GLAS BIBLIOTEKE 14/2007.cacak-dis.rs/.../Glas_biblioteke_14/mmatovic-dragoslav-andric.pdf · Biografija Dragoslav Andri}, sin teologa Jelisija 2 i u~iteqice Zorke, ro|en je 1923

Mr MARIJANA MATOVI] UDK 81’255.4=163.41:929 Andri} D. Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“, â~ak

DRAGOSLAV ANDRI](1923-2005)

Moji motivi za prevo|ewe su razli~iti.

Sebi~ni – zavolim neku kwigu, pa je prevodim da bi je nekako u~inio i svojom,

altruisti~ki – da bi stekao pravo da to i drugima dam,

skepti~ni – zato {to zazirem od tu|ih prevoda.

Dragoslav Andri}

Saètak: Doajen srpskog prevodila{tva, kwièvnik, majstor jezi~kih bra-vura, neumorni promoter humora i {ahovski velemajstor Dragoslav Andri}(1923-2005), tokom nesvakida{we {estodecenijske posve}enosti prevo|ewu iizu~avawu i popularisawu alternativnih na~ina izraàvawa, ostavio jesrpskoj kulturi u nasle|e oko 140 kwiga poezije, proze, filozofskih teksto-va i pozori{nih komada, kao i muzi~ke komade, radio drame i filmove, pre-vedene sa pet jezika – engleskog, francuskog, ruskog, nema~kog i flamanskog,{to je retkost i u svetskim okvirima. Autor je vi{e proznih, poetskih i hu-moristi~nih dela. Pisao je i za decu, a qubiteqe {aha uvodio u tajne ovedrevne ve{tine brojnim {ahovskim priru~nicima. Ro|ewem pripada zavi-~ajnoj ba{tini â~ka, pa mu Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“u â~ku na ovaj na~in odaje po~ast.

Kqu~ne re~i: Dragoslav Andri}, srpska kwièvnost, srpsko prevodila{tvo,antologije strane poezije, humoristi~na kwièvnost, àrgon, {ah

Najpoznatiji i najplodniji kwièvni prevodilac, ni{ta mawe ikwièvnik, antologi~ar i humorista, dramaturg, leksikograf, àrgono-graf, publicista i {ahovski velemajstor Dragoslav Andri} (â~ak, 10.novembar 1923 – Beograd, 27. maj 2005), jedinstvena je i atipi~na li~nost

GLAS BIBLIOTEKE 14/2007. 201

N A S L E \ E

u kwièvnom ìvotu Srbije. Renesansni ~ovek i polihistor, u pravomsmislu re~i. Enciklopedijskog obrazovawa i ve~no radoznalog duha, celogìvota je èleo da postane „gazda re~i“. Posebnim ga je ~inilo i to {toje svoje bezgrani~no znawe nenametqivo i nesebi~no delio sa svojom sre-dinom. Mag re~i, ve} svojim prvim bravuroznim prevodima i neobi~nimkwièvnim ostvarewima vinuo se u same vrhove na{eg prevodila{tva,ostaviv{i budu}im pokolewima ~italaca impozantan i te{ko ponovqivprevodila~ki i literarni opus.

Kosmopolitskim duhom pomicao je jezi~ke granice, a prevo|ewe do-ìvqavao kao „qubav dva jezika“. Wegove prevode nazivali su vodoskokomre~i. U pauzama izme|u bezmalo 140 prevedenih kwiga poezije i proze sapet svetskih jezika („vi{e nego {to iznosi ukupni rad polovine ~lanovazvani~nog Udruèwa kwièvnih prevodilaca Srbije“ – Milan Vlaj~i}),zbog ~ega je i dobio najzna~ajnije nagrade za ovu vrstu ume}a, pored beleè-wa àrgonskih izraza, stvarao je i sopstvena dela – poetska, prozna, humo-risti~na, {ahovska – za decu i odrasle, a bavio se i dramaturgijom...

„U srcu i du{i neiìvqeni tinejxer“, kako je sam sebe opisivao, ve-liki majstor jezi~ke kombinatorike i pasionirani izu~avalac i popula-rizator nekwièvnog govora – jezika ulice, sa retkom posve}eno{}u i ma-{tovito{}u poigravao se re~ima na kojima se vide „otisci qudskih prsti-ju“: „Strasno je voleo taj razbaru{eni i neobuzdani jezi~ki varijetet odkoga je zazirala ve}ina wegovih kolega, vremenom sve vi{e podse}aju}i napredmet svog interesovawa“ (Slobodan Kosti}). Wegovo prvobitno zanima-we za àrgon, „jezik koji je zasukao rukave i prionuo na posao“ (Karl Sand-berg), pretvorilo se u strasno sakupqawe àrgonskih izraza, u kome je bi-lo te{ko razlu~iti granicu izme|u posla i na~ina ìvota.

O Andri}u je, pored ostalog, zapisano: ako bi se prihvatio prevoda pa-riskog telefonskog imenika, verovatno bi i od toga napravio bestseler!

„Srpski ambasador kulture, dragoceni vinovnik na{eg novog smeha, an-tologi~ar ~udesnih spojeva i neo~ekivanih rima, zasluàn i za otkrivawenovih mogu}nosti i slobode srpskog jezika“ ro|eni je â~anin. Zavi~ajne ni-ti nije prekidao, pa je tokom 2004. i 2005. godine ~a~anskoj Biblioteci po-klonio oko 400 naslova iz svoje li~ne biblioteke, od kojih mnoge i sam pot-pisuje. Slu~ajno ili ne, Andri}evo posledwe kwièvno ve~e bilo je upravou rodnom gradu, kada je Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, uokviru programa 42. „Disovog prole}a“, â~anima predstavila Kwièvni

portret Dragoslava Andri}a i izlo`bu o wegovom ìvotu i stvarala{tvu.1

NA

SL

E\

E

202 GLAS BIBLIOTEKE 14/2007.

Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

1 Izuzetno pose}eno kwièvno ve~e organizovano je 19. aprila 2005. godine u Velikojsali hotela „Beograd“. Pored nadahnutog kazivawa Dragoslava Andri}a o tajnamaprevodila{tva, â~ani su imali priliku da ~uju stihove u Andri}evom prevodu iz

Tom prilikom, Andri} je rekao: „Dakle, moja je èqa da ne{to {to se me-

ni svidelo podelim sa srodnom du{om, ~ije ime ne znam, grad u kome ìvi

ne znam, ali, evo i ovde sam sreo toliko srodnih du{a i jasno mi je za koga

sam to radio“.Ovaj tekst je kratko podse}awe na „prevodioca èstokog temperamen-

ta koji je decenijama negovao ukus ~itavih ~itala~kih nara{taja“, a sebive} davno obezbedio nezaborav.

Biografija

Dragoslav Andri}, sin teologa Jelisija2 i u~iteqice Zorke, ro|en je1923. godine u â~ku, u ulici Vojvode Stepe. Veoma rano ostaje bez oca, pasu ga za rodni grad vezivale bolne uspomene: „Te{ko mi je da vidim rodnu

NA

SL

E\

E


DRAGOSLAV ANDRI] (1923–2005)

————————————————————–————————————————

klasi~ne kineske, japanske i poezije ameri~kih Crnaca, u interpretaciji wegovesupruge Radmile Andri}. Izbor iz Andri}evog stvarala{tva prikazan je na prigod-noj izlo`bi kwiga, fotografija i karikatura u sve~anoj sali hotela „Beograd“, a za-tim i u Gradskoj biblioteci.

Autor izlo`be i voditeq ve~eri, mr Marijana Matovi}, vi{i bibliotekar, timpovodom je objavila i tekst „Kwièvni portret Dragoslava Andri}a“, u: â~anske

novine (â~ak). – God. 2, br. 49 (26.04.2005), str. 25.2 „Jelisije S. Andri} (Uìce, 14.06.1894 – Smederevska Palanka, 12.07.1925) poti~e

iz zanatlijske porodice. Posle osnovne {kole u~io bogosloviju u Beogradu. U Isvetskom ratu izbegao je preko Albanije u Gr~ku. Maturirao 1919. u Engleskoj. Od1919. bio je u~iteq u selu Livadici (poàreva~ki okrug), sekretar Okru`nog sudau â~ku i ministar socijalne politike u Beogradu. Od 1912. je objavqivao qubav-ne i rodoqubive pesme u listovima: Mali ùrnal (1912), Pijemont (1912, 1913),Epoha (1919, 1920); u izbegli{tvu: Srpske novine (na Krfu, 1916-1918), Zabavnik

(1917, 1918), Napred (1917) i Srpstvo u Africi (u Bizerti, 1918). Zatim u Pregle-

du, poluslu`benom listu Eparhije ì~ke (1920-1922) i u kalendaru Jugoslavija

(Zagreb, 1922)“ (Leksikon pisaca Jugoslavije. I: A-Dž, Novi Sad, 1972, str. 71).Zanimqivo je da je Anglikanska crkva u Prvom svetskom ratu stavila na ras-

polagawe Srpskoj pravoslavnoj crkvi svoju akademiju, kolex u Kadzdanu, nedalekood Oksforda, da bi se tu dovr{ilo prekinuto {kolovawe srpskih bogoslova, koje jetada{wi veliki rat odveo na Krf, potom u Bizertu, da bi onda zavr{ili na tom ko-lexu. Me|u wima su bili otac Justin Popovi}, potowi arhijerejski namesnik Beo-grada Kosta Lukovi}, pa Jelisije Andri}....

„I Jelisije Andri} (1894–1925), otac kwièvnika Dragoslava, oksfordski|ak teolo{kog obrazovawa, nekoliko godina posle 1919. ìveo je u â~ku i radiokao okru`ni sekretar invalidskog odseka Direkcije invalida, koja je delovala uokviru Ministarstva za socijalnu politiku. Po{to su 1923. ukinuta okru`napredstavni{tva, Andri} je pre{ao u Beograd, gde je postao ministar za socijalnupolitiku. U â~ku je bio i upraviteq Doma za ratnu siro~ad. Od 1912. godine obja-vqivao je qubavne i rodoqubive pesme po raznim listovima, a „Kwiga stihova“{tampana mu je 1922. godine kod Stevana Mati}a, kao prva i jedina koju je objavio.

ku}u, koja je, moram da primetim, i danas u prili~no dobrom stawu“. Ipak,ìvo se se}a detiwstva: „Ro|en sam u â~ku 1923. godine, dok su moji rodi-

teqi tamo slu`bovali: majka kao u~iteqica, a otac kao upravnik ame-

ri~kog Doma za ratnu siro~ad, dok je tu postojao... Majka mi je rodom iz

Trnavaca, ina~e iz ùpske porodice Ivkovi}a, a otac mi je iz Uìca, gde

su Andri}i bili do{li iz Hercegovine. Kao siroma{no dete, a dobar |ak,

u~io je moj otac bogosloviju u Beogradu; premlad za vojsku, pre{ao je Alba-

niju i bio poslan u Oksford, gde je studirao teologiju i kwièvnost: za

diplomski rad je bio uzeo temu o Sv. Savi; iz Engleske se vratio po zavr-

{etku rata i odmah oènio (bila je to jo{ predratna qubav)... Najsta-

rije od nas dece, moja pokojna sestra Qiqana, ro|ena je u â~ku 1920; bila

je diplomirani pravnik i bibliograf osniva~ – jedinog u zemqi – Cen-

tralnog kataloga stranih ~asopisa.

Umrla je 1972. godine. Moj stariji brat, Hristoqub, umro je kao jed-

nogodi{we detence, od tada nemilosrdnog {arlaha... Otac mi se razboleo


Mr MARIJANA MATOVI]

NA

SL

E\

E

————————————————————–————————————————

Pored qubavnih i rodoqubivih pesama kojima je opevao propast srpske vojske 1915.godine i plavu grobnicu, „Kwiga stihova“ sadrì i pozori{nu igru „Tamo daleko“,~ija se radwa de{ava na ostrvu Vidu“ (Marija Orbovi}, â~ansko {tamparstvo i

izdava{tvo : bibliografija : 1833–1941., â~ak, 1998, str. 41-42, 118-119).„Kwiga stihova“ (izdawe autora, 126 strana, 16 cm) nalazi se u fondu Narodne

biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Markovi}“ i BibliotekeSrpske pravoslavne patrijar{ije (Beograd), kao i Biblioteke Matice srpske (NoviSad). Pesma iz ove zbirke „Vido“ zastupqena je u antologiji Srpske rodoqubive pe-

sme : cvetnik (priredio Dejan Tomi}, Novi Sad, 1999, str. 265):

VIDO

Tuàn ide sprovod, dok vetrovi gone

Oblake po vla`nom zamra~enom svodu,

I dok u no} jauk umiru}i tone,

Tuàn ide sprovod kroz blato i vodu.

I povorka duga kroz no} crnu gazi

Uskim putem, te{ko kre}u}i zbog tame,

I niz strmu stranu hu~nom moru slazi,

I dolazi }utke do obale same.

I ne pla~e niko, niti zvona zvone,

Nit se ~uje pesma tu`noga opela.

Daleko od svojih i od zemqe one

Za koju su dali svoje krvi vrela.

Na dno mora junak za junakom tone...

Jelisije Andri} napisao je i dnevnik o prelasku preko Albanije, kao i stu-diju The History of Since the Foundation to the Fall of the Patriarchate (Oxford, 1919).

od tuberkuloze, pa je umro 1925. u Smederevskoj Palanci, kad sam imao sa-

mo godinu i po dana. Zato se li~no i ne mogu se}ati svog oca. Ali, ostao je

danono}no prisutan u na{oj ku}i – u uspomenama, u pri~awima (svi su

isticali wegovu beskrajnu dobrotu, ali i {arm, qubav prema deci), na fo-

tografijama, i preko kwiga koje je doneo iz Engleske (komplet [ekspira,

komplet Dikensa, Kits, [eli i sl.).“3

Posle o~eve smrti, Andri}i odlaze iz â~ka i postaju ìteqi pre-stonice.4

U Prvoj beogradskoj mu{koj gimnaziji maturira 1942, a dve godine ka-snije diplomira na Odseku za engleski jezik i kwièvnost Filozofskogfakulteta u Beogradu. Paralelno zavr{ava i tri godine studija na Pozori-{nom odseku Muzi~ke akademije u Beogradu, dok taj odsek nije zamewenDramskim studiom, gde studira preostalih godinu dana. Radi kao drama-turg u Beogradskom dramskom, odnosno Savremenom pozori{tu deset godina(1955–1965),5 dok se kwièvnim prevo|ewem neprekidno bavi jo{ od prvegodine studija, stvaraju}i kapitalna dela na{e prevodne literature.

Studijski je boravio u Velikoj Britaniji i Nema~koj, a u okviru tzv.„Fulbrajtovog programa“ za me|unarodnu nau~nu, prosvetnu, kulturnu itehni~ku saradwu, tokom jeseweg semestra 1991/92. je gostuju}i predava~ naîka{kom univerzitetu (University of Chicago) za predmet „Kreativno pre-vo|ewe literature“.6 Bio je i gost Britanskog saveta povodom projekta we-gove antologije rok poezije osamdesetih.

NA

SL

E\

E



———————————————

3 Prevo|ewe me zanima kao otkrivawe : razgovor s Dragoslavom Andri}em, kwi-èvnikom iz Beograda : na{i poznati zemqaci / Miladin M. Vukosavqevi}, u: â-

~anski glas (â~ak). – God. 48, br. 2 (11.01.1980), str. 9.4 „Slobodana Vuksanovi}a 6. Zajedno sa suprugom Radmilom Andri}, prvakiwom Jugo-

slovenskog dramskog pozori{ta, ovde ìvi i radi Dragoslav Andri} (1923), prevo-dilac, antologi~ar, dramaturg i leksikograf [...]

Dragoslav Andri} je sve do 1958. ìveo na Paliluli (Ja{e Prodanovi}a 8, pau Takovskoj 22, potom slede podstanarske godine – Zvezdara, Top~idersko brdo, Cr-veni krst...)“ (Radovan Popovi}, Kwièvna topografija Beograda HH veka, Beograd,1995, str. 24-25).

5 Sastavni deo legata Milo{a Crwanskog (1893-1977), koji se ~uva u Narodnoj biblio-teci Srbije (Beograd), ~ini, izme|u ostalog, i Prepiska koja sadrì pisma Crwan-skog (koncepte, kopije i neposlata pisma), pisma upu}ena Crwanskom, porodi~napisma, telegrame, ~estitke i pozivnice. Me|u brojnim adresantima/adresatima je iDragoslav Andri}, ~ije je pismo Crwanskom sa~uvano (daktilogram, }irilica, 1

list, 30 × 21 cm, potpis autografski), datirano sa Beograd, 23.11.1957, u kome gaobave{tava da je pozori{te zainteresovano za postavku drame „Konak“. Moli ga

da primi upravnika Predraga Dinulovi}a koji uskoro putuje u London, koji bi pre-

cizirao sve detaqe.6 Andri} se rado se}ao svog boravka u Americi: „Po~etkom devedesetih, na Uni-

verzitetu u îkagu bio sam gostuju}i profesor na kursu o kreativnom prevo|ewu

Poliglota, neumorni pregalac i pisac neobi~no {iroke znatièqe,tokom {estodecenijskog rada preveo je sa engleskog, francuskog, ruskog,nema~kog i flamanskog jezika oko 140 kwiga poezije, proze, filozofskihtekstova i pozori{nih komada, kao i muzi~ke komade, radio drame i fil-move, {to je redak slu~aj i u svetskim okvirima.

Pored kwièvnog, bavio se i stru~nim prevo|ewem, pa je svojevreme-no, za interne potrebe Televizije Beograd u osnivawu, preveo dvadesetakpriru~nika sa televizijskom tematikom.

Bio je ~lan Udruèwa kwièvnih prevodilaca Srbije, Udruèwakwièvnika Srbije i Srpskog PEN centra.

Za prevod sa engleskog jezika pesme „Ustajem sad i idem“ iz zbirke Og-dena Ne{a [tihovi, Udruèwe kwièvnih prevodilaca Srbije dodequjemu Nagradu „Milo{ N. \uri}“7 za najboqi prevod 1969, a Nagradu za ì-votno delo (sa Ivankom Pavlovi}) 1991. godine. Za rad u prosveti, nauci iumetnosti 1996. dobija najvi{e republi~ko priznawe – Vukovu nagradu.

Zastupqen je u Ko je ko u Jugoslaviji (1970), Maloj enciklopediji Pro-

sveta (1986), Ko je ko u Srbiji 1991. (1991), Ko je ko : pisci iz Jugoslavije

(1994), Kwièvna topografija Beograda HH veka (1995), Ko je ko u Srbiji

´96 (1996), Ko je ko u na{em humoru, satiri i karikaturi (1998), Srpskoj

porodi~noj enciklopediji (2006), kao i u antologiji ~a~anskog pesni{tvaâri zavi~aja (2000).

Dragoslav Andri} bio je i povremeni saradnik, kao copywriter, re-klamno-marketin{kih agencija, posebno ranijeg beogradskog ogranka agen-cije „Saatchi & Saatchi“ (sada „New Moment“) i za taj rad je nagra|ivan nafestivalima u Portoroù (Slovenija).

Na kraju, ali ne najmawe va`no – jo{ od po~etka studija nosilac jetitule {ahovskog majstora i dràvni reprezentativac. Saradnik je skorosvih {ahovskih rubrika i zapaèn {ahovski pisac, a neki od wegovihuxbenika o {ahu imali su i po 13 izdawa...

Otac je slikara Vladete, koji je ilustrovao ve}inu o~evih kwiga iQubodraga, umetni~kog fotografa i profesora.

Supruga Radmila Andri} (1934) poznata je pozori{na i filmskaglumica.8

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

————————————————————–————————————————

literature. Mladim kolegama voleo sam da kaèm: ako ho}ete istovremeno da ìvi-te dva ìvota, postanite prevodioci. Prevo|ewe je, zapravo, najlak{e i najlep{e –te{ko je prona}i odgovaraju}e kwige, porediti i vrednovati postoje}e prevode i sl.“

7 Ova nagrada, uvedena posle smrti profesora Milo{a \uri}a 1968. godine, moè sedobiti samo jednom.

8 ^lanica je Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u Beogradu. Diplomirala je 1958.godine na Pozori{noj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulunxi}a,a na usavr{avawu glume boravila je u Moskvi i Lewingradu (1964).

Prevo|ewe kao otkrivawe

Andri}eva qubav prema jeziku datira jo{ iz gimnazijskih dana:„Imao sam sjajnog profesora srpske kwièvnosti koji me je tako zagrejao

da sam ja ve} u drugom razredu gimnazije, zna~i kada sam imao samo 12 godi-

na, uzimao Beli}ev „Pravopis“ namewen studentima. Onda mi je otac, po-

{to je kao premlad za vojsku pre{ao Albaniju, bio upu}en u Oksford. Tamo

je i diplomirao, i doneo ku}i mnoge kwige na engleskom. One su neminovno

zra~ile ne~im, obavezivale me da se wima, odnosno tim jezikom, pozaba-

vim, mada, evo do dana dana{weg, nije engleski jezik taj koji volim. Volim

daleko vi{e francuski, italijanski... Onda, moja majka, kao u~iteqica,

krajem svake {kolske godine donosila je ku}i hrpu kwiga koje }e se kasni-

je razdeliti |acima. Mesec dana pre kraja ja sam se grozni~avo trudio da

{to vi{e od toga pro~itam, pre nego {to se one raspoklawaju.“

U petom razredu gimnazije sedi u istoj klupi sa Vladetom Jeroti}em.Bili su najnemirniji |aci u {koli, pa je Andri}, mada odli~an |ak, stal-no dobijao ukor razrednog stare{ine, potom ukor razrednog ve}a i, najzad,direktora – sve do jedinice iz vladawa, koja je u svedo~anstvu stalno po-pravqana na trojku kako bi pre{ao u slede}i razred.

Iz pijeteta prema ocu i ose}aju}i intimni dug prema o~evom nasled-stvu – jedinom od tri sanduka kwiga koji je prispeo iz Engleske, upisujeengleski jezik, a ne francuski, koji je, ina~e, mnogo vi{e voleo: „Tako, i

u svet umetnosti sam se otisnuo da opravdam o~evu pobudu da mi ostavi

sve te kwige.“

NA

SL

E\

E



————————————————————–————————————————

Bila je ~lan Beogradskog dramskog, odnosno Savremenog pozori{ta (1958-1965)i Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (od 1965). Glumila je i na sceni „Ateqea212“ i Narodnog pozori{ta u Beogradu, a gostovala u preko stotinu mesta {iromzemqe.

Ve} od svojih prvih koraka na beogradskim pozornicama tuma~ila je iskqu-~ivo glavne ili zna~ajne karakterne uloge.

Duodrama Dragi moj la`qiv~e Xeroma Kiltija, u kojoj glumi g-|u PatrikKembl, uz Mihaila Viktorovi}a u ulozi Bernarda [oa, izvo|ena je na sceni „Ate-qea 212“ ~ak 34 godine! Igrala je i u komadima Pirandela, Koktoa, Anuja, Sartra,Kafke, Dostojevskog, Milera i drugih.

Prisutna je i na filmu, radiju i televiziji.U radio drami Uga Betija Zlo~in na Kozjem ostrvu tuma~ila je sve ~etiri

uloge (tri ènske i jednu mu{ku), osvojiv{i najvi{u Nagradu Jugoslovenske ra-dio difuzije.

Dobitnica je Oktobarske nagrade Beograda (1963), „Zlatne arene“ za glavnuènsku ulogu na Festivalu jugoslovenskog filma u Puli (1969) i Sedmojulske na-grade Srbije (1990).

Na fakultetu profesor mu je Bora Nedi}, tako|e oksfordski |ak io~ev drug, te ga Andri} utoliko vi{e po{tuje i pomno prati wegova preda-vawa: „Ono {to on kaè, to je za mene zakon“. Profesor Nedi} je bio vatre-ni zastupnik vernog prevoda, pa je i Andri} godinama od toga polazio: „Ali,

vremenom sam po~eo da shvatam da ja postepeno dobijam, ne da imam, ne da

mi je dato, nego da ja postepeno osvajam i dobijam pravo na neke prevodila~-

ke slobode [...] [to zna~i da ja mogu da ne{to malo izmenim pod uslovom da

je to u vi{em ciqu, ako imam pravi ciq, ne da meni bude lak{e nego u ne-

kom vi{em ciqu, pod uslovom da na tom mestu gde sam ne{to oduzeo auto-

ru, da na to mesto stavim ne{to {to je u duhu autora, u duhu, recimo, pe-

sme ili dijaloga, a da dodam interes na pozajmqeno, petnaest posto ot-

prilike. Dakle, sa petnaest posto da ja ne{to wemu uzvratim [...]U stvari, kad se prevodi, ne prevodi se samo sa jezika na jezik, prevo-

di se sa jedne kulturne tradicije na drugu tradiciju, sa jedne mreè aso-

cijacija na drugu mreù asocijacija, sa jedne vrste ìvotnih iskustava

nagomilanih i nataloènih negde pozadi u svesti na drugu, itd. Sve za-

visi od svega“.9Kada je, za vreme studija, na~inio prve prevode, tada, a ni mnogo ka-

snije, nije slutio da }e se kwièvnim prevo|ewem baviti tako dugo: „Hteo

sam, tada, prosto da omogu}im drugima da uìvaju u onome {to se meni do-

palo, da bismo zajedno uìvali vi{e. Prevo|ewe me, od prve, i sve do danas,

pre svega zanima, dakle, kao otkrivawe: otkrivawe ne samo u doslovnom

smislu (nekih pesnika, pesni~kih oblasti, zna~ajnih kwièvnih dela),

nego kao na~in da se otkrije ne{to u nama samima – {to je mogu}e posti-

}i ako prevod nije rutinski posao, nego – interpretacija...“

Ipak, Dante mu je ostao neostvarqiva èqa: „Pored srpskog, najvi{e

volim italijanski jezik sa koga nisam prevodio da ga ne bih skrnavio, jer

ima neprevodivu, posebnu melodiju i toplinu“.

Leksikografski rad

Veliki optimista i promoter zdravog humora,10 Dragoslav Andri} sekod nas najozbiqnije bavio, ali i zabavqao, trima glavnim tokovima sub-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

9 Veliki majstor jezi~ke kombinatorike : razgovor sa Dragoslavom Andri}em /Biqana @ivanovi}, u: Mons Aureus (Smederevo). – God. 3, br. 8 (2005), str. 81-94.

10 „Nego, uzmite, eto, usklik „Jao!“, tu, vaqda, prvu re~ koja je, sama sobom, uzdiglapret~oveka u kategoriju pra~oveka, a ve} ta re~ je bila – prevod, jer da je to izvor-ni, spontani verbalni pandan iznenadnog bola, bila bi ista na svim jezicima. Anije. U toj sam okolnosti i na{ao krunski dokaz za svoju tezu da je sve – prevod. I

kulture HH veka: rokenrolom, grafitima i àrgonom,11 te je wegov leksi-kografski rad otkrivala~ki ulazak u, do tada, nedodirnuta podru~ja: „Iza-

zov da se pozabavim àrgonom predstavqala je naruxbina da prevedem jedan

pozori{ni komad sa engleskog, ~ija se radwa odigrava u siroma{nim kraje-

vima Wujorka, u ambijentu tamo{wih omladinskih bandi. Nisam mogao da

im stavim u usta kwièvne re~i, a ni ove na{e palilulske izraze }ale, ke-vo i onda sam, to je bilo vrlo davno, angaòvao mla|e ~lanove svoje porodi-

ce da tragaju za re~ima koje su mi potrebne, a koje ne bi bile ni kwièvne,

ni palilulske. U to vreme izraz za oca bio je kaktus, za ènsku haqinu pr-tqa. Takvim sam re{ewima pribegavao zahvaquju}i okolnosti da se sa sce-

ne svaka ta re~, ma koliko nepoznata bila, shvati iz konteksta, iz ak-

cije, pokreta ili pogleda. Mene je to zagrejalo, uhvatilo kao kolekcionar-

ska strast. I{ao sam u zatvore, u gimnazije, dopisivao se sa gimnazijama,

pa i sa ~a~anskom. To je jedan vrlo zanimqiv istraìva~ki rad koji traje

od 1962. godine i eto, do{ao sam do cifre od 20.000 re~i...“12

Posve}eni~ki i pasionirano afirmi{u}i nestandardnu kwièvnosti sleng, kao alternativne na~ine izraàvawa, iznedrio je kultno i rado~itano delo – pionirski poduhvat i wegov za{titni znak, Dvosmerni re~-

nik srpskog àrgona i àrgonu srodnih re~i i izraza, tj. Re~nik àrgona

(prvi put objavqen 1976. u izdawu BIGZ-a):13 „Neprekidno je beleìo àr-gonske izraze u gotovo svakoj prilici na papiri}ima, blokovima i notesi-ma od kojih se nije odvajao, tako da je svoje interesovawe pretvorio u nekuvrstu dru{tvene igre zapitkivawa. On se pri tom nije libio da zagazi {todubqe u socijalnu marginu da bi na{ao ono {to mu je bilo potrebno, jer re-~i koje su ga zanimale nisu mogle da se ~uju u akademskim krugovima kwi-èvnih prevodilaca, niti u pozori{tima gde je radio kao dramaturg [...]

Dragoslav Andri} nije se libio da zaustavqa qude na ulicama kada biu prolazu ~uo ne{to od onoga {to ga je zanimalo, prilazio bi jednostavnoi bez zazora, iznosio svoje kolekcionarske pobude i poku{avao da izvu~e

NA

SL

E\

E



————————————————————–————————————————

zato, dozvolite da ovim putem, istina, sa izvesnim zaka{wewem, pozdravim svogaprepotopskog kolegu!“ (Prevodimo sebe – sebi : [intervju sa Dragoslavom Andri-}em] / Radmila Stankovi}, u: NIN (31.12.2004)).

11 Andri} je ponudio sopstvenu definiciju àrgona: „To su vam fore, fazoni, smeja-lice, zezalice, spu{talice, sin|e, buve, frcokle, sve u svemu – ono...“

12 Kolekcionarska strast... / [razgovor vodila] Zorica Le{ovi} Stanojevi}, u: â-

~anski glas (â~ak). – God. 72, br. 16 (22.04.2005), str. 12.13 Na jednom od sastanaka Lingvisti~ke tribine Instituta za srpski jezik SANU na

kojima su gosti bili ne samo predava~i iz Beograda, ve} i iz Engleske, Poqske i Ne-ma~ke, odrànom 2003. godine, Dragoslav Andri} je govorio o problemima àrgona.Temom Neke javne i tajne veze izme|u poezije, àrgona i humora osvrnuo se na krea-tivni potencijal àrgonske leksike i na sferu wenog najefektnijeg delovawa.

{to vi{e re~i od svojih slu~ajnih, ~esto zbuwenih sagovornika kojima ni-je bilo lako objasniti da poseduju ne{to vredno, ~ega ina~e nisu bili sve-sni [...] Stoga se i sam autor kroz anegdote prise}ao svojih studijskih bora-vaka u Padiwaku, i nemalog nepoverewa {ti}enika ove ustanove nakon {tobi izraàvao èqu da pribeleì neke karakteristi~ne re~i koje su kori-stili dok su bili na izdràvawu kazne.“14

Drugo dopuweno izdawe, sa gra|om u me|uvremenu udvostru~enom napreko 16.000 odrednica, na vi{e od 500 strana,15 iza{lo je iz {tampe post-humno, novembra 2005. godine.16

Gra|u za svoj legendarni re~nik, koji }e postati osnova za sva kasni-ja prou~avawa àrgona kod nas, prikupqao je punih 30 godina – tamo gde seokupqaju mladi, u diskotekama, na stadionima, periferijskim kafanama,svadbama i va{arima, cirkuskim {atrama, u lovu, ribolovu, me|u skitni-cama, u {kolama i na fakultetima, me|u narkomanima i zatvorenicima.Veliku pomo} pruìli su mu brojni „spoqni saradnici“, opskrbquju}i gasveìm materijalima: „îni mi se da je àrgonske izraze skupqao celogìvota. Voleo je neobi~ne stvari. Uvek ga je zanimalo ono {to ima nekiduh. Od malih nogu voleo je humor i ono {to donosi radost i veseqe. Re~-nik àrgona za wega je bila neka vrsta bekstva od surove stvarnosti, a sa-kupqawe re~i igra“, se}a se supruga Radmila.17

Svoja leksikografska dela Andri} je smatrao „’vezama’ sa nekim we-govim specifi~nijim trenucima koje, eto tako, nije prosto hteo da pustiiz ruku“: „Ali, sve je to, mo`da u osnovi, niz mojih nastojawa da se neka-

ko pribliìm svome ocu, da mu se pohvalim, i tako poku{am da bar mal-

~ice ute{im sebe...“

Godinama je pripremao i „svoj najteì posao u ìvotu“ – Rimarijum

– re~nik rima, tj. slikova, ali je ovaj materijal ostao u procesu pripremeza {tampu:18 „Posledwih godina Dragoslav je radio na re~niku rima. To jeteàk posao, treba prona}i re~i koje se rimuju u padeù. Ostalo je more ku-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

14 Deca jezičkog greha : novo izdanje Rečnika žargona / Slobodan Kostić, Jovan Ćiri-lov, u: Vreme (Beograd). – (26.11.2005).

15 O Andri}evoj „kolekcionarskoj strasti“ prema prikupqawu àrgonizama svedo~ikuriozitet da se u prvom izdawu nalazi 310 àrgonskih izraza za re~ devojka, a unovom izdawu ~ak 700 – po~ev od arhai~nih, preko {atrova~kih, omladinskih, itd.

16 Na promociji drugog, dopuwenog izdawa „Re~nika àrgona“ (izdawe autora i Zep-ter Book World-a), odrànoj 15. novembra 2005. u sali Skup{tine grada Beograda, go-vorili su dramaturg Jovan ]irilov, lingvista Ranko Bugarski i publicista Mi-lan Vlaj~i}.

17 „êkaj, da samo zapi{em“ : [intervju sa Radmilom Andri}] / Dragana Matovi}, u:Ve~erwe novosti (Beograd). – (18.02.2006).

18 Andri} nije uspeo da prona|e re~ koja se rimuje sa „pasuq“.

tija prepunih tih kartona i karton~i}a, uvek je ne{to zapisivao. Dawu,no}u. Probudi se, upali svetlo i zapisuje. Nije bio ~ovek koji sedi za sto-lom i pi{e. Za kompjuterom je bio samo ako je sre|ivao neke stvari ili pi-sao pisma. Novine je ~itao samo dok uìna. Mislio je da je to gubqewe vre-mena. Sve je delovalo kao velika igra, jer je radio posao koji je veoma, veo-ma voleo. Nije znao {ta da radi, ako ne radi“, kazuje supruga.

Kwièvni radovi

Dragoslav Andri} je i sam pisao poeziju. Objavqene su mu zbirke: pe-sme u prozi Iz dnevnika („Prosveta“, 1972), Pesme? („Rad“, 1994), Sto pesa-

ma o qubavi (i o re~ima) : stilske ve`be u vezanom stihu (izdawe autora,2005). Zbirkom Sto pesama o qubavi, koja je iz {tampe iza{la neposrednopre wegove posledwe kwièvne ve~eri u rodnom â~ku, wen tvorac kao dase, nadahnuto prepli}u}i Eros i Tanatos, simboli~no oprostio od ìvotai literature: „Sam Dragoslav Andri} je u podnaslovu ovog dela napisao –stilske ve`be u vezanom stihu. Stilske ve`be – naravno je {ala i malipozdrav Kenou. Ovo delo nikako nisu stilske ve`be, mo`da je ova kwigaqubavnih pesama draguq u kruni Andri}evog stvarala{tva, koji je tvoracjednog jedinstvenog spisateqsko-prevodila~kog opusa kod nas, retkog i usvetskim razmerama. Sto pesama o qubavi je delo o qubavnicima „blago-slovenima koji su ka`weni ùdwom“, o qubavi koja je „vi{ak istine u {a-ci“, o voqenoj èni koju je pesniku „qubav bacila u lice“, a qubav je sa-ma, po Andri}u, „prestra{enoj smrti nanesena rana“. U ovoj kwizi Andri}otkriva da je qubav i „jedini na~in da se zaobi|e vreme“. Posle nedavnogodlaska Dragoslava Andri}a, ova kwiga kao da je wegovo dugo, muzikalno,ne`no pismo napisano nekako preko ramena smrti. Sam Andri} je ne`nokrio i postojawe ove kwige sve do wenog objavqivawa, u skladu sa jednomod mnogo proro~kih strofa u ovom delu: ’Mimo godina na{e dane slaèm /Na ovoj mamurnoj vasionskoj koti / Re~ima su nam sputani ìvoti / Tek ka-da odem sve }u da ti kaèm’“.19

Iz vickaste i {armantno duhovite igre re~ima nastala je humori-sti~na poezija Zezalice ili pesme zdesna nalevo, sa crteìma Vladete An-dri}a (autorsko izdawe, 1977); humoristi~ne pesme o {ahu Taknuto-}aknu-

to (sa Qubivojem R{umovi}em, „SBM-R{um“, 1995); humoristi~na, „{o-kantno-{tosovita“ proza Sva{tara : uxbenik nonsensa, koja je imala ~eti-ri zagreba~ka izdawa – prvo u ediciji „Itd“ (1981) u tiraù od 5000, dru-go (1983) u 8000, tre}e (1985) u 10000 i ~etvrto (1988) u 12000 primeraka, u

NA

SL

E\

E



———————————————

19 Danas vikend (Beograd). – (25-26.06.2005).

ediciji „Evergreen“ zagreba~kog „Znawa“. Peto, dopuweno izdawe, atrak-tivno ilustrovano crteìma Vladete Andri}a, objavqeno je, kao autorsko,u Beogradu 2000, a {esto, posthumno, 2006. godine: „Dragoslav Andri} je, naneki na~in lucidnog, ma{tovitog intelektualca iskoristio one teme kojezanimaju wegov „cerebralni korteks“. Neka vrsta svetle lako}e i svetlosneigre obavija wegove opservacije nad „nonsensom u toku“. O{trije, osetqi-vije oko otkri}e u ovoj kwizi i ose}aj za moralni i socijalni problem, isigurnost u kretawu duha me|u raznolikostima sveta, i sposobnost da se teraznolikosti vide i osvetle sa one strane koja je, do tog trena, bila neosve-tqena. Iznad svega, vidqiva je u toj kwizi buna protiv stereotipije i zdra-vorazumskih kli{ea. Meni se u toj kwizi najvi{e ~ini privla~nom tastrana, koja sugeri{e potrebu ìvog dijaloga, nesmetane o{troumnosti,jednog tako re}i uìvawa u humornom prevrednovawu vrednosti. Jednom re-~i, reqef na{e satire i humora puniji je, ìvqi, bogatiji sa ovom Andri-}evom kwigom. Sa duhom koji se ne{tedimice tro{i, i u sebi takmi~i, ko-jem je uìvawe da podsti~e mo`dane vijuge drugih, ona je otisak jedne vi-dqive, autenti~ne ìvosti, kao radosni poklon u sun~anoj dokolici“.20

Objavqivao je i kwige za decu – Vrt dobre nade : pesme i pitalice o

ìvotiwama iz beogradskog Zoolo{kog vrta (autorsko izdawe, 1996, vi{eputa do{tampavana), a zbirka Pinokio u Tokiju : pesme za decu (i rodite-

qe) (Novi Sad, Matica srpska, 1996) dobila je Nagradu „Gordana Brajovi}“kao najboqa zbirka pesama za decu objavqena u Jugoslaviji 1996. godine.

Sa Qubivojem R{umovi}em objavquje zbirku poeti~no-humoristi~-nih zabavnih eseja Vidi mene! : ve`be za duhovno opu{tawe (Jugopetrol,1997).

Na repertoaru beogradskog pozori{ta „Bo{ko Buha“ bio je i Andri-}ev mjuzikl za decu Najjevtinije lessons engleskog in gradu – a zabava vam

do|e besplatno!

Sve wegove kwige imale su vi{e izdawa.

Prevodila~ki rad

Antologije i zbirke poezije

Andri} se rado se}ao svoje prve prevodila~ke qubavi: „U 11. godini

strasno sam zavoleo {ah, a malo zatim i poeziju,“ prise}a se na{ sagovor-

nik. „Otkrio sam u jednoj beogradskoj kwiàri Antologiju stare kineskepoezije Milo{a Crwanskog: toliko me je odu{evila da sam poèleo i sa

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

20 Miroslav Egeri}, u: Politika (Beograd). – (oktobar 1983).

drugima da delim lepotu re~i nepoznatih jezika, naroda i kultura. Tra-

je to ve} decenijama, nakupilo se, eto, ve} brdo kwiga. Kada ih gledam i

prelistavam, ose}am se kao u svom haremu. Trebalo mi je bar 20 godina da

shvatim kako vernog prepeva nema i ne moè biti. Zato se uvek drìm

principa da od pesnika moète da oduzmete pone{to, ali to morate da

mu vratite uz 15 odsto kamate. Prevodilac je neka vrsta voajera, koji

stalno zaviruje u tu|e ìvote, kulturu, emocije, istraùje sudar civi-

lizacija. On je, tako|e, aku{er tu|e dece“.21

O~aran mogu}nostima prodirawa u sve ve}e i {ire stvarala~ke slobo-de koje kwièvno prevo|ewe nudi onima koji su dovoqno hrabri, ali i dr-ski da te mogu}nosti koriste, Andri} neumorno prevodi: „Prevo|ewe je kao

hod po ìci. Sa pravilima u jednoj i izuzecima u drugoj ruci“.22

Odu{evqava ga svaki ~italac wegovih prevoda, ne zato {to „kupikwigu“ („svejedno, neka je samo uzme iz biblioteke“), nego zato {to mu ti-me daje neki znak da su srodne du{e i duha: „ôvek se boqe ose}a kad tako

utvrdi da ima osoba wemu sli~nih“. Brojne generacije ~italaca ve} decenijama uìvaju u wegovim prevo-

dila~kim ostvarewima – delima Karla Sandberga, Frensisa Skota Ficxe-ralda, Erskina Koldvela, Luisa Bromfilda, Xona Selinxera, ârlsa Veba,Juxina O’ Nila, Vilijema Sarojana, Artura Milera, Tenesi Vilijamsa,Bernarda [oa, Ogdena Ne{a, Xeroma Kiltija, @an-Pol Sartra, Albera Ka-mija, @ana @irodua, @orà Fejdoa, Eèna Joneska, Anrija de Monterla-na, @ana Anuja, Sergeja Mihalkova, Aleksandra Volo|ina, Emila Bragin-skog, Fridriha Direnmata, Maksa Fri{a, kao i Halila Xubrana, Sa~ida-nande Vatsjajane... Ipak, Sartra je najlak{e prevodio, „jer je sve to kod we-

ga povezano i logi~no, jasno...“

Me|utim, Andri}ev najdraì ànr je poezija, ~ije je prevo|ewe do-ìvqavao kao „jednu veliku, ludu zabavu, neku vrstu pijanstva“.

Posebno su zapaène antologije svetskog pesni{tva, direktno ilikomparativno prevedene, propra}ene detaqnim komentarima i obja{wewi-ma prevodioca: antologija klasi~ne kineske poezije Svet u kapi rose

(„Rad“, 1974, 1975, 1991), komparativno prevedene sa engleskih, francu-skih, ruskih i nema~kih verzija, sa kratkim pregledom istorije Kine, ki-neske kwièvnosti i bele{kama o pesnicima i pesmama: „Andri} nam se

NA

SL

E\

E



———————————————

21 Re~i neokrwene vremenom : intervju : Dragoslav Andri}, kwièvni prevodilac/ Radmila Lotina, u: Dnevnik (Novi Sad). – (15.01.2005).

22 Nasuprot mi{qewu da li~nost prevodioca treba da ostane u potpunoj senci teksta,Andri} je branio stav o aktivnijoj prevodio~evoj ulozi, smatraju}i da prevodilactreba da se izraàva onako kako bi se, po wegovom ose}awu, izrazio sam autor da jepisao na prevodio~evom jeziku.

ovde pokazuje u punoj meri svog senzibiliteta i prevodila~ke ve{tine: jed-na poezija o kojoj smo prve predstave stekli negde jo{ dvadesetih godinakroz antologiju koju je priredio Milo{ Crwanski, sada nam se prikazujeu punom sjaju, u svoj, dubokoj i neprolaznoj lepoti. Ve} zbog same ~iweniceda obuhvata ~itavih dvadeset sedam vekova kineske poezije, ali i zbog toga{to pred sobom imamo antologiju datu sa poznavawem predmeta, sa pesni~-kim ukusom i istraìva~kom stra{}u, neminovno je da u ovoj kwizi pre-poznamo kapitalno delo na{e prevodne literature“ (NIN). êtvrto izda-we, dopuweno sa jo{ pesama i kolor-reprodukcija kineskog slikarstva, ob-javquje novosadski „Prometej“ 2004.

Antologija klasi~ne japanske poezije Ne pali jo{ svetiqku („Rad“,1981) tako|e je komparativno prevedena sa francuskog, engleskog, ruskog inema~kog jezika, sa odgovaraju}im prate}im tekstovima prevodioca – pred-govorom, bele{kama i izborom likovnog materijala: „Dobili smo prilikuda osveìmo i znatno produbimo doìvqaj japanske poezije, ali i da stek-nemo jasnije predstave o wenom bi}u i su{tini. Za to se, naravno (a ko bidrugi), postarao Dragoslav Andri}, koji poseduje redak talenat da sasta-vqa izuzetne i iznena|uju}e kwige. Sastavqa~ je zahvatio pregr{t pene izdubokog vira. Bez oklevawa treba re}i: izvanredno!“ (TV novosti). Sa jo{56 strana kolor-reprodukcija japanskog slikarstva i, posebno, grafike, ob-javquje je i „Prometej“ 2004.

Antologija poezije ameri~kih Crnaca Otisak srca u pra{ini obja-vqena je najpre kao xepna kwiga, pod naslovom Iz poezije ameri~kih Crna-

ca („Novo pokolewe“, 1953),23 a ne{to pro{ireno izdawe iste zbirke, podnaslovom Pesme ameri~kih Crnaca, objavio je „Rad“ 1964. godine. U~etvo-rostru~eno i temeqno komentarisano izdawe Otisak srca u pra{ini24, sacrteìma Xorxa Forda, ra|enim upravo za ovu antologiju, objavio je „Rad“1975: „Andri}eva antologija je koliko reprezentativna, toliko i odrazkreativnog ponirawa u pesni{tvo kojim je neprekidno, i duboko, li~no zao-kupqen“ (Ekspres). êtvrto, daqe dopuweno izdawe objavquje „Prometej“2003.

Antologiju kanadske poezije, pisanu na francuskom i engleskom je-ziku, u Andri}evom izboru i prevodu, sa uvodima Pjera Nevea i Frenka Dej-vija, objavquje kru{eva~ka „Bagdala“ 1989. godine. Novo izdawe, sa podna-slovom U ime zemqe, na skoro 600 strana, ukqu~uju}i tridesetak stranicasa kolor-fotografijama kanadskih pejzaà Qubodraga Andri}a i proprat-ne prevodio~eve bele{ke, objavquje „Prometej“ 2004.

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

23 Andri} se godinama dopisivao sa Lengstonom Hjuzom, najve}im crna~kim pesni-kom Amerike.

Antologija engleske i ameri~ke humoristi~ne poezije „Ko – je l’ ja?“,prvi put je objavqena sa podnaslovom Antologija vedre poezije (BIGZ,1974): „Radi se o autorskom i prevodila~kom podvigu“ (Ve~erwe novosti).„U najnovijem delu majstora jezi~ke kombinatorike, Dragoslava Andri}a,na{ jezik poseduje ~udnovatu slobodu, sav je razde{en, opijen sla{}u igre“(Politika). „[ala, prepredewa{tvo, ironija, blasfemija, ludirawe, sar-kazam, {eretluk, igra, parodija, satira, izmotavawe, mudrost i filozofi-ja prosto-naprosto kao neki obe{ewa~ki vetar {ire se sa stranica ove div-ne i lucidne kwige. Utoliko vi{e nas onda i Dragoslav Andri} zaduùje,jer shvatamo da se u ovakvom poslu moglo istrajati samo sa krajwom jezi~-kom i pesni~kom inventivno{}u i vispreno{}u, vrlinama kakve wemu, uo-stalom, nikad nisu nedostajale“ (Borba). Sa iscrpnim, ànrovski odgova-raju}im komentarima prire|iva~a i 56 kolor-stranica crteà-karikatu-ra @eqka Ceri}a, izlazi ponovo, u izdawu „Prometeja“, 2003.

Ameri~ka poezija danas, tako|e u izboru, prevodu i sa bele{kamaDragoslava Andri}a, na 366 strana plus tridesetak stranica sa kolor-fo-tografijama – prizorima iz Amerike Qubodraga Andri}a, kod nas je pr-vi put objavqena 2003, tako|e u izdawu novosadskog „Prometeja“. Speci-jalno za ovu Andri}evu kwigu znameniti ameri~ki pesnik srpskog pore-kla, dobitnik Pulicerove nagrade za poeziju, ârls Simi} (1938), napi-sao je predgovor Raj pesnika: „Za razliku od svih drugih zemaqa na svetu,Amerika nema svoju prestonicu kulture ako je u pitawu kwièvnost. Wu-jork je grad na koji je upu}en ~ovek koga zanima likovna umetnost ili po-zori{te, ali ve}ina pisaca i pesnika ìvi drugde. âk ni izdava{tvonije toliko centralizovano kao nekada. Kwièvni ~asopisi – a uvek semoè nabrojati oko 800 onih {to su u datom trenutku aktivni – objavqu-ju se u svakoj od saveznih dràva. Zato, da bi se stekla prava slika o ame-ri~koj poeziji, mora se pro~itati strahovito mnogo tih ~asopisa. To sami u~inio 1992, kada sam priredio godi{wu antologiju Najboqe ameri~ko

pesni{tvo. Upustio sam se u to pretpostavqaju}i da }u biti beskrajnorazo~aravan, ali po{to sam i{~itao stotine kwièvnih ~asopisa, veli-kih i malih, tokom te jedne godine, otkrio sam dovoqan broj dobrih pesa-ma, izrazito vrednih ~itawa. To je upravo ono zbog ~ega se divim Drago-slavu Andri}u i wegovoj ~udesnoj, novoj antologiji. îtao je na{iroko,izabrao i preveo niz ameri~kih pesnika u opsegu koji je odista reprezen-tativan.

Teè je pitawe – kako okarakterisati pesnike? Postoji li uop{tene{to {to bi se moglo ozna~iti kao ameri~ka pesma koja bi bila tipi~naza posledwih ~etrdesetak godina? Da, postoji, a mogla bi se opisati ovako.Glas pesme je li~an, stil je narativan, a kwièvna {kola kojoj je sklonai privrèna je realizam. Drugim re~ima, ona ima vi{e poverewa u svojpogled na svet otvorenih o~iju nego na pogled iz ugla ma{te. Kao i svaka

NA

SL

E\

E



obuhvatnija generalizacija koja bi se ticala savremene poezije, me|utim,i ova je samo polovi~no ta~na. Sre}om za nas, nadme}u}i se sa uvek prisut-nom potrebom za uverqivo{}u, postoji u na{em pesni{tvu i ona duga tra-dicija radikalnog eksperimentisawa i novatorstva, koja poti~e jo{ odVitmena, Dikinsonove, Eliota, Paunda, Murove, Vilijemsa i raznih wiho-vih potomaka sve do dana{weg dana. Pre ili kasnije, svaki pesnik koji pi-{e u Americi mora nekako da se nagodi sa tim nasle|em, i da na~ini svojeizbore. Po{to je na{a doma}a tradicija stara samo dva veka, mnogo {ta odonog {to na{i pesnici pi{u i misle o peziji neizbe`no je neka vrsta di-jaloga sa na{im pesni~kim precima.

Emerson je prvi izjavio da je Amerika na{a prava tema. Ono {to jeimao u vidu nije bila nekakva jenkijevska predstava o patriotskom stiho-tvorstvu, nego sama zemqa, obra|ena ili jo{ u stawu divqine, koja se pru-à izme|u dva okeana. Na{i Praoci Hodo~asnici su se uputili u Ameri-ku da na|u Novi Rajski Vrt, te i danas bukti rasprava me|u politi~arimai obi~nim svetom oko toga da li su ga na{li ili nisu. Mo`da samo pesni-ci mogu sa pouzdawem re}i da su na{li svoj raj. Ogromna koli~ina poezije{to se i daqe pi{e u zemqi u kojoj, kako se pretpostavqa, dominiraju sa-mo materijalne vrednosti – za~u|uju}a je i besprimerna.

Antologija Dragoslava Andri}a pokazuje da je ne{to od toga stvara-la{tva najvi{eg literarnog kvaliteta. Naravno, bez wegove izvanrednesposobnosti kao prevodioca, opseg i kvalitet ameri~ke poezije ne bi biodostupan srpskom ~itaocu“.

Svaka od ovih {est antologija Dragoslava Andri}a, izuzev savremeneameri~ke poezije koja je prvi put u tom izboru objavqena kod nas 2003. go-dine, imala je do sada po nekoliko izdawa, a svih {est istovremeno je obja-vio novosadski „Prometej“ (2003-2004) u posebnoj ediciji – Edicija Anto-

logije svetske poezije u izboru i prevodu Dragoslava Andri}a,25 kao anto-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

25 U posledwim javnim nastupima – 3. februara 2005. u Narodnoj biblioteci Smede-revo, u ciklusu martovskih kwièvnih ve~eri u ku}i \ure Jak{i}a u Beogradu i,najzad, 19. aprila 2005. na 42. „Disovom prole}u“ u â~ku Dragoslav Andri} jepredstavio publici svih {est antologija svetske poezije.

U okviru manifestacije „Dani Laze Kosti}a“, odràne na 11. Me|unarodnomsalonu kwiga na Novosadskom sajmu (14-19. april 2005), novosadskoj izdava~koj ku-}i „Prometej“ pripala je Specijalna nagrada za Andri}evu {estotomnu Antologi-

ju svetske poezije.Uru~ene su i Nagrade „Zaharija Orfelin“ za najboqu likovnu i tehni~ku

opremu kwiga izdatih izme|u dva Salona kwiga na Novosadskom sajmu. Prva nagra-da u kategoriji Edicija dodeqena je âbi Nemetu za ediciju Antologije Dragosla-

va Andri}a.Ovaj komplet bio je i u uèm izboru za nagradu „Izdava~ki poduhvat“ na Beo-

gradskom sajmu kwiga 2004. godine.

logi~areva i prevodio~eva izabrana dela u ànru poezije u prevodu, {to jedo sada jedinstveni poduhvat u istoriji ne samo prevodila{tva kod nas,ve} i u jugoisto~noj Evropi. Ovom vrhunski opremqenom26 {estotomnom an-tologijom remek-dela svetske poezije Andri} je krunisao 80 godina ìvotai 60 godina netipi~ne prevodila~ke posve}enosti i upornosti.

U Andri}evom izboru i prevodu, sa propratnim bele{kama o pesni-cima i pogovorom Karela Jonkherea, beogradski „Nolit“ 1965. godine ob-javquje antologiju Flamanska poezija, a kru{eva~ka „Bagdala“ 1967. ob-javquje, tako|e u wegovom izboru i prevodu, antologiju Mladi flamanski

pesnici za koju je flamanski pesnik Fredi de Vre sastavio svojevrstanpogovor – pesmu „Umesto pogovora“.

Objavqivawem ~uvene antologije rok poezije Stereo stihovi u sop-stvenom izboru i prepevu, nesumwivo najreprezentativnije i najboqeprevedene antologije te vrste kod nas, postao je i prvi doma}i antolog rokpoezije: „Andri} kaè da je fascinaciju rokenrolom u wemu probudioBob Dilan jer je A Hard Rain’s Gonna Fall bila ’jedno od onih otkri}a ko-ja ru{e neke na~ine doìvqavawa i mi{qewa’. A zahvaquju}i tome {toje kao {ahovski reprezentativac bio u prilici da putuje po svetu, bio jeprvi koji je u Beograd doneo Dilanovo i mnoga druga, po~etkom {ezdese-tih nepoznata imena“.27 Stereo stihovi objavqeni su u izdawu „Narodnekwige“ 1983. (u ~ak 15000 primeraka): „Ovaj poduhvat Dragoslava Andri-}a ima pionirsku i vi{estruko prosvetiteqsku vrednost. Andri} je biosre}ne ruke u izboru i posebno u prevodu. Veliki broj pesama je prepevangotovo virtuozno i sa nepredvidqivom sre}om u izboru jezi~kih istan~a-nosti. Wegova antologija pokazuje neo~ekivano bogatstvo izraàjnih ob-lika. Gotovo da svaka pesma uvodi novi kod“ (Svet). Drugo, autorsko izda-we (u 500 primeraka), sa podnaslovom Antologija zlatnog doba rok poe-

zije, sa predgovorom Vudija Gatrija, objavqeno je 2000.Beogradska „Prosveta“ objavquje 1964. godine izabrane pesme Berta

[irbeka Slepi pliva~i, u Andri}evom prevodu.Posle 27 godina, ponovo su na srpskom jeziku, u prevodio~evom iz-

dawu, nekada veoma popularni [tihovi, izabrane pesme Ogdena Ne{a

NA

SL

E\

E



———————————————

26 Qubodrag, sin Dragoslava i Radmile Andri}, koji nekoliko godina ìvi u Kana-di, autor je sjajnih fotografija koje se nalaze u antologiji ameri~ke i kanadskepoezije, dok je karikature u boji za antologiju humoristi~ne poezije, na ideju Dra-goslava Andri}a, radio majstor zagreba~kog crtanog filma @eqko Ceri} Raf.Predgovor za savremenu ameri~ku poeziju napisao je jedan iz prve petorke ameri~-kih pesnika ârls Simi}, dok su ilustracije za kwigu poezije ameri~kih Crnacastigle specijalno iz Harlema od slikara Xorxa Forda.

27 Dijalog putem pesme : Dragoslav Andri}, prevodilac i antolog rok-poezije, u:Glas javnosti (Beograd). – (3.02.2001).

(„Kultura“, 1969, BIGZ, dva izdawa 1977) i Sme{na sme{a Ogdena Ne{a,daqi izbor (1972): „[tihovi su za tili ~as postali jedan od va`nih sa-stojaka na{e kulturne atmosfere“ (Aleksandar Petrovi}, Politika,1969). „Prevo|ewe [tihova na na{ jezik ostavi}e traga u ~itavom du-hovnom sklopu na{eg pisca i ~itaoca“ (Ra{a Popov, godi{wi osvrt nadoga|aje u kulturi 1969, NIN). „Svi su zaqubqeni u Ne{a!“ (Stevan Sta-ni}, u naslovu ~lanka u Borbi, 1969). BIGZ je potom, 1977, objavio [ti-

hove i Sme{nu sme{u u jednoj kwizi, pod naslovom prve (u 25000 prime-raka): „Kada su se pre nekoliko godina, u slobodnoj i razigranoj prevo-dila~koj interpretaciji Dragoslava Andri}a, prvi put kod nas pojavi-le pesme Ogdena Ne{a, tog ameri~kog „nasmejanog filozofa“, tog „raz-draganog humoriste“, te „mudre {ekspirovske lude“, ili ~ak tog „VoltaVitmena u delirijumu“ – delovalo je to kao dvostruko otkri}e: otkri}ejednog pesnika, mo`da najve}eg pesnika na{eg doba u vedrom ànru, i ot-kri}e jednog na~ina prevo|ewa, ~iji se uticaj odmah osetio i nastavioda se ose}a. Prva kwiga Ogdena Ne{a u tuma~ewu Dragoslava Andri}a,[tihovi, progla{ena za najboqi prevod godine, posluìla je kao osnovza razne scenske postavke, za nekoliko televizijskih emisija, za mnogeradio programe, i za niz songova ve}eg broja na{ih kompozitora. Potomje objavqena jo{ jedna zbirka Ne{a i Andri}a Sme{na sme{a. Ova kwi-ga u celosti obuhvata te dve izvanredno primqene zbirke“ (Nikola Ber-tolino, u pretposledwem izdawu [tihova, 1977). Obe su, opet pod naslo-vom [tihovi i Sme{na sme{a Ogdena Ne{a, sa dopunskim izborom izNe{ove zaostav{tine, objavqene u prevodio~evom izdawu, u junu 2004.godine.

U jednom od posledwih intervjua, na pitawe – „ko su va{i omiqenipesnici, sa kog jezika najradije prevodite“, Andri} odgovara u svom sti-lu: „Bez razmi{qawa – Ogden Ne{. Davnih godina, slu~ajno sam u Ame-

ri~koj ~itaonici u Beogradu otkrio wegovu kwigu, jedne zime dok je vla-

dao opaki azijski grip. Nisam ~uo za to ime, a kako sam se i sam u me|u-

vremenu razboleo, odmah sam po~eo da ga ~itam. Toliko me je zasmejavao

da su se moji zabrinuli. Uveren sam da me je Ne{ i izle~io: moj grip je

trajao nedequ dana, a Beogra|ani su bolovali po tri nedeqe. Kasnije sam

zakqu~io da su u humoristi~kom ànru angloameri~ki pesnici nepreva-

zi|eni.

Najvi{e volim francuski. Poznato je da su Francuzi zaqubqeni u

svoj jezik i da su najve}i jezi~ki {ovinisti. Pol Elijar za mene je {am-

pawac u divnoj francuskoj poeziji. êsto se se}am i pariskog grafita

koji je, neokrwen vremenom, preìveo mnoge {ezdesetosma{e: „Budimo re-

alni, traìmo nemogu}e“.

Moram da se pohvalim, da je moja antologija kanadske poezije „U

ime zemqe“ jedinstvena, jer pokriva i englesko i francusko govorno pod-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

ru~je. Takav presek Kana|ani jo{ nisu napravili, re~eno mi je pro{le go-

dine na wihovom {tandu, na Beogradskom sajmu kwiga“.28

Preveo je sa engleskog jezika i Izabrane pesme Karla Sandberga („No-vo pokolewe“, 1953), ~iji je udvostru~en izbor, pod naslovom Tuma~ewa qu-

bavi, objavio BIGZ 1974. Tre}e, ponovo dopuweno izdawe, pod istim naslo-vom, objavila je „Narodna kwiga“ 1983.

Izabrane pesme indijskog pesnika Sa~idanande Vatsjajane Prvo lice,

drugo lice, u Andri}evom prevodu, sa autorovog originala na engleskom je-ziku i crteìma Vladete Andri}a, objavquje kru{eva~ka „Bagdala“ 1971.

No}i na grobqu, izabrane pesme ameri~kog kwièvnika Stivena Do-binsa u Andri}evom prevodu, objavquju beogradske „Kwièvne novine“1989.

Qubav i mistika Zlatnog [estog Dalaj Lame, pesme [estog DalajLame (pravo ime ângjang Gjat{o, Tibet, 7. vek), prevedene prema engleskojverziji Pera Kjelda Sorensena, izlaze 1991. u izdawu „Bagdale“, koja istegodine objavquje i Praznik salate : pesme u formi tanka, zbirku pesamasavremene japanske pesnikiwe Ma~i Tavara, prema autorizovanoj engleskojverziji Xeka Stama.

The Primer of Children’s Rights, zbirku pesama za decu Bukvar de~jih

prava Qubivoja R{umovi}a, u prepevu Dragoslava Andri}a na engleski je-zik, „SBM-R{um“ objavquje u nekoliko izdawa 1995, a u zajedni~kom pre-vodu sa Pavlom Peren~evi}em 2001. godine. Objavio je, tako|e u prevodu saengleskog jezika, eko-poemu za decu – slikovnicu Teodora Sjusa Geizela[pseudonim Doktor Sjus] Okolinko = The Lorax (Zavod za uxbenike i nastav-na sredstva, 2005). Ostala je neobjavqena zbirka pesama za decu Du{ka Ra-dovi}a Sme{ne re~i = Funny Words, tako|e u Andri}evom prepevu na engle-ski jezik, kao i Sjusova poema za decu Bitka oko butera.

Sa nema~kog jezika preveo je slikovnicu Vernera Holcvarta Pri~a o

maloj krtici kojoj se neko pokakio na glavu (Zavod za uxbenike i nastavnasredstva, 2005).

Antologije i zbirke pripovedaka

Andri} je prevodio i pripovetke, izme|u ostalih: izabrane pripo-vetke Breta Harta Na Divqem zapadu („Omladina“, 1953), izabrane pripo-vetke Frensisa Skota Ficxeralda Ponovo u Vavilonu („Omladina“, 1955,1958), priredio je antologiju australijske kratke pri~e Iz savremene

NA

SL

E\

E



———————————————

28 Re~i neokrwene vremenom : intervju : Dragoslav Andri}, kwièvni prevodilac/ Radmila Lotina, u: Dnevnik (Novi Sad) . – (15. januar 2005).

australijske proze („Novo pokolewe“, 1954), jednu od prvih kwiga iz au-stralijske kwièvnosti objavqenih u balkanskim zemqama, antologijuNovije flamanske pripovetke, kwigu prvu („Bagdala“, 1972) i kwigu dru-gu („Bagdala“, 1974).

Romani i drugi prozni ànrovi

Zahvaquju}i Andri}u, na{a ~itala~ka publika upoznala je i romane:Neredi u julu Erskina Koldvela („Bratstvo-jedinstvo“, 1952, „Rad“, 1969,„Minerva“, 1981), Divqa reka Luisa Bromfilda („Bratstvo-jedinstvo“,1955, „Omladina“, 1956, „Rad“, 1973, 1976, Verzal press, 1999, 2000), Veliki

Getsbi F. S. Ficxeralda (sa Sa{om Petrovi}em, „Jugoslavija“, 1967), Di-

plomac ârlsa Veba (BIGZ, 1972, „Narodna kwiga“, 2001), Lovac u raì Xe-roma Dejvida Selinxera („Rad“, 1979, BIGZ, 1987, 1988), Meri Popins Pa-mele Lindon Travers („Narodna kwiga – Alfa“, 1995).

Me|u ostalim proznim ànrovima su i kapitalna monografija Japan

Luja Frederika i Mi{ela Randoma, prevedena sa francuskog jezika („Ju-goslovenska revija“, 1988), Prorok Halila Xubrana, lirske meditacije uprozi o tzv. ve~nim temama (samostalna izdawa po~ev od 1985, a kasnija sadodatkom, pod naslovom Prorok i Prorokov vrt, 1995, 1998, 2000)...

Pozori{ni komadi i radio drame

Pozori{ni komadi u Andri}evom direktnom ili komparativnom pre-vodu sa francuskog, engleskog, nema~kog i ruskog jezika, uglavnom su igra-ni u pozori{tima Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore ilisu objavqeni kod izdava~a: „Prevodio sam niz pozori{nih komada koji su

mi se svi|ali, ako }e neko da igra, neka igra“.29

Sa francuskog jezika prevedena su dela: Zato~enici iz Altone i \a-

vo i Gospod Bog @.-P. Sartra, Opsadno stawe A. Kamija, Mrtva kraqica A.de Monterlana, Amfitrion 38 @. @irodua, Pe}ina, Usijana glava, Sasta-

nak u Senlisu i @enski orkestar @. Anuja, Barijonovo ven~awe, Idem u

lov, Silom mu`, Hotel „Slobodan promet“ i Toto nije kakio! @. Fejdoa,Rezervista A. Rivemala, Cvet kaktusa Barijea i Gredija, Oskar K. Mawi-jea, Klopka za bespomo}nog ~oveka i Osam èna R. Toma, Maturanti @.-A.Lakura, „Gilda“ zove „Me Vest“! M. Parana, Naruxbina F. Vebera, Koleni-

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

29 Mawi broj ovih prevoda, mada razaslan na{im pozori{tima, jo{ nije nigde kodnas izvo|en ili {tampan.

ja R. de Obaldija, în-~in! F. Bijedua, Komadi za ~itawe ispod tu{a (tri-desetak jedno~inki) P.-A. Kamija, Bep~e F. Marsoa, Opkoqeni le{ K. Jasi-na, âsovi engleskog za ameri~ke studente i Budu}nost je u jajima i druge

jedno~inke E. Joneskoa.Sa engleskog jezika: Crnina prili~i Elektri30 J. O’Nila, Inspektor

je do{ao X. B. Pristlija, Spasli se za dlaku T. Vajldera, Veliki no` K.Odetsa, Pe}inski qudi i Podzemni cirkus V. Sarojana, Deseti ~ovek P. â-jevskog, Dvanaest gnevnih qudi R. Rouza, Lov na ve{tice, Posle pada, Slu-

~aj u Vi{iju i Cena A. Milera, Silazak Orfeja, Ne`na ptica mladosti,Iznenada, letos, Period prilago|avawa (dve tre}ine u prevodu D. Andri}a,jedna tre}ina u prevodu I. ]osi}) i Tramvaj zvani èqa (pola u prevodu D.Andri}a, pola u prevodu V. Ne{i}) T. Vilijamsa, Don @uan u paklu i ôvek

i nat~ovek (pola u prevodu D. Andri}a, pola u prevodu V. Ne{i}) B. [oa,Dvoje na klackalici V. Gibsona, Farmerke Nobla i Herlihija, Ko }e da spa-

se ora~a? F. Gilroja, Put kroz {umu Milara i Bal~ina, Dvostruko lice

Alana i Makdugala, Dragi moj la`qiv~e31 i Qubavi moja X. Kiltija, Pod

NA

SL

E\

E



———————————————

30 Trilogiju Juxina O’Nila Crnina prili~i Elektri, u prevodu i sa predgovoromDragoslava Andri}a, objavila je Srpska kwièvna zadruga 1984. godine, kao 511.kwigu u svom redovnom, 77. kolu.

Ovaj komad kod nas je premijerno prikazan u Narodnom pozori{tu u Beogradu26. maja 1972, u Andri}evom prevodu i reìji Milenka Mari~i}a, u skra}enoj ver-ziji, a u slede}oj podeli: Kristina Manon – Mira Stupica, Ezra Manon – JovanMili}evi}, Lavinija (Elektra) – Radmila Andri}, k. g., Orin – Petar Bani}evi},Adam Brant – Du{an Bulaji}, Hejzel Najls – Ogwanka Ogwanovi}, Piter Najls –Petar Ejdus.

31 Po~etkom leta 2004, na desetogodi{wicu obustave istoimene predstave (ne igra seod 1995), {tampana je, u prevodu Dragoslava Andri}a, kwiga koja sadrì inte-gralni tekst legendarne duodrame Xeroma Kiltija Dragi moj la`qiv~e, tj. scen-sku adaptaciju zasnovanu na duhovitoj i uzbudqivoj prepisci kriti~ara i piscaBernarda [oa i engleske glumice gospo|e Patrik Kembl (za koju je [o pisao svo-ju najslavniju komediju Pigmalion, odnosno ulogu male cve}arke Elize, tj. LizeDulitl).

Ova „komedija pisama“ igrana je u preko sto zemaqa, a kod nas, u „Ateqeu 212“,qubav publike je ovu kultnu predstavu, u izvo|ewu Radmile Andri} i MihailaViktorovi}a, odràla na repertoaru ~ak pune 34 godine, uz wihova gostovawa u 93mesta {irom biv{e Jugoslavije...

U kwizi je dat kompletan istorijat beogradske predstave, izvodi iz kritika,se}awa protagonista i analogije sa inostranim izvo|ewima, kao i Kiltijeva se}a-wa – Prolog i Izvod iz hronike, i prevodio~eve raznovrsne iscrpne Asocijacije.Uz nekoliko karikatura, tu je i 16 fotografija iz postavki La`qivca u svetu...

„Prevodilac komada i Kiltijev poznanik, Dragoslav Andri} je, „oìvqava-ju}i svoje profesionalne i privatne emocije“ vezane za predstavu, kompletiraokwigu o „La`qivcu“, unose}i s autorovim dopu{tewem i replike kojih nije bilou engleskoj verziji, a bilo ih je u manuskriptu. Osim toga, Kiltijev tekst on dopu-wuje podacima o wegovim naj~uvenijim izvo|ewima, ali i o umetni~kom zanosu i

mle~nom {umom D. Tomasa, @ivot u mojim rukama P. Justinova, Ta otkud

mogu da te ~ujem kad voda te~e! R. Andersona, Kako se uzme A. Ejkbona, Jesi

l’ to ti, Normane? Klarka i Bobrika, Ve~iti mladi}i N. Sajmona, Dogodi-

ne u isto vreme B. Slejda, Ko je ko? Voterhausa i Hola, Rouz E. Dejvisa, Kri-

la A. Kopita, Igranka u doba Lunase B. Frila, Smrt i devojka A. Dorfma-na, Crni humor X. Ri~ardsona i Ritino {kolovawe V. Rasela.

Sa nema~kog jezika: Poseta stare dame, Fizi~ari i Frank Peti F.Direnmata, Ku}evlasnik i paliku}e M. Fri{a, Znate li Mle~ni put? K.Vitlingera, Henrih Osmi i wegove ène H. Gresikera.

Sa ruskog jezika: Kako si, mom~e? V. Panova, Spomenik samom sebi S.Mihalkova, Devojka s pegavim licem A. Uspenskog, Pet ve~eri i Moja sta-

rija sestra A. Volo|ina, Dobro ve~e! (tridesetak satiri~nih jedno~inkiiz repertoara A. Rajkina i drugih), Lakejske igre E. Braginskog.

Komparativni prevodi: Poverioci A. Strindberga (sa francuskog inema~kog), One i on L. Helgesona (sa engleskog i francuskog), Gospo|a Mar-

garita R. Ataide (sa francuskog i engleskog).Va`nije jedno~inke: Izme|u zidova i ûdo Sv. Antona M. Meterlin-

ka, Ravnodu{ni lepotan @. Koktoa, Ova je ku}a sklona padu T. Vilijamsa.Prevodio je i muzi~ke komade (uz uskla|ivawe songova sa muzikom): Sa francuskog jezika: Orfej u paklu @. Ofenbaha, Pri~a o vojniku F.

Ramija, Slatka Irma A. Brefora.Sa engleskog jezika: Pla~i, voqena zemqo! A. Patona i R. Andersona,

Poqubi me, Keti! (po [ekspirovoj „Ukro}enoj goropadi“) S. i B. Spevak, Otebi pevam! Kaufmana i Rajskinda, Pri~a iz zapadnog kvarta Lorentsa i

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

————————————————————–————————————————

partnerstvu tokom trideset~etvorogodi{weg ìvota ~uvene beogradske predstave.Tako je, na primer, u dodatku kwige naveden podatak kako je Radmila Andri} nosi-la crnu duga~ku haqinu koja je bila nabavqena od neke dame koja je kao sasvim mla-da devojka u woj bila predstavqena britanskoj kraqici. A sve je po~elo kada su najednom od najuglednijih ameri~kih univerziteta, Masa~usetskom institutu, Kil-ti i wegova supruga Kavada Hamfri, studentima ~itali pisma Patrik Kembl iBernarda [oa, koja posle izvanrednog prijema Xerom takore}i prekono} pretapau Dragog la`qivca. Taj manuskript slu~ajno zati~e Lilian Helman, u to vreme veo-ma popularna dramska spisateqica, i skre}e na wega pa`wu Ketrin Kornel, naj-renomiranijoj me|u onda{wim pozori{nim umetnicima u Americi. Tako dramskikomad kre}e kako u {iroke tamo{we prostore, tako i u svet, dobijaju}i mahomkultno obele`je.

Kilti i wegova supruga su 1957. godine u îkagu izveli svetsku premijeru ~u-vene prepiske. Tokom 1960. komad je postavqen u Berlinu, Wujorku i Parizu. U ~e-tiri ~uvene postavke komada u Francuskoj, igrali su, pored ostalih, Marija Kaza-res i Pjer Braser, Edvi` Fejer, @an Mare – scenski idoli. U Sovjetskom Savezu jena startu 60-tih sa La`qivcem postavqen rekord druga~ije vrste, kada je Kilti-jev komad istovremeno postavqen u preko 40 pozori{ta. Kwiga Dragoslava Andri-}a ujedno predstavqa oma` staroj gardi beogradskog i evropskog glumi{ta“ (Istinaje jedna, a lažljivci razni / S. K., u: Danas vikend. – (22-23.01.2005)).

Sondhejma, Zanesewaci (po Rostanovim „Romanti~nim du{ama“) T. Xonsa,Moj de~ko S. Vilson, Momci i lutkice D. Rawana, Grad an|ela L. Gelbarta.

Radio drame: Bebit S. Luisa, Mra~na kula i Martovski zec daje

ostavku L. Maknisa, Siro~ad X. Viktori, Kapetan balona H. Ditlev.

Filmovi i ostali kwièvni prevodi

Dragoslav Andri} je prevodio i filmove: Robin Hud V. Diznija (sasongovima), ârobwak (muzi~ki kolor-rimejk „ârobwaka iz Oza“), Pri~e

o ìvotiwama (52 duè TV bajke u stihovima, emitovane na TV Beograd2003), a od kwiga za decu Mapet {ou („Jugoslavija“, 1979).

Preveo je i ve}i broj pesama (E. Paunda, X. Mejsfilda, D. H. Lorensa,E. Sitvel, V. de la Mera, H. Monroa, S. Sasuna, E. Mjuira, V. Ouena, R. Grej-vsa, S. de Luisa, L. Maknisa, ^. Mexa) za Antologiju engleske savremene po-

ezije S. Brki}a i M. Pavlovi}a, kao i pesama E. A. Poa, P. Elijara, J. Brod-skog i drugih, rasutih po kwièvnim listovima i ~asopisima.

Ostali radovi

Me|u ostalim Andri}evim radovima su i 600 izabranih spomenar-

skih zapisa sa predgovorom Du{ka Radovi}a (Gorwi Milanovac, Kulturnicentar, 1983); obimno stvarala{tvo anonimnih pisaca humoristi~nih gra-fita, sakupqeno u antologiji Graffiti International : antologija grafita

(prva dva izdawa „Narodna kwiga“, 1985, 1987, tre}e, dopuweno i ~etvrto„Plato“, 1994, 1995, daqa autorska, stalno dopuwavana); Epruveto, sre}an

ti 8. mart! : jugoslovenski grafiti (prire|iva~ Darko Kocjan; saradni-ci Petar Lazi}, Dragoslav Andri}, Aleksandar Baqak), („Dosije“, 1990, do-puweno izdawe „Klub 23“, 1991); Leksikon viceva : 3000 viceva sa svih

strana sveta (prvo izdawe „Narodna kwiga“, 1984, a drugo, znatno dopuwe-no, sa podnaslovom 5000 viceva sa svih strana sveta (Pri{tina, „Grigo-rije Boòvi}“, 1994), u Andri}evom izboru i prevodu sa francuskog, engle-skog, ruskog, italijanskog i nema~kog jezika, sa ilustracijama To{a Bor-kovi}a, Nenada Vukmirovi}a, Radoslava Ze~evi}a, Milenka Mihajlovi}a,@eqka Paheka, Rista Topaloskog, Rastka ]iri}a i Vladete Andri}a).

Pasionirani {ahista, autor je i nekoliko kwiga o ovoj drevnoj igri– Po~etnica : igre miliona (Zagreb, „[ahovska naklada“, 1976, drugo revi-dirano izdawe, 1981), [ahovski zabavnik (Beograd, „[ahovski informa-tor“, 1985), Matni udar, („[ahovska naklada“, 1981, 1989), uxbenik Zabav-

na {ahovska {kola („[ahovska naklada“, 1990), a u vreme kada je nekada-{wa Jugoslavija bila {ahovska velesila, wegov popularni dvotomni pri-

NA

SL

E\

E



ru~nik za po~etnike [ah : igra miliona : niì i vi{i kurs (sa crteìmaMilorada Dobri}a i Vladete Andri}a), {ahovski bukvar i kultno {tivo zavi{e generacija budu}ih (vele)majstora i entuzijasta-amatera, objavile su~etiri izdava~ke ku}e u Beogradu i Zagrebu u ~ak 13, dopuwavanih i znatnopro{irivanih izdawa (1973, 1976, 1980, 1985, 1988, 1990, 1991, 1997...).32

Svojevremeno je (1987) ~itaoce lista „Politika“ upu}ivao u tajne ovedrevne ve{tine kroz rubriku [kola za male i velike pacere.

Andri}eva kwiga Dvesta godina bicikla objavqena je u Holandiji,na holandskom jeziku, pod naslovom Fietsen – van loopfiets tot mountainbike(Haarlem, Schuyt & Co, 1990), zatim u Francuskoj, kao Les bicyclettes – 200ans d’histoire de la „Petite Reine“ (Ars Mundi, 1990) i u Italiji, kao Storia del-la bicicletta dalle origini alla mountain bike (Touring Club Italiano, 1991).

Odlazak velemajstora

Samo mesec dana posle Andri}evog gostovawa u â~ku, svi mediji pre-neli su neo~ekivanu vest koja je rastuìla svakoga ko ima sluha za lepu,duhovitu i promi{qenu re~: „Prevodilac i kwièvnik, dramaturg i le-ksikograf, antologi~ar i publicista, {ahovski majstor i „velemajstor du-ha“ Dragoslav Andri}, preminuo je u petak, 27. maja, od izliva krvi u mo-zak, u 82. godini ìvota...“33

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

———————————————

32 Dnevni list Politika nazvao je ovu kwigu „kultnim“, pa ~ak, u naslovu jednog~lanka, i „ve~nim“ bukvarom, a u naslovu drugog – „remek-delom za po~etnike“.

Andri}evi ~lanci i komentari o {ahu povremeno su objavqivani i u stranim~asopisima: British Chess Magazine i Chess (Engleska), Chess Life (prethodno u ChessReview i Chess Life & Review) (SAD), L’Italia Scacchistica i Scacco! (Italija), CanadianChess Chat i En Passant (Kanada), Europe-Echecs (Francuska), Tidscrift for Schack ([ved-ska), Deutsche Schachzeitung i Schach-Report (Nema~ka), Schweizerische Schachzeitung([vajcarska), El Ahedrez Espagnol i Gambito ([panija) i Chess Mate (Indija).

Jedna Andri}eva partija, koju je igrao na Beogradskom {ampionatu jo{ kaostudent (upravo posle osvajawa titule {ahovskog majstora), uvr{tena je u antolo-giju Irvinga êrweva The Most Instructive Games of Chess Ever Played (Simon and Schu-ster, 1965), u poglavqe A Bolt from the Blue.

33 „... Nedavno preminuli Dragoslav Andri} je, prevode}i jednu Springstinovu pesmu

za svoju zbirku rok poezije Stereo stihovi, doìveo ne{to sli~no. Jedne no}i na-

pravio je pauzu u prevo|ewu, seo u auto da iskulira, pro{ao kroz crveno i probudio

se u bolnici. Kad su mu doneli svesku sa prevodima kako bi mogao da nastavi sa ra-

dom dok leì, sledio se kad je ugledao {ta je bilo posledwe {to je zapisao:

„Pa }e{ kroz semafor pro}i

a onda da si mi zdravo

nastavi samo pravo

do kraja no}i...“

Sahrawen je 1. juna na beogradskom Novom grobqu. Uz mno{tvo javnihli~nosti, sahrani su prisustvovali i doajeni na{eg {aha: Svetozar Gligo-ri}, Bora Ivkov i Aleksandar Matanovi}. Od neumornog pregaoca oprostiose teatrolog Jovan ]irilov, istakav{i da je Dragoslav Andri} bio „tipi-~an i krajwe netipi~an za na{u sredinu“:

„Vredniji, plodniji, ta~niji nego {to smo mi, ostavio je za sobom to-move kwiga, prepeva, prevoda, re~nika i sopstvenu poeziju. Prevodio je ve-like pesnike na wihovom nivou, a od onih drugih pravio je pesnike ve}enego {to su bili na svom jeziku“ – rekao je ]irilov. Podsetiv{i na sve ono{to je Andri} preto~io u re~ – antologije pesama, zbirke dosetki, biseraargoa, ]irilov je naglasio da je sve bilo u znaku wegove unutra{we rado-sti. Radovao se svakoj tu|oj i svojoj re~i, i ta radost je izbijala iz svakogwegovog ispisanog reda: „Tom ìvotnom rado{}u i duhom bio je tipi~niizdanak duhovitog Beograda, tog mediteranskog grada iako je usred konti-nenta, udaqenog od svih mora. Bio je ~ak duhovitiji od prose~nog dovitqi-vog Beogra|anina. Humor mu je bio suptilniji, plemenitiji, misaoniji“,dodao je ]irilov, opra{taju}i se od svog velikog prijateqa pozdravom nafrancuskom, engleskom, ruskom i nema~kom, jezicima koje je Andri} pozna-vao u du{u.

Evociraju}i uspomene na neobuzdanog kova~a novih re~i, neumornogtraga~a za novim grafitima i vicevima i ve~itog mladi}a u srcu i du{i,Qubivoje R{umovi} je svom istomi{qeniku i prijatequ posvetio pesmu34

„O Dragoslavu – slovo nad grobom“: „Smrt je ovoga puta izgubila katastro-falnim rezultatom. Woj sve nepravde kojima se Zaborav zabavqa, a nama je-dina pravda koja glasi: da postoji Nobelova nagrada za prevo|ewe i prepe-vavawe Dragoslav bi bio taj Andri} koji bi je dobio...“ Zakqu~iv{i da je,ipak, „smrt izgubila ovu utakmicu“, R{umovi} je naglasio: „27. maja 2005.Dragoslav nas je iznenada napustio. A opet – i nije. Ostavio nam je ~itavomore re~eni~nih kreacija, poteza, prevoda i prepeva kojima nas je radovaoi inspirisao iz godine u godinu, ve} decenijama. I daqe ne prestaje da nasiznena|uje – neke od umotvorina maestra Andri}a tek }e ugledati svetlostdana. Budite pripravni!“

Na skupu odrànom u znak se}awa na Dragoslava Andri}a 21. juna2005, u Sve~anoj sali Udruèwa kwièvnika Srbije u Francuskoj 7, o we-

NA

SL

E\

E



————————————————————–————————————————

Zakqu~io je: „Neko }e re}i – {kolski primer prekognicije, dobro poznate u

parapsihologiji. Ali ne, to je samo poezija. A ona je oduvek bila prekognicija. Zar

ne?“ (Sergej Trifunovi}, „A onda boìje sirene zaustavqaju promet...“, preuzeto sasajta: azra home page:: tekstovi/putopis)

34 Ju~e na beogradskom Novom grobqu : Sahrawen Dragoslav Andri} / I. M., u: Poli-

tika (Beograd). – God. 102, br. 32891 (2.06.2005), str. 16.

NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

govom ìvotu i bogatoj kulturnoj zaostav{tini govorili su Nikola Berto-lino, Ra{a Popov, Ivanka Pavlovi}, Srba Igwatovi}, Vida Jankovi}, Da-na Milo{evi}, Du{an Jak{i}, Miroslava Spasi} i drugi.

Bogata ostav{tina

Prema posledwem Andri}evom pozori{nom rukopisu Ingli{ bukvar,Pozori{te „Bo{ko Buha“ iz Beograda pripremilo je predstavu u reìjiNenada Gvozdenovi}a, premijerno izvedenu 3. oktobra 2005: „Re~ je o svoje-vrsnoj {koli jezika, „upakovanoj“ u puno plesa, igre i cirkuske ve{tine,uz sjajne songove mlade Katarine Milenkovi} – obja{wava rediteq. – Na-pravili smo „miks“ engleskog i srpskog, a sve je u stihu. Cela pri~a, nai-me, san je no}nog ~uvara zaposlenog u „Buhi“, dok su glavni junaci likoviiz poznatih bajki. Autor je bio ~ovek izuzetne energije, pravi „radoman“!Iako je kao dramaturg i prevodilac ~itavog ìvota bio angaòvan u pozo-ri{tu, ovo je wegov prvi i posledwi dramski tekst za decu“.35

A u jednom intervjuu,36 supruga Radmila kaè: „U posledwoj godiniìvota Dragoslav je objavio deset kwiga. Kao da mu se ùrilo da one {topre iza|u. Iza wega je ostalo dosta radova koje tek treba da objavim. Pri-premam za {tampu Antologiju ameri~kog humora od Marka Tvena do danas

u ~etiri velike kwige, zatim neke kwige o {ahu, wegovu Sva{taru, jedanwegov pozori{ni komad za decu...“37

*

Ovaj rad je obuhvatio samo deo bogate i raznovrsne bio-bibliografijeDragoslava Andri}a, ali }e nesumwivo biti zna~ajna polazna osnova za da-qa istraìvawa i vrednovawa wegovog stvarala~kog opusa.

———————————————

35 „Bukvar“ sa akrobacijama : posledwi pozori{ni rukopis Dragoslava Andri}auskoro na sceni / V. V. S., u: Ve~erwe novosti (Beograd). – God. 52 (1.08.2005), str.31.

36 êkaj, da samo zapi{em / [razgovor vodila] Dragana Matovi}, u: Ve~erwe novosti

(Beograd). – (18.02.2006).37 [esto izdawe Sva{tare : uxbenika nonsensa i [ah : igra miliona, niì i vi{i

kurs, supruga Radmila objavila je, kao sopstveno izdawe, 2006. godine.

DRAGOSLAV ANDRICH(1923-2005)

Summary

Doyen of Serbian skill of translating, writer, master of language bravuras,restless promoter of humor and chess grand master Dragoslav Andrich (1923-2005) during his not everyday six decades devotion to translating and popular-ization of alternative ways of expression has left to the Serbian culture as a lega-cy about 140 books of poetry, prose, texts of philosophy and plays as well as musicpieces, radio dramas and films, translated from five languages – English, French,Russian, German and Flemish which is a rare thing even in the worldwide scope.He is the author of many prose, poetic and humoristic works. He also wrote forchildren and initiated chess fans in the secrets of this ancient skill by numerouschess books. By birth he belongs to Chachac local history heritage so the PublicLibrary "Vladislav Petkovich Dis" in this way pays its respect to him.

Key words: Dragoslav Andrich, Serbian literature, Serbian skill of translat-ing, anthologies of foreign poetry, humoristic literature, jargon, chess

Marijana Matovich, M. A.

NA

SL

E\

E



NA

SL

E\

E


Mr MARIJANA MATOVI]

Dragoslav Andri} se upisuje u Kwigu utisaka u Zavi~ajnom odeqewu

Documents

GLAS BIBLIOTEKE 14/2007.cacak-dis.rs/.../Glas_biblioteke_14/mmatovic-dragoslav-andric.pdf · Biografija Dragoslav Andri}, sin teologa Jelisija 2 i u~iteqice Zorke, ro|en je 1923