ек је режирао за две не тако младе изво-ђачке звезде: Ану Лагуну и Ивана Озелија. На сцени је седи мушкарац који је, по свој прилици, преокупиран стварним процесом сечења дрва за огрев (и то ради мајсторски); жена се појављује с првим звуцима тра-гично лепе музике. Попут телесне сабласти (можда већ умрле жене?) она кружи око мушкарца очајно покушавајући да скрене на себе њего-ву пажњу. Али они бораве у различитим световима, она њега види, али он њу – не. Проницљиво дочарана немогућност стапања... И мушкарац одлази носећи нарамак дрва, а за њим корача жена тријумфално носећи на испруженим рукама секиру као симбол заједнички проживљеног жи-вота, као знак љубави и узалудне наде.

У оквиру свечане церемоније обављено је такође (по тринаести пут) уручење Европске награде нове позоришне реалности. Лауреати ове награде су: Виктор Бодо (Мађарска), Андреас Кригенбург (Немач-ка), Хуан Мајорга (Шпанија), Жoeл Помра (Француска), а такође и На-ционално позориште Шкотске.

Виктор Бодо се родио у Будимпешти 1978. године. Три године је радио као глумац у позоришту Арпада Шилинга а 2008. године је осно-вао своју сопствену трупу. Његови редитељски покушаји су се показа-ли као успешни, нарочито за последње три године постављени Замак Франца Кафте и Алиса Луиса Керола. Виктор Бодо је напустио своје позориште и од тада ради као независни редитељ у земљама немачког говорног подручја. Његове последње поставке – Метаморфозе Франца

КОД 2142

Кафке у Немачком позоришту у Хамбургу и Посета Фридриха Дирем-ната у Циришком позоришту - имале су велики успех.

Андреас Кригенбург (1963), столар по професији, почео је своју каријеру у позоришту родног града Марбурга као техничар. Након тога почео је да режира: најпре у Цитау а затим у Франкфурту на Одри. Годи-не 1991. приспео је у берлинско позориште Фолксбине где је поставио задивљујућу предтаву Војцек по Бихнеру – најранији образац позори-шта деструкције. Кригенбург након тога ради у хановерском позоришту. Упадљива је његова љубав према малим људима, аутсајдерима и лузери-ма који покушавају да опстану у животу. Надахњују га „црни“ комади Деје Лоер, али он проналази искре радости и среће у њиховом непро-мењивом безнађу. Поставка Три сестре по Чехову у минхенском Ка-мершпилу учинила га је познатим у широким позоришним круговима. Кригенбургова редитељска машта је уистину богата; његове поставке су обавезно емоционалне и увек садрже комичне елементе.

У Крајови је приказана представа Андреаса Кригенбурга Натан Мудри (Дојчес театра из Берлина). Комад који је написао класик не-мачке драматургије Ефраим Лесинг 1779. године, добио је сасвим ново ишчитавање. Мудри трговац Натан, сурови султан Саладин, и остали ликови, живописно су интерпретирани од стране редитеља у комичном кључу. Међутим, у представи се упадљиво провлачи позив на религиј-ску толеранцију и интеркултурни дијалог толико актуелне у наше време.

Хуан Мајорга се родио у Мадриду 1965. године. Математичар и филозоф по образовању, професор универзитета, Хуан Мајорга се про-славио као драматург. Његови комади су преведени на многе језике; 2011. године основао је сопствену позоришну компанију. Мајорга се по-јављује и као редитељ властитих комада. У Крајови смо видели предста-ву Рејкјавик где се Мајорга представио и као редитељ и као драматург.

То је представа о шаху јер је управо у Рејкјавику одржан историј-ски меч између Бобија Фишера и Бориса Спаског, великих шахиста, иза којих је стајала немилосрдна сенка „хладног рата“. Три глумца играју главне личности али истовремено и чланове њихових породица, њихо-вих жена, телохранитеља, Стаљина, Кисинџера и многе друге а такође и саме себе – данашње људе (могуће и шахисте) који играју шаховску и људску драму прошлости. Зашто? – питате се ви. Зацело, да би се боље схватила садашњост.

Жоел Помра, писац и редитељ (1963) у сопственом позоришту под називом „Позориште компликације и збуњености“, поставља само соп-ствене комаде. Он сматра да му текстови долазе након реприза, његови

КОД 21 43

радови су чврто укорењени у савремену реалност. На позив Питера Бру-ка, Помра је радио у позоришту Буф ди Нор од 2007. до 2010. године. Данас сарађује с бриселским Националним позориштем и позориштем Одеон у Паризу. Циљ Жоела Помра је да створи визуелно позориште с великим бројем глумаца.

У Крајови су били представљени фрагменти његових радова и од-ломци из теоријских есеја.

Национално позориште Шкотске добило је награду за пројекат Последња машта (концепција, режија и дизајн – Кај Фишер). Материјал за представу узет је из разговора и интервјуа за време ауторове посете избегличком центру на Малти а такође и из његових утисака за време боравка у Мароку. Трагичне приче избеглица преплићу се с историјом првог човековог лета – Јурија Гагарина – у космос. Аутор упоређује уса-мљеност људи који препливавају океан како би спасили живот („Не бој се, кћери, то је само вода“), са усамљеношћу човека у бескрајном ко-смосу („Осећам се одлично, лет тече нормално“) и клања се пред њихо-вом храброшћу. На сцени је пет глумаца-музичара - један Европљанин и четири Африканца – који свирају и говоре, говоре и свирају. Звук се преноси преко слушалица и посебно расположење представе овладава слушаоцима не само путем звука, већ и срцем приморавајући их да сао-сећају са судбинама људи.

Специјално признање жири Европске позоришне награде доделио је Силвију Пуркарету (Румунија). Овај чувени позоришни и оперски редитељ почео је своју каријеру у Букурешту, у Малом позоришту и у позоришту Буландра, али је прекретницу у његовом раду представљало његово ангажовање у Националном позоришту у Крајови. Овде је по-ставио своје знамените Шекспирове представе: Сцене из Магбета, Тит Андроник, Дванаеста ноћ, Мера за меру, Бура. Тешко је набројити све награде које је Пуркарете добио на међународним фестивалима; данас он живи у Француској и поставља представе по целом свету.

Завршило се славље, разишли су се његови учесници и гости... Тихи румунски град, који је неколико дана био позоришна Мека, вратио се уобичајеном животу, животу у коме позориште традиционално заузи-ма почасно место.

А Европска Позоришна Награда чека нове, будуће победнике.

Превео са оригиналног рукописа Добрило Аранитовић

КОД 2144

Биографија

Нина Мазур је рођена у Бишкеку (Киргистан). Дипломирала је на Руској академији позоришних уметности у Москви (ГИТИС), на Факултету за истори-ју и теорију позоришта. Постдипломске студије завршила је у Ст. Петерсбургу, на Академији за позориште, музику и филм.

Пре него што је прешла у Хановер, где живи њена ћерка Ана са својом породицом, радила је као стручно лице у Одсеку за позориште у оквиру Министарства културе и уметности Украјине, у Кијеву.

Нина Мазур је оснивач, координатор и саветник многих међуна-родних позоришних фестивала широм света. Њено ангажовање у Ме-ђународном позоришном институту (ITI - International Theatre Institute) у оквиру UNESCO-а, добро је познато. Потпредседник је Монодрам-ског форума (Monodrama Forum) при Међународном позоришном ин-ституту (ITI UNESCO) и члан Немачког центра истог тог Института. Члан је и Међународног удружења позоришних критичара (International Association of Theatre Critics - IATC), као и Међународног савета за игру (International Dance Council by UNESCO).

Активна је и као позоришни критичар и аутор је многих чланака о позоришту који су објављени у стручним часописима. Написала је и књигу под називом “The stage interpretations of the ballets of Ukrainian composers”.

Члан је књижевног друштва Die Faehre (Hanover, Germany) и ли-терарног друштва APIA (London, UK).

Створила је међународне позоришне фестивале MOST у Немачкој и Vidlunnya у Украјинии, којима је и уметнички директор .

Удата је за Алберта Атакулова, ваздухопловног инжењера, родом из Узбекистана.

КОД 21 45

Наташа Гвозденовић

ТРИ СТВАРАОЦА, ТРИ ПОЕТИКЕ, ТРИ ДОЖИВЉАЈА СВЕТАПРЕМИО ЕВРОПА, КРАЈОВА, РУМУНИЈА 2016.

Манифестацију Премио Европа, по мом осећају, највише описује термин ’’позоришни оскар’’, јер колико год да звучи популистички, негде је тачан – то су најпрестижније европске позоришне награде. На крају, у конкуренцији су позоришни ствараоци са читавог Старог континента. Конкуренција, у овом случају, даје целој причи и софистицираност и драж. У тексту који следи биће, кроз разго-воре које сам водила, представљена 2 лауерата награде ’’Нова позори-шна реалност’’- Huan Mayorga и Andreas Kriegenburg.

Mayorga је шпански драмски писац. Ужива статус позоришне зве-зде - његови комади играју се у 18 земаља, а преведени су на 16 језика. На фестивалу се каже: „долази Mayorga“. Његови комади играју се у Royal court theatre. Завршио је студије математике и филозофије, те из оба ова извора црпи инспирацију. Свет који ствара и мене подсећа на свет Михаела Ендеа, само писан за одрасле.

Шта је за Вас Нова позоришна реалност?Сматрам да сваки креатор мора стално да истражује која су питања

која траже да буду постављена у његово време? Да ли су потребни нови језици да она буду изражена?

У исто време неопходно је да будемо свесни да позоришна умет-ност има дефинисану форму која долази из старе Грчке, из V века п.н.е. То је дефинисана уметност. Атињани су знали да вам је потребан ело-квентан, добар глумац и публика која је маштовита. Зато је важно да будемо пажљиви када користимо реч ново, јер су правила заправо уста-новљена у Атини и то у V веку пре Христа (смех)

Шта вас инспирише?Прву инспирацију нашао сам на улици; она долази из мог искуства;

једнако ме инспиришу људи које срећем непрестано. Налазим чудови-шна искуства свуда; свако људско биће има тајну, лепоту, интегритет, а у исто време могућност да повреди друге свом снагом. Тај поларитет

КОД 2146

стоји на почетку свих мојих радова. Студирао сам математику и фило-зофију. Математика ми је допустила да уђем у есенцију језика, што ми је важно када трагам за формом. Филозија ме је научила да истражујем конфликте за које она нема решење. Само, ја их истражујем кроз језик театра. Управо сматрам да правимо позориште које се бави стварима које заправо не знамо како да решимо. Позоришту није потребна фило-зофија да би га учинила легитимним, наравно, већ он ствара сопствену филозофију која га чини отворенијим, чудовишнијим. Особа у публици може да има сопствена чврста убеђења, рецимо, но, позориште је ту да га конфронтира, да му постави питања која ће га заиста окупирати.

Како пројектујете своју будућност?Очекујем да ћу живети још неко време (смех). Оно што ми је важно

је да будем добар тип. Не шалим се, када то кажем мислим на моју децу и однос према њима. За мене је то фундаменталан однос. Када говоримо о театру, за њим сваки дан осећам све већу страст, срећан сам када се повезујем са људима и са светом кроз театар. Почео сам да пишем моје комаде са глумцима. За мене је комад композиција коју публика дожи-вљава у простору и времену. Заражен сам процесом рада са глумцима, стварањем текста, пробама. Моја је кућа испуњена папирићима на који-ма су записане идеје које желим да развијем, поделим са публиком. Пре неколико минута чини ми се да сам нашао начин да развијем комад о којем размишљам 10 година. Волео бих да га напишем.

Сад у Крајови видео сам једну фонтану без воде и запитао се: ко је човек који је дизајнира фонтану? Шта је студирао? Шта га је инспириса-ло да је пројектује баш такву каква је? Ту почиње прича. Видећемо шта ће бити даље (смех).

Андреас Криегенбург немачки редитељ, који је након студија сто-ларије дошао је у театар. Режирао је Чехова, Шекспира, али је исто тако познат као озбиљан редитељ опера. Свет који ствара носи у себи меша-вину зачудности и елеганције. Боји га љубављу према филмовима Басте-ра Китона, звуцима танга... Духовит и отворен у намери да се приближи својој публици. У оквиру Premio Europe имали смо прилике да видимо његову режију Lessingovog ’’ Натана мудрог’’ где се , као сам каже, враћа у само праскозорје Времена. На почетак Стварања.

Kriegenburgu је пре уручења награде, као и свим добитницима, приређена посебна прес конференција. Његова је била, по мом осећају, најдирљивија и аутентичнија, далеко од конвенције. Најближи сарадни-ци, говорили су из врло личних, непосредних углова, из њих самих о њему - као ствараоцу и човеку. Како је Kriegenburg човек који у свету

КОД 21 47

који ствара посебну пажњу посвећује тангу, онда је врста поклона био и један камерни мини концерт. Наиме, уз клавир у пратњи вокала изведе-не су три нумере из опере Astora Piazzolle ’’Maria de Buenos Aires’’. Била је то пажња посвећена човеку уз којег се очигледно расте.

Шта позориште представља за Вас?Верујем да позориште има сопствено богатство, да расте из њега и

непрекидно се обнавља. Са једне стране, театар може показивати реал-ност која нас окружује. Када то кажем, мислим на избеглице, на терори-зам, на генерално добре или лоше ствари. Са друге стране театар може створити сопствену реалност која је утврђена његовим постојањем, јер позориште нам пружа могућност једнако - да стварамо чуда и да живимо у бајци.

Брижљиви сте према гледаоцуВерујем, поготово да је то случај са људима који живе у метропо-

лама, да имају унутрашњу потребу да нађу мирно место које их може вратити у детињство. Моја је намера у театру који стварам да поново створим простор у којем тишина и доброта имају капацитет да публику и све који су део тренутка и представе, да их склоне од убрзаног темпа којим живимо, од стварности која уме да ужасава. И да их приближи ко-рак ближе поезији и доброти коју сви имамо. На пример ’’Натан Мудри’’ покушао сам да радим са људима у времену пре почетка религије, пре почетка времена каквог га данас знамо. У време Адама и Еве пре пада.

Колико видим, у свету који креирате посебно место заузима емпатијаЗаправо, не верујем да смо изгубили емпатију, не верујем да смо

изгубили капацитет да разумемо једни друге. Проблем је у томе што нас је данашње друштво научило да особу испред нас видимо као неког ко нам смета на путу, ко нас може спречити да стигнемо где смо наумили. То не значи да не емпатишемо, али јесмо фокусирани на нашу индиви-дуалност и губимо из вида да су све индивидуалности важне, не само наша сопствена.

И на крају, најважнији лауреат 15. Европске позоришне награде: шведски кореограф и перформер Матс Ек.

Екову кореографију гледали смо пре неколико година у извођењу Барашњикова и Ане Лагуне, његове музе. У Крајови смо имали прилике да видимо 2 његове кореографије ’’Румунско сећање’’ која је стварана за Премио Европу и кореографију ’’Секира’’- плес који говори дубоким, богатим и једноставним језиком. Светски је познат кореограф, који че-сто у средиште свога стварања ставља однос мушкарца и жене. Као чо-век који се дуго и посвећено бави својим послом предајући му се без

КОД 2148

остатка, носи у себи мешавину виталности и мудрости. Зато причу о 15. издању манифестације Премио Европа у Крајови завршавам управо са Матсом Еком. Кратки разговор са њим доживела сам као хаику. Доживе-ла сам и као поуку, као моменат када се више стваралачких судбина су-среће и преплиће и у том сусрету долази до преузимања нових садржаја.

Стварање позоришта упоредили сте са писањем на водиЗато што оно то и јесте - у тренутку када је написано, то нестаје,

али –вода је и даље ту. То је метафора коју користим да опишем плес који постоји у моменту извођења када плесач интерпретира кореографа. Једном када је плес завршен завеса пада, дело нестаје, али вода и иску-ство које су проживели плесачи и публика, остаје присутно.

Често гледате свет очима женеВреме је да гледамо свет очима жене (смех). У мојим комадима гле-

дам очима својих јунака и некада су то женске очи. Зашто тако чиним? Немам рационалан одговор. То је нешто што се просто дешава.

Плес чини готово читав мој живот. Када размишљам шта сам нау-чио бавећи се њиме, не успевам да одговорим. Плес не познаје границе, зато што није потребно да га преводимо - то је универзални језик. Он тражи да путујемо и играмо. То и чинимо. И то је једно фантастично путовање.

Биографија

Наташа Гвозденовић је новинарка и позоришна критичарка Првог програма радија Радио телевизије Војводине. Пише текстове и позори-шне критике за часописе и интернет портале који се баве театрологијом и театарском критиком у региону. На Mess-у је добила награду "Марко Ковачевић" коју додељује дирекција фестивала за серију критика обја-вљених током фестивала на порталу радио Сарајева.

Већ другу годину за редом део је пројекта "Критичарски караван" који је покренуло удружење позоришних критичара и театролога Ср-бије. Члан је А.I.C.T.-а (интернационалног удружења позоришних кри-тичара). Завршила је студије српске и упоредне књижевности. Живи у Новом Саду.

КОД 21 49

Ана Тасић

ПОВРАТАК ЕВРОПСКЕ ПОЗОРИШНЕ НАГРАДЕ У КРАЈОВУ

Од 23. до 26. априла у Крајови, граду на југозападу Румуније одржано је петнаесто из-дање “Premio Europa”, односно “Европске по-зоришне награде”, најпрестижнијег европског признања у области театра. Ову манифестацију

подржава Унија европских позоришта, Међународно удружење позори-шних критичара и Међународни позоришни Институт, да би ове годи-не било остварено и уз сарадњу Румунског културног центра, Интер-националног Шекспировог фестивала и Националног театра “Martin Soresku” из Крајове.

“Premio Europa” је награда која се додељује појединцима и инсти-туцијама, а установљена је 1986. године у Италији. Првих девет издања одржано је у Таормини на Сицилији, да би се касније манифестација се-лила од Солуна, преко Вроцлава и Санкт Петерсбурга, до Крајове, поја-чавајући тако њен интернационални значај и афирмацију локалних кул-тура. Петнаеста “Premio Europa” је реализована после пет година паузе. Претходна је одржана у Санкт Петерсбургу 2011., када су награде доби-ли Петер Штајн, Кејти Мичел, Андреј Могучи и Кристијан Смед. Ове године главни добитник је Матс Ек, редитељ и кореограф из Шведске, док су награде за Нове позоришне реалности примили мађарски реди-тељ Виктор Бодо, Андреас Кригенбург немачки редитељ, затим шпански драмски писац Хуан Мајорга, Жоел Помера француски драмски писац и Национални театар Шкотске.

Петнаеста манифестација почела је 23. априла, последњег дана Десетог Интернационалног Шескпировог фестивала који се традицио-нално одржава у Крајови, и то у дану када се обележава четири стотине година од Шекспирове смрти. Тог дана, на сцени Националног театра “Martin Soresku” (на крају Шекспировог фестивала и на почетку “Premio Europa”), игране су представе “Ричард III” редитеља Томаса Остермаје-ра и “Јулије Цезар” у режији Ромеа Кастелучија, аутора који су добро по-знати битефовској публици, иначе ранијих добитника “Premio Europa”.

КОД 2150

Наредног дана, 24. априла почеле су уобичајене активности “Премио Еуропа”: представе, трибине, као и конференције о награђеним ауто-рима.

Један од овогодишњих добитника, Национални театар Шкотске, на сцени позоришта “Колибри” први је извео представу “Последњи сан на Земљи”, према тексту и у режији Каја Фишера. Национални театар Шкотске постоји десет година и институција је врло особене позиције. Немају своју зграду, утврђени су као експериментално, путујуће позо-риште које често игра представе на неконвенционалним просторима: на аеродромима, у школама, на бродовима, по шумама, па и по маленим острвима. На свечаном уручењу награда последњег дана манифестаци-је, речено је да је Национални театар Шкотске основан као експери-мент, што је и тада изазивало сумњичавост, али да десет година опстанка значи да је ипак реч о успешном експерименту.

За Фишерову представу може се рећи да припада свеже устано-вљеној категорији “пост-визуалног позоришта” које, како термин наслу-ћује, истражује сценски израз изван доминације визуалног израза. То је можда помало иронично, имајући у виду да је Кај Фишер базично, до сада, радио у области сценографије, сарађујући понајвише са шкотском компанијом “Venishing Point”.

“Последњи сан на Земљи” налик је радио-драми. Гледаоци преко слушалица прате цео звук представе. На почетку је то врста концерта, заводљивог и фантазмагоричног, да би се постепено претворила у ау-дио-драму, коју пет извођача драматично говоре у микрофоне. Њихове речи су праћене звуцима који оснажују аудио-драмски доживљај, што је и функција повремено пројектованих фотографија и видео пројекција на платну у позадини, као и призора свемира, узбуркане воде итд. Глумци причају о Гагариновим свемирским походима, причу испреплетану са приповестима о емигрантима. Обе наративне линије имају документа-ристичку базу. У првом случају употребљени су транскрипти разговора Гагарина са његовим контролним тимом, док су у другом то резултати Фишеровог директног искуства, јер је он боравио у избегличким кампо-вима на Малти. Иако различите, ове две приповести повезане су идејом преживљавања у екстремним околностима и тематизују херојство поје-динаца који мењају свет.

Иако неоспорно сугестивна и драматично реализована, ова пред-става можда је мање продубљена и мање разрађена опција пост-визуал-ног позоришта, у односу на друге примере које смо имали прилике да видимо. На пример, представа “Сусрет” Сајмона Мекбарнија и његовог

КОД 21 51

Theatre de Complicite, која је премијерно играна прошле године на Ин-тернационалном фестивалу у Единбургу, такође случај пост-визуалног позоришта, формално је сложенија. Публика ту такође прати компле-тан звук представе преко слушалица, али се много више експеримен-тише са присуством и временом. Звуци који се уживо изводе помешани су са раније снимљеним звуцима, тако да је реалност релативизована, проблематизована, због чега се отварају нова поља значења. Тако нешто представа “Последњи сан на земљи”, на пример, нема, јер је формално-значењски једноставнија.

Наредно вече на истој сцени позоришта Колибри у Крајови, један од добитника награде Хуан Мајорга, представио је “Рејкјавик”, дело које је режирао по сопственом тексту (продукција La Loca de la Casa). Са Мајоргиним радом упознали смо се приликом премијере представе “Ју-гословени”, на сцени Битеф театра крајем 2013. године. Тај текст био је драмски импотентан, са бледим ликовима и са мноштвом општости. Нажалост, ни драма и представа “Рејкјавик” нису много бољи. Радња се одвија између три лика, који кроз причу о шаховским играчима и њихо-вим турнирима расплићу личне и политичке драме, дискутују о Хлад-ном рату, о америчкој политичкој доминацији итд. Те приче су, опет, опште и значењски танке, те нису успеле да нам задрже пажњу у касним фестивалским сатима. Режија је у складу са површношћу текста, равна и немаштовита. Игру глумаца илуструју фотографије пројектоване у по-задини, које само потврђују одређено место дешавања радње (парк или хотел), не доносећи притом, нова значења на сцену.

Хуан Мајорга (1965) нема позоришно образовање. Студирао је ма-тематику и филозофију, да би 1997. године докторирао на филозофији. Тим детаљем можда се може објаснити одсуство конзистентности ње-гових текстова. Био је универзитетски професор математике, док је на пољу филозофије проучавао Валтера Бењамина. Године 2011. основао је своју позоришну компанију La Loca de la Casa, са којом је реализовао две продукције, од којиј је једна и “Рејкавик” (2015).

Последњег дана четвородневне манифестације “Premio Europa” (26. априла), а након конференције о Матсу Еку коју је водила угледна критичарка Маргарет Соренсон, одиграна је у поподневним часовима на сцени Студентског културног центра представа “Натан Мудри” ре-дитеља Андреаса Кригенбурга. Реч је о продукциј реномираног Дојчес театра из Берлина, насталој према Лесинговој драми из Доба просве-титељства (1779). Представа “Натан Мудри” тематизује неопходност премошћавања разлика на религијским основама. Данас је то тема од

КОД 2152

посебне важности, имајући у виду језиве турбуленције у Европи, затим проблеме са избеглицама, сукоб ислама и хришћанства, као и избегличку кризу која је у представи ненаметљиво, симболички одражена. Радња Лесингове драме дешава се у време Трећег крсташког рата у Јерусалиму, а почиње повратком протагонисте Натана, Јеврејина, у његов разорени дом који су окупирали муслимани. Лесинг промовише идеју толеранци-је и истиче људскост као коректив у нељудски подељеном свету.

Кригенбургова режија је деликатно савремена, врло допадљива и визуално посебно опчињавајућа (сценограф Харалд Тор). Игра се од-вија око и унутар симболички изражајне, многозначне дрвене кутије тј. куће, али и ограде, када се она отвори. Ограда је све; она дели, јури, прогони, штити актере, подсећајући у неколико сцена на луталачке егз-стенције данашњих емиграната. Ликови су све време умрљани блатом, што сугерише незаштићене животе данашњих избеглица. Такође говори и о стварању света у блату и љубави, о чему говори прва сцена загрљаја блатњавих актера.

Кригенбургов редитељски рукопис изузетно је маштовит и инспи-рисан је слепстиком - традицијом немих филмова. Његов гротескан и разиграно детињаст хумор јесте уметнички посебан начин приступа тмурној стварности, која се посматра креативно, стваралачки и утешно. Дезилуизионзам и самоиронија који прате овакву сценску игру јесу и средства успостављања важног критичког односа према Лесинговом тексту, имајући у виду да се његови хуманистички ставови могу данас схватити као наивни. Кригенбургови ликови тако се прилично разликују од Лесингових математички скројених, те често делују као да су из неког цртаног филма јер мумлају, мрмрљају, а понекад и лају. Преувеличано су дебели, тако да једва стају у кућу и са великом муком гротескно седе на WC шољи. У складу са овом ефектном гротеском постојано је и спро-вођен брехтовски дезилузионизам. На пример, након често невербалних сцена у којима се наизглед ништа кључно за радњу не дешава, неко од глумаца каже: “Лесинг, молим”, и онда улазе у Лесингову радњу.

На крају, након срећног расплета радње, ликови који су и даље умрљани блатом доносе на сцену картоне са енглеским натписом “free hugs” (бесплатни загрљаји), грле се међусобно, да би потом сишли и међу нас гледаоце, како би и нас загрлили. Ово стилизовано-иронично-детињасто финале типично је за представу, јер на значењски и стилски сложен начин тумачи Лесингове просветитељске идеје. Оне данас лако могу да буду анахроне, али у Кригенбурговом тумачењу то није случај.

КОД 21 53

Напротив, оне су прочитане у веома савременом, популарном, али исто-времено и дубоко промишљеном облику.

Андреас Кригенбург (1963) самоуки је редитељ, столар по зана-ту. Редитељска каријера му је кренула узлазном линијом 1991. године, када је у берлинском позоришту Folksbine урадио Бихнеровог “Војцека”, који је доживео изузетан успех. Његов “Војцек” третиран је као пример театра деконструкције и те године је укључен у програм угледног бер-линског позоришног фестивала “Teatertrefen”, који представља најбоље немачке продукције. Средином деведесетих Кригенбург је направио за-окрет; престао је да се бави позориштем деконструкције и окренуо се стварању егзистенцијалистичког, апсурдистичког театра. Био је инспи-рисан немим филмским комичарима Бастером Китоном и Жаком Тати-јем, с тим што их је превлачио битним слојевима меланхолије. У том маниру урадио је више успешних представа, на пример “Унајмио сам плаћеног убицу”, према истоименом филму Акија Каурисмакија (прика-зану у Хановеру), или Брехтовог “Господина Пунтилу и његовог слугу Матија”, у позоришту у Цириху. У Кригенбурговом тематском фокусу често су аутсајдери, људи принуђени да се ваљају по друштвеном блату. Таква интересовања су га, између осталог, повезала са драмама Дее Лоер које је врло често режирао, тумачећи њене тужне, депримиране ликове у деликатном поетском кључу. Најуспешније Кригенбургове режије дра-ма Dee Loer биле су “Последња ватра” (Талија театар, Хамбург, 2008) и “Лопови” (Дојчес театар, Берлин, 2010). Његов редитељски рукопис укупно одређује снажна емоционалност, наглашен хумор, нежна сао-сећајност према измученим и напаћеним ликовима, губитницима, што су неоспорно карактеристике које описују и представу “Натан Мудри”, приказану у оквиру манифестације “Premio Europa”.

Тог последњег дана престижне манифестације, одржана је у вечер-њим сатима њена завршна церемонија и то на импозантно пространој сцени Националног позоришта “Марин Сореску”, чија просторна мо-нументалност подсећа на сцене Српског народног позоришта у Новом Саду. После свечаног уручивања награда свим добитницима, приказан је снимак представе “Збогом” Матса Ека (2011). Потом је одиграна “Се-кира”, петнаестоминутна плесна представа у његовој кореографији, а која је део шведске продукције из прошле године, тада најављивана као професионални опроштај Ека.

Шездесетогодишњи плесачи Ана Лагуна и Иван Аузели, осећајно су у “Секири” приказали дубоки љубавни однос двоје старих људи, њи-хов занос али и потребу за заједничким животом из практичних разло-

КОД 2154

га. Аузели грубо мушки представља дрвосечу усредсређеног на цепање дрва, који је на почетку јасно безвољан, па и агресиван, вероватно услед незадовољства изазваног самоћом. Затим на сцену суптилно ступа Ана, отелотоворење женске снаге, постепено привлачећи његову пажњу, бу-дећи у њему љубав и нежност и смекшавајући његову грубост. На крају њих двоје заједно напуштају сцену и индикативно, заједно, носе поцепа-на дрва. Матс Ек је кореограф чији је рад, између осталог, постао препо-знатљив због увођења покрета из свакодневног живота у естетику плеса, а што је карактеристика и ове студиозне и деликатне представе.

Стручна публика „Premio Europa“ није имала прилике да види ни једну продукцију писца Жоела Помера, који је такође добитник награ-де за Нове позоришне реалности. Јавно су читани његови текстови, а стручњаци су говорили о његовом раду. Помера (1963) је свој професи-онални пут започео врло млад, као глумац, да би убрзо прешао на поље драмског писања. Године 1990. основао је компанију „Луј Брујар“ у Па-ризу, у оквиру које је постављао своје комаде. Помера види театар као место групног рада, сарадње и као простор постављање питања и про-живљавања људског искуства. Визуелни и сензуални елементи његових представа увек су интергални део извођења. Звуци и музика, телесност и покрети, нераздвојиви су аспекти његових текстова. Глумац је често у фокусу игре, те се на сцени преиспитује аутентичност његовог прису-ства.

Помера је такође и редитељ који искључиво поставља своје тек-стове, те за њега, током проба, а у погледу односа текста и режије, нема хијерархије. Текст и режија су му подједнако важни, због чега он себе посматра „писцем перформанса“, како је наведено у овогодишњем ка-талогу „Premio Europa“. У својој успешној трилогији „У свет“ (2004), „Једном руком“ (2005) и „Трговци“ (2006), чије се радње дешавају у са-временом свету, Помера испитује перцепцију: шта то видимо, а шта је стварно - материјално, конкретно или имагинарно? Укупно посматрано, Помера настоји да створи визуално позориште које је истовремено и ин-тимно и спектакуларно.

Права је штета то што ни једна представа Виктора Бодоа није била приказана у склопу овогодишње „Premio Europa“, иако се, како смо чули од мађарских колега, у Будимпешти играју две његове представе. О Бо-доу је одржана конференција на којој су говорили мађарски и европски критичари. Између осталог, говорило се о његовим инсценацијама Каф-ке и о његовом раду у независној будимпештанској компанији Спутњик.

КОД 21 55

Бодо (1978) најмлађи је добитник овогодишње награде „Premio Europa“. Своју театарску каријеру је почео као глумац у будимпештан-ској компанији Кретакор, угледног мађарског редитеља Арпада Ши-линга. Бодо је свој редитељски пробој, али и огроман интернационални успех, доживео са представом „Самлешменестадох“. Овај позоришни комад настао је према Кафкином „Процесу“, а извођен је на сцени пе-штанског, изузетно поштованог позоришта Катона Јожеф. Представа је на фестивалу MESS, године 2005. освојила главне награде. Затим је са сјајном репутацијом и великим очекивањима стигла на програм Бите-фа 2007. године, освојивши симпатије већег дела београдске публике и стручне јавности. Бодо је ту кафкијанско пригушени ужас бирократије и политичког зла, дубоко интегрисаног у систем, представио у врло сен-зуалној, еклектичној форми, комбинацији елемената кабаретске раско-шности, холивудских мјузикала, визуелне естетике филм ноара, брејк-денса и рок енд рол поетике, као и апсурдног и надреалистичког театра. Фузијом различитости, односно приказивањем свеприсутне брутално-сти у форми ишчашене забаве, јасно се представила идеја гротескности терора бирократије и медија, који дефинишу живот у савременим дру-штвима. Сценографија (Levente Gbagosi) и костими (Kristina Berzseni) били су прецизни, сугестивни и функционални у спровођењу основне идеје. Трапезасти простор за игру био је изузетно дубок, при чему се у другом плану веома сужавао, што је градило снажан утисак клаустро-фобије и безизлазности из система. Честа комуникација извођача са пу-бликом брехтовски је духовито разбијала илузију, те је тако подстицала њено активније укључивање у промишљање проблематике друштвених односа. Форма представе била је у функцији њеног садржаја: бројне не-логичности у игри, нагли прекиди и чести контрасти рефлектовали су хаос и општи бесмисао које производи систем.

Бодо се и после ове представе често враћао Кафки: у Грацу је ра-дио „Замак“ (2006) и „Америку“ (2012). Поводом његове последње пред-ставе по Кафкином делу “Ја, црв”, насталој према “Преображају”, у про-дукцији театра из Хамбурга из 2015.године, Бодо је у интервјуу за лист “Hamburger Abendblatt”, изјавио да му је Кафка близак због гротескно-сти и бизарности, са којима се осећа као да је код куће. Истом приликом рекао је да свој укупан успех дугује Кафки, јер је његов европски про-бој омогућен након режија Кафкиних дела. Спој апсурда друштвености дубоко присутног код Кафке и Бодоовог синкретичког, постдрамског, мултимедијалног језика, доноси узбудљив театарски израз, истовремено

КОД 2156

забаван и критички, уз то помпезан и аутоироничан, што представља огледало нашег друштва спектакла.

ПОСВЕТА ВИКТОРУ БОДОУ: БОДО И КАФКА У ДРУШТВУ СПЕКТАКЛА

Велика ми је част да говорим о раду мађарског редитеља и глумца Виктора Бодоа, који је изузетан пример мађарског позоришта, веома цењеног међу познаваоцима и љубитељима театра.

Први пут сам се упознала са његовим радом на БИТЕФ фести-валу у Београду, 2007. Године. Има-ла сам срећу да видим његов комад „Rattledanddisappeared”, позоришта Katona József из Будимпеште, по моти-вима књиге ПРОЦЕС Франца Кафке. Једва сам дочекала да гледам ту пред-ставу јер је, између осталог, доживела велики успех на фестивалу MESS у Сарајеву 2005. године, где је освојила главну награду. MESS је веома важан фестивал на Балкану, и главна награда има велику тежину. Дакле, очекивања су била велика, и у потпуности испу-њена.

За нас, љубитеље позоришта и позоришне критичаре из Србије, „Rattledanddisappeared” је источноевропска верзија најбољег немачког позоришта (као што су Франк Касторф и Рене Полеш), али још мрачни-ја и у мађарском и у Кафкијанском смислу.

Једно од Бодоових специфичности је постављање Кафке у свет шоу бизниса и медијског кича, у исто време изузетно забавно и дубо-ко узнемиравајуће за гледаоца. Блештава површина, сјајно паковање у коме је сакривен сав ужас постојања у савременом политичком дру-штву.

Бодоова режија је генијална, прави празник позоришта И театрал-ности. У начину извођења представа је “деконструисана”, наративно расута, иако је задржано сво богатство текста. Оно што нас је,можда, највише одушевило је сјајан визуелни идентитет представе, који није одступао од главне теме. Видели смо елементе еротског кабареа, Хо-

КОД 21 57

ливудског мјузикла, филма црног таласа, рока и надреалистичког по-зоришта. Тај еклектични и анархистички приступ је на моменте био И агресиван, али увек у служби идеје. Агресија је само начин да се при-каже како бирократија управља нама у модерном друштву, отеловљење Кафкине ноћне море; порука да је систем у коме живимо хаотичан И апсурдан. Сам наслов дела указује на апсурд – и представе и друштва уопште.

То је у исто време И комерцијална И друштвено ангажована, та-корећи Брехтовска или, чак, пост-Брехтовска представа, како би рекао Ханс Тајс Лехман.

Такође, Бодоова физички експресивна режија може се прочитати као намера да се очајање претвори у екстазу, као једини излаз из суро-вог И бесмисленог света у коме живимо.

Ликови у представи су пренаглашени, наликују кловновима; хлад-ни И нељудски, осим главног лика који је бесправно ухапшен И који је потпуно реалистичан. То је начин да се покаже да је он, уствари, једино људско биће међу њима.

Бодоова представа је веома сугестивна; дубока И испреплетана. У њој препознајемо осећања клаустрофобије И параноје, одсуство могућ-ности да се побегне из пакла модерног друштва.

Извођачи директно комуницирају са публиком која је део Брех-товског концепта активне улоге гледалаца, не само као посматрача већ И као критичара.

“Rattledanddisappeared” је Бодоова прва режија заснована на делу Франца Кафке. Десет година касније, поставиће још једну изузетну преставу инспирисану Кафком, “ I, The Vermin” у Хамбургу. Представа је базирана на Кафкином делу “Метаморфозе” а адаптацију за сцену написао је Peter Kárpáti.

“I, The Vermin“ (“Ја, црв”) је мрачнија од “Rattledanddisappeared”, али веома узбудљива. Садржи елементе слепстика и физичког театра. У неким деловима представе Бодо уводи фантастичне визуелне елементе позоришта сенки, циркуса, џез плеса, али И узнемиравајуће слике крви, сперме, глумце који на сцени испуштају гасове и једу сопствени измет.

Између ове две представе, Бодо је режирао још два комада ин-спирисана Кафкиним делима: “Америка” И “Замак” у Грацу. У једном интервјуу у вези са Хамбуршком представом изјавио је да воли Кафку због његове бизарности И гротеске, јер се у њима препознаје. Такође, сматра да због великог успеха његових представа дугује велику захвал-ност Кафки.

КОД 2158

И ми смо захвални Кафки, зато што је инспирисао Бодоа да ство-ри тако фанстастичне, савремене представе, моћно позориште које је одраз времена у коме живимо, огледало нашег друштва сачињеног од спектакла.

Посвету превела Андреа Ада Лазић

Биографија

Завршила основне студије на Факултету драмских уметности у Београду 2002. године (Одсек за позоришну и радио продукцију). Маги-стрирала 2008. године у области театрологије, са темом Третман тела/телесности у новој бруталистичкој драми и позоришту. Докторску дисертацију на тему Утицај и употреба електронских медија у пост-драмском позоришту одбранила је 2012. године такође на ФДУ где је дипломирала и магистрирала.

Била је селектор бројних позоришних фестивал (националних и интернационалних), члан многих позоришних жирија, модератор и/или учесник низа интернационалних трибина, радионица, симпозијума и конференција из области театрологије. Писала је и пише критичке тек-стове о позоришту и филму за бројне медије, радила је у настави на Факултету драмских уметности у Београду (предмет Историја светске драме и позоришта). Била је стипендиста Министарства науке Републи-ке Србије и истраживач на научним пројектима “Уметност и медији у функцији европских интеграција” и “„Идентитет и сећање: транскулту-рални текстови драмских уметности и медија (Србија 1989-2015)“. Об-јавила је две књиге, театролошке студије, Отворене ране (тело у необру-талистичкој драми и позоришту) (Институт за позориште, филм, радио и телевизију, 2009) и Дигитални двојници (Позориште у екранском све-ту) (Стеријино позорје, 2015).

Од јула 2005. године стални је позоришни критичар дневног ли-ста “Политика”. Добитница је Стеријине награде за позоришну критику (2015).

КОД 21 59

Драгана Бошковић

ДЕСЕТИ ШЕКСПИРОВ ФЕСТИВАЛ У КРАЈОВИ (14-23. АПРИЛ 2016)„РИЧАРД ТРЕЋИ“, РЕДИТЕЉ ТОМАС ОСТЕРМАЈЕР, ШАУБИНЕ, БЕРЛИН, НЕМАЧКА

Шекспиров фестивал у Крајови (Руму-нија), спада међу најпознатије у мрежи бројних фестивала у свету који играју само Шекспирова дела. Код нас, такав један фестивал основао је Никита Миливојевић прошле године у Чортановцима, фантастично ре-жирајућу „Перикла“, кога изводи Шабачки театар са гостима из Новог Сада.

Ове године, у току Десетог издања фестивала у Крајови, приказано је 46 различитих догађаја, који су сви у вези са најславнијим драмати-черем.

Славље је 14. априла започело јапанском продукцијом „Ричарда Другог“, у режији Јукија Нинагаве и Токио Саитама театра. У настав-ку, играна су Шекспирова дела у извођењу позоришта из Велике Бри-таније, Израела, Јужне Африке, Индије, Португала, Пољске, Бугарске, Шведске, Немачке, Италије, Русије и Румуније. Осим Јапанаца, један од куриозитета био је и „Магбет“ у режији Белгијанца Лука Персевала, са Балтик хаус театром из Санкт Петербурга (Русија). Такође, изведена је и монодрама Швеђанина Јонаса Нербеа, „Вилијам“. Пољаци су оди-грали „Шекспир - 7 кловнова“, аутора Пјотра Кондрата, а Индија је била заступљена са верзијом још једног „Магбета“, уметника Рају Бера.

Двадесет трећег априла 2016. године навршило се тачно четири стотине година од смрти највећег драматичара нове ере, Виљама Шек-спира. У Крајови се тог дана се завршио Десети Шекспир фестивал, грандиозним извођењем „Ричарда Трећег“, у режији нама добро позна-тог Томаса Остермајера, са ансамблом Шаубине (Немачка). Ова продук-ција настала је по позиву Позоришног фестивала у Авињону. Након го-стовања у Крајови, позоришни гледаоци могу га видети на фестивалу у Единбургу. Драматург овог комада био је Мариус фон Мајенбург. Спек-такуларну представу „Ричард Трећи“ гледали смо на сцени Народног

КОД 2160

позоришта „Марин Сореску“ из Крајове, који је био домаћин и Шек-спировог фестивала и Европске позоришне награде за 2016. годину, ма-нифестације која је започела на дан када је поменути фестивал завршен.

Остермајер је маестрално протумачио Шекспиров текст о мали-циозном владару Ричарду Трећем. Тумачећи хендикепирани Ричардов лик, богаља који изазива сажаљење због чега му се испади претерано толеришу, глумац Ларс Ејдингер један од омиљених Остермајерових сарадника, одиграо је читав дијапазон страшне радње, у којој, између осталог, заводи удовицу на гробу мужа, кога је убио да би постао вла-дар. У току разговора са славним аутором, који Шекспиров фестивал редовно организује пре представа, на питање домаћина о кључу тума-чења „Ричарда Трећег“, Томас Остермајер је одговорио да је, као ства-ралац фасциниран, заправо, језиком. Ричард Трећи уопште није толико зао, иако га већ 400 година тако интерпретирају. По Остермајеру, кључ успеха овог грбавца је у језику, у непревазиђеној и невиђеној уметности убеђивања! У томе је, уствари и његова снага.

По завршетку Десетог Шекспировог фестивала у Крајови, Томас Остермајер је за „Ричарда Трећег“, заслужено добио Гран При овог фе-стивала. Том приликом, редитељ је рекао да је својом представом хтео да покаже да Ричард Трећи, наказан по рођењу, није ни монструм, нити га води изворно зло. Он је, по речима Остермајера, продукт болесног друштва и затрованих дворских и породичних односа.

Рок музика, шљокице и гламур, лутке уместо убијене деце, ви-део клипови, директан пренос, само су део магије овог врхунског позо-ришног чина, који у потпуности кореспондира са познатом тезом Јана Кота, да је Шекспир наш савременик.

Ричард Трећи свој познати вапај: „Коња!... Краљевство за коња!... “говори са болесничке постеље, немоћно, из фантазмагорије, а позори-шни цуг га као марионету, за наказну ногу диже наглавачке, високо у ваздух...

Изузетна представа! Једна је од оних које смо некад имали прилике да видимо на Битефу!

Биографија

Дипломирала драматургију на ФДУ. Докторат на тему авангарде апсурда урадила на Универзитету Париз VIII, код професора Андре Вен-стена.

КОД 21 61

Ауторка је монографија о Бори Тодоровићу, Мирку Бабићу, Љи-љани Стјепановић, Божидару Калезићу и Александру Ђорђевицу (у стампи), као и књига “Епистоле” и “Повратак краљице Марије”. Позоришну критику писала је за листове “Данас” и “Време”, a сада своју критику објављује у листу “Вечерње новости”.

Уредница је ТВ ТЕАТРА на Радио телевизији Србије.Добитница је Прстена с ликом Јоакима Вујића и Златног беочуга

за допринос српском позоришту.Координаторка IITMа за Србију у пројекту “Одисеја”.

Фотографија са добитником Европске награде за позориште:Душана Тодоровић, Маргарета Соренсен, Матс Ек, Драгана Бошковић,

Наташа Гвозденовић, Ана Тасић

КОД 2162

ФЕСТИВАЛИМилета Радовановић

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ

Стеријине годишњице (1806-1856) обеле-жаване су и слављене 1956. године неуобичаје-но широко и садржајно. У аналима Стеријиног позорја биће записано да су одржане свечане академије у Вршцу, Новом Саду, Београду и За-

гребу; да су у више од стотину професионалних и аматерских позоришта извођена Стеријина дела; да су се, потом, бројне изложбе, документарни филм, монографије, зборници, чланци и стручни радови у новинама и часописима широм југословенског простора, бавили Стеријиним живо-том и делом. На Првим југословенским позоришним играма Стеријиног позорја, 1956. године, за Стеријине награде такмичила су се, у част сто педесете годишњице рођења, само позоришта са представама Стерији-них дела.

Угледни професор загребачке Академије за казалишну умјетност Славко Батушић, члан првог Главног одбора Стеријиног позорја (пред-седник Јосип Видмар), овако је видео оснивање Позорја: „Стеријина ју-биларна година дала је сретан повод да се одрже Прве југословенске позоришне игре и да се утврди конкретан план за њихову будућност. Зашто је та част припала Новом Саду? Одговор је сасвим једноставан: по праву што га тај град има као колијевка не само војвођанског и срп-ског већ и широко југословенског препородног театра.” Били су, дакле, Стеријини јубилеји „сретан повод” за оснивање фестивала савремене домаће драме и његово брзо израстање у позоришну институцију ши-роких и разноврсних домаћих и међународних програма. Идеја зачета у кругу угледних новосадских интелектуалаца, прихваћена јеу свим културним и позоришним центрима тадашње државе. Она је очигледно била у правом дослуху и са потребама позоришта, са израстањем нових генерација позоришних уметника и са променама и новим струјањима у

КОД 21 63

општедруштвеној и културној клими. За прихватање ове идеЈе, за однос према Стерији и позоришту уопште у ондашњим политичким кругови-ма, вероватно је била од значаја и Крлежина оцена, изречена неколико година раније, да је „Од плејаде наших романтичних драматичара остао једини Стерија. Лажа и паралажа, Кир Јања, Покондирена тиква, Бео-град некад и сад, Родољупци ствари су сценски још увијек живе, и оне ће живе остати”.

С пуно разлога би се могло рећи да је оснивање Стеријиног позорја имало и елементе институционализације једног културног, књижевног и позоришног покрета. Можда је то био и први прави прекретнички дога-ђај и искорак у култури, посебно позоришној уметности, југословенског простора. Само из Србије (Београд и Нови Сад) у кругу оснивача, изме-ђу осталих, били су Иво Андрић, Милан Богдановић, Милан Дединац, Станоје Душановић, Ели Финци, Милош Хаџић, Велибор Глигорић, Љубиша Јовановић, Младен Лесковац, Душан Матић, Вељко Петровић, Бошко Петровић, Влада Поповић, Душан Поповић, Радомир Радујков, Бојан Ступица, Миливоје Живановић. Бројношћу и угледом писаца и позоришних стваралаца нису заостајале ни друге националне средине, културни и позоришни центри. Није било незапажено ни учешће поли-тичких личности у оснивању Позорја.

Све до деведесeтих година прошлог века и распада земље, у рад Позорја, у креирање његових све бројнијих и разноврснијих домаћих и међународних програма, укључивале су се нове, тек стасале генерације стваралаца, уметничка удружења, научне, уметничке и образовне инсти-туције. Тако су, рецимо, међународним програмима Позорjа (тријеналне изложбе позоришне књиге и периодике, сценографије и костима, позо-ришне фотографије, Међународни симпозијум по- зоришних критича-ра и театролога, међународни стаж младих критичара), успо- стављању сарадње и партнерства са међународним позоришним организацијама, страним позоришним институцијама, позоришним часописима и наји-стакнутијим позоришним ствараоцима из света - посебан допринос у појединим периодима (предводили међународне одборе и комисије Сте-ријиног позорја) давали Јоже Јаворшек, Петар Селем, Слободан Селе-нић, Јован Христић, Никола Кољевић, Огњенка Милићевић, Драган Кла-ић, Александра Јовићевић, Иван Меденица.

Чинило се, понекад, да десетине различитих одбора, савета, ко-мисија, организационих комитета, редакција и десетине и десетине у њима ангажованих водећих стручњака и уметника, чине Позорје тро-мом, монотоном, преорганизованом, искомпликованом, империјалном

КОД 2164

институцијом. Међутим, ако је у томе и било истине, показало се да су таква структура, ширина окупљања и одлучивања, знали понекад да врло успешно амортизују и маргинализују политичке и друге ударе и притиске на Позорје и чинили да оно у свакој југословенској средини буде „код куће”. Истовремено, да у периоду распада и после распада земље, остане отворено према свим срединама које су га стварале и ра-звијале; да, потом, у суженом државном простору не доведе у питање сарадњу и културни плуралитет, као ни обнављање програма, домаћих и међународних, које у годинама грађанског рата и санкција није било могуће одржавати.

Било је извесно и при оснивању Стеријиног позорја (неки од осни-вача су то у текстовима и изјавама најављивали) да се оно неће зауста-вити на новом односу према савременој домаћој драми и вредновању и награђивању само основних сценских остварења. Брзо ће се отварати простор оживљавању и новом тумачењу домаће класике, савременим драматизацијама и адаптацијама, а почетком деве- десетих и успелим инсценацијама наших писаца у свету и, потом, најбољим пред- ставама страних аутора у нашим позориштима, при чему се не доводи у питање изворна идеја Позорја - домаћа драматургија. Стеријине награде добија-ће не само најбоље представе у целини, савремена драма, једно време и савремена комедија (награда Стеријиног града Вршца), савремена дра-матизација, адаптација, режија, глумачка остварења већ и сценографија, костим, сценска музика, сценски покрет.

Као што је савремени драмски текст био, и остао, окосница фести-вала и његова посебност, тако је и фестивал био зачетак институције, Језгро око кога су се заснивали и формирали све бројнији и разновр-снији програми, којима скоро да није измицало ни једно важно подручје или питање позоришне мисли, праксе, историје, позоришне уметности у најширем смислу речи. Осим међународних тријеналних и других про-грама (чија остварења су вредновали и додељивали признања - плакете, медаље, дипломе - угледни међународни жирији), Позорје је постало ор-ганизатор разноврсних позоришних изложби; стручних и научних ску-пова и саветовања; симпозиjума и сталних трибина и округлих столова; издавач позоришне литературе у више едиција; позоришног часописа на српском и енглеском језику; позоришних каталога и програма; збор-ника на нашем и оних вишејезичких (српски, енглески и француски); Годишњога југословенских позоришта - данас позоришта Србије Део његовог програма је Позорје младих а богата многојезичка библиоте-ка (сада посебно одељење Библиотеке Матице српске, са именом СП),

КОД 21 65

као и неке збирке и фондови у Документационо-истраживачком центру Стеријиног позорја, несумњиво су од прворазредног културног значаја. Ванфестивалски програми и позоријанско подстицање развоја позори-шне мисли и позоришне уметности у целини, довели су, сасвим природ-но, и до установљења Стеријиних награда за театрологију и новинску позоришну критику.

Стиче се понекад утисак да се у јавности, па и оној позоришној и стручноj, било да се Позорје хвали или куди и оспорава, претежно или искључиво има у виду само фестивал, односно „врх леденог брега”, а не целина програма и деловања. Можда су неке речи одушевљења, крилате и узносите, попут оних да је Позорје „чаробни брег нашег позоришта” (Боро Драшковић) или да је оно „остварена утопија” и „саборно место наше позоришне културе” (Коле Чашуле), произашле управо из погле-да на целину разноврсних програма Позорја из његових најблиставиjих дана, на допринос, пре свега, афирмацији савремене домаће драме на нашим и страним сценама. Посебност Позорjа је и у томе што се оно, заправо, у својим најбољим, најуспешнијим годинама и деценијама, ме-њало развојем. Креирани су и стално увођени у живот нови програми и садржаји, домаћи и међународни.

Очигледне су и незаобилазне две (можда и три) деонице у делова-њу Позорја, условљене околностима пред којима је оно било немоћно. Иако Позорје у основи није мењало свој основни концепт, нити је било вољно да редукује своје програме, распадом Југославије мењао се његов идентитет. Санкције су створиле додатне тешкоће, нарочито на плану међународних програма. Статус и сваковрсне могућности Позорја (ма-теријалне, програмске, уметничке, организационе) битно се разликују у његовом југословенском периоду од оних када је остало у границама Србије и Црне Горе, потом само Србије, без обзира што је оно и даље било, и то не само на речима, отворено за широку сарадњу, чемује у прилог ишла и историја Позорја из претходних тридесет пет година и настојање да у времену растура, хаоса и деструкције, одржи неке споне и уметничке и људске вредности.

Јован Христић, чије име носи Стеријина награда за театрологију, види у развоју и деловању Позорја три јасно одређена периода: први - Шрагање за драмом, други - бирање драме, трећи - интернационали-зација. Савремену домаћу драму Позорје је још при оснивању означило за свој први задатак. У трагању за савременом драмом учествовали су и Позорје и позоришта и уметничка удружења. Учешће на Позорју је и за најугледнија позоришта било посебно важно, а учествовати се, бар

КОД 2166

првих година, могло само са новим домаћим текстом. Разуме се да је за позоришта изван главних центара долазак на фестивал значио велику афирмацију и широко отварање врата за решавање положаја у својој сре-дини. (Десило се и да јеједно позориште организовало протестну турне-ју зато што му представа није ушла у програм Позорја.) Душан Матић, први председник Уметничке комисије Стеријиног позорја, записао је још 1957, дакле након Другог позорја: „...долазак у Нови Сад на Стери-јино позорје и учествовање на њему постаје част за сва југословенска позоришта и за све наше драмске писце”.

Када је реч о бирању драме, као другом периоду у животу Позорја, Христић пише да је „средином шездесетих година настала једна велика експлозија у нашој драмској књижевности. Драма је почела да заузима оно место које је, код нас, по традицији, припадало лирској поезији. (...) Нове драме управе позоришта нису дочекивале са неповерењем, и нису много оклевале да их ставе на репертоар. Свакако захваљујући и томе што су идеолошке предострожности - реч са позорнице одјекује далеко више него са штампане странице - постале блаже али и немало захваљу-јући постојању Позорја које је већ стекло углед као средиште у коме се окупљају (како би то рекла Исидора Секулић) енергије драматичара и енергије позориштника”.

У периоду бирања драме све важнија постаје улога селектора, а посебно уметничких директора са вишегодишњим мандатом, који осим избора представа, креирају и координишу све програме Позорја. У том контексту Христић посебно истиче улогу двоЈице уметничких директо-ра (седамдесете и почетак осамдесетих година): Георгија Пара и Вла-димира Стаменковића. Приликом писања текста (средина деведесетих), који садржи ову периодизацију, Христић није могао говорити и о трећем, Ивану Меденици, који ће после двехиљадите године значајно допринети редефинисању концепта и програма Позорја.

Интернационализација фестивала, као трећи период, била је по-кушај Позорја да у такмичарски програм, равноправно са домаћим уче-сницима, укључи успешна извођења наших драмских писаца у страним позориштима. Позорје је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година припремало и најављивало ову промену у концепту фестивала, при чему ваља рећи да то и није било неочекивано, али се показало да је започето у невреме.

Позорје је у дужем периоду организовано, смишљено и упорно ра-дило на промоцији наше драмске литературе (југословенске, а од почет-ка деведесетих само српске) у свету. Путем енглеског издања часописа

КОД 21 67

Сцена велики број наших драмских дела постао је доступан изван на-ших граница. Сарадњом Сцене са позоришним часописима из Пољске, Русије, Немачк Италије итд., превођени су наши писци на језике тих земаља. Позорје је на фестивал позивало преводиоце са српског језика из бројних земаља, потом управнике позоришта, редитеље, драматурге из страних позоришних средина, за које се веровало или наслућивало да могу бити заинтересовани за нашу драматургију. Све то је почело да даје резултате, па су се већ 1992. (селекторка Вида Огњеновић) у такмичењу за Стеријине награде нашле представе Путујуће позориште Шопаловић Љубомира Симовића из Париза, Професионалац и Урнебесна Шрагеди-ја Душана Ковачевића из Будимпеште односно Братиславе. Тек уведене међународне санкције спречиле су долазак ових представа. Уз повреме-но појављивање понеке стране представе (Румунија, Русија, Словачка), овај део програма, од кога је Позорје пуно очекивало, остаће у повоју, не-доречен далеко испод могућности које су и бројем и оствареношћу пру-жале инсценације наших писаца, пре свега у неким европским земљама. (Извођено је више наших драмских писаца, али бројем представа се из-двајају Душан Ковачевић, Биљана Србљановић и Љубомир Симовић.) Тек после двехиљадите на Позорју ће бити виђене важне представе из Пољске, Мађарске, Аустрије, Немачке, Француске, Швајцарске, као и из свих бивших југословенских република, сада независних држава.

И најповршнији поглед на претходних шест деценија, открива да-јеу животу Позорја било година и периода посебних успеха и резултата, али и година обележених кризама, сумњама, посртањем, грчевитом бор-бом да, упркос свему, фестивал и институција опстану. Било је понекад, нарочито у време ратног пожара, мате- ријалног сиромаштва и културне гетоизације, равно подвигу сачувати бар неке од његових основних про-грама, а свако обнављање и враћање у живот ранијих или нових вредно-сти, било је за славље. Тако су, рецимо, у новије време, регионалне ра-дионице савременог драмског текста (јавна читања), Конкурс за домаћу драму, копродукцијски ангажман - недвосмислена потврда да савремена драма и даље остаје она драгоцена, непрекинута нит која, између оста-лог, Стеријино позорје чини јединственом институцијом.

Без обзира на повремене политичке притиске и саплитања у неким ранијим годинама, што су несумњиво посебно искусили челници Позор-ја, нарочито селектори и уметнички директори итд. - свестрана друштве-на подршка није изо- стајала, чак је и озакоњена, почетком осамдесетих година, тзв. Друштвеним договором о Стеријином позорју (потписници: све југословенске републике, обе покрајине, Град Нови Сад, уметничке

КОД 2168

и стручне организације и удружења). Стабилан материјални положај, ре-шена питања организације и функционисања, омогућили су да се и даље умножаваЈу програми и делатности, да Позорје буде место широког оку-пљања и великог утицаја, „саборно место”, па и светска адреса. Отуда делује сасвим природно да чувени театролог Жорж Бани, некадашњи председник Међународне асоцијације позоришних критичара, изјави да је Нови Сад био „...помало наш вишњик. Он нам недостаје, а остаје нада да ћемо га поново наћи”; или, када Клајв Баркер, угледни британски те-атролог и професор, у јеку грађанског рата у Југославији, напише: “Ако Стеријино позорје више не може да буде доступно богатство за мене, још увек је од виталне важности да оно остави отворене, колико дуго и снажно може, могућности реконструкције и стварања изнова у будућ-ности”; или, када група истакнутих европских интелектуалаца и позо-риштника упути апел Унеску да се Стеријино позорје изузме од санкција због своjе важности за мултикултуралност, и то не само на југословен-ском простору већ много шире.

Након ратних година, распада раније државе и санкциЈа, у такозва-ном времену транзиције, без обзира на политичку опцију, ни у трагови-ма се не назиру основне линије и елементи културне политике, па онда и институције од прворазредног значаја и неслућених могућности, а По-зорје јесте једна од њих, постају властима посебно важне и занимљиве (ако не једино, онда претежно) само у постизборној деоби утицаја и ру-ководећих места. Показује се да ни институције чији је положај своје-времено регулисан посебним законима не могу рачунати на стабилност и сигурност у свом положају и раду. Изгледа да у државном и политич-ком естаблишменту још није ухватила корена свест о месту и стварном, суштинском значају културе и за њу пресудно важних институција.

Биографија

Милета Радовановић је рођен 1935. године. Основну школу завр-шио је у Змајеву, а гимназију и Филозофски факултет у Новом Саду.

Био је главни и одговорни уредник књижевног листа Поља, члан редакције београдског часописа Гледишта, уредник Издавачког преду-зећа Братство јединство (касније Светови), директор и главни уредник издавачке делатности НИО Побједа, председник Савета Трибине мла-дих и Савета Индекса. Био је председник или члан више жирија, између

КОД 21 69

осталих: Вукова награда, Награда Бранко Ћопић, Октобарска награда Новог Сада, Вршачка позоришна јесен.

Био је један од оснивача и председник Организационог одбора Стражиловских сусрета младих интелектуалаца Југославије.

Члан Главног одбора Стеријиног позорја био од 1968. до 1973. а председник Управног одбора Стеријиног позорја (2012 -2014).

Од 1985. до 2003. године био је директор Стеријиног позорја, про-лазећи кроз све мене и успоне ове врхунске културне институције. До-битник је Стеријине награде за нарочите заслуге на унапређењу позори-шне уметности и културе.

Радове књижевног и публицистичког карактера објављивао, из-међу осталих, у листовима и часописима: Политика, Дневник, Побједа, Летопис Матице српске, Стварање, Поља, Гледишта, Овдје, Сцена.

КОД 2170

Мирослав Радоњићдиректор Стеријиног позорја

61. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕНОВИ САД, 26. МАЈ – 2. ЈУН 2016.

У години великог јубилеја, када Стери-јино позорје као институција слави 60 година од оснивања, успешно је организован и реали-зован 61. фестивал. Позорје је у својој више-

деценијској историји било место окупљања најзначајнијих позоришних уметника и највреднијих остварења наших театарских кућа, али и ма-нифестација кроз коју су се преламали и свој одјек у њеним богатим програмима налазили друштвени, политички, идеолошки, економски и социјални аспекти комплексног и драматичног живота на овим просто-рима.

Неретко је Стеријино позорје бивало изложено жестоким крити-кама, понекад добронамерним и конструктивним, али још чешће неод-мереним, острашћеним, злонамерним и емотивним. Све то упућује на недвосмислен закључак да је Позорје одувек било, јесто и сасвим је извесно да ће остати релевантна чињеница наше културе и друштвене стварности уопште. Сигурно је да ћемо примедбе стручне и најшире по-зоришне јавности, које ће допринети промоцији и афирмацији домаће драмске књижевности и театарске уметности уградити већ у наредни, 62. фестивал.

На крају, нагласићу још једном оно што често понављам. Стери-јино позорје припада онима чија је креативна енергија садржана у теме-љима институције и фестивала, и вама, верној стеријанској публици, без које све ово не би имало смисла. Дубоко сам уверен, да ћемо на идућем Позорју сви заједно опет стајати на бранику суштинских вредности наше културе, традиције, савременог стваралаштва, и да ћемо са поносом слу-шати тактове и мелодију „Светлости позорнице“ и поново чути најавни гонг Стеријиног позорја у овом храму културе, Српском народном по-зоришту. У противном, уместо пријатне, опчињавајуће таме позоришне дворане, суочићемо се са хладном тмином безнађа, бесмисла и опскур-ном сликом света срушених идеала. Због тога је важно да Стеријино по-

КОД 21 71

зорје, као истински позоришни светионик, и даље обасјава несмањеном светлошћу!

Биографија

Рођен 3. јуна 1971. у Прњавору (Босна и Херцеговина). Основну школу завршио је у Прњавору, а средњу математичку школу у Дервенти. Дипломирао је 2000. године.на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за српску књижевност и језик. Магистарски рад под насловом “Трагови Стеријине комедиографије у српској драматургији XX века - А. Поповић, Д. Ковачевић, С. Селенић, В. Огњеновић” одбранио је на Катедри за српску књижевност, такође у Новом Саду, у мају 2005, где је и докторирао са тезом “Драмски опус Виде Огњеновић у контексту савремене српске драматургије и књижевне традиције” у априлу 2015.

Позоришну критику и радове из театрологије објављује у контину-итету од 1996. године. Објавио је књигу “Стерија у огледалу XX века” у издању Позоришног музеја Војводине и Матице српске, 2006. У скло-пу позоришне праксе, као члан више стручних жирија, учествовао је на бројним домаћим позоришним фестивалима. Од 2003. члан је Удружења позоришних критичара и театролога Србије, а од 2011. српског центра Међународног позоришног института (ITI). Био је jедан од уредника ча-сописа “Сцена” (издавач Стеријино позорје), као и “Војвођанска сцена” (издавач Позоришни музеј Војводине). Од септембра 2008. до септем-бра 2012. члан је редакције позоришних новина “Лудус” (издавач Са-вез драмских уметника Србије). Био је члан Управног одбора Српског народног позоришта, у два сазива, од 2002. до 2007. године, и управ-ног одбора Народног позоришта у Београду (2010-2011.). Селектор је Фестивала “Јоаким Вујић” 2009/2010 и 60. фестивала професионалних позоришта Војводине 2010. Селектор 16. Театар феста “Петар Кочић” 2013. (Бања Лука).

Од 1999. године обављао је послове руководиоца сектора за односе с јавношћу у Издавачко-књижарском центру “Соларис”, а од марта 2005. запослен је у Народном позоришту “Тоша Јовановић” у Зрењанину, на месту директора драмске сцене. Од септембра 2005. до јула 2008. дирек-тор је Стеријиног позорја, а након тога до 2015. помоћник директора. Живи у Новом Саду.

КОД 2172

МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ

„КОМЕДИЈА И КОМИЧНО И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ДРУШТВЕНУ СТВАРНОСТ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА“

У оквиру 45. фестивала Дани комедије, редитељ и професор Ивана Вујић, селекторка Дана комедије, организовала је 26. марта 2016. у Јаго-дини, међународни симпозијум са темом „Комедија и комично и њихов утицај на друштвену стварност западног Балкана“.

На Симпозијуму, у организацији Дана комедије, Студија-Лаборато-рије извођачких уметности и Факултета драмских уметности у Београду, учествовали су еминентни стручњаци у области драме и позоришта: Ра-шко Јовановић, књижевник и позоришни критичар; Небојша Ромчевић, професор ФДУ и драмски писац; Милош Латиновић, књижевник и ди-ректор Битеф театра; Славенка Миловановић, драматург; Маја Ристић, ванредни професор ФДУ и позоришни менаџер; Оливера Ђорђевић, ре-дитељ; Зоја Бузалковска (Македонија), професор на ФДУ у Скопљу и редитељ; Влатко Илић, доцент на Катедри за историју и теорију ФДУ; Даница Пајовић, драматург и доцент на ФДУ; Димитрије Коканов, дра-матург и сценариста; Аида Буквић (Хрватска), редитељ; Јелена Богавац, редитељ; Снежана Тришић, редитељ; Ивана Кораксић, редитељ; Марија Манојловић, психолог; Ивана Вујић, редитељ и Драгана Бошковић, те-атролог.

Драгана Бошковић

БРИТАНСКИ ВОДВИЉ РЕЈА КУНИЈА У СРБИЈИ

У српској комедиографској баштини, када се говори о водвиљу, примећује се утицај првенствено француског водвиља (Ежен Лабиш, Жорж Фејдо...). Сам термин некада је означавао француску народну пе-сму сатиричне садржине. Надаље, водвиљем се звао сваки лаки комички заплет, са обавезним куплетима, песмама (данас бисмо рекли сонгови-ма), шаљивог тона.Временом, текст је преузимао примат над познатим мелодијама, па се комедија претворила најчешће у комедију ситуације, а понекад и у комедију нарави.

КОД 21 73

Деведесетих година, у српско позориште стиже друга врста во-двиља – британски лаки хумор, без монтипајтоновских интелектуалних „пикова“, а из пера врло популарног британског глумца и редитеља Реја Кунија.

Ray Cooney – рођен 1932. године, најпознатији је по својој и код нас бесомучно играној комедији „Кидај од своје жене“. Године 1983. он постаје уметнички директор сопствене лондонске трупе - Театар Ко-медије. Убрзо добија надимак „Британски Фејдо“. Његове познате ко-медије ситуације базиране на забуни, много су, у последњих двадесетак година, игране у готово свим театрима у Србији (“Кидај од своје жене“, „Кидај од свога мужа“,“У мрежи“,“Луда лова“, „Позови М ради прељу-бе“,“Том, Дик и Хари“...)

Као француски ђак, учен на традицији француских комедија, са водвиљима Реја Кунија први пут сам се срела деведесетих, када ме је Александар Ђорђевић, редитељ, позвао да „посрбим“ Кунијеву комедију „Кидај од своје жене“. Под насловом „Живот је леп“, поставили смо је у Шапцу. Урнебесна комедија о таксисти који истовремено живи са две жене, па их помеша у тренутку саобраћајне незгоде, играла се више од стотину пута на шабачкој сцени и одјекнула је громовито на екс југосло-венском простору. Како професионална, тако и аматерска позоришта „харала“ су са овом комедијом. Играла се и у британској верзији, али много мање него у овој, „посрбљеној“.Тим поступком, некако, као Јо-аким Вујић са „Крешталицом“, увели смо британски лаки позоришни хумор на српску сцену, изгледа заувек. Данас, ова комедија, под насло-вом „Љубавник великог стила“, игра се „на карту више“ у београдском Звездара театру, у режији Владимира Лазића.

Постоје многе анегдоте везане за дугогодишње играње комедије „Кидај од своје жене“ Реја Кунија (по којој је овај редитељ снимио и ис-тоимени филм). Неколико пута сам, гледајући систематично представе по мојој посрби, на плакатима видела да то уопште није моја интервен-ција, него редитеља који је поставио на сцену. Једном, или два пута, про-читала сам и да је дотични редитељ и превео текст са енглеског језика. А ми смо га добили, у хрватској верзији, у преводу Владе Герића!

Како ми никада није пало на памет да умишљам да је посрба, иначе легални поступак адаптације страних драмских текстова, моје ауторско дело, много сам се и добро забављала, пропитујући дотичне „ауторе“ и „преводиоце“ о изворима њиховог рада. Што даље од Београда, таквих „аутора“ бивало је све више.

КОД 2174

Судећи по изврсном шабачком ансамблу, закључила сам да је бри-тански водвиљ Реја Кунија био својеврсна и веома корисна школа срп-ским глумцима у усавршавању тако захтевног жанра, као што је водвиљ. Познато је да се водвиљ не глуми, он је бољи кад је што бржи, када погрешни људи, на погрешним местима, уђу на погрешна врата. Асин-хронитет и забуна главно су и најубојитије оружје водвиља, па тако и Кунијевог.

Родоначелником рађања овог жанра (британског водвиља на срп-ској сцени), сматрам магичног Александра Ђорђевића (1924-2005), про-слављеног редитеља филмских, телевизијских и позоришних комедија. Упутства која је тада дао шабачким глумцима важе у потпуности и данас.

Андреа Ада Лазић, редитељ и ми смо, недавно радећи комедију „Кидај из моје кухиње“ (оригинални наслов је „Том, Дик и Хари“), тај стил стриктно поштовали. Представа је рађена као омаж на десетогоди-шњицу од смрти Александра Ђорђевића, а видели смо је ове године у селекцији Дана комедије.

Но, поштујмо редослед.После огромног успеха водвиља „Кидај од своје жене“ (“Живот је

леп“), Александар Ђорђевић је, опет у Шапцу, потом у Лесковцу, а не-што касније и другде, поставио другу Кунијеву комедију “Кидај од свога мужа“, коју смо, за ту прилику, назвали „Луда ноћ у хотелу Југославија“.

И ова комедија много се и радо играла у Шапцу и свуда где је била постављена, било да је у мојој посрби, или у Кунијевом британском ори-гиналу. У ноћи заседања Скупштине (како је то и данас у моди), шеф позиције се, у хотелу „Југославија“, састаје са секретарицом шефа опо-зиције. Догађају се непредвиђени обрти - на прозору собе затичу леш, а муж секретарице долази да тражи своју жену. Шеф позиције зове свог шефа кабинета у помоћ, док директор хотела вапи: „Нећу куплерај у Југославији!“ На сцени настаје хаос. Ту профитира млади конобар, који одређене услуге нуди за ситну лову... Љубиша Баровић на Данима коме-дије 2003. добија Ћурана за младог глумца, Ђорђевић Ћурана за режију, публика нам даје „Јованчу Мицића“...

И „Кидај од своје жене“ и „Кидај од свога мужа“ комедије су, које сам, посрбљавањем, покушала да „приведем“ нашем менталитету и учи-ним их више нушићевским, него кунијевским. У стилу енглеског хумора, у „Кидај од свога мужа“ много је и радо помињана Меги Тачер, за шта сам сматрала да је то нашем гледаоцу потпуно незанимљиво. Уместо тога, увела сам поменутог забринутог директора тада веома престижног хотела „Југославија“, који је, запомажући да је у Југославији превише

КОД 21 75

куплераја, јасно, проширио ту изјаву на целу државу. Такође, трудила сам се да политичаре, мужеве, секретарице, конобаре и остале учиним менталитетски препознатљивим нашем човеку. И мислим да сам у томе успела.

Много година потом, гледала сам и као позоришна критичарка пи-сала о њима, остале водвиље Реја Кунија, које су, широм Југославије, па и Србије, постављали многи редитељи. Са променљивим резултатом, без мајсторства Александра Ђорђевића, чинили су ми се као обичне бу-леварске комедије, без оног лудила на сцени, које је главна одлика водви-ља као жанра.

Пре неколико година млада редитељка Андреа Ада Лазић, која је одрасла уз Ђорђевићеве представе у Шапцу, донела је из Лондона и превела водвиљ „Том,Дик и Хари“, који је Реј Куни написао са својим сином, Мајклом Кунијем. Овога пута, лудило настаје у тренутку када Линда и Том Кервуд одлуче да усвоје дете, а млађи Томов брат Дик и најмлађи Хари, одлуче да им „помогну“ у томе. Они у башти закопавају раскомадани леш, како би оборили цену изнајмљене куће, коју би Том и Линда да купе... Очекује се социјална радница, госпођа Потер, која рад-њу чини стварно лудачком ...

Ову комедију, адаптирану за босанске услове и уз помоћ ансамбла прилагођену на бошњачки језик, смештену у Мостар и извођену под на-словом „Балканске мућке“, млада редитељка је поставила на сцени На-родног позоришта у Мостару, као продукцију Међународног фестивала комедије „Мостарска лиска“ (2013). За њу је добила Награду публике и Награду акредитованих новинара на фестивалу. Овога пута, британски водвиљ у потпуно другачијем менталитету, преведен на босанске услове и језик, поново је функционисао савршено. То ми је био доказ да је ко-медија, па и водвиљ, универзалан до те мере, да не познаје ни границе ни ограде. Комедија може да буде античка (Аристофан), римска (Плаут), ренесансна (Шекспир), француска (Молијер), италијанска (Голдони), а да носи, у обртима и ситуацијама, универзално значење сведено на гре-шку у карактеру и у понашању човека. У основи сваке комедије, па и британског водвиља, морални је проблем. То комедију чини урнебесно смешном, зато што се ослања на људске марифетлуке, зато што неморал приписује другоме и тиме га прикрива, а уз сталну тежњу да се „лови у мутном“.

Одлучила сам још пре много година, да и сама покушам да напи-шем један псеудо кунијевски водвиљ!

КОД 2176

Написала сам, по Кунијевим омиљеним мотивима (отимачина, превара, подлост, грамзивост, прељуба) сасвим нови текст, који сам, ка-рактеристично за Кунија, назвала „Кидај од свога брата“. Партизански генерал, у „ослобођеној“ вили на Дедињу, прави парти и објављује у штампи да наследство даје сину кога није видео десетинама година. Ја-вљају се четворица, а сву четворицу игра исти глумац!

На сцени театра Јоаким Вујић (Књажевско српски театар) у Кра-гујевцу, ову комедију је 1994. године поставио редитељ Братислав Мла-деновић. У улози сва четири брата наступио је изузетни глумац овог те-атра, Милић Јовановић.

Прошле сезоне, у Градском театру у Алексинцу, овај мој псеудо бри-танско-српски водвиљ, поставио је Бранислав Недић и то са великим успе-хом. Представа је добила неколико награда, а на овогодишњим Данима комедије приказана је 18. марта, у оквиру Пратећег програма Фестивала.

Најзад, комад Реја и Мајкла Кунија „Том, Дик и Хари“, игран 24. марта на 45. Данима комедије (у селекцији Иване Вујић ), редитељка Ан-дреа Ада Лазић је режирала као оригинални британски водвиљ. Уз пуну подршку Зорана Карајића, управника театра и ансамбла, водвиљ је из-вело Шабачко позориште. Многи од глумаца шабачког театра (Анета и Иван Томашевић, Љубиша Баровић, Петар Лазић и др.) већ су играли у Ациним поставкама Кунијевих водвиља. Ту смо, уз младе, којима смо предали „штафету“ на десетогодишњицу од смрти Александра Ђорђеви-ћа, били и Петар Пјер Рајковић (мајстор сценског покрета, веома важног у физичком театру какав је водвиљ) и ја, као стални Ацин драматург. Британски водвиљ је, рекла бих, у Шапцу овога пута „радио“ као да је по-србљен. Код гледалаца није било никакве разлике у његовом прихватању. Сала се грохотом смејала себи самима, иако су Британци били на сцени.

Дакле, има ли утицаја британски водвиљ на српску комедију? Чини ми се да има само утолико, што свака „добро скројена“ ко-

медија, била она комедија ситуације, карактера, менталитета, или пак водвиљ, фарса и сотија (какву смо управо наградили на Конкурсу Сте-ријиног позорја за драмски текст), доноси собом усавршавање у умећу брзине и ефикасности комедије (за писце), разноврсности средстава (за редитеље) и физичке и језичке бравурозности за глумце.

Утолико је и водвиљ Реја Кунија за нас, у Србији, био и остао права школа и својеврсни водич за писање и играње ове врсте урнебесне позо-ришне комедије.

КОД 21 77

ТЕАТРОЛОГИЈАИз књиге ТЕОРИЈА ДРАМСКИХ ЖАНРОВА др. Светислава Јованова

ПАРАДОКС О ЖАНРУПРЕДГОВОР ЗА ХРЕСТОМАТИЈУ ТЕОРИЈА ДРАМСКИХ ЖАНРОВА

1. Уводна разматрања о жанруЖанр или род (латински, genus; грчки,

genos, γένος - род, врста)1, схваћен у најши-рем смислу као (ознака за) скуп дела повеза-

них одређеним заједничким обележјима и сличним ефектима, заузима посебно место у оквиру нашег размишљања о драми. Теорија жанрова представљала је током више од два миленијума значајан, а често и те-мељни вид драмске теорије у контексту западноевропског позоришта. Штавише, европска теорија драме и почиње теоријским промишљањем жанра у Аристотеловом делу О песничкој уметности (Περὶ ποιητικῆς, 335. п. н. е ). Разматрајући питања „шта“ (предмет), „како“ (начин) и „чиме“ (средства), Аристотел не само што конципира главне жанров-ске елементе трагедије (тема или предмет, лик, заплет) и њихове односе, већ успоставља и почетне жанровске разлике у оквиру парова трагедија - комедија и епопеја - пародија. Аристотелове поставке су, услед своје свеобухватности и ауторовог филозофског ауторитета, битно утицале на потоње жанровске теорије (као и теорије драме уопште) све до краја осамнаестог века. У зависности од тога да ли су ставове аристотеловског “канона” схватале на некритички (чак: догматски) или стваралачки на-чин, већина поменутих теорија драмског жанра може се сврстати у две основне струје, које можемо означити као класификаторско-системат-ску и аналитичку.

Првој од поменутих струја припадају теоретичари који су, полазе-ћи од априорног става да жанрови представљају строго омеђене, чвр-сто дефинисане и непроменљиве категорије, настојали да дедуктивним

1) У складу са преовлађујућим ставом код савремених теоретичара, као ознаку оп-штије категорије груписања дела по сличности употребљавамо термин жанр, а не род (енгл. genre; нем. der Gattung), док се за ужу категорију груписања користи ознака вр-ста (тхе кинд; дер Арт).

КОД 2178

путем створе универзалне и мање-више исцрпне класификације жанро-ва у области драме. С обзиром да се овакве класификације уобличавају у складу са одређеним (такође априорним) мерилима, оне по правилу стварају одређени хијерархијски поредак жанрова, који, у крајњој ин-станци, упућује неке од теоретичара овог смера на стварање статичних и затворених жанровских система. Што се тиче теоретичара анали-тичке струје, они су, све до Дидроовог прокламовања „озбиљне драме“ („genre dramatique sérieux“) и Лесингове одбране „грађанске трагедије“ („bürgerliches Trauerspiel“) у осамнаестом веку, били далеко ређа појава. Реч је о ауторима који су, полазећи најчешће од актуелне драмске праксе, методом индукције тежили да дефинишу основне састојке, као и прав-це развоја или преображаја појединих, најчешће занемарених драмских жанрова и врста (трагикомедије, фарсе, мелодраме).

Савремене теорије драмских жанрова углавном су одбациле апри-орна полазишта и дедуктивне методе. Захваљујући низу дела која су у последњих неколико деценија отворила простор за плодан теоријски дијалог, истраживање жанрова данас нема за сврху стварање норматив-них дефиниција жанра, стриктних класификација, нити хијерархијских система. Без обзира на разлике у полазиштима и методима, највећи део савремених теорија драмских жанрова даје предност дијахронијској (да-кле, развојној) над синхронијском (или системском) димензијом жан-ровског проблема.

Један од најбитнијих предуслова који су омогућили такву оријен-тацију представља теоријско разрешење проблема разликовања жанрова и начина (модуса). Наиме, најпознатији пример универзалне и (хијерар-хијски обликоване) систематизације, чувена подела на лирику, епику и драму као три „основна рода“, вековима је - имплицитно или детаљно образложено – фигурирала као основно полазиште опште теорије жан-рова . Полазећи од пионирских увида Ирене Беренс из 1940-е и закључка Клаудија Гиљена да родови фамозне „тријаде“ представљају „статичне универзалије“ (Књижевност као систем, 1971), Жерар Женет је у сту-дији Увод у архитекст (Introduction à l' architexte, 1979) исцрпно доказао да теорија о три основна рода, иначе приписивана Аристотелу, „извито-перује природну основу коју су Аристотел, и пре њега Платон... поста-вили за сасвим другу ствар“. Док Платон и Аристотел, каже Женет, јасно разликују начине представљања (приповедање, драмско подражавање) од жанрова попут трагедије или епопеје, у каснијој теоријској мисли учвршћује се (жанровска) подела на лирику, епику и драму - заснована на критеријумима начина! Главна заблуда теорије „тријаде“ лежи у томе

КОД 21 79

што је применила критеријуме начина на „основне родове“ или, према Женету, „архижанрове“ и тако створила „идеалне или природне типове“. Уместо тога, Женет успоставља разлику између начина, то јест „ситуа-ције исказивања“ и жанра: постоје три основна начина или модуса као трајне, лингвистичке категорије: „исказивање резервисано за песника“, „наизменично исказивање“ (песника и лица) и „исказивање резервиса-но за лица“ – дакле, лирски, наративни и драмски начин. До сличних сазнања доспева и Адријан Марино, који у огледу „Према дефиницији књижевног жанра“, разматрајући видове одређивања и самопосматрања „стваралачког Ја“, формулише три основна модуса (премда их и даље аутоматски означава као жанрове) на следећи начин: “ја које промишља себе у чину самоизражавања“ (лирски)”, “ја које одражава себе током субјективног или објективног приповедања” (епски), и “ја које се пока-зује кроз унутрашње напетости или спољашње сукобе“ (драмски).2

За разлику од модуса, постоје жанрови као књижевне, значењске категорије – пошто се, како каже Женет, идентификују „на основу спе-цификације садржине“. Жанрови (као ни врсте), нису сврстани према не-променљивој и централизованој хијерархији: према Женету, не постоји „највиши генерички ниво“ то јест основни или врхунски жанр: „‘Епски тип’ није идеалнији нити природнији од жанрова ‘роман’ или ‘епопеја’ које он, како се мисли, обухвата – сем ако га не дефинишемо као скупину суштински наративних жанрова, што нас одмах доводи до поделе према начинима.“ Жанрови (а у оквиру њих врсте), нису сврстани према не-променљивој и централизованој хијерархији: према Женету, не постоји „највиши генерички ниво“ то јест основни или врхунски жанр: „‘Епски тип’ није идеалнији нити природнији од жанрова ‘роман’ или ‘епопеја’ које он, како се мисли, обухвата – сем ако га не дефинишемо као ску-пину суштински наративних жанрова, што нас одмах доводи до поде-ле према начинима.“ Примери из драмске праксе - као што је, рецимо, нестанак епа и појава романа – показују, закључује Женет, да жанрове треба схватити као „селективне и историјски променљиве категорије“, које, сходно томе, настају, развијају се, мењају и (често) ишчезавају. Слично мишљење заступа и Алистер Фаулер, који своју исцрпну студију о књижевним жанровима и врстама отвара ставом да се теорија жанра

2) Адриан Марино, „Toward a Definition of Literary Genres“, у: Theories of Literary Genre, edited by Joseph P. Strelka, The Pennsylvania University Press, Universiry Park and London, 1978, 47.

КОД 2180

„бави начелима реконструкције и тумачења и (донекле) процењивањем значења.. а понајмање класификацијом.”3

Други значајан импулс развоју модерне жанровске теорије драме пружио је Пол Хернади, издвајањем „типова сличности“ на којима се за-снивају главне оријентације у истраживању жанра. Наиме, конституиса-ње одређеног жанра подразумева уочавање извесних сличности између дела која разматрамо. Пошто између дела могу постојати различити ни-вои сличности – који зависе од изабраног становишта с којег их пореди-мо - први методолошки корак представља избор тачке гледишта, то јест типа сличности између уметничких дела за који смо заинтересовани. Последица тога јесте истицање одређених сличности између дела као жанровски релевантних и занемаривање других. Јер, као што не постоје општа жанровска хијерархија, нити инстанца „врховног жанра“, такође не постоји ни јединствена формула која би обухватила све постојеће ни-вое сличности између уметничких дела.

Полазећи од најчешће испољених интересовања у постојећим тео-ријама, Пол Хернади издваја четири типа сличности, на којима се засни-вају главне оријентације у истраживању књижевних жанрова: експре-сивна (сличности духовних ставова аутора откривају сличности између њихових остварења), прагматична (сличност учинака појединих дела на читаочеву свест), структурална (сличности између књижевних дела схваћених као вербални конструкти) и миметичка (сличности између измишљених светова које предочавају различита књижевна дела)4. С обзиром на значењску и представљачку природу драмског модуса, као најделотворнији приступ истраживању показује се комбинација треће и четврте Хернадијеве оријентације: испитивање сличности између „дела схваћених као вербални конструкти”, а која при том „предочавају сличне измишљене светове” - приступ који се може означити као структурал-но-миметички.

Посредством таквог приступа савремене теорије драмског жанра одређују основне елементе жанровског репертоара, то јест, оне главне - обавезне или карактеристичне - елементе (и њихове односе) на основу којих се конституише сваки жанровски образац у оквиру драмског мо-дуса. Без обзира на значајне промене које су се десиле током протеклог столећа, поготово у схватањима лика (од индивидуе до распада субјекта) или сукоба (од конфликта до стања), одређени елементи и даље функци-3) Alastair Fowler, Kinds of Literature (An Introduction to the Theory of Genres and Modes); Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts 1982, 38.4) Paul Hernadi, Beyond Genre (New Directions in Literary Classification), Cornell University Press, Ithaca and London 1972, 6-7.

КОД 21 81

онишу као основе драмских жанровских образаца. У обавезне елементе жанра се сврставају јунак, универзални поредак и сукоб, док међу карак-теристичне елементе спадају тема (предмет) и заплет.

Јунак одређеног жанра јесте носилац радње у једном специфич-ном смислу: то је лик који се, као репрезентативни представник начела субјективности (индивидуалности) на одређен, специфичан начин суко-бљава с универзалним поретком тог жанра. Универзални поредак неког жанра, пак, представља преовлађујућу норму мишљења и делања у фик-цијском свету драме, најчешће засновану на једном општем начелу или идеји (судбина, случај или морални закон). Жанровска специфичност универзалног поретка произлази из начина који се овај поредак консти-туише и делује на ликове, а првенствено на јунака. Тежећи да развије свој идентитет то јест постигне одређене циљеве, јунак се суочава са ра-зличитим или супротним тежњама других ликова, али у крајњој линији је његов главни противник преовлађујућа норма, то јест универзални по-редак који карактерише одређени скуп драма. Сходно томе, специфич-ност драмског сукоба као жанровског елемента проистиче из начина на који се сукобљавају јунак као заступник субјективног принципа и уни-верзални поредак типичан за одређени жанр.

У погледу предмета или теме, очигледно је, с једне стране, да не постоје тематска подручја која би била резервисана искључиво за комич-ки, или трагички приступ. С друге стране, како указује Фаулер, премда ситуација «креветске фарсе» може бесумње бити обрађена у, рецимо, трагички свечаном тону, "у том случају тема била, у правом смислу те речи, сасвим друкчија", што је један од посредних доказа да "не постоји врста која је неутрална у односу на тему".5 Најзад, што се тиче заплета (склоп или поредак којим су организовани догађаји у драми): иако по-стоје заплети уобичајени за поједине драмске жанрове, готово ниједан жанр не одликује статични, непроменљиви тип заплета. Временом се могу променити поједини жанровски елементи заплета („препознавање“ је битно за античку, али не и за ренесансну трагедију), или се, као спе-цифичност жанра, може уобличити сасвим друкчији тип заплета. Осим тога, поједини елементи па чак и читави типови заплета могу се поја-вљивати у контексту различитих жанрова. Стога и заплет можемо озна-чити као карактеристичан, али не и обавезан елеменат специфичности жанра.

На крају, нужно је напоменути да су претходне „формуле“ само оквирне, радне хипотезе, наведене као опште смернице за адекватније

5) Alastair Fowler, Наведено дело, 66.

КОД 2182

разумевање чвршћих дефиниција – како поменутих жанровских елеме-ната, тако и самих жанрова - унутар текстова који сачињавају овај избор.

Тамзен Волф

МЈУЗИКЛ

Пољски редитељ Тадеуш Кантор је, наводно, једном приликом из-јавио да је један од основних разлога због којег људи иду у позориште тај да би седали и устајали у исто време кад и остали. Наравно, један од дефинишућих аспеката позоришта јесте тај да од публике захтева да се окупе у истој просторији како би гледали извођаче. Позориште укључује извођача (или извођаче), посматрача (или посматраче) и садржај извед-бе; у питању је непосредан, променљив, отелотворен и непредвидљив медиј. Размена између публике и извођача у музичком и „обичном“ по-зоришту има различите димензије. Однос публике и музичког театра је особен на најмање два начина: у комуникацији, циркулацији и дужини трајања музичких нумера, као и у израженом нагласку мјузикла на дру-штвеној акцији у тематском, музичком и кореографском смислу. Те две особине музичког театра, као и начин на који се оне преклапају, истичу јединственост мјузикла у позоришном свету.

Ако је Кантор у праву у томе да људи иду у позориште како би за-довољили склоности према групним активностима, или да би се осећали делом групе са јасно дефинисаном улогом, онда редовно ангажовање позоришних трупа у музичком театру одражава и умногостручава ту те-жњу на самој сцени. Главно питање музичког позоришта је како се људи окупљају у групу? То питање је суштинско за утицајне мјузикле Роџерса и Хемерстина, у којима значај друштвене солидарности рутински од-носи превагу над интересима појединца. Иако су заљубљени парови у средишту већине мјузикла ових аутора, однос заљубљених је такође и мера кохезије заједнице и најчешће, пре или касније, хор надјачава поје-динце. У Оклахоми! (Oklahoma!, 1943), централни пар, Карли, каубој, и Лори, која потиче из фармерске породице, представљају две сукобљене фракције становника Оклахоме. Када се Карли и Лори венчају на кра-

КОД 21 83

ју, њихово спајање најављује и означава уједињење позоришне трупе и стварање државе.6

Тематски нагласак музичког позоришта на заједништву неодвојив је од најснажнијег израза тог заједништва на сцени: сви учесници заједно певају и плешу. Позоришна трупа која углас пева уз пратећу кореографију, представља укорењену конвенцију музичког театра. Као што је то Скот Мекмилин срочио у тексту Мјузикл као драма: „У музичкој драмској фор-ми постоји нагон ка употреби ансамбла... Обична драма има своје велике сцене, али групне музичке деонице у мјузиклу постижу нешто чега нема у обичној драми. Ликови се изражавају истовремено и кулминација нумере симултаним наступом је често само по себи драмски догађај“.7 Масов-на, синхронизована музичка деоница на сцени, разликује се од исте такве деонице на филмском платну. Физичка блискост тела извођача и њихови напори на позоришној сцени су непосредни и непредвидиви. Посматра-ње великог броја појединаца који наступају у запањујућој слози, често је веома узбудљиво за публику, мада подједнако може бити и узнемирујуће. Историјски гледано, масовни симултани наступи су употребљавани да би застрашили, колико и да би импресионирали посматраче – посебно у слу-чају приказивања војне моћи – сетимо се Стаљинових војних поворки, или парада нацистичких дивизија. Фасцинација публике оваквим груп-ним спектаклом има дубоке корене у појавама од политичких окупљања, преко хорова у грчким драмама, до наизглед бескрајне привлачности на-ступа „Рокетса“ у Радио Сити Мјузик Холу.

Извођачке вештине певања и плеса се такође представљају у сада-шњем тренутку, отелотворавајући позориште. Могуће је да људи гледају мјузикле из истог разлога због којег прате Олимпијске игре: улози су ви-соки, а напори које људска тела подносе се не могу лажирати. Не посто-ји логично објашњење за оно што атлетичари и извођачи раде, али и јед-ни и други испуњавају људску тежњу за тестирањем граница и талената људског тела, за откривањем свега што оно може да уради и изрази. Из-вођач може да изведе физички подухват (скок са литице, бацање копља, или соло наступ) са мањим или већи степеном успеха. Певачко умеће је

6) Ово средство, које Рејмонд Кнап назива „свадбени троп“, Рик Алтман сматра фун-даменталном структуром мјузикла: „Брак који разрешава примарну (сексуалну) дихо-томију такође делује као посредник између две секундарне (тематске) супротстављене стране“; види: Rick Altman, The American Film Musical (Bloomington: Indiana University Press, 1987), стр. 50, и Raymond Knapp, The American Musical and the Formation of National Identity, Princeton University Press, Princeton 2005, 9 и другде.7) Scott McMillin, The Musical as Drama, Princeton University Press, Princeton, NJ 2006, 78-79.

КОД 2184

први и основни услов за извођаче у музичком позоришту. Када извођач отвори уста и запева, он или она може да подбаци. Певање и плесање су мерљиве вештине које увек садрже могућност чујног и видљивог јавног неуспеха. Иако се на снимљеном материјалу певање и плесање могу об-радити и поправити на бројне начине, овакве интервенције су теже, ако не и немогуће, током наступа уживо. Наравно, извођачи могу да буду озвучени, а често у већим просторима и јесу. Увођење такве праксе је повод за бројне контроверзе и разлог за измене у техничким захтевима везаним за певачко и глумачко умеће извођача у музичком позоришту. Међутим, то не мења чињеницу да извођачи разоткривају своје умеће током наступа. Гледаоцима је лакше да се сложе око квалитета певања него око глуме, чак и ако не поседују увежбано ухо, али публика грешке на сцени може и да види и да чује – сувишну ноту, испуштеног партнера, погрешно изговорен текст. Могућност грешке, или чак фијаска, током живог наступа и пратеће узбуђење гледалаца експоненцијално расте у мјузиклу, у којем се захтева тако широк дијапазон вештина – певања, плеса и глуме.

Чести прелази између основних драмских елемената говора, пе-сме и плеса, у музичком театру не само да истичу бројне способности извођача на позорници, већ и увек изнова подсећају публику да гледају перформанс. Како Мекмилин наводи, неизбежно смењивање елемената на сцени ствара јединствену драмску форму и искуство за гледаоца. Кон-куренција и контраст различитих елемената значи да песма и плес стоје као јасна противтежа дијалогу на сцени. Гледаоцима се још више скре-ће пажња на ову диференцијацију начином на који говор, песма и плес често функционишу у хијерархији аутентичности осећања. Лик постаје артикулисанији и емотивно искренији кроз песму и плес и ликови често немају контролу над оним што ће разоткрити о себи кроз интуитивну пе-сму и плесање. Ова истинољубива конвенција се надовезује на разоткри-вање извођачевих способности, које се, такође, првенствено откривају кроз песму. Песме које представљају искрена поверавања или исповести ликова, помажу публици да осети блискост са ликовима на сцени и њи-ховим недоумицама током музичких деоница. Та разлика између песме и говора није јасна на тонским записима (ако и постоје делови дијалога, јављају се обично само као увод у песму или кратке упадице), а на фил-му то функционише много другачије, уз многобројне начине на које се наговештава емоционално стање ликова и ублажавају или наглашавају прелази између говора и песме и плеса. Посматрање извођача како ме-њају начине извођења је узбудљив, ослобађајући доживљај који публика

КОД 21 85

често прославља аплаузом на крају нумера, што још више наглашава прелаз из песме у дијалог.

Односи песме, плеса и текста – начини на који се ови елементи су-кобљавају и коегзистирају у наступу – осликавају укорењени наративни фокус музичког позоришта на удруживање ликова у заједницу, као и вр-сте заједница које формирају. У многим мјузиклима средине двадесетог века, борба за стварање јединствене друштвене заједнице у причи прати структурне напоре да се песма, плес и текст интегришу у јединствену целину. Роџерсова и Хемерстинова Оклахома! је један од најчешће наво-ђених примера таквог развоја радње, делимично због тога што је Роџерс у више наврата непосредно коментарисао естетске изборе самих аутора. Како је описао Оклахому! у својој биографији Музичке позорнице: „Ни-један елеменат сам по себи не засењује друге... Комад је дело великог броја људи, створено тако да делује као да је дело једног.“8 Не само да се песма, плес и текст међусобно допуњују, већ се та хармонија стапа са наративним фокусом на срећном уједињењу фармера и сточара (а на крају и трговаца).

Осим тога, мјузикли који се баве питањем удруживања заједнице путем песме и плеса, укључују широк дијапазон дела која нуде различи-те приказе заједница. Прича са западне стране (West Side Story, 1957) је означила промену у приказу друштвене заједнице у мјузиклу тако што је за тему узела друштвене аутсајдере који желе да постану део друштва, а не оне који, као део друштва, желе да оснаже његове темеље. Док се ликови из Оклахоме! држе заједно јер знају да припадају земљи, а земља којој припадају је величанствена, у Причи са западне стране друштвено маргинализоване и зараћене групе „Џетса“ и „Ајкула“ су у великој не-доумици око тога да ли је њихова земља величанствена, али су сасвим сигурни да јој не припадају. То их не спречава да се боре око ње, али је њихова неспособност да се удруже у Причи са западне стране приказа-на као неуспех друштва и доводи се у питање како и да ли се уопште и које групе удружују кроз песму и плес.

Овакав мрачнији приступ теми друштвене хармоније појављује се у мјузиклима са најразличитијим темама, од Убица (Assassins, 1991) до Плесне трупе (A Chorus Line, 1975). Плесна трупа је самореферентна ода извођачима који наступају на аудицији за мјузикл, док су Убице епи-зодична, водвиљем инспирисана трансисторијска прича о убицама пред-седника Сједињених Америчких Држава, као и о убицама у покушају.

8) Richard Rodgers, Musical Stages: An Autobiography, Random House, New York 1975; reprinted New York: Da Cappo, 1995, 2000; 227.

КОД 2186

Оба мјузикла описују склепане заједнице аутсајдера који теже укључе-њу у друштво. И у Убицама и у Плесној трупи, пут до укључења у дру-штво води кроз наступ, славу или друштвено признање. Улози су много већи од освајања момка или девојке. Споредни љубавни заплет између режисера Зака и његове некадашње главне глумице Кеси у Плесној тру-пи, потиснут је у други план у односу на њене напоре да уђе у хор. Једи-но што је приближно љубавном заплету у Убицама је Џон Вилкс Бутово наговарање Ли Харвија Освалда да се придружи другим убицама. Убице нам пружају оно што Рејмонд Кнап назива „контрамитологијом“ у од-носу на романтизиране митове о уједињењу Америке, карактеристичне за „златно“ доба мјузикла.9 Формирање заједнице је још централно за причу, али се сада приказује као проблематично, ако не и опасно. И „Још једна национална химна“ из Убица и музичка нумера „Једно“ из Плесне трупе, представљају упозорења на то какве све последице може имати удруживање појединаца у заједницу.

Неколико модерних мјузикла недвосмислено доводе у питање вред-ности заједнице. У Паради (Parade, 1998), заједница у Џорџији предста-вља застрашујућег антагонисту - претварајући се до краја у разуларену руљу – која прети заљубљеном пару главних јунака, Леу и Лусил Френк. Овде колективна снага ансамбла служи да изазове нелагодност код пу-блике. Прича представља директну инверзију традиционалног друштве-ног прихватања главних јунака. Међутим, та идеја није нова. Могло би се рећи да класик Музички човек (Music Man, 1957) такође приказује пар, Харолда Хила и Меријен Пару, као неасимиловане аутсајдере. Хил је перипатетични преварант, а Меријен библиотекарка слободног духа која не може да се уклопи у родни град, Ривер Сити у Ајови. Романтична веза Хила и Меријен избија на површину у спојеним нумерама „Седамдесет шест тромбона“ и „Лаку ноћ, мој неко“, Хиловој жељи да доврши дует „Док те није било“ и преклапању прве две нумере при поновном изво-ђењу, али њихово спајање нема никакве везе са њиховом интеграцијом у постојећу заједницу. Они остају појединци који се уклапају једно са другим, али су издвојени од осталог живља Ривер Ситија. Испоставља се да је сама заједница лаж, група људи окупљена само на основу Хило-ве преваре, уједињена око фантазије, а не реалности.10

У сентименталном величању конформистичке заједнице која ка-рактерише многе мјузикле средине 20. века, срећно заједништво се че-9) Knapp 2005, 162-76; видети такође “Assassins, Oklahoma!, and the ‘Shifting Fringe of Dark around the Campfire’” (Cambridge Opera Journal 16 [2004]: 77-101)10) За додатне расправе на сродне теме видети Scott Miller, Decontructing Harold Hill: An Insider’s Guide to Musical Theatre , Heinemann, Portsmouth NH 2000; 5. поглавље

КОД 21 87

сто постиже путем насиља над ликовима који му из било којег разлога прете. У случају Оклахоме!, Џад Фрај, надничар са фарме који се изно-ва испречава између Карлија и Лори, на крају гине, згодно падајући на сопствени нож. Међутим, његова смрт је само најочигледнији пример насиља неопходног за уједињење друштвене групе. Радња Оклахоме! се углавном врти око страха од насиља везаног за романтично сједињава-ње, било у комичном смислу (када Али Хаким пристаје на венчање под претњом оружјем), или у потенцијално много озбиљнијем смислу (када тетка Елер пиштољем прети каубојима и фармерима, који морају да се симболично „венчају“ под претњом силом, не би ли формирали држа-ву из наслова). Овај елемент је још израженији у изворном комаду Лин Ригс Зелени су љиљани (Green Grow the Lilacs), где је Лорин страх од шиварија11 још израженији (Ригс је једно време намеравао да назове ко-мад Шивари). Очигледно је да је и у класичном, ведром приказу, кохезија сложенија него што се на први поглед чини.

Проблем представљања истовременог ужитка и потешкоћа које до-носи стварање заједнице је лако решив у музичком театру. Позориште омогућава променљива, једнократна тумачења, која могу да „продрма-ју“ и оживе појединачне наступе, па и читаву форму комада.12 То може бити случај са наступом једног извођача, у једној музичкој нумери, или у читавој продукцији. На пример, нумера „Једно“ у завршници Плесне трупе, у којој се појединачни плесачи уклапају у плесну формацију, може бити дехуманизујућа, али такође може бити и страствена и емо-тивна, откривајући људску лепоту и моћ самог плеса и плесне групе као чудесног, органског, живог бића. Док та противречност представља део сваког извођења Плесне трупе, ревизионистички приступ мјузиклу има за циљ разоткривање тамне стране традиционалних мјузикла. Екстрем-ни пример тога је неауторизована, ревизионистичка продукција Јужног пацифика (South Pacific, 1949) Роџерса и Хемерстина, коју је 1984. по-ставила Ен Богарт. Богартова је један од најпопуларнијих романтичних мјузикла свих времена сместила у установу за клиничку рехабилитацију трауматизираних ратних ветерана, који постављају представу као вид терапије за промену понашања. Продукција је готово у потпуности оста-ла верна изворним музичким деоницама, али су приступ представи и

11) Shivaree (франц.), француски обичај ударања у шерпе у славу младенаца, касније се развио у неку врсту притиска средине над паром који још није склопио брак (прим. прев)12) За даљу дискусији о овој динамици видети Bruce Kirle, Unfinished Show Business: Broadway Musicals as Works-in-Process, Southern Illinois University Press, Carbondale 2005.

КОД 2188

средина у којој је постављена у потпуности изменили оригиналну пору-ку. У једном тренутку, током славне – и увек ведре – песме „Испраћу га из своје косе“, пацијенти непрестано понављају стих: „заљубио сам се заљубио сам се заљубио сам се заљубио сам се заљубио сам се“ као по-кварена плоча, док романса не почне да изгледа и да звучи као ментално обољење. Чак и веома уздржана индивидуална извођења могу да утичу на представу. У лондонском извођењу My Fair Lady из 2001, срдачан и суптилан приказ пуковника Пикеринга од стране Николаса Ле Превоста није оставио ни трага сумњи да је Пикеринг хомосексуалац. Такав при-каз, никад очигледнији него када Пикеринг преузима на себе да обуче Елизу за бал, суптилно је преобликовао однос три главна лика.

Кратак век трајања позоришне представе и могућност другачијег тумачења при сваком извођењу, доводи до тога да се ствара могућност за поставку све разноврснијих – ако не и све одважнијих – верзија јед-ног мјузикла. Премда су креативне и ревизионистичке интерпретације свакако могуће на филму, филмско тржиште не дозвољава постојање ве-ликог броја верзија истог дела, док су нове поставке представа основа музичког театра. Извођачи и редитељи отуда имају прилику да испроба-ју другачији приступ истој представи. То такође значи да публику често чине повратници који се диче детаљним познавањем музичких нумера и историје њиховог извођења. Штавише, публика често изграђује сопстве-ни слојевити однос са музичким нумерама и ликовима.

Мјузикли често садрже неку врсту часова певања, подстицаје на песму и примере како песма открива неочекиване везе између људи, што све помаже публици да боље разуме оно што гледа и да ужива у томе. Песме које у мјузиклу, било да недвосмислено објашњавају како мјузикл функционише или како би могао да функционише, истовремено сугери-шу публици шта да мисли о музици и како да реагује на њу. Начини на које се ово постиже могу бити директни и практични, као што је слу-чај са комадом недвосмисленог назива Звук музике (The Sound of Music, 1959). Марија, нова неговатељица седморо деце Вон Трапових, осваја их песмом и учи их основама музике кроз песму „До-ре-ми“. Мјузикл Флојд Колинс (Floyd Collins, 1996) нам нуди другачије виђење песме и онога што се њоме може постићи. Флојд користи одјек свог гласа да би се снашао у пећинама Кентакија. Он у мраку тестира свој глас и његову способност премошћавања неутврђених раздаљина. Када остане заро-бљен у пећини, он се, у машти, кроз песму повезује са спољним светом. Многе нумере у Флојду Колинсу наглашавају вокализацију и звуке про-изведене устима, као и питање-и-одговор. Овакви мјузикли за присутне

КОД 21 89

у публици представљају позив да стварају било какве звукове, испитају своје вокалне могућности, отпевају скалу, хармонизирају и певају, не би ли дотакли невидљиве и непознате људе и места.

Један од најважнијих мерила успеха мјузикла – ако не и једино кључно мерило – јесте моћ музике на сцени да нас инспирише на подра-жавање. Дуговечност мјузикла веома зависи од тога како певачи изводе нумере – како их преносе публици – и да ли се те песме певају и ван по-зорнице. То може да значи како публика изводи песме заједно са извођа-чима, али и не мора; довољно је да публика то жели. Током лондонског извођења My Fair Lady 2001, госпођа иза мене је певала сваку нумеру, углавном тихим гласом (пустила је глас на „Могла сам плесати читаву ноћ“, нумери која је била кулминација представе). Два пута се извинила и шапнула: „Не могу да се уздржим“. Међутим, њена реакција је била доказ успеха представе, а релативна помирљивост људи око ње је укази-вала на то да су схватали њене побуде. Снага ових побуда се препозна-је у многим ситуацијама, од караоке журки са темом мјузикла и пиано барова, до филмских пројекција на којима се пева као што је Певамо уз Звук музике (The Sing-Along Sound of Music). На тим пројекцијама гледа-оци носе костиме и реквизите из филма, инструирани су како да реагују попут позоришног ансамбла (звижде нацистима, бодре Марију) и певају уз титлове на платну. Певамо уз звук музике има много тога заједничког са великим бројем хибрида и интерактивних догађаја, међу којима је најочигледнији The Rocky horror Picture Show, као и ТВ емисијама као што су Певамо са Мичом (Sing Along with Mitch), Тајанствено научно позориште 3000 (Mystery Science Theater 3000) и најскорија интернет емисија, Џос Видонов Певајући блог др Грозног (Dr. Horrible Sing-Alone Blog, 2008).

Музичко позориште често позива на учешће у мјузиклу не само извођаче, него и публику. Када хор у Пипину (Pippin, 1972) пева „При-дружите нам се“, то није само непосредан позив публици да испрати причу о Пипиновом путовању, већ и посредан позив да одржи причу у животу, певајући песме. Упоредите то са „обичним“ позоришним кома-дом: углавном од њега не очекујемо да нас инспирише на деловање или подражавање (иако се дешава да добра представа изазове емпатичну или критичку реакцију). Не може свако бити Хамлет – нити свако жели то да буде – али свако може да пева под тушем, или свом детету. Иако су све позоришне представе пролазне, музичко позориште се истиче по томе да је музика најупечатљивији део представе и преношење те музике је одр-жава у животу. Учешће је могуће за оне који нису ни гледали представу,

КОД 2190

као и за оне који се не могу похвалити барем просечним гласом. Пошто опстанак представе зависи од жеље публике да репродукује песме, оно што је битно ван сцене је квантитет, а не квалитет.

Демократски, отворени позив гледаоцима музичког позоришта није само да певају, већ да замисле себе у било којој од улога често драматич-них, експресивних ликова, који су део мјузикла. То још више продужава живот музичких нумера, јер многи позитивно реагују на идеју замишља-ња себе, било јавно или приватно, у улози певача. Музичко позориште циркулише ван позорнице на начине који су истовремено непредвидљи-ви и изненађујуће константни. То кретање и трајање се ослања на снимке, телевизијске и филмске верзије, reality show емисије о постављању позо-ришних представа и интернет верзије мјузикла. Без обзира на све то, ис-куство певања музичких нумера и ширења музике потиче из и одржавано је живим изведбама. Музички театар има нарочиту тежину и вредност у одређеним друштвеним заједницама, посебно међу мушком хомосексу-алном популацијим, као што је рецимо Д.А. Милер проницљиво описао у Месту за нас, а Џон Клум у Нечему за момке.13 Међутим, музичко по-зориште се не ограничава ни на једну демографску групу.

Кретање песама из мјузикла кроз генерације је такође изненађујуће доследно. Међу студентима се често може чути да им је први сусрет са мјузиклима био кад су им родитељи певали песме док су били мали (до тог преноса често долази и ненамерно. Једном, када је моја тада осам-наестомесечна кћерка покушавала да се извуче из дечије столице, рекох јој: „седи“, а она је одмах запевала: „седи, седи, седи, седи, седи, пре-врнућеш чамац!“ Мора да сам јој певао стихове из Момака и девојака, али се уопште не сећам тога. Запамтила је госпелом инспирисан ритам и понављање, као и моје уживање с којим сам то певао, па је и она то отпе-вала мени). Та пракса преношења мјузикла са колена на колено се огледа и у свеприсутности носталгије у самим мјузиклима. Мјузикли се често осврћу на прошлост у окружењима и причама, од Оклахоме!, која при-казује носталгију за територијом Оклахоме из 1906, преко Бриљантина (Greace, 1972), који отелотворује педесете, до Лака за косу (Hairspray, 2002), који се са безбедне раздаљине њише уз бунтовничке звуке 1962. Мали број мјузикла је смештен у времену у којем су настали. Међугене-рацијска привлачност је такође присутна код ерупције џубокс мјузикла, који се ослањају на наше познавање раније снимљених песама и афир-

13) D. A. Miller, Place For Us (Essay on the Broadway Musical), Harvard University Press, Cambridge 1998, и John Clum, Something for the Boys: Musical Theater and Gay Culture, Palgrave, New York 1999.

КОД 21 91

мисаних аутора, од Френкија Валија и Четири годишња доба у Момци-ма из Џерзија (Jersey Boys, 2005) до групе ABBA у мјузиклу Mamma mia! (2001). Чак и савремени сатирични мјузикли са фантастичном или фу-туристичком тематиком, као што су на пример Дечак шишмиш (Bat Boy, 1997), или Уринград (Urinetown, 2001), позивају се на историју мјузикла или се њоме поигравају.

Рок мјузикл Станарина (Rent, 1994) представља укрштање тема заједнице, на сцени и изван ње, и тема комуникације и циркулације му-зичких нумера. Станарина је у извесној мери препричавање Пучиније-вих Боема смештених у Ист Вилиџ у Њујорку, током раних деведесетих, које прати групу друштвено маргинализованих младих људи пуних иде-ала, који се сусрећу са сиромаштвом, сидом, хероинском зависношћу, љубавним проблемима и бескућништвом. Постава првобитног пројекта у Радионици Њујоршког позоришта, која је касније наступила на Бро-двеју, била је састављена готово искључиво од непознатих младих глу-маца. Мјузикл и његова продукција су пригрлили јефтино боемство и у паметној рекламној кампањи јефтине карте су понуђене свакоме ко је био спреман да кампује на улици испред оронулог Холандског позори-шта, које је било тек пар кућа удаљено од прљавог аутобуског терминала и у то време омиљено стециште бескућника. Запањујући број младих је с ентузијазмом прихватио изазов, често проводећи читаву ноћ на улици, и то по неколико пута. Према Елизабет Волман, рекламне кампање за рок мјузикле често морају да буду изузетно иновативне, јер је тешко „про-дати“ овакву врсту мјузикла, а Станарина по томе није била изузетак.14 Међутим, позив публици да се придружи заједници из овог мјузикла и постану еквиваленти ликова изван позорнице, био је једноставан корак. Позив је уграђен у причу, ликове и стил извођења песама у представи, које су или отпеване директно публици, на микрофонима постављеним уз саму ивицу позорнице, или у очигледне радио-микрофоне на главама глумаца, уз пратњу рок бенда на сцени.

Пре него што се отиснуо на вишеструке националне и светске тур-неје, мјузикл Станарина је дванаест година игран на бродвејској по-зорници, што га ставља на осмо место по дужини трајања у историји Бродвеја. Најватренији обожаватељи представе, који су помогли да ко-мад опстане толико дуго, формирали су групе на интернету засноване између осталог на пријатељствима склопљеним при куповини карата на улици, броју пута колико су видели представу, у колико градова и зема-

14) Elizabeth L. Wollman, The Theater Will Rock: A History of the Rock Musical, from Hair to Hedwig , University of Michigan Press, Ann Arbor 2006; 174.

КОД 2192

ља, као и на квизовима посвећеним стиховима и музици из представе.15 Уживање те заједнице у представи је испреплетано са њиховим иску-ством одласка у позориште и њиховим разумевањем себе као продужет-ка ликова из представе.

Станарина одговара на питање како се људи зближавају на овај начин: кроз заједничке тешкоће; то је порука представе коју њена највер-нија публика спремно прихвата. Свако позориште окупља људе у истој просторији, али музичко позориште их окупља како би уживали у самом спектаклу окупљања кроз дијалог, песму и плес. Музички театар такође подстиче, па чак се и ослања на жеље гледалаца да изводе песме које су управо видели изведене и да се окупљају у заједнице засноване на тој жељи. У испитивању и приказивању проблема и ужитака заједнице, на позорници пред публиком, музичко позориште нуди искуство које није налик ниједном другом.

С енглеског превеоНемања Јованов

Биографија

Светислав Јованов (1953) - драматург и театролог. На Факултету драмских уметности у Београду дипломирао је 1975. године. Магистри-рао је 1991, а докторирао 2011. са темом “Субјект и жанр у романтичар-ској драми”. У раздобљу 1998 - 2000. обављао је функцију селектора Стеријиног позорја, а од 2002. до 2012. био члан уредништва часописа “Сцена”. У последњих петнаест година сарађивао као драматург са ве-ћином значајнијих српских редитеља. Ради као драматург у Српском на-родном позоришту. Члан је Удружења критичара и театролога и пред-седник Српског центра Међународног позоришног института. Објавио је мноштво есеја и огледа о драми и позоришту, као и неколико књига о савременој југословенској и српској драми и о теорији жанра, укључу-јући: Рајски тровачи: есеји о драматургији разлике (1987), Обманути Ерос - женско питање у српској драми (2000), Шекспир, Кот и ја (2003) и Јунак и судбина: поетика немачке романтичарске драме (2011). Оста-ле књиге: Пикник на Голготи (светска књижевност Борислава Пекића, 1994; Јеретик у олтару (имагинакције), 1994; Час лоботомије (енцикло-

15) У вези са растућим утицајем интернета на одржавање базе обожавалаца код одре-ђених представа видети Stacy Wolf, “Wicked Divas, Musical Theater, and Internet Girl Fans” (Camera Obscura 65 22.2 [2007]: 39-71)

КОД 21 93

педијски зверињак Данила Киша), 1997; Речник постмодерне (Београд 1999); Митови XX века , 2001.

Добитник је Стеријине награде за театрологију 2000. године. У позоришту су му изведени комади: Далеко од Пеште (Кикинда 2000), Четири мале жене (драматизација романа Љиљане Јокић Каспар; Зре-њанин 2006) и Робољупци (драматизација IV тома Пекићевог „Златног руна“; Врање 2010). Текстови су му превођени на енглески, немачки и мађарски. Ожењен је, отац двоје деце. Живи у Новом Саду.

КОД 2194

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ

КОД 21 95

Изнад: Владислав Лалицки, АПОТЕОЗА ТЕАТРА, 1969, уље на платну,190x472 см. (Својина Шабачког позоришта/ Стална поставка Галерије „Владислав Лалицки“) _______________________

Лево: Зграда Шабачког Позоришта у време отварања велике ретроспективне изложбе ВЛАДИСЛАВ ЛАЛИЦКИ 1935-2008, приређене најпознатијем сценографу и костимографу шабачког театра, 1. октобра — 1. новембра 2015. године (испод) ________________________________

КОД 2196

УВОД

„СВЕТИСЛАВ И МИЛЕВА У ЗДАНИЈУ ШКОЛСКОМ“

уочи Божића, 26. XII 1840. НОВИНЕ СРБСКЕ известиле су јавност, у су-боту 18. јануара 1841, да су шабачки „зри-тељи радосним пљескањем руку осведоча-

вали опште одобравање и задовољство“, на-кон приређивања прве „театралне игре“ у Шапцу, Светислав и Милева Ј. С. Поповића. Највеће заслуге „за још једно шабачко пре-тицање Београда“ припале су „професору Млађе гимназијалне школе у Шапцу Дамја-ну Маринковићу. Иста „ђачка дилетантска дружина извела је затим и Тврдицу (Сте-рија) и Трагедију цара Уроша Немањића

КОД 21 97

УВОД

„СВЕТИСЛАВ И МИЛЕВА У ЗДАНИЈУ ШКОЛСКОМ“

уочи Божића, 26. XII 1840. НОВИНЕ СРБСКЕ известиле су јавност, у су-боту 18. јануара 1841, да су шабачки „зри-тељи радосним пљескањем руку осведоча-

вали опште одобравање и задовољство“, на-кон приређивања прве „театралне игре“ у Шапцу, Светислав и Милева Ј. С. Поповића. Највеће заслуге „за још једно шабачко пре-тицање Београда“ припале су „професору Млађе гимназијалне школе у Шапцу Дамја-ну Маринковићу. Иста „ђачка дилетантска дружина извела је затим и Тврдицу (Сте-рија) и Трагедију цара Уроша Немањића

активности крајем XVIII и у првој

КОД 2198

Говорити, данас, о сликарима декора и креаторима костима за прве позоришне представе у Шапцу и Србији, на уобичајен, стереотипан начин, није могуће; јер, у тим временима су костими, „бина и сва декора-ција“ — куповани. У Београду, углавном. А мимо тога — „и за локал, за све трошкове око позоришта, сву бригу, узео (би) на се“ руководилац „театралног друштва“. А које су радионице у Београду и другде, средином XIX века (и касније), израђивале и продавале „бине и сву декорацију“ за заба-ве, балове, разне светковине и „представље-нија“, то је „tema aparte“. (Наставак — у по-себној студији, истог аутора). Поуздано се зна да је у Шапцу, у то време (1837-41), боравио сликар Георгије БАКА-ЛОВИЋ (1786-1843), дошавши овде из Сре-мских Карловаца, заузимањем елоквент-ног проте Јована ПАВЛОВИЋА (1804-1861), и да је негде на Баиру имао своју СЛИКАРС-КУ РАДИОНИЦУ — прву у Малом Паризу.

На претходној страни: Владислав Лалицки, ДАМЈАН МАРИНКОВИЋ, 1971, уље на платну,

116x73 см ( из збирке Народног музеја у Шапцу, инв. бр. ЛУ/171), и детаљ из НОВИНА СРБСКИХ, No 3, стр. 1, од суботе 18. јануара 1841, о прире-

ђивању прве позоришне представе у Шапцу, „те-атралне игре“ СВЕТИСЛАВ И МИЛЕВА Ј. С. Попови-ћа, с најавом скоре премијере и Стеријиног „Твр-дица“ и, нешто касније, „Трагедије цара Уроша

Немањића“, писца Стевана Стевановића.

Шабачка четвороразредна „полугимназија", у којој је радио Д. Маринковић (упис y први раз-

ред, обављен је 1837/1838), читаве две деценије није имала „кров над главом". У време приређи-вања СВЕТИСЛАВА И МИЛЕВЕ, била је у кући Пав-ла Куртовића, познатој „Куртовића кући" и, неш-то касније, y кући Кузмана Лазаревића, оца Лазе Лазаревића, која je била y Главној улици, преко

пута Јевремовог конака. (Архив Србије /A. С/, Министарство просвете (М. П.) Ф VI, р 95/1856).

___________________________

Лево: Реквизити „Авала филма“ за реализа- цију неких од првих домаћих послератних фил-мова („Општинско дете“, „Госпођа министарка“,

„Поп Ћира и поп Спира“...) _____________________________

У врху стране: СУЂАЈЕ/ МОЋ СУДБИНЕ, 1907.

Један од најстаријих сачуваних шабачких позо-ришних „афиша“ — плакат за представу госту-

јуће Позоришне дружине Петра Ћирића, „Суђаје“ од Љубише Петровића. Ова „чаробна игра из на-рода у три чина с певањем“, изведена је у неде-љу 5. августа 1907, у башти Хотела „Касина“ (у којој ће, 1909, бити приказана и прва биоскоп-ска представа) — преко пута „жалосно огоље-

ног“ плаца Јевремовог конака, са чије су руше-вине, тих дана, воловским колима одвлачене

последње храстове греде некад моћног Двора, центра културног исијавања једног другог доба. Иако је фронтмен тог реномираног Позоришта

(које се у Малом Паризу задржало око пола годи-не), П. Ћирић, угађао Шапчанима савременим репертоаром, који је био освежен оперетама и

био примерен новом добу — оличеном у тек дов-ршеним двема стилским палатама: Окружног

начелства и Окружног суда (лево и десно од ру-шевина Јевремове резиденције) — шабачка

„Правда“ сустигла је „модернисту“ Ћирића (бр. 214, од 3. VIII 1907) замеркама и пакосним кри-тикама: „Тако, скоро за комад Максима Горког

НА ДНУ био је развио (М. Ћирић, прим. аут.) праву американску рекламу, и опет на пред-

стави није било више од двадесет душа“.

КОД 21 99

Говорити, данас, о сликарима декора и креаторима костима за прве позоришне представе у Шапцу и Србији, на уобичајен, стереотипан начин, није могуће; јер, у тим временима су костими, „бина и сва декора-ција“ — куповани. У Београду, углавном. А мимо тога — „и за локал, за све трошкове око позоришта, сву бригу, узео (би) на се“ руководилац „театралног друштва“. А које су радионице у Београду и другде, средином XIX века (и касније), израђивале и продавале „бине и сву декорацију“ за заба-ве, балове, разне светковине и „представље-нија“, то је „tema aparte“. (Наставак — у по-себној студији, истог аутора). Поуздано се зна да је у Шапцу, у то време (1837-41), боравио сликар Георгије БАКА-ЛОВИЋ (1786-1843), дошавши овде из Сре-мских Карловаца, заузимањем елоквент-ног проте Јована ПАВЛОВИЋА (1804-1861), и да је негде на Баиру имао своју СЛИКАРС-КУ РАДИОНИЦУ — прву у Малом Паризу.

На претходној страни: Владислав Лалицки, ДАМЈАН МАРИНКОВИЋ, 1971, уље на платну,

116x73 см ( из збирке Народног музеја у Шапцу, инв. бр. ЛУ/171), и детаљ из НОВИНА СРБСКИХ, No 3, стр. 1, од суботе 18. јануара 1841, о прире-

ђивању прве позоришне представе у Шапцу, „те-атралне игре“ СВЕТИСЛАВ И МИЛЕВА Ј. С. Попови-ћа, с најавом скоре премијере и Стеријиног „Твр-дица“ и, нешто касније, „Трагедије цара Уроша

Немањића“, писца Стевана Стевановића.

Шабачка четвороразредна „полугимназија", у којој је радио Д. Маринковић (упис y први раз-

ред, обављен је 1837/1838), читаве две деценије није имала „кров над главом". У време приређи-вања СВЕТИСЛАВА И МИЛЕВЕ, била је у кући Пав-ла Куртовића, познатој „Куртовића кући" и, неш-то касније, y кући Кузмана Лазаревића, оца Лазе Лазаревића, која je била y Главној улици, преко

пута Јевремовог конака. (Архив Србије /A. С/, Министарство просвете (М. П.) Ф VI, р 95/1856).

___________________________

Лево: Реквизити „Авала филма“ за реализа- цију неких од првих домаћих послератних фил-мова („Општинско дете“, „Госпођа министарка“,

„Поп Ћира и поп Спира“...) _____________________________

У врху стране: СУЂАЈЕ/ МОЋ СУДБИНЕ, 1907.

Један од најстаријих сачуваних шабачких позо-ришних „афиша“ — плакат за представу госту-

јуће Позоришне дружине Петра Ћирића, „Суђаје“ од Љубише Петровића. Ова „чаробна игра из на-рода у три чина с певањем“, изведена је у неде-љу 5. августа 1907, у башти Хотела „Касина“ (у којој ће, 1909, бити приказана и прва биоскоп-ска представа) — преко пута „жалосно огоље-

ног“ плаца Јевремовог конака, са чије су руше-вине, тих дана, воловским колима одвлачене

последње храстове греде некад моћног Двора, центра културног исијавања једног другог доба. Иако је фронтмен тог реномираног Позоришта

(које се у Малом Паризу задржало око пола годи-не), П. Ћирић, угађао Шапчанима савременим репертоаром, који је био освежен оперетама и

био примерен новом добу — оличеном у тек дов-ршеним двема стилским палатама: Окружног

начелства и Окружног суда (лево и десно од ру-шевина Јевремове резиденције) — шабачка

„Правда“ сустигла је „модернисту“ Ћирића (бр. 214, од 3. VIII 1907) замеркама и пакосним кри-тикама: „Тако, скоро за комад Максима Горког

НА ДНУ био је развио (М. Ћирић, прим. аут.) праву американску рекламу, и опет на пред-

стави није било више од двадесет душа“.

„ПОЧЕТАК РАВНО У 8 ЧАСОВА“. Хотел „Европа“ на Баиру (сасвим горе), у чијој „арени“ је београ-дско Народно позориште, јуна 1869, представи-

ло комад У ЛАЖИ ЈЕ ПЛИТКО ДНО. „Афиш“ те представе (изнад) је један од наших најстаријих

сачуваних позоришних плаката. Прва српска глумачка школа, званично је отворена шест ме-сеци након ове шабачке представе — 2. јануара

1870. године. Одлука да се у Београду оснује глу-мачка школа „донета је децембра 1869, јер се

осећала потреба за школованим глумачким кад-ром. У њој су предавали: Алекса Бачвански – тео-

рију глуме, Јован Бошковић - српску књижев-ност, Јован Ђорђевић - француски и немачки је-

зик и историју, капелник Драгутин Реш - певање (скалирање), Миоковић -мачевање, Дуцман, бив-

ши шталмајстор кнеза Михајла - јахање. Први ученици глумачке школе били су: Петар Добри-новић, Тоша Анастасијевић, Мара Гргурова-Ђор-ђевић (у Шапцу је играла „Милеву“, кћерку „док-

тора Добричевића“), Софија Ђорђевић-Пелеш, Димитрије-Папа Дукић, Коста Ђорђевић-Карага-

лија, Никола Живковић - Мирабо и две сестре Рудић. Од свих ученика највише је постигао Пе-ра Добриновић. Глумом су наставили да се баве и Марија Гргурова - Ђорђевић, Софија Пелеш и Тоша Анастасијевић. Димитрије Дукић је напу-стио позориште, али је као професор гимназије написао драму "Царица Милица", која је 1898. изведена у Народном позоришту у Београду“.

(РТС 1/ ВРЕМЕПЛОВ, 2. јануара 2016). ________________________________

Била је то прва сликарска радионица у Шапцу, „од постања“ (радила: 1838-40). У њој је Бакаловић могао да понуди „цијење-ном Публикуму“, уз уобичајене послове, и сликање црквених застава (које је радио у Јарку, Сасама, Сурчину и другде, са слика-рем Димитријем Ђурковићем, с којим је ра-дио заједно и неке од иконостаса). Сем тих послова, Бакаловић је радио и зидне слике, разне декорације и, можда, позлатарске радове (Ђурковић је био и позлатар, па је вероватно помогао Бакаловићу да се офор-ми и за овај занат). Господар Јеврем Обре-новић је позвао Бакаловића да му изради портрет (1835) и омолује чувени Конак (око 1837). Уметник је портретирао тада и Кнеза Иву од Семберије (1839), израдио и иконос-тас у манастиру Радовашници (који, нажа-лост, до наших времена није сачуван), нас-ликао портрете: Презвитера Јована Павло-вића (1838), Митрополита Мелентија Пав-ловића (1839), Проте Матеје Ненадовића (1841), и других виђенијих личности у ша-бачком крају и Србији. (Више детаља — у студији потписника ових редова: ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ВРЕМЕ ГОСПОДАРА ЈЕВРЕМА ОБРЕНОВИЋА/ Часопис КОД 21, Шабац, 2016, No 2, стр. 41-65). Сматра се да је Бакаловић дошао баш у овај град, јер је Шабац тада био „лепа и нап-редна паланка“, и „ништа мање богат од Бе-ограда, нити мање просвећен од Крагујев-ца“. Сликар се „брзо и лако снашао у новој средини, где је највише портретисао виђе-није Шапчане и чланова њихових породица, а само је „на краће време одсуствовао, раде-ћи иконостасе у Радовашници Рачи и у Заје-чару. После четворогодишњег боравка у Шапцу, Бакаловић је рекламирао своју сли-карску радионицу у НОВИНАМА СРБСКИМ, „што је, ипак, била реткост“. У огласу је при-казао свој рад, подвукавши на крају: — На одобрење своји вештака, почитаеми Публи-кум препоручујући му се, не пропуштам то јавити, да у Шапцу сједим, где ме наћи може, коме будем потребан (др Миодраг Коларић, Георгије Бакаловић 1768-1843, Зборник радова Народног музеја, Београд, 1958, стр. 234-238). „Професор млађе Гимназијалне класе“, Дамјан Маринковић — „управитељ новога у Шапцу заченија“, „театралне игре“ — вероватно је знао да је у Шапцу у то време боравио и сликарске услуге чинио један предусретљиви „художник“, артиста разних знања и умења, потребних и театру, али је мало вероватно да је могао и да га анга-жује. Најпре — због лимитираних финан-сијских средстава којима је Маринковић ра-сполагао („бољка“ готово сваког театра, „од како је века“). У НОВИНАМА СРБСКИМ нала-зимо и податак да се, после премијере Светислава и Милеве Дамјан Маринковић зах-валио „Публикуму“ на „драговољним нов-чаним прилозима“ и да је, за „Ново Лето“, најавио да ће се „у истом зданију“ предста-вити и Стеријин Тврдица Што се тиче Бакаловића, највероватније је током првог шабачког „театралног пред-стављенија“ био — у „Публикуму“. Можда — уз проту Јована Павловића, Луку Лазареви-ћа?... А можда — да је домар Гимназије, не-суђени инспицијент Театра, Кнез Иво од Се-мберије, још мало поживео — и уз племе-нитог Кнеза прекодринског, тужног лика?

КОД 21100

Изнад: Георгије Бакаловић, ИВАН КНЕЖЕВИЋ КНЕЗ СЕМБЕРИЈЕ ИЗБАВИТЕЉ РОБЉА ОТ ТУРАКА (детаљ), 1839, уље на платну, 45,1 ×34 см. (Наро-дни музеј, Београд) — портрет великог и племе-нитог јунака; слика скромних ликовних и исто-времено значајних документарних одличја. Рад подсећа на какву добру позоришну декорацију,

више од осталих Бакаловићевих слика. Ово дело помаже (и) да се боље схвати могући изглед јед-

ног театарског декора у време приређивања прве позоришне представе у Шапцу, СВЕТИСЛАВ

И МИЛЕВА, крајем 1840. Знаменити обор-кнез над свих 12 села Бијељинске нахије (у време Пр-

вог српског устанка), умро је у Шапцу 29. јуна/ 12. јула 1840. — непуну годину дана после изра-

де портрета, односно пет месеци пре приређи-вања прве шабачке „театралне игре“. Сахрањен је на тадашњем шабачком гробљу, код данаш-

њег градског (великог) парка. Под старост, Кнез Иво је толико осиромашио, да је морао да рабаџија у Грабовцима (више Зему-

на), где је привремено живео; имао је једно кљусе и таљиге и тако зарађивао хлеб себи и својима. Када је, напослетку, Славној Старини поверена примерена дужност члана шабачког Општинског суда, Иво (притиснут годинама),

није могао да обавља ту службу, те је последње две-три године живота провео као домар у

шабачкој Гимназији. У то време, „Млађа Гимназијална класа“ се, највероватније, налази-

ла y кући Кузмана Лазаревића, оца Лазе Лаза-ревића, y Главној улици, преко пута Јевремовог

конака (мр Милан Јевтић), где је Дамјан Маринковић, извео прву шабачку „театралну игру“, СВЕТИСЛАВ И МИЛЕВА, на измаку 1840.

Питање од 8000 рупија, колико је својевремено Кулин тражио од племенитог Иве за ослобођење робља: — Да ли би, да је још мало поживео, Кнез

Иво од Семберије био (и) први шабачки позоришни инспицијент и да ли би и он током

представе седео у „Публикуму“, у првом реду, уз српског јунака, војводу Луку Лазаревића?... Уз Георгија Бакаловића, свог портретисту?... Уз

„прво име шабачке културе“, проту Јована Павловића, Бакаловићевог мецену?... Да ли?

________________________________

Који су „художници“ и живописци, сли-кари (и) позоришног декора били активни у Шапцу, око средине XIX века, када се код шабачких житеља значајно развио афини-тет за позориште? Који од њих су радили, или могли да раде (и) у шабачком храму богиње Талије? Пођимо редом. Најпре — о тежњама артиста, уметничким правцима и њиховим главним носиоцима.

Милорад Панић Суреп, уредник водича Споменици културе НР Србије Завода за за-штиту и научно проучавање (Просвета, Бео-град, 1951) — у поглављу Грађанско сликарство Војводине — између осталог, пише: — Од средине XVIII века у низу држава западне Европе наступа епоха тзв. просве-ћеног апсолутизма. Нова друштвена класа, млада буржоазија, почела је да осваја еко-номске позиције и да (...) даје правац и це-лом друштвеном и културном животу. (...) Нови сликарски нараштај није био више за-довољан оним што је научио у домаћим ра-дионицама, већ је ишао у велике сликарске школе средње Европе (...) најпре у Бечу, а ка-сније и у Минхену. (...) Географски и матери-јални узроци били су (...) разлози да су код нас сви европски уметнички правци дола-зили са (...) закашњењем. Тако уметност ба-рока, чији најјачи израз у осталим деловима Европе пада у XVII столеће, дошла је код нас са закашњењем од читавог једног века. Ди-митрије Бачевић, Никола Нешковић, Васа Остојић и Јанко Халкозовић чине неку врсту прелаза између наше зографије и запад-њачког барока. (...) Међутим, српски барок носи у себи већ елементе рококоа. (...) Српско сликарство тада потпада под утицај бечког класицизма. Међу (...) представни-ци(ма) овога новога правца у српској умет-ности (је и) Георгије БАКАЛОВИЋ, („најста-рији шабачки сликар, захваљујући чијим су делима Шапчани први пут дошли у додир са сликарском уметношћу“, прим. аут.) — ис-тиче М. П. Суреп. После 1848, „тенденција за европеизира-њем постаје у Србији све јача. Ново грађан-ско друштво обновљене Србије тражи све више портрете од сликара из Војводине“, па су до 60-их година XIX века, у Србију преш-ли на дуже или краће време: Ђорђе Лацко-вић, Јефтимије Поповић, Аксентије Јанко-вић, Павле Ђурковић, Георгије Бакаловић, Јован Исајловић, Арсеније Петровић, Јован Поповић, Катарина Ивановић, Димитрије Аврамовић, Урош Кнежевић, Павле Симић, Ђура Јакшић и Стеван Тодоровић.

КОД 21 101

Изнад: Георгије Бакаловић, ИВАН КНЕЖЕВИЋ КНЕЗ СЕМБЕРИЈЕ ИЗБАВИТЕЉ РОБЉА ОТ ТУРАКА (детаљ), 1839, уље на платну, 45,1 ×34 см. (Наро-дни музеј, Београд) — портрет великог и племе-нитог јунака; слика скромних ликовних и исто-времено значајних документарних одличја. Рад подсећа на какву добру позоришну декорацију,

више од осталих Бакаловићевих слика. Ово дело помаже (и) да се боље схвати могући изглед јед-

ног театарског декора у време приређивања прве позоришне представе у Шапцу, СВЕТИСЛАВ

И МИЛЕВА, крајем 1840. Знаменити обор-кнез над свих 12 села Бијељинске нахије (у време Пр-

вог српског устанка), умро је у Шапцу 29. јуна/ 12. јула 1840. — непуну годину дана после изра-

де портрета, односно пет месеци пре приређи-вања прве шабачке „театралне игре“. Сахрањен је на тадашњем шабачком гробљу, код данаш-

њег градског (великог) парка. Под старост, Кнез Иво је толико осиромашио, да је морао да рабаџија у Грабовцима (више Зему-

на), где је привремено живео; имао је једно кљусе и таљиге и тако зарађивао хлеб себи и својима. Када је, напослетку, Славној Старини поверена примерена дужност члана шабачког Општинског суда, Иво (притиснут годинама),

није могао да обавља ту службу, те је последње две-три године живота провео као домар у

шабачкој Гимназији. У то време, „Млађа Гимназијална класа“ се, највероватније, налази-

ла y кући Кузмана Лазаревића, оца Лазе Лаза-ревића, y Главној улици, преко пута Јевремовог

конака (мр Милан Јевтић), где је Дамјан Маринковић, извео прву шабачку „театралну игру“, СВЕТИСЛАВ И МИЛЕВА, на измаку 1840.

Питање од 8000 рупија, колико је својевремено Кулин тражио од племенитог Иве за ослобођење робља: — Да ли би, да је још мало поживео, Кнез

Иво од Семберије био (и) први шабачки позоришни инспицијент и да ли би и он током

представе седео у „Публикуму“, у првом реду, уз српског јунака, војводу Луку Лазаревића?... Уз Георгија Бакаловића, свог портретисту?... Уз

„прво име шабачке културе“, проту Јована Павловића, Бакаловићевог мецену?... Да ли?

________________________________

Који су „художници“ и живописци, сли-кари (и) позоришног декора били активни у Шапцу, око средине XIX века, када се код шабачких житеља значајно развио афини-тет за позориште? Који од њих су радили, или могли да раде (и) у шабачком храму богиње Талије? Пођимо редом. Најпре — о тежњама артиста, уметничким правцима и њиховим главним носиоцима.

Милорад Панић Суреп, уредник водича Споменици културе НР Србије Завода за за-штиту и научно проучавање (Просвета, Бео-град, 1951) — у поглављу Грађанско сликарство Војводине — између осталог, пише: — Од средине XVIII века у низу држава западне Европе наступа епоха тзв. просве-ћеног апсолутизма. Нова друштвена класа, млада буржоазија, почела је да осваја еко-номске позиције и да (...) даје правац и це-лом друштвеном и културном животу. (...) Нови сликарски нараштај није био више за-довољан оним што је научио у домаћим ра-дионицама, већ је ишао у велике сликарске школе средње Европе (...) најпре у Бечу, а ка-сније и у Минхену. (...) Географски и матери-јални узроци били су (...) разлози да су код нас сви европски уметнички правци дола-зили са (...) закашњењем. Тако уметност ба-рока, чији најјачи израз у осталим деловима Европе пада у XVII столеће, дошла је код нас са закашњењем од читавог једног века. Ди-митрије Бачевић, Никола Нешковић, Васа Остојић и Јанко Халкозовић чине неку врсту прелаза између наше зографије и запад-њачког барока. (...) Међутим, српски барок носи у себи већ елементе рококоа. (...) Српско сликарство тада потпада под утицај бечког класицизма. Међу (...) представни-ци(ма) овога новога правца у српској умет-ности (је и) Георгије БАКАЛОВИЋ, („најста-рији шабачки сликар, захваљујући чијим су делима Шапчани први пут дошли у додир са сликарском уметношћу“, прим. аут.) — ис-тиче М. П. Суреп. После 1848, „тенденција за европеизира-њем постаје у Србији све јача. Ново грађан-ско друштво обновљене Србије тражи све више портрете од сликара из Војводине“, па су до 60-их година XIX века, у Србију преш-ли на дуже или краће време: Ђорђе Лацко-вић, Јефтимије Поповић, Аксентије Јанко-вић, Павле Ђурковић, Георгије Бакаловић, Јован Исајловић, Арсеније Петровић, Јован Поповић, Катарина Ивановић, Димитрије Аврамовић, Урош Кнежевић, Павле Симић, Ђура Јакшић и Стеван Тодоровић.

Изнад: Карл Тојфел, ПАЈА ЈОВАНОВИЋ У АТЕЉЕУ У МИНХЕНУ, фотографија, 1889. Славни предста-вник реализма у српском сликарству, Паја Јова-

новић, био је познат и по томе што готово нијед-ну слику са мотивима из црногорског и арбана-

шког живота, нити историјске композиције, није радио без аутентичних модела оружја, унифор-

ми и одеће, из епохе. На горњој фотографији, сем слика, видимо и део његове приватне збирке тих вредних предмета — „реквизита“ које би могле пожелети многе позоришне куће (и) у Србији.

_________________________________

Десно: Сцена из представе ХАСАНАГИНИЦА М. Ог-ризовића, шабачког Театра из 1953, са Бранком Црномарковић (Хасанагиница) и Живаном Пет-ровићем (Хасанага), за коју је Позориште корис-тило, као „реквизите“, предмете из збирке град-ског Музеја (управник: Ђорђе Костић) — ориги-налне чакшире и део аутентичног оружја Стоја-

на Чупића, „Змаја од Ноћаја (за Хасанагу).

КОД 21102 Главни уметнички правци и њихови но-сиоци, до краја XIX века, су представници средњоевропског класицизма „који се пос-тепено утапа у малограђанштину“ (портре-ти су „најбогатија уметничка форма те епо-хе“, епохе бидермајера). Међу представнике класицизма могу се убројати Павел Петро-вић, Јован Исајловић, Катарина Ивановић, прва жена сликар (посветила се сликању мртвих природа), Константин Данил, један од главних представника класицизма у нас, којег је Стеван Чалић истицао као „најјачег (самоуког) представника војвођанске шко-ле“. Његови ученици су били: Урош КНЕЖЕ-ВИЋ, који спада у оне сликаре Војводине ко-ји су „поставили основе сликарству у обнов-љеној Србији“ (насликао, педесетих година XIX века, низ портрета знаменитих учесни-ка у Првом устанку), а који је боравио у Ша-пцу, 1846-48, где није успевао да добије ни стални посао, ни израду неког иконостаса (његов портрет проте Љубинка Поповића из Лојаница чува се у Народном музеју у Ша-пцу), и Павле СИМИЋ, сликар иконостаса шабачке цркве, 1853-57, први наш романти-чар. Романтизам, иначе, двадесетих година XIX века „осваја Европу; прво Француску и преко Немачке и Аустрије долази до грани-ца Војводине. Народна свест, пробуђена иза догађаја француске револуције, ствара нову идеологију друштва и истиче у први план — насупрот класицизму — интересовање за историју, за мотиве из народне прошлости. У периоду романтизма у српској уметнос-ти (1840-1870), када се у сликарству и књи-жевности обрађују мотиви из народне пое-зије и Првог и Другог устанка — код шабач-ких житеља се значајно развио афинитет за

позориште. Сем најстаријег сликара роман-тизма, Димитрија Аврамовића, најважнији романтичари су: Новак Радонић и Аксенти-је Мародић (Војвођани, који су оставили до-ста портрета међу којима има таквих који се убрајају у најбоље што је српска уметност дала у то доба; Радонић је, нажалост, једно време престао да ради из малодушности у време док је наш романтизам био у зениту, док је Мародић пред крај уметничког века радио скоро само копије страних мајстора), Јован Клајић, Љубомир Александровић, Ми-на Вукомановић, Ђура Јакшић (прешао у Ср-бију „средином XIX века и ту насликао нај-боља дела, портрете и историјске слике, на-писао најлепше песме), и Стеван Тодоро-вић, најмаркантнији наш романтичар. Сликари реализма (правца који је насту-пио као реакција на романтизам) не обрађу-ју првенствено теме из народне прошлости, већ људе и сцене из савременог живота, са морализаторским и хуманитарним карак-тером. Док су војвођански сликари одлази-ли на студије скоро само у Беч, реалисти из Србије школују се углавном у Минхену. То су: Ђорђе Крстић, Урош Предић (портрети и жанр-сцене) Паја Јовановић (мотиви из цр-ногорског и арбанашког живота, историј-ске композиције и портрети, који су му про-нели славу целим светом), и Стеван Алек-сић (повремено је прибегавао поентилис-тичкој техници и нагињао импресионизму). Из Војводине су у шабачку средину дола-зили бројни вредни сликари и декоратери. Међу њима — декоратери и костимографи позоришних представа у раној историји ша-бачког театарског живота. О њима — у нас-тавку. А како је све почело?

У студији мр М. Јевтића ЗГРА-ДА ПОЛУГИМНАЗИЈЕ ШАБАЧКЕ, пи-ше: „Накучански учитељ Игњат Ва-сић, касн. познати лознички про-та, 12. јула 1832, са својим учени-цима je извео познату драму Жертва Аврамова што je била једна од првих позоришних представа y земљи. (И. Васић, Дневник к. I, Ша-бац, 1889, стр. XXXIV). Од изведбе Васићеве драме, почињу наша при-чања о именима декоратера и кос-тимографима театарских предста-ва у Шапцу, која се први пут дају на увид јавности. (Више: у књизи Р. Миразовића ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИ-ТЕТОМ 1816-2016, која ће ускоро изаћи из штампе, у којој се налази и студија о глумцима Шабачког по-зоришта на филму и телевизији).

_________________________________

Лево: Тек неколико, од више десетина глумаца шабачког Театра, који су ост-варили вредне каријере и на филму и телевизији: Љубиша Јовановић (Марш на Дрину), Мавид Поповић (Винету), Мира Ступица (Ханка), Васја Станко-вић (Вук Караџић, епиз. 1), Зоран Кара-рајић (Бела Лађа -епизода 3: доктор, Сељаци, епизода 121: Немац Вили), Ни-на Јанковић (Монтевидео), Иван Тома-шевић (Божићни празници копр Ита-лија, руски бизнисмен), Богољуб Ми-тић (Сељаци, епизода 121), Миленко Заблаћански (Срећни људи епизода : Ђорђе Ђорђино), Синиша Максимо-вић (Сељаци епизода 121: Момо)...

КОД 21 103 Главни уметнички правци и њихови но-сиоци, до краја XIX века, су представници средњоевропског класицизма „који се пос-тепено утапа у малограђанштину“ (портре-ти су „најбогатија уметничка форма те епо-хе“, епохе бидермајера). Међу представнике класицизма могу се убројати Павел Петро-вић, Јован Исајловић, Катарина Ивановић, прва жена сликар (посветила се сликању мртвих природа), Константин Данил, један од главних представника класицизма у нас, којег је Стеван Чалић истицао као „најјачег (самоуког) представника војвођанске шко-ле“. Његови ученици су били: Урош КНЕЖЕ-ВИЋ, који спада у оне сликаре Војводине ко-ји су „поставили основе сликарству у обнов-љеној Србији“ (насликао, педесетих година XIX века, низ портрета знаменитих учесни-ка у Првом устанку), а који је боравио у Ша-пцу, 1846-48, где није успевао да добије ни стални посао, ни израду неког иконостаса (његов портрет проте Љубинка Поповића из Лојаница чува се у Народном музеју у Ша-пцу), и Павле СИМИЋ, сликар иконостаса шабачке цркве, 1853-57, први наш романти-чар. Романтизам, иначе, двадесетих година XIX века „осваја Европу; прво Француску и преко Немачке и Аустрије долази до грани-ца Војводине. Народна свест, пробуђена иза догађаја француске револуције, ствара нову идеологију друштва и истиче у први план — насупрот класицизму — интересовање за историју, за мотиве из народне прошлости. У периоду романтизма у српској уметнос-ти (1840-1870), када се у сликарству и књи-жевности обрађују мотиви из народне пое-зије и Првог и Другог устанка — код шабач-ких житеља се значајно развио афинитет за

позориште. Сем најстаријег сликара роман-тизма, Димитрија Аврамовића, најважнији романтичари су: Новак Радонић и Аксенти-је Мародић (Војвођани, који су оставили до-ста портрета међу којима има таквих који се убрајају у најбоље што је српска уметност дала у то доба; Радонић је, нажалост, једно време престао да ради из малодушности у време док је наш романтизам био у зениту, док је Мародић пред крај уметничког века радио скоро само копије страних мајстора), Јован Клајић, Љубомир Александровић, Ми-на Вукомановић, Ђура Јакшић (прешао у Ср-бију „средином XIX века и ту насликао нај-боља дела, портрете и историјске слике, на-писао најлепше песме), и Стеван Тодоро-вић, најмаркантнији наш романтичар. Сликари реализма (правца који је насту-пио као реакција на романтизам) не обрађу-ју првенствено теме из народне прошлости, већ људе и сцене из савременог живота, са морализаторским и хуманитарним карак-тером. Док су војвођански сликари одлази-ли на студије скоро само у Беч, реалисти из Србије школују се углавном у Минхену. То су: Ђорђе Крстић, Урош Предић (портрети и жанр-сцене) Паја Јовановић (мотиви из цр-ногорског и арбанашког живота, историј-ске композиције и портрети, који су му про-нели славу целим светом), и Стеван Алек-сић (повремено је прибегавао поентилис-тичкој техници и нагињао импресионизму). Из Војводине су у шабачку средину дола-зили бројни вредни сликари и декоратери. Међу њима — декоратери и костимографи позоришних представа у раној историји ша-бачког театарског живота. О њима — у нас-тавку. А како је све почело?

У студији мр М. Јевтића ЗГРА-ДА ПОЛУГИМНАЗИЈЕ ШАБАЧКЕ, пи-ше: „Накучански учитељ Игњат Ва-сић, касн. познати лознички про-та, 12. јула 1832, са својим учени-цима je извео познату драму Жертва Аврамова што je била једна од првих позоришних представа y земљи. (И. Васић, Дневник к. I, Ша-бац, 1889, стр. XXXIV). Од изведбе Васићеве драме, почињу наша при-чања о именима декоратера и кос-тимографима театарских предста-ва у Шапцу, која се први пут дају на увид јавности. (Више: у књизи Р. Миразовића ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИ-ТЕТОМ 1816-2016, која ће ускоро изаћи из штампе, у којој се налази и студија о глумцима Шабачког по-зоришта на филму и телевизији).

_________________________________

Лево: Тек неколико, од више десетина глумаца шабачког Театра, који су ост-варили вредне каријере и на филму и телевизији: Љубиша Јовановић (Марш на Дрину), Мавид Поповић (Винету), Мира Ступица (Ханка), Васја Станко-вић (Вук Караџић, епиз. 1), Зоран Кара-рајић (Бела Лађа -епизода 3: доктор, Сељаци, епизода 121: Немац Вили), Ни-на Јанковић (Монтевидео), Иван Тома-шевић (Божићни празници копр Ита-лија, руски бизнисмен), Богољуб Ми-тић (Сељаци, епизода 121), Миленко Заблаћански (Срећни људи епизода : Ђорђе Ђорђино), Синиша Максимо-вић (Сељаци епизода 121: Момо)...

АРХИВСКА ГРАЂА (избор)/ Књига Радована МИРАЗОВИЋА ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У

ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ 1816-2016/

45 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА УЛСШ/ 1971 – 2016

Реплика Записника и сећање на оснива-чку седницу УЛСШ Стевана Симића

Испод: Реплика Записника и сећање Стевана Си-мића на оснивачку седнице УЛСШ, одржану у Дому омладине, уочи 1. маја 1971. (по Симићу,

„вероватно“ 30. априла 1971) — 4 листа. Симићев навод: „уочи 1. маја 1971, вероватно 30. априла 1971. године“, подудара се с констатаци-

јом потписника ових редова, и ставовима дру-гих кредибилних актера и сведока тог догађаја.

С. Симић, управник установе која је, са КПЗ СО Шабац, основала УЛСШ, био је један од записни-

чара на тој Седници. У овој студији ћемо — (и) док се не пронађе оригинални Записник (ако се

икад нађе) — рачунати да је Удружење основано у петак 30. априла 1971, увече (прим. приређ.)

КОД 21104

Радован МИРАЗОВИЋ

УЛАЗАК ШАБАЧКЕ ЈАВНОСТИ У ФАСЦИНАНТАН И СЛОЖЕН СВЕТ МОДЕРНИЗМА (детаљи)

УМЕТНИЧКИ КЛУБОВИ, ДРУШТВА, АТЕЉЕИ И ШКОЛЕ,

БОЈЕ И РЕЧИ/ ШАБАЧКИ ЛИКОВНИ И ПОЗОРИШНИ УМЕТНИЦИ У ЗНАЧАЈНИЈИМ ПРОЈЕК-

ТИМА, ФИЛМА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ У XX ВЕКУ (избор)/

ИСПРЕД И ИЗА КУЛИСА ПРВОГ „ШАБАЧКОГ“ ИГРАНОГ ФИЛМА (избор)

__________________________

У Саопштењу Аутора, у просторијама УЛСШ, 2. јула 2010, поводом 40. годишњице Удружења,

читан је само део текста из ове студије. Након тога, Аутор је доставио УЛСШ-у и једну до-пуњену верзију исте теме, са фотодокументаци-јом, али она није била редигована за јавност, па се као таква ставља ван снаге, и замењује интег-ралним текстом који се овде, у часопису КОД 21, први пут даје на увид јавности у свом тоталите-ту, и који није упутно објављивати „на парче“.

____________________________________ УЛСШ/1971 – 2016 ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГОДИШЊИЦА

УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ СТВАРАЛАЦА ШАПЦА

(интегрална верзија) Удружење ликовних стваралаца Шапца (УЛСШ) основано је 30. априла 1971. годи-не, после 20,30 часова, у тадашњем галериј-ском простору Дома омладине „Вера Благо-јевић“ — где су касних 60-их и раних 70-их година ХХ века, приређиване изложбе неко-лицине млађих шабачких стваралаца (Сту-де, Јеремије, Наде, Глише, Боцета, Мираза, Слободанке, Пурце...), и других наших лико-вних уметника, током 80-их (Шербана, Лу-ковића, Тркуље, Милића од Мачве, Марти-на...) — у коме се данас налази књижара.

Ова наша угледна културна установа — почевши од 1967, четири године након фор-малног оснивања (стављања на општински буџет) — била је од посебне важности за ра-звој уметничког постмодернизма у нашој средини, превасходно у оквирима ликов-них, књижевних и музичких садржаја, али и за друге културне иницијативе младих дру-гачијег, новог сензибилитета, привржених (и) култури западних друштава. Неки од са-држаја те установе — бивајући каткад екс-цесни, што је иманентно поставангардизму (неки од наступа групе БОЈЕ И РЕЧИ) — би-ли су она претходница, која је омогућила померање граница креативности, даљи на-предак културе Малог Париза. Дом омладине је установљен (стављен на буџет) 23. V 1963, у тадашњој улици Мар-шала Тита бр. 12. Овде је и почео с радом, као културни субјект, 24. јануара 1945, под именом Омладински дом „Вера Благојевић“, делећи простор са Домом ЈНА. Тада је при-редио своју прву ликовну изложбу, о чему се мало зна и ретко говори. Дом је на буџету од 1963, посебним залагањем култури нак-лоњеног Крсте Аврамовића, тадашњег пре-дседника Општине, којем би (по Бранку Ђу-рковићу) требало ставити велику повељу захвалности негде на зидовима установе.

______________________________

Испод, лево: Игор Белохлавек (1928-1993), рођени Земунац, први председник УЛСШ, дошао

је у Шабац 1953, у коме је вишеструко развио уметничку делатност, подижући часове ликов-

ног васпитања у Учитељској школи и на академ-ски ниво. Испод, десно: Стеван Симић, 1969, као

глумац Драмског студија омладине Мишара, у улози Васе Видића, лечника, у првонаграђеној представи „Љубавно писмо“, К. Трифковића, у

режији Ж. Новковића, са сценографијом С. Ћуру-вије. Симић је био управник Дома омладине (од 1. марта 1970, до 1978), и „човек одлуке“ у вези

оснивања УЛСШ. Заслужан је и за покретање бројних поставангардних уметничких садржаја у

Граду: деловање групе БОЈЕ И РЕЧИ, рокенрол концерте ВИС „Чивије“, књижевне и театарске

хепенинге, итд.

КОД 21 105

Радован МИРАЗОВИЋ

УЛАЗАК ШАБАЧКЕ ЈАВНОСТИ У ФАСЦИНАНТАН И СЛОЖЕН СВЕТ МОДЕРНИЗМА (детаљи)

УМЕТНИЧКИ КЛУБОВИ, ДРУШТВА, АТЕЉЕИ И ШКОЛЕ,

БОЈЕ И РЕЧИ/ ШАБАЧКИ ЛИКОВНИ И ПОЗОРИШНИ УМЕТНИЦИ У ЗНАЧАЈНИЈИМ ПРОЈЕК-

ТИМА, ФИЛМА И ТЕЛЕВИЗИЈЕ У XX ВЕКУ (избор)/

ИСПРЕД И ИЗА КУЛИСА ПРВОГ „ШАБАЧКОГ“ ИГРАНОГ ФИЛМА (избор)

__________________________

У Саопштењу Аутора, у просторијама УЛСШ, 2. јула 2010, поводом 40. годишњице Удружења,

читан је само део текста из ове студије. Након тога, Аутор је доставио УЛСШ-у и једну до-пуњену верзију исте теме, са фотодокументаци-јом, али она није била редигована за јавност, па се као таква ставља ван снаге, и замењује интег-ралним текстом који се овде, у часопису КОД 21, први пут даје на увид јавности у свом тоталите-ту, и који није упутно објављивати „на парче“.

____________________________________ УЛСШ/1971 – 2016 ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА ГОДИШЊИЦА

УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ СТВАРАЛАЦА ШАПЦА

(интегрална верзија) Удружење ликовних стваралаца Шапца (УЛСШ) основано је 30. априла 1971. годи-не, после 20,30 часова, у тадашњем галериј-ском простору Дома омладине „Вера Благо-јевић“ — где су касних 60-их и раних 70-их година ХХ века, приређиване изложбе неко-лицине млађих шабачких стваралаца (Сту-де, Јеремије, Наде, Глише, Боцета, Мираза, Слободанке, Пурце...), и других наших лико-вних уметника, током 80-их (Шербана, Лу-ковића, Тркуље, Милића од Мачве, Марти-на...) — у коме се данас налази књижара.

Ова наша угледна културна установа — почевши од 1967, четири године након фор-малног оснивања (стављања на општински буџет) — била је од посебне важности за ра-звој уметничког постмодернизма у нашој средини, превасходно у оквирима ликов-них, књижевних и музичких садржаја, али и за друге културне иницијативе младих дру-гачијег, новог сензибилитета, привржених (и) култури западних друштава. Неки од са-држаја те установе — бивајући каткад екс-цесни, што је иманентно поставангардизму (неки од наступа групе БОЈЕ И РЕЧИ) — би-ли су она претходница, која је омогућила померање граница креативности, даљи на-предак културе Малог Париза. Дом омладине је установљен (стављен на буџет) 23. V 1963, у тадашњој улици Мар-шала Тита бр. 12. Овде је и почео с радом, као културни субјект, 24. јануара 1945, под именом Омладински дом „Вера Благојевић“, делећи простор са Домом ЈНА. Тада је при-редио своју прву ликовну изложбу, о чему се мало зна и ретко говори. Дом је на буџету од 1963, посебним залагањем култури нак-лоњеног Крсте Аврамовића, тадашњег пре-дседника Општине, којем би (по Бранку Ђу-рковићу) требало ставити велику повељу захвалности негде на зидовима установе.

______________________________

Испод, лево: Игор Белохлавек (1928-1993), рођени Земунац, први председник УЛСШ, дошао

је у Шабац 1953, у коме је вишеструко развио уметничку делатност, подижући часове ликов-

ног васпитања у Учитељској школи и на академ-ски ниво. Испод, десно: Стеван Симић, 1969, као

глумац Драмског студија омладине Мишара, у улози Васе Видића, лечника, у првонаграђеној представи „Љубавно писмо“, К. Трифковића, у

режији Ж. Новковића, са сценографијом С. Ћуру-вије. Симић је био управник Дома омладине (од 1. марта 1970, до 1978), и „човек одлуке“ у вези

оснивања УЛСШ. Заслужан је и за покретање бројних поставангардних уметничких садржаја у

Граду: деловање групе БОЈЕ И РЕЧИ, рокенрол концерте ВИС „Чивије“, књижевне и театарске

хепенинге, итд.

За првог управника Дома постављен је агилни Милорад Жеравчић–Риле, један од најпоузданијих кадрова Верољуба–Веце Па-вловића, оснивача Чивијаде. Одмах по пре-узимању управничке дужности, Жеравчић је уредио двориште Дома, у чијем дну је би-ла постављена бина за приредбе хорских са-става. У исто време, били су планирани бро-јни нови, модерни културни садржаји и иницијативе. Савременици памте да је пре-дузимљиви Риле, од почетка мандата, наја-вљивао да ће у Дому „бити још састава: ли-терарних, глумачких, музичких...“ Одласком Жеравчића за управника ша-бачког Позоришта, у јесен 1967, ова театар-ска установа добила је изванредно појача-ње уочи покретања Чивијаде, чији ће она стожер бити већ наредне године. Али Дом омладине ништа није изгубио. Рилову функцију преузео је други кадровс-ки „адут“ Веце Павловића — Драган Пајић, окретан, шармантан, леп мушкарац, типи-чан руководилац са осећајем за „ново вре-ме“: предузимљив, довитљив, храбар. Био је популаран међу младима и, ништа мање — а то је било итекако важно — у општинском Комитету Савеза комуниста. Тако је Пајић представљао идеалну „спону између мла-дих и Комитета од кога је зависила култур-на политика“ — забележио је, касније, Дра-ган Ераковић у Шабачкој ревији, 1997. Дом омладине је у то време, под својим кровом и „под орајом“, постао стваралачка база, бина и трибина, атеље и галерија, уто-чиште и „сигурна кућа“ бројних уметничких групација и надарених појединаца, пропа-гатора културе и забаве младих другачијег, новог сензибилитета: Хора Основне школе „Селе Јовановић“ (хоровође Бранка Ђурко-вића, од септембра 1962), Хора 66 девојака (формираног у јесен 1963, тачније: од феб-руара 1964, при Учитељској школи у Шапцу, талентом и упорношћу Бранка Ђурковића), редакције листова Пламен, Колоквијум, и 25. мај, rock and roll-ансамбла Чивије, Црне сенке, , , Рондо, оркес-тра Златни клуб 6, групе сликара и песника БОЈЕ И РЕЧИ, Удружења ликовних ствара-лаца Шапца (УЛСШ), итд. Није чудно што је до покретања Удружења ликовних ствара-лаца Шапца дошло управо ту, ако се има у виду да је Дом омладине тада био „Олимп креативности, место посебних људи“. Тако ће, у својим сећањима на времена шабачке културе с краја 60-их, и почетком 70-их го-дина прошлог века, ову установу именова-ти Бранка Криловић, актуелни позоришни критичар Радио-телевизије Београд, шаба-чка песникиња 70-их. До оснивачке седнице УЛСШ, одржане у петак 30. априла 1971, до-шло је, након што је Дом омладине прире-дио бројне манифестације културе и забаве младих, међу којима се (почевши од 1967) усталило и приређивање ликовних излож-би. Најпре је, 25. маја 1967, била приређена прва самостална изложба слика Милисава Илића-Студе, значајна по томе што је то био први галеријски искорак омладинске инс-титуције, након њеног установљења (1963), тј. кад је стављена на општински буџет. По-новимо: Омладински дом „Вера Благојевић“, постоји као културни субјект још од 24. јануара 1945, када је на спрату бивше зграде Дома шабачке трговачке омладине

(првој активној шабачкој галерији, након завршетка II светског рата; можда — и једној од првих у Србији) приређена прва ликовно-литерарна изложба цртежа, пла-ката и чланака Владимира Поточњака, Бра-не Мирковића и других бораца-уметника 28. УДАРНЕ СЛАВОНСКЕ ДИВИЗИЈЕ — у га-лерију тек пристиглих учесника у заврш-ним ратним окршајима за ослобођење Под-риња од фашистичке солдатеске, на линији Зворник-Бијељина-Рача.

Изнад: Брана Мирковић, РАЊЕНИ БОРАЦ, 1944, линорез, 27x16,5 см, објављен на насловној стра-

ни првог броја „Гласа Подриња“, 16. децембра 1944. Графика је излагана 24. јануара 1945. го-дине и на првој послератној ликовно-литерар-ној изложби, приређеној у великој сали Омла-динског дома „Вера Благојевић“. Радило се о

изложби цртежа и плаката бораца-уметника 28. УДАРНЕ СЛАВОНСКЕ ДИВИЗИЈЕ. Један од плаката урађен је отискивањем са дрвених слова (сасвим горе). Међу излагачима је (сем Мирковића) био и значајни хрватски сликар и вајар Владимир Владо Поточњак (Струга крај Лудбрега 1924 –1997); слика, испод, из 60-их година XX века.

Поновимо: Пре него што ће неки од њих бити смештени као тешки рањеници у ша-бачку болницу (данас: зграда Архива), бор-ци-уметници су своје цртеже, настале у бор-бама и победама, предали тек уприличеној, још неокреченој галерији Омладинског до-ма. Било је то (да се не заборави) — 24. јану-ара 1945! У тек ослобођеном Шапцу, неки од излагача оставили су своје цртеже и — своје кости! Оне данас почивају, у заслуженој сла-ви, на шабачком Доњошорском гробљу... Амин!

КОД 21106 Дом је и своју пролећну ликовну сезону 1968, отпочео фебруарском Студином са-мосталном изложбом, другом по реду. Од-мах иза те ликовне манифестације прире-ђена је, почетком марта те године, прва Је-ремијина изложба слика. Пред крај 1968. — након што је град Шабац приредио своју спектакуларне прву ЧИВИЈАДУ (која је де-лимично бацила у засенак и гостујућу изло-жбу београдског Народног музеја Пленеристи и импресионисти, приређену у ша-бачком Музеју) — Дом омладине је, у окто-бру 1968, организовао прву колективну ли-ковну смотру. Уз радове Наде Укропине, Слободана Јеремића-Јеремије и Милисава Илића-Студе, била су представљена дела „пропалог моткаша“ Стевана Тишме (како је о себи говорио тај даровити спортиста и сликар), и цртежи два члана будуће групе БОЈЕ И РЕЧИ (Слободанке и Мираза) нефор-малним иступањем у популарној „Рупи“ Дома. Иначе, оснивачи и стални чланови Групе, њено „чврсто језгро“, били су Слобо-данка Ракић (која ће касније постати први шабачки магистар сликарства, тада петна-естогодишњакиња), Михаило Глигорић- Глиша, Слободан Пајић-Боце и Радован Ми-разовић - Филип Мираз. Омашком управни-ка, Драгана Пајића, двоје споменутих сли-кара закаснили су да благовремено донесу радове у подрумску галерију Дома, па су они (по идеји самог Д. Пајића), своја ликовна ос-тварења показивали публици „из руке“, јер на зидовима популарне културне „Рупе“ (чија адаптација је још увек била у току), ни-је било довољно уређеног простора. Добро-намерна публика остала је у убеђењу да је све тако било и планирано — да је при-суствовала „примени у пракси“ иницијати-ва за „приближавање стваралаштва радном човеку и грађанину“, прокламованих тада из врхова власти. Од почетка 1969, до последње радне седмице те године, Дом омладине је органи-зовао низ самосталних изложби младих ша-бачких сликара. Наведимо неке: мајски нас-туп Стевана Цвејића-Пурце, презентацију дела Михаила Глигорића-Глише и Слобода-на Пајића-Боцета (здружено излагање), од средине новембра 1969, самосталну излож-бу Радована Миразовића-Мираза (alias Фи-липа Мираза), пред одлазак у војску до кра-ја новембра (24-30. XI 1969), итд. „Мираз се спремао за војску, а Глиша и ја смо у својим стваралачким несаницама би-ли разапети на сто страна“ — изнео је, кас-није, своја запажања о овим изложбама Сло-бодан Пајић-Боце, додавши да је Слободан-ка Ракић прву самосталну изложбу прире-дила, 3-11. марта 1973.

Изнад: Вест о првој Глишиној и Боцетовој изло-

жби, у Галерији Дома омладине, 20. XI 1969.

Изнад: Студин пано за групну изложбу, 1968. ___________________________

С годином 1970. — тј. приређивањем пр-вовомајске изложбе на Летњиковцу „Маш-товњаци Мачве“ (на којој је учествовала и седамнаестогодишња Слободанка Ракић), и снажним притисцима за гашење Чивијаде и смењивање Веце Павловића због идејних „скретања“ (Веца ће клонути под притисци-ма следећег пролећа; Чивијада ће се лагано гасити, два лета дуже) — почиње застој у ликовним садржајима културе Града, у че-му је било пуно „неуметничких“ разлога. О тим дешавањима, потписник ових редова је писао у ранијим својим књигама: Ликовна уметност у Шапцу 1900 Милић Станковић [Милић од Мачве] (1934— ), Владислав Лалицки (1935 , итд. (Radovan Mirazović (1950)www.riznicasrpska.net › ... › Likovni kritičari i istoričari umetnosti), а о томе ће бити речи и у наставку студије. Би-ло како било, истраживачи ће уочити „мр-шаву ликовну понуду“ у 1970-тој, што је би-ло проузроковано „чисткама“ у шабачкој и српској култури у то доба („либерализам“, „црни талас“, итд.). Од те године (1970), настаје читава пли-ма разних „Заједница“, међу којима је било и веома добрих, оних које су вишеструко оп-равдале своје покретање. Истини за вољу — неко је духовито приметио — у то време је у нас заједничарство постало општи манир у култури да би, сада (1972, прим. аут.) мож-да, требало основати заједницу свих зајед-ница“ (Шта је Шабац данас у култури?, Глас Подриња 28/1972, бр. 1301, 30. март, стр. 5.). У оне малобројне Заједнице, које су оста-виле известан позитивни, а неке и неизбри-сиви траг у времену — спадају:

КОД 21 107 Дом је и своју пролећну ликовну сезону 1968, отпочео фебруарском Студином са-мосталном изложбом, другом по реду. Од-мах иза те ликовне манифестације прире-ђена је, почетком марта те године, прва Је-ремијина изложба слика. Пред крај 1968. — након што је град Шабац приредио своју спектакуларне прву ЧИВИЈАДУ (која је де-лимично бацила у засенак и гостујућу изло-жбу београдског Народног музеја Пленеристи и импресионисти, приређену у ша-бачком Музеју) — Дом омладине је, у окто-бру 1968, организовао прву колективну ли-ковну смотру. Уз радове Наде Укропине, Слободана Јеремића-Јеремије и Милисава Илића-Студе, била су представљена дела „пропалог моткаша“ Стевана Тишме (како је о себи говорио тај даровити спортиста и сликар), и цртежи два члана будуће групе БОЈЕ И РЕЧИ (Слободанке и Мираза) нефор-малним иступањем у популарној „Рупи“ Дома. Иначе, оснивачи и стални чланови Групе, њено „чврсто језгро“, били су Слобо-данка Ракић (која ће касније постати први шабачки магистар сликарства, тада петна-естогодишњакиња), Михаило Глигорић- Глиша, Слободан Пајић-Боце и Радован Ми-разовић - Филип Мираз. Омашком управни-ка, Драгана Пајића, двоје споменутих сли-кара закаснили су да благовремено донесу радове у подрумску галерију Дома, па су они (по идеји самог Д. Пајића), своја ликовна ос-тварења показивали публици „из руке“, јер на зидовима популарне културне „Рупе“ (чија адаптација је још увек била у току), ни-је било довољно уређеног простора. Добро-намерна публика остала је у убеђењу да је све тако било и планирано — да је при-суствовала „примени у пракси“ иницијати-ва за „приближавање стваралаштва радном човеку и грађанину“, прокламованих тада из врхова власти. Од почетка 1969, до последње радне седмице те године, Дом омладине је органи-зовао низ самосталних изложби младих ша-бачких сликара. Наведимо неке: мајски нас-туп Стевана Цвејића-Пурце, презентацију дела Михаила Глигорића-Глише и Слобода-на Пајића-Боцета (здружено излагање), од средине новембра 1969, самосталну излож-бу Радована Миразовића-Мираза (alias Фи-липа Мираза), пред одлазак у војску до кра-ја новембра (24-30. XI 1969), итд. „Мираз се спремао за војску, а Глиша и ја смо у својим стваралачким несаницама би-ли разапети на сто страна“ — изнео је, кас-није, своја запажања о овим изложбама Сло-бодан Пајић-Боце, додавши да је Слободан-ка Ракић прву самосталну изложбу прире-дила, 3-11. марта 1973.

Изнад: Вест о првој Глишиној и Боцетовој изло-

жби, у Галерији Дома омладине, 20. XI 1969.

Изнад: Студин пано за групну изложбу, 1968. ___________________________

С годином 1970. — тј. приређивањем пр-вовомајске изложбе на Летњиковцу „Маш-товњаци Мачве“ (на којој је учествовала и седамнаестогодишња Слободанка Ракић), и снажним притисцима за гашење Чивијаде и смењивање Веце Павловића због идејних „скретања“ (Веца ће клонути под притисци-ма следећег пролећа; Чивијада ће се лагано гасити, два лета дуже) — почиње застој у ликовним садржајима културе Града, у че-му је било пуно „неуметничких“ разлога. О тим дешавањима, потписник ових редова је писао у ранијим својим књигама: Ликовна уметност у Шапцу 1900 Милић Станковић [Милић од Мачве] (1934— ), Владислав Лалицки (1935 , итд. (Radovan Mirazović (1950)www.riznicasrpska.net › ... › Likovni kritičari i istoričari umetnosti), а о томе ће бити речи и у наставку студије. Би-ло како било, истраживачи ће уочити „мр-шаву ликовну понуду“ у 1970-тој, што је би-ло проузроковано „чисткама“ у шабачкој и српској култури у то доба („либерализам“, „црни талас“, итд.). Од те године (1970), настаје читава пли-ма разних „Заједница“, међу којима је било и веома добрих, оних које су вишеструко оп-равдале своје покретање. Истини за вољу — неко је духовито приметио — у то време је у нас заједничарство постало општи манир у култури да би, сада (1972, прим. аут.) мож-да, требало основати заједницу свих зајед-ница“ (Шта је Шабац данас у култури?, Глас Подриња 28/1972, бр. 1301, 30. март, стр. 5.). У оне малобројне Заједнице, које су оста-виле известан позитивни, а неке и неизбри-сиви траг у времену — спадају:

1) Заједница културних установа — пок-ретач, између много чега другог, и углед-ног часописа за књижевност и културу Провинција, чији први број је охрабрујуће нас-ловљен: Постоји ли ПРОВИНЦИЈА? У овој престижној едицији шабачке културе и не-ким другим сличним едицијама, годинама су своју уметност успешно представљали и бројни ликовни ствараоци Шапца, претеж-но цртеже, графике и пригодне илустраци-је, рађене у духу постмодернизма (Влада Лалицки, Милић од Мачве, Игор Белохла-век, Станислав Иконић-Сик, Бошко Кућанс-ки, Крста Алексић, Миљко Бељић, Душан Илић-Дурмић, Јован Лукић, Радован Мираз- овић, Слободан Пајић-Боце, Михаило Глиго-рић-Глиша, и др.). Тако је у структури ви-соких домета неких од пројеката тадашње шабачке издавачке делатности Подриње, Уствари, Провинција) — али и пројеката позоришта и филма, забаве и регионалног туризма, итд. — демонстриран значајни квалитативни напредак у аплицирању пос-тмодернизма у сликарству, скулптури, гра-фици, дизајну, декоративној уметности и илустрацији, позоришту и филму, али и у прогресивној уметничкој и научно-историј-ској критици која већ, од краја 50-их, током 60-их и раних 70-их, бележи нове блиставе странице. У наведеним издањима, шабачки ликовни уметници су промовисали своја ос-тварења у оквиру текстова: Томислава Ар-сеновића, Љубисава Андрића, Матије Бећ-ковића, Младена Ст. Ђуричића, Богољуба Ђенадића, Драг. С. Ђенадића, Милована Ђо-рђевића, Добрице Ерића, Живодрага Жив-ковића, Зорана Златановића, Ђорђа Јовано-вића, Вукана Јовановића, Веселина Крстића, Радивоја Марковића, Боре Ољачића, Драго-слава Пармаковића, Љиљане Поледице, Ра-ше П. Попова, Милоша Радивојевића, Драго-љуба Рајића, Љубивоја Ршумовића, Душан-ке Сарић, Љубише М. Савића, Драгана Си-мића, Бранислава Дражића, Љубомира Жу-нића, Станоја Филиповића, Ивана Лолића, Драгана Филиповића, Ивана Глишића, Сла-вице Илић, Драгице Беловуковић, Драгољу-ба Николића, Олге Чворић, и др.

Изнад: Нада Ј. Укропина (данас: Пантелић, про-фесор Гимназије), 1968, сликарка декора Шаба-

чког позоришта, 16. X 1973. године (ЂИДО).

Горе: Подрумска галерија Дома омладине „Вера Благојевић“, популарна „Рупа“, неколико трену-така по отварању ликовне изложбе Наде Укро-пине — „непризнатог сликара с групом“, како је написала на импровизованом паноу испред га-лерије, 20. октобра 1968. Уз Наду, излагали су

Јеремија, Студа и Тишма, са сопственим реклам-ним паноима, као и Слободанка и Мираз (изван

каталога, и без паноа), који су своје радове пока-зивали публици — из руке! На горњем снимку, у првом плану, с десна на лево: Драгиша Пењин,

Радован Миразовић (Филип Мираз) и Ђорђе Јовичић, дуборезац.

Испод: Улични пано Наде Укропине, 20. X 1968.

Аналитика и критика друштвено-поли-тичке стварности из пера шабачких и српс-ких интелектуалаца у то доба — у време ра-ђања и гашења Чивијаде — нису остављали равнодушном ни најизбирљивију читалач-ку публику. Такви су, примера ради, неприс-трасни прикази премијерних представа Ша-бачког позоришта из пера Петра Савковића.

КОД 21108

Изнад: ФОТОСЕАНСА. Јеремија придржава две Студине слике у дворишту Дома омладине, 20. X 1968, за чувену „подрумску“ изложбу Наде Укро-пине „с групом“. Јеремија је тада излагао апстра-ктне радове (фотографија, испод), али је већ сле-

деће године променио ликовну поетику, прик-лонивши се етно-реализму са примесама наиве.

У тим освртиима нису „мажени“ ни највећи бардови Театра. Такве су и резонантне ли-ковне критике Владе Лалицког у корист по-стмодерне, и изванредни осврти на путеве и странпутице регионалне и националне културе Владе Јовичића, текстови Веце Пав-ловића, Ђорђа Костића, Ђорђа Станимиро-вића, Мила Станковића, Јована В. Јованови-ћа, Обрада Ковића, Драгише Пењина, Миљ-ка Бељића, и др. Ангажовање мајстора писа-не речи лако се „преливало“ са страница ових издања у друге области живота, култу-ре, уметности... И — политике! 2) Угледна МЗК „Сава“, повезивала је три деценије ствараоце осам градова на обала-ма истоимене реке: Брчког, Жупање, Бога-тића, Шида, Сремске Митровице, Вуковара, Бијељине и Шапца. Током своје вишеслојне културне делатности, Заједница је успешно преузела и послове издавања Провинције и била и један од главних афирматора дела шабачких ликовних уметника.

Изнад: Рекламни пано Стевана Тишме, „пропалог моткаша“, 20. X 1968.

Испод, и на следећој страни: Милоје Гавриловић Нишлија, власник прве приватне књижаре у Шапцу и фронтмен Клуба младих стваралаца

Дома омладине крајем 60-их и почетком 70-их./ Неколико сличица из богате делатности групе

БОЈЕ И РЕЧИ: Боце портретише И. Глишића (1974)/ Каталог друге изложбе групе БОЈЕ И

РЕЧИ (23-30. IX 1972)/ Отварање прве Слободанкине самосталне изложбе у Дому, 3.

марта1973./ Боцетова карикатура у „Гласу Под- риња“, 1969. (Из фото-албума Ивана Глишића)

Биле су чувене „путујуће“ манифестације културе ове Заједнице — прави уметнички каравани на точковима. У те караване (дру-штвене комбије и приватне аутомобиле, пу-не уметника) укључивали су се и ствараоци групе БОЈЕ И РЕЧИ и чланови УЛСШ. У један од комбија уношене су столице на раскла-пање и дрвени троношци, како би сви сли-кари и песници могли да поседају и да, „удобније смештени“, дочекају да виде

КОД 21 109

Изнад: ФОТОСЕАНСА. Јеремија придржава две Студине слике у дворишту Дома омладине, 20. X 1968, за чувену „подрумску“ изложбу Наде Укро-пине „с групом“. Јеремија је тада излагао апстра-ктне радове (фотографија, испод), али је већ сле-

деће године променио ликовну поетику, прик-лонивши се етно-реализму са примесама наиве.

У тим освртиима нису „мажени“ ни највећи бардови Театра. Такве су и резонантне ли-ковне критике Владе Лалицког у корист по-стмодерне, и изванредни осврти на путеве и странпутице регионалне и националне културе Владе Јовичића, текстови Веце Пав-ловића, Ђорђа Костића, Ђорђа Станимиро-вића, Мила Станковића, Јована В. Јованови-ћа, Обрада Ковића, Драгише Пењина, Миљ-ка Бељића, и др. Ангажовање мајстора писа-не речи лако се „преливало“ са страница ових издања у друге области живота, култу-ре, уметности... И — политике! 2) Угледна МЗК „Сава“, повезивала је три деценије ствараоце осам градова на обала-ма истоимене реке: Брчког, Жупање, Бога-тића, Шида, Сремске Митровице, Вуковара, Бијељине и Шапца. Током своје вишеслојне културне делатности, Заједница је успешно преузела и послове издавања Провинције и била и један од главних афирматора дела шабачких ликовних уметника.

Изнад: Рекламни пано Стевана Тишме, „пропалог моткаша“, 20. X 1968.

Испод, и на следећој страни: Милоје Гавриловић Нишлија, власник прве приватне књижаре у Шапцу и фронтмен Клуба младих стваралаца

Дома омладине крајем 60-их и почетком 70-их./ Неколико сличица из богате делатности групе

БОЈЕ И РЕЧИ: Боце портретише И. Глишића (1974)/ Каталог друге изложбе групе БОЈЕ И

РЕЧИ (23-30. IX 1972)/ Отварање прве Слободанкине самосталне изложбе у Дому, 3.

марта1973./ Боцетова карикатура у „Гласу Под- риња“, 1969. (Из фото-албума Ивана Глишића)

Биле су чувене „путујуће“ манифестације културе ове Заједнице — прави уметнички каравани на точковима. У те караване (дру-штвене комбије и приватне аутомобиле, пу-не уметника) укључивали су се и ствараоци групе БОЈЕ И РЕЧИ и чланови УЛСШ. У један од комбија уношене су столице на раскла-пање и дрвени троношци, како би сви сли-кари и песници могли да поседају и да, „удобније смештени“, дочекају да виде

удаљене саобраћајне табле Жупање, Брч-ког, Шида, Вуковара.. Годинама касније, шабачки уметници ће ова сусретања на ме-ђурепубличким културним разинама смат-рати златним страницама уметничких ка-ријера; не због „жала за младост“, зарад но-сталгије, већ ради истинског културног, љу-дског добитка. 3) Културно просветна заједница Шапца бавила се, превасходно, афирмацијом кул-турног аматеризма у широком спектру, ути-чући — колико су јој њене скромне кадров-ске и статутарне могућности дозвољавале — и на афирмисање најквалететнијих лико-вних садржаја, премда се не би могло посве-дочити да јој је ликовни поставангардизам био примаран. Ова тема, уосталом — појава и снажно присуство аматеризма у нашој култури то-ком друге половине XX века, тј. у „Титово време“ (па и данас) — врло је битна. Пот-писник ових редова посветио је дужну паж-њу том виду наше културне стварности у својој књизи ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАП-ЦУ 1900-1980. О томе — и у овој студији.

КОД 21110О АМАТЕРИЗМУ У УМЕТНОСТИ

Културни аматеризам је комплексна, ва-жна тема. У шабачком крају је, можда, раз-вијенији но другде. У сваком народу је би-тан чинилац културе и део душе нације, „ку-лтурно огледно добро“ и расадник талена-та — широк полигон, из ког неретко никну и највиши креативни домашаји. Неки тео-ретичари уметности склони су да изједна-че појам аматеризма с приврженошћу, љу-бављу према одређеним вредностима, и да тврде да се a priori не ради о померању гра-ница креативности, тј. да је једном аматеру у сфери ликовне уметности ближа улога „да краси ентеријер, а не да га мења, обликује“, односно да се неретко могу чути легитимни судови сликара-аматера да њихово дело има улогу „да оплемени и подари лепоту“. Важна компонента уметничког дела — његова декоративност, која се у нашим при-ликама често креће на релацији: постимп-ресионизам/поетски (и нови) реализам, где је „реалност“ значајни чинилац уметничке поруке дела — кад се издвоји као примар-ни објектив (што и неки значајни ликовни критичари, скептици поставангардизма чи-не), не гарантује увек ширење креативнос-ти, а готово је сигурно да би суспензија за-пућивања „неутабаним стазама, смело“, би-ла лоша услуга уметничкој пракси. Сумњичавост у погледу даљег примата културног авангардизма, све приметнија у нашој културној свакидашњици, јавља се и због наше извесне изолованости, због мањ-ка сигурнијих материјалних и духовних ос-лонаца у истрауматизованој реалности дру-штва. Аналитичар стања духа српског дру-штва, критичар политике и политичара, на-ционализма, ксенофобије и промоције при- митивизма, др Ратко БОЖОВИЋ — један од утемељивача културологије на Београдск-ом универзитету — у јавном обраћању на 2. програму РТС-а, у понедељак 25. октобра 2010, у 18 часова, оштро је критиковао ле-њост спознаје стварности, посусталу креа- тивност наших људи и њихово грчевито везивање за традиционализам. „Традицио-нализам је један затворени свет, он је обр-нут модерном свету“, тврди овај културо-лог. „Ми идемо контра напредном свету, за нас је наше племе — наш циљ, наше једино искуство је паланачко, паланка је субјект, а ми појединци смо објект“ — тврди проф. др Божовић, додајући и „да је књига Филозо-фија паланке“ (написана пре четрдесет го-дина) — једно прећутано дело“. По њему, овде је, „истина на годишњем одмору, и не зна се хоће ли се отуда у скорије време и вратити“, односно „да смо опасно навикну-ти на неистину, да смо се свикли на улогу поданика, а поданик је почесто — прода-ник; вас који говорите истину, могу замр- зити“, истиче др Божовић. „Генерална про-мена постмодерног времена“, по њему јесте да оно „данас форсира егоизам и тврдич-лук“. Ми „само видимо своју професију — а где је ту човјек?“, пита се овај наш хуманис-та. Он истиче и да је наступила „криза човје-штва“, до те мере да „не можете наћи човека изван онога што он својом професијом пре-дставља“, при чему се заборавља да је „шко-ла само предуслов за бављење професијом“, што доводи „до све израженије појаве шко-

лованих примитиваца“. Овај аутор тврди да се „ми сусрећемо са једним апсурдом — да у Србији нико неће да се уздигне до нивоа са-грешења, да су за све криви други, а да не-воља буде већа — нас ни Запад не познаје, а можда и неће да нас упозна“, закључујући да „савремени Срби егзистирају у сфери наго-на, а не свести и логике“. За разумевање учесталих појава релати-визовања улоге културног поставангарди-зма у нас, у корист традиционализма, могу се применити и неке од формулација др Божовића; јер, у временима дубоких криза друштва, многима „повратак на проверене вредности“ делује окрепљујуће, јер он даје привид какве-такве сатисфакције. Шест година након завршетка Првог све-тског рата, Стеван Чалић пише у Радикалу оштру јавну критику на рачун културне ле-таргије и одсуства стваралачког духа шаба-чке средине. Раних 20-их година XX века у Шапцу су се — по овом славном ученику Влаха Буковца — сликали и куповали само радови „вашарских дилетаната“ и дале се видети „пезкарије неке госпођице која уме да мала мрсном бојом“ (САБ, Изложба слика, Радикал 11/1927, бр. 49, 25. децембар, стр. 3). Мара Лукић одлази из разореног Шапца у Београд, крваве кецеље од збрињавања рањеника, и прикључује се Кости Миличе-вићу и Наталији Цветковић, који раде у духу тада авангардног импресионизма, водећи интелектуалне разговоре са водећим беог-радским интелектуалцима тог доба, међу којима је и Надежда Петровић. Да ли бисмо је ценили више, да је остала у Шапцу на на-ставничкој плати и у свом собичку на Баиру сликала „натеге у реалистичком маниру“? Чалић и Мара знали су да је ликовни авангардизам параметар њиховог уметнич-ког ангажовања, иако ни сами нису одби-јали комерцијалне поруџбине. Знали су да раздвајају ствари по важности. Комерцијал-но, декоративно сликарство, практиковали су као одвојене уметничке пројекте, као ци-клусе јасне намене, које су реализовали ве-ликом занатском вештином. Из Чалићеве првобитне комерцијалне поруџбине за зас-тор позоришне секције Учитељске школе у Шапцу, изродила се најзначајнија слика на-ше регије — „Слава Подриња“. Мара Лукић-Јелесић се „учила“ сликарству и у зрелом добу — попут Веласкеза, који је „под ста-рост“ ишао у Италију да „студира пејзаж окупан сунцем“ — (она) копира сликаре у Лувру и Луксембуршком музеју у Паризу. Такве радове је касније продавала или пок-лањала, не пропуштајући да испред свог дискретног потписа стави оно: „по“ („Де-лакроу“, на пример), потписујући се само са „М“. Једна анегдота о Делакроу говори, да се овај сликар мучио да реши питање сенки при сликању жуте драперије, па је решио да оде у Лувр, с бојама и мањим платном, да ископира такву драперију великог Рубенса. Кад су му касније тражили да сличицу пот-пише и прода, учинио је то, али је на поле-ђини платна написао: „D'après“, знајући да је за тај сегмент слике сва слава припадала Рубенсу, а њему — „само“ новац. Влада Лалицки је говорио да неки слика-ри декора за филм, позориште и телевизи-ју — међу којима има и приучених бинских радника (то је у Шабачком позоришту, го-

КОД 21 111О АМАТЕРИЗМУ У УМЕТНОСТИ

Културни аматеризам је комплексна, ва-жна тема. У шабачком крају је, можда, раз-вијенији но другде. У сваком народу је би-тан чинилац културе и део душе нације, „ку-лтурно огледно добро“ и расадник талена-та — широк полигон, из ког неретко никну и највиши креативни домашаји. Неки тео-ретичари уметности склони су да изједна-че појам аматеризма с приврженошћу, љу-бављу према одређеним вредностима, и да тврде да се a priori не ради о померању гра-ница креативности, тј. да је једном аматеру у сфери ликовне уметности ближа улога „да краси ентеријер, а не да га мења, обликује“, односно да се неретко могу чути легитимни судови сликара-аматера да њихово дело има улогу „да оплемени и подари лепоту“. Важна компонента уметничког дела — његова декоративност, која се у нашим при-ликама често креће на релацији: постимп-ресионизам/поетски (и нови) реализам, где је „реалност“ значајни чинилац уметничке поруке дела — кад се издвоји као примар-ни објектив (што и неки значајни ликовни критичари, скептици поставангардизма чи-не), не гарантује увек ширење креативнос-ти, а готово је сигурно да би суспензија за-пућивања „неутабаним стазама, смело“, би-ла лоша услуга уметничкој пракси. Сумњичавост у погледу даљег примата културног авангардизма, све приметнија у нашој културној свакидашњици, јавља се и због наше извесне изолованости, због мањ-ка сигурнијих материјалних и духовних ос-лонаца у истрауматизованој реалности дру-штва. Аналитичар стања духа српског дру-штва, критичар политике и политичара, на-ционализма, ксенофобије и промоције при- митивизма, др Ратко БОЖОВИЋ — један од утемељивача културологије на Београдск-ом универзитету — у јавном обраћању на 2. програму РТС-а, у понедељак 25. октобра 2010, у 18 часова, оштро је критиковао ле-њост спознаје стварности, посусталу креа- тивност наших људи и њихово грчевито везивање за традиционализам. „Традицио-нализам је један затворени свет, он је обр-нут модерном свету“, тврди овај културо-лог. „Ми идемо контра напредном свету, за нас је наше племе — наш циљ, наше једино искуство је паланачко, паланка је субјект, а ми појединци смо објект“ — тврди проф. др Божовић, додајући и „да је књига Филозо-фија паланке“ (написана пре четрдесет го-дина) — једно прећутано дело“. По њему, овде је, „истина на годишњем одмору, и не зна се хоће ли се отуда у скорије време и вратити“, односно „да смо опасно навикну-ти на неистину, да смо се свикли на улогу поданика, а поданик је почесто — прода-ник; вас који говорите истину, могу замр- зити“, истиче др Божовић. „Генерална про-мена постмодерног времена“, по њему јесте да оно „данас форсира егоизам и тврдич-лук“. Ми „само видимо своју професију — а где је ту човјек?“, пита се овај наш хуманис-та. Он истиче и да је наступила „криза човје-штва“, до те мере да „не можете наћи човека изван онога што он својом професијом пре-дставља“, при чему се заборавља да је „шко-ла само предуслов за бављење професијом“, што доводи „до све израженије појаве шко-

лованих примитиваца“. Овај аутор тврди да се „ми сусрећемо са једним апсурдом — да у Србији нико неће да се уздигне до нивоа са-грешења, да су за све криви други, а да не-воља буде већа — нас ни Запад не познаје, а можда и неће да нас упозна“, закључујући да „савремени Срби егзистирају у сфери наго-на, а не свести и логике“. За разумевање учесталих појава релати-визовања улоге културног поставангарди-зма у нас, у корист традиционализма, могу се применити и неке од формулација др Божовића; јер, у временима дубоких криза друштва, многима „повратак на проверене вредности“ делује окрепљујуће, јер он даје привид какве-такве сатисфакције. Шест година након завршетка Првог све-тског рата, Стеван Чалић пише у Радикалу оштру јавну критику на рачун културне ле-таргије и одсуства стваралачког духа шаба-чке средине. Раних 20-их година XX века у Шапцу су се — по овом славном ученику Влаха Буковца — сликали и куповали само радови „вашарских дилетаната“ и дале се видети „пезкарије неке госпођице која уме да мала мрсном бојом“ (САБ, Изложба слика, Радикал 11/1927, бр. 49, 25. децембар, стр. 3). Мара Лукић одлази из разореног Шапца у Београд, крваве кецеље од збрињавања рањеника, и прикључује се Кости Миличе-вићу и Наталији Цветковић, који раде у духу тада авангардног импресионизма, водећи интелектуалне разговоре са водећим беог-радским интелектуалцима тог доба, међу којима је и Надежда Петровић. Да ли бисмо је ценили више, да је остала у Шапцу на на-ставничкој плати и у свом собичку на Баиру сликала „натеге у реалистичком маниру“? Чалић и Мара знали су да је ликовни авангардизам параметар њиховог уметнич-ког ангажовања, иако ни сами нису одби-јали комерцијалне поруџбине. Знали су да раздвајају ствари по важности. Комерцијал-но, декоративно сликарство, практиковали су као одвојене уметничке пројекте, као ци-клусе јасне намене, које су реализовали ве-ликом занатском вештином. Из Чалићеве првобитне комерцијалне поруџбине за зас-тор позоришне секције Учитељске школе у Шапцу, изродила се најзначајнија слика на-ше регије — „Слава Подриња“. Мара Лукић-Јелесић се „учила“ сликарству и у зрелом добу — попут Веласкеза, који је „под ста-рост“ ишао у Италију да „студира пејзаж окупан сунцем“ — (она) копира сликаре у Лувру и Луксембуршком музеју у Паризу. Такве радове је касније продавала или пок-лањала, не пропуштајући да испред свог дискретног потписа стави оно: „по“ („Де-лакроу“, на пример), потписујући се само са „М“. Једна анегдота о Делакроу говори, да се овај сликар мучио да реши питање сенки при сликању жуте драперије, па је решио да оде у Лувр, с бојама и мањим платном, да ископира такву драперију великог Рубенса. Кад су му касније тражили да сличицу пот-пише и прода, учинио је то, али је на поле-ђини платна написао: „D'après“, знајући да је за тај сегмент слике сва слава припадала Рубенсу, а њему — „само“ новац. Влада Лалицки је говорио да неки слика-ри декора за филм, позориште и телевизи-ју — међу којима има и приучених бинских радника (то је у Шабачком позоришту, го-

динама, био Рема) — сликају декор према скицама и упутствима професионалаца. Иа-ко остварују завидну личну сатисфакцију у материјалном (па и уметничком) смислу, они (по захтеву сценографа) чине само је-дан сегмент веће уметничке целине, чији пун смисао зна редитељ-поставангарди-ста... Сликар декора (Рема, по Влади) — то није! Он, ма колико био вредан и надарен — испуњава, углавном, туђе захтеве. Није увек тако, али кад то каже Лалицки, речи имају тежину. Друштвено-политички контекст у којем су

се јавили КЛУБ МЛАДИХ СТВАРАЛАЦА, ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ СТУДЕНАТА,

Група БОЈЕ И РЕЧИ, УЛСШ, Вис ЧИВИЈЕ/ „Весели шабачки мај“ (Летњиковац) —

„шабачки Woodstock“, 1969-1973/ ЧИВИЈАДА — пре и после забране

И поред личне наклоности култури не-кадашњег председника шабачке општине Михаила Божанића (градоначелник, 1970-74), и његовог професионалног разумевања најважнијих питања шабачког културног живота, односа шабачке привреде (ХИ „Зор-ка“, у првом реду) према неговању култур-но-историјских вредности и инвестиција-ма у култури комуне, политички „жрвањ“ био је покренут... Простор за наставак запо-четих процеса неговања врхунске културе у Шапцу, с краја 60-их, почео се опасно сужа-вати. Од 1970. године, све више се афирми-ше КУЛТУРНИ АМАТЕРИЗАМ — овог пута системски, кроз прихватање и реализацију Нацрта средњорочног плана Општине, за период 1971 — 1975. Уместо конкретизаци-је најављене градње Спомен-дома револу-ције у Бенској бари (меморијалног, због жр-тава 1941/4), за смештање три тада најуг-роженије професионалне установе култу-ре) — отпочиње форсирање једне у сушти-ни политичке теме, коју новинар Спајић дефинише релевантним питањем, упуће- ним јавности: КО САХРАЊУЈЕ ЧИВИЈАДУ?... Право питање би се, уствари, добило кад би се реч ЧИВИЈАДА заменило речју КУЛТУРА. Све до краја 70-их, форсирање у дневно-политичке сврхе ни кривог ни дужног ама-теризма, заклањаће друге теме. Ауторитет, друштвена улога и насушне потребе (у по-кушају: посрамљене) врхунске културе, ск-рајнути су у други план, као тема. НАЦРТОМ ПЛАНА ДРУШТВЕНО-ЕКОНО-МСКОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ШАБАЦ ЗА ПЕ-РИОД ОД 1971. ДО 1975. ГОДИНЕ, одустало се од унапређивања делатности професио-налних установа шабачке културе, за рачун привилегованог културног аматеризма, на чију се делимичну инструментализацију у дневно-политичке сврхе итекако рачунало.

За ову материју, релевантни су документи: Саопштење Културно-просветне заједнице Србије, 9. јануара 1969. (НЕ УКИДАТИ КУЛ-ТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ), Пројекци-ја плана приоритета Културно-просветне заједнице СО Шабац, донета у исто време (БУЂЕЊЕ СЕЛА, ПОДРШКА ГРАДУ, „Глас Подриња“, 9. јануар 1969), и први Извештај о раду КПЗ СО Шабац за 1969. Предочени су јавности почетком 1970. (ЗАПАЖЕНА АК-ТИВНОСТ). Овај последњи документ важан је за разумевања нове шабачке културне климе у којој ће, с пролећа наредне године (30. априла1971), бити формирано и Удру-жење ликовних стваралаца Шапца, друшт-вено-политичком потпором КПЗ СО Шабац. Између ових докумената и неких других, о којима ће касније бити више речи, постоји корелација.

Изнад: Председник Општине (М. Божанић): — И КАКО САДА ДА СМАЊИМО ОБАВЕЗЕ ПРИВ-РЕДЕ. (Карикатура Станислава Иконића-Сика,

у „Гласу Подриња“, 1970, туш и перо, 30x 24 см). __________________________

Уочљиво је настојање да се прошири и оснажи подручје културног аматеризма у Шапцу и Мачви; јер, по свој прилици, међу „носиоцима друштвених овлашћења“, било је сазрело уверење да професионалне уста-нове шабачке културе почињу да се „отима-ју контроли“. И то: а) — турбулентни култу-рни и политички садржаји „Чивијаде '68“ (у организацији шабачког Народног позори-шта, уз сарадњу других професионалних ус-танова и појединаца из Шапца и Београда); б) — неки садржаји културе младих, који су долазили из галеријских простора и сала за музичке приредбе Дома омладине, „испод земље“( у подруму: „Рупи“); „изнад земље“ (у галерији, у приземљу), и у дворишту До-ма, где је врвило од поставангардизма пес-ника и сликара, претежно окупљених у Клу-бу младих стваралаца Шапца, у Завичајном клубу студената и у групи БОЈЕ И РЕЧИ, те „на спрату“, у великој сали, која се тресла од „музике на 220 волти“ шабачких „чупава-ца“: ВИС „Чивије“ и других вокално-инст-рументалних састава, пропагатора рок-му-зике са Запада); в) — Милићево „освајање душа“ млађих нараштаја у Мачви и Шапцу, његово „кађење“ просторија шабачког Му-зеја пре приређивања сопствене изложбе у тој установи, итсл. Убрзо ће почети смене „неподобних“ по-јединаца у шабачким и националним кул-

КОД 21112турним оквирима, а ствари ће изгледати разумљивије ако се израз „неподобни“ замени изразом „способни“. Само у ретким случајевима, неће бити тако. Пример: „Неподобног“ Драгана Пајића у Дому, насле-дио је способни Стеван Симић. „Пре две године (1967, прим. аут.) на смотри културно-просветних друштава ша-бачке општине, учествовало је седам села, прошле године (1968, прим. аут.) десет, а за овогодишње такмичење пријавило се 17 се-ла“ — пише у извештају шабачке Културно-просветне заједнице за 1969. годину (БУ-ЂЕЊЕ СЕЛА, ПОДРШКА ГРАДУ, „Глас Под-риња“, 9. јануар 1969). „Пораст броја учес-ника у смотри свакако је само за себе квали-тет. Прошлогодишњи успех села Мишара, које је ангажовало једног глумца да режира позоришни комад, више неће бити усам-љен“. Недуго након тога, Мишарац Стеван Симић (тада, у главној улози у споменутом комаду), постао је, 1. марта 1970, управник шабачког Дома омладине, у којем је дао, у заједништву са КПЗ, пресудну друштвено-политичку подршку формирању УЛСШ, у Дому, 30. априла 1971. Истовремено је и оп-штинска Културно-просветна заједница у Шапцу добила професионалног секретара, Светислава-Бату Табанџелића, који је са Си-мићем, дао пун учинак формирању УЛСШ. Заокрет ка аматеризму у култури Шапца, 1969/70, илуструје и „Смотра сеоских кул-турно-просветних друштава, коју је органи-зовао Општински комитет Савеза омлади-не, у фебруара 1969. Да би програм у целини достигао најављени „виши ниво на уметни-чком плану“, исправно је одлучено да се за рад са драмским и фолклорним секцијама ангажују стручњаци (глумци Народног по-зоришта и кореограф КУД „Абрашевић“), али — уз будну „присмотру“ актива. „У циљу побољшања квалитета (!?) смотре“ — каже се у чланку који је пратио догађај — „недав-но је у Шапцу одржан семинар за активе се-оских културно-просветних друштава. Мало струке, мало „актива“ — проверени рецепт још из временâ соц-реализма у кул-тури. Формулација: „спровођење недавно донетог Закона о заједницама културе, а за-тим организовање дискусија о аматеризму у граду, о репертоарској политици биоско-па и позоришта и другим културним проб-лемима у граду и радним организацијама, подразумева ангажовање свих културних институција и пружање подршке њиховим акцијама“ — каже се у чланку. То је, уствари, била вешта игра речима у време самоупра-вног социјализма. Милић од Мачве је фор-мулисао ову праксу као „фалчовање култу-ре“, служећи се изразом мачванских сељака за окресивање оборених стабала дрвећа. На сву срећу, Бата Табанџелић, Стеван Симић и Игор Белохлавек — кључни појединци при формирању УЛСШ — сачували су присебно-ст и своју осетљивост за теме шабачке кул-туре од посебног друштвеног интереса, свој поставангардизам, па су простори ствара-лачких слобода били како-тако заштиће-ни, с обзиром на сложеност времена у којем је отпочело профилисање интереса и пози-ције шабачких ликовних стваралаца. Неки негативни упливи „дневне политике“ ипак су се јавили, током неколико дугих година по формирању УЛСШ, када је ова асоција-

ција била на искушењима. То је знатно успо-рило профилисање, сазревање УЛСШ, испу-нивши прву деценију његова постојања „лу-тањима у застанцима“ (Милићев израз) и повременим трзавицама; чак и између поје-диних стваралаца. Стеван Симић и Бата Табанџелић били су привржени уметности, пријатељи ствара-лаца, па је УЛСШ (за време Стевиног управ-никовања у Дому и Батиног секретарисања у КПЗ) барем, избегао импакт смртоносних „лутајућих зрна“ једног тешког друштвено-политичког тренутка. Удружење је прежи-вело, и данас је један од врло значајних кул-турних ослонаца шабачких ликовних умет-ника. А што се тиче КПЗ СО Шабац, оснивача УЛСШ, не треба заборавити да је управо Оп-штинска културно просветна заједница — којом је руководио (1960-1965), Верољуб-Веца Павловић, председник (њен референт, још од 1952) — донела низ квалитетних програма за унапређивање културе у граду и на сеоском подручју, тежећи професиона-лизацији културе. То што је општински Ко-митета СК у Шапцу, крајем 60-их и почетк-ом 70-их, почео на такве Вецине идеје да гледа „разроким очима“, био је јасан знак, питање времена, када ће „ствари кренути наопако“. Неспорна је и чињеница да је, од тих времена, од слома „либерала“, уствари (почетком 70-их), ликовни аматеризам до-био снажан „ветар у леђа“, повлашћен по-ложај социјалистичког модела културне ак-ције, завијен у „фолије уметности по мери и потребама радних људи, грађана и поште-не интелигенције“. Тада се од уметника и од професионалних установа културе очеки-вало, тражило, да иду у радне организације и своје програме приређују међу „творцима нашег дохотка и наше сутрашњице“. Дирек-тор једног од тадашњих великих шабачких предузећа, с друге стране, рекао је предста-внику шабачког Музеја да му се у фабрику не доноси никаква изложба... А — платиће надокнаду. Јер: — Задржаваће се радници! — рекао је. Шта су, тада — за „носиоце политичких овлашћења“ — уметници, уствари, били? Често — „омиљена пасторчад“. Касних 60-их и раних 70-их, шабачки и мачвански ли-ковни уметници сналазили су се како су знали и умели, како их је ко прихватао и „дохватао“, не би ли обезбедили афирмаци-ју, материјално уравнотежење, пласман ра- дова, атељее, изгледније прилике за самос-тална или групна излагања, медијску пок-ривеност активности, итд. — у деценији нагле експанзије шунда и политичког акти-визма, у временима када су „одликаши“ би-ли у закашњењу „за животом“, а они други — били „у свом времену“, у „предности“. Били су у медијима за све и свашта — ради промовисања „заједничарења“, спортских такмичења и „спонзорисане“ забаве за мла-де, с неизбежним призвуком соцреалисти-чке „бриге о народном здрављу“ и будућим генерацијама „наше самоуправљачке омла-дине“. Оној која је била лепа и млада у „веселом шабачком мају“, ногатој лепотици на каквој подрињској радној акцији, или само, док Она шета парком — следила је „насловни-ца“ првомајског броја „Гласа“...

КОД 21 113турним оквирима, а ствари ће изгледати разумљивије ако се израз „неподобни“ замени изразом „способни“. Само у ретким случајевима, неће бити тако. Пример: „Неподобног“ Драгана Пајића у Дому, насле-дио је способни Стеван Симић. „Пре две године (1967, прим. аут.) на смотри културно-просветних друштава ша-бачке општине, учествовало је седам села, прошле године (1968, прим. аут.) десет, а за овогодишње такмичење пријавило се 17 се-ла“ — пише у извештају шабачке Културно-просветне заједнице за 1969. годину (БУ-ЂЕЊЕ СЕЛА, ПОДРШКА ГРАДУ, „Глас Под-риња“, 9. јануар 1969). „Пораст броја учес-ника у смотри свакако је само за себе квали-тет. Прошлогодишњи успех села Мишара, које је ангажовало једног глумца да режира позоришни комад, више неће бити усам-љен“. Недуго након тога, Мишарац Стеван Симић (тада, у главној улози у споменутом комаду), постао је, 1. марта 1970, управник шабачког Дома омладине, у којем је дао, у заједништву са КПЗ, пресудну друштвено-политичку подршку формирању УЛСШ, у Дому, 30. априла 1971. Истовремено је и оп-штинска Културно-просветна заједница у Шапцу добила професионалног секретара, Светислава-Бату Табанџелића, који је са Си-мићем, дао пун учинак формирању УЛСШ. Заокрет ка аматеризму у култури Шапца, 1969/70, илуструје и „Смотра сеоских кул-турно-просветних друштава, коју је органи-зовао Општински комитет Савеза омлади-не, у фебруара 1969. Да би програм у целини достигао најављени „виши ниво на уметни-чком плану“, исправно је одлучено да се за рад са драмским и фолклорним секцијама ангажују стручњаци (глумци Народног по-зоришта и кореограф КУД „Абрашевић“), али — уз будну „присмотру“ актива. „У циљу побољшања квалитета (!?) смотре“ — каже се у чланку који је пратио догађај — „недав-но је у Шапцу одржан семинар за активе се-оских културно-просветних друштава. Мало струке, мало „актива“ — проверени рецепт још из временâ соц-реализма у кул-тури. Формулација: „спровођење недавно донетог Закона о заједницама културе, а за-тим организовање дискусија о аматеризму у граду, о репертоарској политици биоско-па и позоришта и другим културним проб-лемима у граду и радним организацијама, подразумева ангажовање свих културних институција и пружање подршке њиховим акцијама“ — каже се у чланку. То је, уствари, била вешта игра речима у време самоупра-вног социјализма. Милић од Мачве је фор-мулисао ову праксу као „фалчовање култу-ре“, служећи се изразом мачванских сељака за окресивање оборених стабала дрвећа. На сву срећу, Бата Табанџелић, Стеван Симић и Игор Белохлавек — кључни појединци при формирању УЛСШ — сачували су присебно-ст и своју осетљивост за теме шабачке кул-туре од посебног друштвеног интереса, свој поставангардизам, па су простори ствара-лачких слобода били како-тако заштиће-ни, с обзиром на сложеност времена у којем је отпочело профилисање интереса и пози-ције шабачких ликовних стваралаца. Неки негативни упливи „дневне политике“ ипак су се јавили, током неколико дугих година по формирању УЛСШ, када је ова асоција-

ција била на искушењима. То је знатно успо-рило профилисање, сазревање УЛСШ, испу-нивши прву деценију његова постојања „лу-тањима у застанцима“ (Милићев израз) и повременим трзавицама; чак и између поје-диних стваралаца. Стеван Симић и Бата Табанџелић били су привржени уметности, пријатељи ствара-лаца, па је УЛСШ (за време Стевиног управ-никовања у Дому и Батиног секретарисања у КПЗ) барем, избегао импакт смртоносних „лутајућих зрна“ једног тешког друштвено-политичког тренутка. Удружење је прежи-вело, и данас је један од врло значајних кул-турних ослонаца шабачких ликовних умет-ника. А што се тиче КПЗ СО Шабац, оснивача УЛСШ, не треба заборавити да је управо Оп-штинска културно просветна заједница — којом је руководио (1960-1965), Верољуб-Веца Павловић, председник (њен референт, још од 1952) — донела низ квалитетних програма за унапређивање културе у граду и на сеоском подручју, тежећи професиона-лизацији културе. То што је општински Ко-митета СК у Шапцу, крајем 60-их и почетк-ом 70-их, почео на такве Вецине идеје да гледа „разроким очима“, био је јасан знак, питање времена, када ће „ствари кренути наопако“. Неспорна је и чињеница да је, од тих времена, од слома „либерала“, уствари (почетком 70-их), ликовни аматеризам до-био снажан „ветар у леђа“, повлашћен по-ложај социјалистичког модела културне ак-ције, завијен у „фолије уметности по мери и потребама радних људи, грађана и поште-не интелигенције“. Тада се од уметника и од професионалних установа културе очеки-вало, тражило, да иду у радне организације и своје програме приређују међу „творцима нашег дохотка и наше сутрашњице“. Дирек-тор једног од тадашњих великих шабачких предузећа, с друге стране, рекао је предста-внику шабачког Музеја да му се у фабрику не доноси никаква изложба... А — платиће надокнаду. Јер: — Задржаваће се радници! — рекао је. Шта су, тада — за „носиоце политичких овлашћења“ — уметници, уствари, били? Често — „омиљена пасторчад“. Касних 60-их и раних 70-их, шабачки и мачвански ли-ковни уметници сналазили су се како су знали и умели, како их је ко прихватао и „дохватао“, не би ли обезбедили афирмаци-ју, материјално уравнотежење, пласман ра- дова, атељее, изгледније прилике за самос-тална или групна излагања, медијску пок-ривеност активности, итд. — у деценији нагле експанзије шунда и политичког акти-визма, у временима када су „одликаши“ би-ли у закашњењу „за животом“, а они други — били „у свом времену“, у „предности“. Били су у медијима за све и свашта — ради промовисања „заједничарења“, спортских такмичења и „спонзорисане“ забаве за мла-де, с неизбежним призвуком соцреалисти-чке „бриге о народном здрављу“ и будућим генерацијама „наше самоуправљачке омла-дине“. Оној која је била лепа и млада у „веселом шабачком мају“, ногатој лепотици на каквој подрињској радној акцији, или само, док Она шета парком — следила је „насловни-ца“ првомајског броја „Гласа“...

Насмејана „мисица“. Висока. Крупна. „Има је“. Стоји с лентом победнице, између двеју пратиља, умереније осмехнутих. „Наша мла-дост“, као таква... „Младост“ — на великом школском одмору, у фискултурној сали ДТВ „Партизан“, на стадиону „Мачве“, на улич-ном дефилеу. Или — „Пред долазак најдражег госта/ Младост у букету“ (наслов, у „Гласу Подриња“, с јесени 1969). Ево и сав-ршене шабачке варијанте — букет девојака на врућини локалне радне акције на Сави. Све — лепих ногу. Готово гологузе. Безбри-жне, такорећи... И — без посла... Пењање трулим лествама до запослења, Вишеспратница без степеништа српске културе (почетком 70-их), Где је мој свет?, Мислим да сте ме разумели, Постоји ли сукоб генерација?, Страх од успеха (шабачке културе), Девојка срећних ногу, У потрази за изгубљеним временом, Шта је „Глас“ без секса?, Гола истина & Време љубавних глади, Девојке у „раљама џуџа“ из високог друштва „џони вокера“ и „курвоазијеа“ — нас-лови у „Гласу Подриња“, и другим новина-ма из епохе.

КУЛТУРА – ОМИЉЕНО ПАСТОРЧЕ МИЛИЋ ОД МАЧВЕ И ИГОР БЕЛОХЛАВЕК/

(ДА ЛИ) ДВА „СУПРОТСТАВЉЕНА“ ОРГАНИЗАТОРА ЛИКОВНИХ СТВАРАЛАЦА?

У некој закривљеној перспективи, деси-ло се да је Мачванска уметничка школа прва покренула у шабачком крају и Мачви орга-низациону форму окупљања и деловања ли-ковних уметника — на професионалним принципима и искуствима западноевропс-ких земаља. Милић се „први сетио“ да у Ша-пцу и Мачви направи једно грански орга-низовано удружење ликовних уметника, сликара и песника из Шапца и Мачве, још раних 60-их... Приватно! У ондашњим политичким „чуднијем при-ликама“, то је у срце наших политичара уда-рило „к`о гром на часне вериге“ Али — то је већ нека друга прича. Агилни Милић решио је — кад већ надлежни нису, да искористи богом дане потенцијале овог поднебља. Не — топлу воду, већ креативне (ликовне) по-тенцијале узорних мачванских сељака, и особености овдашње традиције — њихове рукотворине и „маштарије“. Барем у том, организационом погледу — родоначелник јесте био Милић, иако за то није „вукао пла-ту“. Постигао је да се његова кула и авлија у Мачванском Белотићу, већ 1968, нађу у вес-тима CNN-а и престижним културним руб-рикама телевизијских кућа на Западу — макар и само стога, што су конзуларни пре-дставници Белгије, Француске, Холандије и Америке долазили на његове тадашње чи-вијашке „ноћи културне акције“, мачванске уметничке хепенинге, паганске „вампири-јаде“ и „снохватице“, „поетске осматрачни-це“ и „лајаониоце“, али и на отварања изло-жби по воћњацима и воденицама на Дрини (Бродића-млин), у „глуво доба ноћи“ — по-ла века пре актуелних „Ноћи музеја“, које је Милић видео у Паризу, још раних 60-их. Очарани представници исте оне Европе, којој је Милић „шамарчину ударити смео“, тискали су се раме уз раме са становницима „пупка Исте“, јели мачвански гулаш без ка-шика клечећи на земљи, с рукама на леђи-ма, из потпуно нових за ту прилику скова-

них алова, налик онима за прехрану свиња. Кад би се најели, пљували би једни на друге и облапорно гроктали, као на каквој скупој терапији за „изгубљене душе“. Нарочито — конзуларно женскиње. Неке две лезбејке — „лујке“, прецветале лепотице, „недојебане пичокаре“ (по Милићу), накарминисане и преко зуба, са широким осмесима за згодне мушкарце (сепаратно, за жене) — сваки час ишле су у поткровље Куле на „ваћарење“ и, недуго затим, враћале се отуд уз цику и ври-ску, са влатима сламе по леђима. — Ух!... Што, сад, не могу да прднем! — „поставангардно“ је коментарисао „гулаш-сеансу“ и „секси“-терапију придошлица из „иноземства“, песник Драгољуб Рајић, стоје-ћи по страни са песником Иваном Глиши-ћем, који га је бодрио: — Прдни Рале, прдни Рале, молим те! Милић од Мачве није морао превише да брине за своју славу, 60-их и 70-их; јер, она је тада израстала сама на свим меридијани-ма земаљског шара, из неке омни-присутне потраге за игром, љубављу и спасењем — у време „гигантске трансформације ментали-тета“. Била — готово загарантована смелим уметницима и људима од идеја; подједнако наглашена на све четири стране света на које су с Милићеве лајаонице могла до ми-ле воље да „кевћу“, једна иза друге — и деца „западне среће“, и „деца ванблоковска“. Ми-лићева слава је расла, и чинило се да неће скоро стати... А он, сам — мењао се и прила-гођавао некој новој, испрва тихој, а онда све потмулијој грмљавини имагинарног и ства-рног народног незадовољства. Сазревао је „Ледени“ и у „друштвено-политичком“ сми-слу — знао је кад је требало само да „проџа-ра жар“, кад да дода нове цепанице у усијано гротло своје и „свесрпске славе“. Чинило се да је лако „решио случај“. Постао је „јунак наших дана“, именитељ „свих наших неза-довољстава“, експонент неке претеће рези-гнације, што је све више захватала медија-торе културе и фрустриране интелектуалне кругове — не само у Београду, већ и у оја-чалим престоницама „братских“ република. С повећањем популарности и славе, Милић је бројним сигнатурама својих слика, додао и оно — „Лепобради“. То је добро кореспо-ндирало (и) са новокомпонованим булева-рским облицима културе, подврстом народ-не музике: турбо-фолком који је — баш пре-брзо — сустигао и престигао популарност рокенрола. Слава се, раних 70-их, „ваљала улицама“. Требало је само сагнути се, и дохватити свој део. Један Милићев следбеник у сликарству, није превише разбијао главу око оригинал-ности — барем, у почетку. Лако је освојио и испио свој пехар славе, „газећи по Милиће-вим стопама“. „Успех је дете дрскости“ — „извалио“ је своју истину, каскадер Роки, првог дана снимања „Партизана“ у Шапцу, крајем октобра 1973, у време када је за ус-пех, сем тога, мало шта друго требало. Ма-нир „рада“ Милића од Мачве са сликарима, одвијао се уз неизбежна разврставања „по ложама“, које је „Хелиоцентрични“ знао да смишља, не марећи да његова у суштини племенита настојања, не склизну ка иконо-графији тајних друштава, етикецији „посеб-них“ људи, у блиској прошлости проскри-бованих и на Западу. Уз сва његова бескра-

КОД 21114јна „тупљења“ о Атлантиди, Сорабима, супе-риорности ћирилице над другим писмима, о гуслама, вампирима, наћувама, натегама, плотовима, собрашицама, о Србији: „пупку Европе“ — ситуација (и) око његове Школе почела се „усложњавати“. Али је деловало, у почетку. Око Милића се брзо створио већи круг „незбринутих“ мачванских и шабачких сликара и песника, који се непрестано пове-ћавао. Прилазили су му и неки од шабачких стваралаца, који су у својој средини већ би-ли обезбедили добар рејтинг. Ако изузмемо најзначајније резултате у послератном ор-ганизовању сликарских кружока, секција, клубова и школских атељеа у шабачком крају — неуморног Ђорђа Костића (1945-54) и Игора Белохлавека (после 1953), у пр-вом реду — ликовни уметници Шапца и Ма-чве су предуго остали грански неоргани-зовани и разједињени, и поред надања која су се јавила након покретања првог Окто-барског салона, 1954. С тим у вези, Игор је у марту 1971, приредио две припремне „седе-љке“ у својој кући, које су се показале бит-ним (и) за формирање УЛСШ, премда нису биле приређене због тога. Игорова и Секина кућа, у улици Војводе Мишића, била је тада „сигурна кућа“ многим ствараоцима. Млађи људи у Мачви из Милићевог сли-карског круга, нису сви били сељаци. Њихо-ви очеви нису желели да их виде уз плуг и дрљачу, а они сами — нису истрајавали на високим школама. Започињали су медици-ну, агрономију, права или књижевност... Не — и завршавали. Пребрзо су се враћали из престонице на тиховања уз Битву и Јерез, уз обале Дрине и Саве — да за себе и доброг другара, уз пиво охлађено у реци, певуше: — Сним, сним, голу цуру да видим! — схва-тивши, напослетку, да и за такво што треба нешто пара; више ентузијазма за какав си-гуран посао... Мање егоизма. Оставши недо-вршени, ти мачвански „знаори“ и „видовња-ци без запослења“ — они на селу и они у граду — угорчавају се. Чекају неко чудо. А оно не сме бити мало — говоре себи. Да се миракл, коначно, манифестовао — многи су „видели“ у Милићевој школи, у близини ме-гапопуларног Родоначелника. Касније, на-лазили су себе и на ликовним академијама, удружењима и у галеријама, културно-про-светним институцијама, па и изван умет-ности: радничким (марксистичким) Уни-верзитетима, итд. Ни то — на дужу стазу. Јер — обе „цеви“: и Милићева („позитивног национализма“), и она друга („... да са твога пута не скренемо!“) — експлодирале су једна за другом у сулудим ратовима 90-их; релативно брзо за једно државно устрој-ство (ЂАВО ИХ ЈЕ СВЕ ОДНЕО — назив „пет-парачког“ western-романа, с краја 60-их). Око 1960, Милићу од Мачве се учинило да су „ситни месно-заједничарски онанис-ти“ у шабачком крају и Мачви добили „поја-чање“ у елоквентном Игору — у тренутку кад је „Оном који устаје из гроба и пркоси математици“, таман „било кренуло“. Нарав-но — није био у праву. Игор није имао на уму ништа друго осим онога што је и сам Милић радио и намеравао да чини... Само — на нешто другачијим постулатима; без оне „шамарчине“ Европи и без исцрпљивања на темама које су по дефиницији маргиналне за ликовну поставангарду. Тек када је у Бо-

гатићу и Шапцу запретила опасност од Ми-лићевог „друштвеног“ ангажовања —„грак-нуло“ се на њега. Post festum, почела се бри-нути у Богатићу и Шапцу брига о гранском организовању уметника; о есенцијалним потребама ликовних стваралаца (атељеи, откупи...), али не како се то чинило у раз-вијенијим срединама ондашњег „Сфр-јот-а“ (Словенији, „Кроацији“...). У Европи — да и не говоримо. Поновимо: Родоначелник је, на Летњиковцу — „лицем“ на првомајски уранак, 1970, на „црвено слово“ рада — пр-ви, „убрао ђурђевак“. „Окитио“ је ликовне „раднике“— у години, у којој је, два месеца раније (5. фебруара 1970), одјекнула грмља-вина чланка: ОСУЂЕНА ИДЕЈНА СКРЕТАЊА, којим је, између осталог, „осуђена“ Милиће-ва „лајаоница“ у Белотићу. Две седмице кас-није, „Леденом“ је стигла „помоћ“ у виду чланка истог листа (не — исте канцелари-је): Пењинови МАЧВАНСКИ ХЛЕБИНЦИ У ГАЛОПУ. Два дана пред 1. мај 1970, стиже и „помоћни“ чланак, „а од Богатића“: КЊИГОВОЂА — УМЕТНИК, С. Ђерговића, па најав-ни чланак у истом броју, ИЗЛОЖБА ПОД НЕБОМ, Анонима (руку на Библију: није „ома-шило“ Пењина). Затим се јавио после бојакопље у трње чланак БОГАТ ЗАВРШЕТАК ЛИКОВНЕ СЕЗОНЕ, елоквентног Ј. Лукића, имуног (дало се прочитати између редова) на „неоправдано и мало помодно названу Маштовњака Мачве изложбу“, и изричитог да је „време да поред Милића од Мачве и не-ка друштвена институција преузме бригу о овим ствараоцима-наивцима и да Заједни-ца помогне стварање наивне Школе“. Ето о чему је реч. „Ми ћемо!... Какав Ми-лић, какви бакрачи!“ — то се хтело. На Летњиковцу, 1. маја 1970, Милић је уд-ружио МАШТОВЊАКЕ МАЧВЕ и шабачке средњошколце у једну уметничку „браншу“, некима обезбедио откуп радова, а двојици атељее у тек завршеној Радован-кули, у Бе-лотићу. Све то, безмало — први! Да, уствари, није било тзв. ликовног конкурса шабачког Дома омладине под називом: ОНИ КОЈИ ДОЛАЗЕ — приређеног истог дана на Летњи-ковцу, на истој првомајској манифестацији, десетак метара даље, Милић би заиста био Родоначелник гранског удруживања лико-вних стваралаца у овом делу Србије. На том конкурсу награђени су — првом наградом: Слободан Јеремић-Јеремија, за геометријске апстракције, од којих се и опростио том из-ложбом; другом наградом: Елизабета Такач и Вера Ђокић, које су излагале експресио-нистичке пејсаже, и које се више нису акти-вно бавиле сликарством; и трећом: Мили-сав Илић-Студа, за којег је Јован Лукић на-писао, да „има изванредан таленат, али да се у њега осећа одсуство додира са ликовн-им педагозима“. Чињенице говоре да се у пословима орга-низовања „ликовњака“ крајем 60-их, у при-личној мери, газило по Милићевим „првим стопама у снегу“, које су водиле ка еснаф-ском удруживању сликара у Шапцу и Ма-чви. Милићево „удружење“ имало је за циљ пуну уметничку афирмацију чланова, у зем-љи и иностранству, обезбеђивање (и) мате- ријалне користи од уметности, а у перспек-тиви се мислило и на социјалну и здравств-ену заштиту и пензионо-инвалидско осигу-рање за чланове који су истрајавали у послу.

КОД 21 115јна „тупљења“ о Атлантиди, Сорабима, супе-риорности ћирилице над другим писмима, о гуслама, вампирима, наћувама, натегама, плотовима, собрашицама, о Србији: „пупку Европе“ — ситуација (и) око његове Школе почела се „усложњавати“. Али је деловало, у почетку. Око Милића се брзо створио већи круг „незбринутих“ мачванских и шабачких сликара и песника, који се непрестано пове-ћавао. Прилазили су му и неки од шабачких стваралаца, који су у својој средини већ би-ли обезбедили добар рејтинг. Ако изузмемо најзначајније резултате у послератном ор-ганизовању сликарских кружока, секција, клубова и школских атељеа у шабачком крају — неуморног Ђорђа Костића (1945-54) и Игора Белохлавека (после 1953), у пр-вом реду — ликовни уметници Шапца и Ма-чве су предуго остали грански неоргани-зовани и разједињени, и поред надања која су се јавила након покретања првог Окто-барског салона, 1954. С тим у вези, Игор је у марту 1971, приредио две припремне „седе-љке“ у својој кући, које су се показале бит-ним (и) за формирање УЛСШ, премда нису биле приређене због тога. Игорова и Секина кућа, у улици Војводе Мишића, била је тада „сигурна кућа“ многим ствараоцима. Млађи људи у Мачви из Милићевог сли-карског круга, нису сви били сељаци. Њихо-ви очеви нису желели да их виде уз плуг и дрљачу, а они сами — нису истрајавали на високим школама. Започињали су медици-ну, агрономију, права или књижевност... Не — и завршавали. Пребрзо су се враћали из престонице на тиховања уз Битву и Јерез, уз обале Дрине и Саве — да за себе и доброг другара, уз пиво охлађено у реци, певуше: — Сним, сним, голу цуру да видим! — схва-тивши, напослетку, да и за такво што треба нешто пара; више ентузијазма за какав си-гуран посао... Мање егоизма. Оставши недо-вршени, ти мачвански „знаори“ и „видовња-ци без запослења“ — они на селу и они у граду — угорчавају се. Чекају неко чудо. А оно не сме бити мало — говоре себи. Да се миракл, коначно, манифестовао — многи су „видели“ у Милићевој школи, у близини ме-гапопуларног Родоначелника. Касније, на-лазили су себе и на ликовним академијама, удружењима и у галеријама, културно-про-светним институцијама, па и изван умет-ности: радничким (марксистичким) Уни-верзитетима, итд. Ни то — на дужу стазу. Јер — обе „цеви“: и Милићева („позитивног национализма“), и она друга („... да са твога пута не скренемо!“) — експлодирале су једна за другом у сулудим ратовима 90-их; релативно брзо за једно државно устрој-ство (ЂАВО ИХ ЈЕ СВЕ ОДНЕО — назив „пет-парачког“ western-романа, с краја 60-их). Око 1960, Милићу од Мачве се учинило да су „ситни месно-заједничарски онанис-ти“ у шабачком крају и Мачви добили „поја-чање“ у елоквентном Игору — у тренутку кад је „Оном који устаје из гроба и пркоси математици“, таман „било кренуло“. Нарав-но — није био у праву. Игор није имао на уму ништа друго осим онога што је и сам Милић радио и намеравао да чини... Само — на нешто другачијим постулатима; без оне „шамарчине“ Европи и без исцрпљивања на темама које су по дефиницији маргиналне за ликовну поставангарду. Тек када је у Бо-

гатићу и Шапцу запретила опасност од Ми-лићевог „друштвеног“ ангажовања —„грак-нуло“ се на њега. Post festum, почела се бри-нути у Богатићу и Шапцу брига о гранском организовању уметника; о есенцијалним потребама ликовних стваралаца (атељеи, откупи...), али не како се то чинило у раз-вијенијим срединама ондашњег „Сфр-јот-а“ (Словенији, „Кроацији“...). У Европи — да и не говоримо. Поновимо: Родоначелник је, на Летњиковцу — „лицем“ на првомајски уранак, 1970, на „црвено слово“ рада — пр-ви, „убрао ђурђевак“. „Окитио“ је ликовне „раднике“— у години, у којој је, два месеца раније (5. фебруара 1970), одјекнула грмља-вина чланка: ОСУЂЕНА ИДЕЈНА СКРЕТАЊА, којим је, између осталог, „осуђена“ Милиће-ва „лајаоница“ у Белотићу. Две седмице кас-није, „Леденом“ је стигла „помоћ“ у виду чланка истог листа (не — исте канцелари-је): Пењинови МАЧВАНСКИ ХЛЕБИНЦИ У ГАЛОПУ. Два дана пред 1. мај 1970, стиже и „помоћни“ чланак, „а од Богатића“: КЊИГОВОЂА — УМЕТНИК, С. Ђерговића, па најав-ни чланак у истом броју, ИЗЛОЖБА ПОД НЕБОМ, Анонима (руку на Библију: није „ома-шило“ Пењина). Затим се јавио после бојакопље у трње чланак БОГАТ ЗАВРШЕТАК ЛИКОВНЕ СЕЗОНЕ, елоквентног Ј. Лукића, имуног (дало се прочитати између редова) на „неоправдано и мало помодно названу Маштовњака Мачве изложбу“, и изричитог да је „време да поред Милића од Мачве и не-ка друштвена институција преузме бригу о овим ствараоцима-наивцима и да Заједни-ца помогне стварање наивне Школе“. Ето о чему је реч. „Ми ћемо!... Какав Ми-лић, какви бакрачи!“ — то се хтело. На Летњиковцу, 1. маја 1970, Милић је уд-ружио МАШТОВЊАКЕ МАЧВЕ и шабачке средњошколце у једну уметничку „браншу“, некима обезбедио откуп радова, а двојици атељее у тек завршеној Радован-кули, у Бе-лотићу. Све то, безмало — први! Да, уствари, није било тзв. ликовног конкурса шабачког Дома омладине под називом: ОНИ КОЈИ ДОЛАЗЕ — приређеног истог дана на Летњи-ковцу, на истој првомајској манифестацији, десетак метара даље, Милић би заиста био Родоначелник гранског удруживања лико-вних стваралаца у овом делу Србије. На том конкурсу награђени су — првом наградом: Слободан Јеремић-Јеремија, за геометријске апстракције, од којих се и опростио том из-ложбом; другом наградом: Елизабета Такач и Вера Ђокић, које су излагале експресио-нистичке пејсаже, и које се више нису акти-вно бавиле сликарством; и трећом: Мили-сав Илић-Студа, за којег је Јован Лукић на-писао, да „има изванредан таленат, али да се у њега осећа одсуство додира са ликовн-им педагозима“. Чињенице говоре да се у пословима орга-низовања „ликовњака“ крајем 60-их, у при-личној мери, газило по Милићевим „првим стопама у снегу“, које су водиле ка еснаф-ском удруживању сликара у Шапцу и Ма-чви. Милићево „удружење“ имало је за циљ пуну уметничку афирмацију чланова, у зем-љи и иностранству, обезбеђивање (и) мате- ријалне користи од уметности, а у перспек-тиви се мислило и на социјалну и здравств-ену заштиту и пензионо-инвалидско осигу-рање за чланове који су истрајавали у послу.

Изнад: САВЕТОВАЊЕ КУЛТУРНИХ И ЈАВНИХ РА-ДНИКА ПОДРИЊА У ЉУБОВИЈИ, 7. АПРИЛА 1971, имало је директне везе са оснивањем Удружења ликовних стваралаца Шапца, непун месец дана касније. Овај скуп био је у функцији припремања Конгреса културне акције у Крагујевцу, 28-30. октобра 1971, који је требало да понуди адеква-тне одговоре комунистичке државе на растуће

тенденције „црног таласа“ и „либерализма“ у ку-лтури Србије. У Шапцу су тако квалификовани неки од садржаја Чивијаде, не мали број актив-ности Милића од Мачве и његове у народу све

популарније Мачванске уметничке школе, и сл. На „омладинском“ Конгресу у Крагујевцу чуле су се осуде свих видова популарне културе (кич и шунд), тражено увођење тзв. Закона против шу-

нда (званично названог „Закона о изменама и допунама о републичком порезу на промет робе на мало“), ради заштите од „кварења доброг уку-

са соцсамоуправног пучанства“ („лака“ и непо-добна литература, стрипови, „писани“ рото-ро-

мани: кримићи, љубићи и „каубојци“, магазини с „намигушама у средини“: Start, Чик, итд, плоче

све популарнијих певаљки, и сл.). Међу 220 уче-сника крагујевачког Конгреса, реферате су под-нели: Дража Марковић, Латинка Перовић, Бог-дан Богдановић, Иво Андрић, Ћамил Сијарић

(„Бихорци“), Миодраг Б. Протић, сликар Стојан Ћелић, Вида Јоцић, Мића Милошевић, В. Глиго-рић, В. Ђурић, Љ. Тадић, М. Алечковић, М. Пер-

вић, М. Чангаловић, Давичо, Данојлић, Вучелић, Мацура, Вученов, и др.

На саветовању културних и јавних радника Под-риња у Љубовији (7. IV 1971), присуствовало је

неколико републичких посланика културе, међу којима и Гвозден Јованић, помоћник републич-

ког секретара за образовање, културу и науку. О томе шта је у култури Шапца и Подриња до тада

урађено а шта се планира у наредних пет година, реферате су поднели: Александар Радовановић,

секретар Међуопштинске заједнице културе Ша-бац, Стеван Симић, управник шабачког Дома ом-ладине, Томислав Арсеновић, Томислав Јеротић, Паја Јовановић, Филип Томић, Обрад Ковић, Му-мин Карајић, Константин Лукић, Влајко Аврамо-вић, Радиша Павловић, Предраг Пантелић, Ми-

лоје Станић, Радојка Јакић, и Миодраг Урошевић.

_____________________________________________

Транспарент: КО ВИСОКО ЛЕТИ АКО ЧИТА „СТАРТ“ ЗАИСТА НИСКО ПАДА. Турбуленције у

друштвено-политичком животу и култури држа-ве крајем 60-их и почетком 70-их — промене, на-зиване и „гигантском трансформацијом мента-литета“ — довеле су у питање све основне вред-ности: слободу и друштво, веру и знање, идеју и стварност, индивидуум и свет, резултирајући и сасвим неочекиваним обртима. У Шапцу су, но-

ћу, скидани са бандера панои Чивијаде '69, са „неподобни“ афоризмима, судском одлуком заб-рањиване карикатуре, „којима се грубо вређала наша социјалистичка заједница“, и оспораване

већ додељене награде и признања. Испред згра-де у Крагујевцу у којој је одржаван Конгрес кул-турне акције (28-30. X 1971), на ломачи су, изме-ђу осталог, спаљивани примерци „лаке“ и непо-добне литературе: Start, Чик, итд. Влада Лалиц-ки ће, с друге стране, дати подршку (и) „кичу“ у емисији Петком у 22 (знајући да то магазини с „намигушама у средини“ — нису), охрабривши

(у знак подршке слободама) своју другу супругу, лепотицу, да се фотографише сасвим нага за ко-лор-дуплерицу загребачког Starta, провоцира-јући ТВ репортера наведене емисије изјавом:

„И кич је потребан модерном човеку“ (читати: кидање свих стега). Влада — Forever Young...

_______________________________

КОД 21116_______________________

Испод:

АТЛАНТИЂАНИ ИСКОПИРАЛИ СОРАБА? Слика Милића од Мачве, из 1959,

МАЧВАНИ ИЗМЕЂУ СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ 1941, коју је уметник посветио страдању цивила у шабачком крају од фашистичке солдатеске

(прва сличица, с лева), и три пропагандистичка фотограма из 2013, што их је на Интернет

поставила „Секција 51“, својеврсни тим UFO Hunters-а који се, осим што партиципира у

снимању уметничких ТВ-серија, бави и истраживањем извештаја о неидентификованим

ваздушним феноменима.

У тим емисијама, они обављају разговоре са сведоцима блиских сусрета са НЛО, краха

неидентификованих потопљених објеката и заговорницима ванземаљског живота.

Такође, анализирају прикупљене „доказе“ — „фотографије“, видео или тзв. „опорављене“

физичке материјале — спроводе истраживања са другим истражитељима у истој области,

покушавајући да нађу коначни доказ да је неки НЛО-извештај реалан, или превара.

Они истражују и дугогодишње НЛО случајеве (Розвел, Нови Мексико и др.), као и позната

виђења ове теме кроз историју. Њихови сарадници прате и присуство амери-чких оружаних снага у Авганистану, о чему

сведоче и њихови фотограми, приказани у овој студији, уз репродукцију слике Српског Барба-рогенија, Милића од Мачве, којег су Амери, као добро обавештени, вероватно „имали у виду“.

Назив: US MARINES MEET UFO FLEET !!! AGGANISTAN 2013 ! WAOOW ! WTF !

Против фашизма ангажовану слику Тролудог Сораба, Милића од Мачве — оног који „земљом ходи а небо га држи“ и који (сада!?) „устаје из

гроба и пркоси математици“, насталу 54 године пре него што ће бити начињени фотограми о

ангажовању војске Атлантског савеза у Авганистану ( па и — „против ванземаљаца“) —

недавно је поклонила шабачком Музеју Милићева кћерка Одета Ројо.

Ово рано платно „Родоначелника свих српских вампира“, „било је негде склоњено“, да „ни сам уметник није знао да је у животу“ — чуло се на примопредаји те вредне музејске аквизиције.

Колор-репродукцију слике први је објавио сниматељ ТВ Шабац Брана Стојисављевић,

историчар уметности, који у овој струци није истрајао, оставши јој дужан.

_________________________

Они који су „гракнули“ на Милића ишли су његовим трагом, да се Родоначелнику до-скочи, оспори „ауторство“ на идеју о неоп-ходности удруживања ликовних уметника у Шапцу и Богатићу, а да се с тим у вези Ми-лић потисне и истисне као „недостојни ро-дитељ“, да се „готовом детету буде отац“ (како веле Мачвани) — да се Милићева сла-ва маргинализује, он проскрибује као „мра-чњак“, „анархиста“, „четник“, „љотићевац“... Руку на срце, нису ни сви уметници дели-ли с Милићем исти ентузијазам за све њего-ве „барбарогенијалности“; било је међу њи-ма неспоразума. Милић је знао да „дрви мо-тку“, да зановета о свему и свачему, да лан-сира виртуелне претње „керчадима“, „пов-лачења за андрак“, „вешања о бандере“, да шаље гомилу непријатних писама и препи-ски новинарима, политичарима, јавности, шабачким ствараоцима и културним после-ницима, па и онима што су му били блиски. Ни Милић, ни његово време, нису били лаки. Требаће још доста „мастила“ да се он и његово доба опишу, до краја дефинишу. Ми смо ту врсту причања отворили... То, с Милићем и око њега, морао је бити (и) наук за политичке активисте; јер, било би сувише једноставно, све што није „шти-мало“, ставити на терет Милићевог „теш-ког национализма“ и „анархолиберализма“. Није Милић крив. И да јесте — и ми смо могли бити бољи... Модернији! Макар — по-пустљивији; јер, „револуционарност сваког уметника може бити такође у револту, опи-рању, бунту према свему што ограничава човека у било којој од битних манифес-тација његовог бића" (Драган Јеремић, Доба анти уметности, Београд, 1970, стр. 211—212 ). А Игор Белохлавек? Овај актер ликов-ног постмодернизма, био је један од најуг-леднијих и најупорнијих заговорника унап-ређивања просвете и културе у Шапцу, по-себно током шесте и седме деценије прош-лог века. Назив годишње награде, Игор Белохлавек која се у Шапцу додељује младом ликовном уметнику, говори довољно.

КОД 21 117_______________________

Испод:

АТЛАНТИЂАНИ ИСКОПИРАЛИ СОРАБА? Слика Милића од Мачве, из 1959,

МАЧВАНИ ИЗМЕЂУ СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ 1941, коју је уметник посветио страдању цивила у шабачком крају од фашистичке солдатеске

(прва сличица, с лева), и три пропагандистичка фотограма из 2013, што их је на Интернет

поставила „Секција 51“, својеврсни тим UFO Hunters-а који се, осим што партиципира у

снимању уметничких ТВ-серија, бави и истраживањем извештаја о неидентификованим

ваздушним феноменима.

У тим емисијама, они обављају разговоре са сведоцима блиских сусрета са НЛО, краха

неидентификованих потопљених објеката и заговорницима ванземаљског живота.

Такође, анализирају прикупљене „доказе“ — „фотографије“, видео или тзв. „опорављене“

физичке материјале — спроводе истраживања са другим истражитељима у истој области,

покушавајући да нађу коначни доказ да је неки НЛО-извештај реалан, или превара.

Они истражују и дугогодишње НЛО случајеве (Розвел, Нови Мексико и др.), као и позната

виђења ове теме кроз историју. Њихови сарадници прате и присуство амери-чких оружаних снага у Авганистану, о чему

сведоче и њихови фотограми, приказани у овој студији, уз репродукцију слике Српског Барба-рогенија, Милића од Мачве, којег су Амери, као добро обавештени, вероватно „имали у виду“.

Назив: US MARINES MEET UFO FLEET !!! AGGANISTAN 2013 ! WAOOW ! WTF !

Против фашизма ангажовану слику Тролудог Сораба, Милића од Мачве — оног који „земљом ходи а небо га држи“ и који (сада!?) „устаје из

гроба и пркоси математици“, насталу 54 године пре него што ће бити начињени фотограми о

ангажовању војске Атлантског савеза у Авганистану ( па и — „против ванземаљаца“) —

недавно је поклонила шабачком Музеју Милићева кћерка Одета Ројо.

Ово рано платно „Родоначелника свих српских вампира“, „било је негде склоњено“, да „ни сам уметник није знао да је у животу“ — чуло се на примопредаји те вредне музејске аквизиције.

Колор-репродукцију слике први је објавио сниматељ ТВ Шабац Брана Стојисављевић,

историчар уметности, који у овој струци није истрајао, оставши јој дужан.

_________________________

Они који су „гракнули“ на Милића ишли су његовим трагом, да се Родоначелнику до-скочи, оспори „ауторство“ на идеју о неоп-ходности удруживања ликовних уметника у Шапцу и Богатићу, а да се с тим у вези Ми-лић потисне и истисне као „недостојни ро-дитељ“, да се „готовом детету буде отац“ (како веле Мачвани) — да се Милићева сла-ва маргинализује, он проскрибује као „мра-чњак“, „анархиста“, „четник“, „љотићевац“... Руку на срце, нису ни сви уметници дели-ли с Милићем исти ентузијазам за све њего-ве „барбарогенијалности“; било је међу њи-ма неспоразума. Милић је знао да „дрви мо-тку“, да зановета о свему и свачему, да лан-сира виртуелне претње „керчадима“, „пов-лачења за андрак“, „вешања о бандере“, да шаље гомилу непријатних писама и препи-ски новинарима, политичарима, јавности, шабачким ствараоцима и културним после-ницима, па и онима што су му били блиски. Ни Милић, ни његово време, нису били лаки. Требаће још доста „мастила“ да се он и његово доба опишу, до краја дефинишу. Ми смо ту врсту причања отворили... То, с Милићем и око њега, морао је бити (и) наук за политичке активисте; јер, било би сувише једноставно, све што није „шти-мало“, ставити на терет Милићевог „теш-ког национализма“ и „анархолиберализма“. Није Милић крив. И да јесте — и ми смо могли бити бољи... Модернији! Макар — по-пустљивији; јер, „револуционарност сваког уметника може бити такође у револту, опи-рању, бунту према свему што ограничава човека у било којој од битних манифес-тација његовог бића" (Драган Јеремић, Доба анти уметности, Београд, 1970, стр. 211—212 ). А Игор Белохлавек? Овај актер ликов-ног постмодернизма, био је један од најуг-леднијих и најупорнијих заговорника унап-ређивања просвете и културе у Шапцу, по-себно током шесте и седме деценије прош-лог века. Назив годишње награде, Игор Белохлавек која се у Шапцу додељује младом ликовном уметнику, говори довољно.

Лево, доле: „У Радован кули, у Белотићу, одржан је прошле недеље (10. јануара 1971, на дан Св.

двадесет хиљада мученика никомидијских, прим. аут.) састанак мачванских сликара окуп-

љених око познатог уметника Милића од Мачве. Милисав Илић-Студа, Слободан и Петар Берић, Микан Аничић, Марија Драгојловић, Вита Јури-

шић, Миливоје Мартиновић, Радојица Стан-ковић, Милорад Достанић—Лала и Драгић Сокић“. („Глас Подриња“, 14. јануар 1971).

Изнад: THE UNDERTAKER, MILICH OF MACHVA. ПОГИНУЛИ ОД БОЖИЈЕ РУКЕ — епитаф Милића од Мачве на имагинарном споменику неприја-

тељима, на слици ШАБАЧКИ КЕРМЕС 1941, коју је насликао 1959/60. (данас: у канцеларији ди-

ректора Народног универзитета у Шапцу): Игору Белохлавеку, Живојину Павловићу, Бошку

Кућанском, Домни Сербин... Игоров уметнички „гробар“, Милић, Родоначел-ник Мачванске уметничке школе, основане исте године, пише: ОВДЕ СЕ ОДМАРА ТЕЛО ИГОРА БЕ-ЛОХЛАВЕКА, НАСТАВНИКА ЦРТАЊА... НИЈЕ ЛАКО

БИТИ СЛИКАР, СЛИКАРУ МОЈ. Била је то мала Ми-лићева „освета“ Белохлавеку, због раскола који

је имао с њим у вези начина организовања ликовног живота у Шапцу и Мачви, а који се

исказао посебно битним (и) у време формирања УЛСШ. Наиме, марта 1971, Игор је у својој кући приредио две припремне „седељке“, у вези (и) оснивања УЛСШ, на којима је (уз Завађу, Вецу,

Марсу, Лалицког, Мираза...) учествовао и „Леде-ни“. Он је испољио извесни анимозитет према

Игоровој (како му се чинило) „посесивној“ пос-већености организовању сликара-аматера у ша-бачкој регији. Игор, међутим, није био „човек ре-жима“ већ „верник“ своје педагошке струке, што Милић дуго није схватао. Белохлавек је био први

човек, стручан, који није „пао на шарм“ Барбарогенијевих слика, нити очаран етно-реквизитаријумом његова стила — оним „на

чему су наши праоци одгајани били“. То да се деси Милићу!... У сред „пупка Европе!“... У њего-

вих „Сораба, постојбини!“... Е, за то се „растав-љало с душом!“ — на слици, „Тролудог“.

_____________________________

КОД 21118Аматери, хобисти, „мазалице“ и остали у ликовној уметности и натуршчици на

филму — поставангардисти „Питање аматеризма и професионализ-

ма остаје вечно отворено, то је једно од про-клетих места не само уметности, актуелно у прошлости, садашњости и будућности“, и „на њега се не може дати никакав крајњи одговор“ — тврди Дејан Ђорић, наш углед-ни ликовни критичар и теоретичар умет-ности. Хобисти, љубитељи, самоуки мајстори (DIY-a/do-it-yourself/направи сам-особе), су персоне свих узраста који воле уметност и које желе да даље развијају свој таленат, без професионалних аспирација. Разматрајући феномен аматеризма и професионализма уочићемо да није све црно-бело и потпуно одређено. „Неки аматери су посвећеници, фанатици у области свог интересовања те да се за разлику од професионалаца никада не предају“, тврди Ђорић, истичући Шопен-хауерову опсервацију да је „професионалац неко ко савршено обавља свој посао али не због њега већ зарад стицања новца са којим ће прибавити оно што заиста жели“. Али ту није крај приче; ствари са хобистима се ком-пликују у оба смера. За екстреман помор пчела у вараждинском крају, рецимо, окри-вљене су болести и неодговорни „хобисти“. „Проблем је огроман“, како се наводи, „јер хобисти и неедуцирани пчелари не сузби-јају вароу или не користе за то регистрира-не лијекове“. Београдски рокер алтернати-вац Алек Новак заступа Хобисте на свој на-чин. У његовој верзију – „Професионалци су: курве, политичари, плаћени јебањари, но-винари и банкари, alijas говнари, војници – плаћеници, шљакери – паћеници, хоби није исто што и професија, ал’ није ни злато што у банци сија, уметници сви су исти без про-фесије – хобисти, уметници нису исти, они су хобисти“ (from: Албум у настајању, 19. се-птембар, 2015/tags: alternative americana blues alternative rock blues rock punk, Bgd.). Није, дакле, новост да је у уметности нај-теже раздвојити аматере од професионала-ца. Проблем је много старији и знатно сло-женији но што се чини. „У неколико српских цркава, на пример, уклоњени су стари ико-ностаси и то таквих мајстора какви су Коста Миличевић и Рафаило Момчиловић. Поста-вљени су нови у духу новокомпонованог ре-лигијског кича. (...) У недавном јуришу на зидове цркава многе су живописали диле-танти па неке наше фреске одликује неон-ски колорит, а иконе наивност“ — наводи Ђорић. „Ван Гог је био међу првим авангар-дним уметницима и по томе што је пионир у коришћењу индустријских боја у тубама. То би га са становишта старих мајстора од-редило као аматера; прво што је шегрт мо-рао да научи је рад са пигментом у праху. Зато данас кустоси Бобура и других вели-ких музеја не само да имају нерешиву муку како да сачувају нека дела савремених уме-тника већ би и слике импресиониста про-пале да се често не рестаурирају. Ван Гог ни-је крио да жели да освоји техничко умеће, мајсторство помпјера, владара париског Са-лона, што му је било недостижно. Сезан је сликао са наглашеним анатомским грешка-ма премда је целог живота имао опсесију да ствара као Тицијан и стари мајстори.

Данас су у многим професијама најбољи ствараоци принуђени да делују као аматери јер су самоуки, сами се сналазе. Већина на-ших међуратних сликара, академика, била је без озбиљног формалног образовања, а најбољи наши историчари модерне умет-ности као Алекса Челебоновић и Миодраг Б. Протић по струци су правници. Сликари ко-ји данас класично сликају су аматери јер су принуђени да мукотрпно и никад до краја реконструишу правилан сликарски посту-пак, да сами науче оно што би много брже и беспрекорно сазнали у свакој радионици старих мајстора. Леонид Шејка је први код нас озбиљно настојао да упозна стил холан-дских мајстора али је зато и писао да сли-карство представља комплекс вредности коме прети заборав. Знања о припреми боја, лакова, подлога, о техникама сликања, зау-век су изгубљена, добрим делом зато што су усмено била преношена. Програми на сада-шњим универзитетима уметности у том смислу могу више да омету него пруже. (...) У Русији и Кини, цео прошли век су него-вана ликовна знања (...) на које би мало који сликар данас одговорио. Њихови уметници су и даље надмоћни у класичним видовима ликовног стваралаштва као и у музици, ба-лету и филму“ — истиче Дејан Ђорић. Драган Малешевић Тапи је говорио да је свако професионалац ко живи од свог рада (по оној народној: "Оно што се не плати ни-ком и не треба"), а Д. Ђорић се запитао: „Да ли су Рембрант, Салваторе Роза, Вермер, Моцарт и Вивалди аматери?, страхујући да „није сасвим поуздан ни суд времена“; јер, „видимо сада да је од толиких сликара са Балкана на Западу најцењенији наивац Илија Босиљ који излаже са Пикасом“. Исти теоретичар уметности објашњава да се ра-ди „о једној од опробаних стратегија: свес-ти много чега што долази одавде на фолк-лор, егзотику или исполитизовану авангар-ду“; јер, „не сме се показати да смо често и у западним вредностима испред, морамо би-ти доказана и доследна периферија“. Ђорић наводи и пример: „Та нам је улога додељена још у Титово време када је Ото Бихаљи-Ме-рин био водећи заговорник апстракције али и светски ауторитет за наивну уметност. (...) У галеријама бесни идеолошки рат, убија-њем последњих остатака лепоте, одбацива-њем ликовних знања, осећања, визија и ин-туиција, ритуално се уништава култура као древно упориште људскости. У естетском смислу највећи део данашње уметности са-мо је сурови реализам, ослањање на ствар-ност и њено приказивање, естетика сувише стварног. Уместо кистова, боја, длета и пе-ра, данашњи ствараоци користе фотоапара-те, камере, сопствена и друга тела, вештач-ке, роботичке и генетичке елементе за кон-струисање стварности од које би свако нор-мално биће побегло“ — бележи Ђорић. „Уметност је језик. У рукама Андреја Рубљо-ва сваки асамблаж био би сакралан, а дана-шњи уметнички језик је на нивоу визуелне псовке, шамара и увреде, у најбољем случају досетке или вица. (...) Публици више није потребна уметност која подсећа на ужасе, неће отрежњење, већ снове, машту, зачара-ност и лепоту. Каква је то уметност која не може више никога да задиви и заведе, не позива се на чудесно, већ рије по прљавшти-

КОД 21 119Аматери, хобисти, „мазалице“ и остали у ликовној уметности и натуршчици на

филму — поставангардисти „Питање аматеризма и професионализ-

ма остаје вечно отворено, то је једно од про-клетих места не само уметности, актуелно у прошлости, садашњости и будућности“, и „на њега се не може дати никакав крајњи одговор“ — тврди Дејан Ђорић, наш углед-ни ликовни критичар и теоретичар умет-ности. Хобисти, љубитељи, самоуки мајстори (DIY-a/do-it-yourself/направи сам-особе), су персоне свих узраста који воле уметност и које желе да даље развијају свој таленат, без професионалних аспирација. Разматрајући феномен аматеризма и професионализма уочићемо да није све црно-бело и потпуно одређено. „Неки аматери су посвећеници, фанатици у области свог интересовања те да се за разлику од професионалаца никада не предају“, тврди Ђорић, истичући Шопен-хауерову опсервацију да је „професионалац неко ко савршено обавља свој посао али не због њега већ зарад стицања новца са којим ће прибавити оно што заиста жели“. Али ту није крај приче; ствари са хобистима се ком-пликују у оба смера. За екстреман помор пчела у вараждинском крају, рецимо, окри-вљене су болести и неодговорни „хобисти“. „Проблем је огроман“, како се наводи, „јер хобисти и неедуцирани пчелари не сузби-јају вароу или не користе за то регистрира-не лијекове“. Београдски рокер алтернати-вац Алек Новак заступа Хобисте на свој на-чин. У његовој верзију – „Професионалци су: курве, политичари, плаћени јебањари, но-винари и банкари, alijas говнари, војници – плаћеници, шљакери – паћеници, хоби није исто што и професија, ал’ није ни злато што у банци сија, уметници сви су исти без про-фесије – хобисти, уметници нису исти, они су хобисти“ (from: Албум у настајању, 19. се-птембар, 2015/tags: alternative americana blues alternative rock blues rock punk, Bgd.). Није, дакле, новост да је у уметности нај-теже раздвојити аматере од професионала-ца. Проблем је много старији и знатно сло-женији но што се чини. „У неколико српских цркава, на пример, уклоњени су стари ико-ностаси и то таквих мајстора какви су Коста Миличевић и Рафаило Момчиловић. Поста-вљени су нови у духу новокомпонованог ре-лигијског кича. (...) У недавном јуришу на зидове цркава многе су живописали диле-танти па неке наше фреске одликује неон-ски колорит, а иконе наивност“ — наводи Ђорић. „Ван Гог је био међу првим авангар-дним уметницима и по томе што је пионир у коришћењу индустријских боја у тубама. То би га са становишта старих мајстора од-редило као аматера; прво што је шегрт мо-рао да научи је рад са пигментом у праху. Зато данас кустоси Бобура и других вели-ких музеја не само да имају нерешиву муку како да сачувају нека дела савремених уме-тника већ би и слике импресиониста про-пале да се често не рестаурирају. Ван Гог ни-је крио да жели да освоји техничко умеће, мајсторство помпјера, владара париског Са-лона, што му је било недостижно. Сезан је сликао са наглашеним анатомским грешка-ма премда је целог живота имао опсесију да ствара као Тицијан и стари мајстори.

Данас су у многим професијама најбољи ствараоци принуђени да делују као аматери јер су самоуки, сами се сналазе. Већина на-ших међуратних сликара, академика, била је без озбиљног формалног образовања, а најбољи наши историчари модерне умет-ности као Алекса Челебоновић и Миодраг Б. Протић по струци су правници. Сликари ко-ји данас класично сликају су аматери јер су принуђени да мукотрпно и никад до краја реконструишу правилан сликарски посту-пак, да сами науче оно што би много брже и беспрекорно сазнали у свакој радионици старих мајстора. Леонид Шејка је први код нас озбиљно настојао да упозна стил холан-дских мајстора али је зато и писао да сли-карство представља комплекс вредности коме прети заборав. Знања о припреми боја, лакова, подлога, о техникама сликања, зау-век су изгубљена, добрим делом зато што су усмено била преношена. Програми на сада-шњим универзитетима уметности у том смислу могу више да омету него пруже. (...) У Русији и Кини, цео прошли век су него-вана ликовна знања (...) на које би мало који сликар данас одговорио. Њихови уметници су и даље надмоћни у класичним видовима ликовног стваралаштва као и у музици, ба-лету и филму“ — истиче Дејан Ђорић. Драган Малешевић Тапи је говорио да је свако професионалац ко живи од свог рада (по оној народној: "Оно што се не плати ни-ком и не треба"), а Д. Ђорић се запитао: „Да ли су Рембрант, Салваторе Роза, Вермер, Моцарт и Вивалди аматери?, страхујући да „није сасвим поуздан ни суд времена“; јер, „видимо сада да је од толиких сликара са Балкана на Западу најцењенији наивац Илија Босиљ који излаже са Пикасом“. Исти теоретичар уметности објашњава да се ра-ди „о једној од опробаних стратегија: свес-ти много чега што долази одавде на фолк-лор, егзотику или исполитизовану авангар-ду“; јер, „не сме се показати да смо често и у западним вредностима испред, морамо би-ти доказана и доследна периферија“. Ђорић наводи и пример: „Та нам је улога додељена још у Титово време када је Ото Бихаљи-Ме-рин био водећи заговорник апстракције али и светски ауторитет за наивну уметност. (...) У галеријама бесни идеолошки рат, убија-њем последњих остатака лепоте, одбацива-њем ликовних знања, осећања, визија и ин-туиција, ритуално се уништава култура као древно упориште људскости. У естетском смислу највећи део данашње уметности са-мо је сурови реализам, ослањање на ствар-ност и њено приказивање, естетика сувише стварног. Уместо кистова, боја, длета и пе-ра, данашњи ствараоци користе фотоапара-те, камере, сопствена и друга тела, вештач-ке, роботичке и генетичке елементе за кон-струисање стварности од које би свако нор-мално биће побегло“ — бележи Ђорић. „Уметност је језик. У рукама Андреја Рубљо-ва сваки асамблаж био би сакралан, а дана-шњи уметнички језик је на нивоу визуелне псовке, шамара и увреде, у најбољем случају досетке или вица. (...) Публици више није потребна уметност која подсећа на ужасе, неће отрежњење, већ снове, машту, зачара-ност и лепоту. Каква је то уметност која не може више никога да задиви и заведе, не позива се на чудесно, већ рије по прљавшти-

ни и гробовима? Када су преживелим стано-вницима Вуковара приређивали изложбе ликовних дела у намери да их отргну од ус-помена, затражили су да им више не доносе дела авангардне уметности јер су их ису-више подсећала на рат. Тражили су да виде поставке са класичним остварењима, пре свега слике. Сваки психијатар зна да слика има терапеутско дејство, да је лек, али ни-један слично не тврди за експерименталну уметност... (Комерцијализовано је и образо-вање. Факултети су као супермаркети: ин-дустријска постројења диплома). Књижев-ник Радоје Домановић, који се намучио са школовањем, још је у деветнаестом веку описао будући свет у коме се свако труди да га неки моћник (спонзор) појаши и удари му дангу (бренд) на чело“ — записао је Де-јан Ђорић. По неким теоретичарима уметности „фи-лму прети исувише професионализације. Филмска уметност се одавно претворила у џиновску индустрију холивудских блокба-стера, снимљених по истом рецепту што је захватило и европску и азијску кинемато-графију. Моћан индустријски систем може све и свакога да приграби, свака старлета, манекенка или снагатор преко ноћи по потреби постаје звезда па је тако и кошар-каш Денис Родман постао глумац. По том принципу је комерцијализована и модна индустрија па и код нас као и у свету порно звезде, глумци и певачице имају своје мо-дне линије и парфеме које заправо стварају анонимни професионалци. И у класичној музици се збива нешто слично. Многи непо-знати извођачи и Азијати репродукују је на некада недостижном техничком нивоу али су као инструменталисти без личног, инди-видуалног печата. При том, захваљујући те-хникама наснимања и исподпросечан изво-ђач може дуго да понавља кратке деонице док их не одсвира импресивно, а потом их инжењери звука стопе у целину. Савремена техника омогућује многе злоупотребе, мо-гуће је женске гласове претворити у мушке и обратно или сјединити два или више гла-са као да их пева једна особа. Уместо да ола-кша, мноштво техничких помагала само је отежало стварање, замаглило границе и по-тисло људско. Древно самурајско гесло је "Раскош је непријатељ!" „Неки филмски натуршчици испадају бо-љи глумци од оних учених“ — бележе кри-тичари филма. „Који су то разлози због ко-јих би неко био ишчупан из свог мирног жи-вота и гурнут пред рефлекторе? Натуршчи-ков задатак је да прикаже реалност и стога глумци натуршчици често глуме сами себе. Чувени италијански редитељ Де Сика редо-вно је користио натуршчике у својим фил-мовима и чврсто је веровао да свако може савршено да одглуми једну улогу: себе. Ње-гов филм „Крадљивци бицикла” (1948), ре-мек-дело италијанског неореализма, запа-њио је публику навикнуту на холивудске звезде коришћењем непрофесионалних глумаца. Ламберто Мађиорани, радник у фабрици, и Енцо Стајола, дечак који је са се-дам година први пут стао пред камеру, из-нели су главне улоге оца Антонија и сина Бруна. Обојица су покушали да изграде глу-мачке каријере након „Крадљиваца”. Нажа-лост, прилично неуспешно.

Изнад: НЕПОТРЕБНО ИЗОСТАВЉЕНО. Филмски натуршчик Лепа Обреновчанка, у Милошевцу

(Поцерина), 27. октобра 1973, првог дана снима-ња филма „Партизани“, на хауби Форд-Каприја,

једног од чланова београдске филмске екипе „који није куцао на рајска врата“, који ће убрзо

лепотици отворити врата пакла. _______________________________

Извести особу из њеног реалног живота, снимити је, и њено лице пројектовати на огромном биоскопском платну —

морални прекршај? Џим Џармуш је редитељ који ужива у раду са натуршчицима. Корин је то најбоље су-мирао: „[Натуршчици] могу да вам дају оно што глумци не могу никад: делове себе”; јер, „одређене физичке појаве, форме понаша-ња и начини на који неки људи говоре не могу се одглумити: понекад је потребна баш та боја да би се гледалиште убедило ка-ко је то што гледају прави живот а не нека-ква филмска измишљотина. „Натуршчици су, по дефиницији, толико животни да су за поједине сцене, па и филмове незаменљиви. Извести човека из његове свакидашњице, упалити рефлекторе и снимити га, да бисте касније његово лице пројектовали на огро-мном биоскопском платну чин је који би ла-ко могао постати морални прекршај. Ретки од њих постану глумци (никоме из Бресо-нових или Жилникових филмова то није пошло за руком) а повратак назад, у свој свет, без помпе и рефлектора, за натуршчи-ке често представља разочарење, бол, осе-ћање да су издани. Дечак по имену Џеки Куган који је одиграо потресну улогу у Ча-плиновом филму „Кид” трагично је завр-шио као изгубљени, несрећни човек“ (Ко-рин). Филмски режисер Горан Марковић бе-лежи: „И сам сам искусио то горко осећање. Пре извесног времена срео сам конобара из кафане коју сам често посећивао. Њега сам, не размишљајући, онако по инерцији, анга-жовао за епизодицу, практично статирање у улози келнера у неком од својих ранијих филмова. Сада, после толико година, човек који је стајао испред мене био је за непре-

КОД 21120

познати. Укратко ми је испричао на колико академија је покушао да упише глуму и како му је сваки пут то измакло за длаку. Али, ка-же, не одустаје, иде даље. Промрмљао сам нешто као извињење и побегао низ улицу са осећањем да сам из нехата учинио нешто јако, јако сумњиво… “ НАЛИЧЈЕ СЛАВЕ/ ПУКОТИНА РАЈА

Потресне улоге изгубљених, несрећних људи — филмских натуршчика/

КОМАНДАНТ РАЧУНА НА КОМПЛИКАЦИЈЕ Двојица шабачких сликара аматера —

храбри директор биоскопа Касина, Мика Папић, један од оснивача и помагача Удру-жења ликовних стваралаца Шапца, и његов пријатељ и колега по кисту, изванредни Ни-кола Мишковић (такође бивши директор биоскопа Касина и Париз, касних 50-их), један од оснивача и „верника“ УЛСШ — му-ку су мучили с локалним властима, борили се и изборили да се (1971/2) у шабачки би-оскопски репертоар уврсте први велики светски еротски филмови: америчко-шве-дски „Јарац у рају“, јапански „Онибаба“, итд. То су чинили и тако што су те филмове пре-тходно демонстративно приказивали у пре-подневним ванредним пројекцијама у Касини или у замраченој сали археолошке по-ставке шабачког Музеја (ако је била у пита-њу краћа „супер-8“ верзија) — само за „дру-гове“ и пар „знатижељнијих“ шабачких ру-

ководилаца, интелектуалаца и уметника. А кад „ствар легне“ — и на редовном репер-тоару. У време интензивне сарадње потпи-сника ових редова са Владом Лалицким, то-ком припремања за штампу плаката IV из-ложбе групе БОЈЕ И РЕЧИ, крајем новембра 1973, при крају снимања филма „Партиза-ни“, Столета Јанковића (реализованог те је-сени претежно у шабачком крају), Лалицки је писцу ове студије представио своје коле-ге, сценографе филма, Лашића и Маскаре-лија, и славног каскадера Славољуба Плав-шића-Звонцета. Било је то у кафани „Зеле-ног венца“, за столом који се налазио исп-ред ударног зида кафане, на којем је Игор Брлохлавек урадио зграфито техником свој чувени мурал Коло заједништва деценију раније. Тада је Звонце, у спонтаном разго-вору, искреношћу типичном за каскадере, одговорио на запиткивања Лалицког о ма-ло познатим дешавањима иза кулиса тог филма, из чега је (између много чега оста-лог) произашао и прави мали еротски пор-трет једног другог каскадера у наведеном филму, Радована Пашића-Рокија, тј. заним-љиве цртице о вратоломијама тог неустра-шивом јунаку филмских платоа, и „сламао-ца срдаца“ несмотрених лепих статискиња, провинцијалки, од „Неретве“ (1972) и „Ужи-чке републике“ (1973), до филма „Партиза-ни“ (1973/4). Наведено каскадерово име је измишљено, како би се сачувао од индиск-

КОД 21 121

познати. Укратко ми је испричао на колико академија је покушао да упише глуму и како му је сваки пут то измакло за длаку. Али, ка-же, не одустаје, иде даље. Промрмљао сам нешто као извињење и побегао низ улицу са осећањем да сам из нехата учинио нешто јако, јако сумњиво… “ НАЛИЧЈЕ СЛАВЕ/ ПУКОТИНА РАЈА

Потресне улоге изгубљених, несрећних људи — филмских натуршчика/

КОМАНДАНТ РАЧУНА НА КОМПЛИКАЦИЈЕ Двојица шабачких сликара аматера —

храбри директор биоскопа Касина, Мика Папић, један од оснивача и помагача Удру-жења ликовних стваралаца Шапца, и његов пријатељ и колега по кисту, изванредни Ни-кола Мишковић (такође бивши директор биоскопа Касина и Париз, касних 50-их), један од оснивача и „верника“ УЛСШ — му-ку су мучили с локалним властима, борили се и изборили да се (1971/2) у шабачки би-оскопски репертоар уврсте први велики светски еротски филмови: америчко-шве-дски „Јарац у рају“, јапански „Онибаба“, итд. То су чинили и тако што су те филмове пре-тходно демонстративно приказивали у пре-подневним ванредним пројекцијама у Касини или у замраченој сали археолошке по-ставке шабачког Музеја (ако је била у пита-њу краћа „супер-8“ верзија) — само за „дру-гове“ и пар „знатижељнијих“ шабачких ру-

ководилаца, интелектуалаца и уметника. А кад „ствар легне“ — и на редовном репер-тоару. У време интензивне сарадње потпи-сника ових редова са Владом Лалицким, то-ком припремања за штампу плаката IV из-ложбе групе БОЈЕ И РЕЧИ, крајем новембра 1973, при крају снимања филма „Партиза-ни“, Столета Јанковића (реализованог те је-сени претежно у шабачком крају), Лалицки је писцу ове студије представио своје коле-ге, сценографе филма, Лашића и Маскаре-лија, и славног каскадера Славољуба Плав-шића-Звонцета. Било је то у кафани „Зеле-ног венца“, за столом који се налазио исп-ред ударног зида кафане, на којем је Игор Брлохлавек урадио зграфито техником свој чувени мурал Коло заједништва деценију раније. Тада је Звонце, у спонтаном разго-вору, искреношћу типичном за каскадере, одговорио на запиткивања Лалицког о ма-ло познатим дешавањима иза кулиса тог филма, из чега је (између много чега оста-лог) произашао и прави мали еротски пор-трет једног другог каскадера у наведеном филму, Радована Пашића-Рокија, тј. заним-љиве цртице о вратоломијама тог неустра-шивом јунаку филмских платоа, и „сламао-ца срдаца“ несмотрених лепих статискиња, провинцијалки, од „Неретве“ (1972) и „Ужи-чке републике“ (1973), до филма „Партиза-ни“ (1973/4). Наведено каскадерово име је измишљено, како би се сачувао од индиск-

реције прави персоналитет филмаџије који, по сопственом признању, „није куцао на рајска врата“. Исто је учињено и са именима неколико других особа које се спомињу у

тексту о њему. Пре свега — неких од градс-ких лепотица, којима се „посрећило“ да у је-втиним собама градова широм Југославије, где је Роки снимао, „овере уговор“ привиле-

КОД 21122гованих статискиња у филмовима, и тако „зарађене“ три секунде крупног плана на целулоидној филмској траци, „размене“ за поништење уговорених веридби и потен-цијално добрих бракове са угледним мла-дићима из својих средина. Роки, продоран, прорачунат и зао, „мушки замешен“, склон ризицима — веома леп и окретан тридесе-тогодишњак, магнетски привлачан мужјак, љубимац девојака „за које је имао разноврс-не калаузе и мало поштовања“ — био је мај-стор за лепотице поколебаног морала, „по-корне блуднице“. Каскадер је имао посебно опасне бравуре на два филмска платоа „Па-ртизана“ (Мрђеновац и Милошевац): пад у хладну Саву са највише палубе „немачког“ пароброда КЕЛН (Köln) у униформи „пого-ђеног Немца“, као и пад са запаљеног оклоп-ног возила (Leichte Panzerspähwagen) у Ми-лошевцу (Поцерина). Овде је и Роки „горео“, упаливши сам себе при паду, „на кварно“ (израз каскадерâ), чиме је и освојио своју 23-годишњу „пратиљу“ из Обреновца — од-беглу прву даму срца једног тамошњег мла-дића, за којег је „сунце излазило и залазило с њом“. Неке од „сличица“ Рокијевих опас-них бравура у „Партизанима“, инспирисале су Лалицког при изради штафажа на чуве-ној уметниковој слици Крвави марш према Јарку реализованој касније по наруџбини шабачког Музеја (била у сталној поставци установе, 70-их и 80-их). Лалицки се служио елементима филмског декора Владислава Лашића, али и сопственим скицама немач-ких логора, уступљених Столету Јанковићу и Ранку Маскарелију, другом сценографу филма. За моделе је користио и неке од фи-лмских статиста. Једног од њих, Душана Гр-бића, приказаног у првом плану слике, Му-зеј је примио касније у стални радни однос, као документатора. Статисткиња у „Парти-занима“, Лепа Обреновчанка, била је Вла-дин модел за довршетак слике Замак девојака пре учешћа малерозне девојке у фил-му, које ће јој доћи главе. Лепотица у раљама Авала филма, тема је књиге потписника ових редова: ПАКЛЕНА РЕКА/ ПРАВИ КРАЈ ФИЛМА, која ће ускоро изаћи из штампе (фотограм, две странице испред). Десетак шабачких првобораца, правих партизана, учествовало је у снимању фил-ма. Играли су — себе! У сценама које су ре-конституисале чувени „крвави марш“ пре-ма Јарку из 1941, када су били сужњи фаши-ста 32 године раније, поново су трчали ис-тим путем, „гоњени“ од стране Столетових сниматеља и помоћника режије. Овог пута, двојица од њих су умало подлегли „торту-рама“ испред камера филмаџија... Умрли су неколико месеци касније, због претераних напора, несташице лекова и лошег живота, не дочекавши премијеру „лирске визије ус-танка“. Иста судбина задесила је и филмску статисткињу Лепу Обреновчанку. „Нову на-ду партизанског филма“ Роки је „оверио“ још првог дана снимања у Поцерини, начи-нивши од ње и токсикомана, дилера дрогом и порно-глумицу у свом -првенцу, снимљеном у једној од спаваћих соба „Зеле-ног венца“. Трагичан крај успела је за длаку да избегне њена другарица са снимања, из-весна „радодајка“ из Кленка, „узгредна“ љу-бавница филмског декоратера Лакија, која се такође види у крупним плановима „Пар-

тизана“ и — у „порнићу“. Од „јунака“ са ша-бачких тротоара, младића-снагатора, само је стасити наставник фискултуре Бане Чо-лић прошао кастинг за мању епизоду у фи-лму, снимљену на Сави код Мрђеновца, са Адамом Вестом и Ксенијом Грасос, на којој се види и потписник ових редова, као један од немачких стражара. Чолић је играо раз-водника страже на пароброду са „заробље-ним Јеврејима“. Да је имао амбиција, та епи-зода му је могла донети и више. Тројица српских каскадера (Роки, Звонце и „Камени“), изазивали су пажњу шабачке младежи у паузама снимања „Партизана“. С јесени 1973, у распеваним вечерима у шаба-чкој Мали (код „Рибице“ и „Мемеда“), у „То-чкоњи“ и у популарној кафани „Зеленог ве-нца“, привлачили су погледе локалних мла- дића, жељних филмске славе, а предузим-љиви Роки, и ознојене уздахе двеју лакоми-слених статисткиња из Кленка и Обрено-вца, у соби бр. 3, на првом спрату „Венца“. Улазиле су на помоћни, бочни улаз Хоте-ла (од стране бивше Баште), пењале се пра-шњавим каменим степеницама до првог сп-рата и пролазиле кроз импровизовану фил-мску гардеробу до његове собе, пуне слатке неверице да им се „коначно позлатило, ос-мехнула заслужена филмска срећа“, не ма-рећи за противљење до јуче „великих љуба-ви“ из својих градова. Осим у расклиматаном лежају од ивери-це у непроветреној соби “Венца“, Роки је „ха-рао“, као прави Wehrmacht-ов „катил“, и по милошевачким сењацима, између стогова густо збијених слама и кукурузовине, под насланима са одложеним лампецима, таљи-гама, располућеним бундевама и врећама окруњеног кукуруза (ти џакови, кад се доб-ро распореде, постају лежај из снова за оно— Миле!), по пустим сеоским зградуринама, у оближњим шумарцима, пуним рачвастих дивљих трешања... Сам плато, резервисан за кретање глав-не филмске камере, протезао се стотинак метара узбрдо, почевши од сеоске цркве —испод чијег подножја су остављани војни камиони шабачког гарнизона — до послед-ње групе кућа, пре него што се уз пут почну низати сењаци и повећи амбари. Испред последње од тих кућа, снимани су кадрови „вешања сеоске учитељице“ и „хапшење Јевреја“. У ентеријеру суседне ку-ће, преко пута, снимана је сцена, у којој Род Тејлор ноншалантно лежи на гомили јабу-ка-колачара, једући једну од њих „до пете-љке“, „нервирајући“ зловољног Бату Живо-јиновића необичним „предлозима“ о даљем развоју „устанка“ (највероватније — и Ан-тонија Исаковића, рушењем мита о „смрт-ном греху“ узимања „црвене јабуке“ од се-љака, за шта се у партизанима „растављало с душом“, а у Холивуду само гледало да ли је „браница“ и „непрскана“). Шабачки статисти одвожени су војним ка-мионима у Мрђеновац и Милошевац. Били су то глумци-епизодисти чланови драме градског Народног позоришта и статисти — претежно шабачки пензионери (за хоно-рар који није био „за бацање“), али и неко-лицина (кленачких и обреновачких) „сло-боднијих“ девојака, које је овом пројекту привукла „јебена знатижеља“ (израз Лепе Обреновчанке).

КОД 21 123гованих статискиња у филмовима, и тако „зарађене“ три секунде крупног плана на целулоидној филмској траци, „размене“ за поништење уговорених веридби и потен-цијално добрих бракове са угледним мла-дићима из својих средина. Роки, продоран, прорачунат и зао, „мушки замешен“, склон ризицима — веома леп и окретан тридесе-тогодишњак, магнетски привлачан мужјак, љубимац девојака „за које је имао разноврс-не калаузе и мало поштовања“ — био је мај-стор за лепотице поколебаног морала, „по-корне блуднице“. Каскадер је имао посебно опасне бравуре на два филмска платоа „Па-ртизана“ (Мрђеновац и Милошевац): пад у хладну Саву са највише палубе „немачког“ пароброда КЕЛН (Köln) у униформи „пого-ђеног Немца“, као и пад са запаљеног оклоп-ног возила (Leichte Panzerspähwagen) у Ми-лошевцу (Поцерина). Овде је и Роки „горео“, упаливши сам себе при паду, „на кварно“ (израз каскадерâ), чиме је и освојио своју 23-годишњу „пратиљу“ из Обреновца — од-беглу прву даму срца једног тамошњег мла-дића, за којег је „сунце излазило и залазило с њом“. Неке од „сличица“ Рокијевих опас-них бравура у „Партизанима“, инспирисале су Лалицког при изради штафажа на чуве-ној уметниковој слици Крвави марш према Јарку реализованој касније по наруџбини шабачког Музеја (била у сталној поставци установе, 70-их и 80-их). Лалицки се служио елементима филмског декора Владислава Лашића, али и сопственим скицама немач-ких логора, уступљених Столету Јанковићу и Ранку Маскарелију, другом сценографу филма. За моделе је користио и неке од фи-лмских статиста. Једног од њих, Душана Гр-бића, приказаног у првом плану слике, Му-зеј је примио касније у стални радни однос, као документатора. Статисткиња у „Парти-занима“, Лепа Обреновчанка, била је Вла-дин модел за довршетак слике Замак девојака пре учешћа малерозне девојке у фил-му, које ће јој доћи главе. Лепотица у раљама Авала филма, тема је књиге потписника ових редова: ПАКЛЕНА РЕКА/ ПРАВИ КРАЈ ФИЛМА, која ће ускоро изаћи из штампе (фотограм, две странице испред). Десетак шабачких првобораца, правих партизана, учествовало је у снимању фил-ма. Играли су — себе! У сценама које су ре-конституисале чувени „крвави марш“ пре-ма Јарку из 1941, када су били сужњи фаши-ста 32 године раније, поново су трчали ис-тим путем, „гоњени“ од стране Столетових сниматеља и помоћника режије. Овог пута, двојица од њих су умало подлегли „торту-рама“ испред камера филмаџија... Умрли су неколико месеци касније, због претераних напора, несташице лекова и лошег живота, не дочекавши премијеру „лирске визије ус-танка“. Иста судбина задесила је и филмску статисткињу Лепу Обреновчанку. „Нову на-ду партизанског филма“ Роки је „оверио“ још првог дана снимања у Поцерини, начи-нивши од ње и токсикомана, дилера дрогом и порно-глумицу у свом -првенцу, снимљеном у једној од спаваћих соба „Зеле-ног венца“. Трагичан крај успела је за длаку да избегне њена другарица са снимања, из-весна „радодајка“ из Кленка, „узгредна“ љу-бавница филмског декоратера Лакија, која се такође види у крупним плановима „Пар-

тизана“ и — у „порнићу“. Од „јунака“ са ша-бачких тротоара, младића-снагатора, само је стасити наставник фискултуре Бане Чо-лић прошао кастинг за мању епизоду у фи-лму, снимљену на Сави код Мрђеновца, са Адамом Вестом и Ксенијом Грасос, на којој се види и потписник ових редова, као један од немачких стражара. Чолић је играо раз-водника страже на пароброду са „заробље-ним Јеврејима“. Да је имао амбиција, та епи-зода му је могла донети и више. Тројица српских каскадера (Роки, Звонце и „Камени“), изазивали су пажњу шабачке младежи у паузама снимања „Партизана“. С јесени 1973, у распеваним вечерима у шаба-чкој Мали (код „Рибице“ и „Мемеда“), у „То-чкоњи“ и у популарној кафани „Зеленог ве-нца“, привлачили су погледе локалних мла- дића, жељних филмске славе, а предузим-љиви Роки, и ознојене уздахе двеју лакоми-слених статисткиња из Кленка и Обрено-вца, у соби бр. 3, на првом спрату „Венца“. Улазиле су на помоћни, бочни улаз Хоте-ла (од стране бивше Баште), пењале се пра-шњавим каменим степеницама до првог сп-рата и пролазиле кроз импровизовану фил-мску гардеробу до његове собе, пуне слатке неверице да им се „коначно позлатило, ос-мехнула заслужена филмска срећа“, не ма-рећи за противљење до јуче „великих љуба-ви“ из својих градова. Осим у расклиматаном лежају од ивери-це у непроветреној соби “Венца“, Роки је „ха-рао“, као прави Wehrmacht-ов „катил“, и по милошевачким сењацима, између стогова густо збијених слама и кукурузовине, под насланима са одложеним лампецима, таљи-гама, располућеним бундевама и врећама окруњеног кукуруза (ти џакови, кад се доб-ро распореде, постају лежај из снова за оно— Миле!), по пустим сеоским зградуринама, у оближњим шумарцима, пуним рачвастих дивљих трешања... Сам плато, резервисан за кретање глав-не филмске камере, протезао се стотинак метара узбрдо, почевши од сеоске цркве —испод чијег подножја су остављани војни камиони шабачког гарнизона — до послед-ње групе кућа, пре него што се уз пут почну низати сењаци и повећи амбари. Испред последње од тих кућа, снимани су кадрови „вешања сеоске учитељице“ и „хапшење Јевреја“. У ентеријеру суседне ку-ће, преко пута, снимана је сцена, у којој Род Тејлор ноншалантно лежи на гомили јабу-ка-колачара, једући једну од њих „до пете-љке“, „нервирајући“ зловољног Бату Живо-јиновића необичним „предлозима“ о даљем развоју „устанка“ (највероватније — и Ан-тонија Исаковића, рушењем мита о „смрт-ном греху“ узимања „црвене јабуке“ од се-љака, за шта се у партизанима „растављало с душом“, а у Холивуду само гледало да ли је „браница“ и „непрскана“). Шабачки статисти одвожени су војним ка-мионима у Мрђеновац и Милошевац. Били су то глумци-епизодисти чланови драме градског Народног позоришта и статисти — претежно шабачки пензионери (за хоно-рар који није био „за бацање“), али и неко-лицина (кленачких и обреновачких) „сло-боднијих“ девојака, које је овом пројекту привукла „јебена знатижеља“ (израз Лепе Обреновчанке).

У подужим паузама, током снимања на терену, Роки се осећао као риба у води. На пристојној удаљености од филмске камере и мегафона, овај „шармер без покрића“ и пробисвет, један од „храбрих“ јунака који су „веома брзо живели и уживали“, агилно се бацио на “проширивање граница сексуал-них слобода“, прокламованих у то доба. Чинио је то дрско и без шарма, „зашти-ћен“ повлашћеним положајем једног од рет-ких „мушкарчина“ у филмској екипи. Наиме, осим Звонцета и Каменог (који на снима-њима нису јурцали за локалним „женски-њем“), једино је он смео да се са петнаестак метара висине стрмоглави на пар офуцаних мадраца и неколико картонских кутија у фабричком кругу „Зорке“, током снимања покушаја ослобођења Шапца. Роки је тада „извалио“ пред новинарима свој животни мото: — Успех је дете дрскости! Био је пра-ви мамац за девојке, нарочито оне које су сматрале да је требало учинити нешто „ве-лико“ за себе, а зрели мушкарци из прес-тонице — мислиле су — праве су прилике за то. Они атрактивним девојкама знају да чине бројне уступке (углавном, о државном трошку), да им искључиво говоре да су лепе („Стварно си згодна, најлепша међу овим народом, имаш прелепа уста, вероватно си глумица вашег позоришта“). Не испитују „до ситних црева“, као њихови момци, с ким су све пре њих биле, зашто нису до сада нашле стално запослење, не „моралишу“, не цепидлаче. Стога су неке од њих, већ неколико сед-мица, пажљиво избегавале овдашње „јебене романтичаре“, који их већ годину и по дана обасипају небулозним писамцима на мири-шљавом папиру, где „кретенски“ исписују испод пресованог цвета овогодишње љуби-чице, четрнаест пута заредом: „Волим те...“ Следећег 8. марта, неколико месеци кас-није — након што је филмски караван одјез-дио ка Београду без ових лепотица, да нас-тави рад на „Отписанима“ — оне ће се ко-начно пробудити из опојне филмске фата-моргане на шабачкој или обреновачкој пси-хијатрији, „закрпљених“ вена на рукама, у првом дану будуће самоће. Видеће да на но-ћни сточић крај њиховог болничког креве-та, нико није за њих одложио букетић зум-була и мимоза, нити оставио онај папирић, као прошле године, у којем је била пресова-на љубичица с оне две чаробне речи испи-сане више пута заредом, које оне више ни-кад неће чути; што ове „лудице“, у некој ис-кривљеној перспективи, нису заслужиле. О неким од ових девојака, о наркоманији у По-дрињу и злочинима из страсти у шабачком крају, Драган Филиповић је написао серију запажених чланака у фељтону у „Гласа Под-риња“, крајем 60-их и почетком 70-их. Важна задужења на платоима за снима-ње имали су и шабачки сликари: Владислав Лалицки (мизансцен ентеријера „родне ку-ће“ Рода Тејлора, у Синђелићевој, и нацрти логора око Шапца), потписник ових редова (немачки амблеми и ознаке на тенковима и камионима гарнизона ЈНА из Шапца, коор- динација са костимографом Дивном Јовано-вић, у вези копирања униформи партизана, четника и љотићеваца шабачког краја, пре-ма узорцима из фундуса шабачког Музеја), и Станислав Иконић-Сик (израда шаблона

од картона за „штампање“ ознака на немач-кој ратној техници). Славни илустратор и карикатуриста „Гласа Подриња“, није доче-као да падне прва клапа филма. Издало га је његово добро срце, пре почетка снимања. А „посленик“ седме уметности који „ни-је куцао на рајска врата“ — превејани филм-ски опортуниста и битанга, Роки, радије је остављао питање части и морала другима, храбријима него што је сам, уистину, био. Дао је, на жалост по своју струку, неславни допринос чињеници да су „каскадери свој живот посветили једној занемареној про-фесији“, како се о овом занимању изразио Витомир Вулетић, у поговору занимљиве и корисне књиге Младена Гвера, КАСКА-ДЕРИ, ЗАБОРАВЉЕНИ СПОМЕНИК (Београд, Гама, 2010). Мали аутентични запис из Шапца, „са те-рена“, потписник ових редова је сачинио де-цембра 1973, по завршетку снимања филма, као свој прилог о томе како и под којим око-лностима је настајао један наш „партизан-ски“ филм, који је толико глорификовао једну већ израубовану идеологију, да су пр-ве „спрдње“ с филмом „Партизани“, дошле управо од његових твораца — глумаца-епи-зодиста, статиста, каскадера, декоратера, техничког филмског особља, али и предус-ретљивих милошевачких и мрђеновачких сељака, с којима се потписник ових редова, сликар, дружио и разговарао у то време. А имало се шта чути... „Мали теренски днев-ник“ са снимања — добрим делом заснован на тардивним исповестима двеју статист-киња (чији идентитет је, према заједничк-ом договору, остао заувек заштићен, због чега су сви подаци у овом тексту који би могли сугерирати њихов персоналитет, из-мишљени) — могао би имати одређене кул-туролошке важности за боље разумевање једне епохе и једне професије, и последњи је ауторов покушај „смањења казне“ свим са-њалицама света, које „земљом ходе, а небо их држи“, посебно споменутим девојкама које су се, касније (осим што их је сам „жи-вот казнио“), суочиле с неоправдано суро-вим презиром средине, само зато што су на-меравале „да прођу испод дуге“. Оне су — (како су говориле) снимањем ове „Одисеје партизана“, изгубиле знатно више него што је југословенска филмска уметност добила с њом... Суров суд о уметничким одличјима тог филма, узорног vis-à-vis његовог анти-фашизма; али — оне знају најбоље... Текст о снимању „Партизана“ настао је месец дана након одласку београдске филмске екипе из Шапца, а у својој првој верзији био је за-мишљен као еротска хумореска. Била је на-писана у сарадњи са Душаном Николићем-Симом, да би била читана 22. децембра 1973, у подруму шабачког Дома омладине, током хепенинга с конотацијама еротског, на отварању IV изложбе групе БОЈЕ И РЕЧИ. Хумореска је требало да буде текстуална подлога при пројекцији 8 мм-филма Групе, у којем се једна песникиња посипа на Дуда-ри сувим лишћем јабланова по нагом телу, призивајући богиње Слободе, Стваралашт-ва и Љубави. Због „сугестија“ градских „структура“ у вези вернисажа — не због еротике, већ због критичког става аутора према “партизанс-ком“ филму и начину „намицања“ матери-

КОД 21124јалних средстава шабачких радних органи-зација за тај пројекат — најпре је дошло до покушаја забране лепљења по Граду ауто-ровог плаката за ту изложбу. На „афишу“ су представљена двојица бициклиста, који уп-рављају једним бициклом за две особе. Ок-ренути су леђа о леђа... „Убеђено“ возе — у супротним смеровима! Затим — и књижев-них и ликовних прилога у публикацији Гру-пе (И. Глишић, С. Пајић-Боце). Након тога, „кресан“ је програм отварања изложбе, изо-стављањем читања наведеног текста о на-личју партизанског филма. Речено је — због дужине. То је, иначе, била омиљена „трака-лица“ шабачких „структура“; кад им се неш-то није свиђало, онда им је било „дугачко“, као да се врата галерија закључавају, па ни-ко не може да изађе, ако му је досадно. На срећу — како ништа није савршено, па ни забране — група БОЈЕ И РЕЧИ је нека-ко успела да „провуче“ приказивање крат-ког филма на зиду „Рупе“, са нагом шабач-ком песникињом, која призива богињу Сло-боде. Наведени текст „испраћен“ је за нека друга времена, али су неки представници тадашње власти задржали „активан“ однос према еротици и сексу као легитимном за-довољству које је, у време мини-сукњи, кра-јем 60-их и почетком 70-их, упражњавано „на ангро“, без чекања, у разним видовима, на разним „нивоима“. Познато је чему су из-лагане неке од лепих градских девојака приликом тражења запослења (са и без пре-судних „дванаест партијских поена“) и како су неке од лепих и младих службеница до-бијале станове... Вешто перо могло би о томе написати „бестселер“. Горњи изводи из текста о снимању „Пар-тизана“ у Шапцу, с јесени 1973, издвојени су из интегралне, знатно дуже верзије ове те-ме, а целовита студија под називом: HELL RIVER/ ПРАВИ КРАЈ ФИЛМА, чини последње поглавље књиге ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ША-ПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ 1816-2016, која ће ускоро изаћи из штампе. Ради се о лицу и наличју наше кинематографије, друштвеним и стваралачким слободама, 70-их година прошлог века. Хумореска је везана за књигу о шабачкој ликовној уметности, ради бољег разумева-ња епохе, и због чињенице да су у снимању филма, на различитим задужењима, учест-вовали и шабачки сликари: Владислав Ла-лицки, Радован Миразовић-Мираз, Станис-лав Иконић-Сик, Никола Мишковић, Мика Папић и Владимир Ђорђевић. Што за плату, што „за Родину“.

ЗАЗИДАНА ЈЕДИНКА? Због своје важности за шабачки крај, по-себно у контексту оснивања и делатности УЛСШ, изнећемо неке од чињеница и закљу-чака о аматеризму у нашој ликовној умет-ности. Културни аматеризам у нас није у до-вољној мери вреднован. О њему се суди уз доста „дијалектичке збрке“, неправедно је подцењен као „рецидив прошлости“, изда-нак постреволуционарних времена, фосил-ни остатак масовне културе „забачених ва-рошица и још забаченијих режима“. Правог аматеризма данас и нема нигде осим у кул-тури, па то намеће обавезу да размислимо о „перипетијама“ које ће собом донети „нуж-на трансформација наслеђених аматерских форми“. Добру анализу ове материје дао је,

још 1966, Влада Јовичић, у једној од публи-кација часописа Уствари. Ево извода: „У сваком човеку константно живи спрем-ност за стваралачким актом, за самодокази-вањем управо оног што је у њему најлични-је, најиндивидуалније... па према томе, и на-југроженије. Шта је, онда, остао друштвени дуг аматеризма, и да ли уопште постоји? Немајући прилику, слободно време нити материјалне предиспозиције да ствара, еве-нтуално и афирмише (свеједно чиме и ка-ко), јединка се осећа зазиданом, запостављ-еном, отуђеном. Потраје ли овај неспора-зум, човеково биће затвара се и витопери у злу крв, блазирану ноншаланцију, површ-ност потрошачког света, чудаштво, у свет искривљене психологије. Последица је, при-лично актуелна апатичност из које се по-времено буде жеље за „истутњавањем“, за преким и недозвољеним путевима афирма-ције. У настојању за растерећење човекове личности од свега насилног, ограничава-јућег или тривијално детерминистичког, и (ликовни) аматеризам ће пронаћи свој де-финитивни смисао и своју последњу слу-жбу. Да би се до овога дошло, потребно је да се, најзад, увиди преживелост његовог рада за друге, и да се не копирају у малом далеко моћније професионалне институције које квалитету боље служе. Што ће се понегде досегнути квалитет трајније важности, што ће понегде бити дорастао продукцији, тира-жу и публици, сасвим је споредно. У трену-тним и долазећим приликама аматеризам мора открити свој смисао и своју намену у себи самоме. Квалитет се не искључује, али остаје у фази тенденције. Стваралачки про-цес је очишћење, и надраста славу, покора-ва је сваком човеку сразмерно или подјед-нако, зависно од тога колико се далеко за-вирује у будућност. Естетску глад за стварањем и доживља-вањем међу самим аматерима — битна је чињеница, па је сврсисходно изборити се за повољан културни амбијент који ће данас дати и друштвени и интерни смисао ама-теризму, задовољити све нестрпљивије ам-биције сваке личности да се слободно ства-ралачки иживи, а тек потом, по могућнос-ти, и афирмише“ (В. Јовичић). Шабац је — бројношћу аматера у умет-ности, у ликовној, нарочито — највећи раса-дник талената на Балкану. У Удружењу ли-ковних стваралаца Шапца, када је формира-но, 30. априла 1971, било је више аматера него професионалаца, али је (и) због конфу-зије која је владала у тадашњем друштве-но-економском устројству државе, неразу-мевања неких од најбитнијих резона за уд-руживање уметника, због употребе амате-ризма у „репрезентативне сврхе“ дневне политике и наметања форме „сарадње ства-ралаца и друштва“ — био скрајнут главни подстрек за јачање савременог ликовног израза, па је новоформирано Удружење бр-зо запало у проблеме. Хетерогени састав чланства и различите амбиције уметника, њихове неједнаке жеље и могућности, биле су евидентна чињеница, али су друштвено-економске тешкоће и недовољна искрено-ст неких од кључних актера тадашње шаба-чке политике, преоптеретили развој УЛСШ. Пренаглашени интерес „структура“ за сузб-ијање „либерализма“ и „црног таласа“ у ша-

КОД 21 125јалних средстава шабачких радних органи-зација за тај пројекат — најпре је дошло до покушаја забране лепљења по Граду ауто-ровог плаката за ту изложбу. На „афишу“ су представљена двојица бициклиста, који уп-рављају једним бициклом за две особе. Ок-ренути су леђа о леђа... „Убеђено“ возе — у супротним смеровима! Затим — и књижев-них и ликовних прилога у публикацији Гру-пе (И. Глишић, С. Пајић-Боце). Након тога, „кресан“ је програм отварања изложбе, изо-стављањем читања наведеног текста о на-личју партизанског филма. Речено је — због дужине. То је, иначе, била омиљена „трака-лица“ шабачких „структура“; кад им се неш-то није свиђало, онда им је било „дугачко“, као да се врата галерија закључавају, па ни-ко не може да изађе, ако му је досадно. На срећу — како ништа није савршено, па ни забране — група БОЈЕ И РЕЧИ је нека-ко успела да „провуче“ приказивање крат-ког филма на зиду „Рупе“, са нагом шабач-ком песникињом, која призива богињу Сло-боде. Наведени текст „испраћен“ је за нека друга времена, али су неки представници тадашње власти задржали „активан“ однос према еротици и сексу као легитимном за-довољству које је, у време мини-сукњи, кра-јем 60-их и почетком 70-их, упражњавано „на ангро“, без чекања, у разним видовима, на разним „нивоима“. Познато је чему су из-лагане неке од лепих градских девојака приликом тражења запослења (са и без пре-судних „дванаест партијских поена“) и како су неке од лепих и младих службеница до-бијале станове... Вешто перо могло би о томе написати „бестселер“. Горњи изводи из текста о снимању „Пар-тизана“ у Шапцу, с јесени 1973, издвојени су из интегралне, знатно дуже верзије ове те-ме, а целовита студија под називом: HELL RIVER/ ПРАВИ КРАЈ ФИЛМА, чини последње поглавље књиге ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ША-ПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ 1816-2016, која ће ускоро изаћи из штампе. Ради се о лицу и наличју наше кинематографије, друштвеним и стваралачким слободама, 70-их година прошлог века. Хумореска је везана за књигу о шабачкој ликовној уметности, ради бољег разумева-ња епохе, и због чињенице да су у снимању филма, на различитим задужењима, учест-вовали и шабачки сликари: Владислав Ла-лицки, Радован Миразовић-Мираз, Станис-лав Иконић-Сик, Никола Мишковић, Мика Папић и Владимир Ђорђевић. Што за плату, што „за Родину“.

ЗАЗИДАНА ЈЕДИНКА? Због своје важности за шабачки крај, по-себно у контексту оснивања и делатности УЛСШ, изнећемо неке од чињеница и закљу-чака о аматеризму у нашој ликовној умет-ности. Културни аматеризам у нас није у до-вољној мери вреднован. О њему се суди уз доста „дијалектичке збрке“, неправедно је подцењен као „рецидив прошлости“, изда-нак постреволуционарних времена, фосил-ни остатак масовне културе „забачених ва-рошица и још забаченијих режима“. Правог аматеризма данас и нема нигде осим у кул-тури, па то намеће обавезу да размислимо о „перипетијама“ које ће собом донети „нуж-на трансформација наслеђених аматерских форми“. Добру анализу ове материје дао је,

још 1966, Влада Јовичић, у једној од публи-кација часописа Уствари. Ево извода: „У сваком човеку константно живи спрем-ност за стваралачким актом, за самодокази-вањем управо оног што је у њему најлични-је, најиндивидуалније... па према томе, и на-југроженије. Шта је, онда, остао друштвени дуг аматеризма, и да ли уопште постоји? Немајући прилику, слободно време нити материјалне предиспозиције да ствара, еве-нтуално и афирмише (свеједно чиме и ка-ко), јединка се осећа зазиданом, запостављ-еном, отуђеном. Потраје ли овај неспора-зум, човеково биће затвара се и витопери у злу крв, блазирану ноншаланцију, површ-ност потрошачког света, чудаштво, у свет искривљене психологије. Последица је, при-лично актуелна апатичност из које се по-времено буде жеље за „истутњавањем“, за преким и недозвољеним путевима афирма-ције. У настојању за растерећење човекове личности од свега насилног, ограничава-јућег или тривијално детерминистичког, и (ликовни) аматеризам ће пронаћи свој де-финитивни смисао и своју последњу слу-жбу. Да би се до овога дошло, потребно је да се, најзад, увиди преживелост његовог рада за друге, и да се не копирају у малом далеко моћније професионалне институције које квалитету боље служе. Што ће се понегде досегнути квалитет трајније важности, што ће понегде бити дорастао продукцији, тира-жу и публици, сасвим је споредно. У трену-тним и долазећим приликама аматеризам мора открити свој смисао и своју намену у себи самоме. Квалитет се не искључује, али остаје у фази тенденције. Стваралачки про-цес је очишћење, и надраста славу, покора-ва је сваком човеку сразмерно или подјед-нако, зависно од тога колико се далеко за-вирује у будућност. Естетску глад за стварањем и доживља-вањем међу самим аматерима — битна је чињеница, па је сврсисходно изборити се за повољан културни амбијент који ће данас дати и друштвени и интерни смисао ама-теризму, задовољити све нестрпљивије ам-биције сваке личности да се слободно ства-ралачки иживи, а тек потом, по могућнос-ти, и афирмише“ (В. Јовичић). Шабац је — бројношћу аматера у умет-ности, у ликовној, нарочито — највећи раса-дник талената на Балкану. У Удружењу ли-ковних стваралаца Шапца, када је формира-но, 30. априла 1971, било је више аматера него професионалаца, али је (и) због конфу-зије која је владала у тадашњем друштве-но-економском устројству државе, неразу-мевања неких од најбитнијих резона за уд-руживање уметника, због употребе амате-ризма у „репрезентативне сврхе“ дневне политике и наметања форме „сарадње ства-ралаца и друштва“ — био скрајнут главни подстрек за јачање савременог ликовног израза, па је новоформирано Удружење бр-зо запало у проблеме. Хетерогени састав чланства и различите амбиције уметника, њихове неједнаке жеље и могућности, биле су евидентна чињеница, али су друштвено-економске тешкоће и недовољна искрено-ст неких од кључних актера тадашње шаба-чке политике, преоптеретили развој УЛСШ. Пренаглашени интерес „структура“ за сузб-ијање „либерализма“ и „црног таласа“ у ша-

бачкој култури, и отклон (преко УЛСШ) од све популарније и масовније Мачванске ум-етничке школе Милића од Мачве у широј регији, одредили су „генетски код“ новоро-ђене асоцијације. Већа штета је избегнута, захваљујући искреној привржености умет-ности Стевана Симића и Бате Табанџелића, представника установа — оснивача УЛСШ.

* * *

Још од времена када је између два светска рата Стеван Чалић изрекао максиму МЛА-ДОСТ ЈЕ УМЕТНОСТ (на отварању прве са-мосталне изложбе Бранка-Лала Станкови-ћа, у великој сали Гимназије, 6. септембра 1936), чини се да није у нас изражена већа жеља да се идеје постмодерне реафирмишу, него што је то учињено наступом аматера Ликовне секције Гимназије, Ђорђа Костића, априла 1952. То је дало неку врсту обавезе потоњим организаторима. КУД „Абраше-вић“ — једно од најугледнијих друштава ку-лтурно-уметничког аматеризма у Шапцу — организовало је, априла 1955, током прос-лаве 50-те годишњице делатности, другу послератну изложбу сликара аматера у Ша-пцу (прву је, као што смо навели, приредио гимназијски Атеље професора Костића, ап-рила 1952, у великој сали шабачке Реал-ке). Други наступ шабачких ликовних ама-тера (у малој сали Среског синдикалног ве-ћа), обухватао је радове: Драгољуба Петро-вића, Аце Томанића, Бранка Мркшића, Ми-ше Станковића, Николе Мишковића, Влади-мира Ђорђевића, Мирољуба Матића, Мили-це Јовановић и неких других аутора са ра-довима узгреднијег значаја. Изложени пеј-зажи, мртве природе и портрети, били су неуједначеног квалитета, а истраживачки дефетизам, карактерисао је смотру уметни-чких приправника, који се — изузев Миш-ковића и Ђорђевића — нису задуго одржа-ли. Изложба је, пак, најавила нове садржаје ликовне културе Шапца — амбициозне ис-тупе плејаде ликовних аматера, искрених приврженика култури Града. Они су, после 50-их, постали шабачка реалност — шабач-ка предност, уз остале значајке шабачке ви-шедеценијске ликовне панораме; наравно.

Оснивање Клуба љубитеља ликовне уме-тности при Радничком универзитету „Мо-ша Пијаде“ у Шапцу, 1959. (покренутог ради популарисања ликовне уметности „пред ра-дничком класом“), имало је извесне важно-сти, одређеног утицаја на ликовну сцену у регији. С тим у вези је било и оснивање Ма-чванске уметничке школе Милића од Мач-ве, 25. априла 1960, у Белотићу, која је ис-такла намеру да, између осталог, Мачва пос-тане „епицентар“ фантастичког сликарст-ва. Прожимања и мимоилажења програма и уметничких циљева Мачванске уметничке школе са иницијативама за удруживање ст-варалаца у самом Шапцу, директно су ути-цали на рађање УЛСШ. Интегрални текст о формирању УЛСШ и студија о активности-ма групе БОЈЕ И РЕЧИ, асоцијације која је својим поставангардним деловањем мења-ла културну климу Града, заједно са другим темама од посебне важности за културу ша-бачке средине, налазе се између корица књиге ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПО-ТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ 1816-2016, која ће ускоро изаћи из штампе. Овог пута доноси-мо изводе из те студије.

ГРУПА БОЈЕ И РЕЧИ/ ЈУБИЛЕЈ УЛСШ/1971-2016.

После „порођајних“ мука, 30. априла 1971, и првих несигурних корака новог градског ликовног Удружења, када се неким анали-тичарима чинило да „бабица није ставила новорођенчету кисеоник на лице“ (Д. Нико-лић-Сима) — УЛСШ је данас модеран и оспо-собљен чинилац културе. Ако је група БОЈЕ И РЕЧИ могла да прижељкује „лепо, памет-но и напредно дете“, онда је то данашње Уд-ружење. Група је, иначе, свој „први корак“ напра-вила (као БОЈЕ, без РЕЧИ), 1. маја 1971, на познатој Првомајској изложби шабачких ликовних нада на Летњиковцу, уз два сли-кара који нису били део Групе (Јеремија, Тишма). Куриозитет представља чињеница да су тих дана тројица шабачких културних посленика (Вукан, Лалицки, Сик) жирирали ту изложбу у Дому, дан раније, и са жирира-ња отишли право на оснивачку седницу Уд-ружења ликовних стваралаца Шапца. Ова — данас, по некима — култна шаба-чка артистичка група, БОЈЕ И РЕЧИ (којој ће неко од историчара уметности, вероватно, поклонити дужну пажњу; написати о њеној делатности корисну стручну публикацију), формирана је под окриљем Завичајног клу-ба студената Дома омладине. Потписник ових редова био је сарадник Клуба младих стваралаца (или Клуба младих сликара, пе-сника и рецитатора Шапца, како се још на-зивао), члан Завичајног клуба студената и први ликовни уредник КОЛОКВИЈУМ-а, та-дашњег гласила Клуба (на предлог школс-ког друга из Техничке школе „Борис Кид-рич“, Зорана Илића-Фиксе). Заменица пред-седника Клуба младих стваралаца била је Слободанка Ракић. Чишћењем шута и ђуб-рета, за два камиона — које је обезбедио Милан Васић-Буч, секретар Клуба — уређен је подрум Дома омладине где је, у пролеће 1968, покренут Завичајни клуб студената. Он је своју прогресивну делатност отпочео не чекајући окончање исцрпљујућих адми-нистративних процедура за регистрацију. Управник Дома омладине је тада био пре-дузимљиви Драган Пајић, а секретар уста-нове вредни културни посленик, Миле Гав-риловић-Нишлија, оснивач и председник Клуба младих сликара, песника и рецитато-ра Шапца, оснивач прве приватне књижаре у Граду, почетком 1970. Шабачки Дом омла-дине је, крајем 60-тих, почетком 70-тих, „до неба исијавао позитивном енергијом“ (Сло-боданка Ракић-Шефер). Под његовим окри-љем, у његовим бројним секцијама ствара-лаштва младих, покренуте су неке важне идеје шабачке културе, поставангардни по-крети у уметности, формирани прогресив-ни уметнички савези, групе и удружења. Овом приликом, учинићемо осврт, најпре, на формирање славне групе БОЈЕ И РЕЧИ, а након тога и на рађање УЛСШ, који обеле-жава, 2016, вредан биланс: — 45 ГОДИНА ДЕЛАТНОСТИ. Чланови групе БОЈЕ И РЕЧИ настојали су да без оклевања наставе трагања за ликов-ним изразима који би — уместо истрајава-њу у „пасторалама уметности новог човека“ фрустриране комунистичке власти — био примерен постмодернистичком језику ко-

КОД 21126муникације. Сликари и песници, групе БОЈЕ И РЕЧИ, хтели су СВЕ — ОДМАХ, не окле-вајући, не питајући се могу ли то и да оства-ре. Одлучили су да о томе размишљају кас-није... То је била добра одлука. Успело се онолико колико се могло: НЕ-ДОВОЉНО, у односу на своја иницијална на-стојања, на почетне жеље, своја тадашња са-знања, али и ПРЕВИШЕ у односу на жилаве отпоре једне моћне и искусне власти, с ко-јом су радо улазили у „сукобе мишљења“ и, у односу на тадашња своја ограничења, на младост и неискуство — за све то, плаћали одређену „цену славе“. Поред свега, потпуно су афирмисали свој циљ, своју идеју о нужности „груписања снага“ у вези даљег јачања постмодерниз-ма, кроз адекватне програме; изложбе, пре свега. На то се делимично заборавило у пр-вих шест година постојања Удружења ли-ковних стваралаца Шапца. То је чињеница. Неколико одличних сликара и песника де-ловало је, касних 60-их и раних 70-их — „изван кишобрана“ власти, али и изван Ма-чванске уметничке школе, као нека врста урбане културне „гериле“, како се недавно о њиховом деловању изразио један угледни члан Групе. То им Милић од Мачве никад није до краја опростио, премда су они оста-ли с њим у добрим односима. Ствараоци окупљени у овој Групи (и неки други млади уметници тог доба: Јеремија, Студа, Нада, Тишма...), подржани од Завича-јног клуба студената и Игоровог атељеа — нису били први поставангардисти у Шапцу, то је јасно, али су они срушили зидове за све остале — баријере последњих рецидива соц-реализма у ликовној култури Града. Ти-ме се они поносе. То често истичу — коме право, коме криво! У неким приликама, ис-тичу и изјаву Мирослава Беловића, мага ср-пске позоришне уметности: „Сежем докле сежем, и вежем се за непознато“. То је био и перманентни уметнички кредо групе БОЈЕ И РЕЧИ, барем је неким од њених оснивача тако изгледало. Помоћ у раду Групе је дош-ла, у првом реду, из Игоровог атељеа у Педа-гошкој академији, где су Глиша и Мираз две године били голи модели осталим студен-тима, „к`о од мајке рођени“, стичући тиме, без стварне жеље, и велику популарност кроз тадашње „прозивке“ на корзоу и у Лет-њој башти „Зеленог венца“. Подршка је до-бијена и у атељеу Лалицког, у Позоришту, у којем је Мираз започео радни однос, јану-ара 1971, као инспицијент (привремено, по одласку Наташе Лалицки с тог радног мес-та, удајом за Перу Савковића) и као сликар декора (помоћник Лалицком, по његовом избору и препоруци). На споменутој Првомајској изложби на Ле- тњиковцу, 1971, наступајући још увек као БОЈЕ, чланови будуће сликарско-песничке Групе (Глиша, Слободанка, Мираз и Боце), задобили су две од три додељене награде за сликарство. Прву награду добио је Јеремија (који није формално био члан ни једног уд-ружења, премда га је Милић водио као чла-на његове Школе). Другу — Глиша. Трећу — Мираз. Награде су им доделили Вукан Јова-новић, Влада Лалицки, и Станислав Ико-нић-Сик. У чему је био проблем у вези релације: Милић-Игор-УЛСШ-БОЈЕ И РЕЧИ? И — шта

је ваљало чинити, ако је то данас важно? Многи о томе имају своје мишљење, став у кулоарским расправама. Најчешће — без ос- лонца у релевантном личном искуству, без валидне документације и без издефиниса-не стручне одговорности за важност теме. Наиме, материјална помоћ коју је, почет-ком 70-их, друштвена заједница давала ша-бачким ликовним ствараоцима за органи-зовање и уметничке активности, била је де-лимично неискрена, нарочито у почетку. У бурним годинама после студентског бунта ´68, утицајни појединци унутар фрустрира-не комунистичке власти, условљавали су удруживање уметника; помоћ Удружењу. То су осетили многи наши млађи сликари и песници — највише они који су деловали „изван тврђаве“ (БОЈЕ И РЕЧИ). Евидентна су била настојања „структура“ да се усмери деловање уметника у интересу дневне по-литике, да се профилише асоцијација подо-бних стваралаца, као идеолошки контрапу-нкт „превише“ популарној Мачванској уме-тничкој школи Милића од Мачве, сматраног за једног од „пропагатора мрачњаштва, чет-ништва и љотићевштине“, у неким од иде-олошких пунктова у Србији. Актив ликов-них уметника-комуниста Београда је међу првима лансирао такве квалификативе о Милићевој уметности, као примеру „црног таласа“ у сликарству (Сликари или попови, Вечерње новости, 21/1973, 29. XII, стр. 27). Милић од Мачве је, са своје стране, оптужи-вао једног шабачког ликовног педагога и сликара (није Игор), да га је годинама „ола-јавао“ својим ученицима на часовима умет-ничког васпитања у једној угледној средњо-школској установи, због чега је „Ледени“ хтео да испара ножем слике тог „врло по-добног“ уметника, изложене у Музеју, 1982. Али, генерално узевши, шабачки уметници нису тако видели своју улогу у културном животу Града, нити су пристајали да се „друштвена заједница“ на тај начин односи према њиховом стваралаштву. Ипак — да притисци нису били јаки, јесу. Да није било штете — јесте. Да то није успорило квали-тативно „сазревање“ Удружења, као новог упоришта поставангардизма — јесте. Да је било и оних стваралаца (група БОЈЕ И РЕЧИ, a priori) који су, не размишљајући „о цени славе“, пресекли „Гордијев чвор“ послед-њих рецидива културног соц-реализма у ликовној уметности наше средине, друга-чијим, неформалним деловањем — јесте. То се не да преправити „присећањима“ исто-рије, нити вратити уназад интервенцијама неких хроничара са закаснелим сазнањима. „Разбијена ваза, не може скочити назад на сто, и поново бити цела“ (Стивен Хокинг: ПРВА ТЕРМО ДИНАМИЧКА СТРЕЛА ВРЕМЕНА, 2002). Оно што се догодило, онако како се заиста догодило, како догађаје потврђује архивска грађа — било је тако. То је — исто-рија. Остало су коментари. Тумачења. Прих-ватања или неприхватања. О томе је потпи-сник ових редова изнео већи експозе, сту-дију о извориштима и токовима шабачког ликовног (пост)авангардизма, јавним обра-ћањем у шабачком Музеју, 27. маја 2010, по-водом друге (историографски гледано) из-ложбе и публикације о првој дами шабач-ког импресионизма, Мари Лукић Јелесић, а та документација је доступна јавности.

КОД 21 127 Удружење ликовних стваралаца Шапца ос-новано је 30. априла 1971. Нови научни при-лози, нова архивска грађа из епохе о форми-рању и развоју УЛСШ — оригинални запис-ник и фотографије са оснивачке седнице, с печатом фотографа и датумом на полеђини, како су чинили бољи фотографи, итд. — мо-гли би да допуне сазнања о настанку и пр-вим корацима Удружења, ма колико тако нешто изгледало мало вероватно у овом тренутку. Али, ништа није искључено. Јер: 1) — Ако би неко желео да докаже да је Удружење основано (тек) онда када је до-нет и усвојен његов СТАТУТ, изабрана Упра-ва, а оно истовремено стављено на општин-ски или републички БУЏЕТ, од када су му додељене ПРОСТОРИЈЕ ЗА РАД, на фиксној адреси — онда то није 30. април 1971, јасно; 2) — Ако би неко желео да докаже како Уд-ружење постоји откад је почело да ДЕЛУЈЕ, да ради то због чега је основано, да прире-ђује своје изложбе, или откад је разрешило неку од програмских, статутарних обавеза: атељеи, откупне награде, материјални под-стицај чланова системском регулативом (о Галерији УЛСШ, да и не говоримо), итсл. — тек то, не може бити 30. април 1971; 3) — Ако би неко желео да докаже да је Удруже-ње основано онда када је успешно распра-вљено кључно питање: Је ли то још једна општинска асоцијација аматера, љубитеља сликарства, скулптуре, графике и цртежа, примењене уметности и дизајна, или гран-ска, струковна асоцијација професионалних уметника, нека врста „истуреног“ одеље-ња УЛУС-а у Шапцу, са или без пренетих ре-публичких надлежности на „шабачки огра-нак“ (што УЛУС, вероватно, не би ни учи-нио) — тек то, онда, није 30. април 1971; да овде станемо.

* * * Корисном дигресијом, објаснићемо како смо дошли до „рођендана“ Удружења, до да-тума 30. IV 1971. Јавности је познато да је на Летњиковцу, 1. маја 1971, Јеремија добио прву награду за сликарство, а Глиша и Мираз, остале две: другу и трећу. Мираз је отишао пре краја ве-рнисажа низ летњиковачки борињак, с та-дашњом девојком Барбаром („Играла је са-мо једно лето“ — наслов филма, који су те вечери гледали у Башти Дома синдиката), „не испивши своју прву чашицу сликарске славе“. Одлазећи са изложбе, из Каменог павиљона, у друштву лепе „естрадне уметни-це“, слушао је добитничко помињање свог имена, на локалном разгласу, док су се једва разазнавали детаљи од „трештања народ-њака“, који су допирали с неке бине, направ-љене на приколици камиона, на којој је ше-снаестогодишњи Љуба Аличић управо осва-јао златни микрофон Радио-Шапца. Глиша се и сам био удаљио од галерије, зарад од-меравања „аргумената“ с неким локалним силеџијом, који се лоше изразио о модер-ном сликарству. Глиша је „победио“, напра-вивши неупућеном силеџији, противнику постмодернизма, „апстракцију“ на лицу. Зашто ово спомињемо, причајући о форми-рању УЛСШ? Стога, што у овим догађајима леже круцијални докази о тачном датуму формирања УЛСШ (30. април 1971). Тога да-на, од 18 часова, у Дому омладине, Вукан Јовановић, Станислав Иконић–Сик и Влада

Лалицки, жирирали су наведену Првомај-ску изложбу, да би и сами, од 20,30 часова, присуствовали оснивачкој седници УЛСШ. До тада су двадесетак нестрпљивих оснива-ча Удружења, већ поодавно попили „две ту-ре“ сокова „Олимпијско сунце“; дар „Шапча-нке“ сликарима. На дугом банкету од два ре-да састављених столова, као на каквој све-чаности, била су сервирана и два-три сифо-на са содом тиркизно плаве боје, и неколи-ко „тура“ кафа с ратлуцима, зване „новина-рске“, како их је „крстио“ присутни Пењин. По томе се знало — биће „нешто крупно“. Узалуд су Јеремија, Студа, Глиша, Мираз, Бо-це, Тишма и остали излагачи наведене Ма-јске изложбе, „фиксирали“ чланове жирија, не би ли проникнули ко је добио награде (испоставило се да су биле „папирнате“; ни-шта „да звекне“). Жири је био „непрози-ран“... Седница је убрзо почела. У уводном тексту Стевана Симића, и на завршним страницама ове студије, дата су имена (по азбучном реду) ликовних ствара-лаца, оснивача УЛСШ. * * * Поред Стевана Чалића, који је био незао-билазни узор уметницима групе БОЈЕ И РЕ-ЧИ и члановима УЛСШ, као и најбољи Чали-ћев ђак, Бранко–Лале Станковић (једини, који је прве ликовне вештине изучио у ате-љеу сликара „Славе Подриња“), млађи ша-бачки ствараоци, 60-их и 70-их, имали су на-јвећу подршку у раду у саветима Белохла-века, Лалицког, Милића, Сика, или у Старе Даме Са Камичка, Маре Лукић-Јелесић (пре-мда, тада, притиснуте годинама, и ствара-лачки удаљене од главних токова постмо-дерне). Први послератни Атеље професора Ђорђа Костића, у Гимназији, био је светио-ник напредњаштва и за млађе шабачке уме-тнике, 60-их и 70-их. И тада су, наиме, живе-ла сећања на изложбе УЛУС-а, које је у пр-вим „петољеткама“ изградње државе, Кос-тић приређивао у великој сали Париза. Да-нашњи омладинци — што седе у посласти-чарници „Sweet House“, у кафићу „Amadeus“, убацују љубавна писма у сандуче Поште, и купују мајице у „старој“ Робној кући — не слуте да отисак свог тела остављају у про-стору којим су пре пет-шест деценија хо-дили са Костићем један Лубарда, Челебо-новић, Коњовић..., хитајући кроз гомилу пи-јачара, да своје слике окаче на зидове сале Париза. Када је, септембра 1982, потписник ових редова, директор Музеја, приређивао на месец дана ауторску изложбу Ликовна уметност у Шапцу 1900 у бившем Му-зеју Кнеза Павла, у Народном музеју у Беог-раду, инспирацију је лако нашао у неумор-ном Ђорђу Костићу. Не само стога, ова сту-дија посвећена је њему, и великанима лико-вне уметности Малог Париза: Мари, Чалићу, Хакији, Лалу, Лалицком, Милићу... Девет фаза у развоју шабачког ликовног

(пост)авангардизма, 1905-2016. Прву фазу, чинила је уметничка делатно-ст Маре ЛУКИЋ (касније: Јелесић), од јесени 1905, до краја 1919. Литература (избор): Радован Миразовић, МАРА ЛУКИЋ ЈЕЛЕСИЋ живот и дело, Народни му-зеј, Шабац, 1979; ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ Народни музеј, Шабац, 1982; ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПО

КОД 21128ТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ, 1816 , Наро-дно позориште, Шабац (sera publiée le) 2018. Другу фазу, чинила је активност Стевана ЧАЛИЋА (1892-1943), од фебруара 1925, до лета 1943. Литература (избор): Петар В. Ми-кић, СТЕВАН ЧАЛИЋ И ЊЕГОВО СЛИКАРСКО ДЕЛО, Међуопштински историјски ар-хив, Шабац, Годишњак, No 17/1983; Радо-ван Миразовић, . Трећу фазу, чинила је делатност Хакије КУ-ЛЕНОВИЋА (1905-1987), од октобра 1932, до пролећа 1941. Литература (избор): Радо-ван Миразовић (шабачки, предратни пери-од) и Ибрахим Крзовић (сарајевски, после-ратни период), ХАКИЈА КУЛЕНОВИЋ, Umet-nička galerija Bosne i Hercegovine Sarajevo, Народни музеј, Шабац, Dom Kulture, Jajce, 1985.; ЧОВЈЕК И ВРИЈЕМЕ/1985/ документа-рни филм (ТВ Сарајево), Мирзе Идризовића; наратори: Куленовић, Миразовић, Крзовић. Четврти корак, чинило је деловање Ђорђа КОСТИЋА (1927-1994), од пролећа 1945, до краја 1954. Литература (избор): Р. Миразо-вић, ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ, 1900

Народни музеј, Шабац, 1982; ВЛАДИСЛАВ ЛАЛИЦКИ (1935 2008), живот и дело, Народно позориште, Шабац, 2015; ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ, 1816 , Народно позо-риште, Шабац (sera publiée le) 2018; Посебну врсту петог корака (недовољно посвећеног поставангардизму), начинило је КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „АБ-РАШЕВИЋ“, априла 1955, изложбом слика-ра-аматера, у оквиру свечане прославе пе-десетогодишњице рада Друштва. Тада су, у малој сали Среског синдикалног већа, са око 60 радова, организовано иступили: Драго-љуб Петровић, Аца Томанић, Бранко Мрк-шић, Миша Станковић, Никола Мишковић, Владимир Ђорђевић, Мирољуб Матић и Ми-лица Јовановић. Литература (избор): Радо-ван Миразовић, ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ, 1900 , Народни музеј, Шабац, 1982; ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ, 1816 , Народно позориште, Шабац (sera publiée le) 2018; Пети корак начинио је Игор БЕЛОХЛА-ВЕК (1928-1993), професор Учитељске шко-ле у Шапцу, из чијег атељеа су изашли Јован Лукић, Маринко Марковић, Слободан Јере-мић-Јеремија, неки од сликара групе БОЈЕ И РЕЧИ (Слободанка Ракић-Шефер...), и др. У вези са Игоровом активношћу у Шапцу, кра-јем 50-их година, посебну важност имало је формирање КЛУБА ЉУБИТЕЉА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ, при РУ „Моша Пијаде“. Током 1959, Универзитет је настојао да прошири круг делатности; између осталог — отва-рањем здравствене и педагошке катедре и клубова музичке и ликовне уметности. Рад Ликовног клуба одвијао се, у почетку, у че-тири атељеа, са малим бројем талентованих сликара; проширен бројним љубитељима ликовне уметности. Аниматор програма, Игор Белохлавек, планирао је — у доба не-каквог тадашњег полета и културног зано-са — отварање разних изложби по преду-зећима, у интересу популарисања ликовне уметности, а припремао је са сарадницима и семинаре примењених уметности за рад-нике у индустрији дрвета и коже и за ме-талске и кројачке трудбенике.

У то време се „од стваралаца очекивало да се отворе пред радничком класом“, а не да се увлаче „у своју институцију, у стале-шко-цеховску љуштуру, у сигурност буџет-ске егзистенције, у аристократизацију сво-је делатности“ (Културна политика самоуправног друштва и СКЈ, Нови Сад, 1968, стр. 302-303). Погрешно схватајући Белохлаве-кову улогу и ангажовање у вези делатно-сти Клуба, па и шире, Милић од Мачве је „сахранио“ Игора на својој слици Шабачки кермес 1941, излаганој у холу шабачке Биб-лиотеке „Жика Поповић“ почетком новем-бра 1959. Истине ради, ваља рећи — због ву-лгаризације „нове“ културне политике, која се готово искључиво ослањала на ликовни аматеризам „по вољи и потребама радни-чке класе“, а којој се (у једном тренутку, не и трајно) приклонио и споменути Клуб ша-бачког Радничког универзитета (удаљен и од интенција Игора Белохлавека и од про-цеса ликовног поставангардизма) — ни тај Клуб, ни Белохлавек, нису могли у Раднич-ком универзитету рачунати на дужи „радни стаж“. И Игору је било јасно да је илузорно било да су се том политиком све тешкоће могле решавати непосредним деловањем закона понуде и потражње, и да никаква друга интервенција није нужна“ (Миодраг Б. Протић, Српско сликарство XX века, Бео-град, 1970, стр. 567). Оживотворење идеје о спонтаном прожимању уметности и удру-женог рада није остварено, а несналажења тадашњих планера културне политике, ди-ректно су изазвала настанак културних ал-тернатива: Мачванске уметничке школе Милића од Мачве и групе БОЈЕ И РЕЧИ, из-међу осталих — сваке са својим амбицијама, разуме се. Да је и Раднички универзитет кр-змао: Којим путем ваља ићи у унапређива-њу културног живота, сведочи и чињеница да је у другој половини априла 1959, Клуб љубитеља ликовне уметности Универзите-та приредио „меморијалку“ Стевана Чалића, доајена Модерне у Шапцу — изложбу, сас-тављену од 38 радова, у својини Музеја (уг-лавном), и приватника из Шапца и Београ-да. Било је то за време Недеље музеја, мани-фестације покренуте пола века пре савре-мених Ноћи музеја. Раднички универзитет је приредио, у првој половини новембра 1961, и VI изложбу шабачких ликовних уме-тника — VI Октобарски салон (тада: Новем-барски), на којем је дебитовао први шаба-чки сликар апстракције, Јован Лукић, а кра-јем новембра и почетком децембра, и VII из-ложбу шабачких ликовних уметника — VII Октобарски салон. Између 1959, када је при-редио Чалићеву ретроспективу, и 1961, ка-да је приредио VI Октобарски салон, Радни-чки универзитет је ушао у анале шабачке културе и отварањем чувене Летње баште Биоскопа (крајем 1959, почетком 1960). Ме-ђутим, РУ није искористио изгледну шансу да Летњу башту (према замисли Верољуба Павловића) учини епицентром поставанга-рдизма у биоскопској делатности. Та Веци-на идеја није, на жалост, прихваћена. (Оп-ширније: у књизи Р. Миразовића: ВЛАДИСЛАВ ЛАЛИЦКИ, 1935 2008, живот и дело, Народно позориште, Шабац, 2015). О пропуштеним шансама шабачке кул-туре, исти аутор је написао ангажовани текст УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА ЧЕКАНА ПОЛА

КОД 21 129ТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ, 1816 , Наро-дно позориште, Шабац (sera publiée le) 2018. Другу фазу, чинила је активност Стевана ЧАЛИЋА (1892-1943), од фебруара 1925, до лета 1943. Литература (избор): Петар В. Ми-кић, СТЕВАН ЧАЛИЋ И ЊЕГОВО СЛИКАРСКО ДЕЛО, Међуопштински историјски ар-хив, Шабац, Годишњак, No 17/1983; Радо-ван Миразовић, . Трећу фазу, чинила је делатност Хакије КУ-ЛЕНОВИЋА (1905-1987), од октобра 1932, до пролећа 1941. Литература (избор): Радо-ван Миразовић (шабачки, предратни пери-од) и Ибрахим Крзовић (сарајевски, после-ратни период), ХАКИЈА КУЛЕНОВИЋ, Umet-nička galerija Bosne i Hercegovine Sarajevo, Народни музеј, Шабац, Dom Kulture, Jajce, 1985.; ЧОВЈЕК И ВРИЈЕМЕ/1985/ документа-рни филм (ТВ Сарајево), Мирзе Идризовића; наратори: Куленовић, Миразовић, Крзовић. Четврти корак, чинило је деловање Ђорђа КОСТИЋА (1927-1994), од пролећа 1945, до краја 1954. Литература (избор): Р. Миразо-вић, ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ, 1900

Народни музеј, Шабац, 1982; ВЛАДИСЛАВ ЛАЛИЦКИ (1935 2008), живот и дело, Народно позориште, Шабац, 2015; ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ, 1816 , Народно позо-риште, Шабац (sera publiée le) 2018; Посебну врсту петог корака (недовољно посвећеног поставангардизму), начинило је КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКО ДРУШТВО „АБ-РАШЕВИЋ“, априла 1955, изложбом слика-ра-аматера, у оквиру свечане прославе пе-десетогодишњице рада Друштва. Тада су, у малој сали Среског синдикалног већа, са око 60 радова, организовано иступили: Драго-љуб Петровић, Аца Томанић, Бранко Мрк-шић, Миша Станковић, Никола Мишковић, Владимир Ђорђевић, Мирољуб Матић и Ми-лица Јовановић. Литература (избор): Радо-ван Миразовић, ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ, 1900 , Народни музеј, Шабац, 1982; ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ, 1816 , Народно позориште, Шабац (sera publiée le) 2018; Пети корак начинио је Игор БЕЛОХЛА-ВЕК (1928-1993), професор Учитељске шко-ле у Шапцу, из чијег атељеа су изашли Јован Лукић, Маринко Марковић, Слободан Јере-мић-Јеремија, неки од сликара групе БОЈЕ И РЕЧИ (Слободанка Ракић-Шефер...), и др. У вези са Игоровом активношћу у Шапцу, кра-јем 50-их година, посебну важност имало је формирање КЛУБА ЉУБИТЕЉА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ, при РУ „Моша Пијаде“. Током 1959, Универзитет је настојао да прошири круг делатности; између осталог — отва-рањем здравствене и педагошке катедре и клубова музичке и ликовне уметности. Рад Ликовног клуба одвијао се, у почетку, у че-тири атељеа, са малим бројем талентованих сликара; проширен бројним љубитељима ликовне уметности. Аниматор програма, Игор Белохлавек, планирао је — у доба не-каквог тадашњег полета и културног зано-са — отварање разних изложби по преду-зећима, у интересу популарисања ликовне уметности, а припремао је са сарадницима и семинаре примењених уметности за рад-нике у индустрији дрвета и коже и за ме-талске и кројачке трудбенике.

У то време се „од стваралаца очекивало да се отворе пред радничком класом“, а не да се увлаче „у своју институцију, у стале-шко-цеховску љуштуру, у сигурност буџет-ске егзистенције, у аристократизацију сво-је делатности“ (Културна политика самоуправног друштва и СКЈ, Нови Сад, 1968, стр. 302-303). Погрешно схватајући Белохлаве-кову улогу и ангажовање у вези делатно-сти Клуба, па и шире, Милић од Мачве је „сахранио“ Игора на својој слици Шабачки кермес 1941, излаганој у холу шабачке Биб-лиотеке „Жика Поповић“ почетком новем-бра 1959. Истине ради, ваља рећи — због ву-лгаризације „нове“ културне политике, која се готово искључиво ослањала на ликовни аматеризам „по вољи и потребама радни-чке класе“, а којој се (у једном тренутку, не и трајно) приклонио и споменути Клуб ша-бачког Радничког универзитета (удаљен и од интенција Игора Белохлавека и од про-цеса ликовног поставангардизма) — ни тај Клуб, ни Белохлавек, нису могли у Раднич-ком универзитету рачунати на дужи „радни стаж“. И Игору је било јасно да је илузорно било да су се том политиком све тешкоће могле решавати непосредним деловањем закона понуде и потражње, и да никаква друга интервенција није нужна“ (Миодраг Б. Протић, Српско сликарство XX века, Бео-град, 1970, стр. 567). Оживотворење идеје о спонтаном прожимању уметности и удру-женог рада није остварено, а несналажења тадашњих планера културне политике, ди-ректно су изазвала настанак културних ал-тернатива: Мачванске уметничке школе Милића од Мачве и групе БОЈЕ И РЕЧИ, из-међу осталих — сваке са својим амбицијама, разуме се. Да је и Раднички универзитет кр-змао: Којим путем ваља ићи у унапређива-њу културног живота, сведочи и чињеница да је у другој половини априла 1959, Клуб љубитеља ликовне уметности Универзите-та приредио „меморијалку“ Стевана Чалића, доајена Модерне у Шапцу — изложбу, сас-тављену од 38 радова, у својини Музеја (уг-лавном), и приватника из Шапца и Београ-да. Било је то за време Недеље музеја, мани-фестације покренуте пола века пре савре-мених Ноћи музеја. Раднички универзитет је приредио, у првој половини новембра 1961, и VI изложбу шабачких ликовних уме-тника — VI Октобарски салон (тада: Новем-барски), на којем је дебитовао први шаба-чки сликар апстракције, Јован Лукић, а кра-јем новембра и почетком децембра, и VII из-ложбу шабачких ликовних уметника — VII Октобарски салон. Између 1959, када је при-редио Чалићеву ретроспективу, и 1961, ка-да је приредио VI Октобарски салон, Радни-чки универзитет је ушао у анале шабачке културе и отварањем чувене Летње баште Биоскопа (крајем 1959, почетком 1960). Ме-ђутим, РУ није искористио изгледну шансу да Летњу башту (према замисли Верољуба Павловића) учини епицентром поставанга-рдизма у биоскопској делатности. Та Веци-на идеја није, на жалост, прихваћена. (Оп-ширније: у књизи Р. Миразовића: ВЛАДИСЛАВ ЛАЛИЦКИ, 1935 2008, живот и дело, Народно позориште, Шабац, 2015). О пропуштеним шансама шабачке кул-туре, исти аутор је написао ангажовани текст УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА ЧЕКАНА ПОЛА

ВЕКА. („Глас Подриња“, 9. октобар 1986, стр. 8). Била је то јавна иницијатива о могућој концепцији Дуњића куће у Шапцу, коју је аутор изнео уочи одласка у Сједињене аме-ричке државе. У том кондензованом, храб-ром тексту за своје време (по оцени Стевана Станић, Душана Николића-Симе...), уз обра-зложење културног концепта, аутор је кри-тиковао пометеност, „метеж“ тадашње ша-баачке културне политике, у којој су учест-вовали и „ситни дневни политичари, калку-ланти и кадровски аутсајдери, интриганти и самовољници у култури и друштвеним делатностима“, што у оно време нису биле „ситне речи“... За њих се „плаћала цена“. Ау-тор текста је, пре 30 година, изнео став о недовољној демократичности у раду поли-тичара, културних посленика из врха тада-шње власти у Шапцу. Истакнуто је да њи-хова делатност није била довољно јавна, ни транспарентна, и да је основна сврха њихо-вог учешћа била да се на најбржи начин реа-лизују заблуде појединаца са хронично за-каснелим сазнањима, и афирмација култур-них осредњака и креативних анонимуса, по-слушника власти, иза чега се најлакше зак-лањала сопствена политичка и културна недоумица. Та иницијатива је била прво од-бијена, а касније делимично прихваћена... Недовољно — садржински и концепцијски. А могло се више. Дуњића кућа — сјајно ло-цирана у језгру Града, попут каквог малог француског дворца — доминира амбијен-том шармантног, пространог парка, у чије средиште су Р. Миразовић, руководилац Галерије Дуњића кућа, М. Васиљевић, архе-олог Музеја, и каменорезац Ројман, унели, у лето 1988, древни камени саркофаг, плани-рајући да у парку одгаје и паунове. Прилика, да се са Дуњића кућом учини знатно више пропуштена је (за сада). Поред постојећег Легата Бранка-Лала Станковића, она би мо-гла бити — пре свега — искоришћена за по-кретање Галерије модерне уметности, коју шабачка културна јавност одавно очекује. Литература (избор): Радован Миразовић, ВЛАДИСЛАВ ЛАЛИЦКИ/1935 живот и дело, Народно позориште, Шабац, 2015; ЛИКОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ, 1816 Народно по-зориште, Шабац (sera publiée le) 2018.

Шести корак, представљали су вансериј-ски напори четворице стваралаца и култур-них посленика снажне индивидуалности. Јован ЛУКИЋ (1942-1989), мајстор графи-чког дизајна, сликар и карикатуриста који се, са само 16 година, огласио геометризи-раним, апстрактним радовима на изложби слика Народне омладине Шапца и припад-ника ЈНА, коју је приредио Комитет народне омладине, у сали КУД „Абрашевић“, на Дана Младости, 1958. Аутор је имао први велики наступ 1961, радовима на VI Октобарском салону, када је један шабачки сликар, Лу-кић, први пут изложио „чисте“ апстракције. Прва самостална изложба слика и графика овог уметника (у Галерији Музеја, 13-22. V 1967), била је јасан знак да је ликовни пост-авангардизам у Шапцу добио снажну потпо-ру у Лукићевој уметности, ангажовањем ау-тора који се на почетку каријере (док је био у ЈНА) бавио и хумористичким стрип-сери-јалом, који је објављиван у наставцима у „Гласу Подриња“, крајем 60-их.

2) Станислав ИКОНИЋ-СИК (1929-1973), популарни карикатуриста и илустратор „Гласа Подриња“, обогатио је ликовну сцену Града (после 1962), учествујући активно и у оснивању УЛСШ. Изванредни стрип-цртач (први у нашој средини; што завређује посе-бну пажњу), мајстор добре, функционалне илустрације и фирмописања, први сликар старог Шапца и његових боема (што је и сам био), први ментор потписника ових редова и несуђени кум, умро је рано, у својој 44. го-дини, остављајући недовршеним многе ли-ковне пројекте. По његовим нацртима и ша-блонима, потписник ових редова је урадио, након Сикове смрти, војне ознаке на „нема-чкој“ ратној механизацији (тенкови и ками-они шабачког гарнизона ЈНА), током снима-ња играног филма Столета Јанковића, „Пар-тизани“, реализованог највише у шабачком крају, с јесени 1973. 3) Душан НИКОЛИЋ-СИМА (1938-1998), историчар уметности, сликар, професор и писац, афористичар, пријатељ и сарадник Р. Миразовића у афирмацијуи ликовног пост-авангардизма у Шапцу. Након Симиног „де-финитивног одласка“, остала је празнина, коју није било лако попунити. 4) Маринко МАРКОВИЋ (1937-1998), ли-ковни педагог, ментор Ликовне секције Ос-новне школе „Стојан Новаковић“, која је имала и одличну Литерарну секцију. Обе Секције су организоване и вођене тако до-бро, да су чиниле куриозитет и у оквирима тадашње југословенске државе (од Тригла-ва, до Ђевђелије). Једна ученица написала је два романа(!), а Ликовна секција Школе ос-војила је тада у Новом Саду једну од мало-бројних награда — на ликовном такмичењу четири стотине југословенских школа, на Седмој изложби дечјих радова Југославије. Најбољи питомци Маринковог Атељеа су: Милисав ИЛИЋ-СТУДА, сликар, члан УЛУС-а, од 1973, који се са доста амбиција појавио на шабачкој ликовној сцени (1967), самос-талном изложбом, којом је Дом омладине „Вера Благојевић“ отпочео своју галеријску активност, након установљења 1963. годи-не (стављања на општински буџет); и Раде СТАНКОВИЋ-СТАНКЕЉА, један од најбољих мајстора (уз Мартина) новог реализма у Ср-бији, актуелни сценограф Шабачког позо-ришта, који је одавно заслужио једну добру ретроспективу са адекватном пратећом мо-нографијом у некој од престижних шабач-ких и српских установа културе. Седми корак, начинио је Дом омладине, са предузимљивим управником Драганом Па-јићем, једним од најближих сарадника Веце Павловића и Рила Жеравчића при органи-зовању Чивијада Иако се Дом често бавио културним аматеризмом, он је, од 1968, ак-тивношћу бројних секција, израстао у сна-жно извориште културног поставангарди-зма, што је била антитеза малограђанској јевтиној забави и нарушавању завидне ку-лтурне традиције Малог Париза. Крајем 60-их и почетком 70-их, у време модернизова-ња живота по мери генерација другачијег, новог сензибилитета — у доба студентских немира, храбрих искорака у проширивању граница општих друштвених и уметничких слобода (и оних у домену еротике и секса, које су смениле дојучерашње лицемерје), Дом омладине је био и главна сцена рокен-

КОД 21130рол-музике у Граду, чиме се показао и као важна препрека експанзији новокомпоно-ваног шунда, који је почео да осваја терен. Дом омладине је, у новеје време, овенчан и ласкавим епитетом ОЛИМП КРЕАТИВНОСТИ (по Бранки Криловић, некадашњој ша-бачкој песникињи, данас: уредници култур-не рубрике о позоришту, на РТС-у). Чувена је била октобарска изложба Дома омладине 1968, у подруму, популарној „Рупи“, „мла-дих и гневних“: Наде, Јеремије, Студе, Тиш-ме (са својим уличним паноима), Слободан-ка и Мираза (изван каталога и без паноа), који су своје радове показивали публици „из руке“. (Они нису на време били потврди-ли управнику Пајићу своје учешће, па их је овај накнадно уврстио на изложбу, сугери-шући им да своје радове представљају пуб-лици на тај начин; као „блискост уметника и радничке класе“, што се није допало Јере-мији, јер су се обоје придошлица сместили на његову страну подрума, и заклањали му радове. Али, био је фер и није се дуго љутио: понео је, сутрадан, два њихова рада на аук-цију, у Скадарлији, где је имао продајни про-стор). На вернисажу у популарној „Рупи“ До-ма омладине, публику су својим стиховима и куваним кестењем послуживали чланови редакције листа „Пламен“, уз тиху музику бит-ансамбла „Црне сенке“. Осми корак, начинили су Клуб младих ст-варалаца, са својим вредним председником Милом Гавриловићем „Нишлијом“, и Зави-чајни клуб студената, са Миланом Васићем-Бучем, агилним секретаром Клуба. Они су покренули низ за своје време неуобичајено квалитетних прогресивних културних сад-ржаја, адресираних ширем кругу спектато-ра; не само млађој публици. Оба клуба су била активна од пролећа 1968, користећи у највећој могућој мери енергију таласа сту-дентског бунта `68. У подруму Дома омла-дине — галерији Клуба младих стваралаца и Завичајног клуба студената — и другде, Гавриловић и Васић су (са сарадницима: Фиксом, Миленком, „Зубићем“...), успели да приреде и неке од литерарних садржаја и изложби антологијског значаја. Ствараоци су тада, неретко, имали знатно различита идејна и уметничка гледишта, али су у пог-леду привржености високо зацртаним зах-тевима креативности и неговања корект-них односа унутар „истог племена“, једнако држали до прогреса шабачке културе, до међусобне лојалности, до заједништва у истом послу, и без сагласја о свим аспекти-ма професије. Свако од њих се тада трудио да нађе своје „место под сунцем“, уверен да исправно мисли, да делује на прави начин; отуда, неки од њих данас различито нијан-сирају поједина дешавања у тадашњој на-шој култури, што је и разумљиво. Позната је чињеница да је Дом — са својим Клубом младих стваралаца и Завичајним клубом студената, са бројним вредним сарадници-ма и са младим уметницима: сликарима, пе-сницима, музичарима и другима културним прегаоцима — припремио погодно тле (и) за настанак групе БОЈЕ И РЕЧИ и УЛСШ.

МЛАДОСТ ЈЕ УМЕТНОСТ Када је шабачки Музеј, 1982, добио позив из главног града некадашње Југославије, да на месец дана постави у Народном Музеју у

Београду своју антологијску изложбу Ликовна уметност у Шапцу српска ку-лтурна јавност се још једном уверила да је Мали Париз остао важан чинилац национа-лне културе. Тада је, у бившем здању Музе-ја кнеза Павла, др Станислав Живковић, ди-ректор Галерије САНУ, представио јавнос-ти истоимену књигу потписника ових редо-ва, као што су то својим рефератима, неко-лико месеци раније у Шапцу, учинили др Павле Васић и др Лазар Трифуновић. Изло-жба је била и „приступна беседа“ с образло-жењем, да наша сликарка Мара Лукић-Је-лесић добије коначно часно место у српској научној литератури, по мери и заслузи. Ова уметница је тада увршћена у „регистар“ српских импресиониста, при Институту за историју уметности САНУ, стручним посре-довањем Вере Ристић, саветника у Народ-ном музеју у Београду, и др Станислава Жи-вковића. Након тога је др Живковић уврс-тио Мару Лукић у бесмртнике, 1994, својим капиталним радом СРПСКИ ИМПРЕСИОНИСТИ. Највећи познавалац нашег импресио-низма уградио је у библиографију те књиге прву монографију Р. Миразовића о животу и делу Маре Лукић Јелесић, из 1979, чинећи и шабачкој култури, Музеју овог града, из-давачу монографије, велику част. Та струч-на публикација води се за сада као једина библиографска фуснота, релевантни исто-риографски извор о животу и делу најзна-чајнијег импресионисте у Шапцу — важне карике за разумевање делатности женскегрупе српских импресиониста београдског круга, окупљених око Косте Миличевића, почетком прошлог века. Потписника ових редова, аутора прве књиге о животу и делу Маре Лукић-Јелесић (1979), за Шабац и ње-гов Музеј, где је некада живео и радио, ве-зује толико интензивних успомена, да би могао, само да зна, да запева као Едит Пјаф:

(Својим успоменама, могао бих запалити ватру...). Краћом студијом МЛАДОСТ ЈЕ УМЕТНОСТ, на предавању у шабачком Народном музеју, 2010, потписник ових редова је настојао да слушаоцима приближи тему о ликовном по-ставангардизму млађих шабачких ствара-лаца, крајем 60-их и почетком 70-их. На по-четку беседе, истакао је тезу да је медијални приступ културној историји, стваралаштву и културној политици, гарант очувања „нај-крупнијих бисера на свечаној огрлици“ про-шлости Шапца — повести, која може инспи-ративно да утиче на трасирање прогреса средине, њеног културног интегритета, оп-станка. Аутор се осврнуо и на детаљ с почет-ка сопствене каријере „младог и гневног“ ликовног ствараоца: — Поносно чувам по-часну Чланску карту Завичајног клуба сту-дената, са испечаћене четири године у руб-рикама за чланарину: 1971, 1972, 1973, и 1974. Факултет: сликар. Бр. — почасна. Бе-јах млад, тада, и мишљах:

(Мени припада будућност) — рекао је, тада. Уследио је осврт на настанак и де-ловање уметничке групе БОЈЕ И РЕЧИ. * * * Састав групе БОЈЕ И РЕЧИ — Сликари: Слободанка Ракић, члан УЛУС-а; Радован Миразовић, alias Филип Мираз (по Крлежи-ном Филипу Латиновићу, литерарном лику,

КОД 21 131рол-музике у Граду, чиме се показао и као важна препрека експанзији новокомпоно-ваног шунда, који је почео да осваја терен. Дом омладине је, у новеје време, овенчан и ласкавим епитетом ОЛИМП КРЕАТИВНОСТИ (по Бранки Криловић, некадашњој ша-бачкој песникињи, данас: уредници култур-не рубрике о позоришту, на РТС-у). Чувена је била октобарска изложба Дома омладине 1968, у подруму, популарној „Рупи“, „мла-дих и гневних“: Наде, Јеремије, Студе, Тиш-ме (са својим уличним паноима), Слободан-ка и Мираза (изван каталога и без паноа), који су своје радове показивали публици „из руке“. (Они нису на време били потврди-ли управнику Пајићу своје учешће, па их је овај накнадно уврстио на изложбу, сугери-шући им да своје радове представљају пуб-лици на тај начин; као „блискост уметника и радничке класе“, што се није допало Јере-мији, јер су се обоје придошлица сместили на његову страну подрума, и заклањали му радове. Али, био је фер и није се дуго љутио: понео је, сутрадан, два њихова рада на аук-цију, у Скадарлији, где је имао продајни про-стор). На вернисажу у популарној „Рупи“ До-ма омладине, публику су својим стиховима и куваним кестењем послуживали чланови редакције листа „Пламен“, уз тиху музику бит-ансамбла „Црне сенке“. Осми корак, начинили су Клуб младих ст-варалаца, са својим вредним председником Милом Гавриловићем „Нишлијом“, и Зави-чајни клуб студената, са Миланом Васићем-Бучем, агилним секретаром Клуба. Они су покренули низ за своје време неуобичајено квалитетних прогресивних културних сад-ржаја, адресираних ширем кругу спектато-ра; не само млађој публици. Оба клуба су била активна од пролећа 1968, користећи у највећој могућој мери енергију таласа сту-дентског бунта `68. У подруму Дома омла-дине — галерији Клуба младих стваралаца и Завичајног клуба студената — и другде, Гавриловић и Васић су (са сарадницима: Фиксом, Миленком, „Зубићем“...), успели да приреде и неке од литерарних садржаја и изложби антологијског значаја. Ствараоци су тада, неретко, имали знатно различита идејна и уметничка гледишта, али су у пог-леду привржености високо зацртаним зах-тевима креативности и неговања корект-них односа унутар „истог племена“, једнако држали до прогреса шабачке културе, до међусобне лојалности, до заједништва у истом послу, и без сагласја о свим аспекти-ма професије. Свако од њих се тада трудио да нађе своје „место под сунцем“, уверен да исправно мисли, да делује на прави начин; отуда, неки од њих данас различито нијан-сирају поједина дешавања у тадашњој на-шој култури, што је и разумљиво. Позната је чињеница да је Дом — са својим Клубом младих стваралаца и Завичајним клубом студената, са бројним вредним сарадници-ма и са младим уметницима: сликарима, пе-сницима, музичарима и другима културним прегаоцима — припремио погодно тле (и) за настанак групе БОЈЕ И РЕЧИ и УЛСШ.

МЛАДОСТ ЈЕ УМЕТНОСТ Када је шабачки Музеј, 1982, добио позив из главног града некадашње Југославије, да на месец дана постави у Народном Музеју у

Београду своју антологијску изложбу Ликовна уметност у Шапцу српска ку-лтурна јавност се још једном уверила да је Мали Париз остао важан чинилац национа-лне културе. Тада је, у бившем здању Музе-ја кнеза Павла, др Станислав Живковић, ди-ректор Галерије САНУ, представио јавнос-ти истоимену књигу потписника ових редо-ва, као што су то својим рефератима, неко-лико месеци раније у Шапцу, учинили др Павле Васић и др Лазар Трифуновић. Изло-жба је била и „приступна беседа“ с образло-жењем, да наша сликарка Мара Лукић-Је-лесић добије коначно часно место у српској научној литератури, по мери и заслузи. Ова уметница је тада увршћена у „регистар“ српских импресиониста, при Институту за историју уметности САНУ, стручним посре-довањем Вере Ристић, саветника у Народ-ном музеју у Београду, и др Станислава Жи-вковића. Након тога је др Живковић уврс-тио Мару Лукић у бесмртнике, 1994, својим капиталним радом СРПСКИ ИМПРЕСИОНИСТИ. Највећи познавалац нашег импресио-низма уградио је у библиографију те књиге прву монографију Р. Миразовића о животу и делу Маре Лукић Јелесић, из 1979, чинећи и шабачкој култури, Музеју овог града, из-давачу монографије, велику част. Та струч-на публикација води се за сада као једина библиографска фуснота, релевантни исто-риографски извор о животу и делу најзна-чајнијег импресионисте у Шапцу — важне карике за разумевање делатности женскегрупе српских импресиониста београдског круга, окупљених око Косте Миличевића, почетком прошлог века. Потписника ових редова, аутора прве књиге о животу и делу Маре Лукић-Јелесић (1979), за Шабац и ње-гов Музеј, где је некада живео и радио, ве-зује толико интензивних успомена, да би могао, само да зна, да запева као Едит Пјаф:

(Својим успоменама, могао бих запалити ватру...). Краћом студијом МЛАДОСТ ЈЕ УМЕТНОСТ, на предавању у шабачком Народном музеју, 2010, потписник ових редова је настојао да слушаоцима приближи тему о ликовном по-ставангардизму млађих шабачких ствара-лаца, крајем 60-их и почетком 70-их. На по-четку беседе, истакао је тезу да је медијални приступ културној историји, стваралаштву и културној политици, гарант очувања „нај-крупнијих бисера на свечаној огрлици“ про-шлости Шапца — повести, која може инспи-ративно да утиче на трасирање прогреса средине, њеног културног интегритета, оп-станка. Аутор се осврнуо и на детаљ с почет-ка сопствене каријере „младог и гневног“ ликовног ствараоца: — Поносно чувам по-часну Чланску карту Завичајног клуба сту-дената, са испечаћене четири године у руб-рикама за чланарину: 1971, 1972, 1973, и 1974. Факултет: сликар. Бр. — почасна. Бе-јах млад, тада, и мишљах:

(Мени припада будућност) — рекао је, тада. Уследио је осврт на настанак и де-ловање уметничке групе БОЈЕ И РЕЧИ. * * * Састав групе БОЈЕ И РЕЧИ — Сликари: Слободанка Ракић, члан УЛУС-а; Радован Миразовић, alias Филип Мираз (по Крлежи-ном Филипу Латиновићу, литерарном лику,

који је у Миразовићевој младости испуња-вао један део његовог дубровачког срца — по прецима, немирним морнарима), ликов-ни уредник издања Групе, члан УЛУС-а; Ми-хаило Глигорић-Глиша, сликар, графичар и историчар уметности (такође, ликовни уре-дник неких издања Групе), члан УЛУС-а; и Слободан Пајић-Боце, непоколебани след-беник старих мајстора. Било је то „чврсто“ сликарско језгро БОЈА И РЕЧИ, групе која се храбро носила са „алама и вранама“ фруст-рираног комунистичког система, и која је успела — после првих знакова замора тзв. друге генерације шабачких сликара — да прихвати и дигне „стег“ постмодерне, све док се Група није распала 1974, након пет приређених изложби и поетских манифес-тација (и) антологијског значаја. У Групи су, без већих амбиција, повремено деловали: Иван Вешић, Радован Лазић и Драгољуб Димитрић, а у њеном саставу био је кратко и вајар Станислав Гранић, учест- вујући само на последњој, 5. изложби. На по-следња два вернисажа Групе, публици је представио („из руке“) своје поставангард-не графике, цртеже и слике, Стеван (Сте-фан) Цвејић-Пурца, који је потписнику ових редова донео две фотографије које то „до-казују“. Песници групе БОЈЕ И РЕЧИ били су: Драган Филиповић, Иван Глишић, Драгица Беловуковић, Славица Илић, Љиљана Поле-дица, Драгољуб Николић и Иван Лолић. О значајним уметничким домашајима песни-ка Групе, доста је писано. Истицали су се Глишић и Филиповић, као и Иван Лолић, из-ванредни песник и новинар. Највећи насртаји власти на Групу, десили су се јуна 1972, децембра 1973, и маја 1974. Покушај забране књиге поезије ЗБОР ЗБОРИЛИ, јуна 1972. (издавача: Дома омладине и Клуба младих стваралаца), није уродио плодом. Уредник издања био је Д. Филипо-вић. Корице су урадили: Глиша, Мираз и Бо-це. У књизи су се налазиле песме И. Глиши-ћа, Д. Беловуковић, Д. Филиповића, Љ. Поле-дице и Д. Николића. Ликовне прилоге и ви-њете, урадили су: Глиша, Боце, Пурца, Сло-боданка и Мираз. Покушај друге забране де-сио се у децембру 1973, када је Четврта из-ложба Групе била најпре забрањена, па он-да одобрена. Уследила је невоља и у мају 1974, када је и Пета изложба групе БОЈЕ И РЕЧИ била „разматрана“; не и забрањена. У сва три случаја, уследило је „помиловање“ након интервенције Веце Павловића, вели-кана шабачке културе, првоборца из НОР-а, и залагањем Миће Панића, општинског су-дије за прекршаје, мецене Групе. Разлози за покушаје забрана били су, с данашње тачке гледишта, смешни. У првом случају — због „неприхватљивих“ конотација неких стра-ница поезије и ликовних прилога у “црве-но-црној“ књизи ЗБОР ЗБОРИЛИ. На мети је била и изванредна Боцетова илустрација МИ ЕКВАТОР, која је шабачке ствараоце, на разочарење власти, позиционирала између северног и јужног пола. У другом случају — због плаката и ликовне опрема каталога Групе, са „спорном“ Миразовом илустраци-јом, која представља двојицу бициклиста, што седе на једном бициклу и „убеђено“ во-зе — у супротним смеровима. Било је спора и око песама које су на вернисажу читане, а нису биле у каталогу (И. Глишић). У трећем

случају — због излагања икона (Боце) на последњој, 5. изложби. Пет месеци касније, група БОЈЕ И РЕЧИ се распала. „Лична карта“ Групе: Места деловања: а) као рани хришћани, у „подруму“ Дома омладине, (данас: Култур-ни центар); б) на Дудари (где се једна чла-ница Групе, песникиња, лепа, обнажена, по-сипала жутим септембарским лишћем јаб-ланова у полувремену локалне фудбалске утакмице, призивајући богињу Слободе ст-варалаштва); в) на „тавану“ Дома омладине (у Јеремијином, Тишмином и Студином ате-љеу, када они нису били ту, и када није тре-бао Лалицком); г) на другим местима у гра-ду и околини (тврђава, Летњиковац, Летња башта Биоскопа Дома Синдиката, Летња ба-шта „Зеленог Венца“, итд). Ментори: Посебан допринос квалитатив-ној димензији ликовног израза Групе, дао је Игор Белохлавек који је омогућио већини сликара групе Групе да добију део ликовног образовање академског типа; теоретски и практично. У ликовном кабинету Педагош-ке академије, препуном стручне литерату-ре, и пространом атељеу Академије, Игор је примао чланове Групе на брифинг. Они су се осећали подржаним, као што су се веро-ватно морали осећати, две деценије раније, млади таленти Ликовне секције Гимназије Ђорђа Костића: Милић, Лалицки, и други. У Игоровом кабинету су повремено радили: Јованка Кнежевић, сестре Колаковић, и не-ки други талентовани омладинци из Града. Јеремија је, 12. маја 2016, изјавио да је Игор имао специфичан начин рада са тален-тованом омладином — „критиковао их је таман толико колико је било потребно да се они не би уобразили; никад превише, да не би одустали од едукације“. Млади су имали поверење у његове судове. Стеван Тишма — вишеструки првак тадашње Југославије у скоку мотком (имао: 88 кг телесне тежине и висину од 188 см), заљубљеник у сликар-ство — дотерао је једном приликом из Кле-нка, на шпедитеру, пред Игорову Учитељ-ску школу, гомилу од 50-так радова, иски-повао их на травњак испред зграде (данас: Музичка школа), попео се у Игоров кабинет, и позвао професора да изабере најбоље ра-дове за једну Тишмину изложбу. Игор је си-шао до травњака, око којег се већ била оку-пила „публика“. Mеђу њима — и неколико немачких туриста, који су присутног Цанета Фирауновића питали: — Das ist ein Modell Konzeptkunst? Глумац, Чивијаш Цане, пре-водилац с немачког, „растумачио“ је Немци-ма да су слике, набацане на травњак — пер-форманс локалног уметника концептуали-сте, те да је то у шабачкој ликовној култури редовна појава већ једну деценију, као у Ев-ропи. Немци су — поверовали! За Тишму је везана и епизода о прављењу чачкалица и сликарских малштока од поломљене мотке за скок увис, која је припадала украјинском такмичару (касније: једном од тренера сла-вног Сергеја Бупке који је, као десетогодиш-њак, посматрао Тишмин наступ у Пољској). На тој омладинској Олимпијади у Варшави, Стеван је поломио позајмљену мотку, поку-шавајући да обори сопствени рекорд. Буп-кин будући тренер је узео пола летве себи, другу половину поклонио Тишми, а овај је, вративши се у Шабац, направио „слављени-

КОД 21132чки роштиљ“ у дворишту Дома омладине, „под орајем“, на којем је дао другарима да „дељу“ чачкалице и праве сликарске малш-токе од поломљеног спортског реквизита. Окупљања у Игоровом атељеу у Педагош-кој академији, имала су неке од одлика фа-култетског рада. Глиша и Мираз су тако, ме-сецима, били голи „к`о од мајке рођени“ мо-дели другим талентима, на вежбама муш-ког акта, што је двојици чланова групе БОЈЕ И РЕЧИ донело ненадану, додатну популар-ност у Граду; на корзоу, у Летњој башти „Ве-нца“, на плажи код старог града, на Дудари, или на хепенинзима Групе, где су Чивијаши ту двојицу сликара излагали „прозивкама“. Начин деловања: Различите форме: а) — изложбе слика (често, провокативног садр-жаја, али неуједначеног ликовног квалите-та; одлика младости); б) — вечери поезије (неретко) антологијског значаја; в) — сни-мања аматерском камером и пројекције со-пствених филмова, по узору на „егзистенци-јалистички кључ“ хипи-покрета у Америци и Европи; г) — учешће у Чивијадама, о свом трошку, непозвани; у њихове програме нас-тупи Групе су се добро уклапали, и у њих упадали „к`о шљива у комину“ (В. Ерчић), а тако су и прошли: сагорели с Чивијадом као Група (не само због ње); д) — бојкот (не-гледање) државне телевизије, што је био „реванш“ режиму, због „фалчовања“ Групе, и цепања њених плаката од стране „напред-не“, „освешћене“ омладине; итд итсл. Потребно је да се разјасне и неке дилеме: чланови Групе нису тада били „крупни иг-рачи“ — у интелектуалном, још мање у по-литичком смислу — нити су њихови умет-нички наступи имали уједначени квалитет. Али — јесу вукли напред. Тих година —та-кви какви су били, својим поставангардним деловањем — мењали су културну климу Шапца... Иако несавршени — били најбољи. Дали су, укупним деловањем, значајни до-принос освајању стваралачких слобода, за-дужили своју средину у процесима прихва-тања и развитка културног поставангарди-зма, уласка шабачке јавности у фасцинан-тан и сложен свет модернизма. Тиме се чла-нови групе БОЈЕ И РЕЧИ, с разлогом, поно-се... И тиме — што нису били ничији. Помогли су — коме право, коме криво — и самом Удружењу ликовних стваралаца Ша-пца... Ако не — да се формира, оно — да поч-не да прави своје изложбе (изван учешћа неких његових чланова на шабачком Окто-барском салону), а не да се у Удружењу, не-колико година по формирању, дебатује, „са-станчи и застанчи“ (по др В. Ерчићу). Имали су, касније, неки од чланова Групе доста времена, као зрели породични људи, да „по сто пута“ зажале због тога што су „за-писани“, и што је готово свака потоња власт настављала да чува „записник“, а ево — и старост (њихова) је дошла. Али, нека — вре-дело је... Говоре. Нису ни лоше прошли... Ве-рују. А — и лепо је било. Знају. Осећају. Та времена нису била наклоњена неодлу-чним — знали су многи. Чланови групе БО-ЈЕ И РЕЧИ, као најприсебнији, знали су то — међу првима. Потписник ових редова, један од учесника у тим догађајима, поседник замашне архив-ске грађе о тим временима, држи до тога, да је у не малој помоћи коју је Општина изд-

вајала за младе, па и за формирање УЛСШ — и поред искрених намера челника надлеж-них институција (управе КПЗ СО Шабац, и управе Дома омладине) — било и запрета-них, „неуметничких“ намера неких кључних „носилаца друштвених овлашћења“, које су се односиле на стварање, преко УЛСШ, иде-олошког контрапункта (тада, већ) славној Мачванској уметничкој школи Милића од Мачве — пре него што им је на уму била пу-на брига о решавању виталних потреба ша-бачких стваралаца окупљених у Удружењу. Да није било личне наклоности према умет-ности и ствараоцима секретара КПЗ СО Ша-бац, Б. Табанџелића, и управника Дома ом-ладине, С. Симића, УЛСШ би се можда суо-чио с још већим, можда и непремостивим препрекама. Једно је сигурно, чланови давног Завичај-ног клуба студената и групе БОЈЕ И РЕЧИ, обавили су „земљане радове“ за долазак но-вог таласа авангардиста који могу, данас, боље да бране идеје модернизма него што су то они некад знали и могли. О Чалићу, Мари, Лалу Станковићу, Хаки-ји, Ђорђу Костићу, Завичајном клубу студе-ната, Милићевој Мачванској школи, делат-ности групе БОЈЕ И РЕЧИ, настанку УЛСШ, рађању ликовног аматеризма (од 1955) у „расадницима“ „Абрашевића“, при МЗК „Са-ва“, или Културно-просветној заједници СО Шабац — има на разним странама архивс-ке грађе, разне документације, за „пуне че-зе“ — говорио је Миливоје Васиљевић, архе-олог Музеја. То мноштво нуди широке могу-ћности за заокруживање кунст-историјских тема. Потписник ових редова је имао доста прилика и још их, као „истраживач у годи-нама“, има (када су изненађења ретка) — да га засени мноштво архивалија, лепота уме-тничке слике или књиге, да може за такво дело, штиво, да каже да нешто слично није одавно држао у рукама, иако је познато да уме да „истрајава“ по светским галеријама и књижарама. „Лепа је као грех“, рекао би Сел-зник, знајући стару холивудску пословицу, да се лепота и грех најбоље продају. Шта се хтело рећи? Постоји у науци, у животу, кру-цијални моменат, раскрсница, кад нема друге, већ да се пресече, да се „баца пара“ — којим путем да се настави. У случају умет-ничких и научних дела, чија нас лепота мо-же завести (ма колико мислили да смо иму-ни, „огрубели“) — готово увек, као по неком правилу (поред евидентних вредности), по-стоје и неуметничке, ненаучне примесе. То је знак, да се предуго остало у сектору вир-туелне допадљивости, „незаслужене“ прис-ности, у једном улепшаном свету, до којег нема пута. У таквим случајевима, остало се блокирано у носталгичном штимунгу поро-дичног споменара, који зна да загреје срце, али и да га стегне, пробуди нека чудна, дво-јака осећања, која није могуће до краја разу-мети. Требало би тада „одмах ићи на сушти-ну“ дела, научног пројекта, ка центру истра-живачког задатка, без задржавања на мање битним детаљима; док се не испуне основ-ни циљеви и задаци. „Истраживач мора да се снабде тешким рударским крампом, и да не излази брзо из рупе“ — цитат из званич-ног поштанског телеграма, који је др В. Ер-чић упутио Р. Миразовићу, 1981, из Библио-теке у Музеј, само пола сата након што су се

КОД 21 133чки роштиљ“ у дворишту Дома омладине, „под орајем“, на којем је дао другарима да „дељу“ чачкалице и праве сликарске малш-токе од поломљеног спортског реквизита. Окупљања у Игоровом атељеу у Педагош-кој академији, имала су неке од одлика фа-култетског рада. Глиша и Мираз су тако, ме-сецима, били голи „к`о од мајке рођени“ мо-дели другим талентима, на вежбама муш-ког акта, што је двојици чланова групе БОЈЕ И РЕЧИ донело ненадану, додатну популар-ност у Граду; на корзоу, у Летњој башти „Ве-нца“, на плажи код старог града, на Дудари, или на хепенинзима Групе, где су Чивијаши ту двојицу сликара излагали „прозивкама“. Начин деловања: Различите форме: а) — изложбе слика (често, провокативног садр-жаја, али неуједначеног ликовног квалите-та; одлика младости); б) — вечери поезије (неретко) антологијског значаја; в) — сни-мања аматерском камером и пројекције со-пствених филмова, по узору на „егзистенци-јалистички кључ“ хипи-покрета у Америци и Европи; г) — учешће у Чивијадама, о свом трошку, непозвани; у њихове програме нас-тупи Групе су се добро уклапали, и у њих упадали „к`о шљива у комину“ (В. Ерчић), а тако су и прошли: сагорели с Чивијадом као Група (не само због ње); д) — бојкот (не-гледање) државне телевизије, што је био „реванш“ режиму, због „фалчовања“ Групе, и цепања њених плаката од стране „напред-не“, „освешћене“ омладине; итд итсл. Потребно је да се разјасне и неке дилеме: чланови Групе нису тада били „крупни иг-рачи“ — у интелектуалном, још мање у по-литичком смислу — нити су њихови умет-нички наступи имали уједначени квалитет. Али — јесу вукли напред. Тих година —та-кви какви су били, својим поставангардним деловањем — мењали су културну климу Шапца... Иако несавршени — били најбољи. Дали су, укупним деловањем, значајни до-принос освајању стваралачких слобода, за-дужили своју средину у процесима прихва-тања и развитка културног поставангарди-зма, уласка шабачке јавности у фасцинан-тан и сложен свет модернизма. Тиме се чла-нови групе БОЈЕ И РЕЧИ, с разлогом, поно-се... И тиме — што нису били ничији. Помогли су — коме право, коме криво — и самом Удружењу ликовних стваралаца Ша-пца... Ако не — да се формира, оно — да поч-не да прави своје изложбе (изван учешћа неких његових чланова на шабачком Окто-барском салону), а не да се у Удружењу, не-колико година по формирању, дебатује, „са-станчи и застанчи“ (по др В. Ерчићу). Имали су, касније, неки од чланова Групе доста времена, као зрели породични људи, да „по сто пута“ зажале због тога што су „за-писани“, и што је готово свака потоња власт настављала да чува „записник“, а ево — и старост (њихова) је дошла. Али, нека — вре-дело је... Говоре. Нису ни лоше прошли... Ве-рују. А — и лепо је било. Знају. Осећају. Та времена нису била наклоњена неодлу-чним — знали су многи. Чланови групе БО-ЈЕ И РЕЧИ, као најприсебнији, знали су то — међу првима. Потписник ових редова, један од учесника у тим догађајима, поседник замашне архив-ске грађе о тим временима, држи до тога, да је у не малој помоћи коју је Општина изд-

вајала за младе, па и за формирање УЛСШ — и поред искрених намера челника надлеж-них институција (управе КПЗ СО Шабац, и управе Дома омладине) — било и запрета-них, „неуметничких“ намера неких кључних „носилаца друштвених овлашћења“, које су се односиле на стварање, преко УЛСШ, иде-олошког контрапункта (тада, већ) славној Мачванској уметничкој школи Милића од Мачве — пре него што им је на уму била пу-на брига о решавању виталних потреба ша-бачких стваралаца окупљених у Удружењу. Да није било личне наклоности према умет-ности и ствараоцима секретара КПЗ СО Ша-бац, Б. Табанџелића, и управника Дома ом-ладине, С. Симића, УЛСШ би се можда суо-чио с још већим, можда и непремостивим препрекама. Једно је сигурно, чланови давног Завичај-ног клуба студената и групе БОЈЕ И РЕЧИ, обавили су „земљане радове“ за долазак но-вог таласа авангардиста који могу, данас, боље да бране идеје модернизма него што су то они некад знали и могли. О Чалићу, Мари, Лалу Станковићу, Хаки-ји, Ђорђу Костићу, Завичајном клубу студе-ната, Милићевој Мачванској школи, делат-ности групе БОЈЕ И РЕЧИ, настанку УЛСШ, рађању ликовног аматеризма (од 1955) у „расадницима“ „Абрашевића“, при МЗК „Са-ва“, или Културно-просветној заједници СО Шабац — има на разним странама архивс-ке грађе, разне документације, за „пуне че-зе“ — говорио је Миливоје Васиљевић, архе-олог Музеја. То мноштво нуди широке могу-ћности за заокруживање кунст-историјских тема. Потписник ових редова је имао доста прилика и још их, као „истраживач у годи-нама“, има (када су изненађења ретка) — да га засени мноштво архивалија, лепота уме-тничке слике или књиге, да може за такво дело, штиво, да каже да нешто слично није одавно држао у рукама, иако је познато да уме да „истрајава“ по светским галеријама и књижарама. „Лепа је као грех“, рекао би Сел-зник, знајући стару холивудску пословицу, да се лепота и грех најбоље продају. Шта се хтело рећи? Постоји у науци, у животу, кру-цијални моменат, раскрсница, кад нема друге, већ да се пресече, да се „баца пара“ — којим путем да се настави. У случају умет-ничких и научних дела, чија нас лепота мо-же завести (ма колико мислили да смо иму-ни, „огрубели“) — готово увек, као по неком правилу (поред евидентних вредности), по-стоје и неуметничке, ненаучне примесе. То је знак, да се предуго остало у сектору вир-туелне допадљивости, „незаслужене“ прис-ности, у једном улепшаном свету, до којег нема пута. У таквим случајевима, остало се блокирано у носталгичном штимунгу поро-дичног споменара, који зна да загреје срце, али и да га стегне, пробуди нека чудна, дво-јака осећања, која није могуће до краја разу-мети. Требало би тада „одмах ићи на сушти-ну“ дела, научног пројекта, ка центру истра-живачког задатка, без задржавања на мање битним детаљима; док се не испуне основ-ни циљеви и задаци. „Истраживач мора да се снабде тешким рударским крампом, и да не излази брзо из рупе“ — цитат из званич-ног поштанског телеграма, који је др В. Ер-чић упутио Р. Миразовићу, 1981, из Библио-теке у Музеј, само пола сата након што су се

њих двојица растали у музејским простори-јама, незадовољан кад је видео да у Миразо-вићевом рукопису књиге Ликовна уметност у Шапцу 1900 , понетом на редигова-ње, није била посвећена довољна пажња обимној личној архиви Милића од Мачве, важној за анализу распада његове Мачван-ске школе и „идејних скретања“ у нашој кул-тури, 60-их и 70-их година XX века. Само из тог разлога, због две дописане странице књиге, рад на рукопису продужен је за чети-ри месеца. Уметници и научници од амби-ције и реномеа, требало би да имају рацио-налне судове хемичара и физичара, али и племениту, танану душу, налик струнама цитре, да буду кадри попут делфина да „приме“ далеке поруке живота и дела уме-тничких личности, и покрета, „достојни“ да осете „зов“ порука што долазе (и) са „оне стране времена“. Морали би лако да се кре-ћу (и) кроз обиље прикупљених докуме-ната, кроз „шикаре“ грађе и информација, да објективно просуђују.

ДЕВЕТИ КОРАК — УЛСШ, 1971-2016.

Девети корак, било је оснивање Удруже-ња ликовних стваралаца Шапца, 30. априла 1971, које данас слави значајан јубилеј — ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ДЕЛАТНОСТИ. Уд-ружење је — после порођајних мука, и неко-лико пропуштених година, излагачки и фу-нкционално — коначно, добило „кисеоник на лице“, 1977. Преузело је једну од битних улога — уз Музеј, Дом омладине (данас: Ку-лтурни центар) и Галерију „Владислав Ла-лицки“ Шабачког позоришта — у даљој афирмацији ликовног поставангардизма у Шапцу. УЛСШ је данас незаобилазни субјект шабачке ликовне сцене. Модеран је и оспо-собљени чинилац комплексних садржаја у широкој лепези ликовних активности. Оно се данас препознаје као важна културна ад-реса захваљујући, у првом реду, свом преду-зимљивом фронтмену Слободану ПЕЛАДИ-ЋУ, академском сликару, признатом след-бенику радикалне уметничке праксе у нас. Текст о јубилеју УЛСШ начињен је у увере-њу да би он могао бити од значаја за кул-турну јавност као извор корисних информа-ција, премда се ради о „живој“ материји, не-захвалном послу, теми о којој су све до не-давно постојала несугласја и међу неким од фондатора Удружења; не само о години и тачном датуму оснивачке седнице Асоција-ције већ, чак, и о граду(!) у којем је Удруже-ње основано. Један од истакнутијих(!?) ос-нивача је једно време тврдио да је УЛСШ ос-нован у Ваљеву(!), у некаквој кафани — по окончању извесне конференције педагога Подринско-колубарске регије, на којој је учествовао с још неколико шабачких педа-гога који се, за разлику од њега, никад о то-ме нису изјашњавали. На ту „егзотичну“ из-јаву, Стеван Симић — „човек одлуке“ при ос-нивању УЛСШ — рекао је: „Што бар не рече да су га основали у некој шабачкој кафани: у Шарану, Венцу, Точкоњи. Где нађе ваљев-ски бирцуз? Ако је и од њега — много је“. Иако је потписник ових редова често пре-читавао из младости култни X-100 рото- роман, ПОГРЕШКА ИСКУСНОГ, Ф. Кејн-а — новелу пуну „далеких опомена“ које је при-мао лично, и од којих га је подилазила необ- јашњива језа, а да правог разлога ваљда ни-

Изнад: Први том књиге ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ У СРБИЈИ XX ВЕК у којој је, међу најзначајније следбенике радикалне уметничке праксе у

Србији у XX веку, увршћен Слободан ПЕЛАДИЋ, дугогодишњи фронтмен УЛСШ (сасвим горе).

____________________________ је ни било — ипак је, на предавању у УЛСШ (на позив г. Пеладића), изнео свој став, сво-је сведочењем о тој теми. Нерадо. Не фали му ни славе ни радног стажа, нити живи ви-ше овде. Пре ће га, можда — за све лепе же-ље што су га покренуле, сустићи „крзмање“ јунака из Хасанагинице: „Све што пожелим, све ми постане казна!“ Пратећи га на преда-вање у седишту УЛСШ, 2010, „куражила“ га је супруга, Јасмина, његова прва љубав, коју је упознао крајем лета 1971, у Сиковом ате-љеу, у улици Војводе Мишића. (У атеље уђо-ше ТРИ ГРАЦИЈЕ: Љиљана „Кезунка“, Слави-ца Н. и Она — присећао се. Њу је одмах „поз-нао“ — да је „његова“. Запросио ју је, три-десетак минута касније... Када су одлазиле — пристала је). Откривши његов опрез и бојазан: да неш-то не пропусти, неког не изостави (јер, ства-раоци су лепе, но крхке булке у житном по-љу, па на њихова дела и заслуге, не смеју ре-чи да падају као грâд, већ као јутарња роса), видевши, заиста, да предавач креће на „бри-сани простор“ — његова „шери“ потеже „на-јкрупнију сачму“ подршке. Ону — што јед-

КОД 21134ног мушкарца уме да „ваздигне, к'о Лазара с носила“: „Душо, кад станеш тамо, пред њих, они ће гледати 24-каратног фрајера“. („А ко-ји мужјак после тих речи не би и погинуо; из неког другог, и мањег разлога, од кунстист-оријског реферата?“ — закључио је). Још нешто га је подстакло, да својом сту-дијом иступи пред културну јавност Шапца, да се одвоји од угодности живописне древ-не куће својих добрих родитеља (Иванке и Слободана), у старом Камењаку. Куће — ле-даре предратне кафане Девет дирека калд-рмисаног дворишта, пуног мириса лепе ка-те и божура, лепог човека, босиљка и трен-де, шпанске руже и незаборавка — чије гос- топримство, у оази пријатних разговора о уметности, животу и људима, памте његови пријатељи. Уз струне гитаре Драгана „Ћур-чије“, школског друга из Техничке — уз му-зичке рефрене Синатре, Пол Енке, Адама, Пет Буна и Рока Гранате, уз Елвиса и Џони Кеша, Ролингстонсе и Битлсе, уз музику Џо-ни Холидеја и Еди Мичела, рефрене Силуета, Енималса, Индекса и Црвених Кораља, мелодије сламаоца женских срдаца: Азнаву-ра, Полнарефа и Антоана; уз њих као да још постоји Летња башта „Зеленог Венца“, да и сад: „Даме бирају!“ „Згодна“ је та кућа, упра-во за такве часе, с добрим, толерантним ко-мшилуком, „повучена“ — готово „загубље-на“ у вегетацији огромног ораха, међу гир-ландама ружа и винове лозе, „међ' смоква-ма и јоргованима“, на самом улазу у чувену шабачку Малу (у „тај наш Харлем“, како се о популарној боемској четврти Шапца, изра-зио Род Тејлор, највећа звезда „шабачког“ филма ПАРТИЗАНИ Столета Јанковића). На-правићемо дигресију — у снимању тог фил-ма, уз глумце Шабачког позоришта и Лали-цког, учествовали су потписник ових редо-ва и његова супруга (тада, вереница). Он је помагао Сик-у око израде немачких ознака на тенковима, и Дивни Јовановић, костимо-графу филма, при копирању партизанских и четничких униформи, музејских експона-та, које је мр Милан Јевтић, управник Музе-ја, позајмио Столетовом кројачком студију. Његова тадашња вереница (данас, супруга), играла је девојке и жене из народа у „масов-кама“ филма захваљујући „протекцији при-вилегованог положаја“ свог вереника, пот-писника ових редова, првог сарадника сце-нографа и костимографа, и његовог свако-дневног присуства на теренима за снимање. Она се касније, с правом хвалила (ко не би?), да је током снимања ПАРТИЗАНА, пила ка-фу и разговарала са славним Хичкоковим глумцем из ПТИЦА. Он јој је, каже, рекао да је лепа — к'о да то њен вереник не зна — да у Шапцу губи време. „Правац Holywood!“ — казао јој. “Mes meilleures salutations“, резо-новао је вереник, „то неће моћи“. Поручио је „другу“ каубоју: „Што у кући треба, ни у цр-кву се не носи“. Она је то рекла филмском „Марку“. „Ваш вереник има право“ — „пре-дао“ се, напослетку, „партизан“ Род. Шта га је то још, лепо, испратило из куће, кад је кренуо у УЛСШ, да представи студију о настанку и генези те асоцијације артиста? — Изјава Барака Обаме, председника САД, коју је „закачио“, гасећи ТВ. Обама, управо, бејаше завршио говор у Вашингтону, на прослави јубилеја Битлса, одавши славној групи највише признање САД, речима:

„Битлси нису били први рокери, али су сру-шили зидове за све остале“. Јасно. Као дан. И — подсећа на нешто. Ако би се неком ревносном истраживачу посрећило да дође до архиве Културно-про-светне заједнице СО Шабац, из 70-их годи-на XX века (ако није уништена), и до фондо-ва Дома омладине „Вера Благојевић“ из тог периода, биле би решене и последње непоз-нанице о генези УЛСШ. Каткад и мала „це-дуља“ с каквим узгредним записом, или по-жутела фотографија без свих „ћошкова“, умеју да реше „крупна“ питања. Требало би, свакако, формирати архивски центар, свој INDOC, у Удружењу. Потписник ових редова је депоновао део своје кунстисторијске гра-ђе у УЛСШ, своје текстове, одричући се ауто-рских права, да би та ретка, прилично обим-на документација била од користи широј научној јавности. То што Удружење није приређивало сво-је изложбе шест година у односу на датум оснивања, тражи појашњења. Излагања не-ких чланова УЛСШ на Октобарским излож-бама у Музеју, није комплетно објашњење. Артистичкој формацији тог ранга потреб-на је сопствена галерија; примеренија гале-ријска активност. Адреса УЛСШ (пре)често је мењана: од Дома омладине и просторија Културно-просветне заједнице СО Шабац, преко спрата Биоскопа Касина Мике Папи-ћа, све до мање или више скрајнутих депар-тмана неких установа (Музеја, првобитно; Гласа Подриња и Тријумф-а, касније; Архи-ва, данас). Чак — и до приватног стана Ни-коле Мишковића. По најновијим вестима, Удружењу следе — нове сеобе! Првих шест дугих година по формирању УЛСШ (1971–1977) требало би именовати годинама болних, порођајних и развојних мука Удружења. БОЈЕ И РЕЧИ (Слободанка, Мираз, Глиша и Боце, то „тврдо“ сликарско језгро Групе, у унији са шабачким песници-ма: Д. Филиповићем, И. Глишићем, и др.), били су посебна неформална група ствара-лаца, али, у исто време, и оснивачи и чини-оци развоја УЛСШ, па и његови чланови, и до почетка 80-их година XX века (неки: и да-нас). Неће рећи неистину аналитичари који буду заступали став да је Удружење имало, у неформалном саставу, , БОЈЕ И РЕЧИ, као специфичну манифеста-циону компоненту, уметничку групу која је, уморивши се од „конферисања“ — налик, некада, на данашњу Rijaliti–Farmu) — „одбе-гла“ да приређује изложбе(!), ослободивши се „загрљаја“ и општинских „структура“ и Милићеве Мачванске уметничке школе. Не-ће ваљда бити да се чланство у Удружењу, оних шест година (1971-1977), потврђива-ло НЕИЗЛАГАЊЕМ (!?). Тада је било важни-је бити „побуњеник“ и „позитивни незадо-вољник“, него „верник“ конференцијског концепта „подобног“ удруживања у соција-лизму (Ж. Жилник).

(Не) уједињуј уметнике хармонијом? Позната је законска одредба, да намера ос-

нивања једног удружења (за разлику од друштва, до чега је Јеремија држао, 70-их) подразумева постојање воље код оснивача да оснује удружење ради остварења зајед-ничког непрофитабилног циља. (Референ-

КОД 21 135ног мушкарца уме да „ваздигне, к'о Лазара с носила“: „Душо, кад станеш тамо, пред њих, они ће гледати 24-каратног фрајера“. („А ко-ји мужјак после тих речи не би и погинуо; из неког другог, и мањег разлога, од кунстист-оријског реферата?“ — закључио је). Још нешто га је подстакло, да својом сту-дијом иступи пред културну јавност Шапца, да се одвоји од угодности живописне древ-не куће својих добрих родитеља (Иванке и Слободана), у старом Камењаку. Куће — ле-даре предратне кафане Девет дирека калд-рмисаног дворишта, пуног мириса лепе ка-те и божура, лепог човека, босиљка и трен-де, шпанске руже и незаборавка — чије гос- топримство, у оази пријатних разговора о уметности, животу и људима, памте његови пријатељи. Уз струне гитаре Драгана „Ћур-чије“, школског друга из Техничке — уз му-зичке рефрене Синатре, Пол Енке, Адама, Пет Буна и Рока Гранате, уз Елвиса и Џони Кеша, Ролингстонсе и Битлсе, уз музику Џо-ни Холидеја и Еди Мичела, рефрене Силуета, Енималса, Индекса и Црвених Кораља, мелодије сламаоца женских срдаца: Азнаву-ра, Полнарефа и Антоана; уз њих као да још постоји Летња башта „Зеленог Венца“, да и сад: „Даме бирају!“ „Згодна“ је та кућа, упра-во за такве часе, с добрим, толерантним ко-мшилуком, „повучена“ — готово „загубље-на“ у вегетацији огромног ораха, међу гир-ландама ружа и винове лозе, „међ' смоква-ма и јоргованима“, на самом улазу у чувену шабачку Малу (у „тај наш Харлем“, како се о популарној боемској четврти Шапца, изра-зио Род Тејлор, највећа звезда „шабачког“ филма ПАРТИЗАНИ Столета Јанковића). На-правићемо дигресију — у снимању тог фил-ма, уз глумце Шабачког позоришта и Лали-цког, учествовали су потписник ових редо-ва и његова супруга (тада, вереница). Он је помагао Сик-у око израде немачких ознака на тенковима, и Дивни Јовановић, костимо-графу филма, при копирању партизанских и четничких униформи, музејских експона-та, које је мр Милан Јевтић, управник Музе-ја, позајмио Столетовом кројачком студију. Његова тадашња вереница (данас, супруга), играла је девојке и жене из народа у „масов-кама“ филма захваљујући „протекцији при-вилегованог положаја“ свог вереника, пот-писника ових редова, првог сарадника сце-нографа и костимографа, и његовог свако-дневног присуства на теренима за снимање. Она се касније, с правом хвалила (ко не би?), да је током снимања ПАРТИЗАНА, пила ка-фу и разговарала са славним Хичкоковим глумцем из ПТИЦА. Он јој је, каже, рекао да је лепа — к'о да то њен вереник не зна — да у Шапцу губи време. „Правац Holywood!“ — казао јој. “Mes meilleures salutations“, резо-новао је вереник, „то неће моћи“. Поручио је „другу“ каубоју: „Што у кући треба, ни у цр-кву се не носи“. Она је то рекла филмском „Марку“. „Ваш вереник има право“ — „пре-дао“ се, напослетку, „партизан“ Род. Шта га је то још, лепо, испратило из куће, кад је кренуо у УЛСШ, да представи студију о настанку и генези те асоцијације артиста? — Изјава Барака Обаме, председника САД, коју је „закачио“, гасећи ТВ. Обама, управо, бејаше завршио говор у Вашингтону, на прослави јубилеја Битлса, одавши славној групи највише признање САД, речима:

„Битлси нису били први рокери, али су сру-шили зидове за све остале“. Јасно. Као дан. И — подсећа на нешто. Ако би се неком ревносном истраживачу посрећило да дође до архиве Културно-про-светне заједнице СО Шабац, из 70-их годи-на XX века (ако није уништена), и до фондо-ва Дома омладине „Вера Благојевић“ из тог периода, биле би решене и последње непоз-нанице о генези УЛСШ. Каткад и мала „це-дуља“ с каквим узгредним записом, или по-жутела фотографија без свих „ћошкова“, умеју да реше „крупна“ питања. Требало би, свакако, формирати архивски центар, свој INDOC, у Удружењу. Потписник ових редова је депоновао део своје кунстисторијске гра-ђе у УЛСШ, своје текстове, одричући се ауто-рских права, да би та ретка, прилично обим-на документација била од користи широј научној јавности. То што Удружење није приређивало сво-је изложбе шест година у односу на датум оснивања, тражи појашњења. Излагања не-ких чланова УЛСШ на Октобарским излож-бама у Музеју, није комплетно објашњење. Артистичкој формацији тог ранга потреб-на је сопствена галерија; примеренија гале-ријска активност. Адреса УЛСШ (пре)често је мењана: од Дома омладине и просторија Културно-просветне заједнице СО Шабац, преко спрата Биоскопа Касина Мике Папи-ћа, све до мање или више скрајнутих депар-тмана неких установа (Музеја, првобитно; Гласа Подриња и Тријумф-а, касније; Архи-ва, данас). Чак — и до приватног стана Ни-коле Мишковића. По најновијим вестима, Удружењу следе — нове сеобе! Првих шест дугих година по формирању УЛСШ (1971–1977) требало би именовати годинама болних, порођајних и развојних мука Удружења. БОЈЕ И РЕЧИ (Слободанка, Мираз, Глиша и Боце, то „тврдо“ сликарско језгро Групе, у унији са шабачким песници-ма: Д. Филиповићем, И. Глишићем, и др.), били су посебна неформална група ствара-лаца, али, у исто време, и оснивачи и чини-оци развоја УЛСШ, па и његови чланови, и до почетка 80-их година XX века (неки: и да-нас). Неће рећи неистину аналитичари који буду заступали став да је Удружење имало, у неформалном саставу, , БОЈЕ И РЕЧИ, као специфичну манифеста-циону компоненту, уметничку групу која је, уморивши се од „конферисања“ — налик, некада, на данашњу Rijaliti–Farmu) — „одбе-гла“ да приређује изложбе(!), ослободивши се „загрљаја“ и општинских „структура“ и Милићеве Мачванске уметничке школе. Не-ће ваљда бити да се чланство у Удружењу, оних шест година (1971-1977), потврђива-ло НЕИЗЛАГАЊЕМ (!?). Тада је било важни-је бити „побуњеник“ и „позитивни незадо-вољник“, него „верник“ конференцијског концепта „подобног“ удруживања у соција-лизму (Ж. Жилник).

(Не) уједињуј уметнике хармонијом? Позната је законска одредба, да намера ос-

нивања једног удружења (за разлику од друштва, до чега је Јеремија држао, 70-их) подразумева постојање воље код оснивача да оснује удружење ради остварења зајед-ничког непрофитабилног циља. (Референ-

Изнад: Кадар из филма „Партизани“ у којем су, уз највеће звезде домаће и америчке кинематогра-фије, и већину глумаца Шабачког позоришта, иг-

рали Лалицки и потписник ових редова („Нем-це“ и „партизане“). Аутора прве књиге о уметнос-ти Владе Лалицког и ове студије, видимо у шта-

фажу фотограма, као „немачког стражара“ на па-роброду Köln, иза славне Ксеније Грасос и шаба-

чког наставника фискултуре Банета Чолића. _____________________________________

це: Закон о удружењима, Службени гласник РС бр. 51/2009 од 14. 07. 2009; Правилник о садржини, начину уписа и вођењу Регистра удружења, Службени гласник РС бр. 80/09 од 29. 09. 2009; Д. Стојановић, Увод у грађанско право, Београд, 1999; А. Гамс, Увод у грађанско право, Београд, 1994). „Не уједињуј уметнике и не разговарај с њима. Уколико сте ти или они поверовали да постоји рационално језгро у том разго-вору или јединство у прилог становишта да се „друштво“ одржава хармонијом. (Art and Language, Corrected Slogans, 1975)“ — запи-сано је у наведеној стручној брошури. Бранислав Димитријевић писао је за ПЕШЧАНИК, 14. XI 2014, о актуелној потпуно урушеној улози уметничких удружења у до-ба транзиције“, о излагачкој пракси умет-ничких група у Србији, данас, о УЛУС-у: „На 50. Октобарском салону, 2009, на изло-жби под називом Околност, приказан је сед-моипочасовни видео-филм Бранимира Сто-јановића, Сви говоре (2009). Овај филм, реа-лизован у сарадњи са редитељем Желими-ром Жилником (...) начињен је као след ис-каза уметника (...) о свом схватању уметно-сти и свог рада, које се (...) тиче односа уме-тности и друштва, разумевања уметничких гестова као (...) форме јавног говора и кри-тичког мишљења. По највећем броју умет-ника, принцип по ком кустоси предлажу ау-

торске пројекте и у оквиру својих концеп-ција позивају уметнике да суделују у тим пројектима, штетан је за локалне уметнике, дискриминаторан према онима који се баве традиционалним темама и техникама, и пе-рверзно замењује улогу уметника и кусто-са, где овај други почиње да преузима нека-кво светло позорнице и постаје централна личност уметности, док се заправо ради о неком ко тек паразитира на простој чиње-ници да постоје уметници и да постоји уме-тност. (Ради се о) једном затвореном инсти-туционалном систему у ком уметници пос-тају жртве изван-уметничких интереса и манипулација различитих узурпатора мо-ћи. (...) Тако се и у капи-тализму у последњих тридесетак година све више приближавала пољу потрошње, што су и намере тренутне културне полити-ке у Београду, тј. да креативна вредност буде некако повратно употребљива за саму државу тако што ће она истовремено и уш-тедети (а то је једини јасан задатак коју са-дашња српска држава ефикасно спроводи) и добити садржај који ће користити у државно-церемонијалне сврхе. Овде дола-зимо до кључне и код нас никад до краја схваћене разлике између државе и друш-тва. Овдашња културна политика замишља уметност која ће пре свега бити корисна за државу па онда посредно и корисна за дру-штво... Перверзија овакве политике лежи у томе што се онда траже уметници који би суделовали у таквом пројекту. Тако је и УЛУС, тј. оно што је преостало од њега, де-лио судбину „транзицијских губитника“, по правилу више склоних десним, насилним, националистичким и изолационистичким политикама. Удружење је из патпозиције у којој је годинама таворило, дошло коначно

КОД 21136у руке оне струје чији су представници ма-ње познати као уметници а више као учес-ници па и инсценатори политичких акција у сагласју са клеро-фашистичким групама и „дубоком државом“. Тако је и један од воде-ћих представника УЛУС-а, познат као пред-водник милитантне акције против изложбе Одступање у галерији Контекст 2008, на којој (...) је уништен један рад за који се твр-дило да вређа српска осећања, у знак про-теста носио Легијине слике заједно са пра-вославним иконама“ (Б. Димитријевић, СВИ ГОВОРЕ, 14. 11. 2014). Поред осталих репера даљег развоја УЛСШ, челници Удружења би требало, по нашем суду, да имају у виду и ту Димитријевићеву студију, како би се избег-ле евентуалне (нове/старе) стрампутице. На крају студије о групи БОЈЕ И РЕЧИ и УЛСШ, ваља рећи да су у остваривању не-ких од развојних циљева ликовне културе Града, који су реализовани (и) изван Шапца, доста посла урадили Душан Николић-Сима и његови пријатељи у Београду: Стеван Ста-нић, Петар Савковић, Сретен-Бата Петковић и Бека Милинковић. Они су обезбеђивали двосмерну проходност културних импулса између Шапца и Београда, тј. републичких институција, надлежних за подстицање ли-ковног стваралаштва, и Малог Париза. У последњим пасусима студије, даћемо ме-ста емоцијама. Влада Ђорђевић, Никола Ми-шковић и Мика Папић, били су ствараоци за које се може рећи да су током дугог низа го-дина били душа Удружења. Остали су угра-вирани у меморији УЛСШ. Кунст-истори-чари, пишући о њима, били су у обавези да крај њихових имена стављају (нерадо) ону, иначе, лепу реч: аматер, импресионирани завидним нивоом њихове ликовне и опште културе — без довршених академских сту-дија — јер су евидентна била прилично ви-сока квалитативна одличја њиховог ствара-лаштва и људских врлина. Њима није било тешко да „служе“ свом Удружењу, посвеће-ношћу монâха. Премда се не може унапред знати ко ће се све одазвати позивима упра-ве Удружења, да присуствује некој од буду-ћих свечаних Академија УЛСШ (рецимо: 1971 – 2021) — „знају“ се они који ће сигур-но „бити“ у првом реду, а нико неће моћи да их „види“: Игор, Мара, Ђ. Костић, Лалицки, Антонијевић, мр Жика Михаиловић, и свет-ли ликови других првака и сарадника Удру-жења, међу које треба убројати и господи-на „друга“ Табанџелића. „Зна се“, слути се — „биће тамо“ од раног јутра, лепи и избри-јани, у новим оделима, лепши но икад: Мика Папић, Никола Мишковић и драги пријатељ потписника ових редова Влада Ђорђевић.

ЗАКЉУЧАК/ ФОРМИРАЊЕ УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ

СТВАРАЛАЦА ШАПЦА (УЛСШ)

Први печат УЛСШ, урађен у штампарији „Д. Срн-ић“ (дизајнер Драгослав), 1972, по Игоровој иде-ји, коришћен и као логотип на каталозима Удру-жења, и 80-их (лево). Печат и Чланску карту, од 1977, ликовно је решио Бранко Бурсаћ (у среди-

ни). Десно: Амблем УЛСШ, данас (С. Пеладић).

Удружење ликовних стваралаца Шапца основано је у шабачком Дому омладине „Вера Благојевић“, 30. априла 1971, после 20,30 часова. Ове године обележава 45 го-дина делатности (УЛСШ/ 1971-2016). Оснивач Удружења била је Културно-прос-ветна заједница СО Шабац, чији представ-ник је тада био предусретљиви Бата Табан-џелић, секретар Заједнице. Овај вредни и угледни чиновник шабачке културе и про-свете (који је у време формирања УЛСШ, и становао у Дому омладине) водио је, са Сте-ваном Симићем, оснивачку седницу Удру-жења у формирању. Фронтмени ликовних стваралаца тада су били наши угледни ликовни педагози: неу-морни Игор Белохлавек, један од покрета-ча Октобарског салона (1954); одлични сли-кар Крста Алексић, један из плејаде полаз-ника гимназијског ликовног Атељеа Ђорђа Костића (од 1951), уз којег је шабачка педа- гогија добила велики кредибилитет; нена-метљиви Маринко Марковић, „тихи“ неи-мар ђачких ликовних секција у Граду, и Дра-гиша Марсенић–Марсо, који је претходне године (1970), као уметник с репутацијом и посленик на заштити споменика културе Србије, прешао из Београда у Шабац, да би својом укупном каснијом уметничком и педагошком активношћу, дао важне подс-тицаје афирмацији постмодерне у Граду. Седницу је припремио вредни секретар ове установе Миле Гавриловић „Нишлија“, ос-нивач и председник чувеног Клуба младих стваралаца Дома омладине, раних 70-их го-дина XX века — тада, једног од два главна упоришта младих шабачких сликара, пес-ника и рецитатора. Друга таква „адреса“, био је Завичајни клуб студената, фронтме-на Милана Васића-Буча, формиран 1968, у чувеној „Рупи“ Дома омладине, два и по ме-тра испод тротоара шабачког корзоа. Записничари на оснивачкој седници УЛСШ, били су Стеван Симић, управник До-ма омладине и Никола Крстановић, један од административних службеника Дома, са широким спектром задужења, претежно у домену секретарских послова. Записник је вођен у некаквој великој, тањој свесци, на-лик на школску свеску за писане задатке из математике, и није познато да је и један ње-гов примерак дат некоме из управе Удру-жења, ако је евентуално, касније, био преку-цаван. И сам Бата Табанџелић уносио је сво-је забелешке у леп, мањи роковник формата поштанске дописнице (са корицама од цр-ног скаја), чије су три-четири прве стране биле резервисане за одштампане податке о мерним јединицама у науци, корисним за свакодневни живот, о временским зонама наше планете, с тачним међусобним диста-нцама између најпознатијих престоница света, о свим државним и републичким пра-зницима („кад је чија пушка планула“), са незаобилазном фотографијом дискретно осмехнутог Маршала, чим се књижица от-вори. И Игор Белохлавек је, за себе, водио извесне забелешке на првој оснивачкој сед-ници Удружења, испунивши неколико бе- лих „расутих“ канцеларијских листова па-пира бројним запажањима и лепим узгред-ним вињетама модиљанијевске естетике, са представама нагих девојака издужене ана-

КОД 21 137у руке оне струје чији су представници ма-ње познати као уметници а више као учес-ници па и инсценатори политичких акција у сагласју са клеро-фашистичким групама и „дубоком државом“. Тако је и један од воде-ћих представника УЛУС-а, познат као пред-водник милитантне акције против изложбе Одступање у галерији Контекст 2008, на којој (...) је уништен један рад за који се твр-дило да вређа српска осећања, у знак про-теста носио Легијине слике заједно са пра-вославним иконама“ (Б. Димитријевић, СВИ ГОВОРЕ, 14. 11. 2014). Поред осталих репера даљег развоја УЛСШ, челници Удружења би требало, по нашем суду, да имају у виду и ту Димитријевићеву студију, како би се избег-ле евентуалне (нове/старе) стрампутице. На крају студије о групи БОЈЕ И РЕЧИ и УЛСШ, ваља рећи да су у остваривању не-ких од развојних циљева ликовне културе Града, који су реализовани (и) изван Шапца, доста посла урадили Душан Николић-Сима и његови пријатељи у Београду: Стеван Ста-нић, Петар Савковић, Сретен-Бата Петковић и Бека Милинковић. Они су обезбеђивали двосмерну проходност културних импулса између Шапца и Београда, тј. републичких институција, надлежних за подстицање ли-ковног стваралаштва, и Малог Париза. У последњим пасусима студије, даћемо ме-ста емоцијама. Влада Ђорђевић, Никола Ми-шковић и Мика Папић, били су ствараоци за које се може рећи да су током дугог низа го-дина били душа Удружења. Остали су угра-вирани у меморији УЛСШ. Кунст-истори-чари, пишући о њима, били су у обавези да крај њихових имена стављају (нерадо) ону, иначе, лепу реч: аматер, импресионирани завидним нивоом њихове ликовне и опште културе — без довршених академских сту-дија — јер су евидентна била прилично ви-сока квалитативна одличја њиховог ствара-лаштва и људских врлина. Њима није било тешко да „служе“ свом Удружењу, посвеће-ношћу монâха. Премда се не може унапред знати ко ће се све одазвати позивима упра-ве Удружења, да присуствује некој од буду-ћих свечаних Академија УЛСШ (рецимо: 1971 – 2021) — „знају“ се они који ће сигур-но „бити“ у првом реду, а нико неће моћи да их „види“: Игор, Мара, Ђ. Костић, Лалицки, Антонијевић, мр Жика Михаиловић, и свет-ли ликови других првака и сарадника Удру-жења, међу које треба убројати и господи-на „друга“ Табанџелића. „Зна се“, слути се — „биће тамо“ од раног јутра, лепи и избри-јани, у новим оделима, лепши но икад: Мика Папић, Никола Мишковић и драги пријатељ потписника ових редова Влада Ђорђевић.

ЗАКЉУЧАК/ ФОРМИРАЊЕ УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ

СТВАРАЛАЦА ШАПЦА (УЛСШ)

Први печат УЛСШ, урађен у штампарији „Д. Срн-ић“ (дизајнер Драгослав), 1972, по Игоровој иде-ји, коришћен и као логотип на каталозима Удру-жења, и 80-их (лево). Печат и Чланску карту, од 1977, ликовно је решио Бранко Бурсаћ (у среди-

ни). Десно: Амблем УЛСШ, данас (С. Пеладић).

Удружење ликовних стваралаца Шапца основано је у шабачком Дому омладине „Вера Благојевић“, 30. априла 1971, после 20,30 часова. Ове године обележава 45 го-дина делатности (УЛСШ/ 1971-2016). Оснивач Удружења била је Културно-прос-ветна заједница СО Шабац, чији представ-ник је тада био предусретљиви Бата Табан-џелић, секретар Заједнице. Овај вредни и угледни чиновник шабачке културе и про-свете (који је у време формирања УЛСШ, и становао у Дому омладине) водио је, са Сте-ваном Симићем, оснивачку седницу Удру-жења у формирању. Фронтмени ликовних стваралаца тада су били наши угледни ликовни педагози: неу-морни Игор Белохлавек, један од покрета-ча Октобарског салона (1954); одлични сли-кар Крста Алексић, један из плејаде полаз-ника гимназијског ликовног Атељеа Ђорђа Костића (од 1951), уз којег је шабачка педа- гогија добила велики кредибилитет; нена-метљиви Маринко Марковић, „тихи“ неи-мар ђачких ликовних секција у Граду, и Дра-гиша Марсенић–Марсо, који је претходне године (1970), као уметник с репутацијом и посленик на заштити споменика културе Србије, прешао из Београда у Шабац, да би својом укупном каснијом уметничком и педагошком активношћу, дао важне подс-тицаје афирмацији постмодерне у Граду. Седницу је припремио вредни секретар ове установе Миле Гавриловић „Нишлија“, ос-нивач и председник чувеног Клуба младих стваралаца Дома омладине, раних 70-их го-дина XX века — тада, једног од два главна упоришта младих шабачких сликара, пес-ника и рецитатора. Друга таква „адреса“, био је Завичајни клуб студената, фронтме-на Милана Васића-Буча, формиран 1968, у чувеној „Рупи“ Дома омладине, два и по ме-тра испод тротоара шабачког корзоа. Записничари на оснивачкој седници УЛСШ, били су Стеван Симић, управник До-ма омладине и Никола Крстановић, један од административних службеника Дома, са широким спектром задужења, претежно у домену секретарских послова. Записник је вођен у некаквој великој, тањој свесци, на-лик на школску свеску за писане задатке из математике, и није познато да је и један ње-гов примерак дат некоме из управе Удру-жења, ако је евентуално, касније, био преку-цаван. И сам Бата Табанџелић уносио је сво-је забелешке у леп, мањи роковник формата поштанске дописнице (са корицама од цр-ног скаја), чије су три-четири прве стране биле резервисане за одштампане податке о мерним јединицама у науци, корисним за свакодневни живот, о временским зонама наше планете, с тачним међусобним диста-нцама између најпознатијих престоница света, о свим државним и републичким пра-зницима („кад је чија пушка планула“), са незаобилазном фотографијом дискретно осмехнутог Маршала, чим се књижица от-вори. И Игор Белохлавек је, за себе, водио извесне забелешке на првој оснивачкој сед-ници Удружења, испунивши неколико бе- лих „расутих“ канцеларијских листова па-пира бројним запажањима и лепим узгред-ним вињетама модиљанијевске естетике, са представама нагих девојака издужене ана-

томије и афричког звериња што вреба хра-ну у густим травама саване. Идеју за формирање Удружења, дао је кра-јем јесени 1969, Драган Пајић, тадашњи Уп-равник Дома омладине, у свом јавном усме-ном обраћању гостима, на отварању „здру-жене“ изложбе Михаила Глигорића – Глише и Слободана Пајића – Боцета, у Галерији До-ма. Ту давнашњу тежњу шабачких ликов-них стваралаца свих генерација, спрове-ли су у дело, 30. априла 1971, тридесетак пожртвованих ликовних стваралаца и про-светних радника Шапца, професионалаца и аматера — посредовањем Културно-прос-ветне заједнице СО Шабац. Окупљање већине релевантних ликов-них стваралаца, који су тада живели и ради-ли у шабачкој средини, реализовано је 30. априла 1971, након неколико ранијих безу-спешних, или недовољно успешних поку-шаја. Треба нагласити и ово: Свим још жи-вим (и не баш бројним) учесницима у осни-вању УЛСШ добро је знано, да је и пре краја априла 1971, било састајања шабачких ли-ковних стваралаца, у разним приликама и на разним локацијама, каткад узгредно, уз какав други, хитнији посао. Истина — не тако често, и са мање битним учинком. У важне, битне припремне састанаке треба свакако убројати два скупа истакнутих ша-бачких културних и јавних радника, слика-ра и педагога, у кући Игора Белохлавека, у улици Војводе Мишића, марта 1971. Оба пу-та — у „јаким“ саставима (Веца Павловић, Милић, Лалицки, Мираз, Сик, Завађа, Мар-са...), крајње „комотно“, уз шведски сто гос-топримљивих домаћина, Секе и Игора. Сас-танака је нарочито често било после датума оснивања УЛСШ, 30. априла 1971. (не само у тој години). Они су најчешће били органи-зовани у Дому омладине (али и другде), ка-да су с више амбиција покретана питања у вези рада Удружења — ради израде Статута асоцијације, због решавања питања дота-ција, атељеа, статуса појединаца при учла-њавању у Удружење (редовног, придруже-ног, почасног и помажућег), и сл. А било је, још, и „састанчења и застанчења“ (како се, једном приликом, изразио др Властимир Ерчић, наш стручњак за питања језика, пи-сање и беседништво). Осим што се хетерогени састав чланства, у почетку, заиста показао као вредност, кас-није се исказивао и као извесна „препрека“, а не предност и богатство шабачке ликовне сцене; јер, тако је требало да буде, да су се неки кључни захтеви времена (у вези умет-ничке делатности), решавали одвојено, а не смешани „као млеко и вино“. Све то — због извесног несналажења оснивача, КПЗ СО Шабац, која је целу акцију спроводила на ос-нову јединог свог дотадашњег искуства, примењеног приликом формирању УЛСШ — на платформи неговања међурепублич-ког аматеризма угледне МЗК САВА. А било је — испоставило се — и других, тежих пре-прека, које је ваљало савладати. Реални проблеми уједињавања под исти кров стваралаца са различитим, каткад су-чељеним уметничким циљевима (ОПИСИ-ВАТИ или МЕЊАТИ стварност, следити ста-ре или стварати нове ликовне концепте, се- рвисирати манифестације структура днев-

КОД 21138Лево, на претходној и на следећим странама: Мозаици са архивском грађом потписника ових редова, депонованом у УЛСШ, 2. VII 2010. _______________________________________________________________ не политике или одбацити „неуметнички“ raison d'être, повлађивати (не)укусу среди-не или га унапређивати (и) новим ликовн-им концептима, трајати без већих уметни-чких амбиција или тежити померању гран-ица креативности, сазнања и стваралачких слобода, КАСНИЈЕ или ОДМАХ), успорили су процесе изналажења адекватне физионо-мије Удружења, његово статусно и статута-рно „сазревање“, „кашњење“ између године оснивања (1971), и године у којој је УЛСШ организовао своју прву манифестацију, пр-ву своју изложбу (1977). То је проузрокова-ло и делимичне разлазе на главној трансве-рзалној греди уметничког АНГАЖОВАЊА, централној полузи креативности и сазна-ња, идеји водиљи постмодерне. Због тога је у једном тренутку дошло и до застоја у ма-теријализацији идеја и циљева новоформи-раног УЛСШ, узрокујући, између осталог, и издвајање активности чланова групе БОЈЕ И РЕЧИ изван „рама“ Удружења, на неколи-ко година, као отклон од тада доминантне теме: „Милићева школа“ или „шабачка асо-цијација“; као њихов „одбрамбени рефлекс“ vis–à–vis „неуметничких“ разлога постоја-ња и деловања — како им се тада чинило. Иако нико није до сада (!?) написао књигу о овој поставангардној сликарско-песнич-кој групи, већ се с доста основа може закљу-чити да је група БОЈЕ И РЕЧИ, у својој крат-кој, важној делатности успевала да мења ку-лтурну климу шабачке средине, управо у оном периоду у којем је УЛСШ „застанчио“; тј. у првој половини 70-их, па и нешто дуже. Поставангардна делатност Групе (иако неу-једначеног квалитета) током, безмало, јед-не деценије (у почетку: само боје; касније: боје и речи), била је гарант, између осталог, и медијалних интеграција шабачке култур-не баштине (најкрупнијих бисера на свеча-ној огрлици прошлости Шапца) и захтева новог доба, утичући инспиративно на тра-сирање културног развоја средине. Прожи-мањем блиставих остварења из прошлости и „неутабаних стаза“ неопходне модерниза-ције, једино се и могло доћи до помака, до прогреса. Млађи шабачки ствараоци, члано-ви ове сликарско-песничке групе, знали су из средњошколске наставе историје, да је и зграда париског Лувра грађена 280 година трудом неимара неколико монархија и ре-публика, увек по истом плану једног слав-ног архитекте. „Свака потоња генерација је дограђивала зграду, без сујете и скоројеви-ћске суревњивости, на ползу државе Фран-цуске“ — истицао је др Властимир Ерчић — додавши закључак, да је „стога Лувр данас велики и Французи с њим, уз све остало“. По др Ерчићу: „Србија је велика земља и Срби велики народ, кад само један српски град, страдалник у честим бунама и ратовима, тај Мали Париз, и Верден, има толико великана само у XIX веку, да су сви једва стали на Ча-лићеву слику СЛАВА ПОДРИЊА (1937), ди-мензија 250 x 390 см, тј. да Шабац има најви-ше великана по квадратном километру сво-га габарита“. У студијама шабачког истра-живача Бранка Шашића, има потоњих кан-дидата за „небеску шабачку Академију нау-

КОД 21 139Лево, на претходној и на следећим странама: Мозаици са архивском грађом потписника ових редова, депонованом у УЛСШ, 2. VII 2010. _______________________________________________________________ не политике или одбацити „неуметнички“ raison d'être, повлађивати (не)укусу среди-не или га унапређивати (и) новим ликовн-им концептима, трајати без већих уметни-чких амбиција или тежити померању гран-ица креативности, сазнања и стваралачких слобода, КАСНИЈЕ или ОДМАХ), успорили су процесе изналажења адекватне физионо-мије Удружења, његово статусно и статута-рно „сазревање“, „кашњење“ између године оснивања (1971), и године у којој је УЛСШ организовао своју прву манифестацију, пр-ву своју изложбу (1977). То је проузрокова-ло и делимичне разлазе на главној трансве-рзалној греди уметничког АНГАЖОВАЊА, централној полузи креативности и сазна-ња, идеји водиљи постмодерне. Због тога је у једном тренутку дошло и до застоја у ма-теријализацији идеја и циљева новоформи-раног УЛСШ, узрокујући, између осталог, и издвајање активности чланова групе БОЈЕ И РЕЧИ изван „рама“ Удружења, на неколи-ко година, као отклон од тада доминантне теме: „Милићева школа“ или „шабачка асо-цијација“; као њихов „одбрамбени рефлекс“ vis–à–vis „неуметничких“ разлога постоја-ња и деловања — како им се тада чинило. Иако нико није до сада (!?) написао књигу о овој поставангардној сликарско-песнич-кој групи, већ се с доста основа може закљу-чити да је група БОЈЕ И РЕЧИ, у својој крат-кој, важној делатности успевала да мења ку-лтурну климу шабачке средине, управо у оном периоду у којем је УЛСШ „застанчио“; тј. у првој половини 70-их, па и нешто дуже. Поставангардна делатност Групе (иако неу-једначеног квалитета) током, безмало, јед-не деценије (у почетку: само боје; касније: боје и речи), била је гарант, између осталог, и медијалних интеграција шабачке култур-не баштине (најкрупнијих бисера на свеча-ној огрлици прошлости Шапца) и захтева новог доба, утичући инспиративно на тра-сирање културног развоја средине. Прожи-мањем блиставих остварења из прошлости и „неутабаних стаза“ неопходне модерниза-ције, једино се и могло доћи до помака, до прогреса. Млађи шабачки ствараоци, члано-ви ове сликарско-песничке групе, знали су из средњошколске наставе историје, да је и зграда париског Лувра грађена 280 година трудом неимара неколико монархија и ре-публика, увек по истом плану једног слав-ног архитекте. „Свака потоња генерација је дограђивала зграду, без сујете и скоројеви-ћске суревњивости, на ползу државе Фран-цуске“ — истицао је др Властимир Ерчић — додавши закључак, да је „стога Лувр данас велики и Французи с њим, уз све остало“. По др Ерчићу: „Србија је велика земља и Срби велики народ, кад само један српски град, страдалник у честим бунама и ратовима, тај Мали Париз, и Верден, има толико великана само у XIX веку, да су сви једва стали на Ча-лићеву слику СЛАВА ПОДРИЊА (1937), ди-мензија 250 x 390 см, тј. да Шабац има најви-ше великана по квадратном километру сво-га габарита“. У студијама шабачког истра-живача Бранка Шашића, има потоњих кан-дидата за „небеску шабачку Академију нау-

ка и уметности“ — за још једну сличну сли-ку, за нову Славу Подриња. И то платно ће, пре или касније, бити насликано. Вратимо се оснивању УЛСШ. На оснивачку седницу УЛСШ, неки од уче-сника су долазили са закашњењем и од јед-ног сата, или је напуштали у сред њеног то-ка, па се поново враћали. Неки су, безмало, престајали целу седницу „у вратима“ наве-дене просторије, неки у ходнику (у кулоа-ру), а било их је и на улици, испред Дома, правдајући се да нису позвани на званични начин, или, пак, љутећи се због нечега, или на некога. Али, и њихове примедбе, идеје и предлози, били су добрим делом разматра-ни на овој седници, што је најважније. Сматрамо да је њихов допринос, као и доп-ринос једног броја сарадника при оснивању УЛСШ био важан; ма какав, данас, био став неких од актера ових догађаја о временима и околностима у којима је формирано Удру-жење, или о могућој „прецењеној“ или „под-цењеној“ улози неких протагониста — уме-тника или љубитеља уметности, оснивача или сарадника у овом предузетништву. Ка-ко су неки уметници „осетљивији кад се изоставе, него кад им се додају заслуге“ (по др Ерчићу), сви су они увршћени у листу ос-нивача — превасходно стога што су њихо-ве идеје делимично утицале на ток оснива-чке седнице. Тиме би требало да буде су-жен простор за евентуалне будуће поле-мике, премда је то немогуће сасвим избећи. Ко се бави историографијом, зна то добро. А полемика ће бити. То је неминовни чини-лац сваке историје. Конститутивна седница Удружења, 30. ап-рила 1971, почела је с мањим закашњењем, око 20,30 часова (чест случај, и у наредним сличним приликама). Овог пута, разлог је био, што су три важна иницијатoра оснива-њa УЛСШ: Вукан Јовановић, редитељ шаба-чког Позоришта, Владислав Лалицки, сли-кар, сценограф и костимограф Позоришта, те Станислав Иконић–Сик, илустратор и ка-рикатуриста Гласа Подриња, довршавали у једној од просторија Дома жирирање тада-шње првомајске изложбе групе младих ша-бачких сликара (Јеремија, Глиша, Мираз, Тишма, Боце, Студа, Слободанка...), отворе-не сутрадан, 1. маја, на Летњиковцу (награ-де: 1/Јеремија; 2/Глиша; 3/ Мираз). На оснивачкој седници Удружења, 30. ап-рила 1971, нашао се, не случајно, добар део старе „гарде“, „јахача на дуге стазе“ шабач-ке ликовне културе: Мара Лукић Јелесић (писмом подршке), прва дама шабачке Мо-дерне, још од 16. октобра 1905, један од по-кретача Октобарског салона, 1954, Игор Бе-лохлавек, један од покретача Салона (са Ма-ром, Антонијевићем, Лалицким), упоришта постмодерне, Стеван Антонијевић, постав-ангардиста, један од покретача Салона, Вла-дислав Лалицки, поставангардиста још из гимназијског Атељеа Ђ. Костића (од 1951), један од покретача Октобарског салона, пропагатор постмодерне par excellence, Ву-кан Јовановић, ликовна нада Костићеве ли-ковне Секције (од 1951), Крста Алексић, по-ставангардиста (од 1951), једна од већих нада Атељеа Ђ. Костића, Душан Илић-Дур-мић, карикатуриста, поставангардиста (од 1952), Станислав Иконић-Сик, поставангар-диста, илустратор, карикатуриста Гласа По

КОД 21140дриња 60-их и 70-их година XX века), и др. Након поздравног обраћања Бате Табанџе-лића, Игор Белохлавек — фронтмен буду-ћег Удружења (на Марсенићев предлог) — прочитао је краће писмо подршке овој ини-цијативи, 86-тогодишње, „прве даме“ шаба-чког импресионизма, Маре Лукић Јелесић. Оснивачи Удружења — било да су буквал-но седели у просторији где је одржавана се-дница, било да су на њен ток и исход утица-ли индиректно, припремајући је — били су следећи уметници (по азбучном реду): Кр-ста Алексић, Стеван Антонијевић, Игор Бе-лохлавек, Бранко Бурсаћ, Михаило Глиго-рић-Глиша, Иван Глишић, Душан Илић-Ду-рмић, Вера Ђокић, Владимир Ђорђевић, Ми-лета Ђурђевић (врло кратко), Василије Ива-нковић, Станислав Иконић-Сик, Милисав Илић-Студа, Славица Илић, Слободан Јере-мић-Јеремија (врло кратко), Вукан Јовано-вић, Обрад Ковић (на кратко), Владислав Лалицки (кратко), Јован Лукић, Љубица Лу-кић, Мара Лукић Јелесић (писмом подрш-ке), Ђорђе Јовичић, Маринко Марковић, Зд-равко Милинковић (врло кратко), Радован Миразовић-Мираз, Никола Мишковић, Ду-шан Николић-Сима, Правдољуб Николић, Слободан Пајић-Боце, Милан Папић, Драги-ша Пењин (кратко), Раденко Павловић-Пав-лек, Предраг Петровић (старији; није: П. О. Петровић), Љиљана Поледица (кратко), Но-вица Поповић, Драгољуб Рајић (кратко), Слободанка Ракић, Зоран Симић (телефонс-ком подршком, из Књажевца), Десанка Ста-нић (подршком преко Душана Николића-Симе), Раде Станковић-Станкеља (кратко), Стеван Тишма (кратко; имао је сутрадан та-кмичење у скоку мотком), Надежда Укро-пина (кратко), Драган Филиповић, Стеван-Стефан Цвејић-Пурца... Да се не заборави — двадесетак истакну-тих јавних личности шабачке културе, нау-ке, просвете, информисања, политике, судс-тва, итд., здушно су припремали терен за оснивање Удружења, ко више, ко мање: Ве-рољуб-Веца Павловић, директор Заједнице културних установа Шапца, Миле Гаврило-вић „Нишлија“, секретар Дома омладине, ос-нивач и председник Клуба младих ствара-лаца Шапца, мр Милан Јевтић, тадашњи ди-ректор Музеја, писац предговора за каталог прве изложбе УЛСШ, Миливоје Васиљевић, археолог Музеја, Мића Панић, општински судија за прекршаје, који је откупљивао ра-не радове неких сликара Групе БОЈЕ И РЕЧИ и УЛСШ, Драгиша Пењин, Обрад Ковић, Ми-лан Васић-Буч, Душан Радић, Драгослав Па-рмаковић, Даница Панић, Крстивоје Илић, Драган Филиповић, Томислав Јеротић, Ми-ша Лукић, др Властимир Ерчић, Милојка-Мица Ковачевић, Стеван Симић, Драгољуб Рајић, Здравко Милинковић, Спасоје Тодо-ровић, командант шабачког гарнизона, љу-битељ уметности, код којег је сликарка Сло-боданка Ракић, тада заменица председника Клуба младих стваралаца, одлазила за по-моћ при финансирању неких публикација Клуба, и неки други, о којима добра сазнања има и Стеван Симић, одлични сведок дога-ђања у шабачкој култури у овом периоду. Иначе, Симић је преузео дужност управника Дома омладине „Вера Благојевић“, у марту 1970, од дотадашњег руководиоца устано-ве, Драгана Пајића.

КОД 21 141дриња 60-их и 70-их година XX века), и др. Након поздравног обраћања Бате Табанџе-лића, Игор Белохлавек — фронтмен буду-ћег Удружења (на Марсенићев предлог) — прочитао је краће писмо подршке овој ини-цијативи, 86-тогодишње, „прве даме“ шаба-чког импресионизма, Маре Лукић Јелесић. Оснивачи Удружења — било да су буквал-но седели у просторији где је одржавана се-дница, било да су на њен ток и исход утица-ли индиректно, припремајући је — били су следећи уметници (по азбучном реду): Кр-ста Алексић, Стеван Антонијевић, Игор Бе-лохлавек, Бранко Бурсаћ, Михаило Глиго-рић-Глиша, Иван Глишић, Душан Илић-Ду-рмић, Вера Ђокић, Владимир Ђорђевић, Ми-лета Ђурђевић (врло кратко), Василије Ива-нковић, Станислав Иконић-Сик, Милисав Илић-Студа, Славица Илић, Слободан Јере-мић-Јеремија (врло кратко), Вукан Јовано-вић, Обрад Ковић (на кратко), Владислав Лалицки (кратко), Јован Лукић, Љубица Лу-кић, Мара Лукић Јелесић (писмом подрш-ке), Ђорђе Јовичић, Маринко Марковић, Зд-равко Милинковић (врло кратко), Радован Миразовић-Мираз, Никола Мишковић, Ду-шан Николић-Сима, Правдољуб Николић, Слободан Пајић-Боце, Милан Папић, Драги-ша Пењин (кратко), Раденко Павловић-Пав-лек, Предраг Петровић (старији; није: П. О. Петровић), Љиљана Поледица (кратко), Но-вица Поповић, Драгољуб Рајић (кратко), Слободанка Ракић, Зоран Симић (телефонс-ком подршком, из Књажевца), Десанка Ста-нић (подршком преко Душана Николића-Симе), Раде Станковић-Станкеља (кратко), Стеван Тишма (кратко; имао је сутрадан та-кмичење у скоку мотком), Надежда Укро-пина (кратко), Драган Филиповић, Стеван-Стефан Цвејић-Пурца... Да се не заборави — двадесетак истакну-тих јавних личности шабачке културе, нау-ке, просвете, информисања, политике, судс-тва, итд., здушно су припремали терен за оснивање Удружења, ко више, ко мање: Ве-рољуб-Веца Павловић, директор Заједнице културних установа Шапца, Миле Гаврило-вић „Нишлија“, секретар Дома омладине, ос-нивач и председник Клуба младих ствара-лаца Шапца, мр Милан Јевтић, тадашњи ди-ректор Музеја, писац предговора за каталог прве изложбе УЛСШ, Миливоје Васиљевић, археолог Музеја, Мића Панић, општински судија за прекршаје, који је откупљивао ра-не радове неких сликара Групе БОЈЕ И РЕЧИ и УЛСШ, Драгиша Пењин, Обрад Ковић, Ми-лан Васић-Буч, Душан Радић, Драгослав Па-рмаковић, Даница Панић, Крстивоје Илић, Драган Филиповић, Томислав Јеротић, Ми-ша Лукић, др Властимир Ерчић, Милојка-Мица Ковачевић, Стеван Симић, Драгољуб Рајић, Здравко Милинковић, Спасоје Тодо-ровић, командант шабачког гарнизона, љу-битељ уметности, код којег је сликарка Сло-боданка Ракић, тада заменица председника Клуба младих стваралаца, одлазила за по-моћ при финансирању неких публикација Клуба, и неки други, о којима добра сазнања има и Стеван Симић, одлични сведок дога-ђања у шабачкој култури у овом периоду. Иначе, Симић је преузео дужност управника Дома омладине „Вера Благојевић“, у марту 1970, од дотадашњег руководиоца устано-ве, Драгана Пајића.

КОД 21142 У некој погодној прилици, ваљало би иста-ћи да је Удружење дуго година уживало си-мпатије и значајну подршку најбољих ша-бачких фирмописаца, мајстора за исписива-ње слова и текстова — за израду рекламних уличних паноа: Драгојла, Аце „Пироћанца“ и чувеног „Кљезе“. Они су — било преко Дома омладине, било приватно — најчешће бесп-латно, исписивали рекламне паное за изло-жбе УЛСШ и Групе БОЈЕ И РЕЧИ. Један шаба-чки колекционар старина, још увек чува два таква паноа, на тавану своје куће у Масари-ковој улици који би, вештином израде, и да-нас могли пленити пажњу ликовне публи-ке. (Из књиге Радована МИРАЗОВИЋА: ЛИ-КОВНА УМЕТНОСТ У ШАПЦУ У ПОТРАЗИ ЗА ИДЕНТИТЕТОМ 1816-2016, која ће ускоро изаћи из штампе). ЗАКЉУЧАК је достављен управи УЛСШ, априла 2016, након чега је Удружење поста-вило тај текст, са пратећом архивском гра-ђом, на своју интернетску страницу: Радован МИРАЗОВИЋ УДРУЖЕЊЕ ЛИКОВНИХ...

Љубазношћу господина Радована Миразовића:...

Ars longa, vita brevis! Уметност је дуга, живот кратак!)

Радован МИРАЗОВИЋ

1) СЛИКА ЗА СВА ВРЕМЕНА. Група шабачких и

мачванских сликара, у шабачком Музеју, 30. ап-рила 1972, на промоцији Милићеве слике РАТНИ

САВЕТ ВОЖДА УОЧИ МИШАРСКЕ БИТКЕ 1806, на прву годишњицу УЛСШ (30. IV 1971), два сата по отварању прве изложбе слика и вечери поезије групе БОЈЕ И РЕЧИ, у Дому омладине „Вера Бла-

гојевић“, у Шапцу. 2) „Чивије“ и солиста Јовановић добро су наеле-ктрисали публику, у сали Дома омладине „Вера

Благојевић“, у лето 1969. 3) Мода 60-их: Илија-Ика Глорија, са Џубоксом, и Слободан Кузевић-Кузе, амблематска фигура

шабачког постмодернизма, „с Ничеом“. 4) Оснивање Клуба младих стваралаца, у Дому

омладине,1970. (Иван Лолић, у белом мантилу). 5) Први градски диско клуб, у шабачком Дому

омладине, 1968. (Зоран Јанковић, најпознатији шабачки диск-џокеј и песник Иван Глишић).

6) Са отварања прве изложбе УЛСШ, 1977. 7) Група шабачких песника у друштву Милића од Мачве, на промоцији његове слике РАТНИ САВЕТ ВОЖДА КАРАЂОРЂА УОЧИ МИШАРСКЕ

БИТКЕ 1806, 30. априла 1972, у шабачком Музеју. С лева: Драгољуб Рајић, Славица Илић, Милић од

Мачве, Иван Глишић и Драгица Беловуковић. 8) „Камени Павиљон“ на Летњиковцу, у којем је

Дом омладине приредио, 1. маја 1971, чувену из-ложбу групе младих шабачких сликара (Јереми-ја, Глиша, Боце, Мираз, Слободанка...), уочи чијег

отварања је формиран УЛСШ. (Снимци из Глишићевог фото-албума).

Последњи снимак: КУРИОЗИТЕТ. Фотографија снимљена на крову вишеспратнице, која се на-лази на углу улица Стојана Новаковића и Јевре-мове (Маршала Тита), у чијем приземљу је не-

кад била продавница лустера. Начинио ју је пес-ник Драгољуб Рајић, за љубав пријатељице Сла-вице Н. (на слици), у петак 30. априла 1971, пре-

двече, након чега ће обоје отићи у Дом омладине „Вера Благојевић“ (видљив на фотограму, ле-

во)... Славица — на корзо и игранку... Рајић — на оснивачку седницу УЛСШ, која ће почети за

неколико сати. Фотографија приказује и тек постављене првомајске декоративне заставице, нанизане по сајлама, разапетим преко улице, из-међу зграда. (Из фото-албума Драгана Урошеви-ћа, сина шабачког песника и руководиоца нека-дашњег Услужног центра у Шапцу, Обрада, у ко-

јем је Славица тада радила). __________________________________

__________________

Биографија

Радован Миразовић, теоретичар уметно-сти, музеолог и сликар, члан УЛУС-а. Рођен је 15. априла 1950, у Милићима (Република Српска). Филозофски факултет (група за ис-торију уметности – музеолошки смер) завр-шио је у Београду. Члан је La Maison Des Ar-tistes и Association internationale des arts plas-tiques, UNESCO, Paris (France). Активно се бави сликарством од 1967. Излагао на Окто-барском салону у Београду (1982–1985), на УЛУС-овим изложбама, итд. Представљао Србију на међународној изложби Умјетни-чка колонија Почитељ 1964–1984. (Skenderi-ja, Сарајево, 1984.). Урадио је по позиву ли-ковно решење јавног споменика изгинулим ратницима Церске битке, у Мајуру код Ша-пца. Студијски је боравио у СССР, у музеји-ма у Москви и Лењинграду (копирање ста-рих мајстора). Затим, неколико година је провео у Египту и Америци. Дугогодишњи је делатник на пословима заштите културне баштине у Шапцу, и орга-низовања ликовног живота шабачког краја. Крајем 60-их, почетком 70-их, био је један од оснивача алтернативне, култне групе БO-JE И РЕЧИ. Био је управник Народног музе-ја у Шапцу у два мандата (1979–1987), и ру-ководилац Ликовне галерије Дуњића кућа. Са председником СО Шабац Новаком Лу-кићем, уз помоћ др Станислава Живковића, директора Галери је САНУ у Београду, офо-рмио је Легат Бранка Лала Станковића Градови Европе и Америке, урадивши идејни пројекат за уређење парка и зграде Дуњића куће за ликовне и друге садржаје шабачке културе од највишег значаја. Из области историје и теорије уметности, до сада је објавио студије: Мара Лукић Јелесић – живот и дело (1979), Ликовна уметност у Шапцу 1900– (1982), Хакија Куленовић – живот и дело (Сарајево, 1985); коа-утор: Ибрахим Крзовић, Наставници и ученици Шабачке гимназије – ликовни уметници (1987), Бранко Лале Станковић – сликар градова Европе и Америке (1988), Владислав Лалицки (1935–2008) сликар, сценограф и костимограф (2012), Милић Станковић – Милић од Мачве (1934 (Ин-тернет: http://www. Riznica srpska.net/ likov-naumetnost/index.php?topic=88.0, Ликовна уметност у Шапцу у потрази за идентитетом 1816– , и др. Пре 28 година (априла 1985), Миразовић је покушао је да своје суграђане „уведе у ба-јку“, нудећи пуним колоритом својих слика, сокаке, вашаре, и музику Цицварића, плото-ве иза којих миришу липа и лала, и лепи чо-век, а највише људе који су се дружили и во-лели Мали Париз – Шабац којег више нема. После ове изложбе отишао је привремено у Америку – по позиву The Ohio State Univer-sity/Resource Center for Medieval Slavic Stu-dies, Columbus, Ohio (USA), где је радио на очувању једне ретке збирке водених знакова из папирних рукописа манастира Хиландара – а касније, за стално, у Париз. Миразовић је увршћен на листу најзна-чајнијих српских сликара XVIII —XXI века [Интернет: Scribd http://www.scribd. com/doc

/23157567/Ko-Je-Ko-u-Srpskoj-Umetnosti Миразовић Радован – сликар. С. Категорија 1 (020А) ]. Париска галерија уврс-тила је Радована Миразовића на листу 110 европских сликара. На изложби

Миразовић је излагао са Пика-сом, Далијем, Манеом, Дегаом, Тулузом Ло-треком, Љубом Поповићем, Владимиром Величковићем, и др. Поред ове изложбе, за цркву Светог Саве у Паризу урадио је икону овог српског свеца (2,5×1,5 метара), што је до сада највећа икона Св. Саве у Европи. Не-давно је у родним Милићима урадио мону-менталну поклон-слику, панораму овог мес-та (1,5×8 метара), у тамошњем Музеју руда-рства, крај Рајковог торња. У свом стваралачком опусу Миразовић је имао на стотине самосталних и групних из-ложби. Посебно је поносан на изведени ико-ностас српске цркве у Бриселу, и иконе и фреске за нашу цркву у Паризу. У Паризу је, крајем 80-их, Миразовић у почетку радио разне послове. Најзад је ус-пео да добије посао као ликовни стручњак у департману Лувра – Музеју морнарице (Mu-sée national de la Marine, Paris), на париском Трокадеру, где ради као кописта старих мај-стора. Једно време је у Паризу, са супругом Јасмином, успешно водио и Модни студио

. У Шапцу је насликао панораме Малог Париза са мотивима из прошлог века – чети-ри стране света, посвећене најбољим слика-рима Шапца у свим временима: Чалићу, Ма-ри, Лалу Станковићу, Лалицком и Милићу. Учествовао је у снимању документарног филма ТВ Сарајево Човјек и вријеме – Хакија Куленовић, у режији Мирзе Идризовића. Са сликаром Владом Лалицким учествовао је (као епизодист, сликар-декоратер и сарад-ник костимографа) у снимању играног фил-ма Столета Јанковића Партизани (

), снимљеног у шабачком крају, с јесени 1973. Поред сликарства, Миразовић се бави сценографијом и костимима за позориште и филм. Колекционар је реквизита, оружја и опреме, коришћених у европским и амери-чким филмским студијима. Власник је музе-ја у оснивању Европа и Америка кроз минула столећа. Ожењен је својом првом љубави, Јасми-ном, фото моделом, кћерком шабачког пес-ника Обрада Урошевића, са којом има двоје деце: кћерку Марију, која је завршила Фил-мску академију у Паризу и сина Филипа, признатог младог српског сликара у Паризу, који је завршио Ликовну академију у класи Владимира Величковића. Радован Миразовић живи у Паризу и Шапцу. Витомир БУЈИШИЋ

КОД 21 143 Биографија

Радован Миразовић, теоретичар уметно-сти, музеолог и сликар, члан УЛУС-а. Рођен је 15. априла 1950, у Милићима (Република Српска). Филозофски факултет (група за ис-торију уметности – музеолошки смер) завр-шио је у Београду. Члан је La Maison Des Ar-tistes и Association internationale des arts plas-tiques, UNESCO, Paris (France). Активно се бави сликарством од 1967. Излагао на Окто-барском салону у Београду (1982–1985), на УЛУС-овим изложбама, итд. Представљао Србију на међународној изложби Умјетни-чка колонија Почитељ 1964–1984. (Skenderi-ja, Сарајево, 1984.). Урадио је по позиву ли-ковно решење јавног споменика изгинулим ратницима Церске битке, у Мајуру код Ша-пца. Студијски је боравио у СССР, у музеји-ма у Москви и Лењинграду (копирање ста-рих мајстора). Затим, неколико година је провео у Египту и Америци. Дугогодишњи је делатник на пословима заштите културне баштине у Шапцу, и орга-низовања ликовног живота шабачког краја. Крајем 60-их, почетком 70-их, био је један од оснивача алтернативне, култне групе БO-JE И РЕЧИ. Био је управник Народног музе-ја у Шапцу у два мандата (1979–1987), и ру-ководилац Ликовне галерије Дуњића кућа. Са председником СО Шабац Новаком Лу-кићем, уз помоћ др Станислава Живковића, директора Галери је САНУ у Београду, офо-рмио је Легат Бранка Лала Станковића Градови Европе и Америке, урадивши идејни пројекат за уређење парка и зграде Дуњића куће за ликовне и друге садржаје шабачке културе од највишег значаја. Из области историје и теорије уметности, до сада је објавио студије: Мара Лукић Јелесић – живот и дело (1979), Ликовна уметност у Шапцу 1900– (1982), Хакија Куленовић – живот и дело (Сарајево, 1985); коа-утор: Ибрахим Крзовић, Наставници и ученици Шабачке гимназије – ликовни уметници (1987), Бранко Лале Станковић – сликар градова Европе и Америке (1988), Владислав Лалицки (1935–2008) сликар, сценограф и костимограф (2012), Милић Станковић – Милић од Мачве (1934 (Ин-тернет: http://www. Riznica srpska.net/ likov-naumetnost/index.php?topic=88.0, Ликовна уметност у Шапцу у потрази за идентитетом 1816– , и др. Пре 28 година (априла 1985), Миразовић је покушао је да своје суграђане „уведе у ба-јку“, нудећи пуним колоритом својих слика, сокаке, вашаре, и музику Цицварића, плото-ве иза којих миришу липа и лала, и лепи чо-век, а највише људе који су се дружили и во-лели Мали Париз – Шабац којег више нема. После ове изложбе отишао је привремено у Америку – по позиву The Ohio State Univer-sity/Resource Center for Medieval Slavic Stu-dies, Columbus, Ohio (USA), где је радио на очувању једне ретке збирке водених знакова из папирних рукописа манастира Хиландара – а касније, за стално, у Париз. Миразовић је увршћен на листу најзна-чајнијих српских сликара XVIII —XXI века [Интернет: Scribd http://www.scribd. com/doc

/23157567/Ko-Je-Ko-u-Srpskoj-Umetnosti Миразовић Радован – сликар. С. Категорија 1 (020А) ]. Париска галерија уврс-тила је Радована Миразовића на листу 110 европских сликара. На изложби

Миразовић је излагао са Пика-сом, Далијем, Манеом, Дегаом, Тулузом Ло-треком, Љубом Поповићем, Владимиром Величковићем, и др. Поред ове изложбе, за цркву Светог Саве у Паризу урадио је икону овог српског свеца (2,5×1,5 метара), што је до сада највећа икона Св. Саве у Европи. Не-давно је у родним Милићима урадио мону-менталну поклон-слику, панораму овог мес-та (1,5×8 метара), у тамошњем Музеју руда-рства, крај Рајковог торња. У свом стваралачком опусу Миразовић је имао на стотине самосталних и групних из-ложби. Посебно је поносан на изведени ико-ностас српске цркве у Бриселу, и иконе и фреске за нашу цркву у Паризу. У Паризу је, крајем 80-их, Миразовић у почетку радио разне послове. Најзад је ус-пео да добије посао као ликовни стручњак у департману Лувра – Музеју морнарице (Mu-sée national de la Marine, Paris), на париском Трокадеру, где ради као кописта старих мај-стора. Једно време је у Паризу, са супругом Јасмином, успешно водио и Модни студио

. У Шапцу је насликао панораме Малог Париза са мотивима из прошлог века – чети-ри стране света, посвећене најбољим слика-рима Шапца у свим временима: Чалићу, Ма-ри, Лалу Станковићу, Лалицком и Милићу. Учествовао је у снимању документарног филма ТВ Сарајево Човјек и вријеме – Хакија Куленовић, у режији Мирзе Идризовића. Са сликаром Владом Лалицким учествовао је (као епизодист, сликар-декоратер и сарад-ник костимографа) у снимању играног фил-ма Столета Јанковића Партизани (

), снимљеног у шабачком крају, с јесени 1973. Поред сликарства, Миразовић се бави сценографијом и костимима за позориште и филм. Колекционар је реквизита, оружја и опреме, коришћених у европским и амери-чким филмским студијима. Власник је музе-ја у оснивању Европа и Америка кроз минула столећа. Ожењен је својом првом љубави, Јасми-ном, фото моделом, кћерком шабачког пес-ника Обрада Урошевића, са којом има двоје деце: кћерку Марију, која је завршила Фил-мску академију у Паризу и сина Филипа, признатог младог српског сликара у Паризу, који је завршио Ликовну академију у класи Владимира Величковића. Радован Миразовић живи у Паризу и Шапцу. Витомир БУЈИШИЋ

КОД 21144

МУЗЕОЛОГИЈАБранислав Станковић

ШАБАЧКИ ВРЕМЕПЛОВ – ОСТАВШТИНА ЗА БУДУЋНОСТ

Народни музеј Шабац смештен је у згра-ди гимназије подигнуте средином XIX века и заштићене као културно добро од великог зна-чајана. Овај музеј комплексног типа у оквиру

седам збирки чува преко 15 000 предмета који говоре о континуитету живота на овим просторима дугoм 6 000 година.

Прва музејска збирка у Шапцу помиње се половином XIX века, тачније почетком 1848. године Новине Читалишта београдског доносе вест да музејска збирка Читалишта шабачког броји неколико слика међу којима је и један На-полеонов портрет и нешто старог новца, то је нуклеус око кога је почела да се формира прва музејска збирка у Шапцу. Зна се и да су профе-сори шабачке гимназије крајем XIX века покретали прикупљање арте-факата и формирање збирке, али о правој и систематској музејској де-латности можемо говорити тек од 1934. година када је у оквиру Шабачке народне књижнице и читаонице покренуто оснивање музејске збирке. Од тада па до данас без прекида збирка се развијала и расла.

Прва стална поставка музеја била је формирана у кафани Мира-маре где је било седиште Шабачке књижнице и читаонице, у простору некадашње кухиње познате кaфане.

Половином XX века Mузеј ће бити издвојен у самосталну установу и усељен у зграду гимназије, тако се догодилo да док сви беже из школе у кафану Музеј побегне из кафане у школу. У том простору је добио нај-пре само приземље, а у наредних дeсетак година и целу зграду. Први ди-ректор Музеја био је професор Ђорђе Костић, по професији вајар, пари-ски ђак, човек изузетно предан своме послу о чему сведоче веома важни

КОД 21 145

предмети које је спасао од заборава. Тада је формирана друга стална поставка коју је чинио археолошки и етнолошки материјал.

Када је Музеј добио целу зграду отворена је трећа стална поставка 9. јуна 1963. година. Том приликом је оформљена и галерија за повреме-не поставке која је смештена у приземље, а стална поставка је пребачена на спрат и садржала је предмете из палеонтологије и етнологије, али је највећи део поставке обухватао Други светски рат, што је било у складу са владајућом идеологијом тог времена.

У априлу 1971. године отворена је изложба Шабачких пет векова, која је све до краја осамдесетих година била и стална поставка. Поводом обележавања 150 година Шабачке гимназије 1987. године приступило се опсежним радовима на згради Музеја и изради пете сталне поставке која је скоро наредниих тридесет година остала у непромењеном ста-ње. Иако је за своје време била корак напред, током времена постала је анахрона и превазиђена. Њена промена се наметала сама по себи, јер је била далеко од савремених музеолошких трендова. Kреирана пре три-десет година она је представљала превазиђену праксу не само по питању модерних принципа музејске интерпретације, већ и по питању дизајна ентеријера. Њен највећи недостатак је био да на посетиоца није оставља утисак ни величине ни богатства музејских збирки и још важније, није истицала локалне карактеристике шабачког краја.

Управо из тих разлога развијен је пројекат Подизање капацитета Народног музеја Шабац за презентацију наслеђа Шапца и шабачаког краја, са циљем да oво место постане изузетно атрактивно и осетљиво за потребе како туриста, тако и становника града. Пројекат је садржао четири основне фазе: радове на инфраструктури, креирање идејног ре-шењa, реализацију, ПР и едукацију.

Радови на инфраструктури у циљу адаптације зграде обухватали су ХИО изолацију, односно изолацију против капиларне влаге, поставља-ње нове столарије, израду нове фасаде поштујући oпште мере заштите

КОД 21146

објекта од великог значаја, као и реновирање простора за повремене и тематске изложбе.

Друга фаза подељена је на израду концепта сталне поставке и из-раду идејног пројекта. У изради концепта не само да су учествовали за-послени у Музеју, већ и све заинтересоване стране ( представници ло-калне управе и невладиног сектора, просветни радници, запослени у туристичким организацијама, медији и запослени у другим институци-јама културе). Поред локалних актера као део подршке и помоћи били су укључени и стручњаци из Завода за проучавање културног развитка из Београда, који су урадили више анкета у Београду на тему Шапца, што је помогло да се још боље дефинише циљ.

Резултат друге фазе био је напуштање традиционалног начина приказивања предмета по музејским збиркама и прелазак на тематски приступ. Кроз низ радионица успостављена је веза између сталнe поставкe и идентитетa гра-да, дефинисано је пет тематских целина које најбоље одређују Шабац. По завршетку израде концепта отпочело се са израдом идејног про-

јекта на основу кога се израдио премер и предрачун неопходан за наред-не фазе – реализације сталне поставке.

Трећа фаза је обухватала грађевинске радове, набавку мобилија-ра, расвете, озвучења и аудио-видео опреме. Taкође, подразумевала је ангажовање сарадникa за израду мултимедијалних садржаја, графичког дизајна, преломa и штампe. Упоредо са набавкама и извођењем радова радило се на писању текстова за паное и легенде, као и текстова водича сталне поставке.

Последњ фазу чини ПР и едукација, током које се радило, и ради, на промовисању нове сталне поставке, али такође и на доедукацији му-зејских радника из области културног туризма и комуникације са публи-ком, као и анимације волонтера за рад у Музеју.

Идеја тима који је реализовао нову стану поставку, а који су чини-ли Момир Церовић, Гордана Ковић, Миодраг Гајић, Светланка Милу-тиновић, Татјана Марковић, Александра Рашевић, Славољуб Петровић, директор Марко Бингулац, стручни сарадник Катарина Живановић, ар-хитекта Татјана Јанковић – Кнежић, дизајнер Дамир Влајнић и руково-дилац пројекта Бранислав Станковић, била је да од нове сталне поставке напрви личну карту града. Да свако ко прође кроз сталну поставку Му-

КОД 21 147

зеја има јасну представу о историјском и културном наслеђу Шапца и његове околине.

До краја се истрајало у намери да поставка буде утемењена у кла-сичној музеологији али и оплемељена мултимедијалним садржајима који ће јој дати модерност и атрактивност која је посебно краси. Али та атрактивност никако није на штету једне класичне приче већ напротив проналажење праве мере омогућило је да ова два сегменте савршено функционишу дуж целе поставке допуњујући један други.

Нова стална поставка Народног музеја у Шапцу Шабачки време-плов – оставштина за будућност, подељена је у пет целина, Времеплов, Тврђава - симбол града, Шабац господара Јеврема, Мали Париз, Соба страдања и Шареница, које покривају период дуг шест векова, доноси разне приче и сведочанства о континуитету живота и страдања на овим просторима, као и о друштвеном напретку и развоју Шапца. Нисмо хте-ли да причамо светске приче него локалну причу о нашем граду који је свтески и универзалан и јединствен, приче о граду првака, јунака и весе-љака.

Времеплов је сигурно најопштији део нове поставке који већим делом доноси причу о пра-историји и који нас упознаје са неолитским ма-теријалом винчанске културе као најстаријим до сада пронађеним на територији нашег града па до предмета који припадају келтском периоду. Такође тај део обухва-та и период антике који је по обиму нешто мањи али не мање ва-жан, нарочито ако зна-

КОД 21148

мо да је сенка Сирмијума као једне од престоница Римског царства по-кривала и наш простор.

Тврђава - симбол града је целина која обухвата период од средњег века па до краја српских устанака почетком XIX века. Из групе предмета који чине овај део поставке треба издвојити средњовековне мачеве и предмете из дворца краља Драгутина у Дебрцу, као и личне ствари и оружје Стојана Чупића – Змаја од Ноћаја, Мачванског војводе и јунака српских устанака. Желели смо да свака целина буде заокружена, то јест да има некакву копчу и са савременим тренутком, ту везу у оквиру ове целине чини слика Милића од Мачве, Мачвани између Сциле и Харибде, која приказује страдање нашег краја у великом ратовима. Посебно је за-нимљиво што уметник ову слику није видео више од тридесет година и умро је у убеђењу да је уништена. Међутим, Музеј је поводом десетого-дишњице смрти уметника направио његову ретроспективну изложбу. Након изложбе Музеју се јавила прва супруга славног сликара и дарова-ла нам ово изузетно дело, које краси овај део сталне поставке.

Модерни Шабац изникао је из доба Јеврема Обреновића, који је за господара Шабачке нахије дошао након Другог српског устанка. Захва-љујући успомени на Јеврема и његове заслуге за напредак града, Шабац је увек био склонији Обреновићима, па су тако у делу Шабац господара Јеврема поред њега престваљени и други чланови династије, као и зна-чајне личности тога доба, попут Проте Јована Павловића. Међу присут-

ним предметима посебно се истиче Свето писмо које је Милош Обрено-вић даривао шабачкој цркви 1826. године, а за здравље браће Јована и Јеврема.

Путописац Феликс Каниц записао је да је Шабац у Србији, због свога богаства и културног напретка, познат као Мали Париз. Лепота и узвишеност напредне шабачке вароши може се упознати и видети у делу поставке који је управо насловљен Мали Париз, а у који се стижа из Шапца господара Јеврема. Овај део је подељен у више мањих целина (школство и књижевност, фармација и здравство, привреда, друштвени живот, политика и журналистика, музика и спорт). Пролазећи кроз овај део поставке посетилац се може срести са Јанком Веселиновићем, Ла-зом Лазаревићем, Станиславом Винавером, Јелом Спиридоновић Савић, видети писаћу машину на којој је Душан Ковачевић написао све своје драме од 1966 до 2006, упознати се са Драгом Љочић првом Српкињом која је завршила медицину и одгледати финалну утакмицу рукометног шампионата Европе, из 1985. године, у којој је Металопластика победи-ла Атлетико Мадрид и постала шампион Европе, остварујући највећи спортски успех у историји Шапца, погледати прве видео записе Шапца, видети плочу славних музичара Цицвариће коју су снимили готово пре једног века у Паризу и Хора 66 девојака који је пронео славу града ши-ром Европе.

КОД 21 149

ним предметима посебно се истиче Свето писмо које је Милош Обрено-вић даривао шабачкој цркви 1826. године, а за здравље браће Јована и Јеврема.

Путописац Феликс Каниц записао је да је Шабац у Србији, због свога богаства и културног напретка, познат као Мали Париз. Лепота и узвишеност напредне шабачке вароши може се упознати и видети у делу поставке који је управо насловљен Мали Париз, а у који се стижа из Шапца господара Јеврема. Овај део је подељен у више мањих целина (школство и књижевност, фармација и здравство, привреда, друштвени живот, политика и журналистика, музика и спорт). Пролазећи кроз овај део поставке посетилац се може срести са Јанком Веселиновићем, Ла-зом Лазаревићем, Станиславом Винавером, Јелом Спиридоновић Савић, видети писаћу машину на којој је Душан Ковачевић написао све своје драме од 1966 до 2006, упознати се са Драгом Љочић првом Српкињом која је завршила медицину и одгледати финалну утакмицу рукометног шампионата Европе, из 1985. године, у којој је Металопластика победи-ла Атлетико Мадрид и постала шампион Европе, остварујући највећи спортски успех у историји Шапца, погледати прве видео записе Шапца, видети плочу славних музичара Цицвариће коју су снимили готово пре једног века у Паризу и Хора 66 девојака који је пронео славу града ши-ром Европе.

КОД 21150

Нажалост Шабац је имао и своје страдалне тренуке који су га пре-творили из Малог Париза у Српски Верден. Из сјаја и богатства Малог Париза улази се у Собу страдања, у којој су приказани најдраматичнији моменти Шапца у његовој модерној историји, његово мучеништво у оба светска рата, као и комунистички злочини након Другог светског рата који се први пут појављују као део сталне поставке неког музеја у Срби-ји, и као важан до културе сећања коју негује овај град. Од предмета који се могу видети у овом делу поставке треба истаћи фотоапарат Ристе Марјановића, првог српског ратног фоторепортера, којим је забележио како страдање Шапца, тако целу трагедију српског народа у Великом рату. Церски пешкир, који казује фацинантну причу Церске битке и вој-ника Милете Милутиновића из села Седлара код Свилајнца. Три ордена којима је Шабац одликован за страдање у Великом рату. Личне предмете припадника покрета отпора у Другом светском рату, народног хероја Вере Благојевић припадника партизанског покрета отпора и Јанка Ту-фегџића, унука књижевника Јанка Веселиновића и новинара и песника између два рата, припадника Југословенске војске у отаџбини, шефа пропагандног штаба Церско-мајевичке групе корпуса под командом Драгослава Рачића. Посебну димензију овој целини дају холограмски прикази ликови, страдалих у Великом рату који се појављују у природ-ној величини, чије присуство у овом простору, уз адекватну музику, тре-ба да појача доживљај и интерактивност посетиоца и његов што већи осећај емпатије са страдалима у тим безумним временима.

Ипак, живот и радост побеђују све, па се тако и нова сталан по-ставка Народног музеја у Шапцу завраша целином која се зове Шарени-ца, а у којој посетилац има могућност да види богатство и лепоту етно-лошког материјала Мачве и Поцерине, да ужива у прелепом накиту из XIX и XX века, као и да осети атмосферу надалеко чувеног Шабачког вашара.

КОД 21 151

Нажалост Шабац је имао и своје страдалне тренуке који су га пре-творили из Малог Париза у Српски Верден. Из сјаја и богатства Малог Париза улази се у Собу страдања, у којој су приказани најдраматичнији моменти Шапца у његовој модерној историји, његово мучеништво у оба светска рата, као и комунистички злочини након Другог светског рата који се први пут појављују као део сталне поставке неког музеја у Срби-ји, и као важан до културе сећања коју негује овај град. Од предмета који се могу видети у овом делу поставке треба истаћи фотоапарат Ристе Марјановића, првог српског ратног фоторепортера, којим је забележио како страдање Шапца, тако целу трагедију српског народа у Великом рату. Церски пешкир, који казује фацинантну причу Церске битке и вој-ника Милете Милутиновића из села Седлара код Свилајнца. Три ордена којима је Шабац одликован за страдање у Великом рату. Личне предмете припадника покрета отпора у Другом светском рату, народног хероја Вере Благојевић припадника партизанског покрета отпора и Јанка Ту-фегџића, унука књижевника Јанка Веселиновића и новинара и песника између два рата, припадника Југословенске војске у отаџбини, шефа пропагандног штаба Церско-мајевичке групе корпуса под командом Драгослава Рачића. Посебну димензију овој целини дају холограмски прикази ликови, страдалих у Великом рату који се појављују у природ-ној величини, чије присуство у овом простору, уз адекватну музику, тре-ба да појача доживљај и интерактивност посетиоца и његов што већи осећај емпатије са страдалима у тим безумним временима.

Ипак, живот и радост побеђују све, па се тако и нова сталан по-ставка Народног музеја у Шапцу завраша целином која се зове Шарени-ца, а у којој посетилац има могућност да види богатство и лепоту етно-лошког материјала Мачве и Поцерине, да ужива у прелепом накиту из XIX и XX века, као и да осети атмосферу надалеко чувеног Шабачког вашара.

Поред сталне поставке, а у оквиру пројекта Подизање капаци-тета Народног музеја у Шапцу за презентацију културног наслеђа Шапца и шабачког караја, у Музеју је реновиран и простор који не обу-

хвата сталну поставку али је битан за квалитетан рад Музеја, као што је мул-тимедијална сала у којој се одржавају разни садржају везани за музеолошку делатност, попут радионица за децу и одрасле, промоције, предавања (захва-

љујући техници којом је опремљена мултимедијалан сала, имали смо прилику да нам професор Елиезер Папо са Бен-Гурион универзитета у Израелу одржи предавње путем Скајпа, а у оквиру радионица У сусрет музеју шабачких Јевреја ), пројекције филмова и друге активности.

Народни музеј у Шапцу, захваљујући преданости и раду кустоског тима и осталих колега, једана је од најреперезентативнијих установа на мапи културе Србије, који по мишељењу стручне јавности има најбољу сталну поставку у Србији. Која је реализована уз велику помоћ Мини-старства културе рапублике Србије и Града Шапца.

Верујемо да је ово само почетак једног новог и још успешнијег поглавља Народног музеја у Шапцу и његовог доприноса очувању и за-штити културног наслеђа Шапца и шабачког краја, као и презентацији истог. Што ће допринети још квалитетнијем позиционирању нашег гра-да на културној и туристичкој мапи Србије и региона. Јер како рече Иво Андрић - Време мучи и замара само оне који живе заузети ништавним бригама о својој личности и својим уживањима; али оно је кратко и не-осетно онима који, заборављајући себе, раде на ма каквом послу који их превазилази; мерено величином једног смелог и неостварљивог сна, оно готово и не постoји.

Биографија

Бранислав Станковић, кустос историчарНародни музеј ШабацРођен у Шапцу 29.10.1967.године

КОД 21152

Од 2001 до 2004.године руководи Етно-парком Совљак у Мачви који је у том периоду употпуности ревитализован.

Од 01.01.2005 до 01.04.2014. године директор је Народног музеја у Шапцу.

Коаутор је монографије са Костом Николићем Срби у Другом свет-ском рату где су по први пут кориштени релевантни немачки извори за овај период наше историје и у оквиру које је објављен део збирке немачког рат-ног плаката 1941- 1945. Народног музеја у Шапцу. Приредио је и објавио Днвеник др Ружице Војић.

Аутор је изложби Јанко Веселиновић – живот и дело (поводом сто-годишњице смрти писца), Немачки пропагандни плакат у Србији 1941-1945., Инспиративна тајна када су први пут у историји српске музеологије и српске масонерије јавно презентовани ритуални предмети ове организа-ције, др Ружица Војић, Немачки антисемитски плакат 1941-1945. (Овом изложбом је Савез јеврејских општина Србије обележио седамдесет годи-на од страдања Јевреја у Другом светском рату а Савез Јевреја Војводине седамдесет година од Новосадске рације), Мали велики Париз, изложба, којом су представљене све везе Шапца са Француском од почетка 19.века до почетка Другог светског рата, том приликом су први пут у Шапцу пре-зентована оригинална дела славних француских сликара Пикаса, Матиса, Модиљанија... са том изложбом гостовао је на Корзици у оквиру манифе-стације „Корзика – Балкан 2009.г.“ и у Паризу 2011.г. Аутор је изложбе Дочекајмо шампионе (поводом тридесет година од освајања титуле Пр-вака Европе Р. К. Мателопластика). Коаутор је изложби Два века галопа, Сто година млади (поводом стогодишњице извиђачког покрета у Србији), Веселе седамдесете, Шабац и српска победа на Церу 1914. (поводом сто-годишњице од почетка Великог рата), Као и изложби „Немојте нас забора-вити“ и „Српски санитет 1914 – 1918.“ Заједно са колегама Мирком Пеко-вићем и Горданом Буловић приредио је књигу француског лекара Луја Л. Томсона Повлачење из Србије која је објављена у Паризу 1916. а сада се, после сто година, први пут појављује на српском.

Поводом 200 година од Другог српског устанка, 2015. године, обја-вио је, друго допуњено издање књиге, Мачва у Другом српском устанку.

Последњих седам година је био руководилац пројекта Нове сталне поставке Народног музеја у Шапцу која је свечано отворена 5. новембра 2015. године.

Био је координатор европског пројекта за Србију - Русо 2012. Учесник је бројних семинара и предавања из области музеологије.Захваљујући путовањима имао је прилике да види музеје у Каиру,

Александрији, Цариграду, Атини, Пешти, Прагу, Бечу, Паризу, Лондону, Лисабону, Ајачију, Копенхагену, Малмеу, Клужу, Хелсингору, Салцбургу, Франкфурту, Хајделбергу....

КОД 21 153

Александра Саватићархитекта

МАГИЧНА НОЋ МУЗЕЈА У СИНАГОГИ

Отворили смо врата Синагоге, поставили плакат и балоне ... нека Ноћ Музеја почне!

По отварању стиже двоје волонтера, сим-патични младић и девојка. Снашли су се одлич-но у новом и непознатом простору. Обоје из-

јављују да им је веома драго што су волонтери баш овде у Синагоги. Почели су да до-терују залепљене цртеже и да припремају чаше које ће представљати импровизова-на кандила. Полако постају прави водичи, објашњавајући посетиоцима у какво су здање дошли.

Комшије су улазиле зна-тижељне да виде шта се нала-зи иза врата која су дуго времена била затворена, а поред којих су сва-кодневно пролазили. Неки су се сећали да су се играли у пасажу који је касније срушен поред великих дрвених улазних врата; други, како су ту последњи пут били пре 30 година; они трећи, како су се ту доселили пре много година а никад та врата нису видели отворена.

Међу првим посетиоцима био је господин Недић, доносећи песму „У сусрет отварању Музеја у кући Синагоге у Шапцу“ коју је желео да нам прочита. Песма надахнута и лепа. Завршава се овако: ...“ На досада постигнутом у Шапцу граду неће стати, унутрашњост дивне зграде сја-јан Музеј ће постати.“

Синагога је напокон, после толико година доступна свима. Улазе посетиоци и свако од њих жели да нам исприча своју причу. Има оних који су ту ишли у обданиште за време окупације 1942. године, преко тамбураша Бисернице, полазника обука и припрема разних врста. Сећају се игранки, одељења „Милевине“ школе, гласачког места, па све до мла-

КОД 21154

дих људи којима је у сећању сачувана табла која је некад била на згради. Све почиње са ...“сећам се” ... “ту смо имали пробе Абрашевића” ... “ту је било Дечје одељење библиотеке” ... “ту је била периодика” ... “овде је било луткарско позориште” ... и тако до самог окончања манифестације, један сат након поноћи.

А предходног дана, док смо намештале изложбену поставку, Је-лена и ја смо биле веома забринуте зато што у згради немамо струју. Имале смо јаку жељу да отворимо Синагогу у Ноћи музеја како би се видело у каквом се стању налази пре почетка реконструкције. Иван нам је из Абрашевића донео апаратуру на којој ће бити емитована одговара-јућа јеврејска музика. Упркос свему, како је ноћ падала, забринутост око осветљења све више је расла.

Две Меноре

Менора је древни симбол Јудаизма. Током првог боравка у Јеру-салиму, у једној продавници у Старом граду, у близини Зида плача (За-падног зида), купила сам Менору. За њу су ми рекли да је стара око 30 година и да се користи у време Хануке - Празника Светла. Купила сам је са намером да је, оног дана кад Синагога поново буде отворена, однесем у њу. То је, те давне 2007. године, изгледало немогуће.

У Ноћи музеја поставили смо је у просторију у којој је био изло-жен пројекат реконструкције, тако да се видела одмах са улаза. Током

КОД 21 155

ноћи, светлост упаљених кандила стварала је надреалну слику од сенки које је Ханукија пројектовала на зиду иза.

Менора Ханукија је осмокраки свећњак с додатним постољем који се користи као главни елемент при слављењу осмодневног празника Хануке.

Приликом трећег одласка у Јерусалим године 2013, купила сам седмокраки свећњак Менору, са истоветном намером да се једног дана и она нађе у шабачкој Синагоги. У Ноћи музеја желели смо да упалимо свеће у њој. Част да то учини требала је да припадне некадашњем пред-седнику Друштва српско-јеврејског пријатељства. Како се није појављи-вао, свеће су упалили наши волонтери.

Био је то чаробан тренутак. Њих двоје заједно мирно су упалили свеће. Све се утишало. Чули су се само звуци сефардске музике.

КОД 21156

Слушали смо сефардску литургику „Balkan Sephardic Liturgy, Ham Ribi Yossef Zecharya Halevi, Kidusha Rabba, Tiqqun Purim, Megilat Este“ и друге прикладне мелодије. Музику нам је, специјално за ту Ноћ музеја у Синагоги, послао професор Елиезер Папо, рабин и наш пријатељ, гост

десете Радионице „У сустрет Му-зеју шабачких Јевреја“. Том при-ликом је напоменуо: „Ништа што је прикладније од тога, нема.“

Јелена је била одличан во-дич многобројним групама, међу којима су најбројнији били учени-ци разних узраста. Објашњавала је врло исцрпно и интересантно, а посетиоцима је посебно скретала пажњу да је оно што се слуша се-фардска литургика.

Убрзо пошто смо упалили Менору дошао је човек, представио се као Небојша (ватрогасац по занимању), рекавши да је видео да немамо струју и да користимо свеће. Питао је - треба ли нам светло? Наш Не-бојша рече да нам треба. Након врло кратког времена, стигао нам је аку-мулатор и линијска лед расвета, коју смо поставили изнад идејног про-јекта Музеја и изложбеног дела Радионице „У сусрет Музеју шабачких Јевреја“. Наша брига како ћемо радити у полумраку, коначно је нестала. Добили смо светло!!!

Простор је попримио нов из-глед. Од почетка до самог краја, то-лико се сценски мењала атмосфера у Синагоги, да је један исти посетилац који би долазио у различито време могао имати комплетно различиту перцепцију простора.

Живана Војиновић подарила нам је своју тек објављену књигу „Аврамова деца“, која је била изло-жена у малој просторији са менором Ханукијом. На истом столу поред њих налазио се и приказ трансформације овог објекта, од постојећег ста-ња до планираног изгледа, са додатком историјске фотографије која је била значајна за саму израду пројекта.

КОД 21 157

Стана Муњић је донела своју књи-гу „Рабаџијски шор“, која је такође на-шла место на том столу, отворена на оној страни где је описана Синагога.

Често у разговору помињемо како се у последње време тј. од почетка из-раде пројекта реконструкције и форми-рања нове радионице Култура сећања, многе ствари дешавају у исто време, а међусобно су повезане, о чему сведочи истовременост издавања ове две књиге.

Ово вече показало се као добра прилика да се у Синагогу донесу филм „Шабачки Јевреји“ редитељa Стевана Маринковића, рађен према сценарију Жане Војиновић, као и књига „People

With Big Heart“ („Шабац и Јевреји у сусрету“), приређена од стране Ми-лоша Јевтића.

Сви смо, све време, били водичи и свако од нас је имао да каже не-што потпуно другачије, а све на исту тему Синагоге. Многи посетиоци су питали кад почиње реконструкција, на шта нисмо могли прецизно да одговоримо. За сад, као први корак, урадили смо пројекат и изложили га у Ноћи музеја. Чуда су током вечери почела да се дешавају, након чега смо били уверени да ће реконструкција ускоро отпочети.

Негде пред крај ове ноћи, дошао је и наш пријатељ Златко. Рече да је у току вечери прошао све поставке у граду, али му се у Синагоги највише свидело, јер се осећа да то место има душу. Европска Ноћ му-зеја 21.05.2016. године у шабачкој Синагоги успешно је отворила врата њеној будућности.

Јавила се, сабирајући све утиске, и мисао да ће следеће године Ноћ музеја бити у реконструисаном Музеју шабачких Јевреја у Синагоги. У то име... догодине у Музеју!

Биографија

Александра Саватић је рођена 1969. г. у Шапцу. Архитектонски факултет у Београду завршила је 1995.г. Од 1993.г. наредних седам го-дина је живела и радила у Риму. Тамо је стекла драгоцено искуство из заштите градитељског наслеђа и културне баштине у архитектонском

КОД 21158

бироу Професора Алберто Мариа Ракелиа и индустријске архитекту-ре у интернационалном бироу A.M.Architetti SRL Rome-Singapore. Од 2001.г. живи у Шапцу и ради у ЈУП "План" Шабац. Добитник је више награда Међународног салона урбанизма као носилац задатка или члан тима радова ЈУП "План" Шабац и прве награде заједно са предузећем СЕТ на конкурсу "Тргови у Шапцу" за Трг Светлости. Објављивала је стручне текстове везане за архитектуру и заштиту градитељског наслеђа у часописима за културу и уметност "Визуре" и "Колектив". Поред архи-тектуре и урбанизма, бави се и сликарством. Учетвовала је на групним и самосталним изложбама у Риму и Шапцу. Последњих година интензив-но се бави Меморијалним и Културно историјским темама града Шапца у оквиру грађанске иницијативе Радионица "Култура Сећања".

КОД 21 159

IN MEMORIAM

ОДЛАЗАК ЈОШ ЈЕДНЕ ГЛУМАЧКЕ ЛЕГЕНДЕ

УМРО ЂОРЂЕ ЈЕЛИСИЋ

Отишао је још један велики глумац. Рођени Шапчанин, глумац Атељеа 212, Ђорђе Јелисић преминуо је 27. маја у дому за старе у Бео-граду у 91. години.

Рођен је 6. новембра 1925. године у Шапцу. Завршио је Високу филмску школу у Београду. Био је члан Студија филмских глумаца у Београду од 1949. до 1952. године, затим Српског народног позоришта у Новом Саду од 1952. до 1967. године, када постаје стални члан По-зоришта Атеље 212 у коме је остао до одласка у пензију 1986. године. Поред антологијских улога које је оставрио у позоришту, Ђорђе Јелисић одиграо је и преко сто улога на филму и телевизији.

Добитник је две Стеријине награде, Златне медаље „Јован Ђорђе-вић“, Награде публике на Стеријином позорју, Награде Удружења драм-ских уметника и листа Дневник. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем.

Прославио се улогом попа Спире у филму „Поп Ћира и поп Спира“ из 1982. године, а који је приказиван и у формату телевизијске серије.

КОД 21160

Изузетан глумац и човек, ненаметљив, отишао је тихо како је и живео. У поплави интернет вести о свему и свачему, о Ђорђу једва по-нешто, а у вестима о његовој смрти сви се (и ми) служе подацима Ате-љеа 212. Један од ретких интервјуа који се могу пронаћи је чак из 1974. године, а објављен је у ТВ новостима. На питање да ли одлази у Шабац, Ђорђе је тада рекао:

- Одлазим, тамо ми је мама и сестра, и жена ми је из Шапца. Не идем често, месечно једанпут. Мени је јако жао што никако не могу да удесим да одем чешће, увек сам толико запослен да не могу да стигнем. Најжалије ми је да не могу да одем до маме кад она то очекује.

Ђорђа Јелисића за Шабац везивала је и „Мачва“. Док су други на-вијали за „Звезду“, „Партизан“ или неки други велики клуб, он је остао веран клубу из свог родног града.

ОПРОШТАЈ ВИДЕ ОГЊЕНОВИЋ ОД ЂОРЂА ЈЕЛИСИЋА: НИЈЕ ДАО НА СЕБЕ И НИЈЕ ПОДНОСИО ДА НЕКО НА ЊЕГА

ВИЧЕ

Земни остатци познатог глумца Ђорђа Јелисића који је преминуо у Дому за старе у Београду у 91. години кремирани су данас на Новом гробљу. Пре тога у “Атељеу 212” одржана је комеморација.

Уз емитовање снимака и фотографија из представа, као и са малих и великих екрана, са сцене надахнутим говорима обратили су се Вида Огњеновић, Бранимир Брстина Тихомир Станић , Радомир Путник, Дејан Чавић, Милан Цаци Михаиловић, Тања Бошковић, Мира Бањац, Саша Груден.

Говор Виде Огњеновић преносимо у целости: “Ђордје Јелисић је био глумачка личност. Није био уметник наглих

потеза, ни незадрживе представљачке ерупције. Није енергично насртао ни на улоге ни на публику. Иако робустан и снажне појаве, није био тип-ска подела за улоге доминирајућих хероја. Његов је занос био другачије врсте. Помало затајен, али темељан, саучеснички, пун тихе патње, баш као и тихе радости, никад до краја доречен, запитан, на моменте плах, као застрашен и побуњен. Мање га је занимало оно што је спољни опис улоге, а више оно што тај опис маскира. Разина његовог глумачког раз-мишљања била је управо недокучивост лика, оно што његове поступке узрокује, а мање оно што је очигледно и што се на прво читање намеће. Зато се његом изразу веровало. Био је захтеван члан поделе и сценски партнер, баш због те уздржаности и, рекла бих чак, презира за сваку на-

КОД 21 161

падност и олако каћиперно шаљакање са публиком. Он је од глумачког чина захтевао да буде далеко ознад обичног и уобичајеног. Опирао се испробаном клишеу, тој брзој глумачкој храни, није подносио додвора-вање гледалишту, био је за то сувише тужан. Улоге је иначе радио споро, све као да се бојао да у нечем не пренагли, али непогрешиво, с пажњом, аналитично, заинтересован за детаљ, за нијансу и за меру.

Ђорђе Јелисић је био сценски идол гимназиста моје генерације. Глумац модерног, антиепског наступа, чији је израз пленио и прелазио рампу управо својом карактери-стичном загонетном затајеношћу, о којој смо после сатима разговарали, јер је то за нас читаоце Камија и Фокнера било врхунска интелектуална провокација.

Одиграо је широк, разноврстан репертоар током животног глумо-вања на сцени и филмским и ТВ екранима. Нећу набрајати све те уло-ге, само да нагласим да је у свакој улози био свој, убедљив, постављен, топао, добар, прави, како бисмо рекли, во хуманог и дирљиво искреног тембра.

Волео је да чита добре књиге, волео је псе, волео је да ћути, волео је да слуша и каткад понешто тихо да дода, или одоговори, умео је да буде прек и напрасит, али никад без разлога.

Ни Ђордје Јелисић није дао на себе и није подносио да неко на њега виче. Зато је за свој постглумачки живот изабрао тишину шуме

Нежан и осетљов човек у снажној телесном склопу. Једном кад смо овде у Атељеу радили Пинтеров комад „Издаја“ звездана подела, Ђока, Ђуза, Сека Сабљић, поклонио ми је мало куче, штене вучјака. Донео ми га је у картонској кутији, у коју му је ставио и храну за два дана. Већ наредног јутра ме испитивао како се понаша, да ли је јео и да ли скичи. Нисам имала простора да га задржим, па сам рекла да ћу да га пошаљем својима у Црну Гору и да ће тамо живети у дворишној псећој кућици. Сутрадан ми је донео две странице руком исписаних правила о томе како да се поступа са псићем. Жао ми је што нисам сачувала тај дивни текст. Сећам се само да је једно од упутстава гласило: и не викати на њега, нарочито кад мало подрасте, јер га то може да разбесни, то су пси који не дају на себе. И не дати малој деци да га у игри малтретирају.

Ни Ђордје Јелисић није дао на себе и није подносио да неко на њега виче. Зато је за свој постглумачки живот изабрао тишину шуме, или да кажемо шум шуме. Тамо је склонио од свакодневне градске гру-бости своју нежну меланхолију и потребу за дубоким размишљањем.

КОД 21162

У глуми је управо то тражио и постизао, тај меланхолични поглед са сцене у живот преко рампе у којем се никад до краја није одомаћио. Он је веровао у енергију слабости која прочишћава на благ начин.

Ђорђе Јелисић је један од виђених чланова нашег врхунског хи-стрионског братства меланхолији, а глумци се с њом носе на два начина. Један је да је потискују у уздржаност и пригушену тишину као Ђордје Јелисић, или Бата Стојковић, или Драган Николић, а други да се с њом обрачунавају прса у прса, разорним маштовитим ругањем, као Зоран Радмиловић, или Љуба Тадић, или Рахела Ферари.

Данас се опраштамо са једним истинским уметником, великим Ђордјем Јелисићем.”

Ђорђе Јелисић преминуо је 27. маја у дому за старе у Београду у 91. години.

ГОВОР БРАНИМИРА БРСТИНЕ НА КОМЕМОРАЦИЈИ ОДРЖАНОЈ У АТЕЉЕУ 212

Поштована породицо, пријатељи, колеге, публико, грађани... Замолио бих вас да минутом ћутања одамо пошту нашем Ђорђу Јелисићу. Слава му.

Рођен је 1925. године у Шапцу.Завршио је Високу филмску школу у Београду. Од 1949. до 1952. био члан Студија филмских глумаца у Београду, Од 1952. до 1967. био је стални члан СНП-а у Новом Саду,

а стални је члан Позоришта Атеље 212 од 1967. до 1986. године, када одлази у пензију.

Добитник је две Стеријине награде (1960. и 1972.Златне медаље “Јован Ђорђевић”, од СНП-а (1965.), Награде публике на Стеријином позорју, награду Удружења драм-

ских уметника и листа Дневник (1966). Носилац је Ордена рада са сребрним венцем од 1961.

Учествовао у НОБ-у од 1944. до 1945. годинеПрву своју улогу у А212 одиграо сам са њим у подели. На првим

пробама, покушавао сам да откријем да ли је стидљив, или је био само ненаметљив. Био је и једно и друго. Али и треће и четврто: даровит и племенит.

Свакако, био је посебан. Наизглед незаинтересован, врло брзо ухватио је моју пажњу својом једва чујном природношћу, модерним при-ступом говору у глуми. Скривао се на сцени, није ишао у прве редове,

КОД 21 163

у другом плану било је његово глумачко царство. Томе сам се дивио. Био је и строг (али праведан) критичар, то је увек симпатично рећи. Давао и је и оцене када би нас, на наше позиве, гледао у неким пред-ставама. Кретале су се од највише 3 на 2, па преко двојчице, наравно јединице, долазило се и до нуле, минус један, минус два. Посебно је била занимљива оцена минус нула, за коју је он имао објашњење, али то нисам баш најбоље разумео па нећу ни погрешно да цитирам. Такође уз оцену, неко би за евентуално глупирање, ачење или претеривање на сцени могао добити и казну затвора од 6 месеци, са забраном играња у трајању од најмање годину дана. Шаљиво, али поучно.

Наш Ђорђе Јелисић...Припадао је златној генерацији оних који су нас створили.Оставише нам велика блага, са свих страна нас неки добри дух гле-

да, строги и праведни шаљиви и добронамерни, прате сваки наш корак. Морамо чувати благо и пазити се оцена. Минус нула је најгора.

Тужно је ово пролеће. Често сам стајао на овом месту у кратком времену. Ако се негде, било где на свету, родио неко ко ће бити сличан њима,

нашим колегама који су у најлепшем годишњем добу одлучили да оду, онда има наде да може бити добра.

Драги Ђорђе нека ти је вечна слава и хвала.

КОД 21164

ДРАМА

Нина Плавањац

БЕСМРТНИ

КОД 21 165

Нина Плавањац рођена је 1998. године у Београду. Након трећег разреда средње школе примљена је на Факултет драмских уметности у Београду, одсек драматургија. За пријемни испит написала је драму „Дивљина“, а након тога драму „Бесмртни“ која је ушла у ужи из-бор Стеријиног позорја на Конкурсу за ориги-нални домаћи драмски текст.

Александар ВолићНИНА ПЛАВАЊАЦ „БЕСМРТНИ“

Млада ауторка Нина Плавањац, бивша сјајна ученица београдске Филолошке гимназије, „девојчица која обећава“, сада успешан таленто-вани студент драматургије Факултета Драмских Уметности напи-сала је аутентичну, урбану драму „Бесмртни“. То је, у ствари, драмски текст о позоришту иза позорнице, о самоћи и посвећености, смислу и бесми-слу егзистенције, пороцима и кризи идентитета, негативним јунацима жртвама социјалне кризе транзиције и бекству од стварности. Идејни слој текста проговара и о тематским круговима националне митоманије, „Србофобији“, политичком и друштвеном примитивизму, наркоманији, повезаности политичке елите и света криминала, и манипулацији.

Главна јунакиња њене драме „Бесмртни“ је Лена Лукач, даровита драмска списатељица која интелигентно меша и преплиће Свет фикци-је и Стварносни свет. Ликови и ликуше Нине Плавањац забодени су у театар јер им је позориште и уточиште и породица и гајба. Ту спремају нову представу „Демократија једе своју децу“. Изван сјаја и светлости позорнице, ван очију гледалаца радња комада „Бесмртни“ збива се у четири сценска простора: Глумачки салон (позоришни клуб); Зид од непрозирног стакла иза кога се комешају сенке, Гробље (eкстеријер) и Ленин стан (Издигнута галерија - поткровље позоришта - соба са „мно-штвом огледала“).

Протагонисти и антагонисти основног сукоба драме „Бесмртни“ осим седморо глумаца Лена Лукач има још десетак партнера - ту су још и: један политичар (бизнисмен и добротвор) , редитељ, технички ди-ректор театра, кафе куварица, 15 годишњи дечак заљубљеник у по-зориште (потрчко), два Кршна Бањалучка момка кратког фитиља, Човек

КОД 21166

у црном, негативац Шоми, три дивљака, младић са гробља и три Ленина Духа: Угледан човек, Лопов и Дама – ликови драмског текста кога Лена пише. Она њима „купује храну, накит, некад чак и одећу.“

ДАМА: Како писци праве своје ликове? ЛОПОВ: Узму пример из правог живота.УГЛЕДАН ЧОВЕК: Заробе живе људе на папиру.У призору који има лепу зачудност Лена помаже својим Духовима

да се обуку.“ Облачи им беле одоре које носе пацијенти менталних уста-нова“. Потом их учи да читају на Шекспировом - Хамлетовом монологу - „есеју о суштини глуме“ (Слика 2).

Живот који воде у заштићеној згради театра је живот попут гета у коме повременио нестаје свакодневље и савременост спољњег света. Духовна затвореност и одвојеност ствара од позориштника „појединце поремећеног идентитета који се надилази прихватањем одређене улоге које играју у свом окружењу“. Јунаци у драми „Бесмртни“ шчепани су трешом, кичом – и контаминираном, таблоизираном стварношћу.

Индикативно је да поред изразтитог талента ауторка Нина Плава-њац поседује и значајну ерудицију: препознајемо у слојевотости текста и пиранделовски проблем маски и прерушавања, бекетовску самоћу и јонесков свет апсурда. Миксовање и прерушавање различитих жанрова од трилера преко мелодраме и трагикомедије до драматургије театра су-ровости.

Драмски текст „Бесмртни“ Нине Плавањац сигурно ће пронаћи аутентично позориште које препознаје вредноте, мисију и разлог посто-јања смисла уметности јер биће и тело текста оптужују и опомињу да „Затворено друштво у суштини садржи и производи семе деструкције“.

КОД 21 167

Лица:

ЛЕНА ЛУКАЧ – драматург, 23 годинеПРЕДРАГ ХАЏИМАРКОВИЋ – редитељ, 60 годинаАРИЈАН СКЕНДЕРИ – глумац, 26 годинаНЕМАЊА ДАМЈАНАЦ – глумац, 35 го-динеПЕТАР ПЕТРОВИЋ – политичар и још штошта, 46 годинаМИЛЕ – технички директор позоришта, 50 годинаМАКСИМ – глумац, 56 годинаБИСЕРКА – глумица, 52 годинеСВЕТОЗАР – глумац, 26 годинаСРЂАН – глумац, 24 годинеЈУЛИЈА – глумица, 24 годинеАЦА – заљубљеник у позориште и потрч-ко, 15 годинаЉИЉА – кафе куварица у позоришту, го-дине непознатеЧОВЕК У ЦРНОММЛАДИЋ – чест посетилац гробљаТРИ ЛЕНИНА ДУХА – ликови драмског текста кога Лена пише. Средовечни али добродржећи мушкарац – УГЛЕДНИ ЧО-ВЕК, мршави младић – ЛОПОВ, лепа де-војка - ДАМАКРШНИ БАЊАЛУЧКИ ГЛУМЦИ 1 и 2ДИВЉАЦИ предвођени ШОМИЈЕМ – 23 године

Радња се одвија на четири места:Предњи део сцене уређен је као салон за глумце. Шанк са барским столицама, столови прекривени различитим стољња-цима, столице, много ваза са цвећем, још више флаша алкохола. Свуда су рукописи и књиге.На задњем делу сцене је један надгробни споменик, леје са цвећем око њега и клу-пица. Даље од салона је зид од непрозирног ста-кла иза кога се комешају сенке. Не зна се и не види шта је иза њега.Издигнута галерија уређена је као Ле-нин стан. Има две собе: дневни боравак и спаваћу собу. Свуда су хрпе исписаних папира, стубови књига стоје на поду. Има више бисти са различитим перикама и чивилука са позоришним костимима. На

сред дневне собе је направљен шатор од чаршава и ћебади. У спаваћој соби је мно-го огледала.

ПРОЛОГ

(Чује се олуја. Све је у мраку сем зад-њег дела сцене. Тамо на клупи испред споменика и леја са цвећем седи ЛЕНА. Држи отворени кишобран у једној руци, у другој књигу коју чита. Не изгледа као да јој киша смета, или као да је уопште примећује. После неколико тренутака на сцену утрчава МЛАДИЋ. Држи јакну из-над главе да се заштити од кише. Креће да протрчи поред споменика у потрази за за-клоном, а онда примећује ЛЕНУ. Застаје и гледа је зачуђено. ЛЕНА не скреће поглед са своје књиге)МЛАДИЋ: Добар дан.ЛЕНА: Добар дан.МЛАДИЋ: Је л’ Вам хладно?ЛЕНА: Није, имам јакну. (примећује да МЛАДИЋ кисне) Јао, бићете мокри до гаћа! Дођите под кишобран, брзо!МЛАДИЋ: Не бих да сметам.ЛЕНА: Ма шта Вам је, не сметате. (МЛАДИЋ седа на клупу поред ЛЕНЕ и склања се под њен кишобран)ЛЕНА: Ето, сад бар не киснете. Неће ово дуго, кад лије овако као из кабла увек је кратак пљусак. Тако стално пред лето. МЛАДИЋ: А Вама не смета киша?ЛЕНА: Што би ми сметала? Него цвећу смета. Јао, поломим се од посла, плевим, заливам, окопавам, ђубрим, чак и ваши истребљујем иако лично немам ништа против ваши. Сваки дан бринем о цвећу као да су ми деца, и онда таман кад поч-ну да личе на нешто, кад покажу мало за-хвалности за мој труд, буде или суша или потоп. И онда све оде до ђавола. Чак и кад се деси да је лепо време, поцрне ми виси-бабе од смога из овог грозног ваздуха. Ка-кав је то град у коме висибабе поцрне од смога? Тачно ми дође да их све почупам.МЛАДИЋ: Немојте, много је лепо. Види се да баш водите рачуна.ЛЕНА: Хвала. Чекам четири године да ми то неко каже. (усхићено као мало дете

КОД 21168

показује МЛАДИЋУ на цвеће) Је л’ знате која је она тамо?МЛАДИЋ: Не знам, али баш је лепа. Розе.ЛЕНА: Циклама. Cyclamen hederifolium. Знате да је циклама јако заступљена у биљној магији? Од ње се праве љубавни напици. Некад се додаје и у вино, да га појача.МЛАДИЋ: Занимљиво. А она тамо? (по-казује на друго цвеће)ЛЕНА: Eupatorium serotinum. Бонесет. Тера духове. Што значи да вероватно није требало да га засадим на гробљу. МЛАДИЋ: Је л’ знате латинско име и при-чу за сваки цвет овде?ЛЕНА: Па, није да се хвалим...МЛАДИЋ: Ви сте ботаничарка?ЛЕНА: (горко се смеје) Е, камо среће! Хтела сам да знам све о сваком цвету који ће овде бити засађен. Морали су да буду најбољи од најбољих. Три месеца сам само сакупљала пелцере по целом Балка-ну. МЛАДИЋ: Свака част. Гледам овде запу-штене споменике, све зарасло, прљаво. Нико ни не обилази. Вас видим сваки пут кад дођем, а долазим често. Стално сређу-јете. Мени је брат овде сахрањен. Слетео мотором са пута, било клизаво. Падала киша, као данас. Прошле године. А млад је био. ЛЕНА: (климне главом ка споменику) И Марко исто. МЛАДИЋ: (чита године са споменика) Седамнаест... Не, деветнаест година.ЛЕНА: Три месеца и двадесет осам дана.МЛАДИЋ: Је л’ и Вама био брат?ЛЕНА: Није. (пауза) Расте ово гробље. Баш брзо расте. Сваки дан сам ту а не могу да водим евиденцију ко су нам нове комшије. МЛАДИЋ: Што ми персирамо једно дру-гом?ЛЕНА: Зато што смо фини. Ја баш волим што персирамо. Никоме нисам персирала од основне школе, ужелела сам се.МЛАДИЋ: Ни представили се нисмо, а виђам Вас чешће него многе пријатеље.ЛЕНА: Можемо да будемо ортаци а да се никад не представимо. МЛАДИЋ: Добро. Шта то читате?

ЛЕНА: „Драме“, од Лене Лукач. МЛАДИЋ: Лена Лукач? Е, знам! То је она, писац, вундеркинд!ЛЕНА: (подсмешљиво) Вундеркинд.МЛАДИЋ: Па јесте! Нешто је много ра-није уписала факс, мислим да јој је већ у првој години постављена представа.ЛЕНА: Није, него у трећој. То са првом годином је урбана легенда. Прво су сви били задивљени што је у трећој поста-вљена, па је то постало превише обично. Онда су почели да причају да је у другој, а ево, пошто ни то није било довољно сензационално, сад се прича да је у првој. Она је у првој години била беба, ко ће бре тад да јој поставља представу?МЛАДИЋ: Ја сам ишао са друштвом да је гледам два пута, то је тад било много популарно. Сећам се да је била пуна сала младих. Није до карата недељама могло да се дође. Како се беше звала, „Добро ју-тро и јебем ти матер“?ЛЕНА: „Добро јутро и марш у пизду ма-терину“.МЛАДИЋ: (смеје се) Јесте! Свака јој част што је имала муда за то. Да ми је знати шта су критичари рекли.ЛЕНА: Да промовише морални нихили-зам.МЛАДИЋ: Мени се много свидела пред-става. Мислим да се од тад нисам тако исмејао. Додуше, онај крај... Она крв и кланица. Живот да ти се смучи. А после сам читао да је отишла да ради за оног чу-веног редитеља, Предрага Хаџимаркови-ћа, у његовом приватном позоришту. Они су као „dream team“. Стално раде заједно. Пуно су писале новине о њиховим пред-ставама, била је нека где су сви глумци голи.ЛЕНА: Мјузикл по Де Садовим делима.МЛАДИЋ: Опичени су скроз, њих дво-је. Гледам на ТВ-у Хаџимарковића како пљује ове на власти и питам се кад ће у затвор да га стрпају. Али на месту је чо-век, стварно. Одлично ради. И Лена супер пише. Је л’ Вам се свиђа?ЛЕНА: Свиђа ми се. Има добрих ствари, чак одличних. Читам њене раније радове и питам се како је могла тад тако добро

КОД 21 169

да пише, а сад више не уме да напише ни редак.МЛАДИЋ: А Ви познајете Лену?ЛЕНА: Превише добро. (Долази ШОМИ. Носи оскудни букет цвећа. Ставља га поред споменика. МЛА-ДИЋ заинтересовано посматра ШОМИ-ЈА, ЛЕНА гледа у књигу и не скреће по-глед)ШОМИ: Сваки дан, тачна к’о сат. ЛЕНА: Договорили смо се да ме код Мар-ка не дираш. Кад одем одавде ради ми шта хоћеш.ШОМИ: Само се поздрављам. Лепи мани-ри, ово оно. Видимо се, Лено.(МЛАДИЋ изненађено гледа у ЛЕНУ, схватајући ко је она)ЛЕНА: Ја од Лене Лукач не могу да по-бегнем.СЛИКА 1. (ЛЕНА и МЛАДИЋ и даље седе на клупи. Киша престаје. Светло се пали на пред-њем делу сцене и пригушено осветља-ва салон у позоришту. Почиње да свира Валцер бр. 2 Дмитрија Шостаковича. У салон долазе ТРИ ЛЕНИНА ДУХА. На себи имају само уски доњи веш боје коже, стоје у полумраку, делују наго. Одозго се спуштају три канапа, сваки држи по јед-ну широку белу одору, као за пацијенте менталне установе. ЛЕНА заклапа ки-шобран, МЛАДИЋ и она устају са клупе. МЛАДИЋ напушта сцену, ЛЕНА долази на предњи део сцене и помаже својим ДУ-ХОВИМА да се обуку у одећу која виси. Сви седају за један сто. На сцену улази ЉИЉА, стаје иза шанка и гланца чаше. На сцену улази АРИЈАН, у јакни, носи похабани кофер и гитару. Седа за шанк, опрезно се осврће. Светло се јаче пали и салон више није пригушен. Валцер пре-стаје да свира)ЛЕНА: (диже руку да позове ЉИЉУ) Љиљо! Дај ми молим те један Балтик, једно пиво, точено, један Џек, и једно... (гледа замишено у ДАМУ) Вино. Црно. Најбоље које имамо.ЉИЉА: Стиже, Ленче!(Љиља сипа пиће и доноси га Лени. Лена га пажљиво распоређује; водку ставља ис-пред себе, пиво испред ЛОПОВА, виски

испред УГЛЕДНОГ ЧОВЕКА и вино ис-пред ДАМЕ)ЛЕНА: Хвала, Љиљо.(ЉИЉА се враћа за шанк. АРИЈАН збу-њено посматра Ленин ритуал)АРИЈАН: (ЉИЉИ) Извините.ЉИЉА: (сипа вињак у гомилу чашица) Кажи, сине.АРИЈАН: Је л’ она неког чека? ЉИЉА: Њој су гости већ дошли и сели за тај сто, само их ми не видимо.АРИЈАН: Не разумем.ЉИЉА: Кад год пише нови текст она то ради. Е, уметници, уметници. Нико ти од њих није нормалан, да ти ја кажем. Ја то најбоље знам, гледам их сваки дан и ноћ већ два’ес година. Чега сам се све нагле-дала. Она ликовима из текста кога пише купује храну, накит, некад чак и одећу. Зове их духови. Пиће им најчешће узима. Увек алкохолно.(АРИЈАН пажљиво посматра ЛЕНУ и наставља да седи за шанком, непримећен од других ликова скоро до краја слике. ЛЕНА вади из торбе велики нотес. Узима оловку, отвара га)ЛЕНА: ‘Ајмо. На посао.(ТРИ ДУХА устају, ЛОПОВ и ДАМА стају испред ЛЕНЕ а УГЛЕДНИ ЧОВЕК даље од њих. ЛЕНА чита из нотеса)ЛЕНА: Чин први, сцена трећа. Лопов и Дама уграбили су пар момената самоће, Лопов брзо прича јер зна да неће дуго трајати.ЛОПОВ: Остави га.ДАМА: Нећу.ЛОПОВ: Ти га мрзиш!ДАМА: Ја сам бедница!ЛОПОВ: Ниси. Ти си прелепа.ДАМА: Ја сам прелепа јер ме је он из-вукао из рита и обукао у ове свилене ха-љине, лепа сам јер ми је купио шминку, купио ми је румене образе и црвене усне у које си се ти заљубио, лепа сам јер ме је намирисао скупим парфемима па више не смрдим на улицу! Купио ме је, схвати! ЛОПОВ: Не можеш купити човека.ДАМА: Знаш ли ти уопште где живиш? Овде је све на продају.(УГЛЕДНИ ЧОВЕК им приђе)

КОД 21170

ЛЕНА: Угледни човек прилази заљубље-ном пару. Он види о чему су причали, он зна.УГЛЕДНИ ЧОВЕК: Љубави, морамо да идемо. Хоћеш са мном кући колима или да останеш овде на улици да још мало по-причаш са младићем?ДАМА: Идемо.ЛЕНА: Дама и Угледни човек одлазе, Ло-пов остаје сам.(ДУХОВИ се враћају за ЛЕНИН сто)ЛЕНА: Ово је солидно. Ти њу волиш, она воли тебе, али љубав је луксуз који себи не можете да приуштите. Угледни човек вас држи у шаци, као уосталом и целу државу. Мало клише, али пије воду. Шта ћемо ми за други чин?(ЛЕНА креће да пише у нотес. Застаје, прежврљава. Поново пише, и поново пре-жврљава, овај пут бесно. Гледа беспомоћ-но у своје ДУХОВЕ)ЛЕНА: (ДУХОВИМА) Људи, дајте ми не-што. Дајте ми било шта.(ДУХОВИ је немо гледају. До краја слике остају да седе на својим местима, посма-трајући окружење. Уз буку, гласан смех и драње у салон упадају МАКСИМ, СВЕ-ТОЗАР и СРЂАН. Страсно расправљају. МАКСИМ носи таблу за шах, СВЕТОЗАР маше часописом)МАКСИМ: Не, не и не! Ја нећу да пове-рујем да је оно дивно, мило дете та... Та... (махнито прстом показује на фотографију у часопису)СВЕТОЗАР: (говори јаким војвођанским акцентом) ‘Ајде госпон Врачарац, реци курвештија к’о човек, неће уста да ти се осуше.МАКСИМ: Погледај јој лице! Па она уоп-ште не подсећа на Мају! СРЂАН: Шминка, деда. Неће је ваљда румену и природну у овакав часопис. Ако нама не верујеш иди преко пута код Арсе у кафану, питај је сам да ли је ово она, тамо ти је са осталим Бањалучанима.СВЕТОЗАР: Дошли нам на гостовање а из кафане не избијају, да ми је само знати како ће играти вечерас.МАКСИМ: Али Маја је глумица! И то по-зоришна глумица!

СРЂАН: Маја је позоришна глумица у Србији, деда. Мора од нечега да се живи. Ови познати живе од хонорара из ријали-тија, али нас позоришне у ријалити нико не зове. Који ћемо им кад немају појма ко смо? Нас зову само у рекламе за пиво.СВЕТОЗАР: Молим лепо, ја сам реклами-рао млекару.МАКСИМ: Можда не знају ко си ти, али сигурно знају ко сам ја. Београђани и ја смо у љубави старој преко тридесет годи-на! Нисам морао ни да говорим на сцени, ја само станем и овако их погледам, ево овако, и чујеш аплауз. То је тако кад по-штено изучиш школе, а не кад се испи-шеш са Академије а да ни трећу годину ниси завршио да би могао да се скидаш го, бојиш црвеном фарбом и јурцаш уздуж и попреко Страхињића Бана док урлаш „Анархија то сам ја, ја то је анархија“! СРЂАН: Ти то матори не би могао да ра-зумеш. МАКСИМ: Сине, ја све разумем, али да витлаш ђокицом обојеном у црвено у сред фебруара, то стварно не могу.СВЕТОЗАР: То ти се зове перформанс, Максиме. Ленушка, ‘ај ти пресуди. Је л’ ово Маја што је сад дошла са трупом Ба-њалучана или није? (СВЕТОЗАР показује ЛЕНИ часопис, ЛЕНА стручно загледа)ЛЕНА: Јесте. Препознајем јој младеж на сиси. О, опростите господине Максиме, грудима. Како га ти Срки ниси препознао, кад си се на сва уста хвалио да си је јеб’о на фестивалу две хиљаде тринаесте?СРЂАН: А ти си јој као видела сисе?ЛЕНА: Срки, потцењујеш ме.СРЂАН: Шта ти Немања каже на то?СВЕТОЗАР: Нису Лена и Немања тад још били заједно. Он је тад био са Надом, што је била овде драматург пре Лене. Је л’ је се сећаш?СРЂАН: Како да је се сећам кад је дала отказ пре него што сам ја дошао у позо-риште? Или га је можда попила? Знам да је запалила чим су се Немања и Лена сму-вали њој испред носа. Јеси је ти најурила, Ленче? ‘Ајде, међу нама нема тајни.ЛЕНА: Нада је отишла у Немачку да ради и немој да сереш.

КОД 21 171

МАКСИМ: Немојте да се препуцавате, децо, само још фали да ми скочи прити-сак. Љиљо! Ја бих нешто чорбасто, на пример вињак.ЉИЉА: (спремно доноси три чашице) Већ сам сипала!(МАКСИМ, СВЕТОЗАР И СРЂАН седају за сто и испијају вињак. МАКСИМ се зга-ђено мршти)МАКСИМ: Пи! Није овај бифе оно што је некад био. Ја се сећам, пре двадесет година јесу биле санкције, али је бар ви-њак био хладан! Сад ова... Ова жута твар може да буде вињак, може да буде жути сок, може да буде... Сачувај ме Боже. Не зна човек више шта пије.СВЕТОЗАР: Пре двадесет година и ти си био двадесет година млађи. Сад кад осе-тиш нешто фино топло око стомака, не знаш је ли од вињака или си се уср’о.МАКСИМ: Марш тамо, фукаро војво-ђанска! Марш назад у равницу и њиве па тамо зајебавај као епизодиста! Да ми је знати што те је Предраг уопште узео код нас, у београдско позориште. У моје вре-ме овде су играли...СВЕТОЗАР: Чистокрвни Врачарци као ти! Јесте, јесте, Врачарац, а овамо деда живео на планини, није било цура, јурио овцу да натакне. Не лажи бре, Максиме, и дај ‘вамо тај шах.(МАКСИМ отвара таблу и распоређује фигуре)МАКСИМ: (СРЂАНУ) Анархијо, ти сло-бодно иди ако ти је досадно да гледаш.СРЂАН: А што ја не бих за промену играо са Тозом уместо тебе?МАКСИМ: Извини, молим те. Нисам знао да су те у средњој кожарској учили шаху.(У салон улазе БИСЕРКА и ЈУЛИЈА. Обе су обучене у позоришне костиме, БИСЕР-КА је у балској а ЈУЛИЈА у канкан хаљи-ни. Хватају једна другу у пози за плесање танга и тако улазе у салон. Сви задивљено добацују и звижде)ЈУЛИЈА: (још увек у БИСЕРКИНОМ на-ручју) Нама су готови костими! БИСЕРКА: Је л’ смо лепе?МАКСИМ: Нисте лепе, ви сте визије.СВЕТОЗАР: Лакше, Максо, отказаће ти срце.

БИСЕРКА: Љиљо, знаш шта ћемо нас две. Има ли места за даме у овом локалу? (ЉИЉА доноси унапед сипани вињак и даје га БИСЕРКИ и ЈУЛИЈИ, оне га екси-рају)МАКСИМ: (спремно скаче на ноге) Како да не, Бисо. Ево узми моју столицу, чита-ва је.СВЕТОЗАР: Нећеш ваљда опет да ме ис-палиш због женске?! Е знаш шта, нећу више уопште са тобом да играм! И нећу више да ти доносим постељину и да ти размештам код Предрага у канцеларији! Има да му кажем да тамо спаваш дани-ма и има да му кажем да си ти појео оно печено прасе од синоћ што је било спре-мљено за реквизите, па смо морали гозбу да играмо са ћевапима из Арсине кафане!БИСЕРКА: (седа на МАКСИМОВУ сто-лицу) Максиме, није ваљда да опет спа-ваш ван куће? Што те је сад избацила?МАКСИМ: Због вере. Веровала је да имам пара.БИСЕРКА: Кад ћеш више да се разведеш од те роспије из Лескове баре? Тврдим да ти она више једе џигерицу од овог фино загрејаног вињака.МАКСИМ: Ја кажем да је вињак топао а сви ме праве лудим!СРЂАН: Развешће се кад теби Бисо умре муж број четири, па да се коначно уједи-ните пошто се јурите брат брату тридесет пет година.МАКСИМ: (уздише) Скоро четрдесет. Ја сам био на трећој години глуме...СВЕТОЗАР: (имитира МАКСИМОВ ста-робеоградски акценат) А она на првој, тек уписала, тек процветала. Два највећа талента Академије су се пронашла. Воле-ли смо се лудо, али авај, понос нас је раз-двојио, ја се ожених за џукелу из Лескове Баре, а она је одабрала још горег брачног друга – продуцента.ЛЕНА: Максиме, што се не уселиш код Бисе у подрум? Тамо има и кревет и све, ја сам тамо спавала кад сам побегла од куће пре пар година. Једино ако ти смета-ју силне флаше Рубина и боксеви Дрине без филтера које тамо штека. То ти је пра-ва црна берза. А ту је и муж број четири, али можете да направите неки menage a

КОД 21172

trois. За оне који никад нису имали други језик у школи то јест за Срђана, то ти је народски речено тројка.СРЂАН: Ти ћеш мени да кажеш шта је menage a trois, ја сам бре у Паризу пола године курцем врата отварао!ЈУЛИЈА: (тешко уздише) Још кад бих ја имала где да седнем.СВЕТОЗАР: Па свуд око тебе су празне столице, жено божија.ЛЕНА: Срђане, понуди Јулији своју сто-лицу.СРЂАН: Јуцо, хоћеш да седнеш?ЈУЛИЈА: Лено, реци молим те Срђану да сам га сто пута замолила да ме тако не зове.ЛЕНА: Срђане, поручила ти Јулија да те је сто пута замолила да је тако не зовеш.СРЂАН: Значи ми опет не причамо. Лено, питај Јулијо зашто опет неће да прича са мном?ЛЕНА: Јулија, пита Срђан зашто опет не-ћеш да причаш са њим.ЈУЛИЈА: Шта ја имам да причам са њим, нек иде да прича са оним својим глумица-ма из Бањалуке! Поготово са оном Мајом! Видим и часопис си набавио са њеним порно сликама!СРЂАН: (баца часопис даље од себе) Ја Мају нисам ни погледао!ЈУЛИЈА: Лено, подржи ме!ЛЕНА: Тако си је погледао да јој је по ду-пету остала опекотина трећег степена. СВЕТОЗАР: Не смеш то себи да дозво-лиш, ти си ожењен човек.МАКСИМ: Чекај, како ожењен?ЛЕНА: Па њему и Јулији ће још мало го-дишњица брака.МАКСИМ: Они су се стварно венчали? Ја мислио да је то нека интерна шала вас младих!ЛЕНА: Ма какви. Ја сам била кума Јулији, Светозар Срђану кум.СВЕТОЗАР: То је било кад смо у Дому културе Мали Зворник играли Марка Рејвенхила. Ти у тој представи не играш Максиме пошто је она ипак за младе, а не за метузалеме. МАКСИМ: Марш!БИСЕРКА: Рејвенхила у Малом Зворни-ку?

СВЕТОЗАР: Лена је урадила адаптацију са све трубачима и шајкачама. Запили се ми после са мештанима, упознали неке планинаре у кафани и одлучили да одемо у шетњу по брдима. ЛЕНА: Попнемо ти се ми у брда, кад Све-тозару позли. Лала ненавикнут на нерав-но, почело да му се манта. Наиђемо ми на некакав манастир, пијани к’о летве. Затражимо помоћ од попа, а поп царина највећа, знаш какав лик. И ракију по ра-кију, одлуче Срђан и Јулија да овековече своју љубав.МАКСИМ: Јулија, дете, разочаран сам у тебе. Ја разумем да сте били заједно на фа-култету, тако смо се и Биса и ја заљубили. Нема јачих љубави од оних са Академије. И разумем да сте на класи били заједно, али он је са те класе отпао да снима рекла-ме за пиво и скида се го по центру града, а ти си завршила као студент генерације! Никад Предраг није требало да га зове овде. Што ниси остао у Паризу, Срђане?СРЂАН: Море носи се у пизду материну, деда! Идем одавде док не постанем агре-сиван! Лено, где је Немања?ЛЕНА: Са Бањалучанима код Арсе у ка-фани. (ПРЕДРАГ улази у салон, видљиво бесан, прати га АЦА)ПРЕДРАГ: Само је за то и добар, да друге напија и маже! А ти би сигурно да му се придружиш, Срђане? Па добро да ли сте ви нормални?! Чекам вас сат времена у сали да имамо пробу, нико да се појави, нико ни да ми јави зашто касни! Аца је дошао на пробу пола сата раније да вас гледа! Детету од петнаест година није те-шко да читав живот стави на чекање због позоришта, а ви који за ово плату добијате ни на пробу не долазите!АЦА: Чика Пеђа, у реду је!БИСЕРКА: Ацо, сине, извини што си нас чекао. Ми се запричали.АЦА: Ма нема везе.ПРЕДРАГ: Дете само тегли оне рекви-зите! Само на њега могу да се ослоним! А ви за то време шљокате овде, јетру ли вам пољубим крваву пијандурску! Види ове чаше! Вињак, вињак, вињак, и опет

КОД 21 173

вињак! Како вас није срамота?! Јао, јеб’о ме дан кад сам одлучио да будем редитељ!СВЕТОЗАР: Данас је црвено слово! Ко данас буде радио, сигурно ће нека болест да га снађе! СРЂАН: Па и Лена пије и то ону сирови-ну од водке, а њој ништа не говориш. Није фер. И што нас гањаш за пробу кад ни чи-тав текст немамо? Где нам је други чин? Јеси га ти Лено уопште написала?(ЛЕНА панично гледа у ПРЕДРАГА)ПРЕДРАГ: Шта ће ти други чин кад ни први ниси научио како треба?! ‘Ајде, склањај ми се са очију. И ти и овај вој-вођански алкос. Светозаре, да одете код Арсе у кафану и под хитно довучете Да-мјанца на пробу! Доста се зајебавао са Бањалучанима! Јулија, ти иди са њима, да их контролишеш, да се не запију и они тамо. И ти исто, Ацо.(СРЂАН, СВЕТОЗАР, АЦА и ЈУЛИЈА из-лазе, улази МИЛЕ)МИЛЕ: Куд онако трче к’о да их ђаволи гоне?ПРЕДРАГ: У кафану, где другде? Кажи, Миле. Само немој и ти да ме јебеш, молим те, већ се осећам као сеоска радодајка.МИЛЕ: Пеђа, што се тиче оног песка...ПРЕДРАГ: Куме, ако ћеш да ми кажеш да не можеш то да изведеш, онда боље одмах престани да причаш.МИЛЕ: Али куме, да се у исто време на онолицној сцени спушта пет кристалних лустера и у исто време да пада песак од-озго?ПРЕДРАГ: Миле, је л’ ти мислиш да је то било лако смислити? Једну такву слику?МИЛЕ: Нисам то рекао!ПРЕДРАГ: Зашто онда покушаваш да ми одузмеш ту слику, Миле? Зашто хоћеш да упропастиш климакс представе?! Нема климакса без лустера и песка! Ти само треба да повежеш каблове и нађеш вреће са песком и физикалце који ће да их доне-су, то је све.МИЛЕ: Одакле ми паре? Одакле?! Пре-драже, немамо ни за те вреће песка, а ка-моли за пет кристалних лустера!ПРЕДРАГ: Миле, не гуши креативни по-тенцијал! Набави песак и кристал до ге-нералне како знаш и умеш!

МИЛЕ: Не могу да их родим, побогу!БИСЕРКА: Е Миле, ти мислиш да је теби најтеже, а кад би знао како је нама! Те на-учи текст, те обуци исти костим на минус десет и плус четрдесет. Одмах би пожелео да се вратиш у техничаре.МИЛЕ: То сам ја за вас, је л’ да?! Техни-чар?!МАКСИМ: Немој да се вређаш, Миле, али то ти јесте занимање.МИЛЕ: Технички директор! Ја сам тех-нички директор!ПРЕДРАГ: Тише бре, Миле. И ја сам ди-ректор позоришта па не урлам то на сав глас нон стоп.(МАКСИМ и БИСЕРКА се упадљиво на-кашљавају, ПРЕДРАГ им упућује оштар поглед)МИЛЕ: А Предраже, први чин се неће више мењати?ЛЕНА: Зашто би се мењао? Је л’ ти се не допада, чика Миле?МИЛЕ: Не, не, никако. Све је то одлично написано, само мене брине тема коју ти је Предраг доделио.ПРЕДРАГ: Опет ти са тим, Миле. МИЛЕ: Па нема ко други! Свима се стра-шно свиђа да се играте бунтовника и под-јебавате људе које никако не треба подје-бавати, опрезни сте на нивоу трогодишње деце!ПРЕДРАГ: Никога ја не подјебавам. Наш комад је дело фикције. МИЛЕ: Зове се „Демократија једе своју децу“!ЛЕНА: Па шта? Баш је фора.МИЛЕ: Предраже!ПРЕДРАГ: То је фина трагикомедија о љубави сиромаха са улице и девојке из ви-соког друштва чију љубав купује знатно старији и знатно богатији човек. Класика.МИЛЕ: Стварно? Како сам ја онда одмах знао кога представља Угледни човек? По струци месар, касапин. Вођа паравојне јединице. Нагло постао господин јер је схватио да ће му се то више исплатити. Цела држава ће да зна о коме причате!ПРЕДРАГ: Баш тако, цела држава ће да зна! Схваташ ли колико је то болесно, да сви знају и да он опет има толику подр-шку?!

КОД 21174

МИЛЕ: Он своју животну причу крије као змија ноге, сад је најгоре могуће време по њега да се о њој прича.ПРЕДРАГ: Знам.МИЛЕ: Играш се са ватром, Предраже. Нису ти били доста они говори по нови-нама и на телевизији?ПРЕДРАГ: Нисам причао само о њему, него о свима који нас годинама све више спуштају у раку. Сад су почели и да нас закопавају. Петар Петровић био је сиро-вина и сељачина, окружен сировинама и сељачинама, циљна група су му биле си-ровине и сељачине, док није окренуо нову плочу и постао господин који приватизује и краде по бонтону, јер је то сада испла-тивије. Ја не радим ништа незаконито, не клевећем, само говорим истину.МИЛЕ: Видећемо, Предраже, да ли ће они знати разлику између клевете и исти-не тако добро као ти. ЛЕНА: А шта треба да ради? Да ћути? Да гледа скрштених руку како цвета овај дри-пачки фашизам? МИЛЕ: Ти си превише млада да би разу-мела шта ти људи нама могу да ураде.ЛЕНА: Не могу нам ништа. Ми смо при-ватно позориште и нико не може да нам забрани представу. Наш комад је са си-нопсисом поштено победио на конкурсу и добио буџет. Такнуто, макнуто.МИЛЕ: Зато што се дали цензурисан синопсис! Да су само знали докле ћете отићи са овом фарсом, не би вам дали ни динара! Можда не могу да забране пред-ставу, али веруј ми да могу да ураде много горе ствари.ЛЕНА: Нема горих ствари.МИЛЕ: Нису политичари једини проблем. Знаш ли ти какве људе они могу да довуку уз себе да се са нама обрачунају уместо њих? Опасне људе. Превише си млада, не знаш како је некад умело да буде. Ја се се-ћам. И Предраг се сећа. Зато што се сећа није требало да те тако младу одвоји од факултета, да те убаци у нешто са чим ти још не треба да се носиш. (ПРЕДРАГУ) И још јој даш да ти напише комад о људима на које си ти огорчен а који њој ништа не значе.

ЛЕНА: Нисам слепа па да не видим шта се око мене дешава! Не сећам се можда како је некад умело да буде али се сећам кад ме је Предраг склонио са улице. Није ми био само професор и ментор него отац, кад никога нисам имала. Најмање што могу да урадим је да му помогнем.МИЛЕ: Он никада није требало да те пита да му помогнеш. (Чује се јаукање, запомагање и вика. Ула-зе СВЕТОЗАР и СРЂАН, носе НЕМАЊУ. Сва тројица изубијани, подеране одеће. За њиме трче АЦА и ЈУЛИЈА)МИЛЕ: Шта је ово, сунце му јебем?!ЉИЉА: Леле, изгинуше! ЛЕНА: (скаче на ноге, вришти) Немања!ПРЕДРАГ: Тачно сам знао да ћете нешто да зајебете.НЕМАЊА: (тешко прича као на самрти) Ако умрем знајте да сам волео и вас и ово здање. Остављам вам у аманет све своје улоге! Нека оне живе кад већ ја не могу! Нека моје улоге, моју јадну сирочад, усво-је моје драге колеге. Лакше магарци, све сте ми коске испомерали!ЛЕНА: Како га то носите?! Дајте га ова-мо!(СВЕТОЗАР и СРЂАН спуштају НЕМА-ЊУ на један сто, ЛЕНА одмах седа уз њега и хвата га за руку)НЕМАЊА: Мој анђео. Љубави, ти се по-брини за тестамент. Остављам ти све што имам. Ах, мом путу је дошао крај, али ово позориште наставиће да живи! Једи-но што тражим је да ме не заборавите, и можда да назовете позориште мојим име-ном, онако постхумно.ПРЕДРАГ: Немања, не једи говна.ЛЕНА: Шта се десило?ЈУЛИЈА: Немања је имао сукоб мишљења са гостима из Бањалуке.СВЕТОЗАР: А они сви кршни момци, није им било тешко да га пропусте кроз шаке.НЕМАЊА: Али нису ни они боље про-шли! Јао, моја глава! Готово је, унаказише ме за цео живот. Како ћу овакав да играм?АРИЈАН: Треба леда да му ставите, да спласне оток.

КОД 21 175

(Сви застају неколико тренутака, па се тек онда збуњено окрећу ка АРИЈАНУ, кога тек сад примећују)БИСЕРКА: Исусе Боже.СВЕТОЗАР: Телепортовао се.ЉИЉА: Јесте ви људи ћорави? Седи ту човек скоро сат времена.ЈУЛИЈА: Како нисмо приметили?ЛЕНА: Зато што смо сви јебени егомани-јаци. Брате, извини.АРИЈАН: Ма ништа.ПРЕДРАГ: Значи Аријане, ти си прису-ствовао свему што ови простаци изводе овде скоро сат времена?АРИЈАН: Није било ништа страшно.ПРЕДРАГ: Нећеш да даш отказ?АРИЈАН: Никако, Предраже. А знаш сам да и да хоћу не могу.ПРЕДРАГ: Драги уметници, и Миле, до-зволите ми да вам представим вашег но-вог колегу – младог али изузетно таленто-ваног Аријана који игра Лопова у нашем новом комаду. Он је гостујући глумац и долази нам из иностранства.БИСЕРКА: Баш лепо, младићу, драго нам је што сте са нама! Ми смо мислили да ће Лопова играти Немања, али...НЕМАЊА: Лепо је мало ускомешати сце-ну! Добродошли, колега, опростите што не устајем да се рукујемо, али више не осећам руке.БИСЕРКА: Из ког нам позоришта долази-те, Аријане?АРИЈАН: Из Националног театра у Тира-ни.(Непријатна тишина на тренутак испуња-ва салон. Сви који су изгледали као да је-два чекају да упознају АРИЈАНА помало зазиру. ЛЕНА пресеца тишину и весело дотрчава до АРИЈАНА. Чврсто се рукује са њим)ЛЕНА: Тебра, добродошао нам. Бићеш фантастичан Лопов. Много личиш на њега. НЕМАЊА: (и даље лежи на столу, стење од болова, али пружа руку ка АРИЈАНУ и они се рукују) Бићеш супер, Аријане. Српски ти је одличан, акценат уопште не-маш.

АРИЈАН: Ја сам живео у Србији десет година, отац ми је овде радио. После смо морали да се преселимо.НЕМАЊА: Чекај мало, ја тебе однекле знам.АРИЈАН: Били смо прошле године на маратону у Сомбору, гостовали сте и ви и ми. НЕМАЊА: Не, не одатле. Па ти си... Ти си онај лик који је ‘ладно изјавио на нацио-налној телевизији да је на страни Србије у сукобу око Косова!АРИЈАН: Никад ја то нисам рекао, то су ови у медијама преувеличали. Ја сам по-ред глуме студирао историју. Био сам пре пар недеља у основној школи на родитељ-ском млађег брата и чуо сам шта их неки псеудоисторичари тамо уче. Уче децу да мрзе. Ја сам само рекао да је то срамота и навео неке историјске чињенице, ништа више. НЕМАЊА: И како су одреаговали ови твоји на историјске чињенице?АРИЈАН: Јако лепо. Сутрадан су ме напа-ли бејзболкама док сам ишао по хлеб. А дан после су ми напали стару. И ја рекох, да се склоним. Боље да ме нема, онда ми не дирају породицу. Тад ме је Предраг по-звао.ПРЕДРАГ: Ја Аријанов рад пратим већ го-динама. Вандредно талентован уметник. И да нема ове ситуације, звао бих те, тако да немој да неко помисли да је ово милост. Аријан нама чини услугу, не ми њему.ЛЕНА: Ја се слажем. Биће ти лепо овде. Добро си се из тог хаоса склонио код нас, овде је јако мирно.(Чују се гласови иза сцене)КРШНИ БАЊАЛУЧКИ ГЛУМЦИ: Да-мјанац! О, Немања! Трешњо наша неу-брана с гране!НЕМАЊА: (испушта тих врисак, граби ЛЕНУ за руку) Љубави!ЛЕНА: (врло смирено) Ништа се не секи-рај, бебо. (Улазе КРШНИ БАЊАЛУЧКИ ГЛУМ-ЦИ)ЛЕНО: Сад ћу вам се најебати мајке.КРШНИ БАЊАЛУЧКИ ГЛУМАЦ 1: Има л’ неких проблема, цуро?

КОД 21176

ЛЕНА: Како не би било проблема?! Дечка сте ми претукли, крв вам јебем!КРШНИ БАЊАЛУЧКИ ГЛУМАЦ 2: Е, лијепа си ти цура, али ако наставиш да вријеђаш, мораћемо и тебе к’о и овог твог педерчића мало приучити памети.ЛЕНА: Мени да претиш, ‘ајде, али њега да вређаш не може! (вади из торбе боксер и ставља га на руку) Сад ћете да видите шта је блоковска школа, набијем вас све на курац!НЕМАЊА: Е сад ћете да видите.КБГ 1: Бежи тамо, зло те јахало!ЛЕНА: Шта је пичке? Јесмо се усрали? КБГ 2: Јебо те отац луди што те направио. (ПРЕДРАГ улеће међу ЛЕНУ и БАЊА-ЛУЧАНЕ)ПРЕДРАГ: Срам вас било! Све троје! Ка-кве су то речи у овој установи културе?! Драматурзи и глумци, пу! Да сам редите-ље звао у посету никад оваквих проблема не бисмо имали! Наређујем вам свима да се уљудите моментално!КБГ 1: Цуро, је л’ он то нама наређује?ЛЕНА: Мени се чини, пријатељу.КБГ 2: И то нам вређа професије!ЛЕНА: Па редитељима сви су испод њих.КБГ 1: Јес’ вала. Ти си сад дошао да нам се мијешаш у дискусију, а лијепо смо и без тебе проблеме рјешавали.ПРЕДРАГ: Одлично сте их решавали, само што црева по поду нисам морао да скупљам!КБГ 1: Ми комуницирамо, господине редитељу. Ви нијесте чули да је комуни-кација најбитнија у нашем послу? ‘Ајмо назад у ону лијепу кафану, ово се ваља залит’!КБГ 2: Свака ти је к’о Његошева. (КРШНИ БАЊАЛУЧКИ ГЛУМЦИ 1 и 2 напуштају салон. Прате их МАКСИМ, БИСЕРКА, СВЕТОЗАР, МИЛЕ, СРЂАН, АЦА и ЈУЛИЈА, чак и ЉИЉА напушта свој шанк и вуче са собом ПРЕДРАГА и АРИЈАНА за руке. У салону остају само НЕМАЊА и ЛЕНА)ЛЕНА: (прегледава НЕМАЊИНЕ огребо-тине) Хоћеш да идем по завој?НЕМАЊА: Ма не. Поносно ћу да носим ране јуначке. Ожиљци су секси.

ЛЕНА: Не бих да те разочарам, али не ве-рујем да ће ти остати ожиљци. Пре ће да зарасте до сутра.НЕМАЊА: Е јебига. (седа на столицу и привлачи ЛЕНУ у крило) Могли су још мало да ме поткаче, а не да ме остављају овако на пола. Онда бих ти изгледао као право алфа мушко. ЛЕНА: (поново загледа огреботине) Мо-жда ти ипак остане ожиљак. Ево ту, изнад ока. Као Рамбу. Блед ће да буде али ја ћу знати да је ту.НЕМАЊА: Хвала ти што се претвараш да сам мужеван.ЛЕНА: Увек, љубави.НЕМАЊА: (климне ка ЛЕНИНОМ ноте-су на столу) Је л’ кренуо други чин?(ЛЕНА мења израз лица. Устаје из НЕ-МАЊИНОГ крила, анксиозно шета лево десно и крши руке)ЛЕНА: Није то ауто па да крене, Немања.НЕМАЊА: Добро, ја се у то не разумем.ЛЕНА: (наједном врисне) Не разумеш се! Ти си глумац! Ти добијаш моје речи са-жвакане и још те Предраг њима нахрани! Извини, извини молим те. НЕМАЊА: Океј је.ЛЕНА: Није океј, знам да није океј. Знам да сам гад. Нећу да будем гад. Али ти не разумеш како је ово! Не разумеш какви они могу да буду! (махнито показује на своје ДУХОВЕ који седе за столом и по-сматрају је) Не знаш како је кад их имаш у глави, њих гомилу! НЕМАЊА: Пробај да ми објасниш.ЛЕНА: То ти је... Као да стојим у магли. И у тој магли чујем гомилу неповезаних реченица, видим гомилу ситуација које немају везе једна са другом. Не знам како да их повежем, немогуће их је уклопити. Видим њих! НЕМАЊА: Кога видиш?ЛЕНА: (поново показује на ДУХОВЕ) Њих видим! Видим сенке у тој магли. Лица, свуда су лица, Немања, туђа лица! Видим обрисе људи, али никако да изађу из магле, да их сагледам. Беже од мене. Долазе кад се њима прохте, никада када их зовем. Вриште, а ја само треба да их чујем, па да запишем њихове речи и за-вршим овај јебени текст. Али они као да

КОД 21 177

вриште на неким другим језицима, ништа не могу да их разумем! Дозивају ме, моле ме, све ми на тацни дају! Цео тај други чин је већ готов. Они су га већ написали и он је савршен, али је изгубљен у тој ма-гли. Стотине, хиљаде исцепаних делова другог чина. Ја не могу да их похватам. Толико се трудим али не могу. НЕМАЊА: Лено, није други чин у вазду-ху па да ти треба да га нахваташ. Нити су реплике из њега туђе речи које теби неко диктира. То је све твоје, то ти правиш.ЛЕНА: Ништа ја не правим. Они то праве. (показује на ДУХОВЕ) Ја само записујем.НЕМАЊА: Само си запала у блокаду па тако причаш. Увек је овако.ЛЕНА: У блокаду? Какву блокаду? Знаш ли ти уопште шта је блокада? Блокаде не постоје, постоји само недостатак талента, зато престани да сереш! Не претварај се као да не знаш шта они причају о мени!НЕМАЊА: Који сад они?ЛЕНА: Они! Твоје драге колеге глумци који мисле да се пренемажем, онда моје колеге драматурзи који једва чекају да на-пишем нешто лоше па да коначно кажу: „Ти њени успеси су младалачка срећа“. И критичари, како ће ми се тек они крви напити. Сви су они јебени вампири. Сви деле то садистичко задовољство да траже длаку у јајету, да пљују туђи рад из пако-сти, љубоморе, ината. Што некад нешто не створе сами, кад су већ попили сву па-мет овог света?! НЕМАЊА: Само пиши! Не мора да буде савршено!ЛЕНА: Мора! Ако нисам геније, ја нисам ништа!(ЛЕНА једном руком руши чаше са сто-ла и оне се разбијају. НЕМАЊА скаче на ноге, чврсто грли ЛЕНУ са леђа и онеспо-собљава је да још нешто сруши. ЛЕНА се отима и креће да плаче)ЛЕНА: Не могу више! Не могу! Сви оче-кују ново чудо од вундеркинда, ја не умем да им објасним да то нисам ја!НЕМАЊА: Јеси. То си ти. ЛЕНА: Нисам то ја! Никако да вам поста-не јасно да нисам! Уморна сам! Ја нећу више ово! Хоћу да будем балавица на

факсу и да немам појма о животу, хоћу да будем као сви други! НЕМАЊА: Имаш кризу, ниси свесна тога али увек си оваква кад имаш кризу. Проћи ће и јавиће ти се нешто сјајно као увек. Ти сад у то не верујеш, али ја верујем. Је л’ ме чујеш? Верујем и знам. Хоћеш пиће?ЛЕНА: Аха.(НЕМАЊА сипа ЛЕНИ пиће и даје јој чашу. Вади марамицу из џепа и брише јој лице)ЛЕНА: Никад ми неће бити јасно зашто ти мене трпиш. НЕМАЊА: Зато што те волим.ЛЕНА: Чак и кад сам луда?НЕМАЊА: Поготово кад си луда.(ПРЕДРАГ и АРИЈАН се враћају у салон)ПРЕДРАГ: (АРИЈАНУ) Салу си видео, са пробама настављамо сутра. (примећу-је сломљене чаше у салону) Шта се овде десило?!НЕМАЊА: Ја кренуо да устанем и забо-равио да су ми колеге из Бањалуке прету-кле и ноге. Пао по сред стола.ПРЕДРАГ: Дамјанац, Дамјанац, само ми штету у животу правиш. Лено, може ли Аријан на пар дана да ти се придружи у поткровљу? Док не нађе смештај.АРИЈАН: Предраже, већ сам Вам рекао да не бих.ЛЕНА: Немој да ти буде непријатно! АРИЈАН: Ја не бих да се намећем, ипак је то Ваш стан.ЛЕНА: Немој да ми персираш, двадесет три године имам. И то уопште није мој стан, то је поткровље позоришта у коме ја живим на дивље. Нећеш ти бити на мојој грбачи него ћемо обоје бити на Предра-говој. АРИЈАН: Али ја не бих...ЛЕНА: ‘Ајде бре, човече! Наљутићу се ако не одседнеш код мене! Имам шатор у сред дневне собе који зврји празан, таман ћеш ту. Аријане, ми смо ти у овом позо-ришту породица. Навикни се на то. Шта имаш од пртљага?АРИЈАН: (показује на свој мали, похаба-ни кофер и гитару) Немам пуно.ЛЕНА: Умеш да свираш гитару?ПРЕДРАГ: Уме! Нема шта не уме. Да имам сина, хтео бих да буде као Аријан.

КОД 21178

‘Ајде децо, идемо у моју канцеларију да мало попричамо о тексту. (ПРЕДРАГ једном руком обгрљава АРИ-ЈАНА, другом ЛЕНУ, води их ка излазу. ЛЕНА са зебњом застане и окрене се ка НЕМАЊИ)ЛЕНА: Немања...ПРЕДРАГ: Доћи ће Немања после, идемо ми.(ПРЕДРАГ изводи ЛЕНУ и АРИЈАНА из салона. Он стоји и гледа Аријанову гита-ру. Прилази јој и кида јој једну жицу, а за-тим још једну)НЕМАЊА: То је моја улога. Моја.(Наставља да кида жице. Чује кораке на улазу и брзо оставља гитару и удаљава се од ње. Улазе ЛЕНА и ЧОВЕК У ЦРНОМ)ЛЕНА: Нећеш веровати кога сам срела у холу! Твог друга из средње школе! ЧОВЕК У ЦРНОМ: Ми смо се договори-ли да вечерас идемо на пиво али ја сам раније стигао у град, па реко’ да те потра-жим.НЕМАЊА: Што ме ниси са станице звао да те покупим? Знаш да ми никакав про-блем не би био. Јао, ниси јој ваљда причао о мени у средњој?ЛЕНА: Хоће ти бити лакше ако ти кажем да није?(Сви се смеју)ЛЕНА: Ја вас остављам да се испричате, а било би лепо да ти друг сврати на вечеру.ЧОВЕК У ЦРНОМ: Ништа не бих више волео, Лено, али ја нажалост имам вече-рас још нека посла у граду. НЕМАЊА: Штета.ЛЕНА: Баш штета. Неки други пут?ЧОВЕК У ЦРНОМ: Договорено. Немања и ја ћемо се од сад чешће виђати.(ЛЕНА излази. У тренутку када напусти бифе, ЧОВЕК У ЦРНОМ и НЕМАЊА који су се до малопре понашали као стари добри пријатељи скидају маске. НЕМА-ЊА покушава да се удаљи али га ЧОВЕК У ЦРНОМ граби, вади нож из џепа и ста-вља га НЕМАЊИ под грло)НЕМАЊА: Даћу ти паре до краја недеље!ЧОВЕК У ЦРНОМ: То сви кажу. Шта ти мислиш, да се дрога узима на вересију? Обећао си да ћеш продати све још прошле недеље. Мислили смо, радиш међу умет-

ницима, где ћеш лакше наћи муштерије. Кад оно, зајеб. Ти си обична пичка, ком-плексаш који би да не буде више пропали глумац за ког нико никад није чуо него велико јаје.НЕМАЊА: Само ми дај још мало време-на!(ЧОВЕК У ЦРНОМ вуче НЕМАЊУ до дела сцене у коме је зид од непрозирног стакла иза кога се комешају сенке. НЕ-МАЊА гледа у зид престрављено као да тачно зна шта је иза њега)ЧОВЕК У ЦРНОМ: Њима причај како ти треба још времена. ‘Ајде, што сад ћутиш? Чуо си шта се деси онима који не враћају дугове. Кад си хтео да се играш, мораш да знаш последице.НЕМАЊА: Знам!ЧОВЕК У ЦРНОМ: Ништа ти не знаш! Имаш до краја недеље. Не интересује ме ком ћеш продати. Можеш и оној твојој малој, што се мене тиче. Кад је довољно глупа да буде са тобом, довољно је глупа и да се ради. А ако опет будеш одлагао, ако случајно нестанеш и помислиш да нећу моћи да те нађем... Са њима ћеш причати. (ЧОВЕК У ЦРНОМ пушта НЕМАЊУ и одлази. НЕМАЊА пада на колена и гледа престрављено у сенке иза зида. Светло се гаси)СЛИКА 2.(ЛЕНИНИ ДУХОВИ и ЛЕНА су у њеном стану. ДУХОВИ су и даље одевени у беле одоре за пацијенте менталних установа. Завучени су у шатор од ћебади у дневној соби, вире из њега. ЛЕНА носи тањир пун колача и завлачи се у шатор код ДУХОВА. Сва три ДУХА нервозно се комешају)ЛЕНА: Све је океј! Не бојте се, ја сам. Ви-дите шта сам вам направила! Колачи, и то чоколадни. Три врсте чоколаде сам стави-ла унутра! Кад сам била мала хтела сам само колаче да једем. Мама ми није дала, да се не угојим. Бојала се да не постанем као она, па да ме онда нико неће. Она је мислила да њу тата неће јер је дебела. Ја мислим да је није хтео јер је била боле-сна кучка. Како год, ја сам се заветовала да ако икад будем имала децу, даћу им да једу колико год хоће колача! Деце, ако је

КОД 21 179

веровати докторима, нећу имати, али зато имам вас. Узмите! Знате како су лепи!(ДУХОВИ се полако ослобађају и узимају по колач. Колачи им се допадају)ЛЕНА: Фино, а? Људи се изненаде кад са-знају да ја умем да кувам. Знате шта сам приметила? Сва јединчад коју родитељи нису довољно волели знају да кувају. Са-њају о недељном ручку, ваљда. Моји се никад нису окупили за тај ручак али смо зато мој најбољи друг Марко и ја стално нешто спремали. Он ме је научио да ку-вам. Узмите још, нећете ваљда само један! Знате шта ћемо данас лепо да радимо? Да-нас ћемо да учимо да читамо. Људи себе најбоље упознају преко књига, вероватно онда исто важи и за духове. ‘Ајмо! Доста је било зајебанције!(ЛЕНА узима књигу са пода и показује је ДУХОВИМА)ЛЕНА: Идемо заједно. (превлачи прстом преко странице и сриче текст) „Удесите радњу према речи, а реч према радњи...“УГЛЕДНИ ЧОВЕК: „И на... Нарочито се... Ста... Ста...“ЛЕНА: „Старајте...“ЛОПОВ: „Да никада не прекорачите... Границу природе.“ДАМА: „Јер свака... Таква... Претера-ност... Промаши циљ глуме...“ЛЕНА: „Чији је задатак, у почетку и сад, био и јесте, да буде, тако рећи, огледало природе: да врлини покаже њено сопстве-но лице, пороку његову рођену слику...“ДУХОВИ: „А самом садашњем поколењу и бићу света његов облик и отисак.“ЛЕНА: Браво! Браво! (обгрљава их) Па-метнице моје! Сад знате и да читате. (Извлачи се из шатора, јури по соби и уз-има са вешалица делове костима, перике, шминку. Еуфорично притрчава ДУХО-ВИМА, изводи их из шатора)ЛЕНА: (УГЛЕДНОМ ЧОВЕКУ) Теби иде кравата, ова фина, свилена. Некад ју је но-сио мој тата. Давно. Ја сам му је украла да имам нешто да ме подсећа на њега. Види како је лепа! И овај фини сако. И круна, златна, на главу. Ти си Угледан човек, игра те Максим. На самом врху друштвене ле-ствице си, пара имаш, нису биле твоје али сада јесу. Некад си био касапин. Некад си

био убица. Сад си политичар и још што-шта. (ДАМИ) Ти си Дама. Играће те Ју-лија. Ти узми тијару, и ову лепу хаљину. Скини ту одећу, види како је грозна. Ти си Дама, не можеш такве ствари да носиш. Дај да ти помогнем да се обучеш. Сад још да ти ставимо кармин, и мало сенке. Ето, види како си сад лепа. Ти си увек тако лепа. Увек си сређена. Увек си савршена. Ти си ћерка какву је моја мајка увек хте-ла да има. Ти си све што ја нисам. (ЛО-ПОВУ) А ти... Ти си Лопов. Требало је да те игра мој Немања али изгледа да ће те играти Аријан. Тако је Предраг хтео. Не брини, биће он супер. О теби причају да си пропалица, да си бескућник, да ништа не ваљаш. А ти ваљаш, више од свих њих заједно. И имаш више поштења и доброте у једном малом прсту него Угледни човек у целом свом телу. Не знам шта теби да дам. Заправо...(ЛЕНА из ормана вади мушку кожну јак-ну. Пријања је уз лице, удише дубоко њен мирис. Помаже ЛОПОВУ да је обуче)ЛЕНА: Ево ти ово. Само пази на њу, мо-лим те. Дао ми ју је мој најбољи друг на чување. Морам да је добро чувам док се он не врати.(Улази АРИЈАН. Носи папирну кесу)АРИЈАН: Купио сам вечеру! Шта се сме-јеш?ЛЕНА: Немам више блокаду.СЛИКА 3.(На клупи код споменика седи ЛЕНА и пије. Уз њу седе њени ДУХОВИ. За сто-лом у салону седи човек окренут леђи-ма публици. То је ПЕТАР ПЕТРОВИЋ. Уз сто као његова војска стоје ШОМИ и ДИВЉАЦИ. Сви су у црном, са капуља-чама преко главе, безлични. ЛЕНА устаје са клупе и излази са сцене. У салон улази ЉИЉА, види ПЕТРА и ДИВЉАКЕ, гла-сно уздахне и укопа се у месту са рукама преко уста)ПЕТАР: Ја се извињавам, али било је отворено.ЉИЉА: Није било отворено.(Чују се гласови и иза ЉИЉЕ се појављу-је ПРЕДРАГ праћен АРИЈАНОМ, МАК-СИМОМ, БИСЕРКОМ, СРЂАНОМ, ЈУ-

КОД 21180

ЛИЈОМ, СВЕТОЗАРОМ, МИЛЕТОМ и АЦОМ)ПРЕДРАГ: Шта је Љиљо, шта си се уки-пила? (угледа ПЕТРА, застаје) Питао сам се кад ћеш више да дођеш.ПЕТАР: Извини што касним.ПРЕДРАГ: Колеге, у овом позоришту ви-ђали смо разне велике људе, али никада велике као што је господин. Имам ту част да вам представим Петра Петровића. Мо-жда сте чули за њега, он је политичар. И добротвор. Његове штићенике додуше не знам. Хоћеш да их нам представиш? ПЕТАР: Не. Дуго се нисмо видели, Пре-драже. Одлично се држиш, могу да ти ка-жем. Ништа се ниси променио. Вежбаш? Или неку дијету да ми препоручиш?ПРЕДРАГ: Топло ти препоручујем да по-станеш позоришни уметник. Врло брзо ћеш открити да су ти празни и новчаник и стомак. Чуда чини за линију. ПЕТАР: Ја сам мислио да теби лепо иде. Људи су увек волели пљувачину, зато је-два чекају да гледају скупштину. А ти у својим представама пљујеш ли пљујеш. На пљувању си каријеру изградио. Не сумњам да имаш довољно публике. Тво-ја публика је заправо много слична мојој, исто као што си ти много сличан мени. ПРЕДРАГ: Никад ми нисмо били слични, Петре.ПЕТАР: Обојица режирамо. Никад ми нису били јасни људи као ти, Предраже, ви велики редитељи. Сваки дан неко од вас у новинама да интервју како је јадан, бедан и несхваћен. И поред буде слика вас, генијалних дркаџија, у лежерним оделима која коштају читаво богатство. За то време гомила младих уметника једе покварену паштету и снима порниће у шталама у Сурчину. Нема ниједног ин-тервјуа те деце о њиховој несрећи, али зато се ви жалите и након што добијете конкурсе јер сте се одавно окумили са ко-мисијом, и након што оперете паре на ва-шим копродукцијама. Мислиш ли да нико не примећује ваше лицемерје, Предраже? Мислиш ли ти стварно да сви верују у тог напаћеног генија кога си измислио и за кога се продајеш? Ниси морао о мени да

правиш представу. О себи си могао да је направиш.(Појављују се ЛЕНА и НЕМАЊА, праће-ни ЛЕНИНИМ ДУХОВИМА)ШОМИ: ‘Де си, Лено.ЛЕНА: Шта ти радиш овде?ШОМИ: Дошао сам да те подсетим да ће нам још мало годишњица матуре. Хоћеш да идемо заједно?ЛЕНА: Јеби се.ШОМИ: (НЕМАЊИ) Видео сам те у но-винама. Са Леном. Ти си јој као дечко, а? Можеш отац да јој будеш. Лено, Марко је био наркоманчина ал’ је бар био наша ге-нерација.ПЕТАР: Доста, Шоми. Ово мора да је тво-је мезимче, Предраже! Још лепша него на телевизији. (устаје са столице, прилази ЛЕНИ, љуби јој руку) Једва сам чекао да те упознам, Лено. Многи су се бавили мо-јим животом, биографи, новинари, колеге из опозиције, али нико тако предано као ти.ЛЕНА: Никад се ја нисам бавила Вашој биографијом, имам паметнија посла. Мене политика не занима. ПЕТАР: То је тачно, тебе политика ствар-но не занима. Проверио сам. Мање заин-тересованог студента за политику ФДУ никад није видео. Али Предрага политика више него интересује. Зато си написала овај ваш нови комад, због њега?ЛЕНА: Наш комад је дело фикције.ПЕТАР: (за секунду се претвара из углед-ног човека у дивљака) Доста са тим сра-њем! Кад сам се већ потегао да се довучем у ову рупчагу има да разговарамо искре-но! Само пробајте да ми губите време, момци ће имати пуну слободу да вам раде шта год им је воља, мамицу вам јебем! Пун ми је курац и вас и вашег фолирања! О коме је текст?ЛЕНА: Ни о коме, то је дело фикције.(ПЕТАР хвата ЛЕНУ за рамена и тресе је)ПЕТАР: О коме је текст?!(ЛЕНА пљује ПЕТРУ у лице. Сви су сле-ђени неколико тренутака)ПЕТАР: (са осмехом) Момци, играјте се.(ДИВЉАЦИ почињу да са полица скида-ју књиге. Цепају их. Странице лете кроз

КОД 21 181

ваздух. СРЂАН агресивно креће ка ШО-МИЈУ)СРЂАН: Матер вам...ШОМИ: (вади нож) ‘Ајде нека само неко проба да буде херој.МИЛЕ: Молим вас! Радите шта хоћете, само оставите књиге! Скупљали смо их целог живота, са свим крајева света смо их доносили! То су поклони наших коле-га, пола њих више није у животу, то је све што имамо од њих!ШОМИ: (док цепа књиге) Сад вам сме-та?! А не смета вам да правите срања о педерима и лезбачама?! Не смета вам да пљујете цркву у тим вашим представама, секто једна?! Супер вам је што вам игра Шиптар?!АРИЈАН: Сад ће Шиптар да ти јебе мајку.(АРИЈАН нокаутира ШОМИЈА, ШОМИ падне на под. Луд од беса скаче на ноге са исуканим ножем)ПЕТАР: Шоми! Доста! Коначно. Већ сам се питао где је Аријан Скендери. Твој нови штићеник, Предраже? Прави анђео, а Шиптар. Брани Србију на албанској на-ционалној телевизији. Можда је брани због гриже савести? А, Скендери? Јеси им причао шта си радио пре него што си схватио колико волиш Србију? Јеси им причао о расцопаним српским главама?АРИЈАН: То је било давно.ПЕТАР: То је било пре само пар година.АРИЈАН: Напали су ме!ПЕТАР: И ти си се само одбранио, као што би свако од нас урадио. А што си на-ставио да их бијеш и након што ти више нису могли ништа? Да те ови твоји нису штитили у затвору би лежао. Тамо припа-даш. И ти и ја то знамо. Слушајте ме сви! Јасно је мени да ви мислите да стварате неко богомдано ремек дело и да целу ову ситуацију тако видите. Сад ћу да вам ка-жем како је видим ја и како ће је видети цела Србија. Узели сте човека који је је-дини способан да нас извуче из гована у овом кризном тренутку. Узели сте човека који хапси окореле тајкуне који пљачкају јадни напаћени народ и коме није стално до његове личне безбедности. Узели сте човека који пензионерима дели џакове хране а породицама на социјалној помоћи

играчке за њихову упишану децу. И таквог човека направили сте главним негатив-цем, измисливши прљаве лажи о његовом животу. А његовог главног противника и позитивца игра вам ни мање ни више него Шиптар који има досије насиља према невиној српској младости. Тог његовог интервјуа нико се неће ни сећати, чак ће причати да је извучен из контекста, да се никад није десио. Народ лако заборавља кад им бесплатно поделиш храну са пија-це коју не могу сами да купе. Зависите од руље и хоћете да се против мене борите за њихову наклоност. Како очекујете да код руље победите нудећи им културу док им ја нудим кромпир и лук?ПРЕДРАГ: Не можеш да нам забраниш представу. Ми смо приватно позориште.ПЕТАР: Супер. Срећна вам онда била премијера. Само знај да ако је одиграте никад више нећеш добити ниједан кон-курс. Држава ти неће помоћи, нећеш има-ти ниједног инвеститора. Пропашћете после пар недеља и ти никад више ништа нећеш моћи да направиш. Бирај, Предра-же. Једна представа сада или све предста-ве у будућности.(Одједном АЦА излази из групе препла-шених запослених у позоришту и стаје испред ПЕТРА. ПЕТАР се на тренутак укипљује и одмерава АЦУ од главе до пете. АЦА је на ивици суза)АЦА: Молим Вас. Молим Вас немојте, то је много добра представа. Ми смо толико вежбали. Баш нам пуно значи. Верујте ми да је много добра.(ПЕТАР зури у АЦУ а онда се тргне и скреће поглед)ПЕТАР: Предраже, чуо си шта сам ти ре-као. Шоми, полази.(ПЕТАР и ДИВЉАЦИ напуштају салон. ШОМИ још увек не излази) ЛЕНА: Некада си крао паре са олтара у цркви поред наше школе. Драго ми је што си коначно почео поштено да зарађујеш.ШОМИ: Нисмо сви могли да имамо бур-жује за родитеље. Био сам ти на сахрани од ћалета. Ти ниси била. И ти си крала, је л’ се не сећаш? Иако си била пуна к’о брод. И ти си пљувала и повраћала по улици. И тебе су се гадили овакви као што

КОД 21182

су ови овде, фини уметници. А теби није сметало, теби је било лепо. Да Марко није црк’о никад ти нас не би оставила. Била си иста као ја.ЛЕНА: Ви сте га убили.ШОМИ: Ти си га убила.ЛЕНА: Вуци се напоље.ШОМИ: Они не знају ко си. Ја знам.(Шоми излази из салона. Остају чланови позоришта да се носе са оним што их је снашло)НЕМАЊА: Доста је било.ПРЕДРАГ: Немања...НЕМАЊА: (вришти као да му је ПРЕ-ДРАГ нанео физички бол) Умукни! Јед-ном у животу немој да ме прекидаш! Јед-ном ми дај да кажем шта хоћу! Шта још треба да се деси?! Дивљаци ти уништа-вају позориште, прете нам затварањем, и посао и животи нам висе о концу! Схвати, Предраже, изгубио си! Готово је!ЛЕНА: Није готово!НЕМАЊА: Њој си испрао мозак! ПРЕДРАГ: Не сери!НЕМАЊА: То је истина! Твој сопствени кум ти је то рекао! Рекао ти је да преста-неш са овим! Миле, реци му да одустане пре него што сви настрадамо због његове сујете!ПРЕДРАГ: Сујете?! Ово је мој живот! МИЛЕ: Ја јесам рекао да је Лена преви-ше млада за све ово али она сама може да изабере шта жели да уради. И јесам молио Предрага да цензурише ову представу, али ја сам то причао пре него што су на моје очи дивљаци уништавали наш дом! Они су цепали а ми смо само стајали. Шта смо могли да урадимо? Да ли би нам ико помогао? Не би! Сви само игноришу шта се дешава! Једина ствар коју треба казни-ти ћутање. Није грех борити се него не чинити ништа и посматрати овај хаос са стране! Сад нема повратка. Сад бирамо хоћемо ли се борити или ћутати. Ја сам изабрао да останем уз свог кума али ни-ком другом не саветујем да уради исто. Сви треба да изаберу хоће ли да наставе са овим или да стану. Лена пише то што пише јер у то верује, а не зато што јој је Предраг испрао мозак. Она је изабрала за себе. Ти изабери за себе, Немања.

НЕМАЊА: За кога ћу ја то ризиковати свој живот, Миле? За нашу борбу или за једног Шиптара који је некада тукао моје земљаке?ПРЕДРАГ: Како се усуђујеш?! МАКСИМ: Слушај, Предраже, мислим да разумем шта Немања хоће да каже. То што Аријан игра код нас заиста јесте вео-ма контраверзно.БИСЕРКА: Можда би се ситуација заиста мало смирила ако би на премијери неко други играо Лопова. СРЂАН: Ало бре, шта вам је? Па није Аријан крив! И овако и онако ће нам је-бати мајку!СВЕТОЗАР: Баш тако, и овако и онако! Треба скроз да одустанемо од премијере!СРЂАН: Какво одустајање, нема одуста-јања! Па то је баш оно што они желе!ЈУЛИЈА: Срђане, можда је то ипак најпа-метније. Ово је огроман ризик. Замисли да нам они дивљаци упадну на премијеру. Није као да се то раније није дешавало у овој јебеној земљи.СРЂАН: Па шта?! Нека упадну! Зар је мо-гуће да се бојиш?! Како можеш...ЈУЛИЈА: Срђане, трудна сам.(Тишина у салону. Дивна вест дошла је пребрзо после толико ужасних вести и свима треба времена да схвате шта је ЈУ-ЛИЈА саопштила)СВЕТОЗАР: Имаћемо... Људи, имаћемо бебу. Имаћемо бебу!ЉИЉА: (пљеска рукама од среће) Јао, децо!(Срећа експлодира у салону. ЛЕНА ври-шти од среће као да је сазнала да је она трудна и граби ЈУЛИЈУ у загрљај, обе се смеју. БИСЕРКА узима у наручје обе де-војке као своје ћерке, СРЂАН креће да се сруши на под али га СВЕТОЗАР и АРИ-ЈАН хватају за руке и држе усправног. МАКСИМ му прилази трудећи се да оста-не достојанствен и лупа му шамар)МАКСИМ: Види ти њега! Го издржао на улици у сред фебруара а сад би да пада у несвест! Немој да ме брукаш, Срђане!СРЂАН: Бићу тата.МИЛЕ: Бићеш тата, еј!БИСЕРКА: (хвата МАКСИМА под руку) Бићемо баба и деда.

КОД 21 183

ЛЕНА: Светозар ће бити тетка!СВЕТОЗАР: Ма иди до ђавола.(Док они раздељују ко ће бити који члан породице, СРЂАН прилази ЈУЛИЈИ, узи-ма је у загрљај и подиже је од пода. Врти је у круг)МИЛЕ: Љиљо, дај одмах пића за све! ЉИЉА: Стиже децо, стиже!МИЛЕ: Али безалкохолна! Нећемо мами да правимо зазубице.ПРЕДРАГ: Јулија, колико си дуго у дру-гом стању? Да знамо до кад ћеш моћи да играш.(Тајац завлада у салону)ЛЕНА: Она неће играти.ПРЕДРАГ: Ако је трудноћа тек почела...ЛЕНА: Она неће играти! Не сме да ризи-кује! Ја ћу да играм уместо ње.НЕМАЊА: Ти?ЛЕНА: Ја. Знам текст. Нисам толико лоша на сцени. Прекасно је да налазимо другу замену. (АРИЈАН покушава да неприметно изађе из салона, носи своју гитару са собом)ЛЕНА: Аријане, где ћеш?АРИЈАН: Немања је у праву. Са свим овим проблемима само вам још Шиптар фали. Истина је, ја стварно јесам тукао неке Србе. Извините што вам нисам ре-као. Хтео сам ваљда и сам да заборавим.ЛЕНА: Свако овде се некад у животу мно-го зајебао. Ако ћеш да одеш, иди јер не желиш више да будеш део овога, не зато што мислиш да ми не желимо да будеш део овога. Ти си породица. Ми смо поро-дица. Јесте то заборавили? Јесте забора-вили како је било кад сте ви били ти у цен-тру скандала? Јесте заборавили колико смо пута спашавали једни друге, колико су пута хтели да нас затворе? Сетите се у каквим сте условима студирали и радили. Одувек сте знали да сте изабрали посао који вам никад неће донети довољно нов-ца, поштовања и среће, а поготово не си-гурности. Осудили сте себе на то чим сте кренули на Академију. Али сте наставили да бисте правили велике ствари! Јесте ли још увек ти људи или ја вас више не по-знајем?БИСЕРКА: Неки од нас су остарили и само хоће мир.

ЛЕНА: Ако можете да будете мирни на коленима, савијених леђа и очију упртих у блато онда идите! Ако хоћете да будете руља тамо су вам врата! Ја нећу. Сећате ли се прве представе коју смо радили након што сам ја дошла у позориште? Па су сту-денти на седам факултета изводили исти тај текст као знак протеста? Знате ли ко-лико смо људи инспирисали, колико смо очију отворили? Ја не могу да умрем док се сви они сећају како су срећни били у нашем позоришту. Ја сам бесмртна. Ми смо бесмртни. Ко ће други да верује у боље сутра и да о њему прича, ако не ми? Сутра ће одрастати Јулијино и Срђаново дете. Хоћете ли стварно да одраста у ова-квом свету? (Дуга пауза. ЛЕНА се окреће ка АРИЈА-НУ)ЛЕНА: Је л’ остајеш?АРИЈАН: Докле год си ти овде, бићу и ја.СРЂАН: И ја.ЈУЛИЈА: И ја.БИСЕРКА: (хвата МАКСИМА за руку) Нисмо ваљда превише матори за ово?МАКСИМ: Нисмо још, богами.СРЂАН: (СВЕТОЗАРУ) ‘Ајде, Тозо! Не-мој да си сепаратиста!СВЕТОЗАР: Не сери, анархијо. Зна Лена да остајем.ПРЕДРАГ: (МИЛЕТУ) До краја, куме?МИЛЕ: До краја, кумашине.(Сви гледају у НЕМАЊУ)НЕМАЊА: (ЛЕНИ) Због тебе остајем. Ни због чега другог.ДАМА: Каква лепа демократија.УГЛЕДАН ЧОВЕК: Ти ниси чула? Демо-кратија једе своју децу.СЛИКА 4. (Светло се пали у ЛЕНИНОМ стану. ЛЕНА и АРИЈАН су завучени у шатор од ћебади, седе једно поред другог. АРИЈАН свира песму „Мјесто за двоје“ групе Лету штуке на гитари. ЛЕНА и он певају. ДУ-ХОВИ плешу уз музику. ПРЕДРАГ седи на фотељи и чита књигу)ЛЕНА и АРИЈАН: Откажите летове, пре-тражите облаке и паника нек’ сједне на пријесто. Зауставите путнике и намјерне и случајне, ал’ оставите једно мјесто. Мје-

КОД 21184

сто за двоје што љубе се у мраку, мјесто гдје само љубав мирише у зраку.АРИЈАН: (наставља да свира) Ово је прва песма коју сам научио да свирам од почет-ка до краја. Ћале ме научио. Он је много волео вашу музику.ЛЕНА: Није ова наша.АРИЈАН: Он је за све те бендове говорио: ваше. Кад смо се преселили у Србију ја нисам хтео да учим српски, а онда је он почео да ми пушта ЕКВ, Азру, Смак, Би-јело дугме. И ја се...ЛЕНА: Ти се шта?АРИЈАН: Ја се заљубио. (ЛЕНА и АРИЈАН се ћутке гледају неко-лико тренутака, много ствари остаје неи-зречено)ЛЕНА: (нервозно, само да прекине тиши-ну) И ти си српски научио због југосло-венског рока?АРИЈАН: Мени се чини да сам ја све у животу радио због југословенског рока. ЛЕНА: Откуд твоја породица у Србији?АРИЈАН: Ћале је овде добио посао. ЛЕНА: Како је било живети овде?АРИЈАН: И лепо и тешко. Можеш да за-мислиш клинце кад сазнају да се прези-ваш Скендери. Одмах си крив за Косово, за НАТО, за Косовски бој. Право да ти ка-жем, дошло ми је сто пута да побегнем од куће. Мислио сам да ће ме сви мрзети од тренутка кад се представим до краја жи-вота. Ћале ми је понављао да је најбитни-је да будем стрпљив и сачекам да упознам праве људе. Нисам му веровао али испао је у праву, као и за све друго. Нашао сам друштво које је било брига како се пре-зивам.ЛЕНА: Позови ћалета некад, да нам дође у госте. Баш бих волела да га упознам.АРИЈАН: И ја бих волео да га упознаш. Умро је.ЛЕНА: И мени је. Два дана пред двадесет први рођендан. Јеси био бесан?АРИЈАН: Био сам. Још увек сам. Ћале је говорио да се све деси са разлогом, чак и оно лоше. Ја нисам умео добро да глумим пре него што сам био бесан. Празнина ме је још више убијала од беса. Сваки пут кад бих замало умро, па преживео, сам глумио све боље.

ПРЕДРАГ: (заклапа књигу) Е доста си ти мене Стриндберже зајебавао, иди па заје-бавај неког другог. Боље тебе да слушам како свираш.(АРИЈАН свира гитару, ЛЕНА пева. ПРЕ-ДРАГ разнежено посматра ЛЕНУ и АРИ-ЈАНА)ПРЕДРАГ: Ја заправо никад нисам желео децу. Ана, моја жена, бивша жена, она је хтела децу. Никад нисам разумео зашто. Ја сам се осећао као да сам већ отац. Пр-венац ми је било ово позориште, мезимче први комад који сам радио. Тек много го-дина касније сам почео да разумем моју Ану. Седео сам у том скученом кабинету и већ ми је било преко главе набеђених ба-лаваца који мисле да су попили сву памет, а нису ни факултет уписали. Онда је ушла она. Дете од седамнаест година. Свега се сећам као да је јуче било. Исцепане фар-мерке, прљаве патике и мушка кошуља, коса гурнута под неки велики шешир, масница на оку и огреботина на образу. Нико је није схватао озбиљно, ни студен-ти ни професори. По први пут у животу осетио сам неиздрживу потребу да некога водим кроз овај хаос. Схватио сам о чему је моја Ана причала све те године. Много боли кад схватиш шта је стварно важно у животу.АРИЈАН: (ЛЕНИ) Имаш среће. Ти још увек имаш оца.ЛЕНА: Имаш га и ти. Предраже, не изи-гравај више господина и долази у шатор.ПРЕДРАГ: У мојим годинама?ЛЕНА: ‘Ајде!(ПРЕДРАГ се завлачи у шатор код ЛЕНЕ и АРИЈАНА)ЛЕНА: Више нисам јединче. Супер. Ни-кад нисам волела што сам јединица.(НЕМАЊА упада у стан. Видљиво је бе-сан. Агресивно посматра хармоничну сцену пред собом)НЕМАЊА: (пљесне рукама) Јао, види их. Каква дивна слика. (ПРЕДРАГ, АРИЈАН и ЛЕНА излазе из шатора)ЛЕНА: Немања...НЕМАЊА: Знате ли ви да ја не могу да се сетим кад сам последњи пут могао мирно

КОД 21 185

да дођем код своје девојке и затекнем је саму у њеном стану?ПРЕДРАГ: Хтели смо још мало да ради-мо на њиховим заједничким сценама сада кад Лена игра Даму. Имамо пуно посла.НЕМАЊА: Значи ово су неке приватне пробе које ми смртници не смемо да ви-димо?АРИЈАН: У праву је Немања, стварно смо се превише одомаћили. Давно је прошло радно време. Предраже, хоћемо да идемо?(ПРЕДРАГ невољно креће)НЕМАЊА: Не иде ти се, Предраже?ПРЕДРАГ: (саркастично) Ма не, мучи ме нешто реума.НЕМАЊА: Немој да испадне као да те ја терам. Ово је ипак Ленин стан, није мој. ЛЕНА: Наш је.НЕМАЊА: Лено, хоћеш ли питати госпо-ду да остану?(ЛЕНА растрзано гледа између АРИЈА-НА и ПРЕДРАГА са једне и НЕМАЊЕ са друге стране)НЕМАЊА: Нећеш? (ПРЕДРАГУ и АРИ-ЈАНУ) Онда се видимо сутра на проби.ПРЕДРАГ: Нема потребе да долазиш су-тра на пробу, стварно не морамо опет да пробамо онај твој минијатурни део.(ПРЕДРАГ и АРИЈАН излазе, НЕМАЊА бесно гледа за њима)ЛЕНА: Није он тако мислио.НЕМАЊА: Шта није мислио?! У праву је! Имам три јебене реченице! Ја! Ја који сам му носио све велике представе, и оне силне награде за његову рупу освојио, ја имам три реченице! Зар ниси могла мало да развијеш мој лик?ЛЕНА: Знаш и сам да сам писала Лопова за тебе, нисам ја радила поделу.НЕМАЊА: Немој да сереш, ти увек нека-ко утичеш на поделу. Предрагова мезими-ца. Требало је да глумим Лопова, али не, он је узео Шиптара, јебеног Шиптара, го-стујућег глумца да глуми главну улогу! То му није било паметно, пази шта ти кажем. Ја сам му био прематор за Лопова. Или си му ти можда рекла да сам прематор? Шиптар је ипак млађи, лепши. Могла би бар мало дискретније да се муваш са њим кад си у друштву.

ЛЕНА: Да се мувам? Немања, шта ти је, ја њега видим као...НЕМАЊА: Брата? Сад је и он део ваше алтернативне породице? Хвалио се Пре-драг свима како вас види као своју децу. Патетични маторац, никад није успео да направи своју децу па вас својата. А вас двоје једва дочекали. ЛЕНА: Ни Аријан ни ја немамо правог тату.НЕМАЊА: Лажете сами себе, а Предраг вас лаже обоје! Нисте ви никаква породи-ца. Јеси ли готова више са другим чином, или ћемо га учити на дан претпремијере?ЛЕНА: Радим на њему!НЕМАЊА: И мени си дала више репли-ка?ЛЕНА: Јесам.НЕМАЊА: Колико?ЛЕНА: Не знам.НЕМАЊА: Не знаш? Не знаш кад те боли курац! Боли те курац и за моју улогу и за мене!ЛЕНА: Немања, молим те!НЕМАЊА: Знаш шта? Идем ја, а ти позо-ви своју породицу да ти прави друштво.ЛЕНА: Молим те, молим те немој да идеш! Немој да ме остављаш, молим те!(ЛЕНА пада на колена и јеца на поду. НЕ-МАЊА је посматра неко време а онда јој прилази, клечи поред ње и грли је)НЕМАЊА: Опет лоши дани? Јеси узела лекове?ЛЕНА: Знаш и сам да ништа не помажу.НЕМАЊА: Имам нешто што ће помоћи. (НЕМАЊА вади из џепа таблету и даје је ЛЕНИ)ЛЕНА: Немања, шта је ово? Дрога?НЕМАЊА: То је лек.ЛЕНА: Нећу да узимам ако је дрога, знаш да ја то не радим.НЕМАЊА: (изнервирано) То је лек! Није код нас још одобрен али у иностранству ти се продаје по апотекама као бруфен код нас! Није сигурно штетнији од пола ли-тре Балтика које попијеш за дан. Ти ако нећеш да се смириш, ако хоћеш да наста-виш да будеш овако хистерична, немој да узмеш. Немој да се доведеш у ред и немој да завршиш други чин. (ЛЕНА гута таблету)

КОД 21186

ЛЕНА: Хоће ми сад бити боље?НЕМАЊА: Биће ти боље, љубави. Биће ти боље.СЛИКА 5.(НЕМАЊА стоји испред непрозирног зида од стакла иза кога се комешају сенке и броји новчанице. Тресе се од панике)НЕМАЊА: Сто, двеста, триста, четристо, петсто... Петсто педесет... Петсто седам-десет... Ево, сад ћу! Не, имам све, кунем вам се да имам све! (толико му се тресу руке да му паре испадају на земљу. НЕ-МАЊА брзо клекне и хистерично их ску-пља, исправља и слаже) Ево, шесто! Има шесто! (НЕМАЊА уредно слаже паре на гомилу и ставља га на под код рупе у зиду. Ко-шчата рука излази из рупе и узима новац, поново нестаје иза стакла. НЕМАЊА се на појављивање руке преплашено удаљи од зида, пада на леђа. Испрекидано дише, згрчен на коленима. Урања лице у шаке и чујемо како плаче. Иза њега појављују се ПЕТАР и ЧОВЕК У ЦРНОМ. Присно ћа-скају. Чим их чује НЕМАЊА се брзо диже на ноге и брише лице)ПЕТАР: (ЧОВЕКУ У ЦРНОМ) Брате, не-мој ништа да се секираш. Кажем ти да је све сређено. Ја ти пустим лову на рачун и... ЧОВЕК У ЦРНОМ: Кога ја то видим! Ипак си скупио паре, Дамјанац? Имаш среће што се Лена Лукач обогатила пре него што је постала наркоман. Перо, ово је...ПЕТАР: Знам ја тачно ко је младић. Вели-ки сам фан његовог рада. Дамјанац, како то бре да ти не играш главњака у оној но-вој представи? Предраг је луд што ти није дао. Мада овако је боље за тебе. Није то представа са којом треба да имаш везе. НЕМАЊА: Господине Петровићу, ја ни-кад нисам хтео да будем део тог пројекта! Ја сам њима од почетка говорио да је то антисрпска пропаганда!ЧОВЕК У ЦРНОМ: Па што не одустаде онда, Дамјанац? Имаш то право. А и не-маш неку велику улогу па да ти је тешко да је се одрекнеш.НЕМАЊА: Лени је много стало до тога.

(ЧОВЕК У ЦРНОМ прилази НЕМАЊИ и завлачи му руку у унутрашњи џеп јакне. НЕМАЊА се грчи али не сме ни да мрд-не)ЧОВЕК У ЦРНОМ: А теби је... (вади из НЕМАЊИНОГ џепа кесу пуну кокаи-на. Звецка њоме НЕМАЊИ пред носом) Много стало до Лене.(ЧОВЕК У ЦРНОМ баца кесу на под, НЕ-МАЊА исте секунде пада на колена да је узме)ПЕТАР: Брате, иди ти реци овим твојима да је све у реду и да настављамо са радом. Таман да ја мало проћаскам са уметником. (ЧОВЕК У ЦРНОМ нестаје иза зида, ПЕ-ТАР грли НЕМАЊУ једном руком)ПЕТАР: Је ли, Немања, откуд ти са оним будалама? Шатро бунтовници, заправо фолиранти. Ти мени уопште не изгледаш као лик из те приче.НЕМАЊА: Па ја сам хтео да пређем у неки други ансамбл, али...ПЕТАР: Али шта? Млад, леп, вандредно талентован. Шта би?НЕМАЊА: Лена. Треба неко да брине о њој. Предраг се куне да је воли највише на свету али је само искоришћава. Не може он да је воли као ја, нико не може.ПЕТАР: Зато се никад нисам женио. Она те вуче доле, Немања. Сви те они вуку доле. Они су на броду који тоне и одби-јају да га напусте. Имали су шансу да се прилагоде новом свету, одбили су. Живе у неком свом измишљеном, а та њихова из-мишљотина пући ће врло брзо као балон. Знам да сте наставили са радом на пред-стави иако сам вам лепо и пријатељски рекао да то не чините. Не брини, знам да ти са том одлуком немаш везе. Али било би лепо, Немања, да за промену донесеш неку одлуку у свом животу сам. Видим да си ушао у бизнис са нашим заједничким пријатељем. То је врло практично. Жи-вимо у нацији неспособних људи, они ће увек наћи пара за кладионицу, пиће, дро-гу, било какав бег, чак и кад немају хлеба да једу. Ја могу да ти помогнем да про-шириш територију. Уметници су порочни али нема за шта пас да их уједе. Могу ја да те повежем са много имућнијом кли-јентелом.

КОД 21 187

НЕМАЊА: Не знам да ли сам томе дора-стао.ПЕТАР: Ниси. Али верујем ја да ћеш се ти изборити за себе. Замисли само колико то новца може да ти донесе. Моћи ћеш да коначно побегнеш од Предрага и оства-риш своје праве потенцијале. Моћи ћеш Лену са собом да поведеш. Моћи ћеш да јој помогнеш.НЕМАЊА: То стварно звучи сјајно, само...ПЕТАР: Само ти не знаш зашто бих ја теби помогао. Па нисам ја, Немања, чудо-виште за које ме Предраг представља. Ја сам бизнисмен. Увек сам умео да се сна-ђем, из блата сам се издигао, зато ме он толико мрзи, џукела буржујска. Волим да помогнем људима у којима видим потен-цијал, као што су неки људи раније пома-гали мени. Нећу ја да уништим вас умет-нике. Не све. Нисам неразуман. Никад не радим ствари за којима нема потребе. Али кад за нечим има потребе нећу стати, Не-мања. Док то не средим. Је л’ то јасно?НЕМАЊА: Јасно.ПЕТАР: Онда смо се договорили.НЕМАЊА: Могу ли ја икако да Вам се одужим? Ја знам пуно о позоришту, пуно тога што се скрива.ПЕТАР: Да будеш доушник? Ма дај, њих толико имам да ми на дупе излазе. Јок. Не помаже Петар из неких тајних разлога, Петар помаже јер је човек! Заправо, Не-мања, има нешто. Ситница.НЕМАЊА: Кажите, било шта.ПЕТАР: Онај клинац што вам се мота по позоришту, ко је он? Онај мали, мршави. Је л’ глумац?НЕМАЊА: Аца? Он је још у гимназији. Много воли позориште, хоће на Академи-ју. Код нас ради, помаже кад затреба, па му дајемо да учи од нас. ПЕТАР: Фино дете, види се одмах. Ја имам сутра увече код мене неки пријем за буржује и дркаџије, неко срање које бих најрадије избегао али знаш како је. Такав ми је пос’о. Е требало је да се моја се-стричина туда мува, носи пића, оне мале сендвиче и то, али дете добило брон-хитис. Сад је много модерно да младеж служи пића на тим вечерама, то се онда

као слика за новине, укључујемо децу у политику да сама бирају своју будућност, ово оно. Пиздарије. Али мени треба неки клинац. Можеш ли ти да ми пошаљеш тог Ацу на моју адресу?НЕМАЊА: Како да не. ПЕТАР: Неће му бити проблем пошто сам ја зли чика који хоће да му затвори позо-риште?НЕМАЊА: Знајући њега, има сам да трчи да ради. Мислиће да тако може да Вам промени одлуку. ПЕТАР: Баш је златан. Биће и лепо пла-ћен. Само немојте да помињете то некоме из позоришта. Ја тамо нисам баш омиљен. Не бих да дете упадне у проблем због мене и да му не дозволе да дође, кад већ може лепо да заради и упозна разне ути-цајне људе.НЕМАЊА: Без бриге, нико сем нас неће знати.ПЕТАР: Одлично, Немања. Одлично. Ви-дим ја већ да ћемо се нас двојица лепо слагати.СЛИКА 6.(ЛЕНА клечи поред сточића у својој спа-ваћој соби. На сточићу су црте кокаина. Окружена је гомилом разбацаних папира. Пише по папирима, баца их и цепа. ДУ-ХОВИ седе на кревету и немо је посма-трају)ЛЕНА: И онда ти (упире прстом у УГЛЕДНОГ ЧОВЕКА) кажеш: народ лако заборавља кад им поделиш храну са пијаце коју не могу сами да купе. А ти, (упире прстом у ЛОПОВА) ти кажеш... Потцењујеш њих и прецењујеш себе. Не, то је грозно. Кажеш... (шмрче једну црту кокаина) Кажеш: знам ја добро како је то бити гладан. Не, то је још горе, јебем ти... (шмрче још једну црту) Све ти јебем. Не могу! Ништа не ваља! Предраг ми је ре-као, онако завијено како само он зна. Као, треба друга рука, преправке. Знам ја шта он стварно мисли, мисли да је ово без-вредно, неће на сцени да му се игра, а не сме да ми каже! Само ми каже да урадим шта год је потребно да преправим овај је-бени текст. Каже ми да узмем шта год је потребно. Немања мрзи ово. Неће то да ми каже, али знам ја да он то мисли. Сви

КОД 21188

то мисле! Гади им се да глуме ово срање, ово јебено безвредно срање! (разбацује папире око себе, случајно обара сто. Хи-стерично купи кокаин са пода, шмрче и лиже прсте) И ви мислите да је ово курац. Ликови мог сопственог текста тај текст мрзе. Знам ја шта мислите. Шта ме гледа-те? Шта ме гледате, зашто јебено ћутите?! Реците нешто! Не могу више да причам у празно, да ме сви игноришу као да не по-стојим и да ме отписују као луду! Не могу више да будем сама! Реците нешто, молим вас! Било шта ми реците!(ДУХОВИ је равнодушно посматрају. ЛЕНА пада на кревет, грчи се и јеца. У дневну собу улази АРИЈАН, носи сво-ју гитару. Застане кад зачује да ЛЕНА плаче иза затворених врата у спаваћој соби. Полако прилази танком зиду изме-ђу дневне и спаваће собе. Седа уз њега леђима наслоњен на зид и креће да тихо свира „Мјесто за двоје“. Певуши песму. ЛЕНА га чује, привлачи се до зида. Ста-вља длан на место на зиду на које је АРИ-ЈАН наслоњен са друге стране. АРИЈАН престаје да пева. Устаје, долази до врата одлучно, спреман да уђе унутра. Застаје, обесхрабрен. Чека са руком која посеже за кваком а онда се окреће и одлази, залу-пивши врата од стана. Када чује лупање врата, ЛЕНА наставља да плаче. После пар момената на вратима се чује лупање. ЛЕНА подиже главу са душека. У дневну собу упада АЦА и пада на под, неспосо-бан да стоји на ногама. Одећа му је поде-рана, сав је крвав и пребијен. ЛЕНА чује ударац тела о под и истрчава из спаваће собе, угледа АЦУ. Брзо му притрчава и брижно га узима у наручје)ЛЕНА: Ацо! Ацо, говори, ко ти је ово на-правио?АЦА: (плаче, испрекидано говори) Он... Он је рекао да је пријем отказан али да ја останем, само њега да служим, да ће ми платити... Он је рекао да се само забавља-мо, да је њему стално страшно досадно... Он је рекао да зна да сам педер, да види по томе како изгледам, да не смем да се фолирам.ЛЕНА: Ко? Ацо, мораш да ми кажеш ко.

АЦА: Не могу, убиће и тебе и мене, уби-ће ми породицу, он то може, он је моћан, њега се сви плаше.ЛЕНА: (схвата о коме АЦА говори) Ацо... Шта си ти радио у његовом стану?АЦА: Немања ми је рекао да тамо одем. СЛИКА 7.(ПРЕДРАГ сам седи у салону по чијем су поду и даље побацане исцепане књиге. У салон улази НЕМАЊА)НЕМАЊА: Знаш колико ми је одвратно да пијем у овом хаосу, као ураган да је прошао.ПРЕДРАГ: Па ти онда немој овде да пи-јеш. Ено ти кафана преко пута. Него ти волиш да си овде. Волиш да будеш виђен, да се курчиш за централним столом са на-очарама за сунце у затвореном простору. Првак позоришта, Немања Дамјанац.НЕМАЊА: И ти волиш да си виђен. Управник и режисер, Предраг Хаџимар-ковић. Што се не среди више овај неред, јесте стварно толико лењи? Купите нове књиге.ПРЕДРАГ: Од којих пара? Немамо, бре, кесе за ђубре да купимо.НЕМАЊА: Дотле је дошло.ПРЕДРАГ: Дотле. Је л’ ти драго?НЕМАЊА: Што би ми било драго? Ово је и моја кућа. Само си ти то заборавио. Ја се сваки дан питам како си могао да забора-виш да сам ја први глумац икада запослен у овом твом позоришту. Ја, први. Како си заборавио да си долазио данима да ме гледаш на вежбама кад сам студирао? Се-ћаш ли се уопште, Предраже, како си ме хвалио? Ја сам живео због тих похвала. Мрзео сам тај факултет и мрзео сам своју класу али сам сваки дан долазио, довла-чио се са упалом плућа, само јер сам знао да ћеш ти бити ту да ме гледаш. Мислио сам да си бог. Свака твоја реч за мене је била светиња. Ти си ме узимао у своје представе кад си још био у Народном иако су ти сви говорили да сам превише млад. Давао си ми стотине страна да научим, до јутра ме задржавао да вежбам! Ти и ја смо створили ово место, сви остали су до-шли после. Ја сам ти био штићеник, ја! Ја, Предраже! Не Лена, не Аријан, ја! Што си ме заборавио? Што си ме се одрекао? Где

КОД 21 189

сам погрешио? Је л’ зато што више нисам млад? Јер не можеш да поднесеш да људи старе?!ПРЕДРАГ: Јеси ли зато ушао у ову изопа-чену везу са Леном? Јер си је мрзео што те је заменила па си хтео да је казниш? Јеси ли зато оној својој јадној девојци сломио срце, па је морала у Немачку да побегне од вас двоје?! НЕМАЊА: Ти си отпустио Наду, нисам ја. Ти си њен посао дао детету од дваде-сет година. Шутнуо си је одавде само да не буде Лени пред очима, да је не гризе савест. Ја сам те молио да то не чиниш. Пре вас двоје ја сам био добар човек. Био сам срећан са Надом. Никада толико сре-ћан као са Леном, али никада ни толико несрећан као са Леном. А онда сте ме уни-штили вас двоје, два генија, две звезде. Нисам ја зло! Нисам ја од свих најгори! Само је вама лакше да тако мислите!(АРИЈАН бесно улази у салон)АРИЈАН: Овако више неће ићи.ПРЕДРАГ: (за разлику од незаинтере-сованог и хладног става кога има према НЕМАЊИ, сада изгледа искрено брижно) Аријане, је л’ се нешто десило? Је л’ те напао неко?АРИЈАН: Уопште нисам ја у питању. Она је.НЕМАЊА: (саркастично се смеје) Она! Наравно, она! Шта је, дошао си коначно да ми признаш да си је јеб’о? Ти мислиш да ја то нисам већ приметио? Ви мисли-те да сам ја стварно толико глуп? Па није Немања глуп, Немања све разуме много боље него ви! Јеси дошао да ми кажеш да могу да изнесем ствари из њеног ста-на, јер си се ти у њему толико раширио да више за мене нема места?! Прави си Шиптар.АРИЈАН: Како те није срамота тако о њој да говориш? Није те преварила, њој то не пада на памет. Она је једина особа која те заиста воли на овом свету! А ти си је уни-штио! Ви сте је уништили!ПРЕДРАГ: Аријане, ја разумем да њега кривиш, али...АРИЈАН: Ти си још више крив, Предра-же! Иде по кући, плаче, пада у несвест, пије и ко зна шта још ради и све време по-

навља једну ствар: Предрагу није довољ-но добро. Каже да си јој рекао да уради и попије шта год јој је потребно да би по-правила твоју представу. Јебала те пред-става, Предраже! Јебало те цело ово по-зориште! Оно је створено као уточиште, као дом једној породици, а види у шта си га претворио!ПРЕДРАГ: Ја претворио?! Ја који сам жи-вот дао за ово место, ја сам га уништио, а не Петровић?!АРИЈАН: Када си јој рекао да узме шта год јој је потребно да би поправила текст, јеси ли знао да се она дрогира? Јеси ли знао?!ПРЕДРАГ: Нисам знао!АРИЈАН: Јеси! Знао си! Ти све знаш! Она ти је стално пред очима, знаш је боље него ико! И ти си знао, Немања! Гурнули сте је у ову пропаст заједно! Само сте из-влачили из ње као пијавице оно што вама треба, није вам пало на памет како је њој! Довели сте је до тога да мисли да је толи-ко безвредна да неће да живи! ПРЕДРАГ: Она није суицидална, она има стваралачку кризу. Мислио сам да ћеш бар ти то разумети. Лена није обичан чо-век. Она је геније. Она живи за позори-ште. Оно је њен живот, као и мој. Никада јој није сметало да се због уметности све-га одрекне, као ни мени. АРИЈАН: Ниси се ти свега одрекао, ти си све изгубио! Вас двојица сте бре исти, ис-комплексирани лажови који се хране њом! Па важније је здравље од позоришта!ПРЕДРАГ: Нама није.АРИЈАН: Ја ћу да је одведем одавде. Да је одведем, да је више не видите. НЕМАЊА: Можеш само да је отмеш. Луд си ако мислиш да би она нас напустила. Пре би умрла.(АРИЈАН застаје задихано. Очајан је због беспомоћности. Шири руке и обраћа се ПРЕДРАГУ и НЕМАЊИ као да их пре-клиње)АРИЈАН: Имајте душе. Она би живот за вас дала, толико вас воли. Пустите је. Мо-лим вас, пустите је. (ПРЕДРАГ и НЕМАЊА камених лица гледају АРИЈАНА. Он види да су му речи узалудне)

КОД 21190

АРИЈАН: Зажалићете. Али биће касно.(АРИЈАН излази из салона)НЕМАЊА: Ја сам ти рекао чим је стигао ко је он заправо. Преценио си га. Није он никакав богомдани уметник, он је обичан фолирант. Само је хтео да сакрије негде дупе да га тамо у тој његовој вукојебини не убију. Не разуме он ово, не разуме нас. Он...ПРЕДРАГ: Немања, излази напоље.(НЕМАЊА тешко дише неколико трену-така а онда излази. ПРЕДРАГ седа назад на столицу. Зазвони му телефон. Јавља се)ПРЕДРАГ: Хало, кумо. Данка, шта ти је? Данка, што плачеш? (пауза) Кад? (ПРЕДРАГ успорено, као у трансу, удаљи слушалицу од ува и прекине везу)СЛИКА 8.(НЕМАЊА улази у ЛЕНИН стан, зати-че АЦУ изубијаног као у шестој слици и ЛЕНУ која га грли. ЛЕНИНИ ДУХОВИ су завучени у шатор. НЕМАЊА се укопа у месту, не сме да проговори)ЛЕНА: Ацо, Јулија је испред у таксију, чека те. Иди код ње, одвешће те да те сре-де. После право кући, како смо се догово-рили. Никоме не отвараш.(АЦА креће ка вратима. НЕМАЊА пружа руку ка њему, искрено згрожен стањем у ком је затекао АЦУ. АЦА узмиче од њего-ве руке и истрчава из стана)НЕМАЊА: Шта се десило?ЛЕНА: Знаш ти добро шта се десило.НЕМАЊА: Не знам. Кунем ти се да не знам. Ко му је оно направио?ЛЕНА: Онај код кога си га ти послао. Си-ловао га је, Немања.НЕМАЊА: Само је тражио да га повежем са Ацом да би му био конобар на неким вечерама, рекао је да је то сад модерно. Хтео је да га сликају за новине.ЛЕНА: Хтео је да га силује. Како можеш да ме лажеш да за ово ниси знао?НЕМАЊА: Мислиш да је човек који је пола живота провео скандирајући: уби, закољи, да педер не постоји, трчао да ми каже шта ће да му ради?! Ја сам само дао Аци његов број и после нисам имао ни-шта са тим! ЛЕНА: Кад ниси имао, ‘ајде са мном у по-лицију. Да пријавимо ово.

НЕМАЊА: Јеси ли ти нормална?ЛЕНА: Јеси ли ти нормалан?! Је ли овај свет нормалан, кад у њему монструми могу да силују децу и да се ми још преми-шљамо хоћемо ли их пријавити?!НЕМАЊА: Ако га пријавимо сви ћемо за-вршити испод земље, и ти, и ја, и Аца, и ко зна ко још. Немамо никакве шансе, то је Петровић. Човек нема више непријате-ља, све их је уклонио! Можемо само Ацу да склонимо негде на неко време, док се ово не среди.(ЛЕНА јеца, склизне на под и згрчена седи на њему)ЛЕНА: Док се не среди? Детету је живот упропаштен заувек, нема ту шта да се сре-ди.(НЕМАЊА клекне поред ЛЕНЕ, покуша да је ухвати за руку. ЛЕНА се рефлексно одмакне)НЕМАЊА: Још ми не верујеш. Нисам знао! Веруј ми, молим те! Преклињем те! Кунем ти се Богом, Лено!ЛЕНА: Немаш ти ништа са Богом.НЕМАЊА: У тебе се кунем!ЛЕНА: У мене?! Мене би продао за пар кила кокса!НЕМАЊА: Не сери! Једино на свету во-лим тебе! Због тебе сам остао у овој јебе-ној рупи а могао сам и ја да одем са Надом у Немачку! Могао сам да живим као човек а не као буба у овој јебеној земљи! Остао сам јер си ми ти рекла да без мене не мо-жеш да живиш и јер ја без тебе нисам могао да живим! Мислиш да нисам знао да си ми сјебала све шансе, сваку понуду коју сам добио за друга позоришта?! Ниси могла да ме пустиш чак ни да радим дале-ко од тебе!ЛЕНА: (почиње да удара песницама НЕ-МАЊУ по раменима и леђима) Умукни!НЕМАЊА: (хвата ЛЕНИНЕ руке, грубо је обузда) Смири се!ЛЕНА: Или шта? Опет ћеш да ме надро-гираш?(НЕМАЊА скамењеног лица пушта ЛЕ-НИНЕ руке)НЕМАЊА: Сама си то изабрала.ЛЕНА: Ти си ми је дао јер су ти требале муштерије.

КОД 21 191

НЕМАЊА: Ја сам ти је дао јер нисам мо-гао више ово да трпим!ЛЕНА: Шта да трпиш?!НЕМАЊА: Тебе! Дођем кући уморан, прс’о скроз, хоћу да се убијем, хоћу само да те загрлим, да ти заспим у наручју и да се не будим сатима. И онда те затекнем онесвешћену на поду јер си се препила, па три сата обоје клечимо на плочицама у купатилу да се ти исповраћаш, па те др-жим док ме гребеш и шутираш! Смирујем те до јутра, па онда тако испребијан идем на пробу где ме ти и Предраг уништава-те. Ноћу легнем да спавам поред тебе са спремним хладним облогама и пилулама за смирење, пошто се стално будиш, при-чаш ми о неким чудовиштима, ја те убеђу-јем да ћу да те заштитим од свих њих и да нико неће смети поред мене да те пипне, а ти ми не верујеш! Гледаш ме сажаљиво, као Предраг што ме гледа! Патетични глу-мац који стари а није успео да се оствари, то сам ја. Мислио сам да ти верујеш да сам нешто више. Заволео сам те јер сам са тобом био други човек. Била си ми толико посвећена. После си више бринула о тим својим ликовима, духовима, него о мени. Дани би понекад прошли, ти си само са измишљеним људима причала, а мене ни приметила ниси. Све сам чинио да те на-смејем, да те бар једном учиним срећном јеботе, а једино што сам месецима гледао су сузе и хаос! И онда добијем те таблете, кажу ми да помажу, да те учине располо-женим. Ја се распитам, чујем да не иза-зивају физичку зависност, кажем себи да ћемо психолошку зависност некако зајед-но прегурати. Како сам се зајебао, јебем му матер! Зајебао сам се и тад и кад сам мислио да ћу ти бити довољан да будеш срећна! Нисам никад хтео да будеш зави-сна! Нисам од тебе хтео да правим своју муштерију! Само сам хтео да се један дан пробудим и видим те насмејану, и увече легнем поред тебе а да се још смејеш! Хтео сам да бар један дан прегурамо као нормални људи!ЛЕНА: Па иди! Иди онда, прихвати те по-нуде за друга позоришта, немој никад да се вратиш! Знам ја каква сам, не можеш ме мрзети колико мрзим саму себе!

НЕМАЊА: Како да идем кад те волим! Волим те, јебем ти све, волим те!(НЕМАЊА почиње да се бори за дах, су-збија јецаје. Изнемогао леже на под)НЕМАЊА: Сећам се кад сам те први пут видео. Била си још на факултету, мувала си се по глумачком салону, посматрала си ме испод предуге косе. Ја сам имао девој-ку. Наду. Добру, поштену. Требало је да се женим. И онда твоје очи угледам. Била си дете али било је у теби нечег што дете ни-како није могло да има. Сачекивала си ме после представа, причала ми како сам ти својом глумом живот променио, како си због мене уписала тај факултет. Ноћи смо проводили у том салону, причали смо о позоришту, онда смо причали о нама. Док сам те слушао није било срећнијег човека од мене.ЛЕНА: Стварно јесам због тебе уписала факултет. Ја сам пре била најобичнији клошар, због тебе сам хтела да постанем нешто друго. Све што сам сад почело је и завршава се са тобом. Чим сам те први пут видела знала сам.НЕМАЊА: Шта си знала?ЛЕНА: Да не постоји на целом свету не-што лепше од тебе на позорници. И да никога нећу моћи никада толико да волим колико тебе. Обожавала сам те. Још те обожавам, како то не видиш?НЕМАЊА: Све сам био спреман због тебе да оставим. Чак и Наду.ЛЕНА: Видела нас је. Мени су најлонке што си их исцепао биле срозане око чла-нака, гаће су ми биле на поду. Теби је ко-шуља била откопчана. И шлиц.НЕМАЊА: Живот смо јој уништили. Уништили смо једно друго. Је ли било уопште вредно тога?(ЛЕНА прилази НЕМАЊИ и леже на под поред њега. Ставља му главу у крило, он јој мази косу)ЛЕНА: Не знам. Ал’ те волим.СЛИКА 9.(У салону за глумце су ПРЕДРАГ, АРИ-ЈАН, ЛЕНА, НЕМАЊА, МАКСИМ, БИ-СЕРКА, ЈУЛИЈА, СВЕТОЗАР, СРЂАН и ЛЕНИНИ ДУХОВИ. ЈУЛИЈА помаже ЛЕНИ да осмисли говор тела ДАМЕ, АРИЈАН тихо свира гитару, МАКСИМ и

КОД 21192

БИСЕРКА пролазе кроз свој текст, СВЕ-ТОЗАР штрика ћебенце за бебу а СРЂАН му држи клупко вуне. ПРЕДРАГ је уду-бљен у читање текста)СВЕТОЗАР: Види како је лепо! Хтео сам прво да узмем плаву и розе пошто још не знамо да ли је мушко или женско па да буде унисекс ћебенце, али лепше је овако зелено. Баш је лепа боја.СРЂАН: Не могу да верујем да ово радим.СВЕТОЗАР: Још мало да се извежбам па ћу моћи да правим и патичице.ЛЕНА: Ко беше треба да роди то дете, Ју-лија или Светозар?СВЕТОЗАР: ‘Ајде ћути и вежбај ту.ПРЕДРАГ: Вежбајте и вас двојица. Ништа нисте ваљали на проби.БИСЕРКА: Мени су били одлични.ПРЕДРАГ: Једини који је био одличан је Аријан, остали су били просечни. Можете ви и боље.МАКСИМ: Вала не можемо кад радимо од јутра до мрака. БИСЕРКА: Уморни смо, Предраже.ПРЕДРАГ: И ја сам уморан! Хоћете да сви изјавимо на премијери да смо уморни и да изведемо срање? Је л’ то хоћете?! Након свега што смо жртвовали да бисмо извели ову представу?!СВЕТОЗАР: Смири се, Пеђа! Љиљо, дај један... (застане јер се сети да ЉИЉЕ нема за баром)МАКСИМ: Ни ја не могу да се навикнем да је нема.ПРЕДРАГ: Немамо да плаћамо струју, а камоли кафе куварицу.(Улази ПЕТАР)ПРЕДРАГ: Како смеш да се овде појавиш?ПЕТАР: Хтео сам да ти кажем да нисам имао ништа са тим. Мислили су да си ти. Маторац, излази касно увече из позори-шта. Хтели су само пар васпитних да ти лупе, да те мало науче памети. ЛЕНА: О чему он прича?ПЕТАР: Чекај мало. Ти им ниси рек’о? (смеје се) Чак и за тебе, ово је сурово.АРИЈАН: Шта нам није рекао?ПЕТАР: Кад си мислио да им кажеш, на дан сахране?ПРЕДРАГ: Умукни! Ни Данка још није рекла њиховој рођеној деци!

АРИЈАН: Шта да нам кажеш?!ПЕТАР: Миле је мртав. Претукли су га на улици и тело му није било довољно јако да издржи повреде.(ЛЕНА се затрчи да удари ПЕТРА. ПЕ-ТАР је ухвати и чврсто је држи у наручју)ПЕТАР: Нисам ја крив, крив ти је тата. Он је Милета увукао у све ово. Све вас је убедио да поравњавате његове рачуне. Да ја умем тако добро да манипулишем, где би ми крај био. ЛЕНА: Пусти ме!ПЕТАР: Смири се.(ПЕТАР склони ЛЕНИ прамен косе са лица и помилује јој образ)ПЕТАР: Много ми је жао, Лено. Знам ко-лико си везана за њега. ЛЕНА: (горко се смеје) Петровићу, ома-шио си професију. Требало је са нама да радиш, глумац да будеш. Био би првак по-зоришта. Сјајно глумиш да хоћеш да ме јебеш, само ја знам да ме добровољно не би креснуо ни да ти плате. Годинама сам блиска твојој циљној групи, али полом...(ПЕТАР лупи јак шамар ЛЕНИ, она крик-не и падне на под. ПЕТАР схвати колико је испао из колосека, стане у смирену, по-другљиву позу у којој је иначе)ПЕТАР: Ви сте ништа. Нисте мафијаши, нисте старлете, нисте бизарне сподобе. Никоме нисте занимљиви. Небитни сте. Само је питање дана када ће и последњи човек престати да долази да вас гледа. Ваше време је готово.(ПЕТАР излази)АРИЈАН: Ниси нам рекао.ПРЕДРАГ: Умро је пре само пар сати.АРИЈАН: Како си смео да нам не кажеш?!МАКСИМ: Он ми је био пријатељ!ПРЕДРАГ: А мени је био кум! СРЂАН: Дао си нам да пробамо твоју је-бену представу док Миле лежи у мртвач-ници!ПРЕДРАГ: Ћути!СРЂАН: Што да ћутим?! То ће бити исти-на ћутао ја или не!БИСЕРКА: Предраже, њега нема. Ово није представа. Не можеш да га оживиш тако што прећуткујеш да је мртав.СРЂАН: Јулија, идемо.ПРЕДРАГ: Где ћете?!

КОД 21 193

СРЂАН: Ово се отело контроли. Је л’ Ју-лију треба следећу да пребију на смрт?ПРЕДРАГ: Бићемо опрезни!СРЂАН: Трудна је! Битније ми је наше дете од твог јебеног позоришта!МАКСИМ: Предраже, знаш и сам да је готово.ПРЕДРАГ: Ништа није готово!СВЕТОЗАР: Не мислиш ваљда да изводи-мо представу пар дана након што је Миле умро?ПРЕДРАГ: Он би то желео!НЕМАЊА: Не би! Он би желео да спаси-мо главе! Да ли је могуће да би дозволио да нас све побију само да не би попустио Петру?ПРЕДРАГ: Морамо да останемо заједно! Морамо да сачувамо позориште!НЕМАЊА: Јебе ми се за твоје позориште! (обара сто и шутира га) Оно ми је живот уништило! Свима нам је живот уништи-ло!ПРЕДРАГ: Пре ћу умрети него дићи руке од овога. Ово је мој живот. Ко не жели више да ми помаже, тамо су му врата.(Запањени, један по један излазе МАК-СИМ, БИСЕРКА, СРЂАН, ЈУЛИЈА, СВЕ-ТОЗАР и НЕМАЊА)ПРЕДРАГ: Нека их, нека иду. Вратиће се на коленима. Битно да имам вас двоје. АРИЈАН: Ја не остајем.(АРИЈАН крене да изађе, ПРЕДРАГ га па-нично ухвати за руку)ПРЕДРАГ: Аријане! Ја сам те довео овде, ја сам ти дао нови живот! АРИЈАН: Не треба ми овај живот.(АРИЈАН излази)ПРЕДРАГ: Лако ћемо наћи нове глумце. Глумци су роба која се продаје на велико, ништа не брини. ЛЕНА: Ја не желим нове глумце. Нови глумци нису наша породица.ПРЕДРАГ: Лено... Лено моја. Ти разумеш. Ти најбоље знаш шта је човек спреман да уради за ово место. (ЛЕНА креће да изађе. ПРЕДРАГ јој при-трчи, ухвати је за руку, цимне је ка себи)ПРЕДРАГ: Лено, немој ти да ме оставиш, ти си ми као дете!

ЛЕНА: (тргне руку као да ју је ПРЕДРАГ опекао) Ти ниси мој отац! Никада ниси био мој отац!(ЛЕНА изјури из салона. ПРЕДРАГ остаје сам) СЛИКА 11. (Код зида иза ког се комешају сенке. ЧО-ВЕК У ЦРНОМ држи НЕМАЊУ прибије-ног уза зид и удара га. ПЕТАР посматра, напет од беса)ПЕТАР: Шта ти је било у тој твојој иди-отској глави?!НЕМАЊА: Доста, молим вас!ПЕТАР: Где ти је била памет?!НЕМАЊА: Нисам јој ја ништа рекао, Аца је дошао пребијен у стан!ПЕТАР: Не занима ме! Ти си ме повезао са тим малим, ти си ми гарантовао пот-пуну дискрецију! Она је твоја девојка! Наркоманка, још приде и луда! Јеси ти свестан шта мени може да се деси ако она пролаје?!НЕМАЊА: Не би Вас могли у затвор.ПЕТАР: Затвор?! Какав црни затвор, то ми је најмања брига! Људи као ја не за-вршавају у затвору. Али зато завршавају на насловним странама, на Дневнику, у емисијама!(Док наводи ПЕТАР се уноси НЕМАЊИ у крваво лице. После сваког навођења ЧО-ВЕК У ЦРНОМ забада песницу НЕМА-ЊИ у стомак. НЕМАЊА урла од бола)ПЕТАР: Ти знаш која је моја циљна гру-па! Видео си их сам! Националисти, хо-мофоби, здрави, поносни Срби! Ја бих у затвор побегао све ударајући ногама у дупе, само да ме решетке раздвоје од њих ако се ово сазна! Рашчеречили би ме! А за све сте криви ти и та твоја лудача! Одакле јој само дрскости да ми оно каже?НЕМАЊА: Обећавам Вам, ником ништа неће рећи. Ја јој нећу дати.ПЕТАР: Одлично си то рекао, Немања. Ти јој нећеш дати.(ЧОВЕК У ЦРНОМ пушта НЕМАЊУ, он пада на под. На коленима се преплашено обраћа ПЕТРУ)НЕМАЊА: Она ће ћутати ако јој ја кажем. Све би за мене урадила. Верујте ми.ПЕТАР: Јесам ти веровао и ту сам се за-јебао. Не могу да ризикујем. Не може мој

КОД 21194

живот да буде у рукама једне лудаче којој сам одузео све што воли. Ућуткај је, Не-мања.ЧОВЕК У ЦРНОМ: Петре, он је аматер. Ни дрогу није умео да продаје како ваља. Зајебаће нешто, ухватиће га.ПЕТАР: Нека га ухвате.ЧОВЕК У ЦРНОМ: Зар није једноставни-је да ја завршим посао? Чистије је.ПЕТАР: Можда. Али он ме је увалио у ова говна и он ће ме и извадити. Нисам догурао довде тиме што сам бринуо шта је најчистије. Догурао сам довде јер сам увек знао да натерам људе да стисну зубе и поднесу своју казну. Само ће те тако по-штовати.НЕМАЊА: Ја не разумем.ПЕТАР: Разумеш ти врло добро. Ућуткај је.НЕМАЊА: Она је моја девојка.ПЕТАР: Сад си се тога сетио?(НЕМАЊА одједном скочи на ноге, унесе се ПЕТРУ у лице. ЧОВЕК У ЦРНОМ кре-не да га удаљи, ПЕТАР одмахне главом јер га забавља НЕМАЊИНА реакција и неће да је прекине)НЕМАЊА: Мисли шта хоћеш, ја њу во-лим. ПЕТАР: Љубав. Зајебана ствар. Ја сам мислио оно што сам ти једном рекао, Не-мања. Ти имаш више потенцијала од свих њих. Али љубав те је упропастила. Ја знам за све твоје дилерске акције. НЕМАЊА: Ухапси ме.ПЕТАР: Да те хапсимо?(ПЕТАР и ЧОВЕК У ЦРНОМ се смеју)ЧОВЕК У ЦРНОМ: Да си дуже у послу знао би да дилери имају много озбиљније бриге од мурије.ПЕТАР: Ти си чуо за шта су они способ-ни, зар не?(ПЕТАР прибија НЕМАЊИ лице уз зид иза кога су сенке, НЕМАЊА се грчи и отима)НЕМАЊА: Пусти ме! ПЕТАР: А, значи чуо си. Онда не морам даље да ти претим. Ти и сам знаш колико им пара дугујеш. Нас двојица смо једини који стоје између тебе и њих, а на иви-ци смо да их пустимо на тебе. Изабери, Немања. Она или ти. Она би умрла брзо

ако би ти имао милости. Али ти... Ти не би умро док не упознаш ђавола. Види га, Немања. Ту је, одмах иза зида. Гледа те. (ПЕТАР пушта НЕМАЊУ и одлази, ЧО-ВЕК У ЦРНОМ га прати. НЕМАЊА оста-је уз зид, гледајући у њега)СЛИКА 12.(Свира Валцер бр. 2 Дмитрија Шостако-вича. ЛЕНА лежи на кревету у својој спа-ваћој соби. УГЛЕДНИ ЧОВЕК, ДАМА и ЛОПОВ стоје пред многобројним огле-далима у соби и шминкају се сценском шминком, наносе бели пудер и шарају лице црним крејоном)ЛЕНА: Ово је први тренутак да ја не ра-дим ништа везано за свој посао у претход-них шест година. Ја више немам посао. Шта сад треба да будем, обичан човек? Боље да одмах цркнем. Знам ја колико сам безвредна. Нисам ни добра, ни поштена, ни лепа. Али сам писац. Одличан писац. То што стварам је једина битна ствар у мом животу. Више не могу да стварам а немам ни за кога. Ништа више немам. (ЛЕНА се усправља, сипа из теглице го-милу таблета у руку и гута их)ЛЕНА: Лопове, скини Дами блузу.(ЛОПОВ откопча ДАМИ блузу, блуза склизне на под)ЛЕНА: Сукњу јој скини.(ЛОПОВ учини како му је ЛЕНА нареди-ла)ЛЕНА: Дамо, много ти је леп доњи веш. Свила. Брус и гаће у пару. Ја их никад ни-сам упаривала, није ми то имало смисла. ДАМА: Мајка ти је увек говорила да пра-ве даме воде рачуна о свему, па и о ствари-ма које нико не може да види. Доњи веш увек мора бити у пару.ЛЕНА: Јебе ми се за то. Лопове, сад јој скини тај брус и гаће на које је толико по-носна.(ЛОПОВ скида ДАМУ голу)ЛЕНА: Лепа си. Као нека слика.ДАМА: То си рекла за Наду кад си је први пут видела. То је била девојка за пример. Увек исфенирана, елегантно одевена, тиха, женствена. Лепа. Она је била све што ти ниси. Била је све што је твоја мајка желела да ти будеш, а ти никад ниси могла да јој изађеш у сусрет јер си сјебана. Зато

КОД 21 195

си осећала да те мајка никад није стварно волела и да је увек патила што нема другу децу. Наду би волела. Наду су сви волели. Ти си је мрзела због тога. Хтела си да тебе тако воле. Хтела си да те Немања воли.ЛЕНА: Доста. Престани да сереш и скини Лопова.ДАМА: (скида ЛОПОВА али не преста-је да прича) Она је бринула о теби кад си почела да стажираш овде. Велики драма-тург Нада и мали драматург Лена. Била је фантастичан писац. Ти си јој се дивила, а потајно си је мрзела због сваке добре реплике коју је написала. Ниси могла да поднесеш да ико добро пише сем тебе. Је-два си чекала да је замениш.ЛЕНА: Нисам хтела да је заменим, била сам дете! Нисам ни размишљала о послу, још сам била на факсу.ДАМА: Јеси, јеси, како ниси. Ти увек знаш шта ће да се деси. Све је предвидиво за тебе, све је досадно. Јадна Нада. Гледа-ла те је као штићеницу. Чак те је са Нема-њом сама упознала, јер је знала колико му се дивиш као глумцу. Мислиш да је знала да ће вас затећи како се јебете само пар недеља касније?ЛЕНА: Доста! Лопове, казни је.(ЛОПОВ седа на кревет, грубо гура ДАМУ преко колена, туче је својим каи-шем. ДАМА се грчи и цвили. УГЛЕДАН ЧОВЕК седа поред ЛЕНЕ на кревет)УГЛЕДАН ЧОВЕК: Увек си имала чудне фетише. То ти је наследно, зар не? Отац ти је био још гори. Не мислим на Предра-га, мислим на твог правог оца.ЛЕНА: Не помињи га.УГЛЕДАН ЧОВЕК: Што? Ти си га много волела. Били сте јако блиски. Онда су ти његови фетиши све сјебали. Јеб’о је шта је стиг’о, све сем твоје мајке. Ти си знала. Ти си видела. ЛЕНА: (притиска уши шакама) Престани да сереш!ЛОПОВ: Онда си терала Марка да те ски-не голу и да те туче као што је твој тата ту-као ту лепу младу тету са којом си га ви-дела у твојој сопственој спаваћој соби. Од толиког стана изабрали су баш твој кре-вет. Марко ти је био најбољи друг, волео те је као сестру. Ти њега ниси волела као

брата. Физички сте се све више зближава-ли, чак сте скинули мрак заједно. Емотив-но сте били све даљи. Није могао више да допре до тебе, једине коју је заиста волео. Онда је почео да се дрогира.ЛЕНА: (скаче на ноге) Доста! Вуците се напоље, сви! Ви сте само пропали јунаци пропале драме која никад неће бити изве-дена! Ви сте духови! Ви не постојите!УГЛЕДАН ЧОВЕК: Јесмо духови, али и те како постојимо.(ЛЕНА испод кревета вади кутију и отва-ра је, из ње вади кокаин. Просипа га не-спретно по столу, ужурбано га шмрче. ДУХОВИ устају, надвијају се над њом)ДАМА: Како писци праве своје ликове? ЛОПОВ: Узму пример из правог живота.УГЛЕДАН ЧОВЕК: Заробе живе људе на папиру.ДАМА: Ко смо ми, Лено? ЛОПОВ: (ДАМИ) Ти си Нада. Можда си и Ленина мајка, и она је била права дама.ЛЕНА: Уштогљена бездушна кучка!УГЛЕДАН ЧОВЕК: (ЛОПОВУ) А ти си Марко, њен најбољи друг, који је умро од дроге.ЛОПОВ: (УГЛЕДНОМ ЧОВЕКУ) Ти си онда њен отац.ЛЕНА: Ви нисте стварни! ДАМА: Тако је најлакше рећи. Не можеш више да нас гураш под тепих. Ја сам Нада и мени си упропастила живот! Учила сам те, бринула сам о теби, док си ми се ти јебала са вереником! Сви су знали, сви сте ми се смејали иза леђа! Нема везе што сам ја била добар човек а ти ђубре, ти си била Предрагова миљеница и то је пресудило. Мени је рекао да ми је боље да тражим ново радно место, да ситуација у позори-шту не би била непријатна. Непријатна! Ја гледам Немању како те кара и он брине да ће теби бити непријатно! ЛЕНА: Нисам ја крива! Ми смо се волели!ДАМА: Ви сте толика ђубрад да и припа-дате једно другом!УГЛЕДНИ ЧОВЕК: Ја сам твој прави отац. Умро сам пре две године, већ су ме појели црви. Ниси ми ни била на сахрани. Ниси ме видела месецима пре него што сам умро, а знала си да ћу умрети. Док сам се ја гушио због воде у плућима ти

КОД 21196

си јебала Немању, опијала се по журкама и фестивалима и увлачила се у дупе Пре-драгу, према коме си била боља него икад према свом правом оцу!ЛЕНА: Ти си мене оставио! Не ја тебе! Оставио си и мене и маму јер су ти оне дроље биле драже! Оставио си ме са мај-ком која ме је мрзела јер личим на тебе, морала сам да побегнем од куће!ЛОПОВ: А ја? Шутнула си ме због Шо-мија и других. Ниси ме више примећива-ла. Док сте ви обијали радње и тукли се бакљама ја сам тонуо све дубље и дубље, тебе је болело дупе. На крају сам умро и тек си ме се тад сетила.ДАМА: (подругљиво имитира ЛЕНУ) Хтела сам да знам све о сваком цвету који ће овде бити засађен. Морали су да буду најбољи од најбољих. Три месеца сам само сакупљала пелцере по целом Балка-ну.ЛОПОВ: Џабе о мом гробу бринеш. Мене више нема. Појели ме црви, као твог оца. А погледај се сад. Умазана коксом. Умре-ћеш исто као што сам ја умро, а мрзела си ме због моје зависности. Мислила си да сам слаб. Шта си онда ти?ЛЕНА: Не могу више!(ЛЕНА скаче на ноге, покушава да истр-чи напоље. ДУХОВИ је хватају за руке, чупају је за косу. ЛЕНА вришти. ДУХО-ВИ је обарају на под. УГЛЕДНИ ЧОВЕК узима са тоалетног стола маказе. Исеца ЛЕНИ одећу, друга два ДУХА је кидају док ЛЕНА не остане у ритама)ДАМА: Ти си одвратна, прљава курва.ЛОПОВ: Ти си психопата опседнута само собом.УГЛЕДНИ ЧОВЕК: Ти си ужасна ћерка.ЛЕНА: Пустите ме! Молим вас, пустите ме!(ЛЕНА се отргне, истрчи из спаваће собе, залупи врата и закључа их. У дневној соби зграби торбу, крене у њу да гура оде-ћу која је побацана по соби. ДУХОВИ јој вичу кроз врата)ДАМА: Где ћеш сад, Лено? Опет бежиш?ЛЕНА: Идем да нађем Аријана. Има за-једно да одемо.УГЛЕДНИ ЧОВЕК: Јадан дечко. Како те није срамота да и њега уништиш?

ЛЕНА: Нећу га уништити!ЛОПОВ: Ти уништиш све што дотакнеш.ЛЕНА: Овај пут ће бити другачије. Он је добар човек. Он верује да сам ја добар чо-век. Он ће ми помоћи. Све ћу другачије овај пут да урадим, обећавам. Кунем се. Све ћу другачије.(ЛЕНА журно гура ствари у торбу, ни не примети да НЕМАЊА улази у стан. НЕМАЊА држи нож. Прилази ЛЕНИ са леђа. Подигне нож, застане на тренутак. Онда га забоде ЛЕНИ у леђа. ЛЕНА крик-не од бола, рефлексно се окрене ка извору. Види НЕМАЊУ. Обоје застану, гледају се. Изгледају изненађено. НЕМАЊА се први прибере, поново подигне нож. ЛЕНИ се пробуди инстинкт преживљавања, проба да побегне)ЛЕНА: Немој!(НЕМАЊА је зграби и забоде јој нож у груди. ЛЕНА крикне. НЕМАЊА крене да бежи, ЛЕНА падне на под)ЛЕНА: Немања... Немања, ја умирем.(НЕМАЊА застане на вратима. Окренут је леђима ЛЕНИ, не може да је погледа)ЛЕНА: Немања, немој да идеш. Остани само док не умрем. Немања! Немања, много је мрачно! Ја се бојим мрака! Ја се бојим да будем сама! Немој да ме оста-виш саму! Ја се бојим... Много се бојим.(ЛЕНА кркља и гребе рукама по поду. НЕ-МАЊА стоји на довратку, једва дише, не може да се окрене али не може ни да оде. ЛЕНА престаје да се помера. НЕМАЊА крене ка њој полако, опрезно. Приђе јој, клекне поред ње. Крене да је дотакне и за-стане. Притиска рукама лице)НЕМАЊА: Јеби се! Мрзим те! (НЕМАЊА падне на под поред ЛЕНЕ, јеца. Посеже рукама ка њој али је не до-тиче)ЕПИЛОГ(Поред МАРКОВОГ споменика је крст који обележава ново гробно место. На њему нема имена, само година рођења и смрти. На клупици поред гробова седи ПРЕДРАГ. Долази АРИЈАН. Застане кад угледа ПРЕДРАГА, оклева. ПРЕДРАГ не даје знака да га је видео)

КОД 21 197

ПРЕДРАГ: Немој због мене да идеш. Она би хтела да бар код њеног гроба можемо један другоме у очи да погледамо.АРИЈАН: Не знамо ми шта би она хтела. Није ту да нам каже.(АРИЈАН седа уз ПРЕДРАГА)ПРЕДРАГ: Мене кривиш за ово.АРИЈАН: Све нас кривим. Себе највише.ПРЕДРАГ: Немој. Ти си био једина чиста ствар у њеном напаћеном животу. АРИЈАН: Требало је да је извучем док је још било времена.ПРЕДРАГ: Ми ти нисмо дали. Немања и ја.АРИЈАН: Где је он? Никад је није поште-но посетио.ПРЕДРАГ: Долазио је он, само ноћу. Кад га нико не види. Је л’ видиш слова на кр-сту?АРИЈАН: Нема слова. Где су?ПРЕДРАГ: Он их откинуо. У три ујутру.АРИЈАН: Како ти то знаш?ПРЕДРАГ: Често је посећујем. Неће се Немања појављивати скоро. Болестан је. Тешко. АРИЈАН: Од чега?ПРЕДРАГ: Нисам се распитивао, могу само да ти кажем шта сам чуо.АРИЈАН: Не занима ме.ПРЕДРАГ: Кад су сви дали отказе у по-зоришту није могао да нађе нови посао. Диловао је. Нека дрогирана будала га је убола прљавим шприцем јер није хтео да спусти цену. Сад има...АРИЈАН: Не желим да знам!ПРЕДРАГ: Драго ми је што је сахрањена поред Марка. АРИЈАН: Мјесто за двоје.ПРЕДРАГ: Двоје могу да буду заједно и у смрти. Или, ако имају мало среће и паме-ти, у животу. Ми нисмо били ни срећни ни паметни.(Гробу се приближава ШОМИ са два бу-кета цвећа. ПРЕДРАГ и АРИЈАН га још не примећују)ПРЕДРАГ: Још нису ушли у траг оном ко ју је... Мислим да их није брига. Петровић им је вероватно рекао да ни не траже. Ко зна, можда ју је он...АРИЈАН: Убио.

ПРЕДРАГ: Проћи ће некажњено, ко год да је.ШОМИ: Ако је стварно Петровић будите спокојни. Добио је своју казну.(ПРЕДРАГ и АРИЈАН се изненађено окрећу ка ШОМИЈУ)АРИЈАН: Шта ћеш ти овде?ШОМИ: Донео сам цвеће. (ставља један букет на МАРКОВ гроб а други на ЛЕ-НИН) Да сам бирао које од њих двоје ће прво да умре, одма’ би изабр’о Лену. Мно-го сам био љут што је Марко умро а не она. Али бар сам имао њу. Бар ми је остао неко. Сад ни ње нема. Били су ми најбољи ортаци, је л’ знате? (смеје се у браду) ПРЕДРАГ: Какву је казну добио Петро-вић?ШОМИ: Матори, је л’ ти живиш у пећи-ни?ПРЕДРАГ: Од кад је умрла не читам нови-не. Ни телевизију не палим. Превише ми је одвратан овај свет.АРИЈАН: Упуцали су Петровића. Неко у фантомки, испред куће.ПРЕДРАГ: То вас је, децо, неко слагао. Нико не би смео ни мали прст да дигне на Петровића, камоли да на њега пуца. Још има силно обезбеђење око себе.ШОМИ: Моји момци су му обезбеђење. Тад су баш отишли да помогну комшији да ухвати кера. Замислите да се баш тад неко појавио, у јединих два минута коли-ко је Петровић био сам. Какав усер.АРИЈАН: А где си ти тад био?ШОМИ: На сахрани. На њеној сахрани.ПРЕДРАГ: Не зна се ко га је убио?ШОМИ: (кези се) Ко зна. (вади из џепа јакне фантомку, ставља је) Само неки лик у фантомки. (ШОМИ одлази, мимоилази се са МЛА-ДИЋЕМ који се у прологу срео са ЛЕ-НОМ на истом овом месту. МЛАДИЋ уплашено устукне од ШОМИЈА, ШОМИ се насмеје и оде. МЛАДИЋ гледа око себе, загледа крст)МЛАДИЋ: Извините, ви сте у посети Марку?ПРЕДРАГ: Рецимо да јесмо. Ти?МЛАДИЋ: Нисам, ја сам ту у близини, па сам свратио.ПРЕДРАГ: Живите у близини?

КОД 21198

МЛАДИЋ: Не, брат ми је ту сахрањен. Извините, је л’ знате можда Лену Лукач? Она је стално била овде, сад је нема дани-ма. Јесте је видели можда?АРИЈАН: Неће скоро доћи.МЛАДИЋ: Аха. Штета. Она је писац, знате? Пише за позориште, много добро ради. Од кад сам је упознао ја сам кренуо мало да пишем, за себе. Ево, имам овде рукопис. (вади рукопис из јакне) Хоћете да јој дате, молим вас? Она би то сигурно прочитала.ПРЕДРАГ: (узима рукопис) Хоћемо. Да-ћемо јој.МЛАДИЋ: Супер. Е, јесте ви Предраг Ха-џимарковић? Онај њен редитељ.ПРЕДРАГ: Нисам то ја.МЛАДИЋ: Баш личите. Ништа онда, по-здравите Лену кад је видите. Одо’ ја до брата. Довиђења.(МЛАДИЋ одлази)АРИЈАН: Чудо није видео шта јој се деси-ло у новинама.ПРЕДРАГ: Можда не чита новине. Паме-тан младић. Гитара ти је остала у позори-шту. ‘Ајде са мном да је покупиш.АРИЈАН: Не треба ми, баци је.ПРЕДРАГ: Аријане. Молим те.АРИЈАН: Добро.(Почиње да свира Валцер бр. 2 Дмитрија Шостаковича. ПРЕДРАГ и АРИЈАН уста-ју са клупе и иду у салон)АРИЈАН: Чудно је овако пусто. ПРЕДРАГ: Реци ми, Аријане, је ли ово и даље позориште кад немам ни ансамбл ни представе, или је само маузолеј? АРИЈАН: Набави нови ансамбл.ПРЕДРАГ: Нећу нови, хоћу своје људе! Хоћу своју породицу назад! Где су, Арија-не?! Где ми је кум?! Где ми је дете?!(АРИЈАН ставља руку ПРЕДРАГУ на раме али је брзо повлачи)

ПРЕДРАГ: Остани бар ти. Молим те.АРИЈАН: Готов сам са позориштем.ПРЕДРАГ: Људи као ти не одустају од по-зоришта.АРИЈАН: Нисам ја више тај човек, Пеђа. Готов сам. Кући не могу да се вратим, још прете да ће ме тамо преклати чим пређем праг. Остаћу у Београду, тако бар могу да је често посећујем. Нашао сам посао у продавници плоча. Петком увече свирам после поноћи. Махом је празно, сврати некад.ПРЕДРАГ: И шта ћеш сад? То ћеш да ра-диш до краја живота?АРИЈАН: Не размишљам о животу. Раз-мишљам само како дан да прегурам. Не могу овде да се вратим. Превише је ње у свему овоме.(АРИЈАН узима своју гитару која је на-слоњена на шанк. Почне да се смеје)АРИЈАН: Ту сам седео кад сам рекао да треба Немањи да ставе лед на главу, да му спласне оток. Кад су га Бањалучани пре-тукли! Је л’ се сећаш?ПРЕДРАГ: Били смо толико срећни. Шта се десило?АРИЈАН: Збогом, Пеђа.ПРЕДРАГ: Видећемо се на гробљу.(АРИЈАН одлази. ПРЕДРАГ седа за сто, вади МЛАДИЋЕВ текст и прелистава га. Улазе ЛЕНИНИ ДУХОВИ, седају уз ПРЕ-ДРАГА. Он их гледа, они му се смеше. На-кон њих улази ЛЕНА. Седа уз ПРЕДРАГА који се блажено смеши. Нежно јој склања прамен косе са лица)ЛЕНА: (певуши) Пошаљите и своје псе, нек све још једном претраже, и радите то строго и често. Затворите све пролазе, и уске а и широке, ал’ оставите једно мје-сто. Мјесто за двоје, што љубе се у мраку.

УПУТСТВО АУТОРИМА

Ово Упутство уређује начин обликовања и достављања чланака редакцији часописа КОД 21. Молимо сараднике да своје прилоге прила-годе тематској и формалној структури часописа.

КОД 21 199

Прилози нису ограничени по дужини. Морају бити написани ћи-рилицом, фонт ARIAL, величина фонта 12 (изузев неопходних термина и скраћеница), опремљени насловом (фонт ARIAL, величина 14), фусно-тама и одговарајућом литературом (ако постоји потреба за тим).

Име аутора: Наводи се пуно презиме и име (свих) аутора и њихо-ве мејл адресе.

Напомене (фусноте) дати при дну стране на којој се налази ко-ментарисани део текста. Могу садржати допунска објашњења, мање ва-жне детаље, назнаке о коришћеним изворима (на пример научној грађи, приручницима, итд), али не могу бити замена за цитирану литературу. Обавештење да је рад урађен у оквиру научно-истраживачког пројекта, да је преведен или преузет из другог извора, да је раније усмено излаган, детаљнији подаци о ауторству и слично, наводе се у фусноти под редним бројем 1, након прве реченице главног текста.

Литература: Цитирана литература обухвата библиографске изво-ре (чланке, монографије и сл) и даје се засебно, на крају чланка, у виду листе референци. Референце се наводе азбучним или абецедним редо-следом и не преводе се на језик рада. У литератури се не могу наћи изво-ри који нису коришћени и цитирани у тексту.

Илустрације, фотографије, табеларни и слични прилози доста-вљају се уз текст обавезно као атачмент. Mорају да буду у формату и резолуцији погодној за штампу. Табеле и графиконе креирати у Word-u и доставити их у .doc формату као посебан документ. Није дозвољено слати графиконе као слике убачене у word документ.

Послати радови се не враћају, а Редакција задржава дискреционо право да их процени и не објави, уколико утврди да не одговарају садр-жинским и формалним критеријумима прописаним у овом тексту.

Молимо сараднике да текстове и друге прилоге доставе у елек-тронској форми на мејл адресу редакције casopiskod21@gmail.com. Ре-дакција ће, у најкраћем року, потврдити пријем текста.

Сва додатна питања можете проследити на горе наведени мејл ре-дакције.

Редакција се залаже за отворен приступ информацијама и објављи-вање текстова различитих типова у којима аутори слободно изражавају своје идеје. Не врши цензуру, идеолошку или било какву другу, али се ограђује од ставова својих сарадника. Сматра да аутори имају обавезу да сами бране своје ставове, док је обавеза редакције да врши стручну евалуацију, као и спорадичне језичке, стилске и формалне интервенције у текстовима.

КОД 21200

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

792

КОД двадесетједан Код 21 : часопис за културу и уметност / главни уредник Зоран Карајић ; одговорни уредник Небојша Цвејић. - Год. II, бр. 3 (2016)- . - Шабац : Шабачко позориште, 2016- (Шабац : Чивија принт). - 24 cm Тромесечно. ISSN 2466-3212 = Код 21 COBISS.SR-ID 219321868