GEOTERMALNE VODE U SRBIJI - emins.org

GEOTERMALNE VODE U SRBIJI: NAJVEĆI A NEISKORIŠĆENI

RESURS

Februar 2018.

2

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Dr Vladimir PavićevićNEKORIŠĆENJE HIDROLOŠKIH I GEOTERMALNIH MOGUĆNOSTI MAČVE − PRIMER DEKLARATIVNE PODRŠKE ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI . . 4Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Troškovi aproksimacije u sektoru voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Stanje vodnih resursa Mačve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Perspektive korišćenja hidroloških i geotermalnih mogućnosti Mačve . . . . . . . . . . . . . . 11

Dr Ivan Matić red. prof. u penzijiGEOTERMALNE VODE U SRBIJI - NAJVEĆI NEISKORIŠĆENI RESURS . . . . . . . . . . . 13Rezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131. Opšti prikaz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132. Geotermalni resursi u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163. Mačva kao najveći geotermalni resurs u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184. Mogućnosti i održivi načini korišćenja subgeotermalne energije u Beogradu . . . . . . . . . 24Literatura: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Slobodan Jerotić, dipl. -Ing.GEOTERMALNE VODE U SRBIJI: NAJVEĆI, A NEISKORIŠĆENI RESURS . . . . . . . . . . 32

3

Geotermalne vode u Srbiji: Najveći a neiskorišćeni resurs

PREDGOVORGeotermalne vode su obnovljiv i pouzdan izvor energije. U Srbiji, potencijal toplih podzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa, jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte godišnje. Veoma je isplativ i ekološki održiv i treba da se koristi višenamenski. U zavisnosti od temperature podzemne vode i stena, može se koristiti za dobijanje električne energije, zagrevanje industrijskih, komercijalnih, javnih i stambenih prostora, staklenika i plastenika, banjsko lečenje, rekreaciju i turizam itd.

Izgradnja geotermalnih elektrana je finansijski vrlo zahtevna, tako da je na primer u Mačvi, mnogo realnija primena, pre svega, u poljoprivredi, zbog rastuće potražnje za organskom hranom.

Debata održana u Šapcu pod nazivom „Geotermalne vode u Srbiji: Najveći a neiskorišćeni resurs“ bila je jedna u nizu od dvadeset debata koje jе Evropski pokret u Srbiji i Fakultet političkih nauka organizovaо u još sedamnaest gradova tokom 2017. i 2018. godine, u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji – Sremska Mitrovica i Evropskim pokretom u Srbiji – Kraljevo. Debate su deo projekta „Evropa za mene“ koji finansijski podržava Delegacija Evropske unije, sa idejom da se u javnosti pokrenu teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije i pruže proverene i korisne informacije o tom procesu.

U Beogradu, februara 2018.

4

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Dr Vladimir Pavićević1

NEKORIŠĆENJE HIDROLOŠKIH I GEOTERMALNIH MOGUĆNOSTI MAČVE − PRIMER DEKLARATIVNE PODRŠKE ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI

UvodNacionalna strategija održivog razvoja definiše održiv razvoj kao ciljno orijentisan, dugoročan (stalan), sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte života (ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni) na svim nivoima.2 Održivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju društveno-ekonomske potrebe i interese građana, a istovremeno odstranjuju, ili značajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili štetu po životnu sredinu i prirodne resurse. Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji, osim ekonomske efikasnosti i tehnološkog napretka, većeg učešća čistijih tehnologija i inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja, obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta.

Održivi razvoj podrazumeva optimalno upravljanje, očuvanje i unapređenje kvaliteta voda i njihovo racionalno korišćenje. Sektorski ciljevi održivog korišćenja vodnih resursa su:

− usklađivanje nacionalnih propisa u oblasti voda sa zakonodavstvom EU, a posebno primena Okvirne direktive o vodama EU

1 Katedra za inženjerstvo zaštite životne sredine Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu2 „Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 57, Beograd, 2008.

5


− povećanje dostupnosti kvalitetne vode kroz porast priključenosti stanovništva na javne sisteme za vodosnabdevanje

− smanjenje gubitaka u vodovodnim sistemima

− zaštita i unapređenje kvaliteta vode u akumulacijama namenjenim za vodosnabdevanje

− poboljšanje stanja kvaliteta vode u vodotocima, pre svega izgradnjom i efikasnijim radom postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i kontrolisanim korišćenjem đubriva i sredstava za zaštitu bilja

− sanacija i remedijacija zagađenih vodotokova

− uspostavljanje ekonomskog vrednovanja vode i usluga primenom principa „zagađivač plaća” i „korisnik plaća”

− odgovarajuća institucionalna i teritorijalna organizacija sektora voda

− definisanje pravnog statusa i vlasnička transformacija vodoprivrednih preduzeća

− rešavanje problema komunalnih voda, po modelu javno−privatnog partnerstva za veće gradove, a preko državnih investicionih aktivnosti za manja naselja

− uvođenje regulatorne funkcije

− obezbeđenje učešća javnosti i uključenje korisnika u svim fazama upravljanja vodama.3

Nacionalna strategija za aproksimaciju u oblasti životne sredineTokom protekle dve decenije pokušano je da se poboljša stanje zaštite životne sredine u Srbiji, ali i dalje mnogo toga ostaje da se uradi. Visok nivo zaštite životne sredine predstavlja osnovne ciljeve utkane u Sporazum o EU, zajedno sa principima održivog razvoja i integracije zaštite životne sredine u sve politike. Poslednja proširenja EU (susedne zemlje i bivše jugoslovenske republike) pokazala su koliko je složeno stvaranje uslova za potpuno poštovanje propisa EU koji se odnose na životnu sredinu − posebno u situaciji u kojoj trenutno zaštita životne sredine znatno zaostaje u odnosu na EU. Kako bi se prevazišao ovaj izazov, neophodno je postojanje održivog napretka u tri posebne oblasti: prenos propisa EU u oblasti životne sredine u nacionalne propise, uspostavljanje administrativnih kapaciteta za kontrolu i primenu tih propisa, i izgradnja infrastrukture koja je neophodna da bi se poštovali ti propisi.4

3 isto4 „Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine“, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 80,

Beograd, 2011.

6

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Ova tri međusobno povezana pitanja su obrađena u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, objedinjujući prethodne strategije za zaštitu životne sredine i pristupanje EU − Nacionalnu strategiju održivog razvoja, Nacionali program zaštite životne sredine i Nacionalni program za evropske integracije. Takav pristup je od izuzetnog značaja jer su troškovi pripreme i primene propisa EU iz ove oblasti prilično visoki. Upravo je zato važno da se na optimalan način isplaniraju aktivnosti kako bi se ograničeni resursi iskoristili na ekonomičan, efektivan i efikasan način, postižući tako najviše u odnosu na uloženo. Predložene su tri opšte politike kako bi se uspešno pregovaralo o Poglavlju 27 i kako bi se postigla potpuna usklađenost sa pravnim tekovinama EU što je ranije moguće.5 Iako je njihov prenos u oblasti životne sredine znatno napredovao, pravni izazovi su i dalje značajni. Pravna praksa bi trebalo da se izmeni kako bi se razdvojilo kreiranje politike od pisanja nacrta pravnih propisa, i kako bi se uključile sve zainteresovane strane i civilno društvo u te procese, što bi dovelo do sveobuhvatnog seta zakona i podzakonskih akata u oblasti zaštite životne sredine koji treba da obezbede potpun prenos pravnih tekovina EU. Ekonomski izazovi aproksimacije u oblasti životne sredine izuzetno su veliki. Na osnovu stanja infrastrukture u životnoj sredini u Srbiji i iskustava zemalja koje su poslednje postale članice EU, procenjuje se da će ukupni troškovi za ispunjavanje svih pravnih tekovina EU u oblasti životne sredine biti oko 10,6 milijardi evra (do 2030. godine), od čega su najzahtevniji sektor za vode (5,6 milijardi evra), otpad (2,8 milijardi evra) i sektor industrijskog zagađenja i buke (1,3 milijardi evra).6 Bitan deo troškova se odnosi na operativne troškove, koji se ne mogu podmiriti iz međunarodnih izvora finansiranja i koji se moraju finansirati iz budžeta, privatnog sektora ili kroz naknade. Institucionalni izazovi su takođe bitni. Optimalno, nadležnosti resornog ministarstva bi trebalo da obuhvate sve pravne tekovine EU, što, nažalost, nije bilo moguće do sada, jer u značajnom periodu od 2012. godine resor zaštite životne sredine nije bio samostalan, već u okviru velikih privrednih sektora energetike i poljoprivrede, što je predstavljalo stalan, ozbiljan institucionalni problem. Mnogobrojne stručne operativne aktivnosti bi trebalo da vrše izvršne, stručne agencije, kao što je to slučaj u mnogim zemljama EU, čime bi se resornom ministarstvu omogućio rad na izradi propisa i programske politike, što je i njegov osnovni zadatak.

Troškovi aproksimacije u sektoru vodaVreme koje je potrebno Srbiji da postigne što veću usklađenost sa pravnim tekovinama EU je uslovljeno sa nekoliko značajno ograničavajućih faktora:

− trenutno stanje infrastrukture i usluga u zaštiti životnoj sredini

− pristupačnost cena na nivou korisnika (domaćinstava) koja određuje iznos troškova koji se može nadoknaditi od krajnjih korisnika

5 isto6 isto

7


− pristupačnost na nacionalnom nivou koja predstavlja procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji Srbija može da izdvoji za projekte u zaštiti životnoj sredini

− kapacitet administracije da efikasno uokviri u zakone i zatim u finansijskom smislu isplanira i optimalno programira sve dostupne finansijske resurse.

Polazna tačka za strategiju u sektoru voda uključuje procenu:

1) potrebe kapitalnih investicija − po cenama iz 2010. godine neophodne kapitalne investicije su procenjene na sledeći način: 1,3 milijardi evra za vodu za piće, 3,3 milijardi evra za otpadne vode i 0,9 milijardi evra za zagađenje voda od poljoprivrede

2) troškova poslovanja i upravljanja (operativnih troškova) − procenjeni su na osnovu troškova standardnih aktivnosti ovog sektora u zemljama regiona koje su pristupile EU.

Na kraju pristupnih pregovora o Poglavlju 27, biće dogovoren tranzicioni period za primenu direktiva za koje su neophodna ogromna finansijska sredstva („teške direktive“). Prema sadašnjim ekonomskim podacima, glavni kandidati za tranzicioni period biće posebno postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda.7

Prikaz strukture višegodišnjih troškova za sektor voda, sa procenom vrednosti kapitalnih investicija (CAPEX), operativnih troškova poslovanja i upravljanja (O&M) i administrativnih troškova (ADMIN) predviđen 2011. godine predstavljen je na slici 1.

Slika 1 Struktura višegodišnjih troškova aproksimacije u sektoru voda „Nacionalna strategija RS za aproksimaciju u oblasti životne sredine“, Sl. glasnik RS, br. 80/11,78.

7 isto

8

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Nažalost, sada posle sedam godina, znamo da je navedeno bilo samo sasvim nerealan spisak lepih želja, potpuno u neskladu sa ekonomskim mogućnostima Srbije, i opet nažalost, jasan pokazatelj da je proklamovana podrška i obaveza značajnog unapređenju zaštite životne sredine kod nas samo deklarativne prirode, veoma daleko od primene u praksi. Ostvarena ulaganja u kapitalne investicije u oblasti zaštite životne sredine (infrastrukturna postrojenja) nisu ni blizu predviđenih u 2011. godini. Dok je u sektoru otpada primetan napredak u unapređenju sistema upravljanja komunalnim otpadom i posebnim tokovima otpada (osim sakupljanja, skladištenja i tretmana opasnog otpada, što i dalje predstavlja vrlo ozbiljan, nerešen problem), u sektoru voda, posebno sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja komunalnih otpadnih voda, situacija je izuzetno loša. Više od pola Srbije nema pristup kanalizacionoj mreži, dok je gradski menadžer Beograda nedavno u redovnoj kolumni u listu „Politika“ potvrdio, široj javnosti nepoznatu činjenicu, da trećina Beograda (bez udaljenih prigradskih opština Obrenovca, Barajeva, Sopota, Mladenovca i Grocke – znači uže područje Grada) takođe, nažalost, nema kanalizaciju. Od predviđenih kapitalnih investicija nije ostvaren ni deseti deo (brojem 0,1 ili 10 %), tako da nema govora ni o značajnim ulaganjima u operativne troškove (kamo sreće da danas imamo značajne operativne troškove u sektoru voda, to bi značilo da smo mnogo toga već izgradili, ali, avaj, nismo). Skoro tragikomično zvuči procena iz 2011. godine da će u oblasti zaštite životne sredine biti neophodno da se tokom 2018. godine dodatnim finansiranjem iz budžeta obezbedi oko 360 miliona evra za pokrivanje operativnih troškova koje domaćinstva neće moći da podnesu (najveći deo toga se odnosi na sektor voda, tj. prečišćavanje komunalnih otpadnih voda).8 Naravno, ni administrativni troškovi nisu ni blizu ostvareni u predviđenom obimu.

Stanje vodnih resursa MačvePošto je uvaženi kolega, prof. dr Ivan Matić, tokom predavanja na tribini Evropskog pokreta u Srbiji odžanoj u Šapcu u decembru 2017. godine i u svom radu za ovaj časopis veoma sadržajno predstavio tematiku kvaliteta i kvantiteta podzemnih voda Mačve, posebno dobro poznate mogućnosti geotermalnih vodnih resursa Mačve, u ovom radu to će neće biti ponavljano, već dopunjeno dodatnim informacijama.

Verovali ili ne, iako je Šabac regionalni monitoring centar za vodno područje Sava, kvalitet površinskih voda, iskazan ekološkim statusom (za manje reke) ili potencijalom (za značajno izmenjena vodna tela – tu spadaju tok Save kroz Srbiju, srednji i donji tok Drine i donji tok Jadra) i hemijskim statusom, prati se samo na tri pomenute reke koje su granice Mačve, ni na jednoj manjoj reci u Mačvi.9 To je, nažalost, karakteristično za celokupno vodno područje Save (mada nije mnogo bolje ni za Moravu i Dunav), što je prikazano na slici 2.

8 isto9 Status površinskih voda Srbije, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, 2015, 125−127.

9


Slika 2 Ekološki status/potencijal vodnih tela po vodnom područjima u periodu 2012−2014. Status površinskih voda Srbije, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, 2015, 125.

Navedeni problem je saopštila i pregovaračka grupa za Poglavlje 27 tokom predstavljanja stanja zaštite životne sredine u Srbiji u Briselu (17−21.11.2014. godine). U okviru teme o primeni osnovnog evropskog zakona u oblasti voda, Okvirne direktive o vodama (ODV)10, posebno sprovođenja monitoringa, na pitanje predstavnika Evropske komisije da li je teritorija Srbije pokrivena monitoringom i jesu li kapaciteti laboratorija dovoljni, dat je eufemističan odgovor: „Program monitoringa koji je počeo da se sprovodi 2012. godine značajno je usklađen sa zahtevima ODV, ali nije pokrivena čitava teritorija Srbije i veliki problem je nedostatak sredstava.“11 Isto toliko značajan, verovatno i značajniji problem je i smanjenje i stalan nedostatak stručnog kadra na poslovima monitoringa uslovljen mnogim razlozima. On je posebno pospešen nerazumnom i nelogičnom odlukom o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru po zahtevu MMF. Time je onemogućen prijem mladih, školovanih, kvalitetnih stručnjaka u oblasti zaštite životne sredine koje Srbija ima (školuju se na preko dvadeset državnih i privatnih visokoškolskih ustanova), a za kojima vapi državna uprava na svim nivoima (ministarstva, Agencija za zaštitu životne sredine, pokrajinske ustanove, regionalne ustanove, gradovi i opštine). Ovo je toliko očigledno i jasno svima dobronamernima, da zahteva hitnu promenu takve pogrešne politike i prakse u ovoj oblasti.

10 Okvirna direktiva o vodama (WFD 2000/60/EC) http://www.sepa.gov.rs/download//strano/OkvirnaDirektivaOvodamaEU_prectekst.pdf

11 Status površinskih voda Srbije, op.cit., 131.

10

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Slika 3 Monitoring statusa voda u okviru sistema upravljanja vodama (donji deo šeme) Status površinskih voda Srbije, Agencija za zaštitu životne sredine, Beograd, 2015, 28.

I pored svih navedenih problema, program monitoring je neuporedivo bolji od ostalih aktivnosti (gornji deo šeme) u upravljanju vodama kojima on čini neophodan temelj (donji deo šeme), što je prikazano na slici 3. ODV kao svoj, što je naravno i naš, glavni cilj navodi neophodnost postizanja „dobrog statusa voda” u ekološkom i hemijskom smislu. To bi trebalo učiniti usklađivanjem donjeg i gornjeg dela šeme u cilju zaštite svih voda.12

Na graničnim područjima Mačve u Lešnici na Jadru, Badovincima na Drini i Jameni i Šapcu na Savi su stanice za nadzorni (cilj da pruži kompletan pregled statusa površinskih voda i informacije o dugoročnim trendovima) i operativni monitoring (daje detaljnije informacije o kvalitetu voda u slivnom području, zasnovan na uticajima) površinskih voda. Treća vrsta monitoring je istraživački kojim se prikupljaju nedostajuće informacije o pritiscima neidentifikovanog porekla ili nepoznatim uticajima, efektima akcidenta ili neočekivanih prirodnih događanja.13 U periodu 2012−2014. godina Jadar ima umeren i slab ekološki potencijal, Drina slab ekološki potencijal (neočekivano

12 isto, 29.13 isto, 30.

11


i suštinski nerealno, samo zbog jednog od bioloških pokazatelja – vodenih beskičmenjaka, jer po ostalim pokazateljima ima dobar i umeren, ali najslabija ocena od svih pet bioloških i fizičko-hemijskih pokazatelja ekološkog potencijala uslovljava ukupnu ocenu) i Sava umeren ekološki potencijal. Sve tri reke u navedenom period imaju dobar hemijskih status (nije bilo prioritetnih i prioritetno hazardnih supstanci), što je i očekivano.

Agencija za zaštitu životne sredine osmislila je indikator životne sredine po metodi Srpski indeks kvaliteta voda (Serbian Water Quality Index – SWQI) koji predstavlja numerički zbirni (kompozitni) indikator kvaliteta površinskih voda na osnovu algoritma koji spaja devet fizičko-hemijskih i jedan mikrobiološki pokazatelj kvaliteta vodi14, usklađen sa starom klasifikacijom kvaliteta voda iz SFRJ15. Kategorije kvaliteta površinskih voda su: odličan (numerički indikator 90−100, boja na mapama tamnoplava), veoma dobar (84−89, svetloplava), dobar (72−83, zelena), loš (39−71, žuta) i veoma loš (0−38, crvena). U periodu 2007−2016. godina prosečni rezultati su bili: Badovinci (Drina) – odličan kvalitet (ovaj indikator ne uzima u obzir tri biološka pokazatelja kvaliteta kao ekološki potencijal u programu monitoringa od 2012. godine) i Lešnica (Jadar), Jemena (Sava) i Šabac (Sava) – vrlo dobar kvalitet. Na svim mernim stanicama trend izmerenih vrednosti je beznačajan.16

Perspektive korišćenja hidroloških i geotermalnih mogućnosti MačvePodzemna voda u Mačvi je hidrogenkarbonatnog tipa (krečnjačko područje izvorišta Pive Tare, sastavnica Drine) sa mineralizacijom 300−1000 mg/l, što znači srednjemineralizovana voda, idealna za svakodnevnu upotrebu, tj. najtraženija voda na svetskom tržištu. Eksploatacioni kapacitet je 4100 l/s, sada se koristi oko šestine, dok se ukupne potrebe regiona u budućnosti (sa predviđenom značajno većom potrošnjom za zalivanje u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji kao velikoj šansi Mačve) procenjuju na oko 2000 l/s.17 To znači da preostaje mogućnost za flaširanje vode za piće približno tog kapaciteta, što je izuzetna mogućnost koju samo jako nepametna država može i dalje zanemarivati. Resursi kvalitetne vode za piće jesu i, pogotovo, biće od neprocenjivog značaja za održivi razvoj svuda u svetu. Zato ne treba, kao do sada, prodavati pravo na eksploataciju stranom kapitalu, već, ako nemamo dovoljno sopstvenih finansijskih sredstava za ozbiljne investicije (državnih i/ili privatnih), koristiti javno−privatno partnerstvo, ni slučajno ništa više od toga. Iako postoji izuzetno jaka konkurencija, praktično monopol u ovoj oblasti (Francuska, Italija, Austrija i Nemačka), uz održavanje odličnog kvaliteta (pretnja je povećanje sadržaja nitrata zbog neodgovarajućeg korišćenja veštačkog đubriva18), dosta nižu cenu od njih, dobru organizaciju i neophodnu, ozbiljnu državnu podršku može se ostvariti izvoz vredan desetina miliona EUR u

14 Šta je Serbian Water Quality Index, http://www.sepa.gov.rs, (pristup 24.01.2018.)15 „Uredba o klasifikaciji voda međurepubličkih votoka, međudržavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije“, Službeni list SFR,

br. 6, Beograd, 1978. 16 Rezultati ispitivanja trenda indikatora SWQI, http://www.sepa.gov.rs, (pristup 24.01.2018.)17 Dragan Isailović, „Privredni razvoj Mačve – temelj privrednog razvoja Srbije“, prezentacija, Šabac, 2006.18 isto

12

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

početnim godinama, kasnije verovatno i stotina miliona EUR. Glavno tržište, logično, su bogate arapske zemlje koje oskudevaju vodom – Kuvajt, Saudijska Arabija, UAE i Katar).

Geotermalna energija treba da se koristi višenamenski. U zavisnosti od temperature podzemne vode i stena može se koristiti za dobijanje električne energije, zagrevanje industrijskih, komercijalnih, javnih i stambenih prostora, staklenika i plastenika, banjsko lečenje, rekreaciju i turizam itd. Izgradnja geotermalnih elektrana je finansijski vrlo zahtevna, tako da je u Mačvi mnogo realnija primena, pre svega, u poljoprivredi zbog rastuće potražnje za zdravom (organskom) hranom, vrlo kvalitetnog ( još uvek nezagađenog) zemljišta, pomenutog kvantiteta i kvaliteta površinskih i podzemnih voda, pogodne klime, izuzetnog geografskog položaja (velike reke, autoputevi, blizina velikih gradova i dve susedne države).

Umesto zaključka citat čuvenog profesora Noama Čomskog, moralnog autoritera naše civilizacije: „U budućnosti na istinski suverenitet mogu računati samo one zemlje koje imaju dovoljno hrane, zdrave vode za piće i energije za svoje stanovništvo.“19

19 isto

13


Dr Ivan Matić red. prof. u penzijiDepartaman za hidrogeologiju Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

GEOTERMALNE VODE U SRBIJI - NAJVEĆI NEISKORIŠĆENI RESURS

RezimeU radu se prvo daje kratak prikaz korišćenja obnovljivih izvora energije u svetu i u Srbiji, sa posebnim osvrtom na geotermalne resurse. Njihova osnovna podela je prema temperaturi pojavljivanja. U delu Geotermalni resursi Srbije, daje se prikaz obima, mesta pojavljivanja prirodnih pojava kod nas, kao i načini korišćenja (Karta geotermalnih resursa Srbije). Poseban deo se odnosi na detaljan prikaz Mačve, kao oblasti sa najznačajnijim geotermalnim resursima visoke entalpije kod nas. U posebnom delu se daje prikaz i održivi načini korišćenja subgeotermalnih resursa niske entalpije na dva primera iz grada Beograda.

1. Opšti prikazU svetu se beleži nagli porast korišćenja obnovljiih izvora energije posle energetske krize 1973-74 g., što se posebno odnosi na geotermalnu. Podela geotermalnih resursa izvršena je prema temperaturi, tako da imamo one sa preko 150 oC i one ispod te temperature. Posebno je aktuelno korišćenje subgeotermalne energije sa temperaturama od 10-30 oC. Kada se radi o podzemnim vodama, koristi se tzv. sistem voda-voda uz korišćenje toplotnih pumpi, a u slučaju geosredine sistem zemlja-voda uz primenu geosondi.

Po izveštaju iz 2005. g. u Svetu se koristi 27 000 MW iz obnovljivih izvora. Registrovan je porast za period 1995-2000. 74 % a 2000-2005. 84 % za pojave do 150oC.

− Za zagrevanje 4.200 MW : Island, Turska, Kina i Francuska;

− Staklenici 1.400 MW ukupno 1.000ha: Gruzija, Rusija, Turska, Mađarska, Kina, Italija;

− Banjski turizam 5.000 MW, promet/god Japan 6 milijardi $, Mađarska 2,5 milijarde $;

− Proizvodnja struje: SAD 2 500 MW, Filipini 1 900 MW, Italija 800 MW i dr.

14

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Na Slici 1 dati su grafikoni procentualnog korišćenja u svetu a) uopšte energije b) obnovljive energije.

a) b)

Slika 1. Procentualna potrošnja ukupne i obnovljive energije u svetu, 2005. godine prema podacima sa http://www.iea.org/weo/

Na Slici 2 dat je grafikon procentualnog učešća korišćenja pojedinih vidova obnovljive energije u Srbiji.

Slika 2. Potrošnja obnovljive energije u Srbiji, 2005. godine (Energetski bilans Republike Srbije za 2005.)Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza,

Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

15


Na Slici 3 dat je Lindalov dijagram koji prikazuje moguće korišćenje geotermalne energije u zavisnosti od temperature na primeru Mačve.

Spa tretmani

Bazeni

Otapanje snega

Fan coil sistemi Radijatori

Grejni paneliTopla voda u domaćinstvu Klima

Toplotne pumpe (za zagrevanje i hlađenje)Proizvodnja stočne hrane

Štale i uzgajivačniceSušenje

Staklenici voća i povrća

Prerada hrane

Zagrevanje zemljišta i uzgoj ribaProizvodnja Proizvodnja bakra zlata

Obrada otpadnih voda

Obrada betonskih blokova

UljaSušenje tekstila

Pranje i sušenje vuneEkstrakcija hemijskih materija

Papirna industrija

Binarne elektraneKonvencionalne elektrane

Potencijalne temperature geotermalnih voda u Mačvi

Izmerene temperature geotermalnih voda u Mačvi

GENERISANJE TOPLOTE

INDUSTRIJA

BALNEOTERAPIJA

GREJANJE

POLJOPRIVREDA

350⁰0⁰ 20⁰ 40⁰ 60⁰ 80⁰ 100⁰ 120⁰ 140⁰ 200⁰

Slika 3. Modifikovan Lindalov dijagram korišćenja geotermalne energije u zavisnosti od temperature na primeru Mačve u Srbiji. Navedeno prema: Martinović M. (2008).

Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

16

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

2. Geotermalni resursi u SrbijiKada je reč o prirodnim pojavama u Srbiji registrovano je 160 prirodnih izvora preko 15 oC. Pojave sa najvišom temperaturom su:Vranjska banja 96o C, Jošanička 78o C, Sijarinska 72o C, Kuršumlijska 68o C, Novopazarska 54o C.

Ukupni kapacitet svih izvora iznosi Q= 4 000 l/s, od toga je najveći deo registrovan u okviru krečnjaka mezozojske starosti, a manji u granitoidima i vulkanogenim sedimentima. Postoji 60 hidrogeotermalnih sistema:

1. 30 u Dinaridima: najznačajnije pojave su u trijaskim krečnjacima sa mineralizacijom-M manjom od 1 g/l, hemijskog sastava HCO3-Ca-Mg, kapaciteta izvora Qi=do 400 l/s i bunara Qb=do 60 l/s, max. T do 80 oC na samoizlivu;

2. 20 u Karpato-balkanidima: u okviru trijaskih krečnjaci sa Q do 100 l/s, i T do 38 oC, M do 0,7 g/l, HCO3-Ca;

3. 5 u Srpsko-makedonskom masivu: u okviru mermera i kvarcita, T 24-72oC, M 5-6 g/l, HCO3-Na-Cl;

4. 5 u podlozi tercijarnog Panonskog basena. Najznačajnije su pojave u okviru karstifikovanih krečnjaka i dolomita - oblast sa najvećim geotermalnim resursima je Mačva. Na Slici 4. date je karta geotermalnih resursa Srbije.

17


Slika 4. Karta korišćenja geotermalnih resursa Srbije. Navedeno prema: Milivojević M., Perić J. (1987).Energetska potencijalnost hidrogeotermalnih resursa Mačve, Komitet za geofiziku SITRGMJ, Beograd.

Legenda: 1-HGT nalazišta u stenama kenozojske starost; 2-HGT nalazišta u stenama mezozojske starosti; 3-HGT nalazišta u stenama mezozojske starosti ispod stena kenozojske starosti; 4-HGT nalazišta u stenama prepaleozojske starosti; 5-petrogeotermalna nalazišta u granitoidnim stenama tercijarne starosti; 6-hidro-petrogeotermalna nalazišta do dubine 200 m za eksploataciju geotermalne toplote pomoću toplotnih pumpi; 7-područja bez značajnih HGT nalazišta; Upotreba: 8-za grejanje; 9-za proizvodnju hrane; 10-u industriji; 11-za balneoterapiju; 12- za rekreaciju i sport; 13- za proizvodnju pakovane vode; 14-pojave koje se ne koriste;

18

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

3. Mačva kao najveći geotermalni resurs u SrbijiMačva je poljoprivredni region, čija je površina oko 800 km2. Radi se o velikoj aluvijalnoj ravnici između reka Drine i Save, udaljena oko 80 km zapadno od Beograda (Slika 5). Geotektonski posmatrano Mačva se nalazi na južnom obodu Panonskog basena gde se on spaja sa Dinaridima.

Slika 5. Geografski položaj Mačve. Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta

u Beogradu, Beograd.

Hidrogeotermalni sistem Mačve je otkriven 1982. godine, kada je otkrivena velika konduktivna geotermalna anomalija u neogenim sedimentima u Dublju, tj. u centralnom delu. Tada su započela hidrogeotermalna istraživanja. Njihovi rezultati pokazuju da je niskotemperaturni konvektivni hidrogeotermalni sistem “Mačva” deo velikog regionalnog istog takvog sistema, koji se prostire ispod Mačve, Semberije i Srema na oko 2000 km2.

Paleoreljef neogenih sedimenata u Mačvi je otkriven tek 1982. godine, kada je izrađena prva istražna geotermalna bušotina DB1. Na njenoj lokaciji je utvrđeno da paleoreljef čine veoma karstifikovani srednjetrijaski krečnjaci debljine veće od 200 m. Karstifikovani krečnjaci srednjeg i gornjeg trijasa su konstatovani zatim u bušotinama BB1 i BB2 u Bogatiću, a trijaski dolomiti u bušotini BeB1 u Belotiću. Bušotina MeB1 u Metkoviću nije ušla u paleoreljef već je završena u neogenim sedimentima. Geološka karta Mačve Slika 6.

19


Slika 6. Geloška karta Mačve sa lokacijama izvedenih bunara. Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet

Univerziteta u Beogradu, Beograd.

Radi boljeg razumevanja pojava termalnih voda u Mačvi daje se šematski model hidrogeotermalnog sistema Mačve (Slika 7).

Slika 7. Šematski model hidrogeotermalnog sistema Mačve. Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet

Univerziteta u Beogradu, Beograd. Legenda: 1-neogeni sedimenti; 2-rezervoar: trijaski i kredni krečnjaci; 3-paleozojski škriljci; 4-termalna voda sa tricijumom; 5-termalna voda bez tricijuma; 6-toplotni tok: mW/m2; 7-temperaturana vrhu rezervoara:

oC; 8-geotermalne bušotine

20

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Na bazi analiza hemijskog sastava termalnih voda Mačve daje se tabelarni prikaz (Tabela 1) iz koga se može zaključiti da se radi o vodama dobrog kvaliteta, hidrokarbonatno-natrijsko-hloridnog tipa, sa mineralizacijom do 1 g/l.

Tabela 1. Hemijski sastav geotermalnih voda Mačve

Na Slici 8 data je karta temperature termalnih voda Mačve na gornjoj granici rezervoara.

Slika 8. Karta temperatura termalnih voda Mačve. Navedeno prema: Milivojević M., Perić J. (1987).Energetska potencijalnost hidrogeotermalnih resursa Mačve, Komitet za geofiziku SITRGMJ, Beograd.

Legenda: 1-izoterme; 2-granica hidrogeotermalnog modela; 3-područje u kome nema rezervoarskih krečnjačkih stena; 4-deo krečnjačkog rezervoara sa hladnom vodom

21


Gustina terestričnog toplotnog toka u podlozi “sedimentnog sloja” na području Mačve je veoma velika. Ona u bušotini BŠ1 u Šabcu iznosi 112 mW/m2, a u bušotini BZ2 u Bogatiću 120 mW/m2. Vrednost gustine toplotnog toka koji dospeva iz gornjeg omotača u zemljinu koru na području Mačve iznosi od 5560 mW/m2, a temperatura na Mohorovičićevom diskontinuitetu oko 1000oC. Debljina litosfere u području Mačve određena preko geotermalnog modela iznosi oko 40 km.Mačva se nalazi u području geotermalne anomalije Srbije, koja je južni deo geotermalne anomalije Panonskog basena. Zbog toga je konduktivna i konvektivna geotermalna anomalija Mačve posledica veoma visokih regionalnih vrednosti gustine terestričnog toplotnog toka u zemljinoj kori ovog dela Panonskog basena.

Slika 9. Bušotina BB-2u Bogatiću pre reparacije,

dubine 618 m. Navedeno prema: Martinović M.

(2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve,

Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu,

Beograd.

Slika10. Bušotina BB-2 posle reparacije sa kontrolisanim proticajem 42 l/s, izdašnosti 55l/s, temp. 80oC. Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve,

Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

22

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Slika 11. Trenutni način korišćenja termalnih voda u Bogatiću.

Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki

fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

Slika 12. Bušotina BB-1 u Bogatiću, dubine 470 m,

izdašnosti 37.5 l/s, temp. 75 oC. Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna

potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet

Univerziteta u Beogradu, Beograd.

Slika 13. Bušotina DB-1 u Dublju dubine 400m, izdašnosti 15 l/s, i temp. 51oC.

Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve,


Slika 14. Bušotina BeB-1 u Belotiću dubine 450 m, izdašnosti 15 l/s i temp. 38 oC.

Navedeno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve,


23


Slika 15. Bušotina BMe-1, Metković, izdašnost 7 l/s dubina bušotine 627 m, temp.63 oC. Nave-deno prema: Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza,

Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

Moguća realizacija projekata za kompleksno i integralno korišćenje geotermalne energije u Mačvi sa procenom troškova investicije:

- Proizvodnja struje binarnim procesima 150 mil. eura

- Zagravanje prostora u Bogatiću, Šapcu i Sremskoj Mitrovici 70 mil. eura

- Staklenici, površine 25 ha 70 mil. eura

- Geotermalno sušenje 3 mil. eura

- Ribnjaci 50 mil. eura

- Akva centri 50 mil. eura

Iz svega navedenog mogu se izvući sledeći zaključci:

− Konduktivna geotermalna anomalija u neogenim sedimentima u centralnom delu Mačve, i ispod nje hidrogeotermalna konvektivna anomalija u veoma karstifikovanim trijaskim krečnjacima su najveće takve anomalije u Panonskom basenu;

− Hemijski sastav geotermalne vode je povoljan za direktno korišćenje;

− Sadašnje prognoze dobijene na osnovu hidrogeotermalnog modela pokazuju da je moguća intenzivna eksploatacija i korišćenje geotermalne energije za proizvodnju hrane, cveća i primenu u poljoprivrednoj proizvodnji sa termalnom snagom od najmanje 150 MW.

24

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

4. Mogućnosti i održivi načini korišćenja subgeotermalne energije u BeograduZnačajne količine podzemnih voda akumulirane u okviru aluvijalnih naslaga na Novom Beogradu predstavljaju neiscrpan izvor sugeotermalne energije. Istraživanja su izvedena na lokaciji poslovno stambenog kompleksa West 65 u Bloku 65(2 MgW) i mogu se smatrati tipskim za ovo područje. Ono po čemu se ova istraživanja izdvajaju jeste, što je kao krajnje tehničko rešenje prihvaćeno vraćanje podzemnih voda u izdan, mada za to još ne postoji zakonska obaveza kod nas. U okruženju i Evropi to je uslov svih uslova. Za razliku od Novog Beograda, staro gradsko jezgro je izgrađeno od starijih geoloških formacija. U nekima od njih ima podzemnih voda. Ako pođemo od premise, da je vodu neophodno vraćati u izdan nakon oduzete ili joj dodate temperature, kako ne bi smo ugrozili vodne resurse, to je teže izvesti u ovakvim geološkim formacijama. Drugi problem je što se radi o parcelama manjih površina. Lokacija hotela Hilton u izgradnji je naturila tehničko rešenje, s obzirom na obezbeđenje zahtevane količine energije od 1 MGW. Izvedeno je 70 sondi dubine 120 m, na rastojanju od 7 m. kako bi se izbegao međusobni negativan uticaj.

Primer 1: opšte, geološke i hidrogeološke karakteristike terena i rezultati istraživanja u okviru bloka 65 na Novom BeograduIstraživanja u okviru bloka 65 na Novom Beogradu su izvedena sa ciljem obezbeđenja 2 MGW Energije podzemnim vodama, i to za potrebe hlađenja i grejanja stambeno poslovnog kompleksa West 65. Na slici 16., je dat šematski prikaz rasporeda projektovanih i izvedenih objekata.

25


Slika 16. Šematski prikaz rasporeda izvedenih i projektovanih objekata u Bloku 65. Navedeno prema: Matić I. (2010). Projekat detaljnih hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog

korišćenja podzemnih voda u bloku 65 na Novom Beogradu, RGF,Beograd, i Matić I. (2011). Elaborat o rezervama podzemnih voda na izvorištu firmi “Agro Development” i “Farley Investors”

u Bloku 65 na Novom Beogradu, RGF, Beograd.

26

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Na Slici 17. je dat hidrogeološki profil kako bi se lakše sagledale hidrogeološke karakteristike predmetnog terena.

Slika 17. Hidrogeološki profil C-D. Navedeno prema: Matić I. (2010). Projekat detaljnih hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda u bloku 65 na Novom Beogradu, RGF, Beograd, i Matić I. (2011). Elaborat o rezervama podzemnih voda

na izvorištu firmi “Agro Development” i “Farley Investors” u Bloku 65 na Novom Beogradu, RGF, Beograd.

Sa aspekta održivog korišćenja resursa izrada hidrogeoloških tripleta i vraćanje resursa u prirodnu sredinu predstavlja projektantsko rešenje kojim se postiže ravnoteža u ciklusu eksploatacije1. Eksploatacioni bunari su kapaciteta i do 20 l/s. Temperatura podzemnih voda je 13,8-14,1o C. U hidrogeološkoj praksi je poznato da je vodu teže vratiti nego je izvući iz izdani. Ovde je dodatni problem bio i taj što je prirodni nivo podzemnih voda visok (na 4-5,5 m od površine). Isto tako problem su stvarale vodonepropusne dijafragme do dubine od 16 m. koje su ostale kod obezbeđenja temeljnih jama, gradnje garaža, kao i sami zidovi garaža. Sve ovo je uslovilo ograničenje prostora za nalivanje-vraćanje vode u izdan. To je diktiralo tehničko rešenje da se bunari crpe samo sa po 10 l/s (sa 50 % kapaciteta), kako bi voda mogla da se vrati u izdan. Istraživanja su koncipirana imajući u vidu zakonsku regulativu koja važi u Evropskoj Uniji i podrazumeva obavezno vraćanje podzemnih voda u izdan. U prilog ovome išla je i činjenica da ovo područje predstavlja deo beogradskog izvorišta. U tom cilju predviđeno je da se podzemne vode iz 4 eksploataciona bunara (kapaciteta po 10 l/s) vraćaju u izdan preko 8 upojnih bunara (svaki eksploatacioni bunar ima dva upojna bunara). Istraživanjima je utvrđeno da upojni bunari moraju biti na minimalnom rastojanju 45 m. od eksploatacionih, kako bi se temperatura vode (ohlađena ili dogrejana) iz razmenjivača vratila na prirodnu (oko 14 C0).

1 Matić I., Vujasinović S., Sorajić S., Marić N., Drašković D., Ćurčić S., Vulić N.,“Očuvanje podzemnih vodnih resursa kod korišćenja subgeotermalne energije na Novom Beogradu” u Nevena Savić (ur.), XIV srpski simpozijum o hidrogeologiji, Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, 2012, str. 145-148

27


Slika 18. Šematski prikaz triplet sistema za korišćenje subhidrogeotermalne energije za režim hlađenja. Navedeno prema: Matić I. (2010). Projekat detaljnih hidrogeoloških

istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda u bloku 65 na Novom Beogradu, RGF, Beograd.

U kvalitativnom pogledu zahvaćene podzemne vode su malomineralizovane, hidrokarbonatno-magnezijumsko-kalcijumskog tipa2 sa blagim zamućenjem i povećanim sadržajem gvožđa (i preko 1 mg/l). Maksimalno dozvoljena koncentracija (MDK) za vodu za piće je 0,3 mg/l.

Problem u korišćenju ovog sistema se javio usled formiranja značajnih količina taloga na pločama razmenjivača toplote (slika 19). Iz tog razloga izvedena su namenska istraživanja njegovih granulometrijskih i mineraloških osobina kako bi se utvrdio nivo i način filtracije.

Slika 19. Izgled ploče razmenjivača toplote (čiste i sa nataloženim materijalom). Navedeno prema: Babič D. (2012). Izveštaj o granulometrijskom i mineraloškom pručavanju taloga sa

obloga izmenjivača toplote,RGF, Beograd.

2 Matić I. Elaborat o rezervama podzemnih voda na izvorištu firmi “Agro Development” i “Farley Investors” u Bloku 65 na Novom Beogradu,Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet, Beograd

28

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Na bazi granulometrijskih analiza data je raspodela frakcija u uzorku i prikazana na histogramu (slika 20).

Slika 20. Histogramski prikaz zastupljenosti klasa u uzorku taloga sa obloga razmenjivača toplote. Navedeno prema: Babič D. (2012). Izveštaj o granulometrijskom i mineraloškom

pručavanju taloga sa obloga izmenjivača toplote, RGF, Beograd.

Najzastupljenija klasa je 0,005-0,063 što bi odgovaralo finom prahu, odnosno muljevitom materijalu. Mineraloška ispitivanja su pokazala da se radi o zaobljenim česticama kvarca i do 90 % sa intenzivno impregnisanim hidroksidima gvožđa.Za otklanjanje ovih čestica korišćeni su nemački samoprečišćavajući filteri marke BWT, tipa multifur 80A, od 100 i 30 mik. Posle jedne sezone korišćenja sistema, uočena je pojava da se filteri manje začepljuju. Definitivno, hidreogeološka sredina u zoni oko bunara se isprala od prašinastih frakcija.

Ovim je stvorena osnova za održivo korišćenje subhidrogeotermalne energije, koja podrazumeva očuvanje podzemnih vodnih resursa na Novom Beogradu.

Primer 2: opšte, geološke i hidrogeološke karakteristike terena i rezultati istraživanja na lokaciji hotela u izgradnji “Hilton”Na opštini Vračar, na uglu ulica Kralja Milana i Kralja Milutina (Sl.21), na placu površine 4800m2, gradi se hotel “Hilton” visoke kategorije. Prostiraće se na 32 000 m2 bruto površine. Kao deo projektnog rešenja samog objekta predviđa se formiranje jedinice za klimatizaciju na bazi iskorišćenja potencijala obnovljivih geotermalnih resursa uz obezbeđenje 1 MGW.

29


Slika 21. Satelitski snimak lokacije budućeg objekta (preuzeto sa Google earth-a). Navedeno prema: Matic I., Tanaskovič I. (2016).Projekat hidrogeoloških istraživanja za potrebe

višenamenskog korišćenja podzemnih voda i geotermalne energije u hotelu visoke kategorije u Beogradu Kralja Milana 35, KP 5150. KO Vračar. Gea Water Work doo, Smederevo.

Geološke karakteristike centralnog pobrđa starog jezgra Beograda su takve da konkordantno preko srednjeg miocena, ili transgresivno preko jurskih i krednih tvorevina, leže sarmatski sedimanti koji su po pravilu prekriveni panonskim laporcima.

Prateći projektno rešenje prilikom istraživanja-istražnog bušenja, geoelektričnog karotaža i bušenja za ugradnju geosondi, utvrđene su geološke i hidrogeološke karakteristike terena. Cilj je bio utvrđivanje optimalnog načina eksploatacije kojim bi se u potpunosti iskoristio raspoloživi geotermalni potencijal terena pridržavajući se principa održivog korišćenja i upravljanja geotermalnim resursima.Formirane su podloge koje su podrazumevale obradu i reinterpretaciju dosadašnjih geoloških, hidrogeoloških i geofizičkih istraživanja. Isto tako i odabir mikrolokacije i sam proces bušenja i ugradnje prve ispitne geotermalne sonde.

Nakon izvedenih istražnih bušenja, geoelektričnog karotaža, uz registrovanje geoloških, i hidrogeoloiških karakteristika istraživanog terena, izvedena je jedna bušotina dubine 120 m prečnika bušenja 200 mm u koju je ugrađena geoKOAX sonda prečnika 140 mm. Nakon toga je izvedeno specijalno cementiranje termo cementom između zida bušotine i tela sonde.

Usledilo je izvođenje TRT testa. Test je uradila nemačka firma “Tewag” u svemu se pridržavajući nemačkih standarda VDI 4640 (Termičko korišćenje tla). Podaci testa su definisali tačan broj, dubinu i raspored sondi.Takođe je data simulacija-prognoza korišćenja energije za 25 godina.

Na bazi poznavanja geotermske potencijalnosti ovog dela terena projektovano je i izvedeno 70 geosondi, dubine po 120 m.

30

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Slika 22. a) Izvođenje inicijalnog TRT testa b) Izgled gradilišta i postavljanje jedne od sondi. Navedeno prema: Matic I., Tanaskovič I. (2016).Projekat hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda i geotermalne energije u hotelu visoke kategorije u

Beogradu Kralja Milana 35, KP 5150. KO Vračar. Gea Water Work doo, Smederevo.

Nakon izvođenja svih radova i puštanja sistema sondi u funkciju, predviđeno je da se uradi jedan probni test koji treba da potvrdi elemente iz projektovanih proračuna kao i rezultate dobijene predhodnim pojedinačnim TRT testom. Svi ti podaci, sa podacima dobijenih geoloških i hidrogeoloških parametara biće uobličeni u Elaboratu o korišćenju geotermalne energije i kao takvi predati Ministarstvu Energetike i rudarstva na saglasnost.

PREPORUKE NA OSNOVU DATIH PRIMERAAko pođemo od stava da je održivo korišćenje subgeotermalne, konkterno hidrogeotermalne energije obaveza, i da moramo štititi vodne resurse (vraćanje vode), što kod nas nije zakonom propisano, a trebalo bi, daju se određene sugestije i preporuke:

− Na Novom Beogradu, u okviru podzemnih voda aluvijalnih naslaga Save i Dunava, neicrpan je izvor subhidrogeotermanle energije (sistem voda-voda). Pažnju treba posvetiti mehaničkoj filtraciji i vraćanju podzemnih voda u izdan. Na taj način se štite vodni resursi beogadskog izvorišta ali i stiču uslovi za veliki broj korisnika.

− Kod gradnje objekata treba forsirati energetske šipove u kojima bi bile ugrađene efikasne geosonde, tipa-geoKOAX (sistem zemlja-voda).

− Teritorija Starog Beograda ima izuzetan subhidrotermalni i petrogeotermalni potencijal. U zavisnosti od potreba za količinom energije, i gde za to ima prostora, moguće je kombinovati ova dva sistema (uz uslov postojanja mogućnosti vraćanja vode i eliminasanja međusobnog uticaja).

31


Literatura:Perić J.(1982). Studija o rezultatima geotermalnih istraživanja u Dublju, Fond stručne dokumentacije Instituta za hidrogeologiju Rudarsko geološkog fakulteta univerziteta u Beogradu, Beograd

Marković B, Veselinović M, Anđelković J, Stevanović P, Roglić Č, Obradinović Z.(1985). Tumač i OGK SFRJ, list Beograd, 1:100 000, Beograd

Milivojević M., Perić J. (1987).Energetska potencijalnost hidrogeotermalnih resursa Mačve, Komitet za geofiziku SITRGMJ, Beograd

Milivojević M. i dr.(1992).Geothermal atlas of Europe, Geoforschungszentrum, Potsdam Publ., 1. Potsdam, Berlin

Karić M., Blagojević R., Škundrić N.(2007).Ekonomičnost geotermalne toplotne pumpe u sistemu podnog grejanja, Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr.Engng. Vol. 33, No. 1-2, 447-455, Novi Sad

Martinović M. (2008). Hidrogeotermalna potencijalnost Mačve, Magistarska teza, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

Matić I. (2010). Projekat detaljnih hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda u bloku 65 na Novom Beogradu, RGF,Beograd

Matić I. (2011). Elaborat o rezervama podzemnih voda na izvorištu firmi “Agro Development” i “Farley Investors” u Bloku 65 na Novom Beogradu,RGF, Beograd

Babič D. (2012). Izveštaj o granulometrijskom i mineraloškom pručavanju taloga sa obloga izmenjivača toplote,RGF, Beograd

Matić I., Vujasinović S., Sorajić S., Marić N., Drašković D., Ćurčić S., Vulić N.(2012). Očuvanje podzemnih vodnih resursa kod korišćenja subgeotermalne energije na Novom Beogradu, XIV srpski simpozijum o hidrogeologiji, Zlatibor

Milenić D., Vranješ A.(2012). Izrada hidrogeoloških dubleta kao optimalnog načina eksploatacije i korišćenja subgeotermalnih resursa, XIV srpski simpozium o hidrogeologiji, Zlatibor

Matić I. (2015). Projekat detaljnih hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda u bloku 65 na Novom Beogradu, II-a faza, NIK doo. Beograd

Kuebert M. (2015). Durchführung und Auswertung eines Thermal Response Tests an einer Erdwärmesonde Thermische Simulation des Erdwärmesondenfeldes Bauvorhaben Hilton in Belgrad, tewag-Technologie - Erdwaermeanlagen - Umweltschutz GmbH., Stazach

Matić I.(2016). Elaborat o rezervama podzemnih voda na izvorištu firme “Farley investors” u bloku 65 na Novom Beogradu (bunari EB-2 i EB-3)-II-a faza. NIK doo., Beogad

Matic I., Tanaskovič I. (2016).Projekat hidrogeoloških istraživanja za potrebe višenamenskog korišćenja podzemnih voda i geotermalne energije u hotelu visoke kategorije u Beogradu Kralja Milana 35, KP 5150. KO Vračar. Gea Water Work doo, Smederevo

Kovačević G.,Marković Z.,Antić D.,CakićG.(2016). Projekat mašinskih toplotnih sondi TT instalacija, Hotel Hilton. Swiss Term d.o.o., Beograd

Matić, I., Šamšalović, S., Ćurčić, S., Kovačević, G., Marković, Z., & Tanasković, I. (2017). Mogućnosti i načini korišćenja subgeotermalne energije u Beogradu.KGH – Klimatizacija, Grejanje, Hlađenje, 46(1), 69-76. doi:10.24094/kghc.017.46.1.69, Beograd

32

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Slobodan Jerotić, dipl. -Ing.Energetski menadžer grada Šapca

GEOTERMALNE VODE U SRBIJI: NAJVEĆI, A NEISKORIŠĆENI RESURSRazumevajući u potpunosti značaj energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije, gradsko veće grada Šapca je u januaru 2017. godine usvojilo dokument Energetska politika grada Šapca, a Skupština grada Šapca je u februaru 2017. godine donela odluku o osnivanju lokalnog Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Inicijativa grada ka ubrzanom energetskom razvoju je sasvim razumljiva s obzirom da grad ima trojaku ulogu i to regulatora, energetskog subjekta posredstvom lokalnog komunalnog preduzeća koje se bavi energetskim delatnostima, a kome je grad osnivač i naposletku kupca energije za potrebe grejanja javnih zgrada.

Geotermalna energija je zaista ogroman, a neiskorišćen potencijal. Ali, treba naći pravi put kako potencijal pretvoriti u korist.

Ako bi se uveli indikatori za ocenu samostalnosti bilo koje države, onda bi energetska zavisnost od uvoznih goriva zauzela visoko mesto na toj listi. Zavisnost srpske ekonomije od uvoza energije je velika i iznosi čak 33%1. Dodatno, otežavajuća okolnost je značajan udeo fosilnih goriva u energetskom bilansu što privredu čini nekonkurentnom s obzirom na sve negativne efekte na životnu sredinu i zdravlje stanovništva i sredstva koja je potrebno odvojiti za sanaciju posledica koje su sve vidljivije. Oslonac ekonomskog razvoja Srbije treba tražiti u većoj primeni lokalnih goriva, energije sunca i posebno geotermalne energije.

Međutim, sama činjenica da negde postoji ozbiljan potencijal obnovljivih izvora energije ne znači da su ti resursi iskorišćeni na adekvatan i zadovoljavajući način. Uzroke treba tražiti uzimajući

1 Strategija razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine

33


u obzir tehničku, finansijsku i ekonomsku održivost tehnologija kojima raspolažemo. Ako se fokusiramo na energetske potencijale zapadne Srbije, posebno regiona Mačve, prve asocijacije su: geotermalna energija i agrobiomasa. Godinama unazad rađene su studije kojima se dokazivala opravdanost grejanja objekata u Šapcu i Bogatiću energijom geotermalnih voda, ali dalje od toga se nije stiglo. Tu i tamo, bilo je pokušaja da se istraživanja vršena osamdesetih godina prošlog veka materijalizuju i što je najinteresantnije bilo je sporadičnih uspeha. Poslednji pokušaj koji je u toku (kraj 2017. i početak 2018. godine) je priprema za izgradnju sistema kojim će se grejati nekoliko javnih zgrada u Bogatiću korišćenjem tople vode iz jedne od postojećih bušotina na periferiji naselja.

Pravo pitanje nije zašto smo bili neuspešni svih ovih godina, već da li ćemo biti uspešniji u budućnosti ? Verovatno, uz uslov da kreiramo ambijent da se to desi.

Uspešno realizovani projekti iz domena energetske efikasnosti doneli su Šapcu lidersku poziciju u odnosu na ostale gradove u Srbiji. Hronološki to je izgledalo ovako:

– rekonstrukcija toplane u naselju Benska Bara, 2003/4. godine kada su primenjena, na našim prostorima, tada inovativna tehnička rešenja zahvaljujući kojima je ova toplana postala najmodernija gradska toplana u Srbiji i primer dobre prakse za sve toplane koje su kasnije građene ili revitalizovane kroz različite programe pomoći srpskim toplanama odnosno kroz razvojne projekte u sferi daljinskog grejanja;

– izgradnja distributivne gasovodne mreže dužine 180 km, intenzivno u periodu od 2004. do 2009. godine, sa ciljem da se u individualnim ložištima u domaćinstvima prestane sa loženjem uglja i lož-ulja ali i da se gde god je to moguće zamene ložišta u kojima se sagoreva ogrevno drvo na veoma neefikasan način;

– sufinansiranje termoizolacije postojećih stambenih zgrada budžetskim sredstvima kako bi se smanjila potrošnja toplote kod krajnjih korisnika i smanjila ukupna potrošnja prirodnog gasa kao osnovnog goriva koji koristi gradski sistem daljinskog grejanja. Od 2010. godine do kraja 2017. godine na ovaj način je izvršena energetska sanacija u stambenim zgradama na više od 80,000 m2 stambenog prostora, a prosečno smanjenje potrošnje toplote za grejanje u zgradama koje su bile predmet projekta iznosi više od 30%;

– počev od 2011. godine svi korisnici sistema daljinskog grejanja (470,000 m2 stambenog i poslovnog prostora) plaćaju isporučenu toplotu na osnovu merenja i stvarno preuzetih količina;

– revitalizacija sistema daljinskog grejanja izvršena sredstvima iz programa KfW IV 2 u periodu 2013 - 2017. godine, a rezultat ovog projekta je povećanje prosečna efikasnost toplotnih izvora na 92,5% i smanjenje gubitaka u distribuciji toplote na 8,5%;

2 KfW IV program finansiranja revitalizacije daljinskog grejanja u Srbiji sredstvima nemačke razvojne banke uz podršku Ministarstva energetike Vlade Republike Srbije

34

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

– rekonstrukcija javne rasvete na teritoriji grada tokom 2016. i 2017. godine, kada su demontirane sve svetiljke punjene živom a umesto njih ugrađene LED svetiljke, tako da bilans na kraju 2017. godine iznosi 4,700 LED svetiljki i 6,500 HPS svetiljki;

– izgradnja regionalne deponije „Srem-Mačva“ u septembru 2014. godine za potrebe deponovanja komunalnog otpada sa teritorije gradova Sremske Mitrovice i Šapca;

– izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda na teritoriji Šapca i prigradskih naselja koje je operativno od sredine 2016. godine. U toku je druga faza: izgradnja linije za stabilizaciju mulja i proizvodnju biogasa koji će se koristiti za proizvodnju toplote i električne energije.

Specifičnost poslednja dva navedena projekta je u tome što su i komunalni otpad i komunalne otpadne vode obnovljivi izvori energije sa kojima se računa u budućnosti u energetskom bilansu grada. Posebno treba napomenuti da postrojenje za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda, pored energije koju nosi biogas koji nastaje u procesu anaerobne razgradnje organske materije iz mulja, ispušta u reku Savu više od 600 m3 prečišćene vode prosečne temperature 13 oC i predstavlja izvor toplote ekvivalentan subgeotermalnim vodama.

Razumevajući u potpunosti značaj energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije, gradsko veće grada Šapca je u januaru 2017. godine usvojilo dokument Energetska politika grada Šapca a Skupština grada Šapca je u februaru 2017. godine donela odluku o osnivanju lokalnog Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti3. Energetskom politikom su definisani ciljevi razvoja energetike grada: efikasna potrošnja energije i goriva, upotreba obnovljivih izvora energije, podrška lokalnom ekonomskom razvoju, zaštita životne sredine, povećanje kvaliteta života građana Šapca, primena održivih tehnologija i kao krajnji cilj energetska nezavisnost. Inicijativa grada ka ubrzanom energetskom razvoju je sasvim razumljiva s obzirom da grad ima trojaku ulogu i to regulatora, energetskog subjekta posredstvom lokalnog komunalnog preduzeća koje se bavi energetskim delatnostima, a kome je grad osnivač i naposletku kupca energije za potrebe grejanja javnih zgrada.

Ne uzimajući u obzir energiju sunca, obnovljivi izvori sa najvećim potencijalom su biomasa4 i geotermalna energija. Projekcije upotrebe biomase su već napravljene i na bazi dokazane raspoloživosti doneta je odluka o izgradnji toplane na biomasu.

Istraživanja geotermalnih voda u Šapcu datiraju od osamdesetih godina prošlog veka kada su započele pripreme za terenski rad na izradi istražnih bušotina. Istražne bušotine su rađene u periodu 1984-1988. godina i to na tri lokacije: a) gradska pekara u Šapcu, b) selo Majur i c) selo

3 Službeni list grada Šapca i opština Bogatić, Vladimirci i Koceljeva broj 3 od 1. februara 2017. Dostupno na sledećoj web stranici: http://sabac.rs/images/pages/Sl.%20list%20br.3%20od%2001.%20februara%20%202017.pdf

4 Agro-biomass and woody biomass potential and logistics study for the city of Šabac, GIZ DKTI 2016, M. Malidžan i S. Vitorović. Link: http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Agro_biomass_and_woody_biomass_potential_and_logistics_study_Sabac_Final.pdf

35


Štitar. Istovremeno su vršena istraživanja na teritoriji Mačve na osnovu kojih je procenjeno da hidrogeotermalni rezervoar Mačva ima kapacitet minimalno 300 l/s do maksimalno 1,500 l/s, što uzimajući u obzir prosečnu temperaturu od 75 oC i način eksploatacije znači da je mogući kapacitet ovog rezervoara najmanje 150 MW5.

Poslednji izveštaj o raspoloživom potencijalu geotermalne energije dostavljen je 2007. godine u formi kratkog izveštaja6 uz koji je priložena geološka karta područja Mačve sa ucrtanim izotermama.

Slika 1 - Geološka karta Mačve

Iz priložene karte se vidi da su najviše očekivane temperature vode 90 oC i to u reonu sela Zminjak na teritoriji grada Šapca i u reonu sela Očage, Banovo polje i Glušci na teritoriji opštine Bogatić. Na teritoriji grada Šapca relativno visoke temperature na vrhu geotermalnog bazena očekuju se i u reonu sela Petlovača (80 oC), Ribari (70 oC) i Duvanište (70 oC). U selu Dublje izvršeno je istražno bušenje i na dubini od 400 m utvrđena je temperatura 50 oC sa samoizlivom od 15 l/s. Idući prema Šapcu temperature opadaju do 35oC u selu Štitar i 20 oC pomenuta istražna bušotina u Šapcu.

5 Hidrogeotermalni model Mačve, Rudarsko-geološki fakultet, Institut za hidrologiju, Laboratorija za geotermalnu energiju. Autori: M. Martinović i M. Milojević

6 Informacija o rezultatima dosadašnjih geotermalnih istraživanja na području Šapca, Rudarsko-geološki fakultet, Institut za hidrologiju, Laboratorija za geotermalnu energiju. Autori: M. Martinović i M. Milojević

36

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Cilj sprovedenih istraživanja je bila analiza moguće upotrebe geotermalne energije za potrebe daljinskog grejanja Šapca i Bogatića, s tom razlikom što Bogatić nema izgrađen centralizovan toplanski sistem. Izvesno je da bi toplota koju nose geotermalne vode mogla biti upotrebljena i za grejanje zaštićenih prostora u poljoprivrednoj proizvodnji, za razvoj banjskog turizma i druge namene.

Ali, ozbiljan iskorak u smeru korišćenja geotermalne energije nije se desio. Tokom osamdesetih godina prošlog veka građen je magistralni gasovod Batajnica – Sarajevo i prolaskom kroz Šabac sasvim očekivano je izvršena konverzija goriva u svim energetskim postrojenjima u tada veoma jakoj korporaciji HI Zorka. Izgrađene su gradske toplane TO Trkalište i TO Benska Bara ukupnog kapaciteta 70 MW. Uz relativno nisku cenu prirodnog gasa i relativno visok životni standard desilo se to da su građani Šapca svoje simpatije i očekivanja usmerili ka projektu gasifikacije koji je bio konkurentan primeni geotermalne energije. A dešavanja iz devedesetih godina i problemi tranzicije društva učinili su da se geotermalna energija potpuno zaboravi a dalja istraživanja prekinu.

U suštini nikad nije postojao ambijent u kome bi geotermalna energija mogla da dobije pravu šansu!? Da se vratimo na početak teksta. Ključni termin je održivost: tehnička, finansijska i ekonomska.

Tehnička održivost znači da u inženjerskom smislu problem izvođenja istražnih i eksploatacionih bušotina i transporta toplote od toplotnog izvora do toplotnog konzuma ne postoji. Kada se govori o geotermalnim vodama7 misli se na subgeotermalne vode temperature 30 oC, geotermalne vode niske entalpije i temperature 30 oC – 100 oC i vode srednje i visoke entalpije temperature preko 100 oC. Subgeotermalne vode su mnogo više korišćene ali s obzirom na nizak temperaturni nivo potrebna je upotreba toplotnih pumpi. Upotreba ovih uređaja je uglavnom ograničena na manje snage. Ipak, kao primer dobre prakse mora se navesti gradski bazen u Šapcu koji pored termo-solarnih kolektora za zagrevanje sanitarne vode koristi i toplotnu pumpu tipa voda-voda izlaznog kapaciteta 300 kWth.

Finansijska održivost je sigurno osnovni razlog zašto je geotermalne energije ostala inferiorna u odnosu na fosilna goriva. Osnovni parametar svih energetskih sistema je broj radnih sati u nominalnom režimu. Primera radi sistem daljinskog grejanja u Šapcu radi 1,100 sati godišnje sa maksimalnom snagom od 58 MW. Temperatura polazne vode u primarnom toplovodu iznosi 110 oC kod temperature spoljnog vazduha -15 oC. Problem je činjenica da je temperatura povratne vode u tom slučaju 70 oC do 75 oC. Pogledom na geološku kartu Mačve može se zaključiti da je jedino moguće izvesti bušotine u reonu sela Petlovača ili Zminjak kako bi toplotom geotermalnih izvora grejali Šabac sa što je moguće većim brojem radnih sati. U tom slučaju bi toplanskom sistemu bilo isporučeno 60,000 MWhth. Ali prethodno je potrebno izgraditi cevovod za transport zagrejane vode od toplotnog izvora do mesta primopredaje toplanskom sistemu u Šapcu. Vazdušnom linijom izvor

7 Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Link: http://www.mre.gov.rs/doc/geologija-rudarstvo/zakon%20o%20rudarstvu10.12.pdf

37


i konzum udaljeni su 20 km. Pumpno postrojenje i cevovod koštali bi više od 20 miliona EUR i grejali bi postojeći toplotni konzum (470,000 m2). Ne računajući troškove izrade eksploatacionih bušotina, troškove eventualne eksproprijacije zemljišta odnosno nadoknade za pravo prolaza preko privatnih poseda, troškove pumpanja i održavanja transportnog sistema a uzimajući u obzir da bi se sredstva vratila u periodu od 10 godina cena toplote iznosila bi najmanje 35 EUR/MWh. Ako se ipak uzmu u obzir navedeni troškovi, cena toplote na mestu primopredaje bi iznosila 50 EUR/MWhth do 55 EUR/MWhth. Ni u jednoj varijanti nisu uzeti u obzir model finansiranja i troškovi kapitala.

Grejanje javnih zgrada u Bogatiću tj. projekat koji je u fazi realizacije košta 600,000 EUR. Predviđeni toplotni kapacitet konzuma je 2.1 MW a broj radnih sati u nominalnom režimu iznosi maksimalno 1,000 h/godišnje. Investicija obuhvata izgradnju toplovoda od postojeće bušotine BB1 na periferiji Bogatića (temperatura 75 oC i samoizliv 37 l/s) i ugradnju toplotnih podstanica u zgradama koje će biti priključene na mrežu daljinskog grejanja. Proračun pokazuje da uzimajući u obzir vremenski okvir od deset godina cena toplote bi bila minimalno 30 EUR/MWhth.

Kao referencu za lakše razumevanje problema treba u razmatranje uvesti činjenicu da je proizvodna cena toplote iz prirodnog gasa početkom 2017. godine (računajući samo gorivo) iznosila 34 EUR/MWhth. Naravno treba napomenuti da cena prirodnog gasa pokazuje trend rasta a da su troškovi proizvodnje toplote iz prirodnoga gasa 2014. godine iznosili 52.50 EUR/MWhth (računajući samo gorivo).

Posmatrajući društvene koristi koje bi obezbedila primena geotermalne energije, ekonomska održivost bi bila dostižna pod određenim okolnostima. U tom smislu potrebno je kvantifikovati koristi od otvaranja novih radnih mesta, podršku lokalnom ekonomskom razvoju, očuvanje životne sredine i smanjenje emisija „stakleničkih gasova“, borbu protiv negativnih efekata klimatskih promena koje su posledica intenzivne upotrebe fosilnih goriva.

Stvari bi mogle da se posmatraju i na drugi način. Pomenut je projekat termoizolacije postojećih zgrada koji se u Šapcu uspešno sprovodi od 2010. godine. Pod pretpostavkom da svi građani Šapca uzmu učešće u ovom projektu i da zgrade nakon energetske sanacije budu rangirane u razredu „C“8 eksploatacione bušotine mogle bi da se izvedu u reonu sela Bogosavac i Duvanište, što znači da bi udaljenost toplotnog izvora i toplotnog kunzuma bila za trećinu kraća. Naravno, investicija bi bila za trećinu manja, a istom količinom toplote u ovom slučaju moglo bi da se greje cca. 850,000 m2 prostora. Paradoks je da bi, čak i kada bi ostala ista investiciona vrednost a cena toplote ostala nepromenjena, računi krajnjih korisnika za isporučenu toplotu bili skoro dvostruko niži zato što bi potrošnja finalne energije (toplote) bila specifično niža. Kakvi bi tek rezultati bili postignuti primenom strožih kriterijuma o energetskim performansama zgrada, kao što je uvođenje na velika vrata kriterijuma NZEB9!

8 Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. Glasnik RS 61/2011)9 NZEB - Near Zero Energy Buildings, https://ec.europa.eu/energy/en/topics/energy-efficiency/buildings/nearly-zero-energy-

buildings

38

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

I ovde se nazire odgovor na pitanje u kom pravcu treba raditi kako bi geotermalna energija postala atraktivna krajnjim korisnicima daljinskog grejanja. Postojeći građevinski fond ima nezadovoljavajuća energetska svojstva, dakle, nepripremljen je za niskotemperaturno grejanje što je hendikep za projekte primene geotermalne energije temperaturnog nivoa kakvim raspolaže Šabac, odnosno naselja u Mačvi. Zaključak nije teško doneti: energetska sanacija zgrada prethodi primeni geotermalne energije.

Energija je najjeftinija na mestu gde se proizvodi. Polazeći od ove činjenice logično se nameće pitanje zašto bi toplotu koristili samo za grejanje stambenih i poslovnih prostora i to ne tokom cele godine s obzirom na geografski položaj i klimatske uslove našeg podneblja. Jeftina lokalna goriva i energija povećavaju konkurentnost proizvoda i usluga, znači imaju direktan uticaj na lokalnu ekonomiju. Grejanje plastenika, staklenika, sušenje voća i povrća, snabdevanje toplotom mini linija za proizvodnju hrane ili drugih procesnih linija, sve su to mogućnosti primene geotermalne energije. Grejanje, sušenje, pasterizacija su procesi koji ne zahtevaju temperaturni nivo radnog medijuma viši od 90 oC a geotermalne vode kojima Mačva raspolaže su upravo takve. Prerada hrane zahteva energiju, a uloženi rad i količina potrošene energije čine dodatnu vrednost i donose ekstra profit u odnosu na prodaju voća i povrća u sirovom stanju. Otvaranje novih radnih mesta i budžetski prihodi grada su već pomenuti.

Vode koja se crpe iz bušotina čija dubina ide preko 400 m pa i do 2,000 m često imaju određena lekovita svojstva, sadrže minerale i plavo-zelene alge koje se koriste u medicini i kozmetici. Ova voda se koristi za balneoterapije i na mestima izvorišta mogu se formirati lečilišta, banjski i turistički kompleksi.

Vratimo se energetici tražeći odgovore na sledeća pitanja: koje su identifikovane barijere koje je neophodno savladati kako bi projekti primene geotermalne energije postali predmet interesovanja investirora i lokalnih vlasti, koji su modeli finansiranja ovih projekata i na kraju gde je mesto geotermalne energije u strateškim dokumentima grada Šapca.

Energetski potencijal de fakto postoji, ali energija sama po sebi ne nosi korist. Potreban je konzum, kao na primer objekti koji se greju ili ekonomija koja raste zato što sa jeftinom energijom i sigurnim snabdevanjem proizvodi i usluge na tržištu postaju konkurentni. Na kraju svega je tržište odnosno ponuda i potražnja. U ovom momentu ne postoji diferencirano tržište kome je potrebna geotermalna energija.

Vlasništvo nad projektima pretpostavlja postojanje jasne zakonske regulative. Set postojećih zakona čak ne predstavlja veliki problem a posebno činjenica da je Zakon o energetici nominovao jedinice lokalne samouprave kao regulatore i da u konkretnom slučaju pravila o radu sistema daljinskog grejanja na teritoriji grada Šapca donosi Skupština grada Šapca. Problem postoji u vezi sa nadzorom nad primenom zakona. Kako se radi o obnovljivom izvoru energije nadležnost je data republičkom energetskom inspektoru. Nažalost, institucija energetskog inspektora do današnjeg dana nije uspostavljena iako je Zakon10 donet još 2015. godine. Situaciju dodatno

10 Zakon o energetici (Sl. Glasnik Republike Srbije broj 145/2014 iz decembra 2014. godine

39


komplikuje činjenica da određene nadležnosti nad geotermalnim vodama odnosno geotermalnoj energiji vrše različita Ministarstva (Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministartsvo poljoprivrede i Ministarstvo zaštite životne sredine) i da bi bilo korisno da se uspostavi telo koje zastupa sva tri nadležna Ministarstva u odnosu prema potencijalnim investitorima i vlasnicima projekata.

Pre donošenja odluke o pokretanju projekata neophodno je identifikovati izvore sredstava za finansiranje i izabrati modele finansiranja. Na državnom nivou ne postoje namenski fondovi niti je ovo pitanje sistemski rešeno s obzirom na obim potrebnih sredstava. Iako Zakon11 predviđa da jednice lokalne samouprave propisuju podsticajne mere za primenu obnovljivih izvora energije, od lokalnih samouprava u ovom momentu nije realno očekivati da opredele ozbiljna budžetska sredstva za ovu svrhu. Komercijalne banke nude finansijska sredstva ali uslovi korišćenja kreditnih linija i troškovi kapitala nisu primereni projektima primene mera energetske efikasnosti odnosno upotrebe obnovljivih izvora. Izuzetak je ponuda Nemačke razvojne banke - KfW banke, koja se odnosi na finansiranje projekata primene biomase gde se nudi otplata kredita na rok duži od 10 godina sa grejs periodom od 4 godine i godišnjom kamatom od 1%. Ovaj primer je naveden iz razloga što je biomasa lokalno gorivo i obnovljiv izvor energije kao što je to i geotermalna energija, pa suštinske razlike između projekata ne bi trebalo da bude i ista kreditna linija odnosno isti uslovi bi mogli da se ponude za razvoj projekata primene geotermalnih voda odnosno geotermalne energije.

Donosioci odluka u Šapcu, usvajanjem energetske politike grada, promovisali su razvoj tržišta energetskih usluga jednim od glavnih strateških ciljeva razvoja energetike. Inače, energetske delatnosti su veoma zahvalne sa aspekta privlačenja privatnog kapitala. Donošenjem Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama postavljena je dobra osnova za investiranje privatnog kapitala u projekte na lokalnom nivou. Grad Šabac u tom smislu ohrabruje svaku inicijativu privatnog sektora za zajednički razvoj energetskih projekata kroz tzv. ESCO model, bilo da se radi o varijanti EPC (Energy Performance Contracting) ili ESP (Energy Supply Contracting). EPC varijanta ESCO koncepta bila bi veoma dobar izbor u slučaju investiranja u projekte koji podrazumevaju sinergiju mera energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije. U tom slučaju merama energetske efikasnosti postigla bi se veoma niska potrošnja finalne energije za grejanje zgrada (bilo da je reč o javnim zgradama ili zgradama u privatnom vlasništvu) a zatim investiralo u ugradnju opreme i izgradnju instalacija predviđenih za rad sa obnovljivim izvorima energije (na primer geotermalna energija). Rezultat bi bio transformacija zgrada koje su veliki potrošači energije u zgrade u klasi NZEB ili čak u kombinaciji sa termosolarnim ili fotonaponskim kolektorima dobili bi zgrade koje proizvode više energije nego što su im sopstvene potrebe.

Strategija razvoja energetike u Šapcu zasniva se na transformaciji postojećeg sistema daljinskog grejanja u daljinsko grejanje četvrte generacije (4G DHS – The 4th Generation of District Heating System). Na putu ka energetskoj nezavisnosti na nivou grada, doneta je odluka da se prioritet dâ obnovljivim izvorima energije – resursima kojima grad raspolaže. Na toplanski sistem treba da

11 Zakon o energetici (Sl. Glasnik Republike Srbije broj 145/2014 iz decembra 2014. godine

40

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

bude povezano što više objekata a da se pri tome izvrši diversifikacija toplotnih izvora. Toplotni izvori, pored pomenute geotermalne energije, bili bi biomasa od šumskih ostataka ili ostataka iz poljoprivredne proizvodnje (uglavnom žetvenih ostataka) i biomasa energetskih biljaka, biogas dobijen iz komunalnog otpada i linije za stabilizaciju mulja u postrojenju za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, prečišćena otpadna voda pre ispuštanja u reku Savu kao pandan subgeotermalnim vodama, solarna energija, otpadna toplota dobijena iz kogeneracionih mašina koje koristi prirodni gas. Prirodni gas bi opstao kao jedino fosilno gorivo ali uz restriktivnu primenu, samo za pokrivanje vršnih toplotnih opterećenja ili za slučaj otkaza nekog od obnovljivih toplotnih izvora.

Slika 2 – Ilustracija koncepta 4. generacije mreža daljinskog grejanja (4G) u poređenju sa prethodne tri generacije. Izvor: Danfos A/S

U seoskim i prigradskim naseljima predviđena je izgradnja malih mreža daljinskog grejanja koje bi u početku snabdevale toplotom zgrade budžetskih korisnika (škole, mesne kancelarije, domove kulture i dr.) a kasnije stambene zgrade i mini procesne linije, sušare, hladnjače ili bi se

41


grejali zaštićeni prostori (staklenici i plastenici) a kao izvor toplote bi se koristili obnovljivi izvori, prvenstveno biomasa i geotermalna energija. Razvoj ovog modela je u toku a finansira se sredstvima iz programa Horizon 2020 (EU). Akronim projekta je CoolHeating12 a Grad Šabac učestvuje kao jedan od partnera i kao korisnik projekta. Specifičnost projekta je provera mogućnosti osnivanja energetskih zadruga u kojima bi participiralo lokalno stanovništvo. Geotermalna energija u ovom slučaju ima ključnu ulogu jer je dostupna u svim selima na teritoriji grada Šapca a ovakav projekat bi doneo viši životni standard, teritorijalno ravnomeran i ubrzan ekonomski razvoj sela uz istovremeno očuvanje životne sredine.

Geotermalna energija je zaista ogroman a neiskorišćen potencijal. Ali, treba naći pravi put kako potencijal pretvoriti u korist.

12 CoolHeating, Horizon 2020. www.coolheating.eu

42

EVROPSKE SVESKE

br. 2/2018

Izdavač Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31, Beograd www.emins.org

Za izdavača Suzana Grubješić

Urednikprof. dr Dejan Milenković

AutoriProf. Dr Vladimir PavićevićProf. Dr Ivan MatićSlobodan Jerotić

Dizajn, priprema za štampu Štampa Grafolik, Beograd

ISBN 978-86-80046-45-7

Beograd, februar 2018. godine

Documents

GEOTERMALNE VODE U SRBIJI - emins.org