NAU^NI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVONOVI SAD

"Zbornik radova", Sveska 35, 2001.

Pregledni rad - Review

GENETSKI MODIFIKOVANI PROIZVODI-EKONOMSKI ASPEKTI-

Somogyi, S.1

IZVOD

Uvo|enje genetski modifikovanih (GM) organizama u poljoprivrednuproizvodnju izaziva ozbiljne diskusije. Neki podr`avaju, pa ~ak forsiraju kori{}enjetakvih organizama a neki su kategori~ki protiv. Ove diskusije smatramoopravdanim, ~ak i potrebnim, ali nismo pozvani da arbitriramo. Cilj je na{eg rada daprika`emo pristup ekonomskim aspektima proizvodnje i plasmana GM proizvoda uIOWA-i. Sli~no razmatranje u budu}nosti bi bilo po`eljno i u na{im uslovima.

Vrednost deonica onih multinacionalnih kompanija koje su ulagali ubiotehnologiju posti`u na Wall Street-u zna~ajno pove}anje cena. Prema tomepostoje o~ekivanja da }e ulaganja u biotehnologiju doneti veliki profit ubudu}nosti.

U IOWA-i tipi~no poljoprivrednoj zemlji soja i kukurz igraju odlu~uju}u ulogu.GM soja i kukuruz su se probili u proizvodnju tamo{njih farmera. Tek su se steklaprva proizvodna iskustva, pa su se ve} pojavili tr`i{ni problemi i promene stavovapotro{a~a su se probila u prvi plan. Posebno treba ista}i problem odluka EU, Japana idrugih kupaca ameri~ke soje. Zahvaljuju}i tim promenama tr`i{ne pozicije GMproizvoda i klasi~nih proizvoda se menjaju. Etiketiranje i dokazivanje poreklaproizvoda name}e nove probleme kod svih ~lanova logisti~kih lanaca po~ev odproizvo|a~a semenskog materijala, farmera pa preko otkupa poljoprivrednihproizvoda sve do prera|iva~ke industrije i prometa gotovih proizvoda.

KLJU^NE RE^I: Genetski modifikovani proizvodi, ekonomija genetskimodifikovanih proizvoda, tr`i{ne pozicije

Uvod

U ranijim godinama kori{}enje Porcine Somatotropina (PST) i bovineSomatotropina (bST) u sto~arstvu je izazivao ozbiljne diskusije. Vezano za te

83

1 Somogyi Sandor, redovni profesor, VE Georgikon Fakultet Poljoprivrednih Nauka,Kesthelj - Ma|arska

diskusije interesantno je po}i od tr`i{ne analize Pitman i Moore iz 1986 godine.Oni su istakli da je prose~an potro{a~ ~ak voljan da plati i ne{to vi{e za mesoproizvedeno kori{}enjem PST, jer je sadr`aj masno}a ne{to ni`i. Me|utim, analizaHobana i Burkhardta ve} 1991. godine pokazuje da je 45% potro{a~a ozbiljnozabrinut a 37% potro{a~a je zabrinuto zbog mesa tretiranog sa hormonima. Dobroje poznato i to da je Evropa zabranila kori{}enje somatotropina u proizvodnjimesa. I ovaj primer pokazuje, kako brzo se menjaju stavovi i kako treba sveozbiljnije ra~unati sa stavovima potro{a~a odnosno onih koji zastupaju potro{a~e.

Nove, veoma ozbiljne diskusije izaziva uvo|enje GM biljaka u proizvodnju.Neki podr`avaju a neki su protiv. Oni koji podr`avaju kori{}enje GM proizvodao~ekuju od toga zadovoljenje rastu}ih potreba ~ove~anstva i smanjenje hemijskeza{tite bilja (AM magazine, 1999). Drugi ukazuju na potrebu predostro`nostivezano za kori{}enje ove tehnologije, jer mogu}e posledice nisu jo{ dovoljnoproverene. Isto tako postoje i stavovi kategori~nog odbijanja ove tehnologije. Uovom radu ne mo`emo biti arbitri ovih diskusija. Biolozi, geneti~ari, eksperti zaza{titu okoline i mnogi drugi }e iznositi svoje argumente za ili protiv. Svaki mo`ebiti u pravu po nekom pitanju. Diskusija u sada{njoj fazi je po`eljna i veomava`na. U svakom slu~aju treba se ~uvati od ekstremnih stavova, jer ne re{avajuni{ta.

Kategori~ni stavovi odbijanja ne mogu zabraniti nauci da vr{i biotehnolo{kaistra`ivanja ~ak ni onda ako je to "igra sa vatrom". Istovremeno opomene u vezivelike predostro`nosti su na svom mestu. Mogu}e posledice po ~oveka i okolinune mogu biti ra{~i{}eni od danas do sutra. Ne treba zaboraviti da su ekonomskiinteresi i ranije uveli na tr`i{te nova tehnolo{ka re{enja, ~ije mogu}e posledicenisu bile dovoljno ispitane. Ponekad tek du`i period kori{}enja od 15-20 godinaje manifestovala i dokazala negativne posledice odre|enih hemikalija po ~oveka iokolinu. I u slu~aju GM biljaka mo`e biti prisutan ekonomski motiv uvo|enjanovih dostignu}a na tr`i{te, radi valorizacije u~injenih ulaganja u istra`iva~ki rad.Me|utim, valorizacija u~injenih ulaganja ne mo`e biti stavljen ispred interesa~oveka i prirodne okoline.

Za ilustraciju diskusija citiramo jedan stav iz Evrope i jedan stav iz IOWA.Ber`enji (1999) spominje kako stavove kriti~ara, tako i optimista. Prema

optimisti~kom stavu predstavnika biotehnolo{ke industrije, GM biljke smanjujukori{}enje hemijskih za{titnih sredstava i zbog toga su povoljnije s aspekta za{titeprirodne okoline i odr`ivog razvoja poljoprivrede. Kao stav kriti~ara isti~e:kulturne biljke rezistentne na herbicide su "gorka `etva biotehnologije".

Duffy (1999) tako|e po~inje svoj ~lanak sa "GM biljke mogu da budu nadagladnog dela sveta, ali primena ove tehnologije kao neadekvatna mo`e biti izaustavljena".

Nade gladnog dela sveta nisu samo refleksije u literaturi. Postojeme|unarodni projekti u ~ijim okvirima tra`e re{enja za lokalne probleme ishrane.Institut za poljoprivredna istra`ivanja Kenije (KARI), MONSANTO i Ameri~kaMe|unarodna Agencija za Razvoj (USAID) rade na stvaranju na viruse i {teto~inerezistentnog slatkog krompira za potrebe stanovni{tva zemalja ju`no od Sahare.

84

Prema planovima ovih organizacija, GM slatki krompir sa osobinama rezistencije}e biti uveden u proizvodnju po~ev od 2002. godine.

Centar za istra`ivanja i razvoj Meksika (CINVESTAV), MONSANTO iRockefellova fondacija }e proizvesti na viruse rezistentan GM krompir do 2001.godine (Qaim, 2000).

Kao dokaz potrebe diskusije problema kori{}enja dostignu}a biotehnologijecelishodno je spomenuti stav Rosset-a (1999) direktora Instituta za ishranu ipolitiku razvoja. Po njemu proizvo|a~i hrane danas proizvode vi{e hrane negoikad ranije. Danas je obezbe|eno oko 2 kg hrane po svetskom stanovniku uproseku. Nije nedostatak hrane glavni problem nego siroma{tvo i neujedna~enapodela hrane. Smatra da je kori{}enje genske tehnike i genetskih modifikacijapogre{na koncepcija. Poziva se na one rezultate istra`ivanja koja pokazuju da GMbiljke nisu pokazale signifikantno pove}anje prinosa, da pove}avaju upotrebuhemikalija i prouzrokuju {tete po okolinu. Posebno isti~e rezultate biologaMarthe Crouch sa Univerziteta Indijana po kojima GM biljke mogu biti opasne ipo ostale biljke zbog ukr{tavanja.

Predmet razmatranja

Pored nekih op{tih problema razvoja proizvodnje hrane i pojava na WallStreet-u, kao primer razmatranja organizaciono-ekonomskih problema }eposlu`iti USA a posebno IOWA. Naime, Evropska Unija, Japan, Novi Zeland a unovije vreme Meksiko i jo{ neke zemlje poo{travaju regulative i uvode uvoznebarijere za GM proizvode. Ove pojave ozbiljno uti~u na izvozne pozicijeproizvo|a~a iz USA.

Treba imati u vidu da je USA izvozio 22.9 miliona tona soje, 7.8 miliona tonesojine poga~e i 1.2 miliona tona sojinog ulja u 1998/99 godini. Na zna~aj EU kaokupca ukazuju podaci o uvozu ovih proizvoda. EU je uvozio 1998/99 godine 15.5miliona tona soje, 16.9 miliona tone sojine sa~me i 0.5 miliona tona sojinog ulja ito zna~ajnim delom iz USA (USDA, 1999).

To je iniciralo i diskusije problema GM soje i kukuruza u IOWA-i. Na osnovuovih izvora poku{a}emo sagledati stavove u sredini gde postoje proizvodnaiskustva i mogu imati probleme zbog barijera u prometu na svetskom tr`i{tu. Ovosmatramo va`nim, jer treba ra~unati s tim da }e prvenstveno ekonomskikriterijumi, potezi za{tite tr`i{ta uplivisati odluke vezano za proizvodnju ikori{}enje GM proizvoda i u budu}e ne samo u IOWA.

Mogu}i uticaj biotehnologije na strategiju razvoja proizvodnje

i prometa poljoprivrednih proizvoda

Tehni~ko-tehnolo{ki progres pokazuje veoma izra`enu tendencijuformiranja nove nau~ne paradigme kao osnove zasnivanja proizvodnje nabiotehnologiji. Kozma (1996) u okvirima razmatranja mogu}ih strategijaprivrednog razvoja predvi|a:� da }e se otvoriti veliko tr`i{te za proizvode zasnovane na biotehnologiji;

85

� da }e me|unarodni sistem formiranja cena priznavati cene biotehnolo{kihpostupaka;

� da }e brojne grane za proizvodnju investicionih dobara biti primorani dapre|u na proizvodnju koja }e zadovoljavati potrebe proizvodnje na bazibiotehnologije.Izo{trena konkurencija na svetskom tr`i{tu zahteva veoma ozbiljne pripreme

za budu}i nastup od svih zemalja u razvoju. Naime ako `ele ostvariti ekspanzivnustrategiju proboja na svetsko tr`i{te, treba da ra~unaju na sudar sa strategijomza{tite svojih pozicija onih koji ve} dr`e odre|ene segmente tr`i{ta. To je posebnoizra`eno na tr`i{tu hrane. Razvijene zemlje vladaju svetskim tr`i{tem sa svojimvisoko subvencioniranim vi{kovima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.Manje razvijene zemlje pak poku{avaju plasirati svoje proizvode radi sticanjadeviznih prihoda za svoj razvoj.

U svojoj su{tini ovako se sudaraju i interesi zemalja razli~ite razvijenostiumerenog pojasa na svetskom tr`i{tu. Prema raznim analizama problema svetskeishrane pojas umerenog klimata trebalo bi da obezbedi najve}i deo hrane zasvetsko stanovni{tvo, ali po ovom pitanju zbog subvencijama distorziranih cenavlada {izofrena situacija. Razvijene zemlje umerenog klimata se bore sa vi{kovimaproizvoda a manje razvijeni sa razvojem i problemom plasmana svojih proizvoda.

Srednje-isto~na Evropa tako|e pripada umerenoj klimi. Ova regija raspola`esa oko 20 % svetskih kapaciteta poljoprivredne proizvodnje a tu `ivi samo oko 7-8% svetskog stanovni{tva. Pored tako povoljnog odnosa proizvodnih kapaciteta ipotreba stanovni{tva srednje-isto~na Evropa je jo{ uvek neto uvoznik hrane. Ubudu}nosti ove zemlje }e krenuti putevima razvoja svoje proizvodnje hrane itra`enja svog mesta na svetskom tr`i{tu. To je prirodan proces i pravac razvojasvake zemlje u razvoju. Sve te zemlje - posebno u prvom periodu razvoja - `eleplasirati svoje poljoprivredne i prehrambene proizvode na svetskom tr`i{tu.Prema svim izgledima ove zemlje treba da ra~unaju i sa problemima tehnolo{kogzaostajanja u domenu proizvodnje GM proizvoda u odnosu na razvijene zemlje.

Prvenstveno je stvar agrarnih politi~ara i eksperata za me|unarodnimarketing, da stvaraju strategiju nastupa na svetskom tr`i{tu, ali nije na odmetrazmatrati ni organizaciono-ekonomske probleme onih koji su stekli prva iskustvasa proizvodnjom i plasmanom proizvoda koji se zasnivaju na dostignu}imagenetske modifikacije.

Biotehnologija na Wall Street-u

Na Business stranicama The Washington Post-a od 22. avgusta 1999. godineu reporta`i Wall Street Makes It Official: Biotech Has Arrived (Sa Wall Streetazvani~no: Biotehnologija je stigla na cilj) izve{tava o ozbiljnom skoku deonicabiotehnolo{ke industrije. Istine radi treba napomenuti da se najva`nijekompanije (Amgen Inc. Of Thousand Oaks - Californija, Immunex Corp. OfSeattle) bave istra`ivanjima i primenom biotehnologije u farmaciji, ali se daprognozirati da }e biti situacija sli~na jednog dana i sa primenom biotehnologije uproizvodnji hrane. Deonice biotehnolo{ke industrije ve} i po~etkom devedesetih

86

godina imale jedno zapa`eno pove}anje. Takozvani Amex indeks je postigaovrednost od 256.60 dana 14. januara 1992. Biotehnolo{ka industrija je sa 257,63prekora~ila ovu vrednost 2. avgusta 1998. godine. Do avgusta 1999. odnosno zasvega jednu godinu pove}anje vrednosti indeksa je iznosio 91%.

Prema tome bilo je problema i zastoja u finansijskim pozicijamabiotehnologije, ali je ~injenica da su kapitalno jake dr`ave ulagale ogromne svoteu istra`ivanja. Deonice onih kompanija koje su prihvatile primenu dostignu}abiotehnologije su tra`ene i pove}anje cena deonica je odraz o~ekivanja.

GM biljke na farmama IOWA-e

Farme u IOWA prakti~ki se bave proizvodnjom kukuruza i soje. Povr{ine podostalim kulturnim biljkama su bezna~ajne. Za 1988. godinu USDA je izvr{ilauobi~ajena statisti~ka istra`ivanja u pogledu poljoprivredne proizvodnje.Istra`iva~i iz IOWA su to pro{irili sa intervjuisanjem 800 farmera, jer statisti~koprikupljanje podataka nije razdvojio proizvodne rezultate GM i genetskinemodifikovanih (GNM) proizvoda. Prema rezultatima istra`iva~a iz IOWA ne{tovi{e od 40 % povr{ina je bio zasejan sa GM sojom. Intervjui su pokazali da 53 %farmera je o~ekivalo od GM soje smanjenje problema za{tite bilja i pove}anjeprinosa. Smanjenje tro{kova za{tite bilja 27 % farmera je o~ekivalo. Oko 12 % jera~unalo sa fleksibilnijim vremenom setve. Samo je 3 % farmera spominjalopobolj{anje za{tite okoline.

U pogledu prose~nih prinosa GM soja nije dala bolje rezultate. Prinosi GMsoje su bili na nivou od 49.26 bu{ela po akri. (1 akra=0.405 ha, 1 bu{el=36.348litara) Istovremeno GNM soja je obezbedila prinos od 51.21 bu{ela po akri.Tro{kovi proizvodnje i profit su tako|e bili na istom nivou.

Iste godine 23 % proizvo|a~a je proizvodilo GM kukuruz. Prema rezultatimaintervjua 77 % proizvo|a~a je o~ekivalo pove}ani prinos a svega 7 % je ra~unalo sasmanjenjem tro{kova za{tite bilja. Preostalih 16 % proizvo|a~a iz nekih drugihrazloga je prihvatilo proizvodnju GM kukuruza. Odstupanja u prinosima suzna~ajnija nego kod soje. GM kukuruz je rodio 160.4 bu{ela po akri a klasi~nihibridi 147.7 bu{ela. Tro{kovi proizvodnje su se formirali tako da je profitproizvo|a~a u oba slu~aja bio na pribli`no istom nivou (Duffy, 1999).

O~ekivanja potro{a~a i GM proizvodi

Izuzetno brze promene u pogledima na GM proizvode Wisner (1999)ilustruje sa slede}im: kada su u aprilu 1999 godine na Univerzitetu u IOWAodr`avali konferenciju posve}enu GM proizvodima, akcenat je jo{ bio naproblemu onih nekoliko GM sorti ~ije priznavanje EU odbio. Iste godine za vremeubiranja letine akcenti su se ve} premestili na problem stavova potro{a~a.

Agri-Marketing magazin sumira jedno ispitivanje javnog mnjenja potro{a~avezano za GM proizvode i isti~e: dilema u vezi GM proizvoda je bila nepoznata pre 5godina. Danas je to stalno prisutan problem. Na to ukazuje i pojava demonizacijeGM proizvoda u nekim medijama. Tipi~no je i kori{}enje izraza "frankenfoods" {toodmah upu}uje na Franke{tajna. Sve je to od uticaja na potro{a~e. Danas ve} oko

87

20 % potro{a~a smatra da su potro{na dobra sa u~e{}em sirovina iz GM biljakane{to ve{ta~ko (AM magazine, 1999). Naravno, prisutne su i veoma kvalitetneinformacije. Dovoljno je spomenuti takve radove kao {to su: Biotech Food Raises aCrop Of Qestions, ili Next Food Fight Brewing Is Over Listing Genes on Labels (TheWashington Post, 1999, 1999a). Ina~e prema najnovijim istra`ivanjima u SAD 37 %ispitanih podr`ava kori{}enje ove tehnologije, 47 % je protiv a 16 % nema odre|enstav. Prema onima koji podr`avaju ovu tehnologiju rezultati daleko prevazilazerizike. Protivnici smatraju da je primena ove tehnologije i moralno pitanje. Nemajupoverenja ni u tehnologiji, ni u multinacionalnim kompanijama - proizvo|a~imahrane, ni u dr`avnoj administraciji. Nisu ube|eni da ih ovi subjekti objektivnoinformiraju o ovom problemu. Radi istine treba napomenuti i to da postoji i takvoistra`ivanje javnog mnjenja po kojem 70 % amerikanaca ima poverenje u GMproizvode (Hoban, Burkhardt, 1991).

Istra`ivanje javnog mnjenja je vr{eno i u Kanadi. Tamo je bilo manje onihkoji imaju odre|en stav a mnogo vi{e onih koji nemaju artikulisani stav u vezi GMproizvoda.

Za razliku od tolerantnih ameri~kih i kanadskih stavova u EU, Japanu i naNovom Zealandu prehrambena industrija i prometnici su preduzeli veomakonkretne korake. Britanski prometnici su povukli iz prometa sve prehrambeneproizvode koje su sadr`avale GM soju, ~im su aktivisti za{tite potro{a~a po~eli svojukampanju protiv GM proizvoda. Sli~ne korake su najavili i druge mre`esupermarketa. Japan - jedan od najve}ih exportnih tr`i{ta Amerike - je najaviouvo|enje obaveznog labeliranja GM proizvoda po~ev od 2001. godine. Najve}ijapanski prera|iva~i su najavili da }e kupovati samo GNM soju i kukuruz zaproizvodnju prehrambenih proizvoda i pi}a. Veoma je te{ko znati, da li se radi ostvarnoj bojazni ili o merama za{tite tr`i{ta od efikasnih i agresivnih ameri~kihproizvo|a~a. Vrlo verovatno je borba za tr`i{te diktirao da su najve}i ameri~kiproizvo|a~i i potro{a~i tako|e najavili da }e strogo razdvajati GM i GNM sirovine iproizvode (Miranowski, 1999). Nije slu~ajno da Harl (1999) skre}e pa`nju farmerana te{ko}e razdvajanja, ozna~avanja i obezbe|enja dokaza porekla proizvoda. Uaprilu 1999. tri najve}a ameri~ka prera|iva~a kukuruza (Cargill, Archer - Daniels-Midland i AE Staley) su najavila da ne}e preuzimati hibride kukuruza, koji nisuregistrovani u EU. To je istina da EU ne kupuje velike koli~ine kukuruza u zrnu, aliako se uzme u obzir i gluten, onda se to odnosi na oko 3-7 % proizvodnje.Nepoverenje prema GM proizvodima u javnosti se stalno pove}ava i kompanijaArcher-Daniels-Midland ve} na kraju proizvodne sezone u 1999. godini je zahtevalada GM i GNM proizvodi budu razdvojeni u skladu sa registracijama prihva}enim uEU. Ovome treba dodati i to da je procedura prihvatanja i registracije novih sorti uEU i Japanu mnogo slo`enija nego u USA (Hurburgh, 1999).

Potencijalno tr`i{te GM i GNM soje i kukurza

Shvatanja potro{a~a, namere donosioca odluka vezano za za{titu tr`i{tabitno }e uplivisati odnos potra`nje prema GM i GNM soje i kukuruza, {to mo`ebiti kriti~an faktor za proizvo|a~e, prera|iva~e i prometnike.

88

Dr`ave EU i Japan su zna~ajni kupci ameri~ke soje, kukuruza i kukuruznogglutena. Mnogi se bave problemom mogu}ih promena u potra`nji ovih kupaca.Prema proceni Ameri~ke asocijacije proizvo|a~a soje (ASA, 1999) ukoliko Japanodlu~i da kupuje u 2000. godini samo GNM soju za proizvodnju Tofu-a to mo`eda iznosi 500 - 700 000 tona, odnosno 15 - 20 % celokupnog izvoza soje za Japan.Ova asocijacija istovremeno procenjuje potra`nju GNM soje Evrope na oko 200000 tona. Neutralni istra`iva~i polaze od toga da }e se i ameri~ki prera|iva~i,prometnici opredeliti za one proizvode, koje }e EU i Japan tra`iti.

Odre|eni zaklju~ci i prognoze mogu}e potra`nje mogu se izvesti na osnovuprometa iz 1988. godine. Kao {to se da videti na slici 1. od proizvedenog kukuruza58 % je bilo iskori{}eno za ishranu doma}ih `ivotinja. Preostale koli~ine sueksportirane, industrijski prera|ene u hranu, u izo{e}er, etanol i sl. Sada{njapotra`nja prema GNM kukuruzu je jednaka potrebama proizvo|a~a hrane, {toiznosi 8 % tr`i{ta kukuruza. Pored toga mogu da se pojave sa potra`njom GNMkukuruza i proizvo|a~i izo{e}era i etanola. Mo`da na prvi pogled je i nerealnapretpostavka da }e proizvo|a~i etanola generirati ovakvu potra`nju. Me|utimtreba imati u vidu, da je gluten veoma va`an izvozni artikal na tr`i{te EU. Za jednugodinu je izve`eno glutena u vrednosti od 520 miliona na Evropsko tr`i{te.Ukoliko kupci postave zahtev za GNM poreklo glutena, proizvo|a~i etanola }e bitiprimorani to po{tovati i kupovati samo takav kukuruz. Ovome treba dodati i to da80-90 % exportiranog kukuruza se koristi kao krmivo i tek jedna manja koli~inakao sirovina u prera|iva~koj i prehrambenoj industriji. Kada bi amerikanci trebalicelokupni izvoz pokriti sa GNM kukuruzom, to bi mogao da iznosi oko 37 %njihovog tr`i{ta kukuruza.

U slu~aju soje jedan deo izvoza, i deo doma}e prerade radi izvoza u viduprera|evina (jestivo ulje, sojina sa~ma i prehrambeni proizvodi) mo`e dapredstavlja potra`nju prema GNM soji. Slika 2. pokazuje kori{}enje ameri~keproizvodnje soje u 1998. godini. Sojino ulje i sa~ma se proizvodi u odre|enom

89

Slika 1. Namena kukuruza roda 1998.

odnosu. Ukoliko }e kupci tra`iti GNM ulje, onda adekvatne koli~ine sa~me }etako|e stajati na raspolaganju, ~ak i onda ako za to nema potra`nje. Lako jeuvideti da mogu nastati veoma razli~ite kombinacije zavisno od potra`nje zajestivo ulje i sojino zrno na doma}em i izvoznom tr`i{tu. Ukoliko celokupni izvozzrna i ulja mora biti zasnovana na GNM soji potra`nja }e jedva prevazi}i 30 %(Babcock, 1999).

U IOWA se postavio pitanje posledica eventualnog pove}anja potra`nje zaGNM soju i kukuruz, kao i pitanje: da li mo`e da se postavi pitanje tr`i{ta GM soje ikukuruza (Hazes, 1999)? Po{li su od pretpostavke po kojem ako je 50 %proizvodnje kukuruza GNM a 30 % pokriva tr`i{nu tra`nju. U ovom slu~aju razliku}e u stvari kupiti oni koji ne vode ra~una o tome da li je kukuruz GM ili GNM. Onikoji nemaju izri~ite zahteve u pogledu porekla kukuruza ne}e prihvatiti ni zahtevda pla}aju ve}u cenu za GNM kukuruz. To zna~i da proizvo|a~i ne}e do}i dopremije za svoj GNM kukuruz.

Pretpostavka za proizvodnju soje polazi od 30 % GNM proizvodnje ipotra`nje na nivou od 15 %. To zna~i da }e se pojavljivati i vi{ak GNM soje.

Tako|e je mogu}e pretpostaviti i takvu situaciju u kojem i za GNM kukuruz iza GNM soju kupci nude premije, da bi kompenzirali proizvo|a~e za tro{koveodvojenog tretmana i labeliranja proizvoda. Ove premije su sli~ne kao {to su ipremije za proizvode sa visokim sadr`ajem ulja ili premije za beli kukuruz.Drugim re~ima GNM proizvodnja u takvoj situaciji bi zadovoljavala tzv. specifi~nupotra`nju.

Ukoliko raste potra`nja za GNM proizvode to }e oslabiti tr`i{ne pozicije GMproizvoda. Za ilustraciju posledica ovakve situacije slu`i slede}i primer:

Ako GNM soja u~estvuje u proizvodnji sa 30 % a javlja se potra`nja od 40 %,to bi zna~ilo da se za deo GM soje ne bi pojavila tra`nja tj. predstavljao bi tr`i{nivi{ak. Trebalo bi ne{to u~initi da jedan deo potencijalnih kupaca GNM sojepromeni svoje mi{ljenje i da se zadovolji GM sojom. Verovatno bi im trebalo datiodre|ene povlastice.

Nasuprot prethodnom, kada se javljaju vi{kovi GNM kukuruza i soje nemate`ih posledica, jer }e proizvode kupiti oni koji ne postavljaju pitanje poreklaproizvoda. Ako je potra`nja GNM proizvoda ve}a od ponude, onda }e prera|iva~igurati otkupne cene GM proizvoda na dole. Takvo smanjenje cena me|utim,odnosi}e se na celokupne koli~ine GM proizvoda a ne samo na vi{kove.

90

Slika 2. Namena soje roda 1998.

Za vreme ubiranja proizvoda se jo{ ne zna koliko }e GNM soje kupci tra`iti.Ukoliko pove}anje potra`nje projecira mogu}nost ve}e potra`nje od ponude,onda }e se magacinirati GM soja za kasniju prodaju. To }e u~initi i ako su svesni dabi mogli prodati svoj proizvod sa izvesnim popustom na ceni. I ovo je razlog da sedobro proceni mogu}nost proizvodnje i mogu}a tra`nja GNM soje akoproizvo|a~i `ele da izbegnu tr`i{ne napetosti.

Po prethodnim analizama su u IOWA cenili mogu}u gornju granicupotra`nje GNM kukuruza na 37 %. U slu~aju scenarija u kojem naspram ovepotra`nje bi stajala ponuda od samo 30 %, trebalo bi 7 % kupaca da dobije popustpa da se zadovolji sa raspolo`ivim GM kukuruzom. Pretpostavlja se da bi u{li utakav aran`man oni prera|iva~i, koji bi isporu~ili gluten za doma}e tr`i{te. Sobzirom da je ameri~ka industrija krmiva tako|e velik potro{a~ glutena, ovakavnivo nedostatka GNM kukuruza ne bi ni predstavljao problem.

Naravno, u slu~aju ve}e ponude GNM kukuruza od tra`nje problemsubvencioniranja se uop{te ne postavlja.

Utvr|ivanje ovakvih subvencija odnosno popusta je potpuno zavisna odtr`i{ta. U svojoj su{tini je zavisna od ponude i plate`ne volje kupaca, kao i odtro{kova labeliranja i dokazivanja porekla. U sada{njoj situaciji potra`nja za GNMkukuruzom je dovoljno velika i eventualna potreba premiranja takve proizvodnjese ne postavlja. Samo se da proceniti da u datom slu~aju bi bilo dovoljno ra~unatisa 10-15 centi premije po kilogramu.

GNM proizvodnja soje tako|e je ve}a od potra`nje. Prora~uni pokazuju dapove}anje potra`nje od 7-10 % tako|e mo`e biti zadovoljeno bez potrebe da sera~una sa potrebom premiranja. Ukoliko prometnici hranom iz EU budu odbilistavljanje u promet mesa koji je proizveden GM sojinom sa~mom, pojavi}e sepove}anje potra`nje za GNM sojom i postavi}e se i pitanje premiranja. Tr`i{niizve{taji procenjuju mogu}i nivo premija na 5-35 centi po kilogramu. Mogu}e su idruge promene. Celokupna potra`nja japanskih prera|iva~a soje iznosi oko 174miliona bu{ela. To mo`e da se menja u potpunosti ili delimi~no. Mo`e daprouzrokuje odre|ene promene i stav Meksika odnosno Ju`ne Koreje. Uticaj ovihnabrojanih promena je interesantna, jer se odnose na 64 % ameri~kog exportasoje i sojinih proizvoda.

Prema predvi|anjima na du`e rokove farmeri }e biti u stanju da usaglaseodnose GM i GNM proizvodnje sa potra`njom. Razlike u ceni GM i GNMproizvoda }e biti formirani pod uticajem razlika u tro{kovima proizvodnje itr`i{ne situacije.

Uticaj zahteva za labeliranjem - obezbe|enjem dokaza

porekla proizvoda u logisti~kim lancima soje i kukuruza

U~esnici logisti~kih lanaca kukuruza i soje mogu se videti na slici 3. PoGinderu (1999) ako do|e do stroge kontrole razdvajanja, obezbe|ivanja dokazaporekla GM i GNM proizvoda, to }e imati veoma ozbiljne posledice po sveu~esnike logisti~kih lanaca. Poku{aj svo|enja tog zadatka na razdvojenomagaciniranje i manipulisanje proizvodima je poku{aj zavaravaju}eg

91

pojednostavljenja problema. Prouzrokova}e veoma ozbiljne posledice ~ak i toako GM i GNM proizvode treba odvojeno magacinirati i dokazivati poreklo. Naimeto }e spre~avati u Americi uobi~ajeno masovno manipulisanje sa sojom ikukuruzom kao sirovinom u magacinima i u toku transporta. Pre svega saradnjaizme|u velikog broja farmera i silosa tj. magacina proizvoda }e biti mnogoslo`enija. Aktivnosti }e se morati mnogo vi{e sinhronizirati i informacione vezepoja~ati. Mo`e se pretpostaviti da }e se promeniti i sistem kriterijuma dosada{njegna~ina optimalizacije aktivnosti na nivou farmi odnosno magacina. Mora}e seuva`iti kriterijumi i drugih ~lanova logisti~kog lanca. (Ovakvo pro{irenje sistemakriterijuma }e promeniti - pobolj{ati strategiju optimalizacije i smanjiti opasnostisuboptimalizacije).

Farmeri

Farmeri mogu odlu~ivati o koli~inamaproizvoda koje }e proizvoditi, kako i gde }eproizvoditi i da li }e koristiti dostignu}abiotehnologije. Veoma ograni~eno mogukontrolisati tro{kove. Naime i tro{koviproizvodnje su sve vi{e zavisne od inputa iznabavke. Ne mogu odlu~ivati ni o cenamasvojih proizvoda. Njihove mogu}nostikontrole i uplivisanja cena su veomaograni~ena.

Obezbe|enje dokaza porekla ilabeliranje mo`e prouzrokovati vi{eproblema kod farmera:

� mo`e da ukine neke potencijalne segmentetr`i{ta;

� obezbe|enje dokaza porekla i labeliranje prouzrokuje dodatne tro{kove,koje ne mogu biti nadokna|ene bez posebnih premija;

� farmeri mogu izgubiti mogu}e u{tede tro{kova proizvodnjom GMproizvoda;

� mogu da se jave i drugi dodatni tro{kovi, kao na primer tro{kovi izolacije GMi GNM proizvodnje na parcelama a u cilju spre~avanja ukr{tanja.

Otkup i magaciniranje

Otkup i magaciniranje proizvoda u Americi radi sa veoma niskom razlikom uceni. Te razlike iznose svega 3.95 $ po toni kukuruza i 5.5 $ po toni soje. Te niskerazlike u ceni pove}avaju njihove rizike, {to poku{avaju kompenzirati saberzanskim poslovima. Ograni~enost manevarskog prostora samo nagla{avaprobleme koji mogu da se nametnu zbog novih zadataka vezanih za pojavu GMproizvoda:� treba ra~unati sa dodatnim tro{kovima magaciniranja i su{enja proizvoda

razli~itog porekla;

92

Slika 3. U~esnici logisti~kih lanaca

kukurza i soje

� potreba laboratoriske analize zbog obezbe|enja garancije porekla name}eozbiljne probleme uzorkovanja i tro{kova analiza. Sa malim brojemuzoraka je te{ko do}i do verodostojnih dokaza a sa pove}anjem brojauzoraka se pove}avaju i tro{kovi. Metoda PCR (Polymerase Chain Reaction)je najosetljivija i posti`e ta~nost do 0.1 %, ali tro{kovi po uzorku iznose200-400 $. Dodu{e postoji i relativno jeftina metoda ELISA, ~iji su tro{kovipo uzorku 6 $, ali samo iskazuje prisustvo GM proizvoda, bezkvantifikacije;

� dokazivanje porekla mo`e usporiti formiranje {ar`i odgovaraju}e veli~ine zaoptimalni transport, {to mo`e produ`avati lagerovanje i poslovni rizik.

Prera|iva~ka industrija

Prerada kukuruza i soje je oligopolisti~na sa velikim brojem manjih i ~etirivelikih prera|iva~a. Zbog veoma o{tre konkurencije su prinu|eni raditi sa niskimtro{kovima i moraju re{avati veoma efikasno takve probleme kao {to su:� smanjenje zaliha sirovina,� kontinuelna proizvodnja,� mened`iranje rizika kako na tr`i{tu sirovina tako i na tr`i{tu svojih gotovih

proizvoda,� tr`i{na fleksibilnost i� obezbe|enje imid`a.

Obezbe|enje dokaza porekla i odvojeni tretman GM i GNM proizvoda pakname}e i slede}e probleme:� ~i{}enje linija ma{ina posle obrade GM proizvoda, {to prouzrokuje tro{kove

i gubitak kapaciteta odnosno vremena proizvodnje;� GM i GNM proizvodi imaju razli~iti sastav, {to prouzrokuje proizvodnju

razli~itih koli~ina ulja, skroba, proteina itd;� mo`e da se smanji tr`i{na fleksibilnost, jer promet GM proizvoda mo`e biti

su`en.

Prehrambena industrija

Proizvo|a~i prehrambenih proizvoda koriste sve vi{e polufabrikata odkukuruza i soje u proizvodnji. Oni su i do sada ~inili sve za minimalizaciju cenasirovina. Istovremeno vr{ili su ogromna tzv. kvalitetna ulaganja u reklamu ipromociju proizvoda. ^uvanje imid`a i ugleda marke istovremeno zahteva stalan iaktivan istra`iva~ki rad. Uvo|enje GM proizvoda i na taj na~in inicirani problemimogu uni{titi upravo ranije spomenuta "kvalitetna" ulaganja. Zbog toga trebara~unati sa:� tro{kovima obezbe|enja dokaza porekla, {to je od posebnog zna~aja za

~uvanje imid`a i tr`i{nog ugleda;� mogu da prouzrokuju ogromne tro{kove, ako zbog nedostatka sirovina

treba menjati recepte gotovih proizvoda.

93

Trgova~ka mre`a

Tro{kovi koji dodatno nastaju kod prethodnih u~esnika logisti~kog lanca }ebiti zara~unati i trgovini. Pored toga i u samoj trgova~koj mre`i }e nastati novizadaci jer odgovaraju}e labeliranje i odvajanje proizvoda }e biti jedan odosnovnih zahteva.

LITERATURA

Agri Marketing magazine, Avgust 1999Berzsenyi Z.: j kihiv sok a n v nytermeszt sikutat sokban a 2000-es vek k sz b n,

N v nytermel s s K rnyezetv delem, MTA Agr rtudom nyok oszt lya, 1999Babcock B., J. Beghin: Potential Market for Non-GMO Corn and Soybeans, ISU-

Economics Department, 1999Duffy M.,Matt E: Does planting GMO seed boost farmers' profits http;

www.leopold.iastate.edu/99-3gmoduffy.htmlFAPRI 1999 World Agricultural OutlookGinder R.G.: GMO Labeling: Effects on Core Business Objectives in the Grains

Value Chain, ISU ICM Workshops, 1999 Dec., IOWA Grain Quality InitiativeHazes D., S. Lence, R. Wisner: Will an Increased Demand for non-GMO Corn and

Soybeans Harm the Market for GMO Corn and Soybeans?, ISU-EconomicsDepartment, 1999

Harl N.E.: Genetically Modified Crops: Legal Guidelines for Producers,ISU-Economics Department, 1999.

Hurburgh C.R.: The GMO Contraversy and Grain Handling for 2000, IntegratedCrop Management Conference, ISU, Dec. 1999, Ames, IOWA

Hoban T.J., J. Burkhardt: Biotechnology for Control of Growth and ProductQuality in Meat Production: Implications and Acceptability, Determinants ofPublic Acceptance in Meat and Milk Production: North America ConferenceProceedings, 1991

Kozma F.: K lgazdas gi strat gia, Aula, 1996, BudapestQaim M.: Agricultural Biotechnology: What are the Prospects for the Poor?, ZEF

News, Universitat Bonn, No. 3. January 2000Miranowski J.A.: Economic Perspectives on GMO Market Segregation, ISU-

Economics Department, 1999Pitman - Moore ( International Minerals and Chemicals): Pork Consumer Attitude

Study: A Market Analyzis , Staff Pub., Terre Haute IN, September 1986***Planting Decision 2000, ASA ( American Soybean Association), 1999Rosset P.: Biotechnology Won't Feed the World, International Herald Tribune,

2.9.1999*** USDA(1999): USDA Agricultural Baseline Projections to 2008, Washington

D.C.The Washington Post, 15.8.1999.The Washington Post, 22.8.1999a.Wisner R.N.: Evolution of the Demand for non-GMO Corn and Soybeans, ISU-

Department of Economics, 9/15/99.

94

TRANSGENIC PRODUCTS-ECONOMICAL ASPECTS-

Somogyi, S.

VE Georgicon Fac. of Agric. Sci. -Keszthely

SUMMARY

The initiation of genetically modified (GM) plants into production causesbiting discussions. There are supporters, mediators and opposes. We do notundertake to upset the certified discussions. The aim of our article is to offer abrief survey of a part of economic problems generated by GM plant production. Itis clear that these problems in the future will influence the decision makers andtheir decision in our region too.

The shares of enterprises which invest into biotechnology are going up onthe Stock Exchange. There is a hope about the profit in the future.

The corn and the soya bean plays a very important role in the IOWA state, asin a typically agrarian state. The production of GM corn and soya been enteredinto the IOWA farmers life. In the same time, the changes on the market are veryfast and nowadays the consumer expectations became a growing importance.Thedecisions and rules of EU, Japan, and other American soya bean buyers must bestressed separatelly. The market positions of GM and non GM products could beinfluenced by these decision and rules.

The labeling and the guarantee of origin caused some new problems in thewhole food chain, from farmers to the shopkeepers.

KEY WORDS: Genetic Modified Products, economy of GM products, marketpositions.

95