Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv5

8/13/2019 Glasnik srpskog istorijsko-kulturnog drustva Njegos sv5

http://slidepdf.com/reader/full/glasnik-srpskog-istorijsko-kulturnog-drustva-njegos-sv5 1/131

ГЛАСНИКСРПСКОГ

СТОРИСКО-КУЛТУРНОГ ДРУШТВА

. . ЊЕГОШ“

СВЕСКА ПЕТА — Ј УНИ 1960

УРЕДИО

Ј ОВАН М. КОНТИЋ

ВЛАСНИК II ИЗДАВАЧСРПСКО ИСТОРИСКО - КУ ЛТУ РНО ДРУИГГВО “ЊЕГОШ”

У АМЕРИЦИ



С А Д Р Ж A J

С трана

1. И зм еђу пакта и рата — пакт — д-р Радоје В укчевић . 12. Т елеграм и Д раж е М ихаиловића о енглеским м исија-

м а у свом ш табу — Јован Ђ он ови ћ ..............................243. С м ора и из ваздуха поробљ ену О таџбину — Н еђељ -

ко Б. П лећаш ........................................................................ 36

4. К ако је успостављ ена веза са ђен. М ихаиловићем из

Ц ариграда — Д уш ан П е т к о в и ћ ....................................495. Н епријатељ ске репресалије после устанка 1941 у Ц р- ној Гори — .Н икола Т. З е ц ................................................56

6. Злочини италијанске казнене експедиције — В ош коП етричеви ћ..............................................................................61

7. К ако су ум ирали.....................................................................65

8. Д окумента (Једна Д раж ина наредба) приредио — Д у-ш ан Ј. Ђ он ови ћ ...................................................................66

9. А гонија С рбије 1915-16 — У гљ еш а М ихајловић . . 69

10. Ч етрдесет пет година од М ојковатае бигке — Јевто

А . Р у ж и ћ ..................................................................................7611. И И талијани су преводили у католичку веру право-

славне С рбе — В ластим ир С. П етковић . .. . . . 8 4

12. П авле Ђ уриш ић - би ограф и ја..........................................85

13. С ердар зове своје соколове — М илан Јоков . . . . 94

14. К раљ С теван П рвовенчани — М илад М . П етровић . 96

15. К ад лиш ће заж ути — Д . Д рагутиновић........................97

16. С паљ ено село — М илан М . П ет р о ви ћ ........................97

17. Равна Гора — М илисав М . Р а јк о в и ћ ........................98

18. Л ипово — М ијат И ли н чи ћ ................................................ 98

19. Ристова одлука - приповетка — д-р М илан Гавриловић 9920. И сторија кацетлиских чакш ира - приповетка —- С теван

Т ри вун ац ................................................................................. 105

21. Без вере и етике — С ветозар М . Р аш и ћ ........................109

22. Њ егош за В ука — М ихаило Р ајн вајн ........................112

23. П реглед српских издањ а у слободном свету 1941-1958 — С теван К . П авлови ћ .......................................................117

24. ,Н апш заслуж ни п окојн и ц и ................................................124

25. П рилози књ иж евном ф о н д у ............................................... 127

$Serbian Historical and Cultural Association “Njegos’’

1501 W est 19th Street

Chicago 8, Illinois



Г Л А С Н И К

СРПСКОГ ИСТОРИСКО - КУЛТУРНОГ

ДРУШТВА "ЊЕГОШ” ______________ СВЕСКА ПЕТ А — Ј У НИ 1960 _________________

ИЗМЕЂУ ПАКТА И РАТА

— П А К Т —

Крајем 1940 године Хитлерова ратна маишна, сваког данасве тежа, налазила се на судбинској раскрсници. Пред њом сустајала два циља: инвазија Велике Бритааије или Совјетске Ру-

сије. Овај избор одлагао је за догледно време стари германскициљ “ОгапјЈ пасћ 081еп”, преко Цариграда. У осталом, на том пу-ту, не више преко Дарданела, већ преко Суеца, налазила се пр-ва колона афричке експедиције. Тако је изгледало да је цеоБалкан, и Ј угославија на њему, пуким случајем упао у неку не-очекивану неутралну сверу. Два догађаја из новембра 1940, по-ред италијанског напада на Грчку од 28 октобра, мењају свепланове из темеља: британска упорност и совјетска грамзљивост.

Велика Британија, све више вољна да се брани до послед-њег, нарочито после неочекиваног пораза Француске, привлачии помоћ Америке и респект света. Место Чемберлена. 1) 10 маја

1940 заузима Винстон Черчил. Његов борбени став утиче на по-литику Америке, најмоћнијег трезора света, иако је њена војнасила, крајем 1939, долазила тек на осамнаеето место, међу оста-лим државама света. Тако већ крајем 1940 Америка постаје рат-ни арсенал Велике Британије, а Атлантик отворен пут до самебојне линије. У свом говору пред парламентом од 28 ма-ја 1940,Черчил свом народу не обећава ништа “сем крви и зноја, суза ижртава”. Други говор од 4 јуна, спада међу најдирљивије изли-ве људске душе, по својој величини раван Гарибалдијевом при-ликом похода на Рим, и Гавриловићевом, приликом последње од-бране Београда.

“Нећемо клонути, нити посустати, већ ићи до краја. Бори-ћемо се по морима и океанима, са све већом вером и вољом . . .бранећи своје острво, без обзира на жртве. Борбе ће се водитипо обалама и по копну, по пољима, улицама и брдима. Предатисе нећемо никада .. никада! Ако чак и преплаве наше острво .. .борбу ће наставити наша Империја, иза мора. Британска флотанаоружаће је и чувати све до Божјег дана, када Нови свет, са

1) Дана 30 септембра 1938, дакле сутрадан после Минхена,

Чемберлен пред парламентом изјављује: “У уговору, који смопрошле ноћи потписали у Минхену и у англо-немачком помор-

ском споразуму, видимо израз жеља оба наша народа да ника-да више не рате један противу другог . . . Мир је обезбеђен за

наше поколење”. Тога дана чешка војска, без морнарице, била

је тачно два пута бројнија од британске.



2 Ј Т А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а "Њ е г о ш ”

свим својим силам а и арсеналим а дође да спасава и ослобађа не-

срећну Европу”.П ред истим ф орумом Ч ерчил заврш ава свој даљ и говор од18 јун а 1940 речим а: “Буде ли Британска И м перија и њ ена За-једница трајала још хиљ аду година, свет ће говорити: ово бехуњ ени највећи дани”. А 8 октобра 1940, не знајући за Х итлеровураскрсницу, он још слути: “Д уге и теш ке месеце патњ и и иску-ш еРБа . . . велике опасности, м ноге несреће, м ноге оскудице, м но-ге заблуде, многа разочарењ а . . . см рт и тугу”. А заврш ава: “Н а-ш е особине и дела м орају сагоревати и сијати кроз м рак Е вропе,док постану прави светионик њ ихове вечности” 2).

О ве крилате речи и ова надчовечанска вера из теш ких дана,

кад су Л ондон засипали теписи екразита, прелетели су' и плани-не и океане, бацајући у заборав многе ф аталне греш ке кроз ко-је је британска политика лутала од А скита до Ч ерчила. Т е суречи допрле и до Београда, враћајући Британији и стару ценуи стари престо, на коме је виш е није било од сам ог В ерсаја. Идок је британска влада, судећи прем а Ч ерчиловим речим а, оче-кивала нем ачку инвазију, чак и у октобру 1940, Х итлеровомш табу било је све јасније да је британска тврђава неосвојива.С тим се изгледа помирио и свем оћни Х итлер пре почетка но-вем бра 1940 3).

Н ем ачки планови о инвазији Е нглеске зам ењ ени су плано-

вим а о походу на Русију. Те планове најјасније је откриластварна окупација Рум уније, у коју' је нем ачка војска уш ла 10новембра 1940. То свакако совјетске велм ож е нису ни слутилини очекивали. Јасан доказ даје посета М олотова Х итлеру од 14новем бра 1940, са м ногим плановим а о ортачкој подели Е вропеи А зије. Д ок су своје им перијалистичке планове редиговали уМ оскви, а Берлин потајно спрем ао м уњ евити напад на Руоију,М усолини је неочекивано отворио грчки ф ронт. П рема сопстве-ним записим а 4) он је 15 октобра 1940 одлучио да освоји Грчкуна препад и то по предлогу свог м арш ала Бадољ а, који га једоцније оборио и на власти наследио. М ислећи на Грчку, М усо-

лини није м огао да заборави Југославију, и то не у ж ељ и да јенапада, већ из голог страха од напада, који би м у угрозио целубалканску арм ију. О вај страх неће га напуш тати све до падаЈугославије, и ако га је у тим даним а војни саветник П раскаум ирио “јер на сваких 600-700 метара им ам о бункере . . . а по-

2) Ч е р ч и л о в и г о в о р и у п а р л а м е н т у и з д а т и с у у п о с е б н о ј к њ и - з и , а р е п р о д у к о в а н и у њ е г о в и м У с п о м е н а м а “The Grand Allian

ce”, 1950.

3) Guderian: Panzer Leader, Л о н д о н 1952. Ha с т р . 136 и з л а ж е о в а ј п л а н з в а н и Sea-Lion, М о р с к и л а в , и и с т и ч е к а к о ј е т р а ж е -

н о и у ч е ш ћ е П е т е н о в е Ф р а н ц у с к е у и н в а з и ј и б р и т а н с к о г о с т р в а , к о ј а с е п р е д в и ђ а л а з а л е т о и ј е с е н 1940.

4) Benito Mussolini’s Memoirs, London 1949 as “Documents” с т р . 177-178.



И з м е ђ у п а к т а и р а т а — п а к т — 3

ред тога и сам терен пруж а најбољ у одбрану” 5). Т ај страх, са-

да већ смањ ен, био је на дневном реду, и у априлу 1940. Т адаје прем а Грациановом записнику М усолини предлагао: “М ора-мо Југослави ју спустити на колена. ‘Т ребају нам сировине и ру-де, које м орам о наћи у њ еним рудницим а. Н а основу тога м ојестратегијске директиве биле би деф анзивне прем а западу, Ф ран-цуска, а оф анзивне прем а истоку — Југослави ја”. П рема лич-ном исказу Грациани је био м ного обазривији, заступајући Tesy: “Д емам о довољ но ратне спреме, нарочито артиљ ерије, да биопет поновили И сонзо кам пањ у из 1915. П оред тога и политич-ки аргум енти говоре противу напада на Југославију. .Н емци хо-ђе да у овом часу избегну сваки потрес у И сточној Е вропи”. 6)И м инистар Ћ ано делио је гледиш те свог таста, али су војнисаветници и нем ачки планови све одлож или за срећнија време-на. Тих дана, док је Ф ранцуска још била велика нада Запада,београдска влада носила ее миш л>у да се у' рат ум еш а, верујућида ће је силе О еовине на рат присилити ;у неповољ нијим да-ним а. 7)

М усолинију је био познат Х итлеров став противу свакоготварањ а балканског ф ронта, прво услед битке на Западу, а за-тим услед нам ераваног похода на Русију. А ли, прем а Ћ ановимбелеш кам а, продирањ е ,Н ем аца у Рум унију окураж ило је Д учеа

да нападне Грчку. “Д руги пут Х итлер ће из новина дознати дасам већ у Грчкој”, казао је свом зету, тадањ ем м инистру спољ неполитике. Т ако је и било. Д ана 28 октобра Х итлер је дош ао уФ лоренцу на састанак с М усолинијем, и ту дознао да је од тогдана и Г рчка у плам ену1. Запрепаш ћен том неочекиваном веш ћуи самовол>ом свог савезника, Х итлер је, прем а Ћ ану 8) грмео, aД уче ћутао “као дете у ш коли”, док су прош ли бура и беснило.Т ако догађај описује и Х итлеров пратилац и собар Л инде, каои главни немачки генерали у Н ирнберш ком процесу. П рем а сви-м а њ им а и осталим ком ентаторим а, кам пањ а на Б алкану, нијетада била у Х итлеровом плану, јер се њ ом руш и равнотеж а из-м е ђ у .Н ем ачке и И талије, и јер се пре врем ена отварају очи сов-јетеким ком есарим а .9)

5) И д е м с т р . 183-184.

6) И з ја в е м а р ш а л а р а ц и а н и а п р е н о с и и Ч е р ч и л : Their Finest Hour, Л о н д о н 1949, с т р . 128.

7) О в у т е з у у т и м д а н и м а з а с т у п а о ј е г . Д р а г и ш а Ц в е т к о в и ћ , с а с р п с к и м ч л а н о в и м а к а б и н е т а , а л и б е з п о д р ш к е Х р в а т а и в о ј- н и х с т р у ч њ а к а , Ф р а н ц у с к и а м б а с а д о р у Б е о г р а д у б и о ј е у п о - з н а т с а с в и м д е т а љ и м а и о с т а л и м о б а в е ш т е њ и м а , с к о ј и м а ј е р а с п о л а г а л а б е о г р а д с к а в л а д а .

8) Galeazo Ciano: Diaries..... pod 12 nov. 1940, str. 279-281.

9) Linde: Hitler iz Blizine, М и н х е н 1955 и Trial of Nurnberg, в о л 3, с т р . 310 и в о л 4, с т р . 784, к а о и Otto Dietrich: Hitler, Ч и к а г о 1955, с т р . 60.



4 ГЛ АСНИ К Српског историско-културног друштва “Његош”

Грчка за осовинске силе није претстављала никакву опа-

сност, бар у тим данима. Њена влада била је чак и присталицатоталитарне идеологије, а њена омладина у' црним кошуљама па-радирала је по Атини. Светска штампа забележила је под даном30 септембра 1940, а то је непун месец пре напада, “да су се наКриту спустили британски авиони . . . али је Метаксас, претсед-

ник владе, наредио — да се авиони заплене, а особље интернира.. . јер Грчка жели да у Другом европском рату остане неутрал-

на”. Ти разлози, везе између двора и Демачке, нарочито наслед-

ника престола и његове супруге, садањих владара Грчке, као иплан да се све силе баце на Руеију, наметали су Хитлерове са-вете Рим.у: да се ни по коју цену не отвара балканско поприште.. . “без споразума и пристанка Ј угославије”. Објављена коре-споденција између оба диктатора тачно илуструје тадање ста-н>е на Балкану и Хитлерову веру “да Ј угославију треба придо-бити за нашу ствар на други начин”, дипломатски, а не осва- јачки.

Али кад је већ рат букнуо и на Балкану, Хитлер не пуштарадо свог савезника да у Грчкој доживи пораз и понижење, којига прате од првог дана. И тако, већ 12 новембра 1940, кад суГрци победоносно ударали по “непобедивој фашистичкој арми- ји”, на челу с Бадољом, победником Абисиније, Хитлер тешиМусолинија да ће се немачке трупе, преко Бугарске, спустити наегејске обале и збрисати грчки фронт и отпор. Према овој пре-писци, која је у Нирнбергу обело дањена, као и према немачкомратном плану “Марита”, упереном противу Грчке, Ј угославија је опет била поштеђена свих потреса и остављена ван свих рат-них комбинација.

Хитлер у тим данима није уопште ни сањао, да његова ар-мија у Грчкој, или Мусолинијева у Епиру, могу бити угрожениса севера, од стране Ј угославије, јер би иначе цео ратни планбио велика бесмислица. Овај првобитни план имао је пред со-

бом два циља, због којих је и био везан за северни део Грчке:да елиминише вечити страх Италије од југословенске интервен-ције, и да јој после победе преда, или само јужни део, или це-лу Грчку. Хитлерово писмо Мусолинију од 19 новембра 1940 из-ражава јасно два доказа: колико га је балкански фронт изне-надио и разочарао, и колико му је стало до неутралности Ј уго-славије. Е во најважнијих делова тог писма:

“Кад сам предложио да се састанемо у Флоренци, кренуосам на пут у уверењу да ћу Вас упознати са својим мислима преконфликта с Грчком. Пре свега хтео сам да Вас замолим да бит-ку одложите, ако је могуће, до повољнијег времена у години,

свакако до америчких претседничких избора. Ј угославија се мо-ра дезинтересовати, .. . јер без обезбеђења с те стране успешнеоперације на Балкану значе ризик. Ј а нажалост ипак држимда је рат на Балкану немогућ пре марта. У след тога, свако да-ље угрожавање Ј угославије нема свог циља, јер је немогућност




остварењ а претњ и пре м арта добро позната С рпском ђенералш та-

бу. Значи, Југославију треба придобити, ако је м огуће, другимпутевим а и средствим а”. 10) У вези овог Х итлеровог писм а, накоје је рим ски диктатор одговорио 22 новембра 1940, израж ава-јући своју пуну сагласност, Ћ ано признаје, да је Х итлер и њ е-м у казао: “С игуран сам да ћемо Југославију приволети да намсе придруж и. Д аћем о јој С олун, В угарској излаз на Е гејско М о-ре, а сав остатак Грчке И талији”. Том приликом Х итлер је Ћ а-на и питао: “М ислите ли да би М усолини пристао на пакт с Ју-гославијом , базиран на овим тачкам а: О совина гарантује југо-словенске границе, Југославији се даје С олун, југословенске оба-ле Јадрана им але би се дем илитаризовати”. 11)

Т ајне архиве, и рим ске и берлинске, већ су отворене, али уњ им а нем а ниједне индиције о било каквом контакту изм еђу Ју-гославије и тоталитарних сила, у вези тадањ е Грчке, управо С о-луна. Д а је икакве југословенске сугестије о С олуну било, тоби Х итлер свакако у својим писм им а и изјавам а подвукао каодоказ виш е, да је сигуран у Југославију. Затим , сасвим је искљ у-чено да би м а која влада разум них љ уди у исто врем е С олунтраж ила и В ардарској арм ији дала наредбу да се спрема за по-ход на град, ако га италијанске трупе буду угрозиле. 12) П оредтога, нем а ни неодговорне ни одговорне владе, која би од двасвем оћна диктатора С олун траж ила по било ком основу, а исто-

врем ено и зјавила своју неутралност у рату изм еђу Грчке и И та-лије. А неутралност Југославије у том по њ у опасном рату1објав-љ ена је, без икаквог страног притиска, већ из голе нуж ности иопортунитета, дана 18 новем бра 1940 13) Тим ни м ало није по-вређен Б алкански пакт од 1934, којем у су, поред Југославије иГрчке, припадале и Т урска и Рум унија. Т ај се пакт стварно о-граничавао искљ учиво на држ ањ е Бугарске, искљ учујући И та-лију по изричном траж ењ у Грчке. Тако наш их уговорних обаве-за према свом јуж ном суседу и вековном сапатнику 1940 нијеуопш те ни било, и то грчком кривицом , као ш то је било грчкихпрема С рбији 1915, али их је ова погазила и целу српску војскускренула на албанска беспућа и гробнице.

С овјетска Русија је ваљ ано искориш ћавала свој савез са на-цистичком Н ем ачком од 23 августа 1939, ш ирећи ш иром Е вропе

10) The Trial of Numberg.

11) Dnevnik Galeaca Cana.

12) Н е к а в а п и ј у ћ а н е з н а л и ц а , 3. К о с т е л е к и , у EnciclopediaAmericana, в о л 29, с т р . 637-К о д 1949, н а в о д и : “д а је ген. Н е-д и ћ т р а ж и о д а е е р ч к а н а п а д н е и С о л у н о с в о ј и ”, и а к о н и ј е б и л о р е ч и о н а п а д у н а р ч к у , в е ћ о п р е о т и м а њ у С о л у н а о д И т а - л и ј а н а . Т а к в а н а р е д б а д а т а ј е ју ж н о ј в о ј с ц и .

13) Julian Amery: Sons of the Eagle, Л о н д о н , 1948, с т р . 40-41, п и ш е o р а д у "С л о б о д н е А л б а н и ј е ”' у Б е о г р а д у , п о д б р и т а н с к и м п у к о в н и к о м Oakley-Hill, к о ј а ј е с п р е м а л а п о б у н у А л б а н и ј е , и1940 п о д Ц в е т к о Е и ћ е м , и 1941, п о д С и м о в и ћ е м ,



6 ГЈ ТАСНИК Српског историско-културног друштва “Његош”

своју црвену империју. Са Хитлером је поделила Пољску. По-сле полугодишњег рата, у фебруару 1939, приграбила је јужниугао Финске. У јуну 1940 присвојила је Бесарабију и севернуБ ук о в и н у. У августу те исге 1940, окупирала је све три балтич-ке државе. А већ у новембру 1940, када је ,Немачка почела даосећа тешки италијански баласт, Молотов доноси Хитлеру новепланове о новим заједничким освајањима. Комесари су у тимданима веровали да је немачка ратна машина везана за плано-ве о инвазији Енглеске, те су све своје карте и империјалистич-ке жеље бацили на сто. Према тим тражењима, и суманутом Хит-леру постало је јасно, коју годину дана пре мудрог Черчила иРузвелта: да је ортаклук с комунизмом, и скуп и несигуран, јершто им се више даје, они све више траже.

А тада, 12 и 13 новембра 1940, Совјети су преко свог емиса-ра Молотова тражили Хитлеров пристанак: на интересне свереСовјетске Русије у целој Финској, исгочној половини Пољске,целој Румунији, сада већ без Бесарабије, и целој Бугарској.Захтеви су прелазили и у Азију. 'Дарданели и Персиски заливимају бити обезбеђени, а преко њих потчињене и Турска, и Пер-сија, и цео арапски свет. У тим совјетским захтевима нема по-мена о Чешкој, Словачкој, Маџарској, Ј угославији, Албанији иГрчкој. Значи још тада, у разговорима с Хитлером, средином но-вембра 1940, Стаљин је тражио сателитски обруч око совјетскедржаве, али само од оних држава, чије се границе додирују с ру-ским, али не и иза тога појаса. Доцнији Черчилови проценти уМоскви и капитулације у Ј алти даће му далеко више, и свакакодовести до све већих заплета и потреса, које Хитлер није хтеода одлаже.

Совјетски предлози нису успели, као што су успели сви ра-нији. Према нирнбершким документима, после разлаза с Моло-товом, Хитлер се дефинитивно одлучио за рат на Истоку. Са сво- јим најновијим планом упознао је само најближе сараднике, асвом штабу дао упуства о изради плана, познатог под именом“Операције Барбароса” који је требао да ступи у дејство 15 ма-

ја 1941.14)

Услед својих планова према Русији, и то чак истога дана,Хитлер се мири с ратом Италије у Грчкој, тражећи пута и на-чина да то поприште збрише с Балкана, пре похода на Русију.Отуда и цела коресподенција између оба диктатора, чије смо де-лове већ навели, као и сагласност Берлина и Рима: да се Ј уго-славија приволи на пријатељство, неутралност и благонаклоностпутем савеза или уговора, а не путем рата, који би операцијеБарбароса и одложио и компликовао.

А сада долазимо до питања: о каквом се то путу и начину,пријатељству или савезу радило? Да ли је све то имало бити

изражено у уговору или пакту о ненападању, неутралности, при-

14) Otto Dietrich: H itler, Chicago 1955, strana 64-69, i Pro

tocols of the Trial of German Major War Criminal, L ondon 1946-



Између пакта и рата — пакт 7

јатељству, или о прилажењу Осовини, која је 27 септембра 1940,

преко Берлина и Рима, досегла до Токија. 15) Све би друго зна-чило у суштини неутралност, а прилажење Осовини нешто дале-ко теже и опасније: учешће и заинтересованост, макар и на ду-ховном пољу, у последњој борби између демократије и тотали-

таризма.У говорни односи између Ј угославије и свих њених суседа

у тим данима нису упозоравали нинакакву нарочиту опасност.С Италијом је у важности био пакт о пријатељству, који је пре-ко Стојадиновића и Ћана потписан 25 марта 1937. Мала антанта,уперена искључиво према бившој Аустрији и ревизионистичко;Маџарској, није више постојала, јер је Чехословачка окупирана

15 марта 1939, а Румунија стављена под тешки протекторат 23новембра 1940, и без Бесарабије и без Траноилваније. Балканскипакт или Антанта од 1934, уперен једино према Бугарској, остао је стварно на папиру од самог почетка. Али и сам папир поце-пала је Турска својим преговорима о неутралности и ненапада-њу с Бугарском, који ће прећи у свечан уговор 17 фебруара 1941.У Балканском пакту није више било ни Румуније, после великихпромена у земљи, губљења Добруџе без протеста и одбране, иприступања Осовини. Остали су само уговорни односи с Грчком,за случај напада Бугарске, али не и Италије, или било које дру-ге силе. Али изјава о неутралности Ј угославије у грчко-итали-

јанском рату, поред наведеног уговора с Италијом, значиле судовољно обезбеђење осовинских сила за балканско поприште.Ово тим пре што је Ј угославија с Бугарском имала уговор о при-

јатељству и ненападању, који је с обе стране био поштован, безизузетка. Предлог Турске Ј угославији и Бугарској од септембра1940, да Балкан заједнички бране, али без Грчке, одбиле су обевладе да не би изазвале империјалистичке јатаке и ортаке, на-рочито Хитлера и Стаљина. Сам предлог није предвиђао зајед-нички фронт све три државе, већ одбрану сваке од њих на свомподручју. 16) Та резервација Турске, сувише понављана у њихо-вој спољној политици, онемогућиће и све доцније преговоре с Ј у-

15) Осовина Рим-Берлин датира од октобра 1936, а маја 1939

стиче ново име: И талијанско-Немачки савез. У септембру 1940

проширује се под новим именом: В ојни савез Рим-Верлин-Токио,

или Берлински пакт, којему ће доцније прићи: Маџарска, Р у-

мунија, Бугарска, Словачка и Хрватска. Поред Осовине, посто-

јао је и Анти-Комунистички пакт, а у њему, поред Немачке, И -

талије и Ј апана, као и предњих држава, биле су учлањене још

и Шпаннја, Данска, Финска, Манџуко и Нанкинг (под јапан-

ском окупацијом).

16) Турска је имала уговор с Британијом и Француском од 19

октобра 1930, ради заједничке одбране Медитерана, али с клау-

зулом “да је уговор не увуче у рат с Русијом”, коју је сама

тражила. П осле овог покушаја од септембра 1940, пропашће и

сви покушаји савеза почетком 1941, јер Турска није хтела даизлази из својих граница.



8 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш "

гославијом и Грчком , сада већ без Бугарске, упркос свих на-

стојањ а западних сила. Д ок на јуж ном и источном ф ронту нијебило никаквих уговора, који би Југославију правили подозри-вом за осовинске силе, уговор о вечном пријатељ ству с М аџар-ском закљ учен је чак уз нем ачку благонаклоност 7 дедем бра1940.

Д е сам о да је стањ е између Југославије и свих њ ених сусе-да у 1940 било норм ално, у диплом атском см ислу чак и прија-тељ ско, већ Југослави ја није у тим даним а им ала никаквих оба-веза према даљ им силам а и ранијим савезницим а. О дноси е Ф ран-цуском били су виш е него присни, све до 21 јун а 1940, када јеФ рандуска капитулирала. 17) Н икаквих савеза или ратних оба-веза није било ни са В еликом Британијом , још м ањ е А м ериком ,чак ни уговора о правној помоћи. С ви односи с П ољ ском изм е-њ ени су из тем ељ а сервилном полигиком владе пуковника Бека,еве до последњ ег дана, када је Британија, за њ ом и Ф ранцуска,нам етнула П ољ ској војне гаранције и због њ их уш ла у рат. 18)П ет дана после нем ачког упада у П ољ ску, а то је 5 септем бра1939, Југославија изјављ ује своју незаинтерееованост и строгунеутралност у том сукобу.

О дноеи Југославије с Н ем ачком остали су на велико чудо,исти под Х итлером , какви су били под њ еговим дем ократскимпретходницим а из дана В ајм ареке републике, без обзира на суд-бине А устрије и Ч е х о с л о в а ч к е , и то све без м ного писм ених по-тврда. Ш та виш е, односи с Берлином били су далеко бољ и негос Бечом , услед чега је дош ло до А нш луса и без озбиљ ног југо-словенског протеста. П остојао је чак и заједнички став противуХ абсбурш ке рестаурације којем у је Геринг кумовао. 19)

А ко неког важ нијег политичког уговора с Н ем ачком нијебило ни после А нш луса од 13 м арта 1937, када смо постали еу-седи, м орало га је прем а Х итлеру бити, од дана кад се одлучиоза поход на Русију. А ли све ш то се тада у новем бру 1940 оче-кивало, и с тим се већ рачунало, и у влади и у опозицији, биоје уговор о неутралности, ненападањ у или пријатељ ству, а ни-уком случају о прилаж ењ у О совини. Д о првих разговора о регу-

17) С в а к а т а ј н а д о к о ј е ј е В е о г р а д д о ш а о з а в р е м е р а т а с а о п - ш т а в а н а ј е Ф р а к ц с к о ј, п р е к о с а м о г п р е т с е д н и к а Ц в е т к о в и ћ а , ш т о м у и н о в а Ф р а н ц у с к а с б л а г о д а р н о ш ћ у п р и з н а ј е . К а д ј е 14 ј у н а 1940 п а о П а р и з , Б е о г р а д ј е п р о л и о в и ш е с у з а , о д с в и х д р у - г и х п р е с т о н и ц а с в е т а . К а д ј е п р о к л а м о в а н а н а к а з н а “Н е з а в и - с н а Х р в а т с к а ”, П е т е н ј е у З а г р е б п о с л а о к а о с в о г п о с л а н и к а р а ж а л о в а н о г б р а н и о ц а м а р с е љ с к и х у б о ј и ц а , к о ј е м у ј е А д в о к а т - с к а к о м о р а м о р а л а о д у з е т и и а д в о к а т у р у , з б о г н е а д в о к а т с к и х и с п а д а н а ш т е т у Ј у г о с л а в и ј е .18) Х и т л е р ј е т р а ж и о Д а н ц и н г о д Б е к о в е в л а д е м а р т а 1939, И

д о к ј е п о л ,с к а в л а д а о к л е в а л а , Б р и т а н и ј а ј о ј ј е н а м е т н у л а в о ј - н е г а р а н ц и ј е , к а к о б и з а у с т а в и л а Н е м а ч к у , ч и ј а ј е в о ј с к а в е ћ б и л а у П р а г у .

19) “Documents of German Foreign Policu”, vol. I, str. 97.



Између пакта и рата — пакт — 9

лисању међусобних односа, у вези нове европске ситуације, дош-

ло је тек новембра 1940. И тада је ноеилац југословенске поли-тике, министар Цинцар-Марковић, од Хитлера чуо све друго, алини речи о потреби прилажења Осовини. Разговори су наставље-ни у Салцбургу тек 14 фебруара 1941. Поред Хитлера и Рибен-тропа седели су Цветковић и Цинцар-Марковић. Али ни том при-ликом није било ни речи о прилажењ.у Осовини и скретању Ј у-гославије са пута строге неутралности. Шта више, ту се диску-сије воде на равној нози. Кад југословенски претставници скре-ћу пажњу својим немачким партнерима на необично присуствои кретање немачких трупа око Ј угославије, чују одговор: свемутоме криви су Енглези, који по сваку цену хоће да створе бал-

кански фронт, па се већ налазе и у Грчкој. 20) Такво гледиште изражава чак и сам Хитлер у свом писму

Муеолинију од 31 децембра 1940, у коме дословно стоји: “Ј уго-славија сасвим обазриво искоршпћава време. Вуду ли приликеповољне, могуће је да она закључи с нама пакт о ненападању. 21)Свакако, како ствари сада стоје, она ниуком случају неће даприђе Тројном пакту. Ј а не држим до тога да покушавам билошта више, све док наши војни успеси побољшају психолошкостање”. 22) у тим данима, према отвореним архивама, Хитлер јевојне успехе очекивао само на тадањем грчком и будућем ру-еком фронту, јер је два месеца раније од британске тврђаве ди-

гао руке.Скретање немачке политике од Запада према Истоку, или

од Британије према Русији, била је у тим данима велика тајнаи за Лондон, и за Вашингтон, и за Београд, и за Москву, па чаки за Берлин, изузев најуже Хитлерове околине, како то у својојкњизи излаже и Хитлеров блиски доглавник Ото Дитрих. Збогте велике неизвесности и невидљиве раскрснице, ни савети, кат-кад и претње западних влада, нису увек доследни, али су уосновном питању и слични и једнако јасни: с нацистичком ,Не-мачком нигде, никад, и ни по коју цену — зћоП оГ тоаг, јер зломисле и кад поклоне доносе. Ни они, као ни београдска влада,

не само у 1940, већ све до марта 1941, нису очекивали пакт о при-лажењу Осовини, нити је до тада био на дневном реду.

Дана 22 јануара 1941 у Београду је био Дановен, Рузвелтовспецнјални амбасадор, приликом свог кратког пута по Балка-

20) У Грчкој, под командом генерала Вилсона, марта 1941, би.

ло је 57.000 пребачених лађама с афричког поприпгга, пгго је

увеликом омогућило и Ромелов продор до самих граница Егип-

та, који је почео 31 марта 1941.

21) Овакве извештаје о разговорима с Немачком добиле су по-

сле састанка америчка и британска јавност, као и обе амбасаде.

Такав извештај добили су и наши посланици у већим престони-цама. О таквом извештају из Београда говори и г. Фотић, у сво-

јој књизи “T he War We Lost”.

22) Черчил је у евоју књигу “T he Grand A lliance”, 1950, стр.

13, пренео ово писмо из Нирнбершких докумената.



10 ГЈ 1АСНИК Српског историско-културног друштва “Његош”

ну. 23) Ј едан од америчких публициста, који је нашу средину ипознавао и с њом саосећао пише: “У Београду, Дановен је југо-словенским вођама јасно ставио до знања да у овом рату немакућа у средини . . . Морају бирати између Британско-Американ-ске комбинације и Осовине. Буде ли било ма какве сарадње с Не-мачком, Америка ће Ј угославију третирати као свог непријате-ља, и у рату и после рата .. . Одбију ли кооперације с Немач-ком, амерички народ ће настојати да из рата исплове уз побе-диоце”. 24) После ове прве званичне америчке интервенције убалканске ствари посланик Артур Блис Лен, дана 24 и 25 јануа-ра 1941 извештава евоју владу, да ни Регент ни претседник вла-де нису спремни на капитулације или дозволу превоза кроз др-жаву, било трупа или материјала. Подвлачи и то, да би Бео-град желео заједничку одбрану с Бугарском и Турском, те ту иизлаже прве своје идеје о одбранбеном пакту између те три др-жаве. 25)

0 том новом Балканском пакту, без Грчке, која је већ билау рату, вођени су разговори током фебруара 1941. И з тих раз-говора, супротно свим америчким настојањима, родиће се двауговора, оба повољнија по осовинске, него по демократске силе.По првом уговору од 8 фебруара 1941 између Немачке и Бугар-ске, који је за време рата држан у великој тајности, Бугарска

је отварала границе немачкој војсци “ако Турска буде стала настрану Грчке”. По другом од 17 фебру'ара 1941 Турска и Бугар-ска обавезују се на неутралност и ненападање, имитирајући узнатној мери југословенско-маџарски уговор од 7 децембра 1940.

Док је америчка политика у том времену држала више до Бу-гарске, као везе између Београда и Анкаре, Велика Британијасва настојања на Балкану везала је за Грчку, јер јој је вишебило стало до њене одбране, него до неутралности остале трибалканске државе. Зато већ 11 фебруара у Атини видимо Идна,који је 22 децембра 1940, заменио Халифакса, радећи на коали-цији између Грчке, Турске и Ј угославије. Поред њега је и Крипс,британски амбасадор у Москви, једна од најфаталвијих лично-

сти Запада, стручњак за све, а игнорант у свему.

Дипломатске разговоре о судбини Балкана, попратила је пр-ва Рузвелтова посланица од 14 фебруара 1941, намењена само Ј угославији, Бугарској и Турској, све у уверењу да су кључевиу рукама Бугарске. У тој посланици обећава се свака могућапомоћ из L end L ease Bill-а, који је био пред самим одобрењем

23) William Danovan, OSS-Office of Strategic Service, који je

y Београду разговарао, c најужим кругом: кнез Павле, Д. Цвет-ковић, Цинцар-Марковић, Мачек и Симовић.

24) Demaree Bess: Our Frontier on the Danube, SaturdayEvening Post, од 24 маја 1941, стр. 118.

25) The Memoirs of Cordell Hull, vol. I I , New York 1948,коресподенција c америчким послаником y Београду, ArthurBliss Lane, стр. 928.



И з м е ђ у п а к т а и р а т а — п а к т 11

сената. Taj закон био је намењ ен пом агањ у свих држ ава, које

с постале или постану ж ргве им перијалистичке прож дрљ иво-сти, наци-ф аш истичке илн совјетске. 26) П рем а ам еричким ар-хивам а Београд је посланицу прим ио са захвалнош ћу, али јеРегенг к љ ч југословенске судбине гледао сада у држ ањ у Б у-гарске, а м огућност одбране ограничавао на две недељ е, плаш е-ћи се да ће свака пом оћ касно доћи. Т ако је дана 20 ф ебруараБеограду одаслата друга Рузвелтова посланица, у којој поредосталог пиш е: С вака држ ава, која брзо буде прегаж ена,им аће м ањ е сим патија у свету од оне, која се брани, м акар њ енаодбрана трајала свега неколико недел>а”, 2”) а то значи виш еод две.

Д ана 23 ф ебруара 1941, амерички послани к из Београда,јавл»а својој влади : “С тав Регентов, иако без м ного нада, изгле-да одлучнији после посланице. К аж е м и да Југославија нећепотписаги никакав политички споразум с Н ем ачком , који би за-дирао у њ ену сувереност, већ ће се бранити од напада. ,Ни подкојим условим а Југослави ја неће потписати Т ројни пакт, илиузети учеш ћа у “новом европеком реду”, ш то з н а ч и једну те истуствар”. А овај извеш тај одговара у целини тадањ ем располож е-њ у Београда: не сам о одбијањ е прилаж ењ а О совини, о ком не-м а ни пом ена до почетка м арта 1941, већ ни прим ањ е било как-вих концесија, или користи, у које је М аџарска загри зла с Т ран-

силванијом , а Бугарска с Д обруџом .П рвог дана м есеца м арта све се ствари лом е из темељ а, н а

ш тету југословенске неутралности. Т ога дана Бугарска прилазиО совини, следећи прим ерим а М аџарске, од 20 новем бра 1940, иРум уније, од 23 новем бра 1940. Д ок нас ни М аџарска, ни Рум у-нија, нису растављ али од м огућих савезника, већ сам о непри ја-тељ а довеле до наш их граница, Б угарска је урадила и једно идруго. П осле њ ене капитулације, сваки војни савез с Т урскомбио је искл.учен. О на се, као ш то смо видели, и раније, а наро-чито сада, грчевито хватала за своје утврђене ли није и граниде,изван којих н ије хтела да ратује ни под коју' цену. Т ај став

Т урске нису могли да изм ене ни И дн, ни генерал Д ил, са свимобећањ им а В елике Британије, те су крајем м арта напуш тени свиД аљ и покуш аји. 28)

У таквом стањ у потпуне изолованости са свих страна, изу-зев беспом оћне Грчке, југословенски Регент се одлучује да по-сети Х итлера. ,Ни избор, ни одлука нису били срећни, с обзиром

26) The Memoirs of Cordell Hull, crp. 929.27) И д е м , с т р . 930.

28) З а о в е н е у с п е х е у 1941 н и к о н и ј е о п т у ж и в а о ј у г о с л о в е н с к у в л а д у , и з у з е в Ч е р ч и л а , ј е р ј е д а н а 27 м а р т а , з а в р е м е С и м о -

в и ћ е в е в л а д е , в е р о в а о у Б а л к а н с к и ф р о н т о д 70 д и в и з и ј а , к о - ј е б и с к о н ц е н т р и е а л е Ј у г о с л а в и ј а , р ч к а , Т у р с к а и Б р и т а н и ј а . В и д и Ч е р ч и л о в у : The Grand Alliance, crp. 168. С в о ј е у з а л у д н е п о к у ш а је у А н к а р и И д н ј е и з л о ж и о п р е д п а р л а м е н т о м д а н а , 10 а л р и л а 1941.



12 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

на Х итлерову м егалом анију и неизлечиву препотентност, а Ре-

гентово политичко неискуство и држ авничку скром ност. Т а по-сета, изгледа, од 4 м арта 1941, остала је у потпуној тајности,чак и за британску обавеш тајну служ бу, те је ни Ч ерчил не по-м ињ е у својим м ем оарим а. ,Н ема података, ни на наш ој, ни нанем ачкој страни, да ли је том приликом дош ло до разговора оосовинском пакту. П рем а ам еричким обавеш тењ им а то није биослучај, јер К ордел Х ал у својим м ем оарим а наводи: “П етнаестогм арта 1941 амбасадор Л ен извеш тава м е каблом из Београда, даје претседник владе дао до знањ а британеком м инистру у Б еогра-ду, да ће Југославија потписати с Н емачком пакт о ненападањ у,али неКе п р и ћ н Тројном пакту, с њ еговом клаузулом о прим ањ у

војне окупације Југославије. С ледећег дана Л ен м е такође оба-веш тава да је принц П авле заузео исти став”. 29)У таквом располож ењ у југословенски Регент састаје се по

други пуг с Х итлером дана 18 м арта 1941. П о свему судећи Х ит-лер је том приликом , и то први пут, предлож ио при лаж ењ е О со-вини, виш е као апел да би “умирио И талију”, него као ултим а-тум да би пош тедео Југославију. Н епосредно после Регентовогповратка на хитној седници Генералитета у Б еограду биКе ре-чи о пакту. С обзиром на однос ратних снага, тада је донета од-лука “све се м ора урадити, да би се избегао рат”. Једину опо-зицију правио је генерал С им овић са својом напом еном “пакт

би био срам ота за Југославију”. П о с л е о в е п о с е т е Х иглеру и сед-нице одговорних генерала, вест о прилаж ењ у О совини продиреу јавност. А м ерички ам басадор, чи ји су извеш таји најтачнији,јављ а својој влади: “Д ана 19 м арта 1941 известио га је С м иљ а-нић, пом оћник м инистра спољ них послова, да је Т ројни пакт надневном реду, а дана 21 м арта да прилаж ењ е О совини изгледанем иновно”. У извеш тају од 23 м арта 1941 стоји: “Југословен-ска влада је одлучила да потпиш е пакт с резервацијом ”. А из-веш тај од 24 м арта закљ учује: “П акт ће бити потписан сутрау Бечу”. 30)

У овим даним а, и то 20 м арта 1941, састао се и К рунски еа-

вет, с Регентом, владом и вођам а владајуће странке. Н а тој од-лучној седници, борбени став претеедника владе, нарочиго докје Ф ранцуска била на ногама, заузим а сада Регентов заменикд-р С танковић. 31) О н траж и да се војска хитно повуче и биткуприм и у јуж ном , планинском делу, дочим м инистар војни П е-тар П еш ић тај предлог, као неостварљ ив, напада са војних, aд-р М ачек с политичких разлога. П ош то де Регент им ао већ урукам а нацрт пакта, који је свакако резултат њ егових разгово-ра с Х итлером , то је том приликом “ у највећој тајности” изве-стио присутне — да пакт не предвиђа ни дозволу превоза са-нитетског м атеријала, а камо ли трупа или оруж ја, за било ко-

ји ф ронт. Д рж ећи и ту основну чињ еницу у великој тајности,29) Cordell Hull ..... Memoirs ..... str. 932.30) Idem

31) K. Fotich: The War we lost, str. 66.




в л а д а је пресекла и последњ у грану о коју је висило њ ено по-верењ е у народу, нарочито м еђу С рбим а.

П отпуним искљ учењ ем јавности из свих ових судбоноснихразговора југословенска влада дала је повода најцрњ им гласо-в и м а , и у земљ и, и на страни, који су једнако поткопавали, ињ ену власт и народну судбину. В ојним заокруж авањ ем Југосла-вије наступио је повољ ан услов, о ком е Х итлер хш ш е М усоли-нију, 19 новем бра и 31 децем бра 1940. Т ако је 22 м арта 1941 не-м ачки предлог или захтев о прилаж ењ у О совини пукао свудакао гром из не већ ведрог неба. А тог истог дана, Ч ерчил пиш еЦ ветковићу: “А ко се Југославија у овим даним а понизи до суд-бине Рум уније, или изврпш злочин Б угарске, постајући сауче-сник у нам ераваној сахрани Грчке — њ ен крај биће сигуран инепоправљ ив”. 32) О ваквом поруком , Ч ерчил се први пут појав-л>ује на наш у политичку арену, верујући да Југославија тимактом отвара северне капи је Грчке, из обичног кукавичлука илизбог С олуна. К ако су све југословенске агенције тих дана ћу-тале, то су подземне вести и интриге британске обавеш тајнеслуж бе постајали све гласнији.

П рема једном ам еричком новинару, акредитованом тих да-на у Београду, британска обавеш тајна служ ба у Југославијиовако је толковала и преносила текст нем ачког ултим атум а опакту: “С лободан пролаз до грчки х гранж ца за све нем ачке во-зове, чак и војничке . . . Л иф еровањ е намирница и м инерала ,Н е-м ачкој . . . У ступањ е М аџарској неких области око С уботице . . .О бласти С трум ица и Ц ариброд предају се Бугарској . . . С кадари С олун додељ ују се Југославији”. 33)

П од улливом оваквнх обавеш тењ а, срачунагих свакако наеф екте и у зем љ и и у дем ократском свету, и амерички посланикистога 22 м арта саопш тава претседкику владе Ц ветковићу “даће се приступањ е О совини узети као непријатељ ски акт премаА м ерици”. А већ 24 м арта, на основу Л енових извеш таја, В аш инг-тон доноеи декрет о блокирањ у свих југоеловенских кредита идепозита у А м ерици. Д ана 24 марта заврш ава се дуга и прија-

тељ ска дискусија изм еђу ам еричког посланика и југословенскогРегента, која тога дана, прем а Л еновим извеш тајим а, постајеош трија. У Х аловим м ем оарим а стоји: “Л ен је им ао ош тре пре-пирке с Регентом и претседником В ладе, п отсећајући их на раз-не тачкв из наш их депеш а Београду. А ли сва њ егова настојањ анису м огла изм енити њ ихово уверењ е да се потписивањ е пактане м ож е избећи”. 34)

П осле тих последњ их објаш њ ењ а и приговора, те исте но-ћи, претставници владе отпутовали су за Беч, и сутрадан 25 м ар-та 1941 потписали су пакт о при лаж ењ у О совини. О вим чином,

32) Churchill: The Grand Alliance, str. 160.33) Leigh White: The Long Balkan Night, New York 1944.str. 176.34) The Memoirs of Cordell Hull, vol. 2, str. 932.




без обзира на неминовне последице, отварају се два велика пи-тања. Да ли је било пута и начина да се неутралност Ј угосла-

вије и умирење Италије обезбеде путем уговора, без прилаже-ња Осовини? А затим: да ли би пакт од 25 марта 1941, значиозаиста обезбеђење Ј угославије и њене неутралности, како је тоХитлер стално понављао?

Шпанија је, и по свом поступку, и по свом уређењу, билапотпуно тоталитарна држава, са три неоспорна идола: Хитлер,Мусолини и Франко. Шпанија је на страни тоталитарних силаучествовала и у рату. Али Шпанија није правно била део Осо-вине или Берлинског пакта, нити је икад такав уговор потпи-сала, иако је била потписник Анти-комунистичког пакта. Зна-чи, постојао је неки преседан, да се и мимо осовинског пакта

обезбеде, не само неутралност, већ и економске концесије, сва-ке друге државе, нарочито суседне. Путем уговора са Шведском,Немачка је стварно обезбедила искључиву експлоатацију свихшведских руда, па чак и транзита са северном половином Нор-вешке. Тај уговор по својој суштини и садржини дубоко зади-ре у два основна државна принципа: суверености и неутрално-сти. Ј угословенски пакт у том погледу значио је мању концеси- ју јНемачкој од шведског уговора, јер није у питање доводио су-вереност, нити садржавао било какве клаузуле о транзиту илиобавезној испоруци својих трезора. Пакт није у својој суштинидоводио у питање ни југословенску неутралност, али је угрожа-

вао по својој форми и имену, и то једино услед ноторне истинеда прилажење Осовини значи стварно признање новог реда уЕвропи, везане за погледе и рад осовинских диктатора.

Шведски уговор, којим је Немачка добила све што је хте-ла, и то од једне демократске владе и средине, могао је бити са-вршен преседан за Ј угославију. Тачно је да је између ове дведржаве све до марта 1941 постојала разлика у томе, што је Швед-ска као ратна сила била безопасна, а њен географски положајмного повољнији. Али од 1 марта 1941, када је Бугарска отво-рила границе немачкој војсци, а преко ње Хитлер дошао и догрчких и до турских капија, Ј угославија је остала по страни,

изван свих комбинација, тоталитарних завојевача, бар за до-гледно време. Наше економске везе, и без сваког уговора, камоли пакта, водиле су у тим данима искључиво ка Осовинскимсилама, јер је Медитеран био затворен од јуна 1940. Зашто јеонда Ј угославија на неутралност и економску благонаклоностморала бити присиљена путем пакта, када се то могло урадитии путем уговора, као што је био случај са Шведском?

О пакту не говоре ни страни посланици, ни југословенскавлада све до 20 марта 1941. Ј угословенски Регент и претседникВладе у свим својим изјавама пакт чак и искључују. Више јенего сигурно да је приликом друге Регентове посете Хитлеру, од

18 марта, било више разговора о пакту, него о уговору. Штавише, Регент је 20 марта РСрунски савет упознао с текстом пак-та, а не уговора о неутралности. Према томе, такозвани ултима-тум од 22 марта могао је бити страховито изненађење за народ,



Између пакта и рата — пакт — 15

али не и за владу, бар после Кнежевог повратка из Берхтесга-

дена. Али ипак између две Регентове посете Хитлеру, нешто се у вези избора између пакта и уговора, преломило на штету Ј у-

гославије. Тих дана као емисар југословенске владе преговоре

с Берлином водио је д-р Данило Грегорић, главни уредник ли-

ста “Време” и искрени обожавалац нацизма. У својој књизи

“Самоубиство Ј угославије” он истиче, па се тиме чак и хвали

“да је .Немцима дао и сугерирао идеју о пакту”. 35) Према томе,

никакво чудо што је Хитлер посл.ушао Рибентропа, и југосло- венског Регента обасуо са својим тирадама пакту, као најбољем путу за решење немачко-југословенских односа.

Ото Дитрих, један од најитимнијих Хитлерових сарадника

пише о свом ранијем идолу: “Хитлерова ароганција била је за- снована на његовој уображеној интелектуалној супериорности...

И по својим мислима и по души био је хибридно створење — са

два лица ... Имао је способности да искључи покушаје других,

који су хтели да на њега утичу ... ,На крају свега, слушаоци

су, у стању интелектуалне наркозе, дизали руке од свих сво-

јих аргумената, чак и кад би им се дала прилика да их изра-

зе . . . ” 36) Својом “елоквенцијом и реториком” он је био у ста-

њу да онесвести и највеће немачке умове, чак и најупорније

главе, међу овима и самог Хинденбурга. Није искључено да је

једна од таквих Хитлерових жртава дана 18 марта 1941 постао

и југословенски Регент, неискусан у разговорима с бездушним

освајачима и дволичним диктаторима.

Историје је много лакше писати него их стварати. Догађа-

је је увек лакше посматрати и критиковати, него их на својим

леђима носити. У тим данима југословенски Регент стварао је

нашу историју, а на својим леђима носио и државу и народну

судбину, две огромне функције и одговорности, за које није био

дорастао, и поред своје најбоље воље. Черчил на једном месту

својих Успомена признаје: “Кнез Павле личи на несрећника, у

кавезу с тигром, који се нада да га неће изазвати док се при-

ближује време за вечеру”. 37) Али ни кнез Павле није свакако

мислио да та тешка ситуација или тактика у кавезу' може бити

дужег века. Као познатом непријатељу комунизма, Хитлер му је

код другог састанка поверио велику тајну, чувану' и од најбли-

же околине, да ће 15 маја напасти Совјетску Русију. 38) у том

поверавању лежи и један од доказа, да је одбрана од пакта би-

ла могућа, свакако уз извесне ризике, без којих се ништа вели-

ко у историји није родило. Али кнез Павле се уплапгао од ри-

зика, и место да искористи вест о скорој инвазији Русије, нуде-

ћи уговор о неутралности место пакта, он је несвесно дао при-

35) Књига је 1942 публикована у Београду.

36) Otto Dietrich, шеф Хитлерове штампе, “H itler’’ стр. 18, 11,

37) Churchill: The Grand Alliance, str. 158.38) Кнез Павле je ову вест одмах доставио Лондону, а Чер-

чил Стаљину, који у све те “демократске интриге” није веро-вао, док је ред дошао и на његове дворе.



16 ГЈ1А С Н И К С рпског историско-културног друтптва “Њ егош ”

л и к е Х и т л е р у , д а у о б и ч а ј е н у п с и х о з у с т р а х а е т в о р и , и т а ј к о м -

п л е к с з н а л а ч к и и с к о р и с т и .К р а љ П е т а р у с в о ј о ј к њ и з и н а в о д и к а к о м у ј е к н е з П а в л е

у с в о је в р е м е п р и ч а о д а с е т р е б а н е к а к о о д р ж а т и и с п р е м а т и з а д а н , к а д с е д е м о к р а т и ј е с в е т а п р и п р е м е з а о б р а ч у н с Н е м а ч - к о м . 39) С в а к а к о и л и п о х о д н а Р у с и ј у и л и у л а з а к А м е р и к е у р а т , б и л и с у п о в о д и к о ји с у К н е з у д а в а л и н а д е д а п о к и ж е њ е с п а к т о м н е ћ е д у г о т р а ј а т и . А л и о б е т е д в е н а д е је д н а к о с у н а - л а г а л е и о п р е з н о с т и м а н е в р и с а њ е у з с в е р и з и к е , ј е р п о с л е о с т в а - р е њ а б и л о к о је о д т и х н а д а , Х и т л е р н е б и в и ш е б и о т о л и к о о с и - о н и с в е м о ћ а н , в е ћ н а п р о т и в з а д о в о љ а н и с а о б и ч н и м у г о в о р о м о н е у т р а л н о с т и . Н а К н е ж е в у у п о р н о с т н е г а т и в н о с у у т и ц а л и

и н а ш и о д г о в о р н и г е н е р а л и , к о ј и с у п о з н а в а л и о д н о с е с н а г а , и с в и х п е т х р в а т с к и х м и н и с т а р а , к о ј и с у п р е к о п а к т а т е ж и л и д а о б е з б е д е с в о ј у в л а с т у Х р в а т с к о ј . П о ш т о ј е с т в а р н о К н е з б и о н е и м а р с п о р а з у м а с Х р в а т и м а , т о ј е о н д о д -р М а ч е к а д р ж а о в и - ш е , н е г о д о с в и х о с т а л и х с а в е т н и к а у т и м д а н и м а . П о б у н а х р - в а т с к и х је д и н и ц а и з л о ч и н у К е р е с т и н ц у , д в а л о ш а о м е н а Ш у - б а ш и ћ е в е б а н о в и н е , и д в а с и г у р н а п р е д з н а к а и з д а ј е и л о г р о м а , б и л и с у н е к о с в е с н о и п о т с в е с н о о п р а в д а њ е т е у н у т а р њ е в е з е и и н о с т р а н е п о л и т и к е .

Ј у г о с л о в е н е к и Р е г е н т , б е з о б з и р а н а с в е н а с , к р и т и ч а р е њ е - г о в е п о л и т и к е , и у д р ж а в и , и в а н њ е , з н а о ј е о н о ш т о ј е з н а о и Б и з м а р к , н а н м е : д а н и ј е д н а н о в а д р ж а в а з а п у н и х п е т д е ц е н и - ј а о д с в о г п о с т а н к а и л и у ј е д и њ е њ а , н е с м е м и е л и т и н а р а т . Н е - м а ч к и д р ж а в н и к ј е п р е д о ч и м а и м а о е в о ј у о т а џ б и н у , с а с т а в љ е - н у о д 24 р а н и ј е д р ж а в н е ј е д и н и ц е , с а т о л и к о д и н а с т и ј а и р а з - н и х т р а д и ц и ј а . Ј у г о с л о в е н с к и Р е г е н т п р е д о ч и м а ј е и м а о с в о ј у д р ж а в у , с а с т а в љ е н у н е о д ј е д н о г , в е ћ о д т р и н а р о д а , д а к л е х е - т е р о г е н у , а н е х о м о г е н у , с а о п а с н и м н а ц и о н а л н и м м а њ и н а м а к о -

ј е Н е м а ч к а н и ј е и м а л а , и с а јо ш о п а с н и ј и м е т а в о м к а т о л и ч к е ц р к в е , с к а к в и м н и ј е д н а д р у г а д р ж а в а н и ј е р а ч у н а л а . С у д б и н а П о љ с к е , п р е п у ш т е н е н а м и л о с т и н е м и л о с т т о т а л и т а р н и х с у с е - д а , и с л и к а њ е н и х о с т а т а к а н а с т р а ш н о м п у т у б е з п о в р а т к а , е л у ж и л и с у к а о в е л и к а о п о м е н а . П а д Ф р а н д у с к е , к о ј а у о д л у ч - н о ј б и ц и м е њ а в р х о в н е к о м а н д а н т е 40) и њ е н а р а з о ч а р е њ а с В е - л и к о м Б р и т а н и ј о м , 41) и з а з и в а л и с у н е и з л е ч и в у п а н и к у , и л и п а - р а л и з у в о љ е . ,Н а с в и м г р а н и ц а м а ч е к а л и с у с т а р и и н о в и н е п р и - ја т &љ и . П о м о ћ и н и ј е б и л о н и с а ј е д н е с т р а н е . Б р и т а н и ј а ј е з а - в и с и л а о д а м е р и ч к е п о м о ћ и , а А м е р и к а с в е с в о ј е а р с е н а л е р е - з е р в и с а л а з а н а о р у ж а њ е г о л о р у к е И м п е р и ј е . 42)

39) King Petar: A King’s Heritage, New York 1954, str. 52.

40) Weygand з а м е њ у ј е а м е л и н а 18 м а ја 1940, a б и т к а н а з а - п а д н о м ф р о н т у п о ч и њ е 10 м а ја , з а в р ш а в а с е 21 м а ја .

41) Д а н а 2 ј у н а 1940 д о л а з и д о Д е н к е р к а , п р е к о к о г а с е е в а - к у и ш е 224.585 б р и т а н с к и х и 112.546 ф р а н ц у с к и х в о ј н и к а и о ф и - ц и р а , б е з с п о р а з Ј г м а с Ф р а н ц у с к о м .

42) К . Ф о т и ћ : A War we lost, ц е о п р в и д е о .




К апитулацију с пактом , без довољ но упорности и диплом ат-ске довитљ ивости, пом огла је још једна несрећна околност поЈугославију, а то је октроисани У став из 1931. П о том У ставу,кад нем а парлам ента, владар и влада претстављ ају држ аву. Н ашзаиста недемократски и крњ и п арлам енат распуш тен је 1939. Т а-ко су и Регент и влада били лиш ени последњ ег ослонца у раз-говорим а с Х итлером, а то је позивањ е на У став и ратиф икаци-ју пакта преко парламента, кога у најтеж им даним а нисм о ниим али. Т у уставну ф орм алност ни Х итлер не би м огао лако за-обићи, као ш то није смео или хтео заобићи ни Ж еневске конвен-ције, нити парлам енте других држ ава, кроз које су пролазилислични м еђудрж авни уговори.

Д а би слика из дана реш авањ а о пакту била потпунија, анаш а критика достојанственија, репродукујемо гледиш те једногстранца, историчара и негдаш њ ег противника Југославије, ко-ји иде даљ е од Ч ерчила: “К нез П авле је ж елео британску по-беду исто толико, колико било који други разум ни балканскидрж авник. А ли он ни је био вољ ан да због галантног геста ж рт-вује Југославију. Х тео је да добије у времену и да види ш тасе м ож е, јер се С овјета увек плаш ио. Њ егове предратне британ-ске везе постојале су највиш е са слојем британске владајућекласе, која је у тим даним а гајила прогерм анска осећањ а . . .Н ије кнез П авле био ни издајник, ни кукавица, ако је видео да

је компром ис нуж ан ш та виш е неизбеж ан”. 43)

П оједини ставови овог гледиш та, излож ени друкчије, могусе наћи у м ногим иностраним студијам а о овом догађају, наро-чито у м ем оарим а водећих држ авника, као и у отвореним не-пријатељ ским архивам а. А ли ипак, судећи по свим тим изво-рим а и значају Југославије за Н ем ачку у тим даним а, пакт се,уз виш е упорности и енергије, м огао заменити уговором илиобезбеђењ ем неутралности, без прилаж ењ а О совини, које је мо-рало изазвати револт у земљ и и неповерењ е у слободном свету.Т аква упорност спасла је Т урску од које је Х итлеров ам басадор

ф он П апен траж ио пакт, а задовољ ио се сам о уговором од 18јун а 1941. Т ај уговор био је теж и по својој суш тини од југо-словенског пакта, јер је предвиђао обавезна лиф еровањ а и услу-ге, којих у п акту није било. А ли уговор је ипак давао светуутисак да је неутралност сачувана, дочим је п акт увлачи о др-ж аву у оквире “новог европског реда”, и тим је ф орм ално став-љ ао на страну О совине. А Т урска је у јуну 1941 била у' још те-зкем полож ају него је то била Југославија у м арту исте године.Т урска леж и на м ного опаснијем географ ском сектору. Х итле-рови ратни планови у Р усији водили су ка турском залеђу. Н е-м ачка војска била је на сам ој граници, а Ром елова аф ричка

43) John Adalbat Lucacs: The Great Powers and Eastern

Europe, str. 770-771.



18 Ј 1А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

а р м и ј а н а п у т у к а а р а п с к о м с в е т у и а р т е р и ј а м а н а ф т е . 44) Т у р -

с к а у р а т н о м п о г л е д у н и ј е б и л а м о ћ н и ј а о д Ј у г о с л а в и ј е . Р а е п о - л о ж е њ е н а р о д а , с о б з и р о м н а с т а р е р а т н е т р а д и ц и ј е , б и л о је в е - ћ и н о м н а с т р а н и Д е м а ч к е , и т о в и ш е у к о л и к о ј е р а т с а С о в ј е - т и м а б и о б л и ж и . И н а к р а ј у ц е л е о л г о т о , и о р а з Ј у г о с л а в и ј е н и ј е .Н е м ц е о ј а ч а о , а п о р а з Т у р с к е д а о б и :и м с в е ш т о с у т р а ж и - л и п р е к о С е в а с т о п о љ а и С у е ц а .

Д р у г о п и т а њ е : д а л и ј е п а к т м о г а о з а и с т а п о ш т е д е т и Ј у г о - с л а в и ј у о д с в и х р а т н и х п у с т о ш е њ а , к а д ј е в е ћ д о њ е г а д о ш л о , м н о г о ј е с л о ж е н и ј е и т е ж е , ј е р и м а д о с т а р а з л о г а з а о б е т е з е . П р е с в е г а , с у д е ћ и п о њ е г о в и м с о п с т в е н и м р е ч и м а и д е л и м а , Х и т - л е р ј е б и о а м о р а л а н и б е з д у ш а н н а с в а к о м п о л и т и ч к о м п о љ у ,

у и с т о ј м е р и , у к о ј о ј с у б и л и с в и к р в о л о ч н и д и к т а т о р и , о д Н е - р о н а д о С т а љ и н а . Њ е г о в и д о г л а в н и ц и и с а р а д н и ц и н а Н и р н - б е р ш к о м п р о ц е с у п р и к а з у ј у г а к а о в е р о л о м н о г и б е з о б з и р н о г о с в а ј а ч а и ц и н и к а , к о ј и ј е у с в о м о с н о в н о м з а к о н у : ц и љ о п р а в - д а в а с р е д с т в а , и ш а о д а љ е и о д Л о јо л е и о д Л е њ и н а . З а Ш т и р - н е р а , ј е д н о г о д н а ј а р о г а н т н и ј и х н е м а ч к и х п и с а ц а , л и ч н и и н т е - р е с и л и ч н а с л о б о д а , б и л и с у и о с т а л и д в а о с н о в н а љ у д с к а з а - к о н а . 45) з а Х и т л е р а о с н о в н и з а к о н ч и н е и н т е р е с и в е л и ч и н а н е м а ч к о г Р а ј х а , р а д и к о ј и х ј е с в е д о з в о љ е н о , п а ч а к и з л о ч и н и , р а в н и б о љ ш е в и ч к и м а , с к о ј и м а ј е ч е с т о б и о у с а в е з у . И зм еђуо в е д в е с т р а х о в и т е з а р а з е п о с л е д њ е г в е к а р а з л и к а ј е в и ш е у ц и љ у , н е г о у с р е д с т в и м а , в и ш е у ф о р м и , н е г о у с у ш т и н и .

П р е м а О т у Д и т р и х у д в а Х и т л е р о в а л и ц а и м а л а с у р а з н е е ф е к т е . “У л и ц у к о ј е ј е п о к а з и в а о , њ е г о в н а р о д ј е в и д е о с а в р - ш е н о г н а д ч о в е к а , к о ј е м у је в е р о в а о б е з г р а н и ц а . А у д р у г о м с к р и в е н о м л и ц у и з р а ж а в а л о с е с а т а н с т в о д у ш е ,, к о ј е ј е ц е л у п а с т в у о д в е л о у п р о п а с т ”. 46) П р в о л и ц е д о л а з и л о ј е д о и з р а - ж а ј а к а д је с т а ј а о н а ч е л у д р у ш т в а з а з а ш т и т у ж и в о т и њ а , а д р у г о к а д ј е п о т п и с и в а о з а к о н е и д е к р е т е о у б и ј а њ у с т о т и н е з а ј е д н о г , и о и с т р е б љ е њ у ч и т а в и х н а р о д а . С в е т ј е м о г а о ја с н о д а в и д и п р в о л и ц е к а д п о т п и с у ј е у г о в о р е с Ч е м б е р л е н о м и л и ј у - г о с л о в е н с к о м в л а д о м , а јо ш ј а с н и ј е к а д и х б е з о б з и р н о ц е п а и у к р в и г а з и . С в о м н е г д а ш њ е м и н т и м н о м с а р а д н и к у - Р а у ш н и к у г о в о р и о ј е : “Ј а с а м с п р е м а н с в е д а п о т п и ш е м и с в е с у т р а д а п о - г а з и м , а к о т о з а х т е в а б у д у ћ н о с т н е м а ч к о г н а р о д а ”. 47) И с т о т а к - в о “в е р у ј у ” у с в о ј о ј п о л и т и ц и и м а л и с у Л е њ и н , к о ј и ј е т о о т в о - р е н о и с т и ц а о , и С т а љ и н , к о ј и т о н и ј е р а д о п р и з н а в а о , а л и и п а к в и ш е и с к о р и с т и о о д и ј е д н о г д р у г о г о с в а ја ч а с в е т а .

44) П о ш т о ј е у ф е б р у а р у 1941 п р о п а л а р а ц и а н о в а е к с п е д и - ц и ј а , к р а ј е м м а р т а Р о м е л о в а а р м и ј а п р е л а з и у А ф р н к у . Њ е г о - в а о ф а н з и в а п о ч и њ е 31 м а р т а и п р о д и р е д о г р а н и ц а Е г и п т а . У И р а к у 3 ф е б р у а р а 1941 и з б и ј а п р о -н е м а ч к и п р е в р а т , а л и с е у С и р и ј и ф р а н ц у с к а в о јс к а о д м е ћ е о д П е т е н а .

45) Stimer: The Ego and His own.

46) Otto Dietrich: Hitler, str. 20.

47) Rauschning: Hitler speaks, с т р . 114, a н е п г г о с л и ч н о и y Х и т л е р о в о м “Mein Kampf”.




А ли у сваком правилу м ож е се наћи по неки изузетак, и то

сви услед страха од горег или бојазни од јачег. Г енерал Г уде-р и а н 4 8 ) пиш е да су за инвазију Британије лета и јесени 1940,водећи немачки генерали рачунали и са учеш ћем П етеновеФранцуске. Д о тог учеш ћа није дош ло, јер преполовљ ена Ф ран-цуска није била ни спремна ни вол>на за такву авантуру, и јертакв.у обавезу Ф ранцуска није ни прим ила приликом капиту-лације. Д а је П етен пош ао с немачким генералим а, до инвази-је би сигурније дош ло, без обзира на последице. А ли у том пи -тањ у страх од горег био је јачи него планови и ж ељ е Х итлеро-бо г генералитета, или интереси немачке нације. С удбина С редо-зем љ а и нем ачке експедиције у А ф рици, п а чак и цео став И та-

лије, могли су друкче изгледати да је Ф ранко прим ио Х итлеровзахтев о нападу Гибралтара, преко Ш паније, ф ебруара 1941.И ако Ш панија није била у Т ројном пакту већ само у А нти-ком у-нистичком, она је и по свом постанку, и по свом уређењ у, и посвојој идеологији, била веран сателит своја два тоталитарнапротектора, чак и њ ихов ратни савезник на источном ф ронту. Ипоред свега тога, Х итлер ни је употребио своју војну силу и до-м огао се Гибралтара, нити Ф ранка отерао с власти, као ш то гаје довео, јер су други интереси, а не обзири, били јачи од њ его-ве стратегије.

О дноси са Ш вајцарском и Ш ведском , нарочито с Турском

даљ и су изузетак од неоспорног правила у целој Х итлеровој по-литици. Т урска, као кљ уч изм еђу два континента, директни пути ка Б аку и ка Техерану, била би стратегиски важ нија и одаф ричких пустињ а и од кавкаских кланаца. П реко њ е и Ром е-лова и П аулусова арм ија биле би бољ е среће, али је тај важ анпролаз затворен пре времена уговором од 18 јун а 1941, даклесвега четири дана пре рата с Русијом . И овај уговор, с П апе-ном као великим ф актором у А нкари, уз сва пониж ењ а Т уреке,остао је у важ ности све до априла 1944. А ли ни тада уговор ни-је престао по Х итлеровој в о ј б и , већ услед ултим атум а западнихсила, јер су м етали из Турске, нарочито хром, били богат изворнем ачке челичне индустрије. 49)

У такве изузетке м огла је лако улетети и Југославија, несамо с прим љ еним пактом , већ и уговором какви су били тур-ски или ш ведски. Географ ски значај Југославије увек је остаом ањ и од значаја Ф ранцуске, кад је спремана инвазија Е нгле-ске, или Ш паније, кад је требало збрисати Гибралтар, или Т ур-ске, кад је пут водио ка П ерсији. ,Н ас су заобилазили и сви пу-теви ка Грчкој, јер је до грчких граница сва Х итлерова војскаД ош ла преко М аџарске и Бугарске, а Г рчка савладана, без

48) Guderian: Panzer Leader, str. 136.

49) У л т и м а т у м А м е р и к е и Б р и т а н и ј е д о ш а о ј е о н д а к а д г а ј е

т а ј н о и Т у р с к а т р а ж и л а , ј е р ј о ј у г о в о р о д 18 ј у н а 1941, н и ј е в и ш е к о н в е н и р а о . Д и п л о м а т с к е о д и о с е с Н е м а ч к о м Т у р с к а ј е п р е к и н у л а а в г у с т а 1944, а у ш л а у р а т , в и ш е с и м б о л и ч н о , т е к 23 ф е б р у а р а 1945, к о ј и д а н п о с л е Ј а л т е .




учеш ћа арм ије резервисане за Југославију. П утеви ка Р усијиводили су преко побеђене П ољ ске, М аџарске и Рум уније, сви

далеко од наш е држ аве. О во географ ско затиш је, које нико ни-је очекивао, било би још сигурније после брисањ а грчког ф рон-та, јер би онда Југославија пуким случајем улетела у неки ти-хи вир, или м ртви угао, који је спасао и Ш ведску и П ортуга-лију. В ан сваке сумњ е, ни уговор, ни пакт, не би били такосигурни, кад иза њ их не би стајали спремна војска и сигурнавољ а да се отаџбина и њ ени уговори бране до последњ ег. Т о јеу великој м ери спасло и Т урску, нарочито после хватањ а у кош -тац Н ем ачке с Русијом .

Т ако ондаш њ е прилике у свету претстављ ају и отворене ар-хиве и нем ачке војсковође, у Н ирнбергу или ван њ ега. Т ако пи-

ш е и Д итрих додирујући потписивањ е пактова с М аџарском ,Рум унијом , Бугарском и Југославијом : “П рави значај ових пак-това за Х итлера, у' случају М аџарске, Р ум уније и Б угарске, биоје у томе, ш то су обезбеђивале право п ролаза немачких трупа.У случају Југославије где такво право пролаза није било садр-ж ано у уговору, Х итлер је искористио пад Ц ветковићевог реж и-м а да би путем ин вазије обезбедио свој уплив у овој зем љ и” . 50)

Д руги писци с нем ачке стране, нарочито генерали Х алдер,Гудериан, Геринг и Јодл, а највиш е сам Х итлер, високо су це-нили значај југословенске војске и српске традиције у њ ој.Х итлер је као бивш и ратник, с највећим војничким одликова-

њ ем , добро памтио како су некада Срби бранили своју отаџби-ну, стопу по стопу, до последњ е слободне планине. С лањ е нај-елитнијих дивизија и пола својих м оторизованих одреда проти-ву Југославије најјаснији је доказ изузетне цене, коју су јојпридавали. А та цена била је до еаме трагедије најбољ и аргу-м енат у свим разговорим а и преговорим а, сигурнији и јачи одсвих турских и ш ведских аргум ената. П оред ове неоспорне по-луге, која се јасно назире и за целе коресподенције изм еђу Х ит-лера и М усолинија, и економ ска полуга играла је важ ну улогу.За Н ем ачку Југославија је од првог дана била најближ а и нај-богатија привредна ризница, коју су' нем ачки ратни походи

с једне, и затварањ е средоземних путева, с друге стране, чини-ли све драгоценијом . О бе ове две цене, и војничка и економ ска,расле су све виш е, у колико је поход на Русију био ближ и.

Х итлеров став прем а Југославији био је и пре рата изузе-тан и обазрив. П рем а Рауш нику' 51) “Х итлер је већ 1932 сниваоо В еликој Н емачкој, с А устријом , Ч ехословачком и појасом са-телита, управо послуж них вазала около њ ених граница. ,Н а за-падној страни биле би Х оландија, Ф ландрија и С еверна Ф ран-цуска, са нордијском унијом , у коју би уш ле Д анска, Н орвеш -ка и Ш ведска. Н а источној страни биле би балтичке држ аве,остатак П ољ ске, М аџарска, цео Б алкан, Р ум унија и У крајина.

П рема тадањ ем сну са свим а овим држ авама створио би али јан-

50) Otto Dietrich: Hitler, str. 60.51) Rauschning: Hitler Speaks, str. 128.



И з м е ђ у п а к т а и р а т а —■ п а к т — 21

су, али не изм еђу равноправних партнера, већ вазалних држ а-ва”, неш то ш то су у своје врем е једнако практиковали и Б аја-зит и Т амерлан. С ве те држ аве у савезу с Д ем ачком , и на запад-ној и на источној страни, не би им але ни своје војске, ни соп-с т в е н е политике, нити економ ије, јер би све то била брига иза-бране нем ачке расе. С Русијом је нам еравао да створи неку да-љ у алијансу, “ и то ће м ож да бити пресудна коцка у м ом ж и-воту”. 52) С Б ританијом ј е очекивао савез, “јер она треба јакуН емачку”, а у противном “наставићу там о где је Н аполеон стао:искрцаћу се на британске обале”. 53) у том свом сну или слици“Н ове Е вропе” он није хтео Југославију да распарчава, како сутих дана ж елели и Рим , и Беч, и П еш та, већ да је целу у нетак-

нутим границам а, претвори у савезника, односно вазала. “Н е-м ам ја нам еру да правим концесије из сентим енталних разлога,као ш то би био случај успоставе раније М аџарске. Н икакве раз-лике не правим изм еђу пријатељ а и непријатељ а . . . С ам о пу-тем страха м ож е се управљ ати светом . . . М и смо варвари те каоварвари остајем о. То је часна титула. М и ћем о подм ладити овајсвет који је при крају. И зато је наш а м исија да изазивам о су-кобе . . . Д олази ново врем е м агичног објаш њ ењ а света, објаш -њ ењ а путем вољ е, а не интелигенције или разум а . . . Н е смемосе ослонити на разум и савест, већ све кљ учеве поверити инстик-ту . . . И стина не постоји ни у етици, ни у науци ”. 54)

И тако, ослањ ајући се на вољ у' и инстикт, Х итлер је биобез м илости прем а свим а слабијим а, али све до последњ ег данаобазрив прем а оним а, који су своју независност кураж но брани-ли. Д а је међу те кураж не народе убрајао све Југословене, про-излази јасно и из једног њ еговог предратног говора у Берлину.Т у каза: “М еђусобно пош товањ е нем ачког и југословенског на-рода, утврђено је у рату од 1914-1918, када је нем ачки војникнаучио да признаје и пош тује свога храброг противника”. 55)Х итлер је свакако м ислио на хрвањ е са С рбима, до послерњ егдана, јер је с њ им а био у рату. А ли као рођени А устријанац онје свакако пам гио и челичне зидове Боројевићеве арм ије, на

италијанском ф ронту. Т ај ратнн респект објаш њ ава м ноге тај-не у Х итлеровом држ ањ у прем а Југославији све до објаве ра-та. Због тога је берлински радио целог 25 и 26 м арта 1941 грм еоо “традиционалним и пријатељ ским односим а изм еђу Н емачке иЈугославије”. Због тога је и м рачни Рибентроп, у том истом ча-су, славећи пакт, одуш евљ ено говорио о “новој и срећној Е вро-пи, у којој ће Југославија држ ати кљ учеве Б алкана, који њ оји припадају”.

К ао ш то је пре рата, у разговорим а са Рауш ником , Х итлерправио разлику између Југославије и Ч ехословачке, у корист

52) И д е м , с т р . 136-37.53) И д е м , с т р . 124.

54) Rauschning, И д е м , с т р . 128, ј7, 220.

55) Х и т л е р о в г о в о р у Б е р л и н у , Voelkischet Beobachter о д 2 ј у н а 1939.



22 Ј 1А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш ”

п р в е , 56) т а к о ј е т о и с т о р а д и о и у р а з г о в о р и м а с п р е т с т а в н и -

ц и м а А у с т р и ј е и И т а л и ј е , и т о у д а н и м а п о д з е м н о г р е в и з и о н и з - м а . Д -р у Ш м и т у ', б е ч к о м м и н и с т р у с п о љ н и х п о с л о в а , к а з а о ј е 19 н о в е м б р а 1936; “Р у м у н и ј а и Ј у г о с л а в и ј а з а м е н е с у м н о г о в а ж н и ј е к а о п р е т с т р а ж е п р о т и в б о љ ш е в и з м а , н е г о к а о з е м љ е о с л а б љ е н е у с л е д р а т а и л и п р е т њ е р а т о м . З б о г т о г а М а џ а р с к а н е м о ж е р а ч у н а т и с н е м а ч к о м п о м о ћ у , у њ е н и м р е в и з и о н и с т и ч к и м з а х т е в и м а ”. 57) С л и ч а н о д г о в о р о н ј е м е с е ц д а н а р а н и ј е , a т о ј е 21 о к т о б р а д а о и г р о ф у Ћ а н у , и т о о н д а к а д ј е И т а л и ј а с в у д а т р а ж и л а и о к у п љ а л а н е п р и ј а т е л >е Ј у г о с л а в и ј е ; м е с е ц и м а п р е у г о в о р а С т о ја д и н о в и ћ -Ћ а н о . Т а д а п о р у ч у ј е И т а л и ј и , п р е к о н о - с и о ц а њ е н е и н о с т р а н е п о л и т и к е : “И т а л и ј а н с к о - ј у г о с л о в е н с к о

п р и ја т е л >с т в о у з м и т е о з б и љ н о у о б з и р , а р е в и з и о н и з а м М а џ а р с к е о к р е ћ и т е ј е д и н о п р о т и в у Ч е х о с л о в а ч к е ”. 58) П о с л е о в и х с а в е т а Ћ а н у , Х и т л е р је т а к в у п о р у к у п о с л а о и м а џ а р с к о м р е г е н т у Х о р - т и у . 59) Н и Х и т л е р о в з а м е н и к Геринг н и ј е у с л и ч н и м с а в е т и м а з а о е т а ј а о и з а с в о г Ф ирера. П р е т с е д н и к у а у с т р и с к е в л а д е Ш уш -н и к у п р е т и о ј е п р е А нш луса “д а ћ е с е Д е м а ч к а и Ј у г о с л а в и ј а п о с в о м з а ј е д н и ч к о м с п о р а з у м у с в и м с и л а м а о д у п р е т и р е е т а у р а - ц и ј и Х абсбурш ке м о н а р х и ј е ”. 60)

Заједнички интереси обе држ аве, нису се сусретали само уА устрији, већ ш то је важ није — и на истоку. С ваку држ аву, ко-ја н а истоку' Европе, м ож е служ ити као брана према совјетској

експанзији, Х итлер је убрајао у своје м огуће савезнике. М еђуњ им а Југослави ја је долазила на прво место, и то све виш е, уколико је рат са С овјетском Русијом био све ближ е. Због тога,судећи по свем у ш то тајне архиве одају, Југославија се од Х ит-лерове силе и лудила м огла спасти и уговором , а камо ли п ак-том, све до инвазије Русије, кад би наш а цена далеко превази-лазила значај и цену Т урске, и то уз м ањ е лавирањ а и пони-ж ењ а, која ниеу упропастила ни турски, ни ш ведски углед услободном свету. А после рата изм еђу Х итлера и С таљ ина, Ју-гославија и Т урска не би виш е м орале да страхују за свој оп-станак, ни од нациста, ни од бољ ш евика, већ би постале зајед-

ничка демократска полуга у свету. Борбе противу првих, и за-једнички бедем испред сам ог срца Европе, у најезди других,једнако опасних у свом им перијализму и својим злочиним а, би-ли би њ ихова заједничка мисија и на Балкану и у Е вропи.

56) П р е м а Р а у ш н и к у , с т р , 46-48 Х и т л е р ј е в е ћ и 1932 п л а н и - р а о о к у п а ц и ј у Ч е х о с л о в а ч к е и — п р е б а ц и в а њ е и з ц е и т р а Е в р о - п е у С и б и р и ј у .

57) Hitler to Schmidt, 19 nov. 1936, German Documents, I vol,

str. 340.

58) Hitler to Ciano, 21 oct. 1936 “Documents of German Foreign

Policy”, str. 97.59) Hitler to Horty, Idem, str. 371

60) Goering to Schuschnigg, Idem, str. 381 kao i vol. I, str. 97,

371, 381 “Documents of German Foreign Policy”.



И з м е ђ у п а к т а и р а т а — л а к т — 23

И за К ајзера В иљ ем а, а кам о ли за Х итлера или С таљ ина,

уговори нису били светињ е, већ обична парчад хартије, кад сењ ихов циљ не м ож е другим путем постићи. Зато су и К ајзер иХ итлер, обојица једнако, погазили уговор о Белгијској неутрал-ности, коју је и Х итлер признавао све до дана, кад је преко тогуговора пош ао да заобиђе М аж иновљ еву линију. Ш та виш е,прем а Д итриху, Х итлер се носио м иш љ у да откаж е и Ж еневскеконвенције, и с њ им а цело м еђународно ратно право, све док јеувидео да би последице по нем ачки народ биле страш није негош то су користи. О д сличног Х итлеровог веролом ства, био у пи-тањ у уговор или пакт, Југославију је ш титио вечити и исти Х ит-леров страх од горег, као и две чињ енице: ш то иза њ е није би-

ло друге, опасније силе, и ш то је цела Х итлерова ратна м аш инакретала на Русију, далеко од свих напш х граница.В ан сваке сумњ е своју неутралност до погодног дана, ва-

љ ало је чувати од ненадних испада у зем љ и и увек м огућихпрепада са стране. 61) А за све то м орали смо им ати и сређенудрж аву, и дисциплинован народ, и јачу владу, који би, с истомвојском , увек у приправном стањ у, чували држ аву од свих из-ненађењ а, м огућих и у м иру, кам о ли у рату.

О тсуство јаке и за народ везане владе осећало се нарочитокод С рба, и то све виш е уколико су дани били теж и а судбоно-сна раскрсница све ближ а. Е пска предањ а и човечанска начела,

разасута кроз српске народне песме, дубоко су уклесани у љ уд-ске душ е и осећаје, м ного дубљ е него партиске крилатице, по-литичке мудрости или економ ске рачунице.

С рби су народ који виш е мисли срцем него главом и осла-њ а ее виш е на здрави л>удски осеђај него на разум и њ егове ре-гуле. С тубови усађени у љ удска срда м ного су јачи од оних, ко-ји вире из разум а, јер је осећај настао пре, а гаси се касније.

В лада се ослањ ала на разум и политичке рачунице, без во-ђењ а бриге о народу и њ еговом осећањ у. Л арод се ослањ ао насвоје традиције и осећај, без вођењ а бриге о влади и њ еним раз-лозим а, о политичкој м удрости и њ еним кљ учевима, о логици,врем ену или целисходности. Т ако је раскорак довео до страхо-вите катастроф е, а надљ удска вера у царство небеско — до са-мог пакла.

Д р . Р а д о је В у к ч е в и ћ

61) Ulrich von Hassell, б и в ш и н е м а ч к и п о с л а н и к у Б е о г р а д у у с в о м Д н е в н и к у , п у б л и к о в а н о м 1946, и з л а ж е к а к о с у з б о г п а к - т а с Ј у г о с л а в и ј о м н а с т а л а в е л и к а р а з о ч а р е њ а к о д р е в и з и о н и - с т и ч к и х с у с е д а , д а н е г о в о р и м о и о П а в е л и ћ у .



ТЕЛЕГРАМИ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИИА О ЕНГЛЕСКИМ МИСИЈ АМА У СВОМ ШТАБУ

И ЕНГЛЕСКОЈ ПОЛИТИЦИ НА ТЕРЕНУ

I Дво

Политика Британске владе према ђенералу Михаиловићу ињеговом покрету, прошла је, углавном, кроз две фазе. Прва биее могла окарактерисати потпуним примањем љеговим као неке

врсте енглеског јунака, Робин Худа, који ће се тући, у одбраниВелике Британије и њених интереса, до последње српске главе.Друга, његовим потпуним напуштањем кад се васпоставило, даМихаиловић то није, већ просто српски патриота који искључи-во води бригу о биолошком опстанку свог народа и српским на-ционалним интересима. Кроз обе ове фазе, у једноме су Енгле-зи, ипак, били доследни. Од почетка до краја, никоме нису до-пуштали да дође у непосредан додир са Михаиловићем, па нилегалној Ј угословенској влади, чији је он био министар војни.Варала их је нада да ће га тако натерати да ради онако какому они буду наређивали, а њихове мисије у његовом штабу са-

ветовале.Чим је створена директна веза, неконтролисана од Енглеза,

Дража је иекористио да нас обавести о држању енглеских ми-сија код њега. Те су мисије, инспирисане жељама своје владе,радиле да на терену спроведу оно што су веровале да ће се до-пасти Черчилу и његовом Ратном кабинету. Какав је тај рад биои у чему се састојала енглеска политика на терену, најбоље ћесе видети из телеграма самог ђенерала Михаиловића које ћемо,због великог броја, морати да доносимо у наставцима.

Број 2 од 28 августа 1943 године.

Претседнику Краљевске југоеловенске владе

Сада имате дуплу радио везу. Ј едну преко Америке, а другу

преко пуковника Путника. П рва веза иде преко моје радиотелеграф-

ске агенције “Демократска Ј угославија” која даје отворено догађаје

из земље за америчку јавност. Радиотелеграфска агенција “Демо-

кратска Ј угославија” створена је да сузбије радиофонску станицу

“Слободна Ј угославија’’ која нам јако смета. Због тога ова агенција

објављена је да је потпуно независна, чак и од мене. Радио станицу

ове агенције користим да добацим шифроване депеше за вас преко

г. Фотића. У исто време и за америчког ђенерала Донована, који је

раније утврдио шифру са мном преко капетана падобранца Аћима

Слијепчевића. Наставља се.Настаовак:

Радио веза преко пуковника Путника треба да нам буде још си-

гурнија. Врло је важно да будем са Вама у директној вези и без



Телеграми Драже Михаиловића 25

енглеске контроле која је често несносна. Депеше преко Америкешаљемо по шифри “Бан-Ј уг”, понављам “Бан-Ј уг” коју има пуков-

ник Ракић, а депеше преко пуковника Путника шаљемо по пшфрикоју је донео мајор Новаковић. У следећим депешама достављаћемовам тачно ситуацију са којом молим да упознате Врховног коман-данта и Његовог помоћника.

Ђенерал Михаиловић.

Везом са Америком руковао је амбасадор Константин Фо-

хић. Радио станица америчке Морнарице у Балтимору примала

је Дражине телеграме, али се преко ње он није могао обавешта-

вати. Примљене телеграме наша Влада је морала плаћати као

да су долазили редовним путем преко “^еб1егп ХЈшоп”-а. Са изу-

зетком на почетку рада, њоме су даване вести мањег значаја.


Лично за Претседника Краљевске владе

О следећој депеши обавестите само Њ. В. Краља и ПомоћникаВрховног команданта ђенерала Живковића.

Моја обавепггајна служба дошла је до коресподенције измеђубританског пуковника Бели-а и британског1 штаба на СредњемИстоку.

Наставак 1:

Достављам следеће појединости из којих ћете јасно видети ка-

кав став према југословенској војсци заузима британска команда ишен претставник у моме штабу. Следује текст у преводу ухваћенепреписке коју пуковник Бели упућује своме шефу у Каиру.

Наставаж 2:

“Михаиловић све сигурније руководи ефективну војиу командунад својим трупама, а једно од чега се ограђујем јесте да он нећебити у стању да спречи извесне команданте да се боре против ко-муниста. Ово је међутим једна слабост.

Ј асно је да је ми не можемо искористити, него радије случај уком наш утицај мора бити употребљен да уздиже Михаиловићев ау-

торитет пре него га Р уси ............... (недостаје једна реч, вероватно“униште”. Примедба моја).

Наставак 3:

“Наши планови би без сумње брже напредовали, кад би Михаи-ловић имао мање ауторитета, понављам, мање ауторитета.

У оцењивању Михаиловићевог положаја мора се имати следећеу виду: Он има морални ауторитет над цивилним становништвом изразлога датих раније. И ако тај ауторитет може бити ојачан дола-ском британске пропаганде и југословенске емиграције, он не може,понављам, не може по мом мишљењу

Наставак 4:бити умаљен све дотле док његов војни ауторитет над његовим

локалним командантима остане непоколебив, а Михаиловић оцењујењихову вредност по њиховим пропагандним машинама,




Ј едини начин који би имао гаранције да буде успешан било би

јавно опозивање од стране Краља. Ј а сматрам да то неће, понавл>ам,

неће бити скоро.

Михаиловић претставља војни ауторитет као шеф југословенске

војске у отаџбини”.

Наставак 5 :

“Како сам јавио у ранијим депешама из депоа, његове снаге су

под командом активних српских официра, понављам, активних срп.

ских официра. П о савезничкој победи Србија ће истрајати макар да

била будућност Ј угославије.............. (недостаје крај реченице, прим.

моја). Србија ће да има своју војску. Само чисто првенство може

осигурати српским официрима доцнији положај у њиховој професи-

ји. Српски официри не чине ништа противно војном закону и дисци-плини”.

Наставак 6:

“Да се уништи Михаиловићев ауторитет на овом пољу, било би

потребно не само смењивање Михаиловићево са његовог садашњег

положаја и гарантију Е нглеза његовим локалним командантима да

ће протежирати њихове интересе после рата. М еђутим, ја сматрам

да један такав подухват не долази у обзир.

Не постоји, понављам, не постоји друга личност са којом би сад

могли радити на место Михаиловића”.

Наставак 7:

“Било би фатално, понављам, фатално по наше интересе поку-

шати овде грчки систем. Ми би овде дали маха многобројним лич-

ним амбицијама и интригама које не бисмо могли контролисати и

које би потстакле унутрашње свађе и конфликте што би умножило,

у велико, препреке за сједињавање југословенског отпора. Само ве-

што рукован Михаиловић је наш идеалан инструменат да упутимо

његове снаге нашем циљу”.

Наставак 8:

“У колико нисмо потпуно употребили овај инструменат, моја је

мисија код Михаиловића промашила. Захваљујем на вашој жељи да

будем искрен и даћу одговор за тај неуспех у следећој депеши.

Главни узрок тешкоћа за протекла два месеца лежи у великој цен-

трализацији Михаиловићеве организације.

Британске мисије су потпуно децентрализоване. Ј а сам то оства-

рио док сам био тамо на служби; децентрализација је била оправда-

на, али ако сте за побољшање, потребна је већа унутрашња контро-

ла. Разлози у следећој депеши”.

Наставак 9:

“Реферат у погледу униформе следећи:

Михаиловић напустио униформу јануара 1942, што оправдавају

многи разлози, нарочито лична безбедност. Био је јурен од јаких

немачких снага и био би вероватно ухваћен, да су он и његови љу-




ди остали у униформама на Равној Гори, са које су се повукли усвим правцима, а да би у исто време избегли компромитовање ци-

вилног становништва које му је помогло”,

Наставак 10:

“Повлачење са Равне Горе означује крај фронталног отпора ипочетак гериле, четничког ратовања. Дуга славна традиција српскихчетника у ратовима 78, 12, 14 и 1918 године индентификована је ду-

гим брадама и нерегуларним униформама. То питање сам остварион узео ризик. Важност овог факта не сме бити потцењена. У след ду-

ге употребе поцепана је оригинална униформа за коју нема могућ-ности замене”.


“Послато одело од нас било је лепо раздељено трупама. Зато

се надам да можете слати што пре личне ствари за Михаиловићаи потребно оружје за његову пратњу.

Најзад смо их покренули у доброме правцу. Долазак Новакови-

ћа и његове компаније у елегантним униформама убрзао је овај по-крет и може само да повећа будућем моме шефу овде шансе за

успех”.


“Врло исправно инсистирано у више депеша да ће Михаиловићзамекити секку политичке славе зауаимањом војног воћства”.

Свршетак ухваћене преписке.Сад настаје мој коментар у следећим депешама:


Ворба против комуниста у земљи је нужно зло и ми се налази-

мо у ставу нужне одбране. Е нглези помажу комунисте јер су овибезобзирни у погледу жртава које народ подноси и за дела која не-мају никакве војничке вредности.

Принуђени смо да водимо тешку борбу, како против окупатора,тако и против комуниста, којима је главни циљ да се дочепају вла-сти. Комунисти се служе терором према народу, те га морамо шти-

тити од њих.


Пуковник Вели се жали што ја имам толико ауторитета и сма-тра да је он непоколебив све дотле, док не би био срушен од нашегВрховног команданта, али н сам изјављује сумњу да то неће битимогуће.

Пуковник Вели указује на потребу да се придобију наши офи-

цири за њихову, британску, ствар. П оред моје смене и да се сада-н>им мојим командантима обећа енглеска подршка и после рата. Утом погледу покушали су код мајора Кесеровића.

Паставак 15:

Мајор Кесеровић је примио новац, завео у државне приходе имене о томе обавестио, као и њих. Мајор Кесеровић је известио Ен-



28 ГЛ АСНИ К Српског историско-културног друштва "Њ егош”

глезе да новац који му је лично дат прима и заводи као државни

приход, јер њему лично новац не треба. Слични покушаји, макар и

на ман>е видан начин, вршени су и на другим местима, али су свипропали.

М огу само да похвалим држање наших официра и уогапте све

команданте на терену и тврдим да ће се овакви и најмањи покуша-

ји одбити, али нам је потребна подршка Њ. В. Краља и Краљевске

владе.


Зато ми је потребно шире овлашћење које сам већ тражио у по-

гледу унапређења официра и одликовања оних који се истакну. По

томе учииићу понован предлог и овим путем, јер верујем да вам

Енглези не доетављају све моје депеше.

Е аглези су се надали да ће моћи да створе свађе међу официрн-

ма овде, као што су то створили у Каиру, како код наших тако и

код Грка. Сви њихови покушаји у томе овде су пропали.


Потчињени команданти и трупе на гласове пуштене од Енглеза

у месецу јуну о мојој смени, доставили су ми изјаве свих својих

потчињених да чврсто остају збијени у редовима југословенске вој-

ске. Ово јасно увиђа пуковник Бели који и сам каже да би фатално

Било уводити у Ј угославији грчки систем. Само се Енглези варају

да сам ја њихов идеални инструменат, јер непоколебиво стојим на

одбраки права Круне коју они руше за своје прљаве рачуне


и на одбрани права народа, чију крв они злоупотребљавају, као

и на одбрани права Ј угославије, чије стварање они недовољно по-

мажу. Признање пуковника Бели-а о чврстој централизацији орга-

низације југословенске војске, само је доказ више о нашем постиг-

нутом успеху. Види се да Е нглези мисле да ћу се ја противити да

југословенска војска у отаџбини носи енглеске униформе. Баш на-

против, ми смо принуђени чак да и непријатељу отимамо униформе

да св облачимо, јер смо голи и боси, па нам је свака савезничка

униформа добро дошла.Наставак 19:

Пуковник Бели је очекивао да ја нећу дозволити облачење ен-

глеске униформе и то истиче као неки свој велики успех. Чак ми-

сле да и мене обуку у енглеску униформу. Т о ћу учинити врло радо

јер се они надају да ћу променити и памет. Ипак ћу их оставити у

том уверењу само да бих што више одеће добио за голо људство.

Крај извенггаја о ухваћеној енглеској преписци.

У купно вам послато у 20 мањих депеша.



Претседнику Краљевске владе

Трошим последње резерве новца. Британци покушавају да ме

сломе не дајући ми ередства за живот и рад. Пасивни крајеви Цр-




не Горе, Херцеговине, Босне, Далмације и Словеначке оетављени сусами себи, јер немам новаца да их помогнем. Избеглица у Црној Го-

ри има преко 36.000. Опустошени читави крајеви Србије очекују на-шу помоћ. Учините што можете да ми потребна средства доставитебило преко Швајцарске или да приволите Енглезе да то учине, абило би најбоље да америчка мисија дође код нас и да нас прекон>их снабдевате новцем и потребама.



Са материјалом који је дошао са мајором Новаковићем стигло

је и 5.000 долара, али их је пуковник Бели задржао за себе. Испи-тајте поверљиво да ли је пгго новаца послато за нас, јер смо у крај-

њој нужди.Ако се упути потпуковник Балетић, пошаљите нам по њему лич-

но што више новаца које ће по џеповима понети са собом, јер до са-да нису контролисали падобранце.

Новчаним средствима Енглези нас уцењују. Ђенерал Михаиловиђ.

Како никада није могао да буде сигуран да ће Енглези пре-

дати извештаје које је, преко њих, слао Влади у изгнанству, то

је Дража врло често тражио од Владе потврде о ономе о чему

је извештавао. Нарочито од како му се пружила могућност кон-

троле, успоставом директних веза. Није потребно наглашавати

колико је посла изискивало ово дуплицирање у извештавању ко-

је је невиђена појава у савезничким односима за време рата.

Тако Дража пита Крал.евску владу телеграмом:

Број 8 од 30 августа 1943.

Молим, да ли сте примили наш број 1597 и 1598 (бројеви депе-

ша које су слате преко Енглеске станице “У Ша Ке5*е” — примедбамоја) од 1 јула о. г. То су два врло дугачка и важна извештаја. По-новио бих их тајним путем ако их нисте примили.


Пошто је, најзад, после скоро две године безуспешних по-

кушаја, добио могућност директног општења са нашим прет-

ставннцима у иностранству, 'Дража није могао, а да не да израза

свом осећању олакшања, а уједно и жељу да се чим више и бо-

ље обавести, јер су односи између њега и Енглеза били дегене-

рисани до те мере да им уопште није могао више веровати. Стога

је, одмах на почетку ове везе, послао следећа два телеграма:

Број 9 од 30 августа 1943.

Пуковнику Путнику

Поводом отварања ових наших веза примите поздраве Ви и ми-нистар ЗЈ оновић од мене и свих мојих старих и нових сарадника са

мајором Новаковићем.Господина Ђоновића и Вас молим да ме обавестите о политич-

кој ситуацији у иностранству. Ђенерал Михаиловић.



30 ГЛ АСНИ К Српског историско-културног друпгтва “Њ егош”

Број 77 од 28 септембра 1943.

Помоћнику Врховног команданта југ. војске, ђен. Живковићу,Крајње је време, нарочито с обзиром на одлучујуће догађаје ко-

ји се приближују, да будете Ви и Краљевска влада обавештени о

ситуацији у земљи, а ја стално о нашој ситуацији код савезника.

Стога молим да садању нашу везу појачате да више прима и

предаје, јер је садањи капацитет недовољан. Сматрам да не треба

да се зазире ни од чега у овако важном и неопходно потребном по-

слу. П оред ове, хитно је потребно да успоставите везу преко Цари-

града, јер ја имам могућноети и потребе да радим са вама преко

две везе.

Перић није успео, па га треба хитно заменити погоднијом лич-

ношћу. У недостатку војних лица, имао бих пуно поверење у Душка

Петковића, кога лично познајем.

Ћенерал Михаиловић.

Број 104 (без датума, сигурно с почетка октобра 1943, пошто бр. 105

носи датум 11 октобра).

За ђенерала Живковића

Наш највећи непридатељ је пуковник Бели. Све тешкоће које

имамо овде потичу од њега. Он је наш страховити злотвор. У хвати-

ли смо његову депешу за Каиро следеће садржине:

“Тражим довођење партизана, са енглеским претставницима кодњих, западно и јужно од Михаиловићевих снага . . . . ” Наставља се.

(Наставак није примљен).

Број 122 без датума, примљена 21 октобра 1943.

За ђенерала Живковића

У Беранама налази се италијанска дивизија “Венеција”. Наше

снаге заузеле су раније овај гарвизон, а у вези наређења британске

команде са Средњег И стока дивизија “В енеција” је стављена под

моју команду.

Пре неколико дана ушле су у Беране комунистичке јединице.Командант комунистичке јединице водио је преговоре са командан-

том дивизије тражећи да са дивизијом приђе комунистима. Прису-

ствовао је један британски пуковник и један мајор који се налазе

код комунистичке јединице. Ови британски официри, у току вођених

преговора, рекли су команданту дивизије ‘,Венеција” да је једина

савезничка војска коју предводе партизани, те их имају сматрати

као савезнике.

Протестовао сам код шефа овдашње британске мисије за овај

нови скандал енглеске политике, који је уперен противу нашег на-

рода и његових интереса. Свршетак депеше број 122.

Ћенерал Михаиловић.

Број 138 од 20 октобра 1943.

(Почетак депеше није примљен).



Т е л е г р а м и Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а 31

Н аставак 1:

“К о м у н и с т н с у и с т р е б љ е н и с е м м а њ и х г р у п а к о ј е ћ е б и т и у с к о р о

л и к в и д и р а н е .В р ш е с е у с п е ш н и н а п а д и н а п о је д и н е о к у п а т о р с к е г а р н и з о н е и

р у ш е њ а н а к о м у н и к а ц и ја м а .

У Б о с н и и м а м о ј а к е и а ш е о д р е д е . И н т е з и в н о с е р а д и н а п о т п у - н о м о р г а н и з о в а њ у . Н а ш и о д р е д и в р ш е н а п а д е н а о к у п а т о р с к е и у с т а ш к е г а р н и з о н е и р у ш е о б је к т е н а к о м у н и к а ц и ј а м а . У о в а к в и м н а п а д и м а и м а л и с м о в и ш е у с п е х а .

Н а е т а п а к 2:

К о м у н и с т и н а м ч и н е в е л и к е с м е т њ е к а к о у о р г а н и з о в а њ у о в е п о к р а ј и н е , н а р о ч и т о з а п а д н е Б о с н е , т а к о и у п о г л е д у б о р б е к о ју с м о р а з в и л и п р о т и в у Н е м а ц а и д р у г и х о к у п а т о р е к и х и к в и с л и н ш к и х с н а - г а . К о м у н и с т и н а п а д а ј у н а ш е с н а г е и о н д а к а д а с м о а н г а ж о в а н и у б с р б и п р о т и в у н е п р и ј а т е љ а и т о к а п а д а ј у р е д о в н о и з а л е ђ а ,

Н а с т а п а к 3:

О н и н а м с м а њ у ју а ч е с т о и о н е м о г у ћ а в а ј у д а п р о д у ж и м о з а п о - ч е т у б о р б у . Н а ш е је д и н и ц е и а к о с у п о к у ш а в а л е д а и з б е г н у б р а т о - у б и л а ч к у б о р б у , ч е с т о с у п р и м о р а н е д а п р и м е б о р б у г д е с у н е м и н о в - н е ж р т в е , Т о ј е н у ж н а о д б р а н а н а ш и х ј е д и н и ц а .

К о м у н и с т и у Б о с н и н е в р ш е н и к а к в е а к ц и ј е п р о т и в у Н е м а ц а н и .

т и п р о т и в д р у г и х о к у п а т о р с к и х с н а г а , н а п р о т и в и м а д о к а з а д а с у у в е з и с а о к у п а т о р и м а к а о и с а у с т а ш к и м је д и н и ц а м а .

Н а с т а в а к 4:

К о м у н и с т и г а је у Б о с н и , к а о и у д р у г и м п о к р а ји н а м а , ј е д и н и ц и љ : б о р б а п р о т и в н а ш и х с н а г а к а к о б и о б е з б е д и л и з а с е б е в л а с т , а т и м е и у с л о в е з а з а в о ђ е њ е б о љ ш е в и з м а у з е м љ и .

Р е д о в н а ј е п о ј а в а и у Б о с н и и у д р у г и м п о к р а ји н а м а , с е м С р - б и ј е , д а к о м у н и с т и у п а д а ј у у м е с т а к о ј а с м о з а у з е л и о д н е п р и ј а т е - љ а , п а т о о б ј а в е к а о с в о ј у с п е х .

Н а с т а в а к 5: (Н и је п р и м љ е н ).


П о с л е д њ и х д а н а к о м у н и с т и с у п о к у ш а л и с а ј а ч о м а к т и в н о ш ћ у п р о т и в н а ш и х с н а г а . И у о в о ј п о к р а ји н и к о м у н и с т и н е н а п а д а ју о к у - п а т о р с к е с н а г е в е ћ је д и н о н а ш е је д и н и ц е .

у С а н џ а к у б и л и с м о б о р б о м о в л а д а л и с к о р о ц е л о м т е р и т о р и ј о м . К о м у н и с т и с у з а т и м у п а л и у п о је д и н а м е с т а о б ј а в љ у ју ћ и т о к а о д а с у т а м е с т а з а у з е л и о д о к у п а т о р с к и х с н а г а , ш т о Ј е р а д и о Л о н д о н п р и х в а т и о к а о и м н о г е д р у г е с л у ч а је в е .


П р о п а г а н д н и м и н а с ш г н н м п у т е м н а т е р а л и с у м н о г е м у с л и м а н е д а с т у п а ј у у њ и х о в е к о м у н и с т и ч к е је д и н и ц е . Н а ји н т е р е с а н т н и ји ј е с л у ч а ј с а Б е р а н а м а г д е с е н а л а з и и т а л и ја н с к а д и в и з и ј а “В е н е ц и ја ” к о ј а ј е х т е л а д а п р и ђ е Н е м ц и м а п р и л и к о м к а п и т у л а ц и ј е И т а л и ј е .



32 ГЈ 1АСН ИК Српског историско-културног друштва “Његош

Благодарећи једино нашим снагама спречено је да ова дивизија при-

ђе Немцима, већ је пришла нама.

Наставак 8:

Међутим пре неколико дана комунисти су упали у Беране и

захтевали да дивизија “Венеција” прнђе њима и води борбу про-

тив наших јединица. За сада је командант дивизије одбио да води

борбу против наших снага.

Наставак 9:

И у Санџаку комунисти се боре једино против наших снага.

У Ј ужној Србији наше су припреме да се организује и део који

још није организован.

На Велебиту имамо такође наших снага.

У осталим покрајинама чинимо напоре да их такође организу- јемо. Тако у Војводини организовање већ успешно напредује.

Из ових података се јасно види да нам комунисти отежавају а

често и онемогућавају борбу противу окупаторских снага.


Са Немцима и усташама имају везе, а усташке јединице посте-

пено ступају у њихове редове. Да одржавају везу са Немцима нај-

боље се види по томе што ннгде не нападају Немце. Сем тога, Н ем-

ци пропуштају без борбе комунистичке јединице из Далмације у

Херцеговину, Црну Гору и Санџак, јер су сигурно уверени да ће се

они борити једино против наших снага. Сем тога. комунисти вршевелика зверства над становништвом: пљачкају, пале насеља, уби-

јај у у масама невино становништво или га на силу одводе.


Они су направили праву пустош на просторијама куда су прош-

ли и где су се бавили.

У иностраној пропаганди комунисти се називају партизанима.

Међутим овде у земљи целом народу је јасно да су то само кому-

нисти и ништа друго, којима је циљ да се дочепају власти и на-

метну народу бољшевизам и ако је народ противан бољшевизму.

Назив југословенска ослободилачка војска нема ничег заједнич-ког са радом и намерама јединица које су под окриљем овог нази-

ва. Напротив, њима је жеља да увуку и подјарме народ бољшевизму.


Ш то се тиче Енглеза овде је несхватљив њихов рад и држање

према нама као легалној југословенској војсци и према целом наро-

ду уопште. М есто да нас помогну као своје савезнике, или бар у

најмању руку да буду објективни, они потпомажу комунисте. У том

се иде толико далеко да се успеси наших снага приписују комуни-

стима, те испада као да се они једино боре против Немаца и других

окупатора, а ми да смо потпуно неактивни и слаби.


Наш народ и наши војници, којима је стварност и ситуација

позната, у чуду се питају да ли су Енглеска и њен народ оно исто




како их познајемо од пре овог рата и како допуштају толике лажии обмане.

Радио Лондон о нама ништа не говори и ако смо имали много-бројне борбе и успехе. Чак ако где када и помене ове борбе, то ихприказује не као успех југословенске војске, већ као успех некихпатриота те то сигурно необавештена светска јавност сматра да суто успеси назови југословенске ослободилачке војске.


Оваква непоштена и нелојална савезничка пропаганда даје мо-рални потстрек и потпору комунистима а у народу се ствара забунаи неодлучност, а што је најгоре спречавају нас у организовању целеземље, као и у борби противу окупатора.

Радио Лондон је раније слушала цела земља, јер је народ ве-ровао да је тај радио једини извор истине. Данас га готово никоне слуша. Народ сматра да је радио Лондон комунистичко-усташки,те је разумљиво да је престао да га слуша, а нарочито је то разум-љиво сваком оном који зна какве су све злочине починили у наро-ду и комунисти и усташе.


Имам непобитних доказа да Енглези раде да комунисте доведуи учврсте у свим крајевима изван Србије и да на тај начин одвоје

остале покрајине, свакако како би лакше радили оно што желе.

Црна Гора, Санџак и Херцеговина били су раније очишћеии одкомуниста. Поновни долазак комуниста у ове покрајине дело је ен-глеског утицаја и потпоре коју дају комунистима још од прошле

године.

Наставак 16: (Није примљен).


Енглези би хтели да ја признам комунисте и у том погледу чи-нили су отворене покушаје. Они прелазе преко свих обзира па и

преко толико проливене народне крви неделима комуниста.Енглези су давали много пута обећања да ће нас помођи у на-

оружању и другом материјалу. Раније сам разумевао тешкоће. Овегодине нарочито они су моћни у средствима која су нам неопходназа борбу, али помоћ коју нам шаљу скоро је иста као и раније.


Пружају малу помоћ а желе доста. Нарочито се јасно види дахселе да спроведу јак утицај и сада и доцниде.

Према енглеским официрима, који су овамо упуКени, били смо

°творени и предусретљиви, сматрајући да ће на бази искрености би-ти најбоље упућени сви напори ка заједничком циљу победе надНепријатељем. Међутим, ти официри били су неискрени и пггетилиСУ својим присуством.



34 ГЛ АСНИ К Српског историско-културног друпггва “Њ егош”


Они су били занети неком политичком улогом и нису претстави-ли ни важност ни озбил.ност наше акције код својих надлежних

фактора тамо. Сигурно је да су много помогли да се развиЈ е про-

паганда у корист комуниста и тиме штетили много нашим интере-

сима. Да нису умешани енглески прсти у корист комуниста, данас

бисмо имали целу земљу организовану и са таквим снагама да би-

смо скоро могли да и сами извршимо ослобођење, а не би било ни

толико народних жртава, које су нам комунисти нанели.


И ви у иностранству имали сте прилике да се уверите у држа-

ње Енглеза према нама. Тако питање директне везе између мене ивас, В рховног команданта и Краљевске владе, ни до данас нисмо

могли да остваримо, мада је та веза била од огромног значаја, а

нарочито сада када су одлучујући догађаји на прагу. И ви и ја

тражили смо од Енглеза више пута да нам ову везу омогуће, пгго

ни мало не би штетило савезничким интересима, напротив то је

могло само да има користи. Сада је јасно зашто нам ту везу нисуомогућили.

Наставак 21: (Није примљен).


Наш народ не трпи комунисте, јер су му они нанели много зла.

Зато је народу несхватљиво држање оноликих наших тамошњих

људи који подржавају својим говорима преко радија комунисте.

Ми радимо са пуно такта и по плану и онако како најбоље

захтевају интереси Краља и народа. Најбољи доказ нашег исправ-

ног рада је Централни национални комитет, који је образован још

у августу 1941 године.


Централни национални комитет попуњен је људима чисте про-

шлости и способним да раде у интересу народа. Централни комитет

има претставнике из свих крајева. Н>ему је задатак као саветодав-

ном органу да проучава и даје предлоге по свима питањима сем

чисто војничким. Резултат његовог рада већ је дао позитивне ре-

зултате.


Тако нама су већ пришли социјалисти и У дружење опозиционих

странака и они врло корисно сарађују са нама. Сви ови су се од-

рекли сваке политичке партиске делатности до свршетка рата. Да

није штетне пропаганде радио Лондона сигурно би нам већ пришлии сви Хрвати сем Павелићевих усташа. Саобразно народних схва-

тањима и осећањима, Њ. В. Краљ такође не би требао да даје ма

какве изјаве о комунистима нити уопште да их помиње.





Ми ћемо од сада уложити све евоје снаге, напоре и пожртвова-ње за победу над непријатељем и бољу будућност народа. Ви ћете

схватити наше надчовечне напоре и тешкоће и верујемо да ћете

уложити са своје стране такође све напоре да нас помогнете.

Предње обавештење шаљемо вам да бисте били тачно обавеште-

ни о правом стању и да увидите сигурно са колико се неистине слу-

жи страна пропаганда, а нарочито радио Лоидон.


И сто тако да бисте видели тачно какво је држање и наших бри-

танских савезника. Млађа Жујовић, који је већ тамо стигао, даћевам сва потребна објашњења и детаље. Он је члан Централног на-

ционалног комитета и ужива пуно поверење и моје лично и целог

Централног комитета”.

Ђенерал Михаиловић

Ова Дражина саопштења Краљевској влади нису имала ни-каквих последица, бар у колико се тиче промене британске по-литике У' односу на њега и нашу земљу. Односи су сваким даномпоетајали затегнутији да би, најзад, резултирали у повлачењусвих енглеских мисија из Дражиног штаба и — неограниченогпомагања комуниста! Али, ту су Енглези направили своју нај-

већу грешку, на нашу несрећу и на њихову штету. Напустилису и дигли руке од свог природног савезника, не успевајући даод непријатеља начине свој инструменат на Балкану, како сеЧерчил надао, напијајући здравице самозваном маршалу и на-зивајући га својим личним пријатељем. ,Никада се не учини јед-но зло да се злом не врати.

Ј ован Ђоновић



С МОРА И ИЗ ВАЗДУХА У ПОРОБЉЕНУ ОТАЏБИНУ

Од како сам их упознао у Трансјорданији, маја 1941, ЗаријеОстојић и Мирко Лалатовић били су увек заједно. Оба ђенерал-штабни мајори, ваздухопловди и ужи земљаци, један Црмнича-

нин, а други Пјешивац, а иначе потпуно различити по темпера-менту и обличју. Зарије је био виши и крупнији, црних очију икао зифт црне косе, а Мирко ситнији, плавих очију и плаве ко-се. Када сам их доцније сусрео у земљи, били су пустили брковеи браде. Зарије је имао дугачку црну браду и скоро ненормалнодугачке и густе бркове и на први поглед потсећао на војводу' изПрвог устанка Илију Бирчанина; Мирко је имао плаву шпица-сту браду и дотеране дугачке бркове и запањујући личио на по-следњег руског цара.

Зарије је био жив и увек активан, стално у неком послу ипокрету, брз у ходу и раду, одлуке доносио на пречац и одмах

их спроводио; а Мирко хладан и спор, промишљен, у дискуси- јама резервисан, радо слушао и ретко говорио, а у право времезнао да каже и тада му је свака била на свом месту. П осле др-жавне пропасти Срби су свуда тражили кривце и Бранковиће,а међу нама у Ј ордану, на Средњем Истоку, где је времена заразговоре било на претек, то је била вечита тема. Чудно је би-ло да њих двојица у тим разговорима нису учествовали, штавишеод њих бежали, као да их се то није тицало, нити интересовало.Ипак су ближи њихови пријатељи знали да они о свему и те какоимају своје мишљење и да су кројили своје планове.

Као што су изненада међу нас дошли, тако су нас последва месеца напустили. Најпре се причало да су отишли службе-ним поелом у Каиро, а затим се почело шапутати да су се пре-бацили у земљу да дижу народ на устанак. Тада се још о дога-ђајима у земљи није много знало и по неким вестима устанике

је водио пуковник Драгољуб Михаиловић, а по другим ђенералЉуба Новаковић.

Поново сам се са њима срео почетком септембра 1942 у Вр-ховној команди у Пољима код Колашина. Обојица су већ билиса обе ноге у четничком покрету, стекли велико искуство и углед,постали најближи и најповерљивији сарадници ђенерала Дра-

же: Остојић помоћник министра, а Лалатовић начелник опера-тивног одељења. Од ђенералштабних официра, који су до тадасамо мицали трупе на рељефу од песка, постали су вође у чет-ничком ратовању, које је увек било рад мајстора и тражило мо-ралну припрему, личну храброст и вештину руковања људским



С м о р а и и з в а з д у х а у п о р о б љ е н у о т а џ б и н у 37

елем ентом; ту се радило под друкчијим претпоставкам а и реш а-вало слож енијим једначинам а.

И нтересовало ме како су они стигли у зем љ у, па сам упи-тао Л алатовића да ми то исприча, кад смо се једно поподне од-м арали испод лески позади наш ег ш таба. И док сам ја рскаолеш нике и љ ускам а гађао неку мету, М ирко ми је причао њ и-хову “одисеју”, служ ећи се забелеш кама из неке књ иж ице, ко-ју је вал,да водио да се после рата лати пера, као и већина онихкоји су се чеш ће о см рт очеш али.

Д обровољ но су се пријавили наш ој К ом анди у К аиру за од-лазак у земљ у и на прве вести о народном отпору упућени суна припремне веж бе негде у Е гипту. П ре поласка из К аира при-

мио их је м инистар војни ђенерал Богољ уб И лић. Говорећи оИ лићевим инструкцијам а м ирни М ирко је први пут подигаоглас и љ утнуо се; сматрао је увредом задатак који им је пове-рио: да пронађу и убију једног пуковника, за кога су сум њ алида је отиш ао у зем љ у, да у зем љ и подиж у углед владе и припре-ме народ за њ ихов дочек. К ао да у окрвављ еној О таџбини важ -нијих проблема није било! Д а М алти су се укрцали на енглескуподм орницу чији је главни задатак био да опериш е против ита-лијанских бродова у Јадрану, а споредни да се приближ и наш ојобали и негде на црногорском прим орју искрца сапутнике. С ањ им а двојицом у групи је био и енглески капетан Х адсон 1) и

наш резервни наредник, радиотелеграф иста “А еропута”, В ељ коД рагићевић 2).

Т оплог поподнева, августа 1941, подм орница је испловилаиз м алтеш ке луке и недалеко од обале заронила и ронећи поредС ицилије приближ авала се О трантским вратим а. П утовањ е подводом било је право м рцварењ е и страш на досада: дањ у су се-дели у подм орници, избегавали најм ањ е покрете и на команднојсоби посм атрали часовник, чије су сказаљ ке једва пузиле. П од-м орница је клизила и споро м иљ е прелазила. Д ани су се ређалипроведени у нераду, слабом комф ору, загуш љ ивом ваздуху, асталну м онотонију је поврем ено прекидала капетанова ком анда

деж урном оф ициру да подиж е перископ. С а нестрпљ ењ ем су оче-кивали ноћ, јер је тада подм орница излазила на поврпш ну дазаклоњ ена ноћном там ом напуни акум улаторе, а они излазилина ком андни м ост, са посадом ван служ бе, да напуне плућа чи-стим ваздухом , попуш е неколико цигарета и на миру поразгова-рају. То је било време и за “топло кувањ е”, јер је свеж и ноћниповетарац носећи устајали ваздух из одаја односио са собом имирисе зачина.

1) Duane Tyrrell Hudson, п р в и е н г л е с к и ш е ф м и с и ј е к о д Д р а - »:е . Д о ц н и ј е м о јо р . П р е д р а т б и о и н ж е њ е р у р у д н и к у К р у п а њ . П о -

з н а т к а о “М а р к о ”.2) К о д У ж и ц а п р и ш а о п а р т и з а н и м а . Б и о р а д и о -т е л е г р а ф и с т а Т и -

т о в о г ш т а б а . П о г и н у о с а ж е н о м З о р о м п р и л и к о м н е м а ч к о г д е с а н т а к о д Д р в а р а 25 м а ј а 1944.



38 ГЛ АСНИ К Српског историско-културног друштва “Њ егош”

Описивао је тешке прилике под којима посада подморницеживи и ради и како после дужег пловљења са великим нестрп-љењем жели да налеги на непријатеља, ако низашто друго, аоно да макаквом акцијом прекину убитачну досаду. Тек пролазкроз Отрантска врата их је мало продрмао и донео нешто ново:подморница је пролазила кроз минска поља, застајала, мењалакурс и опет продужавала. Посада је постајала нервознија, лицабледила и издужавала се од нервне затегнутости. Излазак изминских поља је по први пут унео неко задовољство и помаловеселости и учинио, бар за кратко време, живот под водомснопхљивијим. Продужили су поред италијанске обале и усидри-ли се између Бриндизија и Бариа. Дању су стајали под водом,а ноћу се одмарали на догледу непријатељске обале. У пред-

вечерје једног дана напали су италијански конвој, потопили је-дан брод и онда кренули ка нашој обали. У близини Петровцаподморница је ноћу испловила и посада чамцима пребацила ко-мандосе на наше тле. Подморница је потом отпловила оставља- јући н.их четворицу њиховој срећи и умењу.

Преко Созине планине путници су се упутили ка родномместу Зарије Остојића у Црмници, надајући се да ће преко За-ријиних рођака ступити у везу са националним борцима. Нисустигли до рођака, нити пронашли националисте, јер су их напуту пресрели комунисти и под оружјем пешке спровели прекоЦрне Горе, Санџака и Источне Босне у Титов штаб код Ужица.У то доба постојало је трпљење између четника и партизана, пасу их комунизти пустили да оду' до Драже Михаиловића. У Дра-жин штаб у Брајићима стигли су крајем октобра 1941. ВладимирДедијер у свом “Дневнику”, говорећи о постигнутом споразумуод 26 октобра, каже да су четници већ сутрадан прекршили спо-разум и напали партизане, па додаје: “Очевидно је долазак За-рије Остојића убрзао отворени и општи напад четника ДражеМихаиловића на наше снаге”. I Iи ми са бољим комплиментомњиховој свести не би могли завршити овај део, и ако тако нијебило. Напад су прво извршили комунисти 8 новембра 1941 кодУжица, што је и сам Тито признао у једноме своме напису кра-

јем рата.

* * *

Енглеска команда тежила је за све време рата да води ак-цију у Ј угославији мимо ђенерала Михаиловића и наше Владе.У томе их је нарочито охрабрила криза Симовићеве владе у ја-нуару 1942, и после ове “каирска афера”. Од тога јануара,па све до касног лета, Енглези су слали у Ј угославију екипе сасвојим специјалним задацима. Чак нису удостојили нашу Вла-ду да је обавесте о задацима и именима њених људи које су сла-ли у земљу. Слободан Ј овановић, претседкик Владе, морао је

дипломатским путем да тражи имена и задатке наших људи уекипама послатим у земљу. Овде ћемо видети како су прошле теекипе, за разлику од оних, које су послате са знањем ђенералаМихаиловића.




Током јалуара 1942 послали су другу подм орничку екипу

коју су сачињ авали поручник С танислав Рапотец и наредник те-леграф иста С теван Ш инко. И скрцали су се на острву Ш олти ублизини С плита. Рапотец је био резервни оф ицир, С ловенац, ипре рата истакнути југословенски националиста и донкихотскиостао веран тој идеји, иако је сада од те Д улчинеје постала ста-ра наказна баба ум рљ ана невином крвљ у. .Н аредник Ш инко (са-да у А бисинији) правио се загонетан, па је теш ко било докучи-ти њ егов прави идентитет и прош лост. Г оворио је да је С рбин,а лако је м огао бити и Х рват. О днекуда, још пре рата, избио јена Средњ и И сток и после се пријавио у наш у војску. Г оворилосе да је пре рата био полицајац у Земуну и ради нечега напу-

стио земљ у и вероватно служ ио у С траначкој легији. Био је вр-ло интелигентан и способан, прилично говорио стране језике и,ш тоно каж у, како год бачен знао се дочекати на ноге.

Рапотец је пре рата ж ивео у С плиту, п а је одм ах по искр-цањ у там о отиш ао, а свога другара Ш ин ка оставио да чуварадио-станицу и м атеријал на Ш олти док се он не врати. УС плиту је посетио војводу И ли ју Т риф уновића-Бирчанина, ко-м анданта четника у западним крајевим а. О д војводе је добио по-руку за иностранство и једно налив перо за војводиног пријате-љ а Јована Ђ оновића, које је требало да служ и као знак распо-знавањ а за лице по коме Ђ оновић упути поруке Бирчанину. Н а-лив перо је стигло у К аиро и ја сам га тачно после годину данапредао војводи Бирчанину, у С плиту.

И з С плита је Рапотец (сада у А устралији) отиш ао у Загреб,где се састао са С тепинцем , навратио у Љ убљ ану и преко Бео-града и Т урске вратио се на С редњ и И сток, а да се нигде нијесастао са ђенералом М ихаиловићем . Ш инко је остао на Ш олтичекајући Рапотеца где су га ухватили и талијански карабињ ериса радио-станицом и м атеријалом и ухапсили. У хваћен са так-вим доказним м атеријалом м орао их је врло убедљ иво да слаж екад су га као невиног пустили. П реко органа војводе Бирчанина

пребацио се у С плит, а одатле су га послали на Д инару' кодБојводе Ћ ујића, где сам га наш ао почетком 1943 као “поручникаС теву Јовановића”.

Т рећа подм орничка екипа искрцала се у јануару 1942 наЦ рногорском прим орју у близини П етровца. У саставу те екипеје био енглески м ајор Т еренц А тертон 3) са једним енглескимподоф ициром, а од С рба ваздухопловни поручник Н едељ ковићи наредник Ђ екић. К ао и О стојићева екипа, они су се пребаци-Л И у Ц рм ницу и там о ухваћени од партизана па спроведени у

Ф очу у Т итов ш таб. Д едијер каж е да су били са њ им а у Ф очии 16 априла побегли са ђенералом Н оваковићем . У близини Ф о-

А тертон је убијен и Д едијер, природно, то убиство приписујеН оЕ аковићевим четницим а, ш то је исто толико вероватно као и

3) Teren ce A tterton, п р е р а т а б и о у р е д н и к “South Slav Herald” У В е о г р а д у .



40 ГЈ 1АСНИК Српског нсториско-културног друштва “Његош”

она фантазија да је ,Недељковић отишао Недићу. У главном оста-

је факт да се у партизанском штабу код Фоче њихов траг из-губио.

У фебруару 1942 Енглези су' бацили прву падобранску еки-пу у област Романије са вероватном намером да ухвате везу саустаницима у Источној Босни. У овој екипи, поред два Енглеза,били су рез. вазд. потпоручник П аја Црњански, познати једри-личар и вазд. наредник Петар Миљковић. О њиховој судбинисазнали смо из усташког листа “Н ова Хрватска” од 7 фебруара1943, где неко хрватско “књигописало” каже:

“Почетком вељаче 1942 појавио се над Романијом код Са-рајева један енглески зракоплов, из којег су се спустили падо-бранима Кал е̂п ЕШо*, енглески причувни часник, стар 33 годинеиз Лондона, У̂ПНат Коћег* Сћартап, енглески водник, стар 24године из Вагош т Ригпезз, Петар Миљковић, наредник бившесрпске војске, стар 28 година из Горњег Дарувара и Павле Цр-њански, причувни надпоручник пилот-ловац из Србског Итебеја.Они су мислили да су се спустили у подручје, где имају властодметници. Међутим су пали у руке хрватским властима и за-робљени”.

Није боље прошла ни екипа коју су Енглези бацили 23априла 1942 у Санџак, а коју су поред једног енглеског офици-

ра сачињавали ваздухопловни наредници Семиз и Бакић. Одмахпо скакању били су заробљени од муслиманске милиције и пре-дани Италијанима, који су их спровели у ропство.

Неки енглески сервис, са намером да успостави везу са ђе-нералом Миланом Недићем послао је почетком августа 1942 гру-пу коју је водио вазд. капетан Димитрије Наумовић са вазд. по-ручником Вемићем, (сад се налази у Аустралији) и радио-теле-графистом капларом Паролом 4). Њихов је задатак био да ско-че у близини Ј агодине, где су требали пронаћи једног адвоката,пријатеља министра Аћимовића, а преко овог даље доћи у везуса ђенералом Неднћем. План би успео да енглески навигатор

није побркао курс, те уместо код Ј агодине спустио ову екипу уХерцеговини, у срце четничке територије. Рано у јутро су ихпронашли четници и одвели у команду Херцеговине. Каплар Па-рол је покушао да побегне, али су га близу Невесиња сустигличетнички меци и убили.

* * *

Добро смо сачували нашу тајну, јер кад смо се нас троји-ца, мајор Павле Новаковић, капетан Аћим Слијепчевић и ја,нашли, првих дана маја 1942, у канцеларији министра за Сред-њи Исток Ј ована Ђоновића, тек тада смо сазнали да ћемо зајед-но да скачемо у Отаџбину. Вазд. капетана Аћима Слијепчевића

познавао сам још од пре рата, а у рату смо заједно провели не-

4) Каплар Парол, Словенац из И талије. Био је војник у итали-

јанској војсци и заробљен у Абисинији, па се пријавио у јутословен-

ски батаљон.



С мора и из ваздуха у поробљену отаџбину 41

колика месеца на аеродрому у Трансјорданији. Аћим је крупна

људина, прави Гачанин, као од стене одваљен; добричина састалним осмехом на опаљеном горштачком лицу. Својим држа-њем и изгледом је добро претстављао нашу расу у' страном све-ту. Пун патриотског жара и љубави према свом роду, Аћим јебио телом ван отаџбинског тла, а мислима и срцем увек са му-ченицима у земљи, чије је патње саживљавао. Зачуђавао је не-исцрпним знањем народних песама, које је, као и Филиповићеве“Божуре” често у друштву рецитовао.

Ђенералштабног мајора Павла Новаковића сам упознао не-како одмах после нашег бекства из земље, 1941, у некој јеруса-лимској кафани. Био је у цивилу и пред неколико нас аматера

у стратегији износио своје планове за добијање рата. По њего-вој стратегиској процени, рат би се завршио пре краја годинеи уверавао нас да ћемо Божић провести код својих кућа. Исти-на, нова стратегија је била мало друкчија, ваљда спорија, паемо ми још неколико Божића провели млатећи се по белом све-ту, али је он тих тешких дана, својом слаткоречивошћу пренеосвој оптимизам на нас и све нас орасположио. Од тада ми је по-стао симпатичан и волео сам да га слушам. За време падобран-ског курса, где се карактери боље испољавају, ближе смо сеупознали и он је на мене оставио непомућени утисак честита иразборита човека, као и доброг и постојаног друга. ,Није се мно-

го заносио људским вредностима, већ је људе посматрао реално,у све три димензије, што му није стварало много пријатеља ме-ђу старијима.

При првом нашем пробном скоку на Суецу, мајор Павле јеиспао из строја наше тројке. Скакали смо из једног “Велингто-на” и мада сам ја био одређен да скачем први, овај Црногорац,захтевао је да скачемо по рангу и да он буде први. У првом на-лету на циљ Павле је искочио и после неколико секунди изанас се отворио падобран означујући нам да је први део скокауспешно завршен. Потом је скочио Аћим, па онда ја.

Када сам пао на земљу прикупио сам падобран и упутио се

камиону, који је требао да нас пребаци у логор. У камиону јележао мајор Павле покривен ћебетом и стењао. Рекоше ми да је приликом удара у земљу сломио ногу испод кољенице. Позавршеном курсу посетили смо га у болници, где је лежао саногом у гипсу. Кад нас је видео на његовом лицу је био изразтУге; завидео нам је на срећи да смо завршили курс и идемо уземљу. Цисмо тада ни сањали да ће он, после годину дана, ка-Да му нога упола зарасте, придружити нам се из ваздуха.

После падобранског курса Аћим и ја смо отишли у Хаифу,Палестина, на тренажну школу савезничке Команде за акцијуиза непријатељских линија “А1г Зресла1 бегуке”. У непосредној

близини школе у једном логору нашли смо групу наших војни-Ка који су такође завршили падобрански курс и тада били наДРУгим разним курсевима. Ту су били: рез. потпоручници ЛазарКаикараш и Ј ово Трбојевић, (други у Америци) наредници Ђуро




О давић и Л азаревић, поднаредници Т рипко и В ојиелав П авло-вић, Д рагом ир Јовић, В елим нр Л азаревић, М иладиновић, С лам -ник и каплар Бора К ачаревић, (сада у А м ерици).

П о утврђеном плану С лијепчевић и ја са радио-телеграф и-стим а смо требали кренути у зем љ у почетком јуна. М еђутим ,Е нглези су почели да затеж у и да се извињ авају са недостат-ком авиона, некада да је рђаво врем е над Југославијом а поне-када су налазили изговор да нем ају добру везу са М ихаилови-ћем. У ствари, то је било оклевањ е док се ситуација у' Југосла-вији не раечиети, јер је М ихаиловић био напустио С рбију, а уЦ рној Гори и Х ерцеговини водиле се теш ке борбе изм еђу чет-ника и комуниста. Е нглези нису хтели да се прерано “оф ирају”,

већ посматрали језичак на вази. К ада је ситуација била расчш и-ћена и четници потукли Т итове снаге, бачена је 27 јула пробнападобранска екипа, коју је водио потпоручник К анкараш са на-редником Л ончаревићем . 5)

К анкараш а је рат затекао негде у свету, где је отиш ао “тр-бухом за крухом ”, К ада се наш а војска организовала на С ред-њ ем И стоку, као резервни оф ицир, ступио је одм ах под заставу.У екоро се пријавио за одлазак у зем љ у и као најстарији по чи-ну био стареш ина групи у Х аиф и, која се спрем ала за акцијуу О таџбини. П рилично висок и м рш ав — сам а кож а и кост —када је ходао на дугачким м рш авим ногама изгледао је из да-

лека као да се љ уљ а на ш тулам а. М иран и благородан, био јеод оних љ уди који нису били у стањ у ни м уву да згазе. Н ика-ко му као стареш ини није иш ло у главу освеш тано војничкоправило односа претпостављ еног и потчињ еног. П отчињ ени по-доф ицири и војници били су са њ им у другарским односим а:оеловљ авали га са “ги” и сви га звали “Л аза”. К ада сам саС лијепчевићем једном обилазио њ егову јединицу, затекли смога где у поткош уљ и и “ш орцу” чисти бараку, а војници су ле-ж али у креветим а и неш то му добацивали. А ћим , који је биоврло дисциплинован војник, строго м у је замерио на држ ањ у,наш та је Л аза слегао рам енкм а и пром рљ ао да он није рођенда ком андује. К ада је стигао у земљ у, био је одређен за ш еф аш иф ре В рховне ком анде. И ту је он дем ократски ком андовао иприродно носио цео посао на својим плећим а.

К ада је пун м есец поново обасјао хоризонт, 24 августа 1942,послате су две екипе, једна са капетаном А ћим ом С лијепчеви-ћем са задатком да се спусти н а К опаоник и друга у којој субили наредник Ђ уро О давић и поднаредник 'Д рагом ир Јовић наМ ајевицу. А вион са С лијепчевићем и другом вратио се због рђа-вог врем ена, а друга екипа је срећно изврш ила задатак и спу-стила се на огранке М ајевице.

5) П о е л е К а н к а р а ш е в е г р у п е у а в г у с т у ј е б а ч е н е н г л е с к и к а п е - т а н “Charles Robertson”, и н а ч е и с т а к н у т и ј у г о с л о в е н с к и к о м у н и с т а , Д р а г и Р а д и в о ј е в и ћ , и з У б а .




К апетан С лијепчевић баш ниш та није веросао Е нглезим а.

У сваком њ иховом поступку гледао је “перф идног А лбиона”, ко-ји увек прави планове да нам нечим напакости. Био је уверенда ће нас на неки начин убити и н а падобранском курсу увекпром енио падобран који су му они давали и подм етнуо га не-ком Е нглезу. Због сигурности да буде правилно бачен у земљ узахтевао је да га у авиону прати енглески капетан П итер Ч ер-чи л6) у кога је једино им ао поверењ е. И сто тако је себи уту-вио у главу да ће при скоку у зем љ у слом ити ногу, па је купиоцео санитетски м атеријал за прву пом оћ да му' се у невољ и на-ђе. С а поднаредником В елим иром Л азаревићем скочио је на К о-паоник, 2 септем бра 1942, и при паду заиета слом ио ногу.

Е кипа коју сам ја водио саетојала се поред м ене од пот-поручника Јове Т рбојевића и поднаредника Т рипка и В ојиславаП авловића. Т рбојевић је пред рат почео да студира технику, aза врем е рата као добровољ ац-ш оф ер стигао у Б оку и там о успеода убеди ком анданта подм орнице “Н ебојш а” да Be м у као тех-нички стручњ ак, са једним семестром технике, бити од великекористи. С а “.Н ебојш ом” јо стигао у А лександрију, после про-ш ао кроз наш у оф ицирску ш колу и пријавио се за одлазак узем љ у. О н је био најм лађи по годинам а у целој групи.

М и смо требали да одлетим о у групи од 4 авиона у ноћ 5септем бра и на дан К раљ евог рођендана да будем о бачени са че-тири радио-станице поред Д раж иног ш таба. П отом су авионитребали да надлете већа м еста у Југославији и баце пакете еахраном , дар претседника Рузвелта српском народу. П акетн субили од 4 ф унте ум отани у ам еричку' заставу са сликом прет-седника Рузвелта и ф отостатом њ еговог личног писма ђенера-лу М ихаиловићу у ком е израж ава своје дивљ ењ е за херојскуборбу српског народа под њ еговим воћством. П реко ноћи све јето било изм ењ ено, кренули смо са два авиона, а пакети су' по-слати за храну енглеској бази на М алти.

Т ачно у поноћ 5/6 септем бра 1942 нае четворица смо скочи-

ли из авиона на простору С ињ ајевине. Т рбојевић и ја смо ерећ-но стигли, а поднаредници Т рипко и В ојислав П авловић поги-нули су приликом скакањ а. Њ их двојица су били сасвим м ла-ди, другови из последњ е класе вазд. подоф ицирске ш коле. В о-јислав је био родом из С еверне С рбије, а Т рипко са српског Ју-га. О бојица су заврш или радителеграф ски курс и требали сапруге Београд-С олун да обавеш тавају савезничку ком анду о кре-тањ у нем ачких трупа. О њ иховој погибији Е нглези су дали на-ш ој К оманди у К аиру лакчко објаш њ ењ е: да су упали у без-ваздуш ни простор и падобраки се нису м огли потпуно отвори-ти. М еђутим , постоји сум њ а са разлогом да су погреш ком руко-ваоца скакањ а искочили у тренутном разм аку врем ена, те је онај

6) Peter Churchil, е н г л е с к и о ф и ц и р , з а в р е м е р а т а б и о н а ј у с п е - л и ј и с а в е з н и ч к и а г е н т у о к у п и р а н о ј Е в р о п и . С н и м љ е н а д в а ф и л м а 0 љ е г о в о м ж и в о т у .



44 Ј Т А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

који је скочио доцније пао на падобран друга испред себе док

се овај отварао. У борби да се одвоје један од другог, вероват-но су се упетљ али у гајтане падобрана који су их задавили. Н аС ињ ајевини, у близини катуна Зековића, пронаш ли су их чет-ници задављ ене недалеко један од другог. С ахрањ ени су уз рат-не почасти у присуству ђенерала М ихаиловића и њ еговог ш табау порти цркве у колаш инским П ољ им а.

Д о краја 1942 послате су још две падобранске екипе: једнусаботерску у којој су били поднаредник М иладиновић и капларБора К ачаревић бачена је ноћу 22/23 септем бра на С увобор идруга састављ ена од једног енглеског оф ицира, два подоф ицираса наш им поднаредником С лам ником н о ћ нзм еђу 25/26 септем -

бра на Бјеласици у Ц рној Гори. С а овом екипом бачен је ма-теријал за говорну радио-станицу у Д раж ином ш табу. А ли на-ш и односи са Е нглезим а после 1942 све виш е су се погорш ава-ли и та етаница није никада проговорила.

* * *

В лада у бекству, априла 1941, укрц ала се у Г рчкој у авио-не и одлетела преко М едитерана остављ ајући своју ратну силу'њ еној срећи. Ш то су неки ипак стигли на С редњ и И сток, оназато не сноси одговорност, нити им а заслуга. Н еколико хиљ адаоф ицира и војника остало је у Грчкој и там о заробљ ено. М еђуњ им а био је поручник А ндра Л ончарић, наш следећи падобра-

нац. У А тини је сусрео енглеског пуковника Л ауренса и са њ имсе крио од Н емаца, док нису пронаш ли један чам ац да веслају-ћи и једрећи, уз највеће напоре, од острва до острва у ЈонскомМ ору, стигну у Турску. О датле је Л ончарић, после пада С ирије,стигао м еђу нас на Средњ и И сток.

А ндра Л ончарић је био рез. артиљ ериски оф ицир, у грађан-ству предузим ач, родом из О бреновца. Н емиран дух и увек спре-м ан на ш алу био је врло ом иљ ен м еђу нам а. У ж ивао је у опасно-стим а, стално их траж ио и чинио ствари које су другим а изгле-дале немогуће. За њ ега није било препреке напољ у ни у зем љ и,прелазио је границе и окупационе зоне, иш ао из пријатељ ске те-риторије у непријатељ ску, појављ ивао се на једном континентуда би затим искрснуо на неком другом . Н ису му требале ни обја-ве, ни “м увмент ордери”. Због њ егове веш тине у продирањ у, ми,њ егови другови, звали смо га А ндра “Ш ило”. П окуш ао је још1941 да се пребаци подморницом у зем љ у, али се подм орницаради пром ене задатка вратила, п а је успео други пут падобраноми скочио, у ф ебруару 1943, на Х омољ у у И сточној С рбији.

О датле се пребацио у В рховну ком анду и врш ио курирскуслуж бу за ђенерала М ихаиловића, иш ао по градовим а С рбијекао да окупатора није постојало. Д а изврш и свој задатак А ндраније од ничега презао, ниш та није пропуш тао да учини да биуспео, ниједан кам ен није остављ ао неокренут. Т ако је почет-ком 1944 покуш ао да се као курир пребаци преко В угарске уТ урску. Т ребао му је пасош , па је обијао врата страних послан-ства у Бугарској. К ада ту није успео, он је на начин, само њ ем у




својствен, отиш ао у хрватско посланство у С оф ији и пријавиосе као М ачеков делегат са важ ном пош том за хрватске м инистре

у Л ондону. Х рвати су му обећали пасош за сутрадан, а у м еђу-врем ену телеграф ски проверили веродостојност изјава преко За-греба. К ад је следећег јутра отиш ао код хрватског м инистра попасош овај је одбио да га изда, а А ндра му је у љ утњ и рекаосве ш та м исли о њ им а, додао да је четник Д раж е М ихаиловићаи све то пропратио са неколико “пригодних” речи. Х рватски по-сланик је зазвонио на узбуну и у канцеларију је улетела бугар-ска полиција и одвела А ндру у затвор. И з затвора га је извукаобугарски пуковник ,Н иколајев, рани ји ком андант Н иш а, који јепо А ндрином казивањ у имао везе са Д раж ом М ихаиловићем .

Л ончарића први неуспех није обесхрабрио. О н покуш ава

поново, у лето 1944, да преко Бугарске стигне у Т урску. П родроје до тадањ ег бугарског претседника владе Багрјанова, прекоњ ега добио пасош и лично писмо Б агрјанова за К раљ а П етра.С тигао је у Ц ариград и предао пош ту ш еф у наш ег центра уТурској, Д уш ану П етковићу, преко кога је Д раж а наредио Л он-чарићу да се поново врати у зем љ у. Д ва дана пре прекида од-носа између Н ем ачке и Т урске, око 1 августа 1944, напустио јеТ урску и стигао у Београд. П оново је Л ончарић изненадио нашцентар у Т урској: после капитулације Бугарске, септем бра 1944,када су савезнички заробљ ени авијатичари пребацивани из ло-гора у Бугарској преко Т урске на С редњ и И сток, Л ончарић, ка-

м уф лиран у авијатичара, био је м еђу њ им а.П осле Л ончарића један енглески сервис, априла 1943, ско-

вао је неки план са В асилијем Т рбићем 7) за рад у М акедонијимимо ђенерала М ихаиловића. П ронаш ли су једног доброг оф и-цира, родом из П рилепа, вазд. поручника А лександра Т асића иавионом га бацили у близини М арковог града. Н еколико данадоцније Бугари су ухватили Т асића и од тада м у се траг изгубио.

* * *

П ред конф еренцију у Т ехерану у јесен 1943, наш а Ком ан-да у К аиру успела је да убаци још две и последњ е екипе кодђенерала М ихаиловића. П рву од ових, која је бачена, августа1943, у близини К опаоника, водио је м ајор П авле Н оваковић сакапетаним а Тодором Гогићем и Љ убиш ом Т ерзићем . М ајор Н о-ваковић је у току годину дана залечио ногу и траж ио да будепослан у зем љ у. О дбио је да поново иде на падобрански курс самотивацијом , да претпостављ а ломљ ењ е ноге у својој О таџбини

7) В а с и л и ј е Т р б и ћ , у м л а д о с т и ч е т н и к , р о д о м и з В о ј в о д и н е , с а - б о р а ц ч е т н и ч к о г в о ј в о д е у ч и т е љ а Ј о в а н а Б а б у н с к о г у Ј у ж н о ј С р б и - ј и п о д Т у р ц и м а п р е 1912, п о з н а т п о д и м е н о м в о ј в о д а В а с и љ В е - л е ш к и , н а с т а њ е н н а в е л и к о м и м а њ у к о д П р и л е п а . Д р у г и с в е т с к и р а т п р о в е о је н а С р е д њ е м И с т о к у . П о с в р ш е т к у р а т а о п о р т у н и с т и ч к и ј е

о т и ш а о у к о м у н и с т и ч к у Ј у г о с л а в и ј у и н а с а м д а н њ е г о в о г д о л а с к а , к о м у н и с т и с у м у с т р е љ а л и с и н а о ф и ц и р а , Д р а ж и н о г к о м а н д а н т а у Ј у ж н о ј С р б и ји .




новој евентуалној несрећи при скакањ у и останку у А ф рици докраја борби у зем љ и.

К апетан Тодор Гогић, доцније м ајор, ваздухопловац, оми-љ ени “Т ош а” м еђу својим друговим а, родио се у Л ијевој Рије-ци, ш коловао се радећи и у раном детињ ству научио да се м алош та у ж ивоту м ож е постићи без теш ког рада и велике борбе.С тога је м ож да код њ ега била нарочито развијена социјална но-та. И стински је саж аљ евао свакога у беди сматрајући економ-ску експлоатацију човека од човека економ ским канибализм ом .Био м и је први ком андир ескадриле и тада смо се спријатељ и-ли, па иако сам чином и годпнам а био доста м лађи од њ ега,били смо блиски пријатељ и и такви остали до краја. В рло осет-љ ив м огао је брзо да плане и у љ утњ и м огао ш тош та човеку да

каж е, али не пам тим да се икада неко ради тога на њ ега наљ у-тио, јер су га сви волели и знали њ егово добро срце.

За време рата капетан Гогић је бранио Београд и постао нашас. П рвих дана рата у Југославији оборио је два нем ачка авио-на. Б ило је право задовољ ство слуш ати га кад прича о њ еговимпобедам а. Д ок је причао преж ивљ авао је догађај, држ ао једнуруку на “гасу”, а другу на “палици ” са палцем спрем ним наобарачи. П ричајући очи су м у иш ле за немачким авионом, ко-ји се издвојио из групе. Тодор је пош ао за њ им и правио вели-ки круг да подиђе немачком двоседу испод репа, прилазио бли-ж е и двосед је растао већи и већи. И да вам не каж е, на лицум у м ож ете да читате да га је нем ачки м итраљ езац осмотрио ипре него ш то је м огао да реагира, Тодор је сасуо цео раф ал уавион. У великом луку упаљ ена маса сручила се негде код Ба-тајнице. Д руги авион је оборио кад је улетео у групу нем ачкихавиона, оборио једног и да би избегао судар са другим направиоош три заокрет, изгубио брзину и једза успео да извуче авионнад земљ ом.

У прво врем е, када је стигао у земљ у, Г огић је био у В р-ховној команди. ,Н а њ егово траж ењ е, почетком 1944, упућен јена терен за пом оћника команданта В елико-м оравске групе кор-пуса м ајора Љ убиш е М ихаиловића, а када је овај заробљ ен, Т о-дор Гогић је постао ком андант групе. О д слабе јединице, и м а-хом на папиру, Г огић је створио снаж ну борбену јединицу однеколико хиљ ада љ уди и водио је из борбе у борбу. П ричао мије Д уш ан Ђ оновић, који је био у Гогићевој јединици, да је То-дор и на зем љ и био невиђени ј.унак — “јун ак створен за народ-ну п јесм у”. У борбам а је предњ ачио у храбрости и под ватромком андовао јединици у стојећем ставу. Т ако у једној борби, по-драж авајући свог ком анданта, поред њ ега су погинули њ еговначелник ш таба м ајор И вовић, ком андир пратеће чете и ордо-нанс оф ицир.

К апетан Љ убиш а Т ерзић, трећи оф ицир из ове групе, једи-ни је од српских ком андоса кога нисам познавао. А ли неколикапозната детаљ а дају нам јасну слику о њ ем у. П обегао је из не-м ачког ропства 1943, пробијао се кроз Д емачку, окупирану Ф ран-




цуску и Ш панију и стигао м еђу наш е трупе на С редњ и И сток.Т раж ио је одм ах да иде у борбу и после падобранског курса биоупућен у зем љ у, где је дуж е врем ена био у В рховној ком анди,а после, на њ егов захтев, упућен на терен за ком анданта Ресав-ског корпуса, који је био у саставу Гогићеве групе корпуса.

П оследњ а груп а упућена је у зем љ у у септем бру 1943 иепуш тена на Златибору. У овој групи су били потпуковник Л у-ка Балетић и арт. капетан Б оривоје Тодоровић, (сада у А м ери-ци), који је као и Терзић, побегао из ропства и одм ах се при-јавио за одлазак у земљ у.

Ђ енералш табни потпуковник Л ука Балетић био је начелникоперативног одељ ењ а наш их снага на С редњ ем И стоку. П отпу-

но му је одговарала стеротипична војничка оцена: “тих, м иран,пувучен”, а изнад свега вредан и радан као црв. У ком анду јеувек долазио прЕи, проводио време до гуш е затрпан актим а ионако деж м екаст округла лица са ш туцованим брковим а и де-белим стаклим а на наочарим а, виш е је личио на архивског чи-новника, него на војника од заната. С ав предан својој служ би,он је био далеко од ем игрантске политике и њ егово стриктно др-ж ањ е “П равила служ бе” пром аш ила је епидемија теш ке бољ кенедисциплине и лабавости, која је била захватила наш у војскуу збегу. За мене је њ егов одлазак у зем љ у био највеће изнена-ђењ е, не ш то он то по својој кураж и не би м огао, већ ш то је

им ао врло слабе очи и без наочара са великим диоптером скорониш та није видео, па је право чудо како је ж ив и читав стигаона земљ у. С азнао сам да су га Е нглези једва прим или на падо-брански курс и то после претњ е да ће изврш ити самоубиство,ако не оде у зем љ у. П о стизањ у у наш е планине ускоро је по-стао пом оћник ђенерала М ихаиловића и на том полож ају остаодо краја и до своје смрти.

* * *

Е пилог овог написа није м огао да буде потпун, јер поредсвег труда нисам м огао да сазнам за судбину' м ногих другова,коју, вероватно, не зна ни једна ж ива душ а. Н естали су и саго-

рели на путу којим су смело иш ли. С зи они су били прави вој-ници и одлични љ уди, који су осетили позив одговорности занационалну м исију изнад њ ихових личних интереса; били суто еф ективни борци, који су, не презајући од опасности, траж и-ли начина да унапреде борбу за слободу. Д раж а М ихаиловић јепрем а њ им а гајио Е е л и к о пош товањ е и сим патије и са њ им а сеокруж ио као првим сарадницим а. Ж елео је да их задрж и поредсебе и они који су од њ ега отиш ли на терен успели су то теш коммуком, са њ им а је одрж авао сталну везу и њ иховим извеш таји-м а са терена поклањ ао пуну веру.

Н а Л ијевчу П ољ у у Босни, 4 до 6 априла 1944, страдала је

главнина четничког покрета ухваћена у усташ ко-комунистичкузам ку. Т у су Х рвати побили скоро све оф ицире који су им па-ли у руке и м еђу њ им а Зарију О стојића, М ирка Л алатовића, Л у-ку Балетића, П авла Н оваковића и Л азу К анкараш а.




А ћим а С лијепчевића заробили су комунисти по сврш етку ра-та и на процесу против “чланова Ц ентралног ком итета Д . М .”

осудили га на робију.А ндра Л ончарић, негде 1948, окуш ао је поново своју срећу

иако је закон вероватноће, као и за крчаг који иде често на во-ду, био против њ ега. Д аивно се прихватио задатка кога су мунеки наш и неозбиљ ни љ уди поверили: да иде у Београд и по-хвата неке везе. А ндра би вероватно и овога пута успео да ни-су љ уди, који су га послали, почели тим е да се хвале по П ари-зу. Т ако је прича о њ еговом одласку дош ла до уш ију Т итовогпосланства. У Београду су ухапсили А ндрину породицу и за-претили стрељ ањ ем , ако се А ндра не преда властим а. Д а спасесвоје, А ндра је мирно закуцао на врата О зне. О судили су га насмрт, а доцније пом иловали на 20-годиш њ у робију, где је јоши данас.

М ајор Т одор Г огић водио је у јесен 1944 ж естоке борбе про-тив ком униста на планини Буковини код Раж њ а, када је К ра-љ ев говор од 12 септембра растопио њ егову јединицу. С а остат-ком верних бораца повукао се код Д раж е, а одатле кренуо уЦ рну Гору да реорганизује борбу против ком униста. П о кази-вањ у, погинуо је у борби приликом преласка реке Л им а у С ан-џаку.

К апетан Љ убиш а Т ерзић пао је у првој борби као ком ан-

дант Ресавског корпуса августа 1944, погођен пуш чаним зрномправо у чело.Т акав је био крај ових елитних бораца. Заврш или су ж ивот

као јунаци и м ученици. А ли крв м ученика је увек доносила цве-тањ е нове вере. С традањ е због идеала утврђује, кристализира ибуди код нараш таја вечито осећањ е неправде . . . И осветљ авапутеве слободи!

Н еђељ ко Б . П лећаш



К А К О Ј Е У С П О С Т А В Ј Б Е Н А В Е З А С Ђ Е Н Е Р А Л О М М И Х А И Л О В И Ћ Е М

И З Ц А Р И Р А Д А

С ве наш е избегличке владе у Л ондону, колико је мени по-знато, настојале су да издејетвују' одобрењ е британске владе зауспостављ ањ е непосредне радио везе с ђенералом М ихаилови-

ћем , како би, без енглеског посредниш тва, да не каж ем цензу-ре, м огле слободно опш тити с вођом отпора у зем љ и а, доцни-је, и чланом кабинета. С личне кораке предузео је н а свом секторуг. Јован Ђ оновић, тадаш њ и Д елегат К раљ евске владе за Бли-ски и С редњ и И сток. С ва та настојањ а, м еђутим , наиш ла су наодлучно одбијањ е Е нглеза и наш е владе у Л ондону м орале сусе задовољ ити сам о оним вестим а од ђенерала М ихаиловића ко-је су им Е нглези давали. О не, разум љ иво, нису им але никаквум огућност да провере о чем у их је све ђенерал М ихаиловић оба-веш тавао, нити су м огле знати да ли су и њ ихова обавеш тењ ањ ем у свагда до њ ега допирала. Е нглези су држ али чврсто у

својим рукам а ту везу и све је м орало да прође кроз њ ихово ре-ш ето. П отреба, међутим , за стварањ е непосредне везе, с обзиромна опш ти развој рата и, посебно, на стањ е у наш ој зем љ и, би-ла је преш на и горућа. Н аш е владе су ж елеле, потпуно оправда-но, да несм етано опш те са својим м инистром војним , да са са-м ог извора буду обавеш тене о приликама које у поробљ енојотаџбини владају и да, са своје стране, правилно обавесте ђе-нерала М ихаиловића о свим а војним и политичким збивањ им ау свету до којих он, иначе, није м огао да дође.

П рви смео корак ка успостављ ањ у непосредне везе с ђене-ралом М ихаиловићем — против знањ а и вољ е Е нглеза — учи-

њ ен је по доласку владе г. П урића из Л ондона у К аиро. П уков-ник Ракић, лични ађутант К раљ ев, успео је, пом оћу пријем неи отпрем не станице коју су нам поклонили П ољ аци, да из Ш та-ба наш е В ојне ком анде на Средњ ем И стоку ухвати везу са Ш та-бом ђенерала М ихаиловића. И з бојазни и предоетрож ности дане буде откривена од британске прислуш не служ бе, та станицаје, углавном , прим ала телеграме од ђенерала М ихаиловића, доких сама није слала или врло ретко. Ч ак и као таква, она нијебила дугог века. Н еко је морао да “дош апне” Е нглезим а о њ е-ном постојањ у и ови су наредили да се одм ах престане с радоми запретили, ш тавиш е, да ће растурити и сам у наш у В ојну ко-

м анду ако се сличан покуш ај понови!Т ај неуспех није обесхрабрио наш е љ уде. Н ије се устукну-

ло ни пред енглеским претњ ам а. П остављ ало се сам о питањ е ка-ко надм удрити Е нглезе. И дош ло се на м исао да се покуш а




успостављ ањ е везе из неке друге земљ е, изван непосредне вла-сти Е нглеза иако под њ иховим утицајем. П ом енута је Т урска.И деја је потекла од г. Јована Ђ оновића у разговорим а с пуков-ником г. Д им итријем Р. П утником, тадаш њ им Н ачелником ш та-ба, и рез. потпуковником г. М ладеном Ж ујовићем , тадаш њ импретставником Ш таба ђенерала М ихаиловића при В ојној ком ан-ди у К аиру. Г . Ђ оновић је о томе обавестио ђенерала П етраЖ ивковића, тадаш њ ег П ом оћника В рховног команданта, и пред-лож ио м у да органи зацију целог посла повери писцу ових ре-дова.

С редином октобра 1943 године позван сам из Јерусалим а,где сам водио С екцију за пропаганду, да хитно одем у К аиро ида се там о јавим ђенералу Ж ивкоЕићу. Ја сам, донекле, знао очем у се ради, јер сам био поверљ иво обавеш тен од пријатељ а уК аиру, а и сам ђенерал Ж ивковић, приликом кратке посете Је-русалим у неш то пре тога, рекао м и је: “Ја ћу ускоро им атис вам а да разговарам . И м ам један важ ан посао за вас”.

У К аиру сам се, прво, јавио претседнику владе г. П урићу,који м и је, углавном , рекао у чем у ће се састојати м оја дуж ност..Н аиме, успоставити везу' с ђенералом М ихаиловићем из Ц ари-града путем пријемне и отпремне станице. Т о м и је рекао и ђе-нерал Ж ивковић, кога сам истог дана посетио, уз напом ену даје то “см ртна тајна” и да је чувам “као очи у глави”. С обзи-

ром на деликатност посла, ум олио сам ђенерала Ж ивковића дасастав “екипе” буде ш то мањ и и затраж ио као сарадника, по-ред радиотелеграф исте потпоручника П етра М линаревића, једи-нс г. М иливоја Н енадовића, рез. поручника, иначе секретараМ ипиегарсгва иностраних послова, једног од најспособнијих ди-плом атских чиновника, и као гаваза С елим а В елиагића, дуго-годиш њ ег поузданог служ итељ а наш ег П осланства у С оф ији, укоме смо 'Н енадовић и ја били такође секретари. С ви су они од-м ах били дем обилисани и упућени н а рад у М инистарство ино-страних послова.

У К аиру сам остао око две недељ е. Т ребало је сврш ити мно-

ге чисто техничке послове. В аљ ало је, тако, Н енадовићу и м е-ни да научим о нове системе у ш иф ровањ у и деш иф ровањ у те-леграма. Ради веће сигурности ми смо им али посебне ш иф ре заопш тењ е с ђенералом М ихаиловићем као и са К аиром . С ве те-леграм е из К аира ми смо им али да деш иф рујем о једном ш иф роми да их, потом, преш иф рујем о другом . И обратно. И м али смо итрећу ш иф ру' коју нам је дао пуковник г. Ракић, али се њ оменисм о служ или. Ја сам , пак, за највеће тајне саставио специјал-ну ш иф ру изм еђу ђенерала Ж ивковића и м ене, тако да ни самш иф рер, иначе ретко поуздан и сим патичан поручник Ш опало-вић, инж ењ ер у грађанству, не би м огао, ни после деш иф рова-

њ а, да схвати о коме се или о чем у се ради. Тако, наприм ер, утој ш иф ри свако м услим анско им е значило је — Д раж а. Н екинарочито поверљ ив телеграм од ђенерала М ихаиловића гласиоби: “Д анас ми О см ан рече да се видео с А хмедом који м у је ре-



К а к о ј е у с п о с т а в љ е н а в е з а с М и х а и л о в и ћ е м и з Ц а р и г р а д а 51

као да су стрине ,и сека П ерсе у споразум у”. “С трине” су билеусташ е, а “С ека П ерсе” ком унисти. Е нглези су били “пом орци”,А м ериканци “м ајстори”, претседник владе “Б аја”, сам ђенералЖ ивковић “Ректор” итд. К ада сам први пут неш то важ ни је са-опш тио том ш иф ром ђенералу Ж ивковићу, он м е скоро љ утитоупитао “с ким ” још опш тим у К аиру, јер та депеш а “није” зањ ега. П отсетио сам га на наш у ш кф ру и ствар се одмах испра-вила.

Ђ енерал Ж ивковић призивао би ме сваког дана себи и стал-но о понечем запиткивао. И м ао сам утисак да ме на свој начин“проучавао”, јер је био крајњ е опрезан и неповерљ ив према љ у-дим а које није лично знао. П ризнајем да прем а м ени, све до по-

следњ ег дана, није био м ного љ убазан. Тако, наприм ер, сем нарастанку, није ме ниједном понудио да седнем , иако су, покаш то,разговори трајали и читав сат. О словљ авао ме чим сам крочиоу њ егову' канц еларију са “ти”. П рви пут ме дочекао са речим а,скоро ош трим : “Где си ти, досад?”. В аљ да м у пије било правош то сам прво посетио претседника владе г. П урића, у чијем м екабинету, узгред буди речено, тог јутра видео. М ени се, на мо-м енте, чинило да ок није загрејан избором м оје личности за по-сао у Ц ариграду. ,Н а сам ом растанку м и рече: “Знаш , о теби го-воре добро и они којим а иерујем и они којим а не верујем, и јате не бих послао у Ц ариград да те лично не траж и Д раж а”,

при чем у м и даде да прочитам телеграм ђенерала М ихаилови-ћа којим је траж ио да се ја упутим на дуж ност у Ц ариград.П осле тога, неочекивано, понуди м е да седнем и чак нареди данас послуж е соком од пом оранџи! П оздравили смо се, на крају,најсрдачније и када је, после непуне две године, сад као избег-лица, дош ао у Ц ариград, ја сам га често обилазио и наш ао уњ ем у ретко пнтом ог и доброг човека. Н и сенке од оне каирскесиловитости већ сав благост, доброта и паж њ а.

П ојм љ иво да су моје свакодневне посете ђенералу Ж ивко-вићу изазвале радозналост код м ногих м ојих пријатељ а. С ви сунаслућивали, с обзиром на струку потпоручника М линаревића,

какав м и је задатак био поверен, али ја сам свагда то одлучнопобијао и уверавао, као ш то ћу то доцније чинити у Т урској,да је у питањ у појачањ е наш е обавеш тајне служ бе, прикупљ а-њ е војних, политичких, економ ских и других података из зем љ еи других нам а суседних земаљ а и, евентуално, хватањ е везе сазем љ ом преко ранијих сарадника и пријатељ а у Бугарској.И пак, да не би било сувиш е упадљ иво, из К аира смо кренулиу три “партије”. П рво смо пош ли Н енадовић и ја, као секретариА м басаде у А нкари. Собом смо понели и наш у станицу. За намаје кренуо радиотелеграф иста, потпоручник М линаревић, као пи-сар А м басаде, и, на крају, наш гаваз С елим В елиагић. П ред сам

полазак, претседник владе г. П урић, чији сам гост био на ручку,рече м и: “П азите се добро. Ч увајте се нарочито да вас Е нглезине открију. А ко се.то, случајно, деси, онда . . . јасно — м и се непознајем о”. Н алож ио м и је да од наш ег ам басадора у А нкари




д-ра И лије Ш ум енковића издејствујем сагласност да у Ц ари-граду радимо под “ф ирм ом ” П олитичког одељ ењ а А м басаде, ка-

ко бисмо уж ивали неповредивост стана.К ад смо стигли у А нкару, одм ах су нас све наш е колеге и

пријатељ и засули питањ ем : ‘Т де вам је станиц а?”. Т у станицу,уствари м али пријем ни и огпремни апарат, ставили смо у обич-ну кутију од картона, отприлике два педљ а ш ироку и педаљ ипо високу, обавили је хартијом за паковањ е и н а њ ој написали:“Л екови за госпођу Бауер. Д обротом г. П етковића”. У једномтренутку, да бих се одбранио од радозналости наш их пријатељ аи другова у А м басади, узех станицу и рекох: “П а, добро, кадсте толико навалили, ево, ово је станица”. С аветник г. В . С око-ловић узе пакет и, пош то прочита адресу, баци га на оближ њ и

отоман, додавш и: “Ш та терате ш егу с нам а?” Н и он ни осталинису ни еневали да се у том пакету “с лековим а” заиста налази-ла наш а станица!

С игуран сам да је амбасадор г. Ш ум енковић, који нас је,иначе, врло љ убазно прим ио, знао — или наслућивао — ш та митреба да радим о у Ц ариграду. То смо закљ учили, Н енадовић ија, када је одлучно одбио да м и у Ц ариграду отворимо неко П о-литичко одељ ењ е А м басаде. С воје одбијањ е правдао је ф актомда он не м ож е да носи одговорност за рад над којим нем а не-посредну контролу. Т о питањ е смо срећније реш или с наш им

тадаш њ им генералним консулом у Ц ариграду г. Л уком Л укови-ћем , који је одм ах пристао да наш а канцеларија буде “А нексГенералног К онсулата”.

У Ц ариград смо стигли 12 новем бра 1943 године. Т ребалонам је пуне две недељ е док смо наш ли погодан стан који је мо-рао, најпре, да одговара потребним техничким условим а за рад.Т ако, стан није смео да се налази у м реж и јаког трам вајскогсаобраћаја, нити под брдом, нити под високим дрвећем , нитипод зградом која би била виш а од наш е. М орали смо бити и са-м и на спрату како суседи, евентуално, не би чули откуцавањ енаш ег радиотелеграфисте. Н апослетку, не и у близини наш ег

света и колега из К онсулата који би нам , свакако, често навра-ћали. .Н ајзад смо такав стан наш ли ,у тихом крају “М ачка”, Ч имсмо се см естили, одм ах смо почели да се јављ ам о уговоренимзнаком “Л . В. А .” станици ђенерала М ихаиловића, која је нашпозивни знак давно очекивала. И з К аира је нестрпљ иви ђенералЖ ивковић почео да нас запиткује ш та је с радио-везом . Н ерво-за је скоро захватила и нас. Зар цео напор да остане узалудан?И док смо, тако, висили над главом наш ег радиотелеграфисте,он, одједном , скоро скочи са столице и узвикну: “Е во, јављ а се.И м ам везу”. Н аш ој радости није било краја. То је било на дан10 децем бра 1943 године. О дм ах смо послали следећи телеграм

ђенералу М ихаиловићу:“С рдачан поздрав В ам а, Б алетићу и Н оваковићу. М олим

чувајте у тајности м есто наш ег боравка због самог наш ег оп-



К а к о ј е у с п о с т а в љ е н а в е з а с М и х а и л о в и ћ е м и з Ц а р и г р а д а 53

станка овде. С К аиром опш тим о преко пош те. С енегал. С тр. П ов.број 14, 10 децем бар 1943”.

У одговору ђенерал М ихаиловић је изразио задовољ ство ш тоћем о наставити сарадњ у започету у Јерусалим у. О д тога данабили смо просто засути депеш ама. Радиотелеграф иста је радиоОД јутра до м рака, Н енадовић деш иф ровао и поново другом ш иф -ром ш иф ровао при чем у смо м у пом агали и радиотелеграф иста,кад би заврш ио свој посао, и ја, кад бих био слободан. Х оћу дадодам да су оба ш иф арска систем а била веом а ком пликована ида је једна случајна греш ка при деш иф рирањ у или ш иф ровањ узахтевала често сав посао изнова. Г рдно врем ена је одузим алои траж ењ е греш ака. С тан нам је био стално закљ учан и наш

С елим никога не би пустио унутра док нас претходно не би оба-вестио.

Д ве - три речи о Ц ариграду тог врем ена. А ко је у прош ло-сти, далекој или ближ ој, био поприш те м ногих сукоба и судараизм еђу И стока и Запада, па било да је био престоница В изан-тије, Л атинског Ц арства или турско, “зем аљ ско весељ е, чаш ам еда, гора од ш ећера, где се виле у ш ербет купају”, Ц ариградје био град ш пијуна, “паклени казан” у ком е су се кувале мно-ге ш пијунске чорбе и ковале ш пијунске завере. О басјан небе-ским плаветнилом , украш ен С ветом С оф ијом и м ногобројним ве-личанственим џам ијама, чија су минарета, у прве сум раке, из-

гледала као да додирују небо, под мирним таласим а ром античнолепог Босф ора, искићеног на обем а обалам а дивним вилама, изеленог М раж орног М ора, с китњ астим острвима, Ц ариград је,са свом својом оријенталско-западњ ачком лепотом , био у то вре-м е и теш ко искуш ењ е за многе савести. С вака. земљ а, и савез-ничка и непријатељ ска, им ала је, поред редовних диплом атско-консуларних претставниш тава, и безброј других установа, м еђукојим а су биле најваж није обавеш тајне служ бе, које су, често,им але и по неколико стотина служ беника. Н ајвећи њ ихов деозаклањ ао се иза разних допуш тених ф ункција, мада су све теслуж бе им але за искљ учив циљ да дођу до ш то значајни јих

сазнањ а о војној снази друге стране, о њ еној економ ској м оћи,о м оралу позадине и свим а другим тајнам а које би се м оглеискористити или на бојном пољ у или у политичкој пропаганди.Ц ариград је, заиста, био изванредна тачка за осматрањ е и, крајвеш тог ока или дубоког џепа, м огле су се, покаш то, сазнати иствари од највеће важ ности.

У таквој атм осфери, у којој су се носиле џиновске обаве-ш тајне служ бе У једињ ених нација и осовинаш а, где се ни.јеувек поуздано знало ко је ком е род и где је претила опасностда вас и начуљ ено уво последњ ег гаваза у консулату “не одаИ ли прода”, м и смо им али да радим о годину и по дана. И м алисмо да се кријемо не само од непријатељ а и од савезннка, не са-мо од дом аћина већ, ш то је најтеж е, и од својих. Задрхтао самсамо једном да нас Е нглези не открију, П озвао сам на вечерупородицу Д евис и д-р Г еорги Д им итрова, који су неш то раније




у истом стану ж ивели. П ородица Д евис радила је у британском

И нтелиџенс сервису, а д-р Д им итров, првак бугарске зем љ орад-ничке странке, крио је свој боравак у Ц ариграду. Д евисови ни-су били пријатељ ски наклоњ ени према четничком покрету. П ро-водећи их кроз стан прим етих да је радиотелеграф иста, по за-врш еном послу а у наш ем тренутном отсуству, ставио станицуна касу и овлаш прекрио прекривачем од писаће м аш ине. У томистом м оменту, д-р Д им итров се упути право према каси, заљ у-љ а је рукам а и рече: “К аква вам је ово каса. М ож е човек да јеобори”. И ако за трен ока, ипак прибрано, ја зграбих д-р Д им и-трова за руку и у ш али рекох: “В и, Бугари, право на касу” . . .С ви се насм ејасм о а мени као да стена паде са срца.

О чему је јављ ао ђенерал М ихаиловић преко ове везе?Јављ ао је о свем у. Јављ ао је о Н ем цим а, И талијаним а, Бугари-м а, М аџарим а, А рбанасим а, усташ ам а, ком унистим а, С овјетим а,Е нглезим а, А м ериканцим а, о .Н едићу, Љ отићу, М ачеку, о бом-бардовањ у српских градова од стране савезника, о располож ењ ународа у зем љ и, о сукобу с енглеском војном м исијом , украткоо свем у ш то је сматрао да ће бити од интереса за правилно оба-веш тавањ е К раљ евске владе напољ у. Т и Д раж ини телеграм икатегорички су дем антовали сваку сарадњ у с непријатељ ем,оповргавали сваку сарадњ у с квислинзим а, бацали пуну и пра-ву светлост на став Е нглеза прем а њ ем у, приказали борбе чет-

ника против окупатора и ком униста и откривали праве нам ереком униста, израж авали непоколебљ иву оданост и верност савез-ницим а и готовост Д раж ин их бораца да се укљ уче у састав са-везничке ком анде на С редњ ем И стоку, показали удео који суим але совјетске трупе у завлађивањ у С рбијом и, најзад, прика-зали трагичну ситуацију у зем љ и ујесен 1944 године. Д обардео тих телеграм а објављ ен је већ у Гласнику од стране г. Ђ о-новића, који ће их, редом који он сматра за најбољ и, и убудућеобјављ ивати. Ја ћу овде пом енути само један телеграм у ком еђенерал М ихаиловић одлучно поби ја све злонамерне вести о не-каквој њ еговој сарадњ и с непријатељ им а. То је телеграм од 10

м арта 1944 године, број 402, којим одговара претседнику владег. П урићу поводом “повољ ног писањ а (Н овог В рем ена о четници-м а”. Т елеграм гласи:

“М и нем ам о везе ни са окупаторим а ни са квислинзим а. С а-везници треба да знају' да м и им ам о четрнаест нопријатељ а с ко-јим а се борим о већ три године и борићем о се до краја. М и оста-јемо верни савезницим а и поред њ иховог непријатељ ског др-ж ањ а”.

О во је виш е но крик ојађене душ е човека, увређеног у свомнационалном болу и поносу, али ипак оданог оним а који ће гаиздати!

Н аш рад био је знатно теж и после образовањ а владе банаШ убаш ића. Једно од њ егових првих наређењ а ам басадору Ш у-м енковићу било је да нам саопш ти да смо М линаревић, Н енадо-вић и ја прем еш тени, да понесем о собом све пријемне и отпрем-



К а к о ј е у е п о с т а в љ е н а в е з а с М и х а и л о в и ћ е м и з Ц а р и г р а д а 55

не станице и да ћем о у К аиру добити даљ е инструкције. О дбилисмо да изврш им о ово наређењ е правдајући се болеш ћу и упи-тали смо “коме треба да се обратим о за те пријем не и отпремнерадио станице пош то њ им а не располаж ем о”. Б ан Ш убаш ић уки-нуо нам је, онда, наш е м есечне принадлеж ности и све осталекредите (за канцеларије и административне трош кове). У А нка-ру је чак допутовао пом оћник м инистра иностраних послова,(Ш убаш ићев) д-р С тојан Гавриловић који је захтевао од амба-садора д-ра Ш ум енковића да интервениш е код Турака да насови протерају из Т урске! М и смо се наш ли у теш ком полож ају.М орали смо да траж им о јевтинији стан и да будем о вечито буд-ни, јер смо сад радио-везу држ али као избеглице а не као дипло-м атски чиновници. Т урска поли ција м огла је сваког часа даупадне у наш стан и да изврш и претрес. Н еш то пре тога јавионам је потпуковник М . Ж ујовић из К аира да Е нглези спремајунеку истрагу над наш им радом у Ц ариграду и саветовао крајњ уобазривост. |Н о, крај свега, м и смо издрж али до краја. Д одајем,само, да смо од доласка бана Ш убаш ића на власт, пош то су намсве везе с К аиром биле пресечене, све наш е извеш таје од ђене-рала М ихаиловића слали ам басадору К онстантину Ф отићу, пре-ко једне америчке везе. П ок. Ф отић, поред једног зајм а који смом и закљ учили код једног наш ег човека у Ц ариграду с пристан-ком ђенерала М ихаиловића, ом огућио нам је даљ и опстанак ирад у Ц ариграду.

Х оћу још да напом енем да смо добар део наш е архиве чу-вали у стану једног наш ег дивног родољ уба код кога смо, кадсмо престали с радом , оставили и наш у станицу на чувањ е. Д о-ћи ће врем е, надам се, кад ћу м у и им е смети да пом енем . Д отле,нека нађе овде израз наш е искрене захвалности.

Ц аш а радио - веза с ђенералом М ихаиловићем престала је10 м аја 1945 године. П осле једног откуцаног телеграм а, там ош њ ирадиотелеграф иста јавио је наш ем:

“П рекидам . М итраљ ирају нас”.Д у ш а н П е т к о в и ћ



Н Е П Р И Ј А Т Е Љ С К Е Р Е П Р Е С А Л И Ј Е П О С Л Е У С Т А Н К А 1941 У Ц Р Н О Ј О Р И

Било је виш е узрока који су утицали на престанак борбе,после десетодневне оруж ане акције у Јулском устанку. П отреб-но је да о тим узроцим а укратко каж ем о, да би последице билејасније. П ре свега, устанак није био организован, или у коликоје неш то припремано, ш ирим народним слојевим а то није било

познато. О сим тога, те године, проблем исхране у оном крају по-ставио се јаче него икада раније. Ретке су године и ретки дом о-ви у Ц рној Гори који на почетку јула располаж у м акар и сам рш авим резервам а хране из прош ле године. О неким набавка-м а ни је м огло бити ни говора, јер су' све везе са суседним обла-стим а биле прекинуте. Т рговина је била потпуно зам рла одм ахпосле капи тулације Југославије. С ело и град нису виш е им алим еђусобног ослонца путем разм ене добара. Једина нада, також ељ но очекивана, била је нова ж етва озим их ж ита. ,Н о пре њ е-ног почетка, коса см рти почела је да ж ањ е на освит 13 јула.

О руж ја такође није било довољ но, а са м уницијом стањ еје било још горе. Р аније смо рекли да је главнина Зетске ди-визије избегла заробљ авањ е. О на се повлачила са скадарскогф ронта, носећи собом лако оруж је и м уницију коју су војнициим али на рукам а. А ли м и смо попуне м униције у бојним комо-рам а и главни депо у Тузим а изгубили. Т еш ки м итраљ ези уустанку једва ако су где запаж ени, а на целој побуњ еној тери-торији, дејствовала су са по неколико м етака, свега два брдскатопа (по један код Н икш ића и К олаш ин а), али без товарног при-бора и товарне стоке.

С а оруж јем заплењ еним од непријатељ а, првих десет дана

устанка, ситуација се није знатно побољ ш ала. Тога оруж ја и нијебило много у односу на наш е потребе, а и то ш то је било нијебриж љ иво сакупљ ено нити плански дељ ено.

О во су' били главни узроци а било је и других. П рвих даназапаж ено је да ком унисти не м уче бригу ш та ће бити са народому случају неуспеха. Једина им је брига била да “револуциониш утерен” и наметну своје воћство, а као “бољ е обавеш тени” обма-њ ују народ лаж ним причам а о напредовањ у С овјета, који “текш то нису преш ли Д унав”. О ве очигледне изм иш љ отине уносилесу у ону узбуркану м асу виш е забуне него охрабрењ а, јер сверадиостанице света (не само нем ачке), у колико смо били у мо-

гућности да их слуш ам о, јављ але су сасвим супротне вести. Н ем-ци су сваког дана све виш е продирали у руску територију безозбиљ ног отпора. Т а истина није се м огла сакрити, још м ањ еизокренути на начин како су комунисти покуш авали.



Н е п р и ј а т е љ с к е р е п р е с а л и ј е п о с л е у с т а н к а 1941 у Ц р и о ј о р и 67

П од оваквим условим а м атеријалне и психолош ке природе и

врло рђаве организације, борба није м огла да се настави. Н ијевиш е било м огућности да се савладају ни она преостала три не-лријатељ ска упориш та: Ц етињ е, П одгорица и Н икш ић, а још м а-њ е да се дадне јак отпор огромним непријатељ ским снагама, којесу већ биле у покрету ради репресалија.

Н е знам колико је непријатељ ских дивизија преплавилоЦ рну Гору, крајем јула 1941, нити се сећам њ ихових им ена. Н екису то бележ или и по неком ф орм ациском кљ учу тврдили, да суИ талијани тада довлачили у Ц рну Г ору око 105.000 љ уди, укљ у-чујући ту и редовне албанске трупе и м илицију. У верен сам дасе у овој процени није претерало. О ве снаге концентрисале су се

у П одгорици и њ еној ближ ој околини, а онда од П ећи преко Ч а-кора на В асојевиће и ка долини Л им а, одакле су се рачвале утри главна правца, ка Ц етињ у, Н икш ићу и К олаш ину.

В ећ 23 јула завладала је злокобна тиш ина, која је претска-зивала несрећу. Борба се виш е није чула. У станици су се повук-ли у насељ а даљ е од колских путева, спремни да даду отпор аконепријатељ почне да хара на ш ирем просторут. Тог јутра поче-ла је ж ива непријатељ ска акција са м ора, копна и из ваздухана све варош и и села, која су пазната била као упориш та уста-ника. С ве м аркантније куће у селим а: основне ш коле, опш тин-ске зграде и ж андарм ериске станице, гађане су бом бама из авио-

на и винге њ их биле погођене. Н еборачко становниш тво повла-чило се дубљ е у' планине. Н а несрећу ни овде није било једин-ства м исли. Једни су правилно оценили ш та их чека ако непри-јатељ у падну у руке. Т акви су напуш тали домове, носећи собомколико се м огло и ако се ш то им ало. Д руги су веровали да сенепријатељ неће светити над оним а које нађе код кућа и на по-слу. Т акви су се грдно преварили.

.Н епријатељ ска акција са копна отпочела је снаж ном арти-љ ериском припремом . Затим су се кретала борна кола, а поза-ди ових пеш адија са упаљ еним буктињ ам а и бацачим а пламенаса којим а су палили зрела ж ита на њ ивам а. Т ако смо у току

следећих неколико дана, м есто села им али црна згариш та. ,Н а-рочито су страдала села: В рањ ицке Њ иве, Рогам е, С пуж , О рјаЛ ука, П аж ићи и С тубица, на правцу П одгорица - Н икш ић. За-тим : Рваш и, Д руш ићи, Р ијека Ц рнојевића, део Горњ ег Ц екли-на, на правцу П одгорица - Ц етињ е и село М ајстори на Л овћену,где је стрељ ано 26 сам их К устудића. У Ц рм ници варош ица В ирП азар и с. О рахово, а на правцу П одгорица-К олапш н, села: Био-че, К лопот, П елев Бријег, Болесестре и цело насељ е В еруш а одРаш кова Гувна до М атеш ева, све је предато огњ у. У тим м естим аниједна кућа није остала која није погођена гранатом или спа-љ ена.

М ноги несрећници који нису хтели да напусте своје домовеили су крадим ице из збјега силазили у села, да би зграбили ш тоод покућства и хране, хватани су па или на месту уби јани илиодвођени у ропство. Д ва нарочито теш ка случаја у овој народ-



58 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а “Њ е г о ш ”

ној несрећи остављ ају неизбрисиви утисак. У К осовом Л угу, (Бје-

лопавлићи), седам брата и рођака Д раговића врхли су пш еницуна гувну када су дош ли италијански војници. Н е надајући се злу,они су те војнике понудили да седну и чак хтели да их почастеракијом . О дједном , један м итраљ ески раф ал покосио их је свихседам и њ ихова се крв пом еш ала са ж итом у гувну, О не који сујош давали знаке ж ивота дотукли су револверим а. Један од њ их,А ндрија Д раговић, учитељ , за кога су непријатељ и м ислили даје мртав, преж ивео је теш ке ране. Ч етири године доцније, А ндри-ја Д раговић је пао од ком унистичких курш ум а у С ловенији најош грознији начин. Д вадесетак м ладића, из П аш тровића, И тали-јани су наш ли код њ ихових кућа и одвели у правцу Б ара “ради

испита” и у путу их све побили. П ородице су пронаш ле њ иховелеш еве у једном потоку код с. Буљ арице, после неколико дана.

Н а Ријец!* Ц рнојевића стрељ ан је, изм еђу осталих, м лади пот-поручник П авле Л опичић. И м ао је на себи прописну оф ицирскууниф орм у и на кратком испиту одговорио је: “Борио сам се про-тиву вас као југословенски оф ицир, јер см атрам да у овом ратунисам побеђен него издан. За вас могу бити крив само ја, а небабе и деца које хватате по путевим а и водите незнано куда”.О вај витеш ки гест м ладог оф ицира Л опичића није им ао никаквогутицаја на побеснеле ф аш исте. П авле Л опичић је стрељ ан, алиније својом главом откупио недуж не и невине. М исли се да су

ове ж ртве, као и оне код с. Буљ арице, пале у' знаку одм азде за25 ф аш иста, које су устаници заробили и стрељ али на Браићим а,14 јула. О во долази отуда, ш то су И талијани на Р ијеци Ц рноје-вића пом ињ али те своје стрељ ане ф аш исте, додајући да су ихустаници ж иве бацили у јам у, ш то није била истина.

У бијани су и појединци н а путу. Ж ивот је тих дана био такојевтин да су за непријатељ а убиства постала била нека спортсказабава. К од хана на С уш ици убили су' старог С ава М угош у, којиниш та није им ао код себе сем ш тап у руци. И сто тако честитогдом аћина старца Н овицу М андалинића на Богетићим а. И ли кодсела К ом арна, у Ц рм ници, убили су м ентално оболелу старицу

Јовану Л екић, а М арка В ујовића, из истог села, убили су пош тосу м у у џеп од калута наш ли петокраку звезду, за коју он нијечнао јер капут није био њ егов него њ еговог брата.

Н а Ц етињ у, у току м есеца јула, августа и септем бра, рачунасе да је убијено око 300 љ уди, који су из села свакодневно до-вођени у цетињ ски затвор. Б ана Зетске бановине, ђенерала Ђ ука-новића, су ухапсили , који је до тада био у кућном затвору. ,Н оћусу изведени из затвора “ради саслуш ањ а” и никада виш е нисувраћени. Н оћу су одјекивали плотуни, после једног јавног стре-љ аљ а, и једино по њ им а грађани су м огли знати за мученичкоум ирањ е несрећних љ уди. А ли ко су они? То је, како се онда ш а-путало, знао једино свеш теник П етар К апичић, ком е је било до-звољ ено да уђе “у собу см рти”, у бивш ем В ладином дому. О н јепо повратку кући бележ ио им ена оних које је познавао, али таим ена није смео да објави. Т ако су породице дуго исчекивале да



Н е п р и ј а т е љ с к е р е п р е с а л и ј е п о с л е у с т а н к а 1941 у Ц р н о ј о р и 59

им се њ ихови, сада већ покојници, однекуда јаве. (Н а сличан на-чин страдало је П левљ е и Беране, али са неш то мањ е ж ртава.

Н и сам и грађани Н икш ића, Ц етињ а и П одгорице нису билисигурни за своје ж ивоте и ако та м еста непријатељ није напу-ш тао, нити су устаници непосредно на њ их нападали. У лицам аткх градова, дањ у' и ноћу, крстарили су густи редови неприја-тељ ских војника у пуној ратној опрем и. Н ико, па ни м ала децанису см ели изаћи на улицу, јер су их војници хватали и пре-тресали, траж ећи какво писмо преко кога би се суседи споразу-м евали и “врш или тајну организацију у сам ом граду”. С трах инеповерењ е код непријатељ а преовладао је био здравим разум ом .Д ва лица се нису смела састати ни у заједничком кућном дво-риш ту, а на улици то би значило сигурну смрт. М ајора М ихаилаМ арковића ф аш исти су прем латили да је једва остао у ж ивоту,а ПОП1Т. чиновника С тевана В укчевића убили су на зверски на-чин и већ мртвог скоро разнели курш ум им а. У образили су билида иза сваких врата чека запета пуш ка.

Број невино убијених, које наведосм о у овоме чланку, сам осу незнатни прим ери. Њ ихов број никад неће бити утврђен.

Д о док је на Ц етињ у и Н икш ићу владало бар међусобно по-верењ е и солидарност у заједничкој невољ и, у П одгорици је утом погледу стањ е било очајно. Једна доста јака група подго-ричких м услим ана, отворено се ставила у служ бу непријатељ у.

Н еколико пута пролазили су улицам а града, вређали и изази-вали. П роказивали су сумњ иве и денунцирали оне које мрзе, ам рзели су све. Д а би са те стране претила још већа опасностнеки од њ их облачили су италијанске униф орм е и заједно са њ и-м а крстарили улицам а или се надвиризали у кућна двориш та.Н а челу ове издајничке акције стајали су двојица оџа: С улеј-м ан Б еговић и Б еранац, П рви је био наш војни им ам и носио ор-ден Југословенске круне. И пак је запаж ено да је доста великиброј подгоричких м услим ана био противан оваквим поступцим асвојих једноверника. Такви су пролазили улицам а сагнуте гла-ве, или се нису ни појављ ивали. Један од њ их, Х асан Јеврић,

убацио је криш ом м еђу повезано робљ е у камион пред подгорич-ким затвором џакчић са повећом сумом новаца. М лади судскиприправник и беспрекорни српски патриота, С адик Ђ урбузовић,иначе претседник М услим анске верске заједнице, на скупу му-слим ана које је сазвао тих дана, осудио је поступак оних којису се бацили ф аш изм у у наручје, ш то је била ретка храброст тихдана, кад су љ удски ж ивоти падали као иверје под ударцим а се-кире. .Н азвао је светогрђем ш то је верска зграда претворена у ф а-ш истичко збориш те па чак и преко целог њ еног зида исписаноогром ним словим а: “М услим ански ф аш истички дом ” ! О н је им аохрабрости да свим а каж е у лице да ће рат проћи, да ће се Срби

православни и м услим ани наћи слободни у својој заједничкојкући и да ће сви издајници висити на веш алим а. С ачекан је ум раку једне вечери, непосредно после тога, од ф аш иста сувер-ника, до смрти претучен, одакле је пренет у болницу.



60 Ј 1А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а "Њ е г о ш ”

О ва непријатељ ска казнена експедиција им ала је “С аг1а В 1ап-са” са највиш ег м еста, као неограничено право да м ож е да ради

ш та хоће. П о том праву сваки италијански војник м огао је да ли-ш и свакога, не сам о ж ивота и слободе, него и свих ж ивотних по-треба путем паљ евине и пљ ачке. Е во како је изгледала сликаса повратка из “славних похода” : у првом кам иону “рибели”,м ахом ж ене и дец а; у другом телад, јагњ ад и кокош ке: у трећемсам и и талијански војници од којих су неки на себи им али ж енскеплаве зубуне или свеш теничке одеж де, м ислећи, ваљ да, да и так-ве ствари претстављ ају неку врсту “ратних троф еја”. Б ила је топодивљ ала руљ а, која је личила на све друго пре него н а војскуједне велике модерне држ аве. П а ип ак нису им али храбрости дазађу у села која су удаљ ена од главних друм ова, јер су знали да

би тамо морали да прихвате борбу, из које би се вратили крвавеглаве. О ни су робили и палили сам о села у близини друм а, сакога их њ ихови тенкови м огу да бране, ако их ко нападне. Д аљ ени стопе, чак ни у село које је заклоњ ено каквим брдаш цем и невиди се са друм а. Т ако су, у главном , удаљ ена црногорска селаостала нетакнута и слободна, м а да је м ало које остало у којеније пала топовска граната или авионска бомба, од којих је билом ало ш тете и још м ањ е губитака. С ве на дом аку путева претво-рено је у гробљ а и згариш та.

У другој половини 1941 године, Ц рна Гора је ж ивела подтри различита стањ а, од којих се не зна које је било горе. Н аједној страни слободна територија неприступачних села, повећа-на становниш твом попаљ ених насељ а, без основних ж ивотнихуслова. Н а другој страни поробљ ени градови и варош и, у којим анико није био сигуран да ли ће следећу ноћ проспавати у свомедом у или у затвору и, на трећој страни, затвори и концентрацио-ни логори, чији су становници лебдели изм еђу ж ивота и смрти.

Т акво стањ е није могло дуж е да траје. П рим ицала се јесени народ није м огао да остане у планинам а. Требало је неш то пре-дузети да се тај народ врати на своја згариш та. Т ребало је раз-говарати са непријатељ ем , али ко ће? И пак се наш ло љ уди који

су се прихватили тог теш ког задатка. О вом приликом нећем о даизносим о њ ихова им ена нити им ена оних чији су ж ивоти њ ихо-вом заслугом тада спаш ени, јер за то немам о ни простора нитисасвим потпуних података. Н овеш ћем о сам о толико, да су кому-нисти све њ их осудили као “колаборатере” и неким а поскидалиглаве. П осле м ногих страдањ а, ипак се успело да се докаж е И та-лијаним а, у колико и сам и нису били почели увиђати, да оваквостањ е м ора да престане. Н арод се вратио на попаљ ене домове,али и без ниш та на ниш та.

Н икола Т . Зеи



З Л О Ч И Н И И Т А Л И Ј А Н С К Е К А З Н Е Н Е Е К С П Е Д И Ц И Ј Е

Јулски устанак у Ц рној Гори скинуо је с дневног реда ф а-ш истички програм стварањ а црногорске држ аве и њ ено одваја-њ е од територије С рбије, а за Југославију су см атрали да и непостоји виш е. И талијанска врховна ком анда, да би поправилапретрпели војнички, политички и м орални неуспех, пош то јеМ усолини наредио да се Ц рна Гора претвори у војну окупаци-ону зону (а она је то била у пуној м ери и до тада, сем јединоне у речим а), и да се изврш е репресалије, одлучила је да сајаким снагама угуш и расплам тели устанак казненом експедици-јом , као најеф икаснијим средством.

За ову сврху одређено је пет италијанских оперативних ди-визија, ојачаних са неколико других јединица и група придатимовима, као XIV армиски корпус јачине две дивизије: “Firenze”и “Puglie”. О јачани арм иски корпус “С кендербег”, који се саето-јао :из три дивизије: “Messina”, “Taro” и “Pusteria”. О вој су гру-

пи придодати други и трећи батаљ он граничне страж е; другаалпинска груп а “Vail”, један коњ ички дивизион “Guide” и двабатаљ она ф аш иста. О вима се придруж ила албанска м илиција идруге албанске јединиде, ж ељ не пљ ачке и паљ евина. У купанброј италијанске експедиције износио је неш то преко 100.000војника. А лбанске руљ е, под заш титом и командом М усолиније-вих ф аш истичких вандала, починиле су велике злочине над на-родом у Ц рној Гори. И талијанска регуларна војска није иза њ ихизостајала.

А рм иском корпусу “С кендербег” придата је пета ваздухо-пловна група дивизије “Cacciatori delle Alpi”, која се налазила

на аеродрому код С кадра. Д ивизија “Pusteria” налазила се уВ алони, А лбанија, очекујући превоз у И талију. Због устанка уЦ рној Гори њ ен је повратак за И талију одлож ен и упућена јеу Ц рну Гору у састав казнене експедиције. Ч им је стигла у П од-горицу, изврш ен је њ ен распоред и додељ ен јој је задатак у ак-цији против побуњ еника. Једна колона дивизије “Pusteria” доби-ла је задатак да успостави саобраћај на ком уникацији: П одго-рица - Ријека Ц рнојевића - Ц етињ е и да казни народ на свомеправцу дејства.

У станици су дознали за непријатељ ску акцију која се при-премала. 'Д онета је одлука да се напусти ф ронтална борба, јер

за њ у нису им али услова, и повлачили су' се у брдовита, пош ум -л>ена и м еста удаљ ена од ком уникација. Ц ивилни гувернер М а-Ц олини (Mazzolini) вратио се у Рим , а на њ егово место дош ао језа војног гувернера Alesandro Pirzio Biroli. Ч им је стигао на нову



62 Л Л С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

дуж ност, почео је са прим еном војних закона. Ц иљ м у је био даш то пре ум ири бунтовну Ц рн.у Гору. Једна од инструкција којује издао војним јединицам а, које су се у то доба налазиле уЦ рној Гори, носила је назив “Ш та борци у Ц рној Гори треба дазнају”. О на је дословно у преводу гласила:

‘‘Н емојте се поуздати у оне који вас окруж ују. С етите се даје непријатељ свуда; п ролазник кога сретате и који вас поздрав-љ а, ж ена којој се приближ авате, власник куће који вам даје пре-ноћиш те, крчм ар који вам продаје пиће. Н е верујте ником е и неговорите ниш та. О д једне сувиш не речи м ож е да зазиси ваш ж и-вот. К о вам говори да се устаници Ц рногорци и С рби боре противф аш изм а, а не против И талије, тај вам говори најсрам нију лаж .Д анас је ф аш изам И талија. К о мрзи ф аш изам , тај м рзи И талију.

Н емојте се саж алити на беду народа чију сте земљ у окупи-рали. О ву беду' ж елео је црногорски карод. Рат је рат. И он им асвоје законе. Д ати милост оним а који су расчеречили дивизијуцрних кош уљ а “М есина” злочин је”.

К ако су прим ељ ене ове инструкције од окупационих трупапрема народу, у току изврш ењ а репресалија, видеће се из поступ-ка дивизије “П устериа”, која је врш ила акције на правцу: П од-горица - Ријека Ц рнојезића - Ц етињ е.

Д ивизија “П устериа” у свом е покрету овим правцем 22 јула1941, кад је наиш ла на територију ријечке спш тине, сукобила се

са једном групом устаника, који су били посели полож ај на ко-м уникацији Зла Гора - В елики Д рач. Д ат јој је отпор и задрж а-ли “П устериу” за извесно врем е у њ еном покрету док се народиз села Рваш а и Д руш ића није евакуисао и склонио у збегове каМ етеризим а и Ж упи Д обрској.

И талијанска колона је заузела Рваш е. У домовим а богатихсеоских дом аћина наш ли су велику количину вина, ракије и оста-ле хране. П ош то су се италијански војници изопијали, почели суса пљ ачком и паљ евинама напуш тених домова. У селим а је оста-ло много болесних лица, као и известан број стараца који нисубили способни за евакуацију и бекстзо у планину. П ијана и по-

дивљ ала ф аш истичка руљ а поубијала је на праговим а својихдомова 38 невиних и изнем оглих лица. Н еки су изгорели у за-паљ еним домовима. Л еш еви су остављ ени несахрањ ени неколикодана, на јулској врућини, излож ени сеоским псим а и дивљ ачи.П лам ен је обухватио 130 сеоских дом ова сам о једног села Рваш а,са читавом њ иховом им овином , без икакве војничке потребе. Н ицркве нису пош теђене. С инови католичке И талије пљ ачкали сусвеш теничка одјејањ а из црквених олтара, златне и сребрне пу-тире, причесне каш ике и остале црквене утвари. Н а једном м е-сту' је виђено како је италијански војник ставио епитрахиљ м аз-ги испод сам ара да је не ж уљ и товар са м уницијом . И сти случај

се поновио са Д руш ићим а и свим осталим селим а до Ц етињ а.У сам ој варош и Ријеци Ц рнојевића, стрељ али су код ф абри-

ке за прерађивањ е рибе 12 лица, а онда виш е њ их у непосред-ној околини, која су остала код својих кућа, јер су била стара



З л о ч и н и и т а л и ј а н с к е к а з н с н е е к с п е д н ц и ј е 63

или нем оћна, или пак нису узим ала активног учеш ћа у устанку.Затим су варош ицу потпуно раселили да у њ ој није остао ни једанједини њ ен становник. С ав народ, ж ене са малом децом , старци,болесни и изнем огли спроведени су за П одгорицу и дал.е за зло-гласне концентрационе логоре у А лбанији. О нда су италијанскивојници наставили да пљ ачкају' дућане, каф ане и приватне ста-нове и наставили да их дем олирају.

К олона је наставила покрет ка Ц етињ у и уз пут опљ ачкалаи запалила села: О ћевиће, Горњ и Ц еклин, С тругаре, Д оњ е и Гор-њ е У лиће, Д обрско село и Л ипу.

У овој акцији италијанска ф аш истичка експедиција диви-зије “П устериа”, само на територији ријечке опш тине, убила је

на зверски начин 70 особа, првенствено стараца и изнемоглих, акоји нису им али никакве везе са устанком , и запалила преко 200домова. ,Н а путу П одгорица - Ц етињ е, докле су очи м огле да са-гледају са обе стране пута, видела су се само згариш та дојучераш -њ их напредних села. И нтернирано је преко 1.000 лица, међукојим а највиш е ж ена и деце. Ч итав један крај био је опустош ени расељ ен без икакве војничке потребе. И талијанска казнена ек-спедиција није траж ила сукоб са устаницим а, који су једино ибили одговорни за устанак, него је униш тавала им овину и уби-јала невино становниш тво.

С трељ ањ а невиних су наставили на Ц етињ у и њ еговој око-

лини. Д а наведем о један прим ер. Д војица сељ ака и један м ладићгим назиста, породице Јовановић, из села Б јелош а пош ли су не-ким послом на Ц етињ е, а вероватно и да виде ш та се там о збива,и на путу били пресретени од италијанских војника. И зведенису пред преки војни суд, који их је осудио на смрт. С м ртна пре-суда је им ала да се изврш и између осам и девет сати увече исвега двадесетак м етара од цетињ ског м анастира. И зврш ењ е је би-ло јавно, а циљ м у је био застраш ивањ е народа. П оред електрич-не сзетлости, м есто је осветљ ено и реф лекторим а. Било је при-сутно м ного италијанских оф ицира, а од становниш тва — нико!И талијани стрељ ају у леђа, у седећем ставу, ваљ да зато ш то не

м огу да издрж е поглед осуђених. К а стрелиш ту су иш ла трипоносита горш така, са песмом верности О таџбини и С лободи: “В о-лим о вас брда тврда”. К ад су' дош ли на сам о место, одбили су даседну на постављ ене столице. Т раж или су да их стрељ ају у гру-ди “јер је С рбин навикао да смрт гледа и да јој се руга”, како суизјавили. Н ису им дозволили и силом су их поставили на столи-це и за њ их везали. Д војица војни ка из вода за стрељ ањ е палису у несвест. И ова намера застраш ивањ а пром аш ила је свој циљи постигла супротан резултат. О д тада, па све до краја рата, И та-лијани нису врш или јавна стрељ ањ а. И з села Ћ еклића стре-љ али су једанаест рођака М илића, поред м ногих других.

Д уга колона интернираних закрчила је пут од П одгорице законцентрационе логоре у А лбани ји: Т ирана, В алона, К лос. За-устављ ена је пред С кадром. П ред очим а овога немоћног и изне-м оглог света, ф аш истички спроводници су издвојили 13 интерни-



64 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш "

раца из плем ена Ц еклигна, стрељ али их и затим м асакрирали. Л е-ш еви су бачени у рупе поред пута, уз безум не јауке ж ена и деце.

С удбина је, ваљ да, хтела да њ ихови гробови буду онамо где сугробови В ојислава, Бодина и М ихаила, краљ ева прве српске кра-љ евине. Там о где под старим скадарским зидинама леж е костипреко 7000 црногорских и србијанских војника из Балканског ра-та 1912-13. О намо где П лава гробница М едове покрива 364 херојакоји су из љ убави према својој родној груди хитали из далекеА м ерике да у П рвом светском рату пом огну својој угрож енојО таџбини.

К асније су доводили у групам а из логора у А лбанији и стре-љ али на територији Ц рне Горе. И з једне такве групе искочилису из кам иона учитељ М арко М ијовић и трговачки пом оћник Ц иц-

м ил, који су били везани истим ланцем . У скоку, ланц и су пуклии они се раздвојили. М ијовића су убили у бекству, а Ц ицм илаухватили А рбанаси и предали И талијаним а.

У устанку и каснијим борбам а, све до краја 1941, национа-листи и ком унисти, касније прозвани четници и партизани, билису у истим борбеним редовим а. И стина, ком унисти су били бројноврло незнатни прем а националистим а и прим ећивали су се овдеонде, као појединци и м але групице. У цетињ ском м узеју данассе налази дневник неког истакнутог погинулог ком унисте оногакраја. Н а њ еговим страницам а стоји, п ричају они који долазе уиностранство из земљ е, да су устанак у Ц рној Гори водили актив-ни и резервни југословенски оф ицири. С рби, разум е се, јер дру-гих није било. Јасније признањ е није потребно. Т ек кад су ко-м унисти отпочели са убијањ ем у м асама народних првака, посленепријатељ ских репресалија када је народ био у теш кој агонији,нарочито оф ицира, свеш теника и свих држ авних чиновника: до-м ам љ ивањ ем , преварама, из заседе, најобичнијим крађам а љ уд-ских ж ивота и кад је тај број отиш ао на стотине, па и хиљ аде,првих месеци 1942, кад се увидело да комунистичким злочиним анема краја, настао је пуни грађански рат са свим а својим; страш -ним и разарајућим последицам а. К ом унистим а је био циљ да на-род обезглаве, како би крајем рата без теш коћа успоставили својутерористичку власт. К ад је избио грађански рат, окупатор јеостављ ен по страни.

У ниш тавањ е са страш ним последицам а није м им оиш ло ниједну колибу, нити и једно биће. В елико и м ало, здраво и нејако,сваки је понео на својим леђим а крст страдањ а. П ут васкрсењ уувек води преко Голготе, на коју је био принет најцветнији деосрпске нације. За О таџбину се ум ирало на свим полож ајим а,стрелиш тим а и затворим а, у м укам а пакла, али и са дубоком ве-ром у срећнију будућност, која нас је на крају грозно изневерила.

Б о ш к о П е т р и ч е в и ћ



К А К О С У У М И Р А Л И . .

Ј О В Л Н , Р А Д О В И Т к П Р Е Д К О М У Н И С Т И Ч К И М С У Д О М

Ј о в а н Р а д о в и ћ , у ч и т е љ и з Б и ј е л о г П о љ а , б и о ј е з а п а ж е н и и п р и . з н а т и н а р о д н и п р в а к . У Д р у г о м с в е т с к о м р а т у б и о ј е је д а н о д б л и - с к и х с а р а д н и к а и с а в е т н и к а ш т а б а в о ђ е с р п с к о г н а р о д а Д р а ж е М и - х а и л о в и ћ а - Ч и ч е . У в е к с т а л о ж е н , н и к а д р а з м е т љ и в а ј о ш м а њ е н а - м е т љ и в , р а з у м а н , т о л е р а н т а н и п р е м а о н и м а с а ч и ј и м с е м и ш љ е њ е м н и ј е с л а г а о , о с в а ј а о ј е љ у д е с в о јо м з д р а в о м л о г и к о м р а с у ђ и в а њ а . З а т о ј е Д р а ж а м н о г о д р ж а о д о њ е г о в о г м и ш љ е њ а , п о с в и м а н а р о д - н и м п и т а њ и м а , и у в а ж а в а о њ е г о в е р а з л о г е . У р а т у и р е в о л у ц и ј н ј е к о м а н д о в а о и а к о п р о т и в с в о ј е л и ч н е ж е љ е , а ј е д н о м б и о и т е ш к о

р а њ е н .П о с л е р а т а ј е п а о к о м у н и с т и м а у р у к е и и з в е д е н п р е д њ и х о в

с у д н а Ц е т и њ у . У ш а о је у с у д н и ц у м и р н о и д о с т о ја н с т в е н о б е з и т р а г а у з н е м и р е њ а н а л и ц у и л и п о к р е т у . З а п и с н и ч а р ј е п о ч е о д а у з и м а “г е н е р а л и ј е ’’: и м е , п р е з и м е , д а н , м е с е ц , г о д и н а р о ђ е њ а . . . а Р а д о в и ћ ј е о д г о в а р а о с т а л о ж е н о , к а о д а с е с в е т о т и ч е н е к о г а д р у - г о г а . “Н а р о д н о с т и ?” — у п и т а о ј е з а п и с н и ч а р .

— С р п с к е — о д г о в о р и о ј е о п е т Р а д о в и ћ м и р н о .

— З а р н е ц р н о г о р с к е ? — у п и т а о ј е и п о д и г а о г л а в у .

•— Н е ! Т а н а р о д н о с т н е п о с т о ји . Њ у ј е и з м и с л и о М и л о в а н Ђ и - л а с и ј а ј о ј н е п р и п а д а м .

К о м у н и с т и ч к а р у љ а ј е у р л а л а : и з д а ј н и к . . . и з д а ј н и к . . . и з д а ј - н и к ! Р а д о в и ћ ј е д и г а о р у к у п р е м а с у д и ј и . О н м у ј е д а о з н а к д а г о - в о р и .

— М о л и м в а с к а ж и т е о в и м а — п о к а з у ј у ћ и п р е з р и в о р у к о м н а г о м и л у — д а ј а н е м о г у б и т и и з д а ј н и к к о м у н и з м а ј е р м у н н к а д н н - с а м п р и п а д а о .

Т у ж и л а ц ј е с к о ч и о , у д а р а ј у ћ и б е с н о о б е м а р у к а м а о с т о , а р у л >а ј е и д а љ е у р л а л а . Р а д о в и ћ ј е м и р н о с е о н а с в о ј е м е с т о .

— Д а л и с е к а је т е ш т о с т е у ч е с т в о в а л и у б о р б и п р о т и в б р а ћ е и у њ о ј р а њ е н и ? —■ у п и т а о ј е , и з м е ђ у о с т а л о г , с у д и ј а .

— В и с т е п р о к л а м о в а л и д а в а м ј е б р а т и д р у г с а м о о н а ј ј е к о м у н и с т а , а с в е о с т а л е д а т р е б а у н и п г г и т и . П р е м а т о м е , ј а с а м п р и - м и о в а ш у т е о р и ј у д а н и с м о б р а ћ а и д а н е м о ж е м о б и т и . Ш т о с е т и - ч е м о ј е р а н е , ј а с е с њ о м п о н о с и м .

— О д г о в а р а јт е н а п о с т а в љ е н а п и т а њ а , а н е м а ш т а д р у г о — н а р е д и о ј е с у д и ј а .

Р а д о в и ћ ј е о с у ђ е н н а с м р т . С у д и ј а је з а в р ш и о ч и т а њ е п р е с у д е с а н а п о м е н о м д а о с у ђ е н и и м а п р а в о д а п о т п и ш е м о л б у з а п о м и л о в а њ е .

— Н е ћ у д а ј е п о т п и ш е м , ј е р н е ж е л и м д а ж и в и м у з е м љ и у к о - ј о ј в и в л а д а т е , з а в р ш и о ј е Ј о в а н Р а д о в и ћ м и р н о с в о ј у п о с л е д њ у р е ч . О д в е д е н ј е у Б и ј е л о П о љ е и с т р е љ а н к р а ј р е к е Л и м а . П о р е д њ е г а и Д и м и т р и ј е Б у л а т о в и ћ , ш к о л с к и н а д з о р н и к , к о ј и ј е с њ и м б и о с у - ђ е н и о с у ђ е н

К .



Д О К У М Е Н Т А

ЈЕ Д Н А Д РА Ж И Н А Н А РЕ Д Б А

Горски ш таб бр. 1О . бр. слулсбено27 м аја 1944 год.

П олож ај

К ом ан дан ту......................................................

П о указаној потреби за акцију против непријатељ а,Н аређујем :

1. да се ф орм ира IV група јуриш них корпуса. С астав ове групе:

а) Ш таб групе јуриш них корпуса:К ом андант: артиљ ериски м ајор Д рагослав РачићП омоћник ком анданта: пеш адиски м ајор Д уш ан С м иљ анићН ачелник ш таба: пеш адиски капетан Н еш ко Н едићО бавеш тајни оф ицир: арт. капетан Д уш ан Радовић

И нтендант: — кога одреди м ајор РачићРеф ерент за везу: капетан Д уш ан РаичићРеф ерент санитета: д-р А ца П авловићРеф ерент судства: — кога одреди м ајор Р ачићРеф ерент за пропаганду: капетан Ј а њ и ћ с а својом екипомД аљ е комплетирањ е прем а нахођењ у м ајора Рачића.

б) Јединице:

П РВ И ЈУ РИ Ш Н И К О РП У С : ком андант П редраг Раковић.С астав: две бригаде II и једна бригада I Равногорског корпуса.Јачина сваке бригаде 560 бораца. Н аоруж ањ е: Раковићеве бри-

гаде: 1 лаки бацач и 30 аутом атских оруђа, а остало пуш ке. Б ри-гада из I Равногорског корпуса: 30 аутом атских оруђа, а оста-ло пуш ке.

Д РУ ГП ЈУ РИ П Ш И К О РП У С : командант капетан Н иколаК алабић. С астав: две бригаде Горске гарде и 1 бригада из 1Цу-м адиске групе корпуса. Јачина бригаде по 560 бораца. Н аору-ж ањ е: Г ардиске бригаде: 1 теш ки и 2 лака бацача и 30 аутом ат-ских оруђа, остало пуш ке; бригада Ш ум адиске групе корпуса:10 аутом атских оруђа, а остало пуш ке.

Т РЕ Ћ И ЈУ РИ Ш Н И КО РП У .С: ком андант капетан В ојислав

Т уф егџић. С астав: 2 бригаде из Ц ерско-М ајевачке групе корпу-са и једна бригада из В аљ евског корпуса. Јачина бригада по560 бораца. Н аоруж ањ е: Р ачићеве бригаде 1 теш ки и 3 лака ба-



Д о г у м е н т а 67

цача, 30 аутом атских оруђа, остало пуш ке. Б ригада В аљ евског

корпуса: 20 аутом атских оруђа, а остало пуш ке.Ч ЕТ В РТИ ЈУ РИ Ш Н И К О РП У С : командант капетан М ило-

м ир К овачевић. С астав: две бригаде Златиборског корпуса и јед-на бригада Рудничког корпуса. Јачина бригада по 560 бораца.Н аоруж ањ е: Златиборске бригаде 5 теш ких и 4 лака бацача и30 аутом атских оруђа. Б ригада Рудничког корпуса 1 против-оклопни топ, 15 аутом атских оруђа, а остало пуш ке.

П Е Т И ЈУ Р И Ш И И К О РП У С : ком андант М илош В . М арко-вић. С астав: 1 бригада из П ож еш ког и 1 бригада из Јаворскогкорпуса. Јачина бригада по 560 бораца. П ож еш ка бригада на-

оруж ана са 2 теш ка и 1 лаким бацачем , 30 аутом ата; бригадаЈаворског корпуса: 1 теш ки, 2 лака бацача и 20 аутоматскихоруђа, остало пуш ке.

в) Ф орм ација јединица: Д есетина од три тројке и десетара.В од од две десетине и водника. Ч ета од два вода и ком андир сапратећом тројком , 1 четним комесаром, 2 болничара, 1 кувар, 1значар, 2 сигналиста и 1 кањ оводац са једним товарним грломза нош ењ е м униције и оруђа. Н а сваку чету повести по 5 љ удибез оруж ја. Батаљ он: ком андант батаљ она са 1 ш табном десе-тином , 1 ком есар, 4 коњ оводца са четири товарна грла, 2 сигна-листа и тр.и чете. Б рнгада: ком андант бригаде са ш табним водом(овај вод служ и за обезбеђењ е, а у њ ега улази и радио станицаса телеграф истом и сигналистим а), 1 бригадни лекар, 1 интен-дант и три батаљ она. Ш таб корпуса: командант, пом оћник, на-челник ш таба, ађутант, лекар, интендант, вод за везу, пратећачета и са одговарајућим бројем бригада.

2. С ве припрем е по овом наређењ у им ају' бити изврш ене тако,да јединице буду способне за покрет ван своје територије ш топре, а најдаљ е до 15 јун а до подне. О вога дана радио-телеграф -ским путем м ајор Р ачић издаће заповести за покрет, ако већдотле не буду издате. Јединице се им ају ф орм ирати од најода-

бранијег борачког љ удства и најспособнијих стареш ина. К он-центрациска просторија наредиће се накнадно.

3. В езе. Радио везе: за четврту јуриш ну групу корпуса даће ста-нице са радиотелеграф истим а и ш иф рантим а, као и са погон-ским м атеријалом : Р ачић 4 станице, К алабић 3 станице, Н еш ко1 станицу, Д уја 1 станицу, Раковић 2 станице, В учковић 1 ста-ницу, М илош 1 станицу, К ондор 1 станицу. П етога јула све овестанице им ају бити у ш табу групе код начелни ка ш таба Н еш ка(П ецка).

С игнална веза: С ве јединице м орају бити снабдевене са сиг-налним барјачићим а од српске тробојке на копљ у. Д уж ин а плат-

на 1 метар, а ш ирина педесет сантим етара. С вака чета м ора би-ти снабдевена са 2 оваква барјачића, а сви ш табови са по 2 бар-јачића.4. М атеријална спрем а:



68 Ј 1А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у и г г в а “Њ е г о ш ”

а) М униција — све стареш ине м орају довести на концентраци-ску просторију јединице тако да на сваку пуш ку буде најм ањ е50 метака, на лака аутом атска оруђа по 500 м етака, н а теш кааутом аттска оруђа по 1.000 метака, а на бацаче и артиљ ерију по100 граната.

б) О дело и обућа — Сво предвиђено љ удство м ора доћи на кон-центрациску просторију са исправним цокулам а и са исправнимоделом, са два пара веш а и прибором за јело и ум ивањ е.

в) И схрана — У погледу исхране им а се све организовати ка-ко је регулисано на усменој конф еренцији.

,Н апом ена: О собљ е предвиђено за Ш таб Ч етврте групе ју-

риш них корпуса м ора бити у П ецкој на дан П Е Т О Г јуна у под-не, где ће се јавити м ајору Р ачићу.

,Н ачелник Ш таба В . К . иМ инистар војске, м орнарице и

ваздухопловстваА рм иски ђенерал,

Д рагољ уб М . М ихаиловић, с. р.

Д остављ ено:Рачићу, Н еш ку, К алабићу,Раковићу, С м иљ анићу,

М арковићу, К овдору, П авићевићу,Т опаловићу, В учковићу, К ом арчевићу.

Н а о с н о в у з в а н и ч н е а р х и в е з а ш т а м п у п р и р е д и о

Д . Ј . Ђ о н о в и ћ



А О Н И Ј А С Р Б И Ј Е 1915 — 16

С рпска влада и В рховна ком анда им але су тачне податкеш та се 1915 у Б угарској спрем ало: савез са Н емцим а и напад наС рбију. О овом е су извеш теки и В елики савезници: Руси, Бри-танци и Ф ранцузи, али они нису у то веровали. С рпска влада иВ рховна ком анда пројектовали су хитно један превентиван на-пад на Бугарску, како би спречили да Бугарска м обилиш е вој-

ску и тиме би се отклонио бугарски напад, али савезници нисухтели ни да чују за то, па је Б угарска несм етано м обилисалавојску за напад на С рбију. П очетком октобра 1915 аустроугарскеи немачке арм ије отпочеле су своју оф анзиву противу С рбије,после страховите артиљ ериске припреме најм оћније артиљ ерије(оруђа 420 м /м ). Н еколико дана касније почињ е и бугарски на-пад, без објаве рата, типично бугарски, као и 1913 на Б регал-ници. Т ек сада су савезници почели да уви ђају своје заблуде,али касно.

У С олуну су С авезници им али слабе снаге, а за довођењ е ве-ћих требало је врем ена. Н ије било ни каквих претходних припре-

м а, нити заједничког плана за акцију. С вака српска акција којаби се заснивала на еф икасној пом оћи од савезника била је уна-пред осуђена на неуспех. За све заблуде и пропуш тањ а приликаим ао је да плати српски народ и њ егова војска. К ада су слабеф ранцуске снаге стигле до К риволака, ради обезбеђењ а пругедолином В ардара ка С олуну, Бугари су већ продрли у долинуВ ардара и загрозили С копљ у, Ж елезни чка станица у ,Н иш у билаје окићена ф ранцуским заставам а у очекивањ у ф ранцуске вој-ске, али узалуд. Ф ранцузи су дош ли у ,Н иш тек три године ка-сније, поред победничке српске војске од С олуна.

А устроугар ске и нем ачке снаге биле су под командом не-

м ачког генералф елдм арш ала ф он М акензена, и то три арм ије:једна чисто нем ачка (XI) генерала Галвица, у Б анату на отсекуД унава од С м едерева до Рам а, за напад долином В елике М ора-ве. Једна м еш овита аустро-нем ачка арм ија прем а Београду, наД унаву и на С ави (јачине 76 аустриских и 35 нем ачких батаљ о-н а) ; и II аустриска арм ија генерала К евеш а, на Сави и Д рини,са 19 корпусом у С рем у и м еш овитим снагам а у Босни, јачинеоко 20 батаљ она.

Бугарске снаге износиле су 8 дивизија, са великим бројнимстањ ем и комплетно наоруж аних (дивизије су им але по 16 бата-љ она пеш адије). П оловина снага била је распоређена премастарој граници од Д унава до старе тромеђе, а друга половинапрема новоослобођеним областим а Јуж не С рбије. С еверна групаим ала је да ухвати везу с Н ем цим а, а јуж на груп а да пресечеиезу С рбије са С олуном и обухвати с југа главнину српске вој-



70 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г дрЈтптва “Њ е г о ш ”

ске, да јој пресече отступницу и садејствује униш тењ у српскевојске, која би им ала бити обухваћена, најпре са три стране,а потом са свих страна.

С рпска војска била је овако распоређена: прем а Д рини иС ави (до уш ћа К олубаре) I арм ија (војводе Ж ивојина М иш ића),јачине 58 батаљ она, 4 ескадрона и 112 топова. Т рупе одбранеБеограда (генерала М ихаила Ж ивковића) на отсеку С аве одО струж нице до Београда и на Д унаву од Београда до Гроцке.Јачина 20 батаљ она, 2 ескадрона и 112 топова. III арм ија (гене-рала П авла Јуриш ића-Ш турм а) на отсеку Д унава од Гроцке доГолупца. Јачи на: 65 батаљ она, 9 ескадрона и 175 топова. Ти~м очка војска (генерала И лије Гојковића) на граничном ф ронту

прем а Б угарској од уш ћа Т им ока до М иџора на С тарој П ланини(са м ањ им снагам а код С ипа на Д унаву). Јачин а: 42 батаљ она,4 ескадрона и 88 топова. II арм ија (војводе С тепе С тепановића)на бугарском граничном ф ронту од М иџора па до В ласине, наглавном операциском правцу долином ,Н иш аве (Н иш - С оф ија).Јачи на: 59 батаљ она, 21 ескадрон и 150 топова. Т рупе новихобласти (Т . ,Н . О .) у почетку генерал Д ам јан П оповић, потомгенерал П етар Бојовић. ,Н а граничном ф ронту Јуж не С рбијепрем а Бугарској. Јачи на: 31 батаљ он, 54 топа. П ош то ‘није одо-брен превентивни напад на Бугарску, то је операциски плансрпске војске им ао идеју: држ аиг се упорне, али не и отсудне

одбране, постепено се повлачити, док не стигну појачањ а од са-везника, потом прећи у напад и тући непријатељ а.

Заваравани надам а у савезничку пом оћ од С олуна, С рпскавлада и В рховна ком анда и цео српски народ им али су да до-ж иве највеће разочарењ е, јер савезничка пом оћ није уопш тестигла, а обухватни притисак непријатељ ских арм ија бивао јесве јачи и опаснији. Т ај гвоздени обруч све јаче се стезао. С рп-ска војска је чинила очајничке напоре да се извуче из стратеги-ских кљ еш та непријатељ ских арм ија. С ве армије су подеш авалесвоја отступањ а том циљ у, н то успеш но, поред свих напрезањ анепријатељ а да српску војску обухвати или ф ронт пробије. ,Ни

у једном није успео.О д мирнодобских трупа које су биле на територијам а В ар-

дарске и Брегалничке дивизиске области, под називом Т рупенових области, ф орм иране су у почетку операција две оператив-не дивизије: Б регални чка дивизија (ком андант пуковник ЈованВ икторовић, начелник ш таба потпуковник Л>убомир М арић), ја-чина је била сам о ном инална, у почетку 18 батаљ она и 30 то-пова, заједно са три гранична отсека и кадровским јединицама.В ардарска дивизија (ком андант пуковник Д рагутин М илутино-вић, начелник ш таба потпуковник Гргур Ристић), образована је5ила од трупа на В ардарској дивизиској области и то: један

кадровски пук и 4 батерије на осоговском и кривопаланачком от-секу граничног ф ронта. П озади граничног ф ронта К ривопала-начки одред јачине 11 батаљ она и 14 топова. Гњ илански одред(11 пеш . пук) код П реш ева, са четом н а Рујну и четом код К он-



А г о н и ј а С р б и ј е 1915 -16 71

чуљ ског теснаца. П осле пет дана од почетка напада Бугари сусе већ појавили у долини В ардара, ради пресецањ а везе С рбије

са С олуном, одакле се очекивала пом оћ савезника и снабдевањ есрпске војске, јединим преосталим путем , пош то је Д унав биозатворен за снабдеваљ е из Русије.

Н а дан 21 октобра 1915, В ардарска дивизија била је при-купљ ена око К ум анова, а непријатељ прем а њ ој био је код С тра-цина. Брегалничка дивизија била је углавном прикупљ ена за-падно од реке П чињ е око А лександрова, за одбрану правца пре-ко С копљ а ка К ачанику. И зм еђу В ардарске и Брегалничке ди-визије упућен је био 12 пук II позива (из састава В ардарске ди-визије) правцем преко С копске Ц рне Горе, да заш тити правцека Гњ илану са југа, а В ардарска дивизија да заш тити правацпреко К ончуљ ског теснаца ка П њ илану и П риш тини. И стог да-на су Ф ранцузи сменили 14 пук код К риволака, те је овај биоупућен ка В елесу, ради затварањ а правца В елес - П рилеп. Т а-кође је упућен један пук да заш тити правац ка Тетову.

Н епријатељ је предузео нападе јаким снагама на полож ајеисточно од С копљ а 22 октобра, и пош то је био угрож ен правацка К ачаничком теснацу изм еђу С копљ а и С копске Ц рне Горе,то се С копљ е м орало напустити и Б регалничка ди визија се по-вукла ради одбране К ачаничког теснаца. П о извеш тају ком ан-данта В ардарске дивизије њ егове снаге биле су м иним алне: 18пук кадровски им ао је свега 250 бораца, 12 пук I II позива им аоје свега 300 бораца, 12 пук II позива им ао је два батаљ она саукупно 750 бораца, па и то све изнурено, заморено и донекледем оралисано. С лично је било стањ е и код Брегалничке дивизи-је, али неш то м ало бољ е. О бе дивизије Т . Н . О . биле су то сам опо им ену, али не и по снази, а прем а себи су им але бутарскечетири дивизије, чији је број бораца свакако прелазио 15-16.000на дивизију, и уз то још и ком итске бугарске чете, а потом и ар-наутске наоруж ане банде, из арнаутских насељ а на просторијиС копске Ц рне Горе и дуж старе српске границе.

Д вадесет петог октобра непријатељ је отпочео са нападом

на улазу у К ачанички теснац и полако потискивао наш е сна-ге. А ли интервенцијом ген»рала Бојовића, који је лично обила-зио трупе на полож ајим а и наређивао потребне мере, уз строгезаповести, успело се да се непријатељ задрж и и сузбије, тако даје 29 октобра Брегалничка дивизија чврсто држ ала полож аје утеснацу код С тарог К ачаника. У то врем е је В ардарска дивизи-ја држ ала источни улаз у К ончуљ ски теснац. .Н епријатељ је пра-вилно уочио важ ност К ончуљ ског теснаца и упутио је там о ја-ке снаге.

Ч етвртог новем бра непријатељ продуж ава нападе. О вог да-на сасвим је овладао К ончуљ ским теснацом, а наш е се трупе по-

вукле на полож аје западне обале М ораве и полож аје југоисточ-но од Гњ илана.О вих дана главнина српске војеке у старим границам а С р-

бије повлачила се под непрекидним борбама и то: I арм ија пре-



72 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у н г г в а “Њ е г о ш ”

ко В аљ ева на простор П ож ега - К раљ ево, Т рупе одбране Београ-да (Т . О . Б .) преко К рагујевца на простор К раљ ево - К руш евац;

III арм ија долином В елике М ораве на простор К руш евац - уш ћереке Т оплице; Т им очка војска преко П араћина и долином М ора-ве на простор уш ће Т оплице - Л есковац; II арм ија преко Н иш ана простор Л есковац - В рањ е. У свом повлачењ у армије су до-стигле означене просторије углавном 10 новембра. У то време уЈуж ној С рбији П рилеп је већ био изгубљ ен, као и ц ела долинаВ ардара, а Ф ранцузи су се повукли ка С олуну.

И ако се намера генерала Бојовића за прелаз у напад иослобођењ е С копљ а још није м огла остварити, он н ије од њ еодустајао. Губитак К ончуљ ског теснаца пореметио је њ еговепланове баш у тренутку када су м у пристизала појачањ а из М о-

равске дивизије I позива. С тога је генерал Бојовић траж ио одВ рховне ком анде да м у се доделе потребне снаге. У м еђуврем енунепријатељ је и даљ е нападао, са циљ ем да заузм е Гњ илане ипродре ка П риш тини, те тако изм аневрује К ачанички теснац.Н епријатељ ски напади су одбијени 7 новем бра. Б регалничка ди-визија преш ла је такође у напад ради олакш ањ а стањ а код В ар-дарске и М оравске дивизије. Генерал Бојовић чини 7 новем браписмену претставку В рховној ком анди и указује на опасност однепријатељ ског дејства са истока у правцу К осова, и предлаж естварањ е једне јаке ударне групе, која ће поћи у сусрет непри-јатељ у, тући га и на њ еговим леђим а избити ка С копљ у и К ум а-

нову.В рховна ком анда одговара да предузим а мере у том см ислу.

М ож да под утиском тих обећањ а генерал Б ојовић издаје трупа-м а наредбу у којој изм еђу осталог каж е: . . . “О тступањ е је кон-центрација наш е војске док нам не притекну у пом оћ савезнициса довољ но снага и тада ће настати обрт ситуације у наш у ко-рист . . . Т ај је тренутак близу . . . Русија ће такође отпочетиакцију ускоро . . . М и морам о им ати стрпљ ењ а, истрајности иснаге и не смемо губити веру у победу . . . ” То су биле, како секасније увидело, само лепе ж ељ е, а не стварност. М ож да је и че-стиги генерал Б ојовић то осећао, али није м огао јавно призна-

ти очајно стањ е, у ком е је српском народу и њ еговој војсци оста-ло једино да се држ и оне народне пословице: “У се и у својекљ усе.”

,Н а поновну претставку од 11 новембра, коју је генерал Бо-јовић упутио В рховној ком анди, траж ећи да се теж иш те опе-рација пренесе на ф ронт К ачаник - К ончуљ , В рховна ком анда м ује одговорила 13 новем бра, да она води рачуна о целокупној си-туацији на ратиш ту, да 1е план повлачењ а целокупне војске са-да у брзом извођењ у и им а за циљ да се на К осову прикупе свенаш е оперативне снаге, те ће се и теж иш те операција убрзо пре-нети на К осовско војлш те. У томе циљ у м ора се урадити све да

се отвори ком уникапија са С олуном и добије веза и наслон насавезнике.

К ао ш то се види, постоји разли ка у схватањ у када је тре-бало изврш ити прелаз у напад ка С копљ у и долини В ардара.



А г о н и ј а С р б и ј е 1915 -16 73

Генерал Бојовић је сматрао да то треба ш то пре учинити, а В р-

ховна ком анда је см атрала да то треба учинити тек кад се глав-не снаге прикупе на К осову..

О еам наестог и деветнаестог новембра вођене су борбе на це-лом ф ронту. О вог дана долазио је код села Л абљ ана на поло-ж аје М оравске дивизије К раљ П етар I. Њ егово присуство је им а-ло снаж ног утиц аја у м оралном погледу н а дотичне трупе. А линиш та виш е није могло поправити теж ину опш те ситуације, јерсу се већ чули топовски пуцњ и и са севера од Д овог П азара, иса П реполца и П рапаш тице, ш то је јасно показивало да се не-пријатељ са три стране приближ ава К осову П ољ у и да обухва-та српску војску својим челичним обручем , те јој прети ката-

строф а ако ее на време не извуче из њ ега.Д вадестог новем бра В рховна ком анда наређује да с е све ко-

м орске јединице повуку западно од К осова у правцу П ећи, Ђ а-ковице и П ризрена, као и да се изнурена стока искористи заисхрану, а н е п о т р е б н а возила да се униш те. О вог дана н е п р и Ј а - тељ је заузео полож аје на старој српско - турској граници.

Д вадесетпрвог новем бра услед јаког непријатељ ског прити-ска, долази до отступањ а код II арм ије: Т|им очка дивизија наП рапаш тицу, В етернички одред на Бутовац. И сто тако и код Т.Н . 0 . М оравска II позива повлачи се на К озницу. С а тих поло-

ж аја још увек се ш тити прилаз К осову са истока.Главнина српске војске напустила је већ територију пред-ратне С рбије и прикупљ а се на К осову постепено. II и II I арм ијаса истока, Т рупе одбране Београда и I арм ија са севера обезбе-ђујући се са ф ронта својим заш титницама, а са левог крила ибока заш тићене деловим а Ц рногорске војске, који су водилизаш титничке борбе са аустроугарским трупам а (19 корпус, 57 и62 ди визија) и успоравале непријатељ ско наступањ е у врем енукада се I арм ија повлачила ка Н овом П азару. К иш е, снегови,надош ле реке и напади из позадине од стране качака и другихтурских банди још су виш е отеж авале њ ихово дејство.

О пш те стаљ е српске војске било је веом а теш ко. Било је ди-лем е у одлучивањ у В рховне ком анде и највиш их ком анданата,да ли да се прим и битка на К осову или да се настави са повла-чењ ем , преко Ц рне Горе и А лбаније ка Јадранском прим орју усусрет савезницим а. За успеш ну битку' није било изгледа, те јеод два зла изабрано м ањ е и тако је наређено даљ е отступањ е саК осова.

Д руга арм ија, Т. Н . О . и Тим очка војска напустиле су од-брану К осова и повукле су се на леву обалу С итнице, затварају-ћи правце ка П ећи, Ђ аковици и П ризрену. О во повлачењ е јеизврш ено ноћу 22/23 новем бра, веом а успеш но, те непријатељније м огао да га омета. Т рупе нових области поселе су полож ајеод Н еродим љ а па западно од Л ипљ ана (искљ учно Голеш П ла-ни на), затгарајући правац преко Ш тим љ а и С уве Реке ка Ђ а-ковици и П ризрену. Д аљ е у лево (северније) од Т . Н . О . била




је II армија на полож ајим а Голеш планине и Ч ичавице плани-

не, затварајући правац од П риш тине преко Х ана Л апуш ни ка каМ етохији. У десно (јуж није) од Т . ,Н . О . била је Тим очка војскаи К оњ пчка дивизија, стављ ена под њ ену команду, са правцем от-ступањ а ка П ризрену и затварањ а праваца ка П ризрену.

У ово врем е је В рховна ком анда наредила преф орм ирањ е ко-м ора од теглећих возила на товарну ком ору.

Д вадесет четвртог новем бра непријатељ је заузео Л ипљ ан иизбио на реку С итницу, подилазећи новим полож ајим а Т . Н . О .и II арм ије, а идућег дана 25 'новем бра преш ао је у н апад теж е-ћи да омете повлачењ е српске војске, али је им ао само незнатнеуспехе, а наш е су се трупе постепено повлачиле водећи заш тит-

ничке борбе, са отсека на отсек, у духу инструкција ком андана-та II армије и Т рупа нових области.

Д вадесет петог новембра прим љ ена је директива В рховне ко-м анде О . Бр. 24942 од 12 (25) новембра којом је коначно наре-ђено отступањ е преко Ц рне Горе и А лбаније и одређени су билиправци отступањ а појединим арм ијама и одредим а, као и оста-ле м ере и упуства. Ц ам а простор не допуш та да је овде цитира-мо, м ада је важ ан историски докум енат.

Д аљ и рад Трупа нових области у току 26, 27, 28 и 29 новем -бра претстављ а последњ е акције спасавањ а српске војске на те-

риторији С рбије, пре преласка на т е р и т о р к ј Ц р н е Г о р е и А л - баније.

У лога Ц рногорске војске у спасавањ у српске војске бићеизнета у најкраћим потезим а, и ово сачињ ава другу ф азу спа-савањ а српске војске. Трећа ф аза биће акција савезника на Ја-дранском прим орју, у циљ у прихвата, снабдевањ а и евакуаци јесрпске војске на К рф , но ово не спада у опсег овог наш ег из-лагањ а, обзиром на простор. Д одирнућем о акцију братске црно-горске војске, чији се рад виш е сводио на то да ш тити лево кри-ло и бок српске војске него да брани територију Ц рне Горе уС анџаку. О во је диван прим ер српске солидарности и правилног

схватањ а важ ности стратегиских циљ ева и начела. П ринципистратегије захтевају да се не изгуби војна снага ради спасава-њ а територије, јер је војничка снага ф актор који ом огућује по-беду. Д а није српска војска спаш ена и потом продуж ила опера-ције са савезницим а до победе, питањ е је како би српски народбио третиран по заврш етку рата, и да ли би уопш те дош ло доослобођењ а и уједињ ењ а целокупног српског народа. Т у леж и изаслуга Ц рне Горе за коначан успех, који је потом српска вој-ска постигла 1918 године.

П ротиву Ц рне Горе А устроугарска је упутила велики бројспецијалних бригада, обучених и опремљ ених за ратовањ е по

планинском терену. Те су трупе биле несравњ ено јаче у м атери-јалном погледу од црногорских трупа, те је Ц рногорцим а оста-ло да м атеријалне недостатке надокнаде моралном снагом и ју-наш твом.



А г о н и ј а С р б и ј е 1915 -16 75

Н епријатељ је продуж ио надирањ е 13 децем бра од П левљ а,

П ријепољ а и С јенице, па се приближ авао Бијелом П ољ у са се-вера, а Р ож ај је заузео 14 децем бра са истока. У исто време не-пријатељ напада и из Х ерцеговине код С утјеске. П осле заузећаБ ијелог П ољ а непријатељ се приближ авао М ојковцу, који прет-стављ а капију за улазак у Ц рну Г ору из С анџака. Борбе кодМ ојковца отпочеле су 18 децем бра и трајале су око 20 дана, зато време српска војска је као једн а велика река отицала од А н-дријевице ка П одгорици и С кадру. С ви напади непријатељ а кодМ ојковца били су одбијени, па је било и успеш них против-напада (на пр. ноћни напад К олаш инске бригаде 21 децембра).И сто тако су били одбијени и напади непријатељ а код Берана.

В асојевићки одред врш ио је успеш не противнападе код Р уго-ве, и задрж авао непријатељ а који је од П ећи надирао ка А н-дријевици, а такође је сузбијен непријатељ ски напад на правцупреко Богићевице ка П лаву. В рхунац борби код М ојковца биоје о Бож ићу 6 и 7 јануара (нови календар) и непријатељ је ко-начно задрж ан, док су за то врем е и последњ е србијанске трупеотступиле ка П одгорици и С кадру.

О вим је, углавном , би ла успеш но заврш ена и ова друга ф а-за спасавањ а српске војске за врем е пролаза кроз Ц рну Гору,благодарећи пож ртвовањ у црногорске војске.

С ви даљ и догађаји претстављ ају заврш етак једне неизбеж не

трагедије Ц рне Горе и њ ене војске, која није им ала врем енскем огућности да се и сама, иза српске војске, повуче и да будеприхваћена од савезника на Јадранском прим орју. Н епријатељје после ураганске ватре из својих виш е стотина топова (из ф о-рова, код трупа и са ратних бродова) успео да заузм е Л овћен 12јануара, Ц етињ е 13 јануара и хитао је да ш то пре заузм е С ка-дар, ш то је и постигао 20 јануара, па је тим е пресекао све мо-гућности за извлачењ е црногорске војске, која је била на Л им уи Т ари, као и у долини П иве и код Н икш ића.

К онцем јануара 1916 српски народ је изгубио територије

обеју српских краљ евина: С рбије и Ц рне Горе, али главнинасрпске војске 'није била тучена нити униш тена, већ спаш ена, даби се исте године, после опорављ ењ а, попуне и преоруж ањ а по-јавила на С олунском ф ронту и у Д обруџи, као страш ило за срп-ске непријатељ е. О вако спаш ена и ојачана српека војска билаје језгро снаге која је пробојем С олунеког ф ронта 1918 допри-нела коначној победи и ослобођењ у и уједињ ењ у српског наро-да, ослободивш и и С ловенце и Х рвате стварно, м ада не директ-ном ратном акцијом на њ иховој територији.

О слобођена и уједињ ена заједничка држ ава јуж них С лове-на је дело српског народа из двеју српских краљ евина С рбије и

Ц рне Горе, а не производ некаквог “преврата” или погађањ а.Т аква држ ава, коју је створио српски народ, створепа је на бој-ном пољ у српским ж ртвам а и напорим а.

У гљ еш а М ихајловић



Ч Е Т Р Д Е С Е Т П Е Т О Д И Н А О Д М О Ј К О В А Ч К Е Б И Т К Е

“П р а ш т а ј т е , с в е т е с е н и , г р е х о в е н а ш е ! . . . ” Ј е р н а ј с в е т и . ј и п у т и р , ш т о с е и з л и н а о л т а р о т а џ б и н е С р б и н о в е , б е х у в а ш е г р у д и ; к р в , к о ј у т а д а п р о л и с т е , и д а н а с ј е б л а г о д е т С р б и н у . . .

З а л и с т е и к о с т и м а п о т р у с и с т е с в а к у с т о п у з е м љ е , а и з к р - в и и к о с т и ј у в а ш и х н и ч е б у ји н а к о ј а н а м о ч и к н е б у п о д и ж е !

Х в а л а в а м , и ........ п р а ш т а ј т е !’’

Ј а н к о В е с е л и н о в и ћ

Н Е К О Л И К О Р Е Ч И У О П Ш Т Е

Н ије главна одлика М ојковачке битке у томе ш то је изво-јевана над јачим непријатељ ем ; Ц рногорци се ни раније нисуборили са равним , него увек са јачим , већ се њ ена особеностсастоји у томе, ш то је извојевана под приликам а каквих је те-ш ко наћи у историји ратова. С ве раније знам ените бојеве ибитке: Ц арев Л аз, К русе, Грахово, В учји Д о, С кадар, Брегални-ца, Гласинац и др. Ц рногорци су водили одм орнији, такорећи тек

м обилисани. М ојковачку битку, међутим , повели су под најте-ж им околностим а које се м огу замислити. У три узастопна рата,не сам о ш то су им редови били проређени, ш то су борци теш коизрањ авани, но еу били још и прем орени до изнемоглости. Инепосредно, испред те битке, они су у повлачењ у од Д рине доМ ојковца издрж али пуна три месеца у непрекидним даноноћнимборбам а, обезбеђењ им а и м арш евим а. И то голи, боси, гладни аи без довољ но м униције. А ш то је још најтеж е: српска војскаје већ била са својом главном снагом на простору: П одгорица-С кадар, а са последњ им дивизијам а у повлачењ у правце-м: Б е-ране-П одгорица. Тако да се већ на Б алкану не паљ аш е м етка

на те победама опијене немачко - аустро - бугарске арм ије ни изчије друге пуш ке до из истрош ене усамљ ене црногорске “мо-сковке”.

У историји ратова, још од старих врем ена, изгледа, да бисе теш ко наш ао случај, да је арм ија из отступаљ а, а нарочитокада јој прети слом, преш ла у напад на јачег непријатељ а. У дру-ж ене нем ачко-аустро-бугарске арм ије, после пробоја С олунскогф ронта 1918, нису успеле ни позади тако им позантних баријера:В ардара и кум ановских полож аја, да дадну м акар и елабији от-пор српско - ф ранцуским дивизијама. Т ек на јаким полож ајим аиспред Н иш а, Н ем ци су дали снаж нији отпор П рвој српској ар-

м ији, али сам о у одбрани. И ако је нем ачка сила била три путабројнија.А ко се одатле прелиста историја ратова уназад, рецим о до

испред Н аполеонове епохе, м ож да би се наш ао сам о један при-



Ч е т р д е с е т п е т г о д и н а о д М о јк о в а ч к е б и т к е 77

мер са којим би се м огло упоредити повлачењ е српске војске1915 преко Ц рне Горе и А лбаније, а то је Н аполеоново повла-

чењ е 1812 из Русије. И само један бој који је био род са М ој-ковачком битком, а то је херојски подвиг исцрш веног и премо-реног корпуса м арш ала Н еја, који је за читавих десет дана за-држ авао м ного јаче руске снаге и тим е заш титио повлачењ е глав-не снаге ф ранцуске војске ка С м оленску (“Н е сам о Ф ранцузи

— цео свет неће заборавити ово свето јунаш тво” “Н аполеон” одД . Ц . М ереш ковског).

Т о исто се м ож е рећи и за Ц рногорце. Б аш због те “витеш -ке невољ е” у коју је тада била запала Ц рна Гора и због онеодлучности, коју су у тој невољ и показали њ ени синови, у од-

брани части и слободе, М ојковац ће остати као сим бол сам о-поуздањ а Ц рногораца и њ ихове непоколебљ иве приврж ености сло-боди родне груде.

О П Ш Т А С И Т У А Ц И Ј А У О Ч И М О Ј К О В А Ч К Е Б И Т К Е

С рпска В рховна ком анда, увиђајући сву теж ину ситуацијепри напуш тањ у С рбије и отступањ у њ ене војске преко Ц рне Гореи А лбаније, упутила је ком анданту ђенералу-сердару Јанку В у-котићу телеграм следеће садрж ине:

“А ко Ц рногорска — С анџачка војска успе да спречи проди-рањ е непријатељ а од В иш еграда на У вац-П ријепољ е-С јеничке

полож аје и ,Н ови П азар и тим е не дозволи да се јави С рпској вој-сци у бок и позадину, она се С рпству' одуж ила”.

,Н а овај телеграм сердар Јанко је одговорио:“Ц рногорска-С анџачка војска реш ена је да се до последњ ег

војника ж ртвује да не дозволи непријатељ у да се јави братскојвојсци у бок а још м ањ е у позадину”.

И згледа да је М акензенов неуспех, да са комбинованим не-м ачко-аустроугарским -бугарским армијама опколи и униш ти срп-ску војску убрзао одлуку аустроугарске врховне ком анде да н а-падне Ц рну Гору. У том циљ у је и издвојена 3-ћа аустроугарска

арм ија генерала пеш адије ф он К евеш а, из групе арм ија М акен-зен, којој је потом поверен тај задатак. П оред корпуса који суод раније припадали 3 арм ији, под ком анду генерала К евеш астављ ене су још и све трупе Босне и Х ерцеговине, укљ учујућиту и јединице у Боки К оторској.

П осле изврш еног прегруписавањ а снаге генерала К евеш а,уочи М ојковачке битке, н алазиле су се у оваквом распореду:

а — Н а западном ф ронту:Н а простору: Б ока - К оторска - Требињ е - Билећа, налазила се

група корпуса, под командом ком анданта Босне и Х ерцеговине

генерала С аркотића, јачине: 57.570 бораца; 150 стабилних (твр-ђавских) и 250 м обилних м итраљ еза; 63 батерије (360 м обилнихи стабилних топова); 58 м орнаричких — далеком етних топова;10% техничких чета и две ескадриле авиона. Задатак ове групе




био је да продре у Ц рну Г ору и да овлада линијом : В ир П азар-П одгорица.

б — Н а северном ф ронту К евеш је концентрисао снаге удве групе:

Г рупа генерала К алзера: 62 дивизија, ојачана бригадом“Ш варц” из 53 дивизије, којој је стављ ено у задатак да разбије“М ојковачку капи ју” и да продуж и правцем : К олаш ин-П одго-рица.

И друга група: 8 корпус, чији је задатак био да са 53 ди-визијом , без бригаде “Ш варц” и са 59 дивизијом заузм е Беранеи потом да продуж и ка П одгорици, а са 57 дивизијом да из Ђ а-ковице продре у правцу С кадра и да ту пресече отступницу' каЈадранском М ору.

Јачи на ове две групе била је 43.000 бораца; 155 топова и10 техничких чета.

в — Сем ове две групе, 3 арм ија је им ала у позадини 107нераспоређених допунских чета.

У купна јачина снага упућених на Ц рну Гору била је 150.000војника, 417 м обилних и 530 стабилних артиљ ериских оруђа(свега 947).

П рем а овој овако м оћно наоруж аној сили, концентрисаној утри групе и са апсолутном иницијативом у својој власти стајалаје црногорска војска, развучена на ф ронтовим а од прека 500 км.

дуж ине у оваквом стањ у: — Ц ајјача група, С анџачка војска, под ком андом дивизијара-

сердара Јанка В укотића, јачине: 16.000 бораца; 26 м итраљ еза и47 топова, на ф ронту од Ч акора до Ш ћепан П ољ а (140 км .);

— Х ерцеговачки одред, под ком андом војводе Ђ ура П етро-вића, на граници прем а Х ерцеговини, јачи не: 8.550 бораца; 13м итраљ еза и 18 топова;

— Л овћенски одред, под ком андом књ аза П етра, на ловћен-ском ф ронту, јачине: 5.600 војника (по нападу' непријатељ а 8.000)11 м итраљ еза и 42 топа.

— С гаросрбијански одред, под ком андом бригадира Радом и-ра В еш овића, јачине: 6.000 љ уди, 9 м итраљ еза и 22 топа, на гра-ници прем а А лбанији.

Резерва: у прво врем е О строш ка бригада, доцније ојачана саК учкобратонош ком бригадом, под командом бригадира Л уке Гој-нића, јачине око 4.500 бораца.

У купно јачи на црногорске војске била је тада: 43.000 бора-ца; 61 м итраљ ез и 137 топова.

Значи да је однос снага био: 150.000 прем а 43.000 пеш ака(без м ало 4:1), а у артилерији 6:1 у корист А устрије.

С И Т У А Ц И Ј А П Р В Е С А Н Џ А Ч К Е Д И В И З И Ј Е У О Ч И Б И Т К Е

За одбрану најслабије тачке савезничког ф ронта, такозване“М ојковачке капије”, С ердар је успео да групиш е целу П рву сан-




џачку дивизију, под ком андом тек унапређеног бригадира П етра

М артиновића, јачине: 6.500 бораца, 8 м итраљ еза и 16 топова..Н епријатељ ски напад, 6 јануара 1916 године, затекао је ди-

визију у оваквом распореду:

— Н а крајњ ем десном крилу, код С лијепач М оста, извиђач-ки одред капетана К рста П оповића;

—■У скочки батаљ он, из састава Д робњ ачкоускочке бригаде,под ком андом поручника Љ уба П олексића код с. Раките;

— К олаш инска бригада, под ком андом ком андира М илош аМ еденице на полож ају: Р азврш је-М једено Г увно-Бојина Њ ива;

— Д ва рекрутска батаљ она: П рви под ком андом капетана

М арка С ам арџића и Трећи батаљ он, под ком андом поручника П е-ра Ђ ураш ковића, на левој обали потока Руднице.

— П ољ ски батаљ он (из састава К олаш инске бригаде), подкомандом ком андира С екуле Бош ковића у селу Горњ им П ољ им а.

—■ Бјелопољ ска бригада, под ком андом ком андира ГрујицеГрдинића на левој обали Таре, од села Горњ их П ољ а до Д обри-ловине.

Ч етири пољ ске батерије топова у две групе: К од П рж иш таи код М . П репрана.

— Д робњ ачки батаљ он, под ком андом капетана Н иколе Ру-ж ића, у дивизиској резерви, у селу Горњ ој Ш титарици.

О днос снага на мојковачком отсеку био је 5:1 у корист не-пријатељ а.

О стањ у наоруж ањ а црногорске војске, начелник ш таба цр-ногорске В рховне ком анде, пуковник П етар П еш ић, доставио јеизвеш тај српској В рховној ком анди са О . Бр. 25096 од 8 децем -бра 1915 који гласи:

“2 — М атеријално стањ е црногорске војске је рђаво. П уш -ке су разног система и већ искварене услед дугог ратовањ а.С истем и пуш ака су: московка, маузер, манлихер и спорометне.

Н а пуш ку им а просечно 400 м етака. Т опови су разног систем а икалибра, м ахом стари. Б рзом етних им а свега: 16 брдских и 8пољ ских, сви остали су спорометни. М униције им а просечно 200м етака на топ.”

Ш то се гиче оног другог дела м атеријалне опреме: М ага-цина м униције, одеће, хране и др. ту нема ни пом ена.

Ц рна Гора се није ни надала том рату па, природно, нијесе зато ни спрем ала. Безум на кам пањ а, која је у току рата во-ђена од стране савезника због заузећа С кадра и Бојане, тог је-диног пута за дотур хране, одеће и м униције спољ а, не само ш тоје угрозила опстанак војника на полож ају, но је угрозила и ж и-вот деце и ж ена на дому. У ком је степену и сам а српска влада,у тој колективној кам пањ и противу Ц рне Горе, огрепш ла душ у,то доказује њ ен доцнији захтев, који је преко делегата при цр-ногорској В рховној ком анди, генерала Бож идара Јанковића, са




П ов. Д . Бр. 1852 од 22 новем бра 1915 године, достављ ен црногор-

ској В лади, а којим се траж и, да се ради осигурањ а исхранесрпске војске “хитно образују слагалиш та: у П ећи, Ђ аковици,В елики, А ндријевици, М атеш еву, Л ијевој Ријеци, П одгорици,Ћ аф а М орини, Ш ош им а и у С кадру” (“Записи”, новем бар 1936,стр. 301).

У кратко речено, Ц рногорац се го, бос, гладан и наоруж анспорометним оруж јем борио противу тако надм оћније и м одерноопрем љ ене непријатељ ске силе по снеж ним и беспутним плани-нам а С анџака и Ц рне Горе. Т о је потврдио и сам пуковник П еш ићу извеш тају м инистру војном С рбије, бр. 101 од 31-Х И -1915, уком е је рекао и ово : “Ц рногорска војска је већ пет дана без хлеба.

Н арод је апсолутно гладан.”Х О К В И Х К Е

Н а Бадњ и дан, 1916 године, непријатељ је предузео нападса свога полазног полож аја, Бурењ планине, на полож аје П рвесанџачке дивизије, која је била запосела и бранила гребен, којисе од планине Бјеласице протеж е преко Разврш ја, У лош евине иБојине Њ иве на север, у правцу Бурењ планине.

Н апад је предузет са двем а колонама; десном колоном (трупе62 дивизије) под командом генерала ф он Рајнела, правцем наБ ојину Њ иву, и левом колоном , бригада “Ш варц” правцем на

Разврш је.У нападу, овог дана пред вече, трупе генерала Рајнела про-

дрле су у полож ај П рве санџачке дивизије и овладале важ нимослонцим а одбране: Бојином Њ ивом и У лош евином .

Ч им је био извеш тен о томе, сердар Јанко, одм ах је напу-стио свој игтаб у К олаш ину и дош ао на осм атрачницу П репран,где је од ком анданта дивизије, бригадира М артиновића, на лицум еста, био упознат са ситуацијом и где су се обојица еагласили:да се са слабијим снагама, развученим на тако дугачком ф ронту,и са резервом од само једног батаљ она, не м ож е задрж ати нападнадм оћније непријатељ ске снаге — м асиране прем а изабранојм у тачки за пробој. С тога, С ердар доноси историску одлуку, —одлуку која је верна слика њ еговог духа и карактера:

“С утра, на освит Бож ића, П рва санџачка дивизија, са сво-јим централним бригадам а, да из одбране пређе у напад на не-пријатељ а.”

С ходно тој одлуци, у току ноћи 6/7 јануара, приступило сеисписивањ у и разаш иљ ањ у заповести и привођењ у трупа на својеполазне полож аје за напад.

Н оћ изм еђу Бадњ ег вечера и Б ож ића, као и цео дан Бож и-ћа, у пределим а високих планина Бјеласица и С ињ ајевине, по-

кривеним дебелим нам етим а снега, били су још и м разовити.С ердар Јанко и бригадир П етар, са пет-ш ест оф ицира и ордо-нанса, м еђу првим а су на својим м естим а (дивизиска осматрач-ница на П репрану). Н а неколико корака од њ их је командант




Д робњ ачкоускочке бригаде, ком андир Јован Ж иж ић са својим

ш еф ом ш таба. Н епосредно, иза те осм атрачнице, приведен јеД робњ ачки батаљ он -— једина дивизиска резерва — спрем ан заупотребу свакога м инута. Једном речи, свак је на своме м есту исамо се чека на сигнал па да се полети у “свети бој” са “А ти-лом ” двадесетог века, који, заогрнут плаш том “хриш ћанства” и“апостолства” изабра баш дан рођењ а Х риста С паситељ а за на-пад, не сам о на ж ивоте, на слободу и на светињ е љ уди-хриш ћа-на, па и на прославу тог великог хриш ћанског празника.

Још не бијаш е зарудила зора са истока када праском бом-би, клокотањ ем м итраљ еза и кратким серијама пуш чане брзепаљ бе, пропраћеним са: јуриш — ура! Ц рногорци отпочеш е бор-

бу са тим нечовеком и патворним “хриш ћанином ”. Ц апад је по-чео са десног крила. П овео га је вучјим скоком У скочки батаљ он,ударом у леви бок бригаде “Ш варц”, која бејаш е угрозила деснокрило К олаш инске бригаде. О вај снаж ни и веома см ели удар,који је У скоке стао теш ких губитака, био је судбоносан за исходбитке.

К олаш инска бригада, са јуриш им а и противјуриш им а, успе-ла је не сам о да разбије те непријатељ ске насртаје него је јошповратила изгубљ ену У лош евину.

П рви и Т рећи рекрутски батаљ он и Р овачки батаљ он, подкомандом капетана М илинка В лаховића, којих је батаљ она зада-

так био да поврате В ојину Њ иву, поред свих напора, нису у томеуспели. Рекрутски батаљ они, после два неуспела јуриш а пот-пуно су одбачени. Ровачки батаљ он, ојачан м итраљ еским оде-љ ењ ем капетана М ркоја Бећковића, задрж ао се испод сам ог гре-бена коте (М еђу осталим , теш ким губицим а овога батаљ она, паоје и јунак, капетан Б ећковић).

С ердар, кога никада раније нисам видео узнем иреног на бој-ном пољ у, тога јутра је био изузетан: “Н ем а М арка?” (капетанС ам арџић, командант првог рекрутског батаљ она); “Д ем а ниМ илинка са Ровчаним а!” ; “Разбијени су!”

А како и не би био узнемирен. Јер непријатељ у није требалојош м ного снаге и ж ртава па да се Б ојин а Њ ива прекорачи налеву обалу Таре и да потом , делове раздвојене дивизије набацина високе, беспутне и пусте планине С ињ ајевину и Б јеласицу,покривене дебелим слојем снега, ш то би значило, да би непри-јатељ добио битку са потпуним униш тењ ем П рве санџачке ди-визије.

Б ијаш е се већ добро разданило када је наредио да се изрезерве издвоје три чете (Д робњ ачки батаљ он је им ао седам че-та) од којих да се ф орм ира нови Д робњ ачки батаљ он. К ом андунад тим новоф ормираним Д робњ ачким батаљ оном С ердар је по-

верио м ени (дотада сам био ш еф ш таба Д робњ ачко-ускочке бри-гаде). У носећи м и се у лице, са повиш еним и некако чудним гла-сом поче: “Јеси ли свестан задатка? Д а ти поновим : У најкра-ћем м огућем року да м и се јавиш са врха Бојин е Њ иве. О во до-бро објасни капетану С амарџићу”.



82 Ј 1А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а “Њ е г о ш ”

К ад сам са батаљ оном избио на лин ију рекрутских батаљ о-

на и саопш тио предњ е С ердарево наређењ е, капетан С ам арџићм и је рекао повиш еним гласом : “Е но ти Б ојине Њ иве па је тизаузм и! М ој батаљ он је у два неуспела јуриш а претрпио теш кегубитке и виш е коракнути не мож е”. (О во је описано у' “Ратни-ку” за јуни 1934).

С ве је ово било тачно, али царска се не пориче. Т ако је, бездаљ ег разм иш љ ањ а новоф орм ирани Д робњ ачки батаљ он, који јепрош ао кроз редове рекрутских батаљ она у другом јуриш у про-терао је непријатељ а и постао господар Бојине Њ иве.

У главном е, тога дана, пред вече, битка је заврш ена са пот-

пуним разбијањ ем непријатељ а и одбацивањ ем на њ егов полаз-ни полож ај за напад.

У књ изи “П оследњ и рат А устроугарске 1914-18”, св. 4, стр.40 и 41 пиш у А устријанци о борбам а појединих бригада и ово:

“Д не 6 јан. 1916, дош ло је до судара на ф ронту групе гене-рал-м ајора ф он Рајнела . . . . О н је уз употребу свих својих ре-зерви и придош лих појачањ а једва успео да одбије противнападЦ рногораца, уз велике губитке на обем а странам а. Њ ихов глав-ни ударац био је уперен од М ојковца прем а северу (дакле н аБојину Њ иву) против краљ евско-царског 409 пеш адиског пукаи 250 царске бригаде. Јака снеж на м ећава и густа м агла отеж а-вала је оф ицирим а вођењ е борбе. С ам о употребом свих распо-лож ивих снага м огли смо задрж ати таласе Ц рногораца, којису на појединим местим а, у огорченом налету •— дубоко продрли.С ам бригардир, лично, на челу својих задњ их резерви пош ао јеу противнапад и тиме спасио ситуацију својих трупа. За ово де-ло, генерал-м ајор В илхем ф он Рајнел одликован је крстом М а-рије Терезије војничког реда”.

Д елегат српске В рховне ком анде, генерал Бож идар Јанко-вић у извеш тају П ов. Д . Бр. 2323 од 9 јануара 1916 године пиш е:

“Н а северном ф ронту, на м ојковачком правцу, црногорске

трупе предузеле су напад на непријатељ а код Л епенца. Борбаје била огорчена. Н епријатељ се упорно бранио. П оједини поло-ж аји прелазили су виш е пута из руке у руку и на послетку свису остали у црногорским рукам а. О бострани губици осетни су,нарочито непријатељ еви”.

,Н а сам дан св. А ндрије П рвозваног, крсне славе дом а К ара-ђорђевића, кад су и последњ е јединице српске војске биле прикрају свога отступањ а преко Ц рне Горе, регент А лександар јесвратио на Ц етињ е и у присуству свога деде, краљ а Н иколе, ичланова В ладе одликовао је сердара Јанка орденом К арађорђе-ве звезде са м ачевим а трећег реда о грлу, изговарајући ове ре-чи:* “В ојводо, В и сте се виш е него одуж или С рпству и зато ми

* В а с л и ј а В р б и ц а у к њ и ж и ц и “С а с е р д а р Ј а н к о м В у к о т и ћ е м у р е д о - в и м а С а н џ а ч к е в о ј с к е , н а с т р . 20.




је м ило ш то м и се дала при лика да В ам лично, из руке у' руку,предам за сада ово м оје мало признањ е”. ,Н а овај начин је В р-ш илац краљ евске власти одао признањ е ком анданту М ојковач-ке битке, а сам им тим и Ц рногорцим а под њ еговом ком андом.

И З Ј А В Е П Р И З Н А Т И Х А У Т О Р И Т Е Т А

Регент А лександар: (за врем е сам е битке) “У овим најте-ж им даним а за С рпство, Ц рна Гора му се и сувиш е одуж ила”.

В ојвода П утгш к после М ојковца: “Ц рна Гора је на сва вре-м ена задуж ила српски народ и српску историју”.

П етар П еш ић, потписник капитулације црногорске војске 30јануара 1916 у Р а т н и к у — новем бар - децем бар 1924 и јануар-

ф ебруар 1925 пиш е: “О ва м ала и јун ачка војска, која је са 40.000војника држ ала ф ронт од преко 500 км. и одрж ала га пуне двегодине, све до слом а С рбије” . . . (Т ада је П еш ић предао непри-јатељ у, м есто да је поведе за војском С рбије).

О н исти за врем е битке на Т ари и Л им у под бр. 159 јављ аВ рховној ком анди С рбије: “Ц рногорска војска бије се виш е негоодлично. А ко попусти, биће то само због глади, јер већ пет дананема хлеба”.

М илан Н едић у књ изи А лбанска голгота: “Д а црногорскавојска није изврш ила своју заш титничку улогу онако како ју је

изврш ила, српска војска не би избегла за Солун, а тада не бибило ни С рбије ни Југославије. О на је од себе све дала, а за њ увико и ниш та није учинио”.

Е пископ Н иколај: “Д а није било Б ож ића на М ојковцу, неби било ни У скрса на К ајм акчалану” .

Ђ енерал Б ож а Јанковић, под П ов. бројем 2323 од 9 јануара1916 јављ а В рховној ком анди из С кадра: “Борба на М ојковцубила је огорчена. Ц епријатељ се упорно бранио. П оједини поло-ж аји прелазили су виш е пута из руке у руку, и на крају1, свису остали у црногорским рукам а”. Затим под П ов. бр. 2361 од

14 јануара 1916: “С анџачка војска (генерала В укотића) држ илеве обале реке Т аре и Л им а и полож аје испред А ндријевице иЧ акора”.

Н а крају он исти у В елики рат С рбије, стр. 113, књ . 14, јав-љ а опет В рховној команди 15 јануара: “С итуација код црногор-ске војске (последице М ојковца) знатно се поправила. К ад бибило хлеба и м униције, м огла би се с успехом предузети оф ан-зива”. Н ије било ни хлеба ни м униције. В ојска је пресечена по-ред мора на С кадру, благодарећи заш тити ф лоте, која је испло-вила из Боке. С авезника није нигде било на пом олу. У М едовипотопљ ени чак и добровољ ци из А м ерике. Т ако су пропали пла-

нови о последњ ој бици на Бојани, коју би дале обе српске вој-ске са савезничком ф лотом и оруж јем у залеђу.

У С танојевићевој Н ародној енциклопедији, јединој коју смоим али после П рвог светског рата, М ојковачка битка није поме-



84 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а “Њ е г о ш ”

нута ни са једном речју, али је зато описан А нте С тарчевић са230 редова, бискуп И ван Ш арић са 24, бискуп А нтон Б ауер са

28, С екуле Д рљ евић са 32, М ош а П ијаде са 31 редом и тако да-љ е и тако даљ е . . . .

Зато још једном понављ ам о речи исписане у почетку овоганаписа: “П раш тајте, свете сени, грехове наш е” . . .

Ј е в т о А . Р у ж и ћ

И И Т А Л И Ј А Н И С У П Р Е В О Д И Л И У К А Т О Л И Ч К У В Е Р У П Р А В О С Л А В Н Е С Р Б Е

Д овољ но је познато како су Х рвати, за време трајањ а тако-зване Н езависне Д рж аве Х рватске, зверски гонили и убијалиС рбе. И сто тако познато је и колико су православних С рба при-м орали да пређу' у католичку веру. О томе постоје несум њ ивии м ногобројни докази. А ли је м ањ е познато да су и И талијаникао окупатори, за врем е Д ругог светског рата, врш или преобра-ћењ е православних С рба у католичку веру. М еђутим , и о томеим а писаних доказа.

И мам о, поред осталог, један број италијанског познатог ли -ста “К оријере дела С ера” од 27 априла 1943 године, дакле јошиз врем ена трајањ а рата. У једном допису из Трента, а под на-словом “К рш тењ е једног четрнаестогодиш њ ег каплара”, забеле-ж ени су и ови редови:

Тренто, 26 априла

“У цркви Св. М арка изврш ено је крш тењ е четрнаестогодиш -њ ег каплара Ђ орђа М атиевића, народности словенске. Д ечак, ко-га су наш ли наш и војници за врем е борби у С рбији, пош ао једобровољ но са једним наш им батаљ оном алпинаца и херојски себорио са наш им а и био рањ ен за врем е једног сукоба са ком уни-

стичким побуњ еницим а. Због свог храброг држ ањ а у тој ратнојоперацији, био је још на бојном пољ у произведен за каплара, акасније када су се алпинци вратили у И талију, пош ао је са њ и-м а у Тренто и приврем ено био см еш тен у С ан И ларију у И нсти-туту м ладих И талијана.

С вечаном обреду присуствовали су секретар ф аш иа из Ро-верета проф . Б аганцани, секретарица ж енског ф аш иа као и дру-ги претставници власти”.

М и данас не знамо ш та је било са Ђ орђем М атиевићем , де-чаком из Србије, и где се он део по сврш етку рата, А ли остајечињ еница да су и званичне италијанске ф аш истичке власти пре-водили одрасле православне С рбе у католичку веру, кадгод им сеза то указала прилика. И то не би требало да се заборави.

В . С. П е т к о в и ћ



Н а п ш п а л и х е р о ј и

П А В Л Е Ђ У Р И Ш И Ћ *

П ородица П авла Ђ уриш ића потиче из села П арци, Љ еш ан-ске нахије, испод самога врха В ељ е Горе, на коме се још данасбели стара српска богомољ а. И з тог м ирног села, са кућам а одклесаног камена, сиротињ а је отерала њ еговог оца И лију, и тоу пуној м ладости. Н астанио се у П одгорици, изм еђу руш евина

Н ем ањ иног родног двора и старе С ахат куле. Т у су м у рођенасва деца: три сина и две кћери. .Н ајстарији син Н ико, ум ро јекао студент права у двадесетој години, а најм лађи В асилије ж и-ви у В енецуели, док га светске буре и олује врате у свој родникрај.

Рођен 9 јул а 1907, баш у даним а првог политичког преви-рањ а у Ц рној Гори, П авле је још као дете одавао све знаке сво-је будуће борбености. Д ете које би у њ еговом присуству запева-ло неку стару песм у, због које су скадарска утврђењ а прогута-ла половину њ егових братственика, не би тај испад никад ви-ш е поновило. А ли на П авлову рану' м ладост, изм еђу две реке:Рибнице и М ораче, са њ иховим споменицим а и руш евинам а, пре-судно утичу два догађаја. П рви је, рат из 1912 године, када судва теш ка руска топа, из близине њ егове куће, објавила ратТ урској, десет дана пре осталих балканских савезника. Д руги јесудбина њ еговог оца, кога од тог дана није скоро ни видео ви-ш е сем у м ртвачком ковчегу. П рво је отиш ао на С кадар и биорањ ен н а утврђењ у Бардањ олта. Затим је отиш ао и у Д руги бал-кански рат, преж ивљ ујући и Брегалницу и борбу на Говедар-нику. И пре него се м огао снаћи у кругу своје једре и лепе де-це, П рви светски рат бацио га је на аустриска утврђењ а на К а-линовику. Т у је см ртно рањ ен и после неколико дана сахрањ ен

поред подгоричког храма, који потиче из Н емањ иних дана.Т ако је цела породица, лиш ена свога хранитељ а, негда ви-

ђеног и вредног грађевинара, препуш тена бризи м ајке И ване,зване М аце, из гласовите куће Радовића, братства Брновића.О вој великој ж ени и м ајци у помоћ су притекли њ ен отац М и-хаило, кога су Ц рногорци звали М ићо П уров, познати јун ак саБара, и њ ен брат П етар, преж ивели ратник из одреда В ојводеВ ука, доцније судија у П одгорици и Беранам а.

* О в а б и о г р а ф и ј а је р а д м а јо р а М и л о р а д а Ј о к с и м о в и ћ а , ј е д н о г а о д п р в и х с а б о р а ц а и с а р а д н и к а в о ј в о д е П а в л а Ђ у р и ш и ћ а , о д п р в о г д о п о с л е д њ е г д а к а Д р у г о г с в е т с к о г р а т а . У б и о г р а ф и ј у с у у н е т е м а л е д о п у н е м а јо р а Р а ј а П о п о в и ћ а , н а ч е л н и к а п г г а б а в о јв о д е Ђ у р и ш и ћ а и с а м о п о р о д и ч н и п о д а ц и п р и б а в љ е н и о д њ е г о в о г б р а т а В а с а и с е с т р е С т а н е В у јо ш е в и ћ . У р е д .



86 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р п с к о -к у л т у р н о г д р у н г т в а “Њ е г о ш ”

О сновну ш колу и четири разреда гим назије П авле је завр-ш ио у својој П одгорици. У читељ ску ш колу почео је у Берана-м а, али при крају друге године прелази у гим назију, полаж ућиш ести разред. Ту' у Б еранам а је заврш ио седми разред гим нази-је, и тада се одлучио да своју будућност траж и у војничком по-зиву, о ком е је снивао у најранијој м ладости. Јер, тада је напрагу основне ш коле слуш ао већ грм љ авину' топова са С кадра,гледао м ноге туж не спроводе и слуш ао поздраве на вечитом пу-ту без повратка.

Јесени 1927 П авле улази у 55 класу В ојне академ ије, изкоје 1930 излази као пеш адиски потпоручник. В иш е м есеци, то-ком 1930 и 1931, служ бује у С арајеву као водник 10 пеш адиског

пука Таковског. Њ егове стареш ине запаж ају у њ ем у изванред-не способности и ам биције, па га ш аљ у у' П еш адиску оф ицирскуш колу у С арајеву, као водника стрељ ачке чете. С а тог полож а-ја послат је по својој м олби у Беране, како би м огао пом оћи сво-ју прем орену м ајку. Т ако га од 1934 године видим о у Беранам а,прво као поручника - водника батаљ она 48 пеш адиског пука, азатим као ађутанта. И з те исте војне јединице 1937 полаж е ка-петански испит, а затим постаје ком андир прве чете тога бата-љ она.

И стог дана, на В елики петак 1939 године, кад су италијан-ске трупе упале у А лбанију, П авле је са својом четом послат у

П лав, с е к т о р д в о с т р к о опасан: и због ф аш истичког продирањ адо наш их саобраћајни х вена, и због препада албанског баш и-бозука, који је увек био уз јачега. Н а плавом П лавском Језеру,П авле није сам о војник него и диплом ата. Ради обавеш тајнеслуж бе веш то се повезује са угледним љ удим а окупиране А л-баније. Због тога И талијанска ком анда на њ егову главу бацауцену од 100.000 динара у сребру, ш то за вероломни м илет див-љ их П роклетија значи м ного.

Рат од 6 апри ла 1941 затиче га на томе полож ају. У саста-ву К ом ског одреда, под командом ђенерала Љ убе Н оваковића,Ђ уриш ић истог дана прелази албанску границу. М есто брзог

продирањ а ка С кадру, преко источних п ланин а долази ком андада се застане. И ту, на освојеној територији А лбаније, Ђ уриш ићбез пресудне битке, дож ивљ ава капи тулацију наш е војске и ве-лико разочарењ е у своме ж ивоту.

П авле Ђ уриш ић је знао да то ипак није крај, већ сам о по-четак теш ких голготских дана. Брзим покретом враћа своју је-диницу у П лав и даје ам анет свим а да се од оруж ја не растају,већ да га сачувају за скоре дане. С ве ш то је од војне спреме,оруж ја и муниције, леж ало у П лаву, дели поузданим сељ аци-м а са истом поруком . Т ако се ни он, ни њ егови ратници, нисурата одрекли по наредби своје капитулантске владе и савезнич-

ке издаје, већ се сам о повукли у окриљ а својих слободарскихсела и хладних планина за нове дане и нове м егдане.У својим Беранама, поред капитулаци је и безнадеж не тра-

гедије, П авле Ђ уриш ић ипак не м ирује лако. Ту' се често виђа



П а в л е Ђ у р и ш и ћ . б и о г р а ф и ј а 87

у разговорим а са виђеним и поузданим грађаним а, а нарочито

са оф ицирим а. М еђу овим а су капетан Рудолф П ерхинек, С ло-венац, који је с нам а био и остао, капетан Р аја П оповић, поруч-ник М ирко К уклић, потпоручник М арко В уковић, м ајор М ило-рад Јоксим овић, м ајор Бож о Јоксим овић и брат В асили је Ђ у-риш ић. Борбе које су 13 јула 1941 почеле у старој Ц рној Гори,од В ира до О строга, преш ле су и н а највећу црногорску нахију

— В асојевиће. Д ана 15 јула, отпочињ е борба, а 17 јула под ко-м андом капетана П авла Ђ уриш ића, отпочео је страховити на-пад на италијански гарнизон у Беранам а. Н е бројем ратни ка то-лико, колико њ иховом одлучнош ћу да ум ру или победе, Ђ ури-ш ић прим орава италијанску ком анду н а предају. Т ако је 18 ју-

ла Беране опет било у наш им рукам а, а зелени Л им текао крвависпод древног Будим а. Н еколико десетина наш их бораца главомје платило своју смелост. Н еколико десетина грађана били суисте судбине. А ли тачно 118 м ртвих И талијана леж ало је поулицама, рововим а и касарнам а, поред виш е стотина заробљ е-них и разоруж аних, сада већ укроћених и гиздавих освајача.

В ођењ е битке за Беране од 17 и 18 јула, распоред својих бо-раца и сразм ера снага, откривају у П авлу Ђ уриш ићу не сам овеликог и неустраш ивог јун ака, соја старих српских сердара ивојвода, већ и богом даног војника. Ту, у том бурном ватреномкрш тењ у, почињ е и легенда: да П авла Ђ уриш ића обилазе кур-

ш уми, или бољ е речено: “С м рт га неће иако је траж и”. А ли,иако је италијанска посада на Л им у савладана, нови освајачкиталаси прелазили су Јадран. Д опрли су до Берана. К азнена ек-спедиција или освета М усолинијеве им перије пустош ила је се-дам дугих дана и ноћи. У том пом ам ном руш ењ у, паљ ењ у и уби-јањ у, страдали су невини: највиш е ж ене, деца и старци, који супо својим дом овима см рт чекали и дочекали. Н а том послу нај-страш нији су били карабињ ери и одреди ф аш иста. А ли и поредсвоје политике каж њ авањ а “незахвалне Ц рне Горе”, нису ууспех били сигурни, па су у пом оћ позвали и дивљ е арбанаш кехорде. О букли су их у своје униф орм е, иставили испред себе као

претходнице и дали им одреш ене руке да раде све ш то од њ ихстрасти траж е. Т ако су попљ ачкани српски дом ови нестајали уплам ену дуж целог Л им а, а крвож едне руљ е уж ивале у тим па-кленим призорим а. И док се плам ен дизао до неба изнад сам ихсела Заграђа, Г ораж де и Т м уш ића, П авле Ђ уриш ић је долетеоу пом оћ са својом јединицом . П одивљ але- хорде из Б ихора и Ро-ж аја дож ивеле су своју казну. О стаци су у' паничном страху пре-бегли границу. А ли, победа над албанским баш ибозуком подиталијанском командом није значила и победу над њ иховим рим -ским послодавцима.

П ред њ иховим тенковим а и дивизијама једини спас биле

су планине, које су нас и раније извлачиле из сигурних пораза.Т ако се Ђ уриш ић 3 августа 1941 прво повукао у Заучку Гору,а касније преш ао у Горњ е Заостро, где је образовао свој горскиш таб. Т ако је Заостро постало зборно место свих национални хснага. В езе с Д раж ином Равном Гором још није било. Због тога



88 Ј 1А С Н И К С р п с к о г и с т о р н с к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а “Њ е г о ш ”

ће Ђ уриш ић кренути новем бра м есеца 1941 из свога ш таба за

С рбију, Д раж у наћи у планини Голији крајем те године, са њ е-говим декретим а се вратити н атраг и у вези с њ им спремати но-ве подвиге. 1)

Д раж а још није био м инистар војске у избегличкој влади,али је био од свих С рба, чак и већине С ловенаца признати вођанародног отпора. И зм еђу С рбије и Ц рне Горе стајали су не самонепријатељ ски гарнизони, већ и до зуба наоруж ани м услим аниС анџака, нарочито П еш тера. П авле је увидео да без тога ризич-ног пута и без тесне везе Ц рној Гори нем а спаса. О во тим м ањ еш то се после протеривањ а ком униста из С рбије, цела ком уни-стичка војска склонила у Ц рној Гори, спремна да је освоји као

ш то је раније била освојила заладну С рбију. С а тога пута, Ђ у-риш ић је, поред упустава о даљ ем раду, донео од Д раж е два де-крета. П о првом је ђенералш табни м ајор Ђ орђе Л аш ић постав-љ ен за ком анданта националних снага отпора Ц рне Горе, а подругом капетан П авле Ђ уриш ић за ком анданта Л им ско-С анџач-ких одреда. 2)

Губици италијанске војске у свим борбам а по Ц рној Гори,и сумњ ив успех њ ихових казнених експедиција, наметнуо је И та-лијани м а нову тактику. Т актика се сада састојала у посади гра-дова и варош и, заш тићених бункерим а и бодљ икавим ж ицам а,као и одрж авањ е везе изм еђу њ их, без задирањ а у залеђа њ и-

хова, чак ни у н ајближ а села, где се лако мож е погинути. Т аокупаторска изолованост с једне и братска наивност национали-ста, с друге стране, охрабрила је ком унисте и њ ихове м аневре.С ачувани плански у борбам а с италијанском војском , из које супрвог дана почели узм ицати, они су сада слободно по селим астварали своју такозвану “народно-ослободилачку” војску, раз-не канте производили у нове “радио станице” и припрем али ат-м осф еру за претварањ е националног, ослободилачког рата, у кр-вави грађански рат.

С воје руш илачке планове и диктаторске апетите открили сутек у последњ а два месеца 1941 године, када им се нико није

надао. П ош то су' поубијали гласовите народне прваке, већиномкрађом и преварам а, на разне начине, одлучили су да освоје В а-

1) В и д и л а с н и к , с в е с к а п р в а , с т р . 98-101.

2) Ђ о р ђ е Л а ш н ћ ј е б и о т е ш к о р а њ е н у п р в и м б о р б а м а с а к о м у - н н с т и м а у Ц р н о ј о р и п о ч е т к о м 1942. Д р а ж а ј е п о с т а в и о з а к о - м а н д а н т а Ц р н е о р е ђ е н е р а л а В л а ж а Ђ у к а н о в и ћ а , а з а њ е г о в о г н а ч е л н и к а ш т а б а Ђ о р ђ а Л а ш и ћ а , п о с л е њ е г о в о г о п о р а в љ е њ а . З а к о м а н д а н т а з а п а д н о г д е л а Ц р н е о р е п у к о в н и к а Б а ј а С т а - н и ш и ћ а . У с т в а р и , Д р а ж а ј е у с в а к о м о в о м с л у ч а ј у с а м о с а н к - ц и о н и с а о в о љ у н а р о д н у , ј е р с у с в и о н и в е ћ б и л и н а ч е л у и к а о к о м а н д а н т и и к а о в о ђ е н а р о д н е .

Б л а ж о и Б а ј о с у п о г и н у л и у О с т р о г у у н о ћ и и з м е ђ у 19 и 20 о к т о б р а 1943, а Л а ш и ћ о д б о м б а р д о в а њ а , т е је ц е л а к о м а н д а Ц р - н е о р е , Б о к е и С а н џ а к а п р е ш л а у р у к е п о т п у к о в н и к а П а в л а Ђ у р и ш и ћ а .




сојевиће, јер би тако одвојили Ц рну Г ору од С рбије, а своје кла-сне походе наслањ али н а богато залеђе и К ом планину. А ли,

С таљ инови измећари нису знали да је В асово племе тврд орах,о који су м ноге силе, кроз дуге векове, полом иле своје зубе. С атри стране, прикупљ еним снагам а из целе Ц рне Горе и С анџака,комунисти су јт ш л и у Б аре, Л убниде и Р авну Ријеку, уверенида су се тим и устоличили на горњ ем Л им у и на горњ ој Т ари.К ом унистички потези отворили су очи наггаоналистим а. Д ва та-бора не гледају се виш е братски. И тако је почела борба о пре-власт или крвави грађански рат.

И з тих раних дана два поприш та су најчувенија: Б аре К раљ -еке, а затим Л убнице и Равна Ријека. Ц ацпон алне јединице напрвом поприш ту предводи м ајор Ђ орђе Л аш ић, а на другом ка-

петан П авле Ђ урипгаћ. Борбе су заврш ене теш ким поразим а ко-м униста, а победом два елитна оф иц ира са пробуђеним народом .Н ико тада није м ислио на борбе с домаћим изродим а. С ве м и-сли биле су управљ ене на италијанске гарнизоне. С пролећа1942 били су осуђени на теж е ударе и успеш није препаде. К о-м унисти су својим походом на В асојевиће и м учким убиствим анародннх првака све националне планове пресекли и народниотпор страховито осакатили у корист италијанских освајача. П о-раз у В асојевићим а није учинио и крај њ иховим плаповим а излочиним а. К олаш ин је био постао њ ихова престоница злочина,одакле су дириговали целом својом акцијом у Ц рној Гори, С ан-

џаку, Х ерцеговини, Боки, спрем ајући освету за свој први пораз.Т ако је К олаш ин, у ком в су се ком унисти са М ош ом П ија-

дом на челу, сигурно угнездили, постао пресудна раскрсница.П рем а томе, ваљ ало је расчиш ћавати са свим а комунистичкимтврђавам а испред К олаш ина, по коме су црвени џелати пусто-ш или теж е него некада дахије по голом Београду. Борбе по се-лим а низале су се једна иза друге, свака од њ их изазвата одстране крвож едних ком есара, који су се такм ичили у насиљ им аи злочину. Б орба на Равној Ријеци крајем јануара 1942, добије-на је на препад једним ретко кураж ним подвигом П авла Ђ ури-пш ћа. П робијајући се ноћу изм еђу јаких партизанских једини-ца он је изненада напао позадину, управо главну резерву, и та-ко обезглавио целу ком унисгичку линију. Борбу на Ц рквинама,изм еђу К олаш ина и М ораче, добио је ноћу, нападом на парти-зански ш таб, који је у паничном бекству заборавио чак и својуархиву.

У тој архиви нађено је Титово писм о “другу М арку Ђ уро-вићу” под којим је именом на Т ари ж арио и палио М ош а П и-јаде. У писм у је дословно стајало: “С крећем ти паж њ у, друж еМ арко, на значај планинског м асива С ињ ајевине, Д урм итора,В олујка и М аглића, по целу наш у ствар. А ко њ их изгубим о, он-да је изгубљ ена и битка, јер ту је кљ уч целога Б алкана. Затотај терен по сваку цену чувајте и задрж ите у својој власти”.

Ш то су нова и крволочнија “Т урад” хтела, није им тадам ного помогло. К олапш н је ослобођен од теш ке ком унистичке




куге 23 ф ебруара 1942. У тим даним а доврш ио се и потпуни про-цес поделе изм еђу националиста и комуниста ш иром целе Ц рне

Горе, Боке и С анџака. Д акле, м есецим а касније него се то до-годило у С рбији. К ом унисти су у Босни потраж или једини својизлаз. А ли се ипак К олаш ина нису лако одрекли.

П осле ослобођењ а К олаш ина, там о прелази ш таб П авла %у-риш ића из Горњ ег Заостра. Њ егово им е постаје већ чувено ш и-ром долина Л им а, Т аре, М ораче и Зете. П о планин ам а се хоринова народна песм а: “,Н ема борбе ни м егдана без Ђ уриш ић ка-петана”. В иђени националисти долазе да се с њ им упознају иод њ ега чују савете за даљ у борбу на двоструком ф ронту. С ан-џак, С тари српски Рас, је умирен, а усташ ки покољ и по наш ојрасној Х ерцеговини прилично обуздани, или сведени на неколи-

ко градова. П реко ослобођеног С анџака, Д раж а са својим ш та-бом прелази висове Д урм итора, дотиче се крш не Х ерцеговине ина њ еном терену се састаје са војводом И лијом Ж . Т риф унови-ћем -Бирчанином , војводом попом П ериш ићем , М илорадом П опо-вићем и осталим херцеговачким првацим а, па се враћа и долазиу Л ипово, на обронке С ињ ајевине. Н а томе терену остаје од ју-на 1942 до 13 м аја 1943. Д урм итор и С ињ ајевина постају друтаРавна Гора, да би средином 1943 ту трнову и м ученичку крунуопет вратили наш ем легендарном С увобору.

П уну годину дана од ослобођењ а К олаш ина до продирањ а

Н ем аца у црногорске планине, И талијани се виш е не осећајуван својих посада, бункера и бодљ икавих ж ица. К омунисти ни-су виш е харали, ж арили и палили по наш им селима. Д ок су сеони у Босни спрем али за повратак, ђенерал Блаж о Ђ укановић,Б ајо С таниш ић и П авле Ђ уриш ић хтели су да их там о нађу иистребе. А ли, њ ихове снаге за ту улогу нису биле довољ не. ,Н аД раж ин у главу п ала је уцена од 100.000 златних м арака. С рби-ја је била у вечитој опасности од тевтонске казне, која је у цр-но завила К рагујевац и К раљ ево, а по Х итлеровом кљ учу сто-тину за једнога, претила целој зем љ и.

Н ем ачке и италијанске ком бинације по наш ој зем љ и, коју

су поделили, или својим сателитим а поклонили, с једне, и по-крет ком униста из Босне ка Н еретви, с друге стране, створилису нову ситуацију, све теж у по наш у националну ствар у целојзем љ и. Б итка на Ц еретви је изгубљ ена, 3) а нем ачка војска сасвим м одерним ратним арсеналим а продрла до Л им а и Таре. Ц е-

3) П о р а з у о в о ј с у д б о н о с н о ј б и ц и и м а о ј е д в а р а з л о г а . П р в и ј е ш т о ј е Ј у г о с л о в е н с к а в о ј с к а у О т а џ б и н и б и л а д е ц е н т р а л и з о - в а н а , п о д е љ е н а у о д р е д е , в е з а н а з а с в о ј е т е р и т о р и ј е , д о к с е к о - м у н и с т и ч к а в о ј с к а к р е т а л а и б е ж а л а у ц е л и н и , т е ј е п о ј е д и н е к р а ј е в е о с в а ј а л а , п р е н е г о с е н а ц и о н а л н и о д р е д и с н а ђ у и г р у - п и ш у . Д р у г и ј е ш т о ј е н е м а ч к а в о јс к а б и л а о д л у ч и л а д а п о к о р и Ц р н у о р у и з а р о б и Д р а ж у , к а о ш т о с е в и д и и з к о р е с п о д е н ц и - ј е и з м е ђ у Х и т л е р а и М у с о л и н и ј а , т е ј е је д а н д е о в о ј с к е ч е к а о н е м а ч к и н а п а д н а Т а р у , д о к ј е д р у г и б и о н а Н е р е т в и .



П а в л е Ђ у р и ш и ћ - б и о г р а ф и ј а 91

колико нем ачких дивизија К олаш ин су угрозиле са две стране,преко Л им а код М ојковца и низ Т ару код М атеш ева. Т ако је К о-лаш ин пао а П авле Ђ уриш ић са стотинама својкх елитних бо-раца 14 м аја 1943 пао у немачко ропство. Н еколико дана раније,Д раж а је пуким случајем избегао истој судбини и вратио се пре-ко С анџака и Г олије у свој првобитни бастион — Р авну Гору.

Т у почињ е ново поглављ е и нова етапа уз дугу Голготу' ко-ја се дизала испред П авла Ђ уриш ића и њ егових бораца. Б орцеш аљ у на разне стране, у своје м ногобројне логоре, а Ђ уриш ићау далеке К арпате. И з логора см рти у С трију, под К арпатим а, укоме је смеш тен после дугог пута и страдањ а, јун а 1943, Ђ ури-ш ић је побегао 27 августа 1943, дакле после три м есеца робова-

њ а. С рећа га је служ ила да се пробије кроз непријатељ ску М а-џарску, у наш у питом у В ојводину, препуну туђих ж бира и ухо-да. Т ек кад је ноћу преш ао Д унав, прим ећен је и ухапш ен. УРатничком дому, 4) резервисаном за кандидате смрти, одлеж аоје четрдесет дана. Н еки преж ивели сведоци м огли су у тој не-обичној кући ледених и м рачних ћелија да виде сам о костурнегдаш њ ег орла из црногорских планина, али не виш е ведро ли-це и атлетско тело П авла Ђ уриш ића.

Ђ енерал М илан .Н едић, 5) којему је Ц рна Гора била на ср-цу као и С рбија, дознао је све и учинио све ш то је могао да уж ивот врати овога великог јунака, победника И талијана и ко-

м униста у Ц рној Гори, свих српских непријатељ а, али не и Ц е-м аца. Н ојбахер, претставник ове грубе силе, ценећи љ уде и ју-наке, као ш то их је и М акензен ценио, узим а на себе одговорности по Н едићевој м олби Ђ уриш ића пуш та из там нице. Д очек раз-бијених остатака њ егове војске, која је некада бројала од 30-40хиљ ада ратника, био је прем а свим описим а туж нији од свакетуге.

С итуација у Ц рној Гори, Х ерцеговини и С анџаку, била јесад сасвим друга. Н ови окупатори, 'Н емци, по прим еру И талија-на, нису м ного м арили ш та се деш ава ван њ иховог оквира. М и-слећи да искористе стару језуитску политику: ш то горе то бо-

љ е, пом огли су и ком унистим а да се снађу и опет осиле у истимпланинам а из којих су снагам а Ђ уриш ића и С таниш ића изба-чени почетком 1942. ,Н и политичка ситуација у свету није била

4) М е ђ у о в и м а ј е б и о и б е о г р а д с к и а д в о к а т Р а ј к о В у к ч е в и ћ , т а - д а у и с т о м з а т в о р у , к о ј и ј е н е к о в р е м е с п а в а о с П а в л о м н а и с т о ј “с л а м њ а ч и ”.

5) С у д о Н е д и ћ у д а ћ е и с т о р и ј а . А л и ј е ч и њ е н и ц а д а ј е о н ј е д - н о м п р и л и к о м р е к а о А д а м у П р и б и ћ е в и ћ у , Д р а ж и н о м п р е т с т а в - н и к у у Б е о г р а д у : “Л а к о ј е О т а џ б и н и д а т и ж и в о т , ј е р т о б о л и с е к у н д , д в а . А л и н и ј е л а к о д а т и о б р а з , ј е р т о б о л и и у г р о б у .

В и ћ е т е м е с т р е љ а т и и л и о б е с и т и , к а д с е т р а г е д и ј а с в р ш и . А л и ј а ћ у л е т е ћ и к а р а ј у , н е к а п а к л у , в и д е т и б а р м и л и о н С р б а , к о ји м .и д у б о к о з а х в а љ у ј у , ј е р и х ј е у ж и в о т у о с т а в и л а — "м о ја и з д а ј а .”



92 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у п г г в а “Њ е г о ш ”

иста. Ч ерчил је све отвореш гје и неразум није уздизао Тита, аспуш тао М ихаиловића, као да је м орао победити сам о онај уз

чије је колено њ егов син Рандолф .И тако је дош ло до босанеке Голготе. И там о видим о Ђ у-

риш ића на челу своје поворке, у двострукој улози: спасавањ аостатака покош ене војске и народа, који се не м ири са ропством.И з Рудога одређује арм ију од 4.000 бораца под ком андом Зари-је О стојића да у Х ерцеговини ухвате везу са западним савезни-цим а. А ли до везе не мож е да дође, јер су Т ехеран, друга капи-тулација у Л ондону и спрем ањ е Јалте, преломили м ач преко на-ш их глава и наш е праведне ствари. Т ако, беспуће, зим а, глад,тиф ус и синхоронизирана акција изм еђу комуниста и усташ а,уз прећутни нем ачки благослов, сахрањ ују све наде у бољ е дане.

Б итка на Л ијевчу П ољ у, са њ еним страховитим последица-м а, отвара пред свим а сами пакао. У томе паклу нестаје и леген-дарног војводе П авла Ђ уриш ића, витеза без страха и м ане, ко-ме је судбина одрекла право да падне у борби с м ачем у руци,као ш то је са њ им раније падао и устајао на многобројним бој-ним пољ анам а. П о једној верзији он је убијен у Г радиш ци 28априла 1945, а по другој у загребачком м училиш ту следећег да-на. П о трећој, која изгледа највероватнија, он је ж ив спаљ ен уЈасеновцу заједно са евојих 380 сарадника и оф ицира, м еђу ко-јим а је скоро цео ранији Д раж ин ш таб, на челу са чувеним срп-ским књ иж евником Д рагиш ом В асићем . И да би и Бог на небузаплакао, а кам о ли несрећници на зем љ и, до ове трагедије уЈасеновцу дош ло је седм ог м аја 1945, дакле читав дан после не-м ачке капитулације, јер су усташ ке звери и тим путем м оралисвету и историји да покаж у, колико су спрем нији и веролом ни-ји од својих нацистичко-ф аш истичких учитељ а и устоличитељ а.

Т ако је П авле Ђ уриш ић своју каријеру на овоме бездуш номсвету заврш ио не само као легендарни јун ак и челични војвода,већ и као мученик. Д ве особе које су м у биле најближ е: м ајкаИ вана и ујак П етар, затворили су очи пре 'него су сазнали закрај страш не трагедије. Ч естита старица која му је дала ж ивот,ум рла је у босанском селу П одновљ у 3 м арта 1945, а њ ен братП етар Радовић, негда давно чувени четник војводе В ука, затимсудија, нестао је у К очевљ у, С ловенија, заједно са својим сапат-ницим а, које су издали и небо и зем љ а, и п равда и љ уди.

К ад после виш е предугих година визија П авле Ђ уриш ићдолети до нас, м и у њ ем у видимо два лица, једнако лепа и м ила,једнако честита и искрена. Једно припада војнику' и ратнику, ко-ји је тврђи од челика и горостаснији од К ом а. У том својствубитке је водио и губио, увек први на страш ном м есту, где смртвреба иза сваког стабла, а последњ и у повлачењ у кад се лом есрца у грудим а. У Д раж иној војсци све до лета 1944, и два, ка-мо ли три унапређењ а била су велики изузетак, прим ењ ен свега

у два-три случаја. П рви од свих тих изузетака био је П авле Ђ у-риш ић и ратни и народни војвода.

'Д руго лице припада човеку и трибуну, какав је Ђ уриш ићбио и остао. Д ок није спустио дугу браду и још дуж у косу, он




је био м ладолик, скоро увек насм ејан. Те су црте сад биле пре-кривене, те нам је Ђ урипш ћ сад личио на старе хајдуке коваС тарине Н овака, Баја П ивљ анина и В ука М андуш ића. Био јесредњ ег раста, атлетски грађен, прилично ш ироког и м ало пр-ћастог носа, веселих ж ивих очију, ведра лица и класичног из-гледа.

К роз киш е курш ум а пролазио је без страха, као да су том аневарски. Ф ам а да га челик заобилази н ије престала ни ок-тобра 1944 кад је на граници А лбаније курш ум пролетео крозњ егове груди . П оред револвера и м итраљ етке, носио је увек дво-глед, ван борбе и м асиван ш тап. ,Н а косматој глави стајала јетеш ка ш убара, као да је с њ ом срасла. У једној борби на Т ари

курш ум ш убару скиде с главе, али је он м ирно врати ‘на својеместо, уз ретку псовку, и настави свој посао. Зато ш то је увекбио први у борбеној линији, он је од својих ратника био бескрај-но цењ ен. А зато ш то је см рти м ирно гледао у очи, ценећи својж ивот м ањ е од других, он је био и вољ ен и обож аван. Н икадау историји ратова, ближ ег, искренијег и лепш ег контакта сасвојим ратницим а није било, нити м огло бити.

И сто тако искрен и узоран био је и контакт са народом.М ноги ком анданти у рату подизали су зидове изм еђу себе иближ њ их, да би иза таквих зидова ш то јаче дизали свој култ.Т акве зидове Ђ уриш ић је руш ио, увек кад је на њ их наиш ао.

Због тога је постао херој, не само у очим а бораца, већ и народа,чак и наш е интелигенције. О ва није увек склона да прим и нинајбољ у диктатуру, чак ни у рату, камо ли у м иру. А ли је онаодм ах схватила да Ђ уриш ић није ни диктатор, ни рас, већ на-родни војвода и трибун, њ ихов друг и брат, једва први м еђу јед-наким а. Због тога на П авловом подручју није било ни свађе нинеповерењ а. С ви су делови чинили нераздвојну целину, са њ е-ним неписаним законим а и својим старим м оралним принципим а.П утем лепе и утеш не речи он је своја убеђењ а лако преносио наближ њ е. Т у су разлози ш то њ егово им е, из незнаног гроба, свелепш е сија и лепш е ће сијати док је љ уди и закона, док је хе-

роја и м ученика.П авле Ђ уриш ић није м ного м арио ни за ратне карте, ни за

бусоле. Терен је саврш ено познавао и по њ ему' се сигурно кретао,као вук по беспућу или орао по сивим облацим а. Тактику, стра-тегију и све војне доктрине ценио је мањ е од здравог љ удскогинстикта и разум а. Благодарећи њ им а, он се у свим борбам а са-врш ено сналазио. О н би из свих њ их као победилац испливаода се против нас није окренуо читав свет, неки свесно а многибесвесно. С воје пророчанске очи он је окретао ка Е пиру, а нека А лпим а. И да се ударило путем којим је он хтео, данас би иД раж а и 'Д рагиш а и П авле и Зарија и М ирко и м ноге хиљ адепокош ене с њ им а на Л ијевчу П ољ у и у С ловенији и у Зелен-гори и по м рачним Титовим казам атим а — биле у ж ивоту, у на-ди да ће небо послати знамењ а.



К Њ И Ж Е В Н И И И Н Ф О Р М А Т И Ш Ш Д Е О

Ј 1 А С Н II К А

С Е Р Д А Р З О В Е С В О Ј Е С О К О Л О В Е

И спод старих четинараигуми Т ара плаховита.А М ојковац, бина стара,љ удске крви од зем ана сита,очекује битку љ уту,

— јер је Ћ есару стао на путу.

С једне стене С ердар крилати,с војском својом разговара,о Бечу који с Богом рати,и вери која чуда ствара,о Ц еру и К олубари,

— који су сада на Т ари:

“К раљ С рбије и војска њ егова,већ су иза С кадра града,чекајући праха и олова,које ш аљ е Ф ранцуска влада,јер се на Бојани задњ а битка бије

— за спас м ајке С рбије.

“Британска ф лота у помоћ хитас топовима и пуш кам а.Битка ће бити страховита,али храбра рука и копљ а прелам а,данас на Тари, крвавој пољ ани,а сутра на зеленој Бојани.

“Ћ есарове регим ентеиспред нас се гом илају,јер Б еч хоће да ом етесве планове, који наде дају,да ће српску војску са Д унаваспасти Тара и Б ојана плава.

“Зато ту где смо . . . остајемодо последњ ег свог курш ум а,јер на М ојковцу битку бијем о,а то се не сме скренути с ум а,

— од које зависи сам а слободаи судбина српскога рода.

“Н а К осову није нас било,зато је царство изгубљ ено.



С е р д а р з о в е с в о ј е с о к о л о в е 95

,А сада наш е десно крилосме да буде савијено

— кад ум укну задњ и бојни криции падну сви м оји перјаници.

“У пам ет се, децо Ц рне Горе,браниоци раскрснице ове,да нас сутра браћа не укоре,и О билић на свој суд позове . . .јер никада испод неба плава,

— не ум ире онај ко спасава.

“С м рт није лака . . . то сви знам о:

боли страш но за секунд који.А ли срам оту осећам о,и кад се прах са зем љ ом споји . . .јер теж ина таквог чина

— прелази вечно с оца на сина.

“П ред нам а су цеви пуне,а иза нас гробови.О таџбина зове, а не куне,јер су њ ени бели орлови

— увек спремни да полете

за вечите српске аманете.

“С рбија нас чека крај Бојане,и док се она ту сконцентриш е,ми јој крвљ у својом видам о ранеза дане бољ е и наде виш е,када ћем о, наслоњ ени на британску ф лоту,■—■ наставити своју славну Голготу.

“Ту су нам част Н ем ци доделили,да битку задњ у с њ им а бијем о,како би њ иховој тевтонској силиказали ш то ум ем о и смемо•— док на наш им прсим апоследњ ег м етка им а.

“Д ош ао је славни и суђен данда испијем о задњ у чаш у.И ако свако буде великансврш ићем о славно м исију наш у,јер је данас плаха Т ара

— ш то беху јуче Гласинац, Ц ер и К олубара.

“,Н ема никог да нас причести,нити клетвом уплаш и.



96 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ’’

Ћ есар ће чути наш е исповести,када уз Т ару пројаш и . . .

— зато у бојне редове, борци,м рки м оји Ц рногорци!”

В ојска се разви у бојни строј,док Т ара м утна тече.П очињ е задњ и крвав бојна наш е свето Бадњ е вече.А сердар Јанко од среће плаче,јер се натраг нико не пом аче,

И јер горди Л овћен не ум ире

све док с танких струна плачу лире!М и л а н Ј о к о в

К Р А Љ С Т Е В А Н П Р В О В Е Н Ч А Н И

П реко зетских ледених планинаГде се кроз см рт пролази без страха,С војском српском два српска монаха,Носе ћивот Н ем ањ иног сина.

,Н ад њ им а се цело небо црниА на главе гавраки им сели,С ам о ш то се ту пред њ им а белиС нег ледени и ћивот сребрни . . .

У ћивоту леж е мош ти свете,Л еж и једно Н ем ањ ино детеО венчано пре краљ ева свију!

И оно је из свог гробног м ираС м онасим а из свог м анастира,У бој пош ло да брани С рбију!

М и л а н М . П е т р о в и ћ



К А Д Л И Ш Ћ Е З А Ж У Т И

М оју душ у сета почињ е да см аракад пољ е увене и јутро заћутии кад јесен цветну хаљ ину запараи зем љ ино лице старачки заж ути.

Т ада сваки куцај срца ж албу значии нем и бол душ ом сетну тугу точи,за сунцем ш то виш е као пре не зрачии природом која с тугом склапа очи.

И онда ја чујем дозив са свих страна

и гласне уздахе с обам рлих пољ а,и крик сувог лиш ћа испод црних гранаи хук м утних река с оголелих дољ а.

Ц елим бићем тада сета коло гласии косом забеле нове седе власи.

П а ипак, с пролећем кад се зум бул јави,на душ у м и слети јато нада плави’.

Д . Д рагутиновић

С П А Љ Е Н О С Е Л О

С ваке зоре будили га певциИ птичице са зеленог ж буна,Д ок га нису пробудили Д ем циС а хиљ аду топовских плотуна.Н ем а виш е села у мом селу,С ад је м оје село у пепелу! . . .

Там о где још сам о слећу враниН а пепео м ојих покојника,Т уђа војска дош ла је и браниП рилаз чети Х ристових војника.А ли ја ћу ж ив кроз см рт да прођемС а војводом светитељ ем Ђ орђем .

У палићу на пепелу свећеШ то од Бога благослове иш ту,И просућу ђурђевданско цвећеП о голем ом љ удском пепелиш ту.Н ем а виш е еела у мом селу,С ад је м оје село у пепелу!

М илан М . П етровић



Р А В Н А О Р А

В рхом своје круне м утно небо параИ хероје нове челичи и ствара.

К ао О лим п стари диж е се до сводаИ постаде сим бол храброг српског рода.

Ш иром целог света на четири стране,М уњ а Њ еног грома кроз крваве дане,С ветлила је сваком к’о зора кад руди,Д ок јој Јуде, подло, разнесош е груди.

П од крстом је пала бранећ своја права,Н а крвава прса клону Њ ена глава.Н ичија је рука не прихвати смело,Н ит’ ловором покри намучено чело.

К ад васкрснеш опет из м рачнога гробаУ часни је неко ш то долази доба;И сплеш ћем о венце од најлепш ег цвећа,Д а се Равна Гора пам ти кроз столећа.

М илисав М . Рајковић

Л И П О В О

О ј Л ипово село м ало,Т и си С рпству доста дало,Х рабре борце сваке војне,К оје памте м еђе бојне.

П а и оних теш ких дана,С таде на пут партизана,Борећи се из олтара,У з свог првог барјактара.

В и синови див јунака!В ечни понос потом ака,С а славом сте искитили,О таџбину и род м или.

У Л ипову м алом селу,С Ч ича Д раж ом на свом челу,С тара вера нова надаД иж у темељ вечног града.

Н а том послу, понос рода,Ђ уриш ићу м лад војвода,О купљ аш е своје чете,К оје као оркан лете.

В ерне борце Ч ича Д раж е,Залуд страш не ш туке траж е,И постаде проблем рата,С рпска војска непредата.

С авезничка луда влада,И здаде их изненада,И остави на бојиш те,Бољ ш евичко чудовиш те.

С уд без душ е и без частиУ Јалти све упропасти,А ли на страх свим силам аБог ће опет бити с нам а.

И Л ипово село наш е,Где ам блеми засијаш е,Биће опет, нем а збора,Н аш а друга Равна Гора.

М ијат И линчић



Р И С Т О В А О Д Л У К А

Ристо Тркљ а, брат секретара етранке Л азара Тркљ е, апо-стола сељ ачког. Брат м у је сврш ио теолош ју. О н сам о основнуш колу. Брат м у се одао настави и политици. О н се прихватиоза такси. С Топчидерског Брда требало ми често звати кола. Иувек сам звао њ ега, са М остара. И увек је долазио да м е возидоле у град. П о брату, м ного сам се епријатељ ио с њ им е. И све

виш е и виш е. Заволела га је и м оја породица, нарочито м ојадеца. П остао нам је некако близак, као рођак.

Једног дана ме вози Ристо с Брда. С илазим о доле ка М оста-ру. С едим поред њ ега. И одједном м у рекох:

— Ти знаш , Ристо да идем у М оскву? — Знам .

— Би ли пристао да пођеш са м ном ? М ени там о треба ш о-фер.

О н потегну чврсто онај точак испред себе, окрете се м енис јасним изразом потпуног изненађењ а.

— Ш алите се, Госпо’н Д окторе! — Ц е ш алим се, Ристо. Х оћеш ли? — Х оћу, Госпо’н Д окторе!

П огледам га. Л ице му се развукло у онај њ егов ш ироки итолико пријатан осмех. С м еју м у се очи од задовољ ства.

— Т ерај право у М инистарство . . . Д а извадим о пасош . . .* * *

Н аш брод улази полако у пристаниш те. С таје. О деса! С висм о горе, на палуби. П осм атрам о. Један једини брод. И он по-лако напуш та пристаниш те. 'Н осио је, чуо сам по том, првог сов-јетског посланика П лотникова. ,Н ије м у било допуш тено да са-чека ни по часа да се видим о. Д руш х бродова нем а. Г ледам одугачко кам ено велико пристаниш те. П усто. Н игде ж иве душ е.С амо, у разм ацим а, по два и два, с пуш кам а о рам ену, ш етајумилиционари.

И брзо ти пролази кроз главу. О деса, велико трговачко при-станиш те. Још у доба Ф еничана. В елико извозно пристаниш те уцарском врем ену. У П рвом светском рату им али смо там о свогапретставника и трговачку м исију. И ш ли су отуда велики тран-спорти ж ита за нас. А сад? М ртва тиш ина.

П ењ у се на брод они из И нтуриста. И скрцавам о се. В оденас у хотел. Распитујем се кад полази први воз у М оскву. “Би-ћете обавеш тени”, каж е један од њ их. И злази да те вечери нем ож емо. С утрадан.




С утрадан пре подне излазим о да видим о град. И дем о у гру-пи. Г ледам о око себе. К уће давно неоправљ ане. О пада м алтерскоро са сваке. ЈБуди и ж ене слабо одевени. П ред неким про-давницам а отегли се редови, махом ж ена. С ви нас гледају исподока. У тисак теж ак, веом а теж ак. Ћ утим о сви, не говорим о ме-ђу собом. У вече, н а воз. О д О десе до М оскве пет дана и пет но-ћи. И м ам о вагон за себе. Н а оба краја љ уди из И нтуриста. Тре-ћег дана стојим у ходнику и гледам кроз прозор. В оз јурибескрајном равницом . Л иваде, брезове ш уме. П рилази м и Ристо.И врло тихо:

— Т ри дана се возим о, Госпо’н Д окторе.

— Т ри дана, Ристо.

— И ниђе овце не виђесм о! — ;Не, Ристо.

* * *

У М оскви. П окуш авам да купим кола од неког свог колеге.Ристо нема посла. Ш ета по М оскви и посматра око себе. У по-знаје се с колегама, Русим а, из других посланстава. П рви улазиу њ ихове станове. В иди како ж иве. А већ на улицам а пред про-давницам а, а све су држ авне, стални дуги редови. С м ењ ује м ужж ену, кћи м ајку, да не би изгубили ред. П рође неки дан и м или-ција се сјури на ж елезничку станицу. П ретреса бош чалуке ж ена.

Т ам о се ш верцује из М оскве у села и обратно. Д астају хапш ењ а.Ја доручкујем сам о црну каф у. И уз њ у читам јутарњ е но-

вине, руске. У век м и прави друш тво сам о Ристо. Заједно пије-мо каф у. С вако јутро. П о том, ја у м оју собу за рад. О н на ули-цу. И де свуда, посматра све, и ћути. П етнаестог дана, или таконеш то, по каф и, рече Ристо:

— И м ао би неш то да вас замолим , Госпо’н Д окторе.

— Реци, Ристо.

В ећ дотле смо сви били обавеш тени од старијих колега о

систем у м икроф она по страним посланствим а. Један је колеганаш ао микроф он у кревету у ком е је спавао са својом ж еном .А ко ко од колега им а ш то важ није да саопш ти, води вас у врт.И ли изађете заједно на улицу, па у ш етњ и. Н исм о открили ни -ш та у П осланству. А ли смо сви им али осећај да нас неко слуш а.

И дем о ка мојој соби за рад. И Ристо ће полако:

— М олим за пасош , Госпо’н Д окторе. Х оћу натраг!

—- Заш то, Ристо?

— Зар је ово “оно”, Госпо’н Д окторе?

— Ш та “оно”, Ристо?

— О но ш то су ком унисти говорили у Београду, нам а, рад-ницим а. Зар је ово земљ а радника! Н е м огу виш е ово да гледам .Х оћу натраг, и м олим за пасош .



Р и с т о в а о д л у к а 101

— М и смо овде, Ристо, тек петнаеет дана. П очекај.

— Н е м огу, Госпо’н Д окторе. — Д обро, Ристо. П очекај још петнаест дана. И ако останеш

при својој одлуци, дођи онда и реци ми. Д аћу ти пасош .

П ролазе дани. П ијем о и даљ е свако јутро каф у, и ћутим о.М ислим у себи:

— И м а лепу плату. У П осланству им а све. М ож е да заш те-ди лепу суму ...

— Т ачно петнаестог дана Ристо ће проговорити:

— Х оћу натраг. М олим за пасош .

П ослао сам га натраг као кури ра да бих га обезбедио. О ни

м икроф они никако не излазе из главе . . .Ристо је распродао све. И одела и рубљ е и ципеле. С ве је

отиш ло као алва. И тог летњ ег дана рано у јутру кад је им аода пође на аеродром, ш етамо у врту посланства.

— С луш ај, Ристо. С амо ћеш Л ази рећи ш та си видео. И ни-ком виш е. Д ок ја не каж ем . . .

П рисетих се и уп итах га: — Д а ниси ш то ком е писао ? — (Н е . . . Јесам . С амо једну карту.

— К ом е? И ш та си писао? — Једном свом пријатељ у. Д ућан џија је. Зарађује добро.К ом униста је. Д оговорили смо се, ако је све добро овде, да мутако и тако удесим поздрав одавде. А ако је рђаво, онда . . .

— К ако?

— Д а га поздравим и да м у каж ем : П одупри добро тај твојдућан да не падне. То значи: “С ве је рђаво! Ч увај добро то ш тоимаш !”

* * *

Н исмо се дуго видели, потом. .Н аиш ли су догађаји. Ристо

ступио у организацију Д раж ину. У хваћен. П ослан у Н ем ачку.Д ош ло “ослобођењ е”. Ристо одбио да се врати натраг. Њ ега ни-ко није им ао потребе да убеђује.

Ја у Л ондону. Једног дана звони телеф он. — Д а ли м е познајете?

— Н е.

— О вде је ваш Ристо! — О дакле говориш , Ристо? — О давде из Л ондона. Л етим у К анаду. Н е м огу да прођем

а да вас не видим.

У змем такси. Загрлили смо се и изљ убили као рођена бра-ћа. Д о увече смо били у м оме стану. Разговор о свем у. О дједномће Ристо:



102 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а “Ш е г о ш ”

— Д обро, Госпо’н Д окторе. Ја сам човек сам о са основномш колом . Ч етири године. И то не потпуно. С ваки други дан сам

м орао да чувам овце. А ли ш та би Господину Г ролу? ГосподинуТ риф уновићу ? О ни су љ уди ш коловани. К ако они да се преваре ?

И спратио сам га на аеродром . О длетео у К анаду. Бистар,здравих сељ ачких осећаја и здравог см исла, вредних руку, пунљ убави прем а послу, снаш ао се. С тао на своје ноге. И напреду-је. И хвала Б огу.

* * *

Н исам противу ш коле. Д алеко од тога. А ли стоји једна чи-аени ца. Н ародне ум отворине, од песам а лирских и епских дооног обиљ а м удрих изрека и пословица нису створили ш коло-

вани љ уди. Њ их је створио обичан здрави човечански сељ ачкидух. А то и чини основу сваке духовне културе. Т ај основниздрави дух и први је покретач стварањ а м атеријалне културе,све бољ е употребе и све бољ е прераде дане м атерије. О туда духнесум њ иво претходи м атерији, духовна култура иде пре матери-јалне, без њ е ове не би ни било. О туда је и даној м атерији м о-рао претходити дух, випш , јачи. Тај дух, виш и, јачи, нико нијеизрезоновао. А ли га је основни здрави сељ ачки дух осетио одсам ог почетка. М исао о Богу није дош ла из разум а него из ср-ца. О туда и оно обиљ е народне духовне културе долази и почи-ва не на разум у него на осећају, управо на скупу свих најразно-

врснијих љ удских осећаја. С ви ти љ удски осећаји, најразновр-снији по суш тини и степену јачине своде се на две велике гру-пе. Сви се они крећу од замиш љ ене м ртве тачке, зиро-тачке, кадва супротна пола, ка полу љ убави и ка полу м рж њ е. Н и једнуни другу групу осећаја није створио разум , најм ањ е ш кола. О нипотичу из срца, из природе љ удске. Разум вије створио љ убав,ни м рж њ у. Разум је дош ао после, и ш кола, као веома м оћнооруж је и једне и друге групе, и љ убави и ж њ е , да унесе виш ереда у њ их, и учини их успеш ним , било у једном или другомправцу. А ли и да опом ене на добре или зле последице, на разли-ку изм еђу добра и зла. И од сам ог је почетка здрави љ удскидух утврдио велику чињ еницу, највећу: да је љ убав стваралач-ка, м рж њ а руш илачка. О туда и сва основна народна култура ипочива на љ убави. Н а љ убави прем а себи, према својим најбли-ж им , а онда све даљ е од себе и својих, прем а сваком човеку каотаквом , као равном себи. О туда је у Богу он видео оличењ е оп-ш те љ убави, не м рж њ е, награду за љ убав, осуду за м рж њ у, на-граду за стварањ е, осуду за руш ењ е. И награда и осуда долазикао санкција за љ удска дела једне или друге групе. И дугоискуство научило је човека да та саккција сигурно долази, даје неизбеж на и онда када изгледа да је избегнута, да је нема дане долази. И зато је он ту неизбеж ну санкцију и везао за виш усилу, ону виш у и јачу од своје, за Бога. О туда је човек од сам огпочетка тесно био везан с Богом , и то баш оном дугом својомскалом осећаја љ убави, стваралачке љ .убави, не оном другомсвојом скалом својих осећаја мрж њ е, руш илачке мрж њ е. И оту-



Р и с т о в а о д л у к а 103

да, када су такозвани ш коловани љ уди устали противу м ислио Богу самим тим е су устали противу оне најсјајније стране љ уд-ске природе, противу љ убави, и ослободили санкције ону другу,најм рачнију страну љ удске природе, руш илачку м рж њ у, далијој м аха и разм аха. П ример ш колованих љ уди М аркса и Е нгел-са, потпун је доказ, они и руш евине које су изазвали.

П онављ ам , нисам противу ш коле. Д алеко од тога. А ли понеко на дугом путу ш коловањ а и учењ а изгуби онај основниздрави сељ ачки дух и с њ им е ону основну здраву сељ ачку пам етш то опомињ е стално на последице. А ко допусти да м у је исти-сну из главе књ иш ке теорије, он је на м ах изгубио и основно

м ерило о добру и злу уопш те, о добром и рђавом раду. К арађор-ђе и М илош , да не помињ ем толике друге, нису били ш колова-ни љ уди. А ли су били љ уди основног здравог сељ ачког духа ,исељ ачке пам ети. И они око њ их, све оне Ристе Т ркљ е, повезаниистим љ удским осећајим а, истим духом, сва та неш колована по-кољ ењ а, руковођена срцем пуним љ убави за своја дела и чини-ли су велика дела, просто, природно и не слутећи колико су ве-лики били у стварањ у.

С равните ова неш колована покољ ењ а чврстог здравог сељ ач-ког духа и оних несврш ених и недоучених који су' у путу и згу-били здраву сељ ачку памет, и допустили- да то м есто заузм укњ иш ке теорије М арксове, Енгелсове, Л ењ инове. С руш или су усеби и у другим а љ убав као највећи покретач сваког градилач-ког рада и дали м аха руш илачкој м рж њ и, изливеној у “К ому-нистичком м аниф есту” 1848, М аниф есту усијане м рж њ е, и М арк-совим разум ом обрађеним у “К апиталу”. С равните величанстве-но дело оних првих неш колованих и ових других ш колованиху “ш коли и на.уци над ш колам а и над наукам а”, у М арксовојш коли и науци, и страховите руш евине њ иховог рада. Б ољ ег до-каза не мож ете наћи о вредности једног или другог.

Ристи Т ркљ и требало је петнаест дана посматрањ а на месту

да увиди сву страхоту једног лаж ног учењ а, учењ а заснованоги пониклог у м рж њ и и из м рж њ е, учењ а разорног као ш то самом рж њ а м ож е бити разорном , учењ а способног сам о да руш и, уче-њ а које је у прим ени и довело до ових руш евина, али учењ а за-вијеног у једну прим ам љ иву лаж , у једну теорију у којој сеМ арксов разум трудио да да пуно дејство својој м рж њ и у обли-ку потпуно логичних закљ учака са потпуно нетачних прем иса.Здрав сељ ачки дух Ристе Т ркљ е није разабирао ни за ту логи-ку ни за те премисе. О н је видео резултат. Њ егов м озак није биооптерећен никаквим теоријама, најм ањ е овом чисто књ иш ком.Резултат ове књ иш ке М арксове теорије у прим ени био м у је до-

вољ ан. И јасно му1је било да оно ш то руш и не мож е да зида.О н је видео и напоре да се зида и сву њ ихову јаловост. О н јевидео патњ е љ уди и сву нем огућност да им се пом огне у истомсистем у. И он је одбацио систем инстиктивно. И у основном пи-тањ у, у питањ у ком унистичког диктаторског система и слобод-



104 Л А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

ног еистема, он се није колебао. С тао је на страну слободе. А

колико се ш колованих љ уди заваравало и колико њ их палож ртвом ! И колико је м илиона љ уди страдало и још страда башзбог тих ш колованих љ уди!

П онављ ам , нисам противу ш коле. ,Н ије ни Ристо. О н јошнајм ањ е. А ли кад се ш кола одвоји од ж ивота, он а се одвоји одчовека. И свако то одвајањ е од човека противу човека је. А чо-век је главно, и њ егова срећа. ,Не ш кола. И ту побуну' човекапротиву такве ш коле најјаче осети баш онај основни здрави се-љ ачки дух, дух Ристе Т ркљ е, човека без ш коле, “м алог човека”,“м али човек”, као ш то се понекад каж е. А колико м огу да будувелики ти “м али љ уди”, и у најодсуднијим тренуцим а! И не биисторија знала за велике да у сваком од њ их није био овај “м а-ли човек”. И стински народни политички покрети у слободномсистему и почивају баш на овом “м алом човеку”, не сам о затош то је он најм ногобројнији, ш то је стварно он народ. О н доносиконачну пресуду о систем у управе баш зато ш то њ егов здравидух одваја по осећају добро од зла, бољ е од доброг, и у истим ах служ и границом до које ш коловани човек мож е са сигур-нош ћу увек да иде, преко које никад некаж њ ено не м ож е дапређе.

Д р. М . Гавриловић



И С Т О Р И Ј А К А Ц Е Т Л И С К И Х Ч А К Ш И Р А

С вета Јанковић је им ао чудан обичај да чува етвари из за-робљ еничких ж ица. И кад се одлучио да ем играцијом и потуца-њ ем по туђем свету зам ени топло отаџбинско огњ иш те, гучиоје тако неке безвредносне ствари, за које би сваки обичан чо-век, да не каж ем норм алан јер би то увредило наш ега Свету,сматрао да су достојне првог ђубриш та на које се наиђе. И приукрцавањ у на брод, сваки је м орао да отвори свој багаж да се

ком исиски утврди да није неки ш верц у питањ у, или да некоу своме одрпаном коф еру не однесе и опусти немачко благо. Ату зем љ у треба сад изграђивати ко зна за коју ситуацију, илинајвероватније за савезниш тво у неком будућем ратном запле-ту. Зато су ту веш те очи цариника, о којим а и Х ристос нијеим ао добро м иш љ ењ е, да све прем ере и оцене.

Д ош ао и тај час. С ви отворили своје коф ере, сандуке, вре-ће и завеж љ аје. И С вета Јанковић у том е реду. У изгуљ еномсандуку заробљ еничке кломпе, крпе којим а је увијао ноге ум е-сто чарапа, још неке ситнице и једне скоро искаиш ане заробљ е-ничке чакш ире.

—• Е , побогу С вето, ш та ће ти све то, па чак и те прљ авеи исцепане чакш ире?! — повика неко из дугачког реда, док суостали посматрали зачуђено и еа неверицом .

— Ч акш ире, господо, да! И ја еам им четврти власник. Н и-је овај наш пут вечан. В ратићем о се у О таџбину. В аљ аће свеово некоме од наш их м лађих за поуку како се страда за слобо-ду и како је треба бранити. — П оћута један тренутак, па са ту-гом на лицу настави:

■—■О бичан ком ад одела од простог ерзац платна, даме и го-

сподо! А сваки ком ад — ж иви сведок и крвава истинита причао човеку, пардон, о хеф тлингу. ,Не, не! Збирка прича, збиркаприповедака, читава галерија разних љ удских судбина. Т ребасам о м ало пригнути уш и. Н еш то паж љ ивије загледати. Зар не,дам е и господо? У очили сте и сам и ову заним љ иву округлу мр-љ у у близини сам ог разреза. Боје м рке рђе. Јесте, пош тованедаме, погодиле сте! Т о су мрљ е крви. Љ удске крви.

— Биле су потпуно нове, тек извађене из велике бале, уБеклајдунгскам ери, кад их је обукао први човек, хоћемо рећипрви хеф тлинг. А ли, ви сте С рби и С рпкињ е. О нда ћу одм ахпрећи на трећег власника. Био је такође Србин. Занатлија четр-

десетих година, тих, миран човек, богобојаж љ ив, усрдан друг ићутљ ив човек — реч у њ ега неш то најскупљ е. Н ико није хтеода поверује да је у М атхаузен дотеран из С рбије зато ш то јеправио бомбе за четнике генерала М ихаиловића. Бом ба и наш



106 Ј 1А С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

човек! У билачки експлозив и ова доброта ш то обилази м раваслучајно да не погази. А ли — тако је стојало у њ еговом доси-Јеу , са којим га је Гестапо послао у М аутхаузен. А Гестапо знаш та пиш е и заш то ш аљ е.

Ч овек је радио у П ум пенш тацион команди, у блату и водипреко колена. 'Н едељ ам а, месецим а. Н икад осуш ен, никад угре-јан. Једног дана појавила се ф легм она. Јавио се на блоку залекарску пом оћ. Блокш рајбер га је прегледао:

— М ож еш да идеш ? — П а, гегуцам некако. — Гласио је одговор. Ш ам ар је пре-

кратио даљ и преглед. — М арш ! С аботер! С им улант!

Блокелтесте је то чуо наилазећи. Њ егова теш ка и ш иљ атаципела савила се уз кош чато тело наш ег човека.

—■Браво, К они! Д енадм аш ан си! — С ервус, Ф риц! — К они је поласкан одвраћао љ убазност.

Ф легм она је напредовала. Ч овек се јавио свом капоу.

— Јави се на свом блоку! — Ч овек је само одм ахнуо руком .

Једног дана ипак је поново приш ао блокш рајберу. ,Н ије ни-ш та рекао. П оказао је ногу. Р ана је трулила и см рдела. Б лок-ш рајбер га је погледао. Х тео је неш то да каж е. П рекор, реци-

мо, ш то се тако доцкан јављ а. А ли, еусрели су им се погледи,и он је збуњ ено одустао од речи. П ознао га је. С етио се ш ама-ра и К онија. Записао м у је број у болесничку књ игу.

— С утра!

Ч овек је клим нуо главом и одвукао се у бараку.С утрадан на пријемном прегледу лекар је беснео:

— М арво од човека, ш то си чекао до сада? — О нда се окре-нуо блокш рајберу:

— Ш то га ти ниси довео раније? — Блокш рајбер је беспо-м оћно ш ирио руке:

— Ти их сам већ добро познајеш ! — Л екар је клим ао гла-вом . Д руго с они — лекари и б л о к п е р с о н а л . — Ч овек је ћутао,задављ ујући стиском зуба уж асне болове.

С тигао је у болницу у несрећан час. Б олн ица је била пре-пуна. В иш е је долазило нових, но ш то је старих ум ирало. Д р.К ребсбах је лако доскакао томе злу. П озвао би лекаре и ш рај-бере:

— Л исте оних који им ају изгледа да ће најскорије ум рети!

Л екари и ш еф ови блокова задрхтали би. То је значило:ш прицањ ем убрзати смрт. П обити још ж иве љ уде. Јер, убиствоје убиство, па м а убијени м орао и сам да ум ре за који дан иличак и за који час. Н астајали су теш ки тренуци борбе савести идуж ности за све лекаре и ш рајбере, који су ипак још увек оста-јали љ уди, јер су и сам и били хеф тлинзи.



И с т о р и ј а к а ц е т л и с к и х ч а к ш и р а 107

— К ога? — П итали су се посм атрајући своје пацијенте ко-ји су од њ их иш чекивали ж ивот, а требали су да прим е смрт.

— И м а ли сасвим безнадеж ног случаја? — К ад је требалотакав случај осудити на сигурну смрт, лекари су ознојени при-знавали да је сигурност у безнадеж ност падала на нулу. П ро-лазили би са ш рајберим а и оберф легерим а поред болесничкихпостељ а. Заустављ али се код најтеж их.

— О вога? —■Д а сачекамо! Д а видим о даљ е!

И ш ли су даљ е. С коро свуда исто тако. С врш или би са оби-ласком целог блока, а ум есто 70 ж ртава не би им али ни седми-ну на списку. П очињ али би изнова.

— Д ај број! — Значило би: пруж и десну руку око чијегје чланка виш е ш аке ж ицом обвијена плехана плочи ца са бро-јем хеф тлинга који је носи. Љ уди су већ знали нгга то значи.

-— Н е м ене, милост, докторе! О здравићу докторе! У ж ивотте деце твоје заклињ ем! — Л екар је беж ао даљ е.

Д ош ли су тако до наш ег човека. —• Н еизлечива ф легм она. За пар дана сигурна смрт. П ро-

пала ствар! Ф легер је ш апатом давао податке.

— Д ај број!Ч овек је био новајлија, тек дош авш и у болницу. П руж ио јеРУ ку:

— В аљ да је такав ред!С уседи су га гледали запањ ено:

— Ч овече! Зар ти је толико дотуж ио ж ивот? Зар ти се то-лико ж ури у см рт?

— Заш то? — Ч овек није разум евао.

—■Знаш ли заш то су ти узели број?

■— Н е знам ! В аљ да је такав ред.

—■Ред! Јест! Т акав је ред кад се неко одређује за ш при-цањ е.

Ч овек је побелео. Ч уо је већ и он за ш прицањ е.

— М ене ће ш прицати? — М ож да још данас. — С апатници су били задовољ ни. П ро-

свећивали су једног незналицу.

Ч овек је пао на узглављ е. Биће ш прицан! М ож да још да-нас! С мрт! То је за њ ега значило сам о једно: никад виш е на-траг у С рбију, никад виш е неће видети своју дечицу, четвороих је било, ни своју верну ж ену у ж ивоту.

П оподне је уставио ф легера С рбина, иначе београдског про-ф есора.

— Земљ аче, једну м олбу на тебе!Ф легер је знао о чем у се ради. А ли, н ије се им ало куд.




— Земљ аче, узеш е м и јутрос лекари број. В еле ови око м е-

не да је то за ш прицањ е. — Е х! О ни већ све знају. М ож да је то за операцију. —

Бранио се теш ећи га ф легер. — Знају, м оре земљ аче, стари су то хеф тлинзи и болесни-

ци. Н его, не дај ме, брале рођени! М ож еш ти. Т и си власт овде.Ти, па Господ! У најм илије те заклињ ем ! Н е плаш им се смрти.К едај Бож е! Једном се м ре. А ли — децу им ам , зем љ аче, четвороих, све једно другом до уш ију, ш то се каж е. Ц рвићи још ситни,нејач, брале, а ж ена сама, ни рода ни пом оз’ Бога. Т реба то из-вести на пут. П одићи подм ладак народу и држ ави! А ја самтврд, брале! О здравићу ја, ни је ова рана ниш та за мене. Знаш ,пребију мене као м ачку у Гестапоу. М ислили већ сам готов. Ионако полум ртва баце ме пред зграду на кам ене плоче да кре-пам . Л еж ао сам тако целу ноћ. У несвести, разум е се. П ред зо-р.у, удари киш а. Т опао благ пролетњ и даж д. Бог се смиловао нам оје муке, па ме оросио сузом својом благодатном . И ја почнемда осећам по ранам а и убивотинам а м иљ е неко да се разлива.М ислио сам — стиж е м и већ душ а на небеса. Д ођем к себи. И —останем ж ив. И здрж аћу ја и ово. С амо, не дај ме, брале, подш п ри ц!

О чи су сјале незем аљ ском ватром, а речи пекле огњ еноф легера.

— В идећу, земљ аче! Н е брини! Н ије то још ниш та сигурно.Јавићу ти ја. М уцао је ф легер и беж ао посрћући уском стазомизм еђу троспратних болесничких постељ а.

— ,Не м ож е, П оповићу, ниш та да се учини. О н је један однајсигурнијих самртника. Зар би вам а савест допустила да дру-ги, са виш е изгледа на оздрављ ењ е, оде м есто њ ега?

Ф легер је ћутањ ем давао лекару за право.С ву ноћ је човек пробдио изгледајући ф легеров долазак.

С вануло је, наилазили су други, али овога наш ег није било.

Д ош ли су трегери по њ ега да га носе на ш прицањ е. Ш при-цали су у посебној одаји. Н адао се још све док није осетио иглукако се забада у правцу срца.

—• С м рт! — Разгорачио је очи. Тамо далеко у С рбији уза-луд ће га чекати четири нејака детета и једна ж ена, изм ож де-на тегобом ж ивота и бригом за њ ега. Т ако је и издахнуо. Т ак-вог га је пронаш ао ф легер П оповић, кад је са м ртваца, послеш прицањ а, скидао бројеве да их испиш е са блока.

Ч инило м у се да је сав прекор овог самртничког устакљ е-ног погледа био нам ењ ен њ ем у.

А Бог је сведок да м у ниш та није могао пом оћи!

П рогутао је горку и слану сузу — и пош ао даљ е. — К олико данас? — П итао га је ш еф лекара.•—• С едамдесет и девет!

С т е в а н Т р и в у н а ц



Б Е З В Е Р Е И Е Т И К Е

В редно је најкраће приказати облике друш твених и држ ав-них организационих теж њ и у наш ем добу — без вере и етике.

О “социјализм у” - ком унизм у. С оцијализам је увек био етич-ка и економ ска дисциплина. Њ егове теорије биле су делом по-стављ ене по једном утопистичком сну у коме сви љ уди требада буду подједнако економ ски повлаш ћени и једнаких права.

К арло М аркс осудио је ту утопију и засновао је свој тип соци-јализм а, тако звани “научни социјализам ”, у ком е заводи м и-рољ убиву и насилну борбу, односно класни рат за обарањ е ка-питализм а. Њ егови следбеници, приврж еници м ирољ убиво во-ђеног класног рата доцније постају социјалистим а, а они којису били приврж еници насилне борбе за успоставу “диктатурепролетаријата” постају ком унистим а. То је најкраће излож енагенеза поделе, а данас и раздора, у политичко-економ ским покре-тим а, који се све виш е и ж ивљ е одразују у доктринам а и м ето-дам а социјалних преображ аја у данаш њ ици. К ом унизам учи дакапитализам и конзервативне стројеве на којим а еу засновани

ж ивот, вера, традиција и друге тековине, треба разруш ити и каозгариш те зам енити оним ш то пориче све оно, ш то сачињ ава нај-битније састојке западне цивилизације. К ом унизам учи да ка-питализам не мож е бити униш тен пре него се приступи преу-стројству друш твеног поретка. Т а теза и ти аргум енти стављ енису у служ бу им перијалних теж њ и С овјетске Русије, којим а управ-љ а К рем љ кроз “диктатуру пролетаријата”. У том систем у на-сиљ а, безакоњ а, злочини према свима љ удим а и држ авам а којем у се опиру, повређена је она социјална етика под којом је ко-м унизам зачео свој развој и претворио се у н езајаж љ иву и не-стрпљ иву ам бицију једне глобалне владе и класе. Т ако су из

друш твеног м оралног кодекса избачени облици и начела н а осно-ву којих је стварана подлога за заједницу и спојеност међуна-родних односа и солидарности.

О револуцијама. Ж ивим о у добу револуција, у С овјетскојРусији, у К ини, у И ндији, у највећем делу колон ијалних зем аљ а.Револуција у Е вропи је латентна. Револуција им а сваке врсте.Н ајвеће револуције, као и сам а ф ранцуска револуција, у про-ш лости, биле су бесомучне, бруталне, уз убиства и пож аре, каош то су и саврем ене револуције. Било их је бесм ислених, ређеконструктивних. Б ило је и м ирних револуција — по идејам а —као она Гандијева. Револуције су већином политичке, економ -

ске и социјалне. Би ло их је и верских, Х риш ћанства, Реформ а-ције, И слам а. Револуц ије по обележ ју демократском надахнутесу идеалим а слободе. Д екларација права човека из ф ранцускереволуције садрж и у себи елементе м оралне револуције која је




обухватила највећи део напредних народа. Буђењ е из стањ а пот-чињ ености страним властим а на м рким континентим а претстављ а

колонијалне револуције. О не су сада у пуном развоју. А м еричкареволуција 18 века остварила је циљ еве дем ократске револуције.

У једној деценији 1911-1921 три човека: Л ењ ин, С ун ЈатС ен и Г анди пробудили су једну м илијарду љ уди из вековнелетаргије и инерције. К олонијалне револуције које у наш ем добупламте као дивљ е ватре црпе свој замах и снаге из ком унистичкереволуције. О совина С овјетске Русије и Ц рвене К ине те процесеукопчава у једну ш ироку светску револуцију чији је циљ уни-ш тењ е тем ељ а на којим а вековим а почива изграђена подлога ж и-вота у слободи, етици и прогресу, под паролом друш твене рефор-

ме, а у ствари им перијалног ш ирењ а кроз терор и субверзију.А ристотел је тврдио да се друш тво у античкој Грчкој делило потипу двеју варош и: оне богате и оне сироте. Т а подела и анало-гија и данас се, као ш то видим о, прим ењ ује у виду светске борбена свеопш тем плану.

П рвобитна велика револуција у 20 веку рођена је међу на-родим а Русије. М осква је још увек њ ен светски ш таб. Њ ен циљје изградњ а систем а “препорода света”. Л ењ инов удео у том ги-гантском подухвату већ у својој генези носи клице завера и раз-дора. О н је проклам овао да све м оралне скрупуле при том вели-ком подузећу треба просто одбацити. Д а унутраш њ а дисциплина

им а потицати из централне управе. Д а се средства им ају потчи-њ авати циљ евим а. То је њ егов тако звани “дем ократски центра-лизам ”. Д исциплина и неприкосновеност наредаба за изврш ењ а.Т ајност и суровост, једном речи ком унистички револуционарнидиктат. П о С таљ ину С овјетска У ни ја је виш е него једна зем љ а.О на није сам о нуклеус с в е т с к е револуције, већ и ж иви про-тотип будућег у је д и њ е њ а наци ја у једак светски економ скии друш твени савез, ш то претстављ а руски ком унистички м есија-низам с наслоном на гвоздено организовану силу црвене арм ије.

О дш ш иури : и диктаторим а. Д иктатори; су вековим а кроз исто-

рију као м етеори осветљ авали и м рачили ж ивоте народа. О нису, као и комунисте, порицали веру и етику и м оралне благодатикоје смо пом енули у најограниченијем броју. О ни се појављ ујувећ у преисториским и античким временим а као сатрапи, тирани,раубритери и узурпатори. П реж ивљ ују кроз периоде опш те исто-рије и прилагођавају се као камелеони условим а развоја у њ и-ховим врем еним а. Њ ихови м агични покретачи су: м оћ, власт, не-зајаж љ ива и већином лична, славољ убљ е и нем илосрдност. Билоих је по свим зем љ ама света. У ранијем добу у Е гипту, Грчкој,Рим у, у К ини, да не помињ ем о еатрапије по забаченим континен-тим а и револуције по Јуж ној А м ерици. О ни преж ивљ ују хриш -

ћанску еру и Ренесансу и све прогресе развоја модерне цивили-зације. И м а их који су своја им ена овековечили непролазномславом као Јулије Ц езар, А лександар В елики, Н аполеон и другикориф еји. Н аш е саврем ено доба од диктатора није пош теђено.



Б е з в е р е и е т и к е 111

Риш ељ е, К ром вел, Ф ридрих В елики, Н аполеон, Бизм арк славнесу пре т е ч е М усолиниа, Х итлера, С таљ ина, Ф ранка, П ерона, М ао

Тсе Т унга. Ти вођи м оћни су храстови који својим ж илам а сиш уклице свог прераног угнућа. Р асту на зем љ иш тим а својом во-љ ом засејаним патњ ама и страдањ им а народа, којим а својимм оћним гранам а и лиш ћем засењ ују светлост сунца и слободе.

Д анас ж ивим о под теретом једне глобалне диктатуре и бе-зум љ а какве свет скоро није забележ ио у прош лости. Ц рвенадиктатура притисла је трећину љ удских бића на наш ој планети.П оделила је свет на два супротна пола и на две коалиције. П ре-ти униш тењ ем и покопавањ ем слободног света. П ретњ е ратови-м а и одм аздом чини инструм ентом своје политике. П роузрокујесм ртоносно наоруж ањ е чиме кочи м атеријални напредак и бла-

гостањ е, п а и голи опстанак гладних народа које заводи лаж -ним обећањ им а у будућности. Д иктатуре увек производе ратовеили своја сопствена униш тењ а и хаос. ,Оне гурају у светскесукобе.

Д а упраж њ ени престо највећег олигарха света С таљ инауспео се сада њ егов наследник .Н икита К руш чов, до скора про-пагатор колективног воћства у С овјетској Русији. О н је најстро-ж ије осуђивао култ личности С таљ ина, њ еговог учитељ а, когаје као нико други разголитио и м ртвог м орално сахранио; оно-га чији је престо заузео и поред кога ће једног дана леж ати подзидинама К рем љ а, на Ц рвеном Тргу, као ш то је и за ж ивота биоуз њ ега. К олективна управна власт је окончана у С овјетској Ру-сији. О на је и иначе неподударна са деспотијам а совјетског ти-па, у којим а је сва снага атрибут једне личности. Њ у је уоста-лом сам К руш чов сахранио исте године кад је и проклам овао.

П ротив диктатура су верском етиком и културом оплем ењ е-ни родољ уби, љ уди и држ авници као носиоци терета и одговор-ности за опш те народно добро научили оно Л инколново: “В ладанарода, преко народа, за народ”.

С ветозар М . Раш ић



Њ Е О Ш З А В У К А

У енциклопедији С В Е ЗН А Њ Е — Београд (предратно изда-њ е), под: К араџић В ук на стр. 1001/2 каж е се: . . . У њ егово добасрпски књ иж евници се делили на њ егове присталице (јотовце)и противнике (јеровце); али м у велики ученици Д аничић и Б ран-ко пом огли да дотуче своје противнике; сав ж ивот провео у бор-би за опстанак и идеје . . . а материјалну пом оћ (добио) неш токасније (пенсија од руске владе 1826, м ала пенсија од С рбије1835). .. И збацио непотребна слова, а гласове који дотле нисуим али посебне знаке, неке сам стилизовао (л>, њ ), из латинице(ј), од Л укијана М уш ицког (ђ), а каеније (1836) унео ф , х.

Н игде ни пом ена о Њ егош у као да није ни постојао! М еђу-тим, Њ егош ева је улога у победи В укових реф орми била врлавелика.

Њ егош је почетком јун а 1833 пош ао у Русију да се завла-дичи, а вратио се на Ц етињ е крајем новембра 1833, кад је собомдонео и ш там парију а уз њ у довео и типограф а М ихаила Д ом ина.

У Њ егош евој ш там парији је већ 1834 ш там пан П У С Т И Њ А КЦ Е Т И Њ С К И , па 1835 календар ГРЛ И Ц А , 1836 В укове послови-це и др. уз ш колске и црквене књ иге.

Д ом ин је ум ро на Ц етињ у 1837, па је Њ егош своја дела ш там -пао: Л У Ч У у Београду 1845, ГО РС К И В И ЈЕ Н А Ц у Б ечу 1847, аШ Ћ Е П А Н А М А Л О Г у Загребу 1851.

У Њ егош евој ш там парији су после см рти Д оминове ш там -пане мањ е ствари, доцније, 1852 је књ аз Д анило сва слова пре-топио у пуш чана зрна “да се им а с чим бити с Т урцим а” !

Ја ћу овде изнети из Њ егош еве преписке неке ставове којиће осветлити Њ егош ев стварни допринос, пом оћ В уку: њ ем у лич-но и њ еговом књ иж евном , реф орм аторском раду. И стина, Њ егошкао верски и световни поглавар једне српске држ аве, није могаода води новинску полем ику као Д аничић и Б ранко!

Њ егош пиш е:

1) В уку из П етрограда, авг. 1833: .. .А ко прим иш коју частод онијех црногорскијех пјесанах — Њ егош већ употребљ ава“х”, а В ук га увео тек 1836!, пош љ и м и овам о. Ја ове двије мно-зини читам , а највиш е ж енидбу...

Д опуш таш е ли печатати ту ГЛ А С К А М ЕН Ш ТА К А ? А ко судопустили, дај га печатати и пош љ и ми 12 егземплара. А ко липак нијесу, а ти м и пош љ и м атицу (оригин ал), пак ћу обистихоће ли га овам о дати ш там пати.

2) В уку у Бечу, 9 окт. 1833:



Њ е г о ш з а В у к а 113

С В ЈЕ Д О Џ В А

К ојом м и дољ е потписани свједочим о да је познатога срп-скога списатељ а г. В ука С теф ановића-К араџића превод Н О В О ГАЗА В ЈЕ Т А на српски језик чист и правилан и да је наш а вољ ада се пом енути превод на свијет изда на ползу језика и душ евноспасеније народа српскога, на које с овим својеручним потписоми обичним печатом потврђујем свједоџбом и наш архијерејскиблагослов дајем .

У Бечу, 9-га октомбрија 1833 године.

В ладика црногорски и брдски( М . П .) П етар П етровић

3) В уку у Бечу из Трста, 20 нов. 1833: О не ствари од типо-граф ије из Л ибека нијесу још дош ле. . . П о ваш ем зактевањ упослаће вам г. В ладисављ евић и слова и м атрице, пак гледајтеш то скорије да се “љ , њ и ј” одлије, а м оје матрице, ако вам седопадну, м огу се послати у В енецију да се нова салију писм еназа Ц рну Г ору ... А ко вам се допадну оне м атрице код г. Тиркеи он вам их посуди, гледајте да се писм ена одли ју.. . У памтите,м атрице од Т ирке, ако буду љ епш е од м ојијех нека су слова уњ им а одливена; ако ли су м оје м атрице љ епш е, а оно у м ојијем а.

4) В уку у Бечу из Ц етињ а, 8 м арта 1834: Јесу ли већ сали-вена она слова српска којијех м еђу м ојим а нем а? А ко су готова,

отправите их у Т ријест г. В ладисављ евићу, учитељ у', који ће вами новце за њ их послати.

О д потребе м и је и од славенскијех слова 15 центих. Г ледај-те да се ту салију или ђе инђе ш то прије. К аква ова слова требада буду, ви знате лијепо, и како их ви наредите, онако ја при-стајем. Т ако исто и за ова слова новце ћете добити од предрече-ног г. В ладисављ евића.

5) В уку у Бечу из Ц етињ а, 23 м арта 1834: В и сте м ени по-слали пробу од ТИ ркиних слова, а ја вам ш аљ ем од мојијех. Раз-гледајте лијепо једне и друге, пак м и искрено каж ите која су

љ епш а.ГЛ А С К А М ЕН Ш ТА К А пош аљ ите у Тријест на г. В ладисав-љ евића с препоруком да га он оправи у К отор г. И лији Л ум -бардићу. К А М Е Н Ш Т А К је овђе писан, па нек се овђен и ш там па.

С ваки час изгледам од вас она српска слова (ј, љ , њ ), закоја сам вас молио да их дате салити ту, но чудо м и је да за н.ихдосада ниш та не јављ ате.

Н апом ена: Њ егош ургира код В ука за пош иљ ку слова ококојих се повела најљ ућа борба!

6) В уку у Бечу из Ц етињ а, 19 апр. 1834: П рим ио сам ваш е

од 27 м арта с прилож еном пробом славенскијех слова, а тако истои друго од 3 апр. с пробама истијех слова. О ва последњ а пробаповољ на ми је. Ја сам наручио да се предаду г. В ладисављ евићу400 ф . ср., који ће их вам а ш то скорије послати. К ад ове новце




прим ите, пођите у Будим и дајте слоза салити како ви сам и ви-дите. Ја сам нам јеран ш там павати овђе букваре, часловце и псал-

тире и то на м алом колу. И з овога м ож ете виђети отприлике ко-лико којијех слова треба од свакога ш риф та и прем а томе вла-дајте се, а у све узм ите центах 15. О стале новце ш то вам устре-бају за исплатити слова, јавите м и кад су вам нуж на да вам ик.их пош љ ем .

Е во вам пробе од м ојијех слова. П о њ им а дајте она српскаслова салити, а за већу точност ево вам прилаж ем и ова у салит-ку ш то имам . В аљ а да вам каж ем да нем ам апостроф а, а такоисто и м есечних знакова за календар.

7) Г агићу, руском конзулу у Д убровнику, из Ц етињ а 6 септ.] 834: О вђе је г. В ук С теф . К араџић јучер дош ао.. . .

8) Г агићу из Ц етињ а 8 нов. 1834: О но ваш е прикљ учено пи-смо које иде В уку С теф . К араџићу послао сам м у у К отор, кудаје пре неколико дана пош ао да презим ује, бојећи се овђе овузим у провести јединствено зато ш то овђе није доктора, а он честопоболијева. ,0 прољ ећу рекао ми је да ће опет овам о доћи.

9) В уку у Котору, из Ц етињ а 16 нов. 1834: .. .С ве ће битикако бог узоће, а за хартију како ја узоћу — оно “ја” Њ егошје написао са јотом , по В уковом правопису! — .Н аручио сам 100стопах онакве коју сте ви одабрали. Засада ће доста бити. М и-лаковић каж е да је посла пословице. За слова ни гласа, ни по-

јаве.. . .Збогом остај, збиљ ски С рбе,храни С рпства душ ом грбе;х)да ти С рпством диш у груди,па ћеш сваком м ио бити,душ ом ћу те ја љ убити.

10) Т атиш чеву, руском посланику у Бечу, из Ц етињ а 15 дец.1834: (П ревод руског текста) У верен у човекољ убиво срце В . П .и у ваш у љ убав за све ш то је од опш те користи и славно, наро-чито ш то се тиче словенског племена, усуђујем се да вас узне-

мирим овом молбом.В . П . је познато да српски књ иж евник, др. ф ил. В ук С теф .

К араџић, оптерећен м ногобројном породицом и слабим стањ емздрављ а, нем а других прихода осим м илостиво подарених м у 100дуката годиш њ е. А ли и поред свега тога свога теш кога полож аја,он не сам о ш то у Бечу ревносно настављ а опш те цењ ени књ и-ж евни рад, него нам ерава да предузм е путовањ е по Х рватској,И стри, Д алм ацији, К оки К оторској и Ц рној Гори, колико да на-стави скупљ ањ е српских народних песам а, пословица и речи ко-јих нема у њ еговом речнику, толико и ради нарочитог испити-вањ а словенског језика и описивањ а народних обичаја у тим кра-

јевим а. О н је у тојнамери током прош лога лета допутовао у Ц рнуГору преко Д убровника и Боке К оторске. Њ егови досадаш њ и ра-

*) р б — з н а м е њ е , а м б л е м : и м е , в е р а , с л о б о д а .



Њ е г о ш з а В у к а 115

дови дају н а м т в р д у н а д у у н о Е е успехе у томе, за познавањ есловенског народа и језика, толико важ ном подухвату'. Н о да биж ељ ени успех у тој нам ери био потпун, потребна је добротвор-на новчана пом оћ. В . П . би задуж ила нарочитом захвалнош ћуне само м ене него и све љ убитељ е српске и опш те словенске књ и-ж евности ако бисте се благоволели заузети код наш ег прем ило-стивог м онарха и великодуш ног покровитељ а за повећањ е поме-нуте пенсије В уку С теф . К араџићу. Њ ем у би та нова владарскам илост ом огућила колико да предузети пут обави како треба, то-лико да плодове свога пута изда на свет. К ако се њ егов доса-даш њ и рад цени и изван Русије, м ож е се видети из овде прило-ж еног листа Гетингенш ких научних извеш таја.

У пуној нади у ж ељ ени успех ове најпокорније м олбе санајдубљ им високопош товањ ем и исто таквом оданош ћу, частм и је ........

11) Г агићу из Ц етињ а, 20 дец. 1834: . . . П оздравите м и г.В ука, ком у ж елим добра здрављ а, и ево за њ егов посао писаосам како да је он сам хотио г. Татиш чеву, кому прикљ ученописмо изволите отправити.

12) Г агићу из Ц етињ а, 2 ф ебр. 1835: . . . Ш то нам ради г.К араџић? Је ли бољ ега ш то здрављ а и излази ли на пијацу?М олим вас поздравите га од м оје стране . . .

13) В уку у Бечу, из М аина 7 ф ебр. 1836: . .. В аш е ће П О -С Л О В И Ц Е бити брзо готове, а би и досада да није пром јена уш там парији. Ш то пиш ете за конат М илаковића, он ви је пониош то сте м у писали и ето га к вам а да вас лично полази. П јесм о-знавца и пјесм отворца Јована К овача нијесам м огао добавити,јербо је он у турске руке, али сам добавио Т еодора И вкова П и-пера, ни горега ни горевића. О ви знаде 120 пјесам ах доста до-бријех и м и смо их већ половину преписали. К ада их све пре-пиш ем о, послаће В и их на дар, но с тијем уговором да их свеш там пати дате, да буде за удивљ еније љ удим а ови прости С рбинкоји је оволико пјесам ах м ога упамтити у своју просту главу.

14) М илош у О бреновићу из Беча, 15 ,1ан. 1837: П очитајем описм о В аш е од 1 окт. 1836, им ао сам част прим ити . . . М олимВ ас, пресвијетли К неж е, да м и опростите ш то нијесам им а вре-м ена прије В ама одговорити на почитајемо В аш е писмо, будућиеам био примио пред сам им м ојим одласком из Ц рне Горе . . . .

П ресвијетли К неж е, В и изволите изјасњ ивати у В аш ем у пи-см у да у књ игопечатњ и црногорској јесте познали нека прави-ла ортограф ическа сосвијем противна правилим а ортограф ијекњ игопечатани црковни славенски књ ига наш ег вјероисповједа-нија. П оради ме-не била би неограничена радост да бисмо с.виС лавеносрби учинили м еђу собом једно правило књ игопечатањ а,

а особено С рби и Ц рногорци, но и то остављ ам до тога врем енадоклен будем срећан виђети се с В ама лично и преговорити ка-ко о том е тако и о м ногијем а другијем а стварим а које би се ти-цале до среће подвласних нам а народах.



116 Л Л С Н И К С р п с к о г и с т о р и с к о - к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ”

15) М илош у О бреновићу из Трста, 3 авг. 1837: И м а неколи-

ко данах да се бавим овди у Т ријесту чекајући прилике отпра-вити се у Ц рну Гору и баш на 2-3 дни пријед м ојега одласкадопадну м и однекуд у руке сочиненија пок. О брадовића, препе-чатана у типограф ији В аш е С вјетлости. Ја сам се томе веом аудивио и зачудио како се допустило то у В аш у типограф ијупрепечатат, у типограф ију из које су дуж ни источници слаткии питателни у народ православни истјецати, а не горки и отров-ни . . .

16) Ф . О реш ковићу у К отору, из Ц етињ а 25 окт. 1837: . . .Е во вам ш аљ ем и писм о вам а писано од г-на К араџића, когам ож ете слободно увјерити да га ја и сада исто као и пре него

ш то је ону књ игу о Ц рној Гори издао, љ убим и почитујем . П аи заш то би ја на њ ега м рзио? О н је човјек наш ревносни спи-сатељ , који част свом народу, а покрај њ ега и себи чини. Н а-против тога ја би м у рад помоћи и подрж ати га у њ еговим по-словим а, те како још т. О овом га м ож ете увјерити слободно ипоздравите га.

17) А лександру К арађорђевићу из Беча, 2 ф ебр. 1844: . . . .О ткако сам овде дош ао већ је неколико пута био код мене г.В ук К араџић, ж алећи м и се како м у је оно пенсије ш то м у једавала С рбија укинуто. С м атрајући ја њ егове заслуге литера-турне на ползу наш ега народа, п ак и њ егово полож еније у ком

се налази; с друге пак стране уздајући се у В аш е ерпско ч и с т о и неразруш им о пријатељ ство к м ени, ја сам истоме г. К араџи -ћу обрекао да ћу В ас о том м олити и ш товиш е, колико су мојенадеж де и љ убав к В ам а неограничене, ја сам горепом енутогаувјерио да по м ојем у писм у који дан очекива В аш е м илостивореш еније, којим ћете м у пређаш њ у пенсију унапред продуж ава-ти и оно ш то м у је од њ е заустављ ено досада отправити и тијемњ ега старца утјеш ити, а В аш ега душ ом преданога пријатељ азадуж ити. Ш то се пак њ ега тиче, иако га је стањ е принуж дава-ло те се неколико нам а противне стране придрж авао, али буди-те тврдо и истинито увјерени да ће посада бити В аш душ ом и

срцем предани. К акав ће то С рбин бити који неће В ас љ убити?18) А лександру К арађорђевићу из Ц етињ а, 12 јан. 1845: .. .

В еома сте м е обавезали ш то сте изволели м оје претставленијеодноситељ но г. В ука К араџи ћа пенсије уваж ити . . .

'Д а закљ учим , В ук је имао у Њ егош у истинског пријатељ а,узданог брата, учињ еног сарадника, пом агача!

М их. А . Р а ј н в а ј н



П Р Е Л Е Д С Р П С К И Х И З Д А Њ А У С Л О Б О Д Н О М С В Е Т У , 1941-1958

П ре две године, почели смо да радим о на опш тем и систе-м атском прегледу радова који су, почев од 1941, С рби у изгнан-ству написали и објавили у облику књ ига, брош ура и друш хзасебних издањ а. Т ај је рад сам о прилог потпуној библиогра-ф ији југословенских издањ а у изгнанству 1). Д о данас за раз-добљ е 1941-1958, прикупљ ени су' библиограф ски подаци за скоро480 таквих издањ а. С писак још није потпун, али обухватаогром ну већипу објављ ених радова, и м ислим о да није пропу-ш тено ниједно важ није дело.

О д 474 издањ а унесена у библиограф ију, 48 ш там пана суза време Д ругог светског рата (1941-1944): 28 у В еликој Бри-танији, 19 у С једињ ени А м ерчким Д рж авам а, и једно у Ш вај-царској. То су пздањ а К раљ евске владе у Л ондону, или аме-ричко-српских организација, и расправљ ају о догађајим а 1941,

о покрету отпора, о непријатељ ским зверствим а и о Југославијиуопш те. П оследњ а дела Јована Д учића су изузетак од овогопш тег правца.

О д сврш етка рата и установљ ењ а ком унистичког реж им а уЈугославији, прим ећује се следеће кретањ е у броју српских из-дањ а у слободном свету. У периоду политичке неодређености,за време сам ог учврш ћивањ а новог реж им а, број издањ а у из-гнанству спао је 1944 на 8, а 1945 на 16. У след потребе за про-тестовањ ем против новоуспостављ еног реж им а, и због приливанових избеглица, т. зв. “друге ем играције”, овај број се 1946повећао на 47 (највећи постигнут до данас). Рекордној 1946,

следовале су две године смањ ене активности (22 издањ а 1947,23 1948). П очев од 1949, југословенски емигранти почели суда се сналазе, како географ ски тако и економ ски. Њ ихови ра-дови су се и даљ е м нож или, и стално се м нож е, новим до-ласцим а из зем љ е, т. зв, “трећом емиграцијом ”. Број књ игаопет се повећао. П оследњ их осам године, годиш њ а производњ акретала се од 26 до 34, с изузетним бројем од 39 издањ а 1952.

1) О в а б и б л и о г р а ф и ј а е р п с к и х и з д а њ а у и з б е г л и ш т в у о б ј а в - љ е н а ј е у л о н д о н с к о ј П о р у ц и (п о ч е в о д б р о ј а 47, ја н . 1958). С л и ч н у С л о в е н а ч к у б и б л и о г р а ф и ј у и з д а о ј е З д р а в к о Н о в а к ;

п г г а м п а н а је у З б о р н и к у С л о б о д н а С л о в е н и ј а (Б у е н о с А и р е с ) з а 1958, с д о т а ц и м а у З б о р н и ц и м а з а 1957, 1958 и 1959. С а д а ј о ш с а м о о с т а је д а с е и з р а д и п р е г л е д х р в а т с к и х к њ и г а д а б и с е д о б и л а п о т п у н а б и б л и о г р а ф и ј а ј у г о с л о в е н с к и х и з д а њ а у и з - б е г л и ш т в у .




У Ф ранцуској, ем игранти еу оетали најсвеснији евог поли-тичког полож аја. О сим тога, због традиционалних веза, кул-турних, политичких и личних, изм еђу С рбије и Ф ранцуске, из-вестан број интелектуалаца наш ао је запоелењ е на универзи-тетим а и у другим научним установам а. Ф ранцуски је странијезик који је највиш е знала интелигенција. С ве то објаш њ авачињ еницу да је Ф ранцуска зем љ а у којој се издаје највећи бројсрпских књ ига. О д 1946 па наовам о у Ф ранцуској (у главному П аризу) објављ ена су 102 издањ а.

Д руга зем љ а по реду су С једињ ене А м еричке Д рж аве. Б ла-годарећи поетојањ у м ногобројне предратне економ ске емигра-

ције, њ ених ф инансиских средстава и чврсто утем ељ еним аме-ричко-српских организација и ф ирм и, у С . А . Д . објавили суС рби 79 књ ига и других издањ а (м ало виш е од половине у Ч и-кагу, где су седиш та већине ам еричко-српских организаци ја).

В елика Б ритани ја конкуриш е С . А . Д .: 78 издањ а од 1941наовам о (већином у Л ондону), од којих су 11 издањ а К раљ ев-ске владе за врем е рата. Л ондон је био први центар југосло-венске политичке емиграције и остаје, у пркос ем игрирањ а наудаљ еније континенте, у А м ерику и А устралију, значајан по-литички и културни центар (Југословенски народни одбор иУ друж ењ е српских писаца у изгнанству им ају своја седиш та

у Л ондону).70 књ ига су издане у Н ем ачкој (половина у М инхену), 30

у К анади (где је главни центар В индзор), 20 у А устралији и17 у Ш вајцарској.

33 књ иге објављ ене су у И талији и А устрији, скоро све 1946-1947 за избеглице које су доспеле до ових зем аљ а првих годинаком унистичког реж им а у Југославији.

У прегледу, претстављ ено је још неколико земаљ а, с неко-лико издањ е у свакој, А ргентина, Б елгија, Б разил, Јуж но-аф рички С авез, Х оландија и Ч иле. Н ајзад, за 18 наслова, нисмо

м огли утврдити у којој су зем љ и ш там пани.258 од 474 издањ а у прегледу написани су на српеком је-

зику (од тих, 96 ш там пани су латиницом ). Д руга су издањ анаписана на енглеском (100), на ф ранцуском (89), на нем ачком ,ш панском и португалском .

С рпске организације или сами писци објавили су преко60% књ ига (303).

Главни српски издавачи су: И здазачко предузеће “А вала”С рпске народне одбране у К анади, са седиш тем у В индзору, иС рпска религиозна библиотета “С вечаник” у М инхену, која се

специјализовала за књ иге верског садрж аја. Т реба још напо-м енути и две друге серије: “Н аш е дело”, које је почело 1952 уП аризу и које је издало известан број друш твено - политичкихрадова, и “С рпска м исао”, која је почела 1956 у М елбурну, икоја је издала известан број књ иж евних и историских радова.



П р е г л е д с р п с к и х и з д а њ а у с л о б о д н о м с в е т у , 1941 - 1958 119

Разна одељ ењ а К раљ евске владе за врем е рата издала су изве-стан број публикација, а Х риш ћанска заједница м ладих љ удииздала је тридесетак српских књ ига од 1946 до 1949 за расе-љ ена лица, у главном у И талији.

С ам о су 37 издањ а ш апирограф исана.

Т ри велика им ена српске књ иж евности и науке претстав-љ ена су у овом прегледу. У С .А .Д . објављ ена су последњ а делаЈована А . Д учића (•)■ 1943): њ егова биограф ија С аве В лади-славића, српског диплом ате у служ би К атарине В елике (Г рофС ава В ладиславић, П итсбург, 1942), и њ егова последњ а збиркапесам а (Л ирика, Ч икаго, 1943). С рпска народна одбрана у А ме-рици издала је 1951 посм ртну збирку књ иж евних, аутобиограф -

ских и ф илософ ских есеја Јована Д учића (О газа поред пута.М оји сапутници, Јутра са Л еутара, Ч икаго, 1951). М илош Ц р-њ ански објавио је у П аризу збирку песам а (О дабраИ и стихови,П ариз, 1954). С лободан В . Јовановић (•(■ 1958) објавио је уП аризу расправу о м одерним тоталитарним доктринам а као но-вим изгледим а м акијавелизм а (О тоталитаризму, П ариз, 1952).

Н еколико песника, који нису били познати у предратнојсрпској књ иж евности, и здали су збирке песам а. Т ројицу требапом енути: Д рагољ уба Р> А ћим овића, који данас ж иви у Јуж -ној А ф рици и који је објавио две збирке (Б алканска песм а, лир-ски изливи и други стихови, П ариз, 1953; В едрина, песм е Ш ар-ла Д еф реза препеване на српском , П ариз, 1954); Д рагослава П .Д рагутиновића, који данас ж иви у С .А .Д . и који је објавио јед-ну ш апирограф исану збирку (П есм е, П онгау, А устрија, 1949);М илана П . П етровића, који такође ж иви у С .А .Д . и који је об-јавио две збирке (И з ропства у изгнанство, О снабрик, 1946; П е-см е изгнадапса, М елбурн, 1956).

И звестан број збирки приповедака изиш ле су, с тем ам а углавном из ем игрантског ж ивота, али ниједан роман. Јован М .К онтић издао је две збирке приповедака у С .А .Д . (К роз огањи сузе, П итсбург, 1946; П утем и згнаника, Ч икаго, 1956). В ла-

стим ир П етковић, који ж иви у Ж еневи, објавио је једну збирку(И зван колосека, П ерт, А устралија, 1954), као и две засебне ду-ж е приповетке (У наш им ам барим а биће опет ж ита, Ч икаго,1957; П одморничар “П аја С алаш ев”, Х ам илтон, К анада, 1958).Л ена П оп-Х ристић (ум рла у К анади 1952) објавила је такођејед1гу збирку приповедака (Н екад било . . . , В индзор, К анада,1952). У рош С танковић, који је настањ ен у А устралији, обја-вио је збирку скица из ж ивота заробљ еничких логора (О И аеУ 1-В , Д орнбирн, А устрија, 1947), као и збирку бајки за децу(В ајке унуцим а, М елбурн, 1957).

Н еколико научних расправа посвећено је Њ егош у. П рофе-

сор Л азо М . К остић, некад на Београдском универзитету, данаснастањ ен у Ш вајцарској, објавио је збирку есеја о историскојграђи у Њ егош евим делим а (И з Њ егош евих дела. А нализе иинтерпретације, Ч икаго, 1952), као и правну студију П равни ин-



120 ГЛ АСН ИК Српског историско - културног друштва "Његош”

ститути у Његошевим песиама (Мелбурн, 1958). Др. Жика Р.Првуловић, теолог и добар познавалац Његоша, чија је доктор-

ска теза о Његошу одбрањена на Окефордском универзитету(нажалост необјављена), написао је неколико чланака у ен-глеским научним часописима о Његошевој философији. Ти сучланци прештампани као сепарати.

Професор Милан Марковић, некад на Београдском универ-зитету, сада на универзитету у Нанеију (Француска), написао је велики број чланака по научним часописима у Француској,Великој Британији, Италији, Немачкој и Швајцарској, о веза-ма између француских књижевника и Србије, или српских књи-жевника и Француске. Већи број тих чланака прештампан јеу облику сепарата.

Професор Милутин М. Борисављевић, некад на Београдскомуниверзитету, сада на Државном центру за научно истраживањеу Паризу, писац је неколиких расправа о архитектури и есте-тици (Les theories de l’architecture, 2. издање, Париз, 1951; шпан-ски превод истог дела, Буенос Аирес, 1949; Le nombre d’or etl’esthetique scientifique de l’architecture, Париз, 1952; енглески npe-вод истог дела, Лондон, 1958; Traite d’esthetique scientifique del’architecture, 2 св., Париз, 1954; Perspective sans point de fuite,Париз, 1956). Професор Борисављевић написао је и много чла-нака у француским архитектонским часописима, од којих је из-

вестан број објављен и у сепаратима.Покојни епископ жички Николај (f 1956) написао је две

књиге на енглеском језику: катихизис православне цркве (TheFaith of the Saints, Питсбург, 1951) и биографију св. Саве (Thelife of Saint Sava, Либертивил, С.А.Д., 1951). Епископ Диколајнаписао је у изгнанству још и 11 књига на српском, већи броју издању “Свечаника” у Минхену.

Историчари у главном раде на развоју марксистичког покре-та. Али је др. Миодраг Ал. Пурковић, историчар средњег века,некада на Београдском универзитеху, сада настањен у Лондону,издао две расправе о принцезама српских средњевековних дина-

стија (Принцезе из куће Немањића, Виндозр, Канада, 1956; Кће-ри кнеза Лазара, Мелбурн, 1957). Др. Пурковић написао је иброј чланака у енглеским и немачким научним часописма, каои велики број чланака о нашој историји у српској емигрантскојштампи. Многи од тих чланака објављени су и као сепарати. Ј ош

један историчар средњег века, др. Милош Младеновиић, на Мак-гил универзитету у Монтреалу (Канада), писао је о новим тен-денцијама југословенске средњевековне историографије.

Др. Иван А. Авакумовић, на Манитобском универзитету уКанади, стручњак за историју марксизма, писао је и о историји

Првог устанка. Професор Милан Марковић написао је, по фран-цуским научним часописимо, и низ чланака о догађајима 1848у Србији, и о њиховим везама с Француском. Неки од тих чла-нака прештампани су као сепарати. Радивоје Бојић, бивши дипло-



Преглед српсккх издања у слободном свету, 1941 - 1958 121

мата, данас настањен у Швајцарској, написао је расправу У лога

српске карловачке митрополије у одбрани српског народа (Ч ика-го, 1957).

Коета Ст. Павловић, бивши дипломата, сада на Кембриџскомуниверзитету, ради на пољу дипломатске историје Ј угославије из-међу два светска рата. Издао је до краја 1958 четири прве све-ске биографије Војислава Маринковића (Војислав Маринковићи његово доба, 1876-1935, Лондон, 1956-58). ,Написао је и низмањих расправа и чланака у српској емигрантској штампи одипломатској историји Ј угославије. Др. Ђоко М. Слијепчевић,некад на Београдском универзитету, који сада живи у Минхену,написао је историску расправу о македонском питању (The Ma

cedonian Question, Чикаго, 1958).

Много радова посвећено је историји марксизма уопште, уИсточној Европи и у Ј угославији. Др. Иван Авакумовић обја-вио је, у сарадњи с Џорџом Вудкоком, биографију Кропоткина(The anarchist Prince. A biographical study of Peter Kropotkin, Лон-

дон, 1950). Његова докторека теза за Оксфордски универзитет омарксиетичком покрету у Ј угославији још није објављена. Др.Бранислав Страњаковић (који пише под псеудонимом БјранкоЛазиђ) објавио је три студије о историји комунисгичког покрета(Lenine et la H ie Internationale, Нешател и Париз, 1951; Les

parties communistes d’Europe, 1919-1955, Париз, 1955; T ito et larevolution Yugoslave, 1937-1956, Париз, 1957). Др. Милорад M.Драшковић, који је до недавно предавао на Е вропском колеџу уБрижу (Белгија), и који сада живи у Америци, објавио је дверасправе о историји социјалистичког покрета (Les socialismesfrancais et allemand et le probleme de la guerre, 1870-1914, Женева,1953; De Karl Marx a Leon Blum, la crise de la social-democratie,Женева, 1954).

Изучавање друштвених проблема у Ј угославији, пре и по-сле рата, било је предмет извесног броја расправа. Профееор Ка-

јица Миланов, некад на Београдском универзитету, сада на Та-

сманиском универзитету у Аустралији, објавио је друштвено-политичку анализу "титовштине” (Тнтовпггина у Ј угославији,Перт, Аустралија, 1952). Др. Ранко М. Брашић, из Центра засредњеевропека истраживања Одбора за слободну Е вропу у Њ у-

јорку, проучио је аграрну структуру Ј угославије од У једињења(Taxation in Yugoslavia’s agriculture, Њујорк, 1953; Land reformand ownership in Yugoslavia, Њ ујорк, 1954). Адам Прибићевић(f 1957) написао je неколико књига у изгнанству. Две сурасправе о друштвеној, психолошкој и политичкој структурисрпског села (Од господина до сељака, Виндзор, Канада, 1953;Оело као морални чинилац у животу народа, Париз, 1954). Рад-

ничке савете у Ј угославији простудирали су социјалистички пр-вак др. Живко Топаловић, који данас живи у Паризу (Les usinesaux ouvriers. L ’experience Yougoslave, Париз, 1952), и Десилгар Д.

Тошић, новинар настањен у Лондону (Les conseils ouvriers en Yugoslavie, Париз, 1955).



122 ГЛАСНИК Српског историско - културног друштва “Његош”

Ј ово П. Пламенац, члан All Souls и Nuffield колеџа Оксфорд-

ског универзитета, објавио је на енглеском нсколико расправаиз политичке философије (M ill’s Utilitarianism reprinted, with astudy of the English Utilitarians, Оксфорд, 1955; German Marxismand Russian Communism, Лондон, 1954).

Професор Стеван K. Ћирковић, правник и бивши дилломат,сада на Институту високих међународних наука Париског уни-верзитета, објавио је три серије предавања на Париском уни-верзитету о проблемима међународног права. Објавио је и вели-ки број чланака о међународном праву у француским правнимчасописима. Многи од тих — који расправљају о праву у Источ-ној Европи, о људским правима, о жртвама рата, о избеглицама,

о народним мањинама и о Мореузима — прештампани су као се-парати.

Професор Живојин М. Перић (умро у Швајцарској 1954),некад на Београдском универзитету, написао је био низ чланакау швајцарским, белгиским, италијанским и француским правнимчасописима (нарочито о српским задругама).

Велики број прегледаних публикација расправљају о поли-тичким проблемима Ј угославије пред Други светски рат, за вре-ме и после рата. Тешко је судити које ће све од толиких публи-кација једног дана бити од користи као изворна грађа за исто-

ричаре. Могу се само поменути најважније које ће свакако слу-жити питању историје Ј угославије за време Другог светског рата.Само су две истакнуте личности објавиле мемоаре или томесличне књкге: Крал. Петар (A K ing’s heritage, америчко издање,Вашингтон, 1954, и енглеско издање, Лондон, 1955; La vie d’un roi,француско издање, Париз 1955), и Константин А. Фотић (f 1959),бивши југословенски амбасадор у Вашингтону (The War we lost. Yugoslavia’s tragedy and the failure of the West, Њујорк, 1948).

Од многобројних књига и брошура које расправљају' о на-родном покрету отпора и о војевању генерала Михаиловића, че-тири — потпуно различите по саставу и форми — су неоспорни

прилози изворној грађи за историју покрета отпора генерала Ми-халловића. П отпуну библиографију и избор чланака објавл>ениху штампи слободног света у доба пресуде генерала Михаиловићаи извршења смртне пресуде, израдио је и издао 1947 Коста Ст.Павловић (General Mihailovich, The World’s Verdict. A selection ofarticles on the first resistance leader in Europe published in the WorldPress, Глостер, 1947). Збирка прилога очевидаца, учесника и пр-вака у отаџбини, као и званичних докумената, сложио је и издаос пуним научним апаратом Радоје Л. Кнежевић (Књига о Дражи,2 св. Виндзор, Канада, 1956). Др. Живко Топаловић недавно јеобјавио своје издање о југословенском отпору за време рата.

(Покрети народног отпора у Ј угославији, 1941-1945, Париз, 1958).Мајор Борислав Ј . Тодоровић сложио је и издао 1945 у' С.А.Д.интересантну збирку фотографија снимљених од стране америч-ких авијатичара које је спасла војска у отаџбини (A forgottenarmy).



П р е г л е д с р п с к и х и з д а н .а у с л о б о д н о м с в е т у , 1941 - 1958 123

С коро сви писци и научници пом енути у овом чланку чла-нови су У друж ењ а српских писаца у изгнанству, основаног 1951

под почасним претседниш твом покојног проф есора С лободана Јо-вановића. С едиш те У друж ењ а је у Л ондону, али су чланови на-стањ ени по целом слободном свету. К ратак преглед рада У дру-ж ењ а (О го једанаест предаван.а) објављ ен је у Л ондону 1956.

€т е в а н К . П а в л о в и ћ



Н А Ш И З А С Л У Ж Н И И О К О Ј Н И Ц И

Д Р . С ТЕ В А Н М О Љ Е В И Ћ

У м р о ј е у ћ е л и ј и к о м у н и с т и ч к е т а м н и ц е у С р е м с к о ј М и т р о в и ц и д -р С т е в а н М о љ е в и ћ , а д в о к а т , ч л а н Н а ц и о н а л н о г к о м и т е т а и ј е д а н о д п р в и х с а р а д н и к а Д р а ж е М и х а и л о в и ћ а у Д р у г о м с в е т с к о м р а т у . С у ђ е н и о с у ђ е н с а Д р а ж о м н а к о м у н и с т и ч к о м с у д у 1946, з а в р ш и о ј е о в о з е м а љ с к и ж и в о т к а о с р п с к и н а ц и о н а л н и м у ч е н и к .

С т е в а н М о љ е в и ћ ј е р о ђ е н у Р у д о м 1888 г о д и н е . В и о ј е ј е д а н о д с р п с к и х о м л а д и н а ц а М л а д е Б о с н е , к о ј и ј е з а с л о б о д е с в о г а н а р о д а р о б и ј а о к а о м л а д и ћ и п о д ц р н о -ж у т о м м о н а р х и јо м . И б и о ј е је д а н о д о н и х к о ји ј е у Ј у г о с л а в и ј и , з е м љ и з а к о ј у с е б о р и о , к а о а д в о к а т с р е т а о н а у л и ц и В а њ е Л у к е и н а с у д у с у д и ј у Х р в а т а , н е р а в н о п р а в - н о г н е г о п о в л а ш ћ е н о г , и м н о г е с л и ч н е о в о м е , к о ј и ј е б и о д р ж а в н и т у ж и л а ц А у с т р о - У г а р с к е у ч у в е н и м б а њ а л у ч к и м в е л е и з д а ј н и ч к и м п р о ц е с и м а и т р а ж и о с м р т н е к а з н е з а с р п с к е п а т р и о т е . В и д е о је и д у ш е в н о о с е т и о п о г р о м е х р в а т с к и х у с т а ш а 1941, и с в е д о к р а ј а р а т а , р у ш е њ е д о т е м е љ а в е л е л е п н е с р п с к е ц р к в е у Б а њ о ј Л у ц и , с в и р е п о у б и ј а њ е в л а д и к а , с в е ш т е н и к а и к л а њ е н е в и н е с р п с к е н е ј а ч и о д с т а р - ц а д о д е т е т а у м а јч и н о ј у т р о б и . П л а н и н е с у б и л е ј о ш ј е д и н о у т о - ч и п г г е . И С т е в а н М о љ е в и ћ с е н а ш а о т а м о п о р е д Д р а ж е М и х а и л о в и - ћ а -Ч и ч е . О д п о ч е т к а д о к р а ј а .

Њ е г о в о д р ж а њ е п р е д с у д о м ц р в е н и х т и р а н а б и л о је д о с т о ј н о и м е н у с т а р о г с р п с к о г р е в о л у ц и о н а р а . К а д с у м у з а б р а н и л и д а р а з в и - ј а о д б р а н у и п р е д с в е т и з н о с и и с т и н у , о н ј е п р е с т а о д а о д г о в а р а н а п и т а њ а . о р д и н е у с т р а ш и в , д о к р а ј а ж и в о т а н и ј е п о г н у о г л а в у , н и - т и м о л и о з а м и л о с т и с м а њ е њ е к а з н е . И з д р ж а о је с к о р о 14 г о д и н а к о м у н и с т и ч к о г м у ч и л и ш т а и к а о с е д а м д е с е т о г о д и ш њ а к з а к л о п и о у м о р н е о ч и .

Х в а л а и с л а в а С т е в а н у М о љ е в и ћ у з а ч а с н у с л у ж б у с р п с к о м н а - р о д у . Њ е г о в п р и м е р ћ е б и т и с в е т а о у з о р н а р а ш т а ј и м а к а к о с е б о р и и с т р а д а з а С л о б о д у .

Б О Ж А РА ЈН К О В И Тг

Н е м а в и ш е Б о ж е Р а н к о в и ћ а . П р е с е л и о с е у в е ч н о с т , к а д а с у н а м њ е г о в р о д и т е љ с к и с а в е т и б р а т с к а п о м о ћ н а ј в и ш е т р е б а л и . О с а м - д е с е т а г о д и н а ж и в о т а и б у р н и п р о м е н љ и в и д а н и , и з б р а з д а л и с у т е ш - к о њ е г о в о к л а с и ч н о л е п о л и ц е , а л и и у ч е л и к п р е т в о р и л и њ е г о в у в о - љ у и в е р у . И ж и в о м и п и с а н о м р е ч ј у д е л о в а о ј е н а с в е , к а о ч у д о т в о р - н и м е л е м н а т е ш к е р а н е и л и с у н ц е н а м а г л о в и т е п а д и н е . С в е л е п о - т е п и т о м е В а љ е в с к е н а х и ј е н о с и о ј е с о б о м к р о з б е л и с в е т , к а о ш т о н е б о н о с и з в е з д е .

О д 1907 у А м е р и ц и , о н т у ч и т а в е н а ш е г е н е р а ц и ј е , к а о н а р о д н и а м б а с а д о р , д о ч е к у ј е , х р а б р и , з а р и , т е ш и и к о р и , к а о ш т о с у р а д и - л и п р о р о ц и и б и б л и с к и п а т р и ј а р с и . С в и њ е г о в и ч л а н ц и , р а с е ј а н и п о



Н а ш и з а с л у ж н и п о к о ј н и ц и 125

б е л о м с в е т у , т е к у т и х о к а о в е ч и т а л и р и к а њ е г о в о г у ж е г з е м љ а к а Љ у - б е Н е н а д о в и ћ а . С в и н а ш и в е л и к и с р п с к и р а б о т н и ц и и в е л и к а н и у с л о -

б о д н о м с в е т у , о д П у п и н а д о Н и к о л а ја , у Б о ж и с у и м а л и с в о г с а р а д - н и к а и с в о г с а л а т к и к а .

С в е л е п е и д е ј е и з а м и с л и , у с в и м а н а ш и м н а ц и о н а л н и м о р г а н и - з а ц и ј а м а в а н О т а џ б и н е , з а ч и т а в и х п е д е с е т г о д и н а , у Р а н к о в и ћ у с у и м а л е с в о ј и з в о р и л и с в о ј у л л у г у . П р е г о д и н у д а н а п о с л а о ј е н а - ш е м Д р у ш т в у п р е т п л а т у н а л а с н и к з а д е с е т г о д и н а у н а п р е д . У п и - с м у з а м о л и , у в е к с а ж е љ о м д а О т а џ б и н у в и д и с л о б о д н у о д д а н а ш њ е т и р а н и ј е , д а м у ч а с о п и с ш а љ е м о з а с а д и з Ч и к а г а , а у с к о р о и з с л о - б о д н о г п р е с т о н о г Б е о г р а д а “д о к п р е т п л а т а и с т е к н е ”. П и с а о ј е т у с к о р о к а к о с е р а д у ј е В и д о в д а н с к о м с а с т а н к у , т о к о м ц е л е г о д и н е , к а о ш т о с е д е ц а р а д у ј у Б о ж и ћ у и л и с л а в и . А л и , п р в и п у т п о с л е в и ш е

д е ц е н и ј а , н е ћ е б и т и Б о ж е Р а н к о в и ћ а , н а ш е г в е л и к о г б р а т а и р а б о т - н и к а . З а т о ћ е м о т у п р а з н и н у о с е т и т и с в и к о ји с м о г а з н а л и , в о л е л и и п о ш т о в а л и . Т у г а ћ е у м а њ и т и н а ш у с в е т к о в и н у , а л и ј е г о л е м а у т е - х а : р е ч и , с а в е т и и д е л о Б о ж е Р а н к о в и ћ а , л е п ш н с у о д в р е м е н а и ј а - ч и о д с м р т а .

Д У Ш А П Б А Н

Д у ш а н Б а н , п р а в н и к , и н с п е к т о р М и н и с т а р с т в а п о ш т а и с а в е т н и к М и в и с т а р с т в а ф и н а н с и ј а , п р е м и н у о је н е д а в н о у Т о р о н т у , а с а х р а - њ е н у В и н д з о р у , М н о г е с т о т и н е о ж а л о ш ћ е н е б р а ћ е и с е с т а р а н а њ е - г о в о ј с а х р а н и , н а ј б о љ и с у д о к а з к о л и к о ј е б и о ц е њ е н и о м и љ е н . Ј е - д а н о д н а јб л и ж и х и з н а д о т в о р е н о г г р о б а , н а в е ч н о м р а с т а н к у , р е - к а о је : “Н а ш Д у ш а н ј е б и о в е л и к и к р и т и ч а р , н е п г т е д е ћ и л а к о и к о г , а н а ј м а њ е с е б е с а м о г . К о г а ј е в и ш е в о л е о , т о г а ј е в и ш е и к р и т и к о - в а о . З а т о с е б л и ж њ и н и с у н и љ у т и л и , ј е р с у с в и з н а л и , к о л и к о с у њ е г о в е п о б у д е б и л е ч и с т е , а њ е г о в а д у ш а с в е т л а и ч е с т и т а . О о т с у т - н и м н и к а д н и ј е р е к а о н и ј е д н е р у ж н е и л и т е ш к е р е ч и , б е з о б з и р а н а в р е м е р у ж н и х и н т р и г а и п о д м е т а њ а , с к о ј и м а с е и е а м б о р и о . Н а ш ч е с т и т и Д у ш а н н и ј е х т е о д а у в р е д и , р а с т у ж и и л и р а с п л а ч е , в е ћ д а п о п р а в и и у т е ш и . Н и ј е х т е о д а п о н и з и и л и о м а л о в а ж и , в е ћ д а и с п р а - в и и у с а в р ш и . Б и о је с у в и ш е п о ш т е н д а б и и к о м л а с к а о , с у в и ш е и с к р е н и д о б а р д а б и и к о м о п р о с т и о , с у в и ш е ч е с т и т и д у ш е в а н д а б и и к о г а н а м е р н о у в р е д и о ”.

Д у ш а н Б а н ј е б и о п о с л е д њ и п р е т с т а в н и к в е л и к е п о р о д и ц е ц р н о - г о р с к о - п р и м о р с к о г м и т р о п о л и т а М и т р о ф а н а Б а н а , у в е к с к р о м а н , ч е с т и т и д у ш е в а н . В е л и к у п р а з н и н у о с е т и ћ е н а ш е Д р у ш т в о , с к о ј и м ј е п о к о јн и к б и о у т е с н о м д о д и р у о д п р в о г д а н а . у б и т а к ћ е о с е т и т и н е с а м о у ц в е љ е н а п о р о д и ц а , в е ћ и н а ш а ш и р а в е ћ п р о р е ђ е н а с р е д и н а у с л о б о д н о м с в е т у , ч и ј и ј е ч а с н и п р е т с т а в н и к и и с к р е н и п р и п а д н и к б и о и н а ш Д у ш а н Б а н .

БО С Т А Т А С И Ћ

П о е л е д њ е г д а н а 1959, 31 д е ц е м б р а , и з н е н а д н о с е у г а с и о ж и в о т К о с т е Т а с и ћ а , р е з е р в н о г к а п е т а н а п р в е к л а с е и б и в ш е г ш е ф а О т с е к а




У п р а в е г р а д а Б е о г р а д а . П р о м е н и о ј е с в е т о м к а о и з г н а н и к у С и д н е ј у , А у с т р а л и ј а . Т а с и ћ ј е с и н н а ш е г а Ј у г а , и з Т е т о в а , р о ђ е н 1898 г о д и -

н е . Р а н о ј е о с т а о б е з р о д и т е л .а . П р и х в а т и л и с у г а у ј а ц и к а л у ђ е р и х а џ и Р у в и м , и г у м а н м а н а с т и р а Д е ч а н а и а р х и м а н д р и т М а н о ј л о С е - р а ф и м о в и ћ и , и г у м а н м а н а с т и р а Д е в и ч а . Т е к ј е б и о з а в р ш и о о с н о в н у ш к о л у , а у м р л и с у м у и у ја ц и . К а о д р ж а в н и п и т о м а ц С р б и је у ч и г и м н а з и ј у у В е л е с у и з а в р ш а в а у С к о п љ у . К а о м л а д и ћ о д 17 г о д и н а о т с т у п а к а о д о б р о в о љ а ц п р е к о А л б а н и ј е , н а С о л у н с к о м ф р о н т у б и в а р а њ е н и о д л и к о в а н з а х р а б р о с т .

Т а с и ћ ј е п о с л е д њ и р а т п р о в е о у з а р о б љ е н и ш т в у . П о с л е р а т а о п р е д е л и о с е з а п у т б е з о т а џ б е н и к а , к о ји ј е п р е т п о с т а в и о р о п с к о м ж и - в о т у п о д к о м у н и з м о м . У в е к а к т и в а н у н а ц и о н а л н о м р а д у , т а к а в ј е о с т а о д о к р а ј а ж и в о т а . П и с а о ј е м н о г е ч л а н к е у е м и г р а н т с к о ј ш т а м - п и д о к а з у ј у ћ и с р п с к и к а р а к т е р њ е г о в о г Ј у г а , у к о м е ј е д а н а с з а - б р а њ е н о с р п с к о и м е к а о п о д Т у р ц и м а и Б у г а р и м а . П о ја в у С И К Д “Њ е г о ш ” и њ е г о в о г л а с н и к а , п о з д р а в и о ј е о д у ш е в љ е њ е м с р п с к о г п а т р и о т е . Н и ј е д о ж и в е о д а у ч е т в р т о ј с в е с ц и п р о ч и т а с в о ј ч л а н а к . С м р т м у ј е о т р г л а п е р о и з р у к е . Њ е г о в а п о р о д и ц а п о с л а л а н а м ј е њ е г о в о н е д о в р ш е н о п и с м о , п у н о о д у ш е в љ е њ а з а р а д и б о р б у , п и с а н о

н а д а н с м р т и .

Х в а л а К о с т и Т а с и ћ у з а в е р н у с л у ж б у О т а џ б и н и , а с в е т а о п о м е н м е ђ у ж и в и м а .

Ц Е Н Т Р А Л Н А У П Р А В А

С р п е к о г и с т о р и с к о -к у л т у р н о г д р у ш т в а “Њ е г о ш ” з а 1960 г о д и н у

П о ч а с н и п р е т с е д н и к Ј о в а н Ђ о н о в и ћ ; п р е т с е д н и к : Н о в и ц а П о п о - в и ћ , п о т п р е т с е д н и ц и : В е л и б о р Д о б р и ћ и Д у ш а н П е т к о в и ћ , с е к р е т а р Д у ш а н Н е н е з и ћ , д р у г и с е к р е т а р В у к о с а в К љ а ји ћ , б л а г а јн и к М и р к о М и л о в и ћ , к њ и г о в о ђ а О б р а д В у к а н и ћ . Ч л а н о в и : Ј о в а н М . К о н т и ћ , у р е д н и к ; д -р Ђ о р ђ е М а л е ш е в и ћ , В у к а л е В у к о т и ћ , Л у к а П е ј о в и ћ , О л - г а П о п о в и ћ - П а р н и с а р и , Б о ж и д а р Р а д о в и ћ , М а р к о Р а д о ји ч и ћ , с в е - ш т е н и к Д у ш а н П о п о в и ћ , Н е ђ е љ к о П л е ћ а ш , М и л а н Ц в је т и ћ а н и н , М и - л о ш П у ш а р а , Н и к о Р а л е в и ћ .

Ч л а н о в и Ц е н т р а л н о г о д б о р а с у и п р е т с е д н и ц и М е с н и х о д б о р а С И К Д “Њ е г о ш ” п о п о л о ж а д у и т о : М и х а и л о П о п о в и ћ , Њ у д о р к ; П е - т а р Б о д о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; В у к а л е В у к о т и ћ , С а у т Ч и к а г о , И л .; Б о г о - љ у б М а р к о в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; Ж а р к о Ж и в а д и н о в и ћ , М и л в о к и , В и с к о н с и н ; М и л о ш Р а д о њ и ћ , Х а м и л т о н , К а н а д а ; М и л о р а д Ј о к с и м о - в и ћ , Т о р о н т о , К а н а д а ; М и х а и л о Ш у р б а т о в и ћ , Л о с А н ђ е л о с , К а л и ф о р - н и д а ; В а с и л и д е К о м н е н и ћ , К л и в е л а н д , О х а д о ; В е л и б о р Д о б р и ћ , е р и , И н д и а н а .

Н а д з о р н и о д б о р : М и л о ш Р а д о в и ћ , п р е т с е д н и к и ч л а н о в и : Ј а г о ш К а н д и ћ , С т е в а н К о в а ч е в и ћ и Д у ш а н К у с т у д и ћ . С у д ч а с т и : Ж и в к о Б о ш к о в и ћ , п р е т с е д н и к и ч л а н о в и : Б о ш к о П е т р и ч е в и ћ и Б о р а Б о љ е - в и ћ .



П Р И Л о з и К Њ И Ж Е В Н О М Ф О Н Д У С И К Д “Њ Е О Ш ”

П р и С р п с к о м и с т о р и с к о - к у л т у р н о м д р у ш т в у “Њ е г о ш ” о с н о в а н ј е к њ и ж е в н и ф о н д к о м е с у п р и л о ж и л е о р г а н и з а ц и ј е и п о ј е д и н ц и с л е - д е ћ е и з н о с е :

П о 200 д о л а р а : М е с н и о д б о р С И К Д “Њ е г о ш ”, Њ у јо р к .

П о 170 д о л а р а : М е с н и о д б о р С И К Д “Њ е г о ш ”, Ч и к а г о , И л и н о и с .

П о 50 д о л а р а : Њ . В и с . К н е з П а в л е , П а р и з ; М е с н и о д б о р С И К Д

“Њ е г о ш ”, С а у т Ч и к а г о , И л и н о и с .П о 45 д о л а р а : Д а н и л о К о в а ч е в и ћ , В и л и н г , В е с т В и р ђ и н и ј а .

П о 35 д о л а р а : Ц р н о г о р с к и п р о с в е т н и к л у б , Д е т р о и т , М и ч и г а н .

П о 30 д о л а р а : М а р к о Р а д у с и н о в и ћ , е р и , И н д и а н а .

П о 25 д о л а р а : С т а н а и В е р а В у ј о ш е в и ћ , Ч и к а г о , И л .; Д -р У р о ш С е ф е р о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; В л а д о Н и к ч е в и ћ , Ч и к а г о , И л .

П о 20 д о л а р а : С в е ш т е н и к Д у ш а н П о п о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; В а с и л и . ј е В . К о м н е н и ћ (з а с в о г а б р а т а С п а с о ј а В . К о м н е н и ћ а , к о ји ј е н е - с т а о к а о ч е т н и к у С л о в е н и ј и 1945) К л и в е л а н д , О х а јо ; М и л о р а д и М и - л е н а П е т р о в и ћ . К л и в е л а н д , О х а ј о , О л г а П о п о в и ћ - П а р н и с а р и , И с т

Ч и к а г о , И н д и а н а ; Р а ш к о Н е н е з и ћ , Ч и к а г о , И л и н о и с .П о 10 д о л а р а : Д р а г и ш а Ј . Ц в е т к о в и ћ , П а р и з ; П е т а р Б е г о в и ћ , Х о -

л и в у д , К а л и ф о р н и ј а ; д -р Б л а г о је В у к а ш и н о в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д и а - н а ; Ђ о р ђ е В у јо ш е в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д и а н а ; С р п с к и к у л т у р н и к л у б “с в . С а в а ”, Ч и к а г о , И л .; Б о р о Б о љ е в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д и а н а ; В а - с о Р а н и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; М и л а н Ц в ј е т и ћ а н и н , И с т Ч и к а г о , И н д .; п р о т а Ј о в а М а р ч е т и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д и а н а ; М и л и ч к о З о њ и ћ , Ч и - к а г о , И л .; Д и м и т р и ј е В л а х о в и ћ , Т о р о н т о , К а н а д а ; Б о г д а н Л е к и ћ , В а ш и н г т о н , Д . С . Р и с т а н М и т р о в и ћ , е р и , И н д и а н а .

П о 7 д о л а р а : Д -р Р а н к о М е д е н и ц а , Ђ е к с о н в и л , И л и н о и с .

П о 5 д о л а р а : Б о г о љ у б М а р к о в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; Р а д е Т а н о -

в и ћ , Ч и к а г о , И л .; Б о ш к о П е т р и ч е в и ћ , В о к и г е н , И л .; Д у ш а н Н е н е з и ћ , Ч и к а г о , И л .; с в е ш т е н и к Ђ у р о В у ч к о в и ћ , С а у т Б е н д , И н д .; М а јк е л В е н о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; П а в л е М а к с и м о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; В л а ј к о Л у - г о њ а , Ч и к а г о , И л .; П е т а р Б о јо в и ћ , Ч и к а г о , И л .; М и л а н Т и м о т и ћ , Ч и к а г о , И л .; Д у ш а н Љ у б е н к о , Ч и к а г о , И л .; Р а д е Б о р и ч и ћ , И с т Ч и - к а г о . И н д .; М и л и ц а Т у м б а с , И с т Ч и к а г о , И н д .; М а т о М р в а љ е в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; Е в а и В у к а ш и н Т о м и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; М р . и М р с . С у б о т и ћ , Ч и к а г о , И л .; М и л а н П е т р о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; Љ у б о Ш у к о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; В у к о с а в К љ а ји ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; Н е д е љ - к о П л е ћ а ш , Ч и к а г о , И л .; П е т а р П а в и ћ е в и ћ , С а у т Ч и к а г о , И л .; М и - х а и л о Л . П о п о в и ћ , Њ у јо р к ; д -р М и л е н а Ш п а д и ј е р , И с т Ч и к а г о , И н д .

а д в о к а т А . Ф и о р и , И с т Ч и к а г о , И н д .; Ј а г о ш К а н д и ћ , Ч и к а г о , И л .; Ж и в к о Б о ш к о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; М и л о ш Р а д о њ и ћ , Х а м и л т о н , К а н а д а ; Р а ј о П о п о в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; М и х а и л о Ш у р б а т о в и ћ , Л о с А н ђ е - л о с , К а л и ф о р н и ј а .




П о 4 д о л а р а : Д у ш а н П е т к о в и ћ , Њ у јо р к ; Д у ш а н Ђ о н о в и ћ , Њ у - јо р к , Н и к о л а Т . З е ц , С т . Л у и с , М и з у р и .

П о 3 д о л а р а : Ђ у р о В е з м а р , Ч и к а г о , И л .; К о с т а Т р к у љ а , И с т Ч и - к а г о , И н д .; А л е к с а н д а р К у к и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .

П о 2 д о л а р а : Д р а ш к о Б р а у н о в и ћ , Ч и к а г о , И л . С и м о Д е л и б а ш и ћ , Ч и к а г о , И л .; В о ј и н Б л е ш и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д , ; Б о ж о Р а д о в и ћ . е р и , И н д .; Н и к о л а В е з м а р , Ч и к а г о , И л .; М и р к о Т е р з и ћ , Ч и к а г о , И л .; М а р - к о Л а л и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; В у ч е т а Р у т о в и ћ , И с т Ч и к а г о , И н д .; В у - к а ј л о Ћ у л а ф и ћ , Ч и к а г о , И л .; И л и ј а К а т и ћ , Ч и к а г о , И л .

П о 1 д о л а р : М и л о ш К о в а ч , (1.50) В а н к у в е р , К а н а д а ; Ђ у р о П е - р о в и ћ , Ч и к а г о , И л .; Д о б р и в о ј е Д о б р и ч а н и н , Ч и к а г о , И л .; В о ј и е л а в Д а б о в и ћ , Ч и л е , С а у т А м е р и к а ; М и л и ц а Ј о в и ћ , Ч и к а г о , И л и н о и с .

(И з н о с о д 464 д о л а р а д о б и ј е н ј е к а о п р и л о г Ф о н д у о д п о ј е д и - н а ц а и п р и х о д и с а б а н к е т а и з а б а в е , к о ј е ј е п р и р е д и о н а ш М е с н и о д б о р у И с т Ч и к а г у , И н д и а н а , у д а н е г о д и ш њ е с к у п ш т и н е 28 и 29 н о в е м б р а 1959. И м е н а п р и л а г а ч а н а л а з е с е у г о р њ е м с п и с к у ).

И С П Р А В К А

У ч е т в р т о ј с в е с ц и л а с н и к а , ч л а н к у : “П а д Ј о в а н о в и ћ е в е в л а д е ’’

о д г . К о с т е П а в л о в и ћ а , н а с т р а н и 1 д р у г и р е д о з г о с т о ји : ........ “16

ја н у а р а 1941”, а т р е б а : . . . “16 ј а н у а р а 1942”. Н а и с т о ј с т р а н и , о с м и

р е д о з г о с т о ј и : . . . . “9 ј а н у а р а 1941”, а т р е б а : . . . “9 ј а н у а р а 1942".Ж Н*

У ч л а н к у : “В и к т о р Е м а н у и л о н а Ц е т и њ у ” (IV с в .) с т р а н а 31, т р е ћ и с т а в , п е т и р е д о з г о с т о ји д а ј е с в е ш т е н и к Н о в а к М а с т и л о в и ћ , п о б е г а о с а о т в о р а ја м е у К о р и т и м а . М е ђ у т и м , к а с н и ј е с м о с а з н а л и , д а ј е п о б е г а о с а С т е п е н а , г д е је б и о д о в е д е н о д у с т а ш а с а ј о ш д в а - д е с е т ч е т в о р и ц о м у г л е д н и х С р б а г а т а ч к и х . С в е с у и х п о б и л и м а љ е - в и м а , а с в е ш т е н и к М а с т и л о в и ћ ј е у с п е о д а п о б е г н е с а м о з г о м В е љ к а В и ш њ е в ц а , н а р о д н о г п о с л а н и к а , н а с в о јо ј м а н т и ј и . У с т а ш к и з л о ч и н у К о р и т и м а је д о ш а о н е ш т о к а с н и ј е .

У и с т о м ч л а н к у , н а с т р а н и 32, ч е т в р т и р е д о з д о п о г р е ш н о ј е н а - в е д е н о и м е Т о д о р В и ш њ е в а ц , н е г о т р е б а : В и д а к В и ш њ е в а ц , п р о Т а г а т а ч к и .

* # *

У ч л а н к у : “У с е н ц и к о м у н и с т и ч к о г т е р о р а ” (с в . IV) о д г . М и - л и ч к а З о њ и ћ а , с т р а н а 73, т р е ћ и р е д о з г о , с т о ји д а ј е с в е ш т е н и к П а - в и ћ К е к о в и ћ у б и ј е н о д к о м у н и с т а . П о с к л о п у р е ч е н и ц е м о ж е д а с е з а к љ у ч и д а ј е у б и ј е н и з з а с е д е , к а о и б е з б р о ј н и д р у г и . М е ђ у т и м , с в е - ш т е н и к П а в и ћ К е к о в и ћ ј е б и о т е ш к о р а њ е н у б о р б и п р о т и в к о м у н и - с т а н а В и л у с и м а 2 ј у н а 1942 г о д и н е . Д а и м н е б и п а о ж и в у р у к е , у п а л и о ј е б о м б у н а с в о ј е г р у д и , к о ј а ј е п р е к р а т и л а њ е г о в х е р о ј с к и ж и в о т .

* * *

У ч е т в р т о ј с в е с ц и л а с н и к а , с т р . 103 п о г р е ш к а ј е у н а с л о в у п е - с м е г . Д . Д р а г у т и н о в и ћ а : “У ј е с е њ у в е ч е ”, а т р е б а : “У ј е с е њ у в е ч е р ”.

У р .

