-1-

PATRIJARSITE

Originalen tekst: Katerina HerπejAdaptacija za Evropa: Kris i Yenifer Haijer

Text published by European CEFKilchzimmer

CH-4438 Langenbruck, Switzerland

Copyright ©1994 by Child Evangelism FellowshipSite prava pridræani. Prevedeno so dozvola.

ВАЖНО! Илустрациите за овие серии можат да се купат од повеќето канцеларии на МЕД и онлајн продавници. За да најдеш список на канцелариите на МЕД, како и на онлајн продавниците, посети ја страницата www.teachkids.eu/mk и кликни на „Локации“.

Смее да се умножува за лична, непрофитна и некомерцијална употреба. За комплетните детали во врска со правата посети ја страницата www.teachkids.eu/mk

-2-

-3-

VOVEDVOVEDVOVEDVOVEDVOVED

PATRIJARSITE e vtora grupa so pet lekcii odPrva kniga Mojseeva. Ova serija moæe da se pouËuva kakoprodolæetok na serijata PO»ETOCI, ili pak da sekoristi nezavisno. Molete se, dodeka pouËuvate, decatada dojdat vo liËen odnos so Bog na Avraam, Isak i Jakov,preku Gospod Isus Hristos.

Za sekoja lekcija se predloæeni centralna vistina

i primena za spaseni i nespaseni deca. Vo pregledot nalekciite se koristeni slednite kratenki:

CV - kade πto se pouËuva centralnata vistina vo lek-cijata.

N- primenata e za nespasenite deca.S- primenata e za spasenite deca.

Mnogu pomaga centralnata vistina da ja napiπetena karton ili hartija i da ja postavite na flanelo-grafot.

Bidete dostapni za sovetuvawe. Kako rezultat navaπite pouki, moæebi nekoi od decata ¿e imaat praπawaza toa kako da se spasat, ili sakaat da doznaat pove¿e zahristijanskiot æivot. Kaæete im deka ste podgotvenida im pomognete i kaæete im πto treba da napravat zada ja ispolzuvaat taa pomoπ. Vo nekoi od lekciite smego vkluËile toa. MeÌutoa, vie moæete da kaæete dekaste dostapni za sovetuvawe vo drugi delovi na progra-mata, nadvor od bibliskata lekcija.

Eve eden primer kako da se kaæe toa: "Podocna denes,vo bibliskata lekcija, jas ¿e objasnam kako liËnomoæeπ da poveruvaπ vo Hristos kako vo tvoj Gospod iSpasitel. Ako na krajot s¡ uπte ne si siguren kako dago napraviπ toa i sakaπ da ti pomognam malku pove¿e,te molam dojdi napred i sedni vo predniot red kogadrugite ¿e si zaminat".

Na krajot na ova upatstvo ¿e najdete praktiËnipredlozi koi ¿e vi pomognat vo toa kako da sovetuvatedete koe saka da dojde kaj Hristos.

SODRÆINASODRÆINASODRÆINASODRÆINASODRÆINA

LEKCIJALEKCIJALEKCIJALEKCIJALEKCIJA

1. Povikuvaweto na Avram2. Avraam go dava sinot kako dar3. Avraam bara nevesta za sin mu4. Pravoto na prvenstvo i blagoslovot5. Jakov e daleku od doma

-4-

PATRIJARSITE

Prva lekcija

POVIKUVAWETO NA AVRAM

Bibliski tekst: 1. Mojs. 11:27-12:20; 15:4-6; 16: 1-4,15; 17:1-8, 15-17 (Tekstot za ovalekcija pokriva golema oblast odPismoto. Tekstot na lekcijata ¿evi pomogne da reπite koi detalimoæete da gi vkluËite.)

Centralna vistina: Bog gi odræuva svoite vetuvawa.

Primena: za nespasenite deca: veruvajte imna Negovite vetuvawa za spaseniei dojdete kaj Hristos.

za spasenite deca: otkrijte giNegovite vetuvawa i veruvajte Mudeka ¿e gi ispolni.

PoËetok: Zaboravenoto vetuvawe - CV.

Razvoj na nastanite: - Bog mu zboruva na Avram vo Ur.- Bog na Avram mu dava mnoguvetuvawa- CV.- Avram zboruva so Saraja i sodrugite rodnini- CV.- Avram mu veruva na BoæjetoSlovo- CVN.- Avram zaminuva od Ur.- Pristignuva vo Kanaan- CVN.- Avram odi vo Egipet.- Go laæe faraonot.- Faraonot go vra¿a Avram nazadvo Kanaan - CVS.

Kulminacija: -Bog na Avram mu vetuva sin.

ZakluËok: - Se raÌa Ismail.- Bog go obnovuva vetuvaweto zasin - CVS/CVN

Stih za napamet: "Veren e Toj koj vetil" Evreite10:23.

Vizuelni pomagala:

Upotrebete gi figurite R1-R18. Napravete natpisina karton: ZEMJA, GOLEM NAROD, BLAGOSLOVI,GOLEMO IME, DA BIDE BLAGOSLOV, SITESEMEJSTVA. Najdete slika na boæilak (xunica).

Podgotovka za vkluËuvawe na decata:

Odberete pet deca i sekoe od niv neka proËita poedno od vetuvawata koi Bog mu gi dade na Avram i naflanelografot da go postavat zborot koj odgovara navetuvaweto (videte vo tekstot na scena 1).

LEKCIJA

(Moæebi ¿e sakate da odberete poinakov primer na

vetuvawa za podobro da odgovara na potrebite na

decata vo vaπata grupa.)

Prijatelot na Jonatan, Rade, mu veti da mu dade dapovozi eden krug so negoviot nov trkaËki velosiped.Jonatan istrËa do ku¿ata na Rade i pozvoni. Mu otvorimajkata na Rade. "Dali e Rade doma?"- praπa Jonatan."Ne."- odgovori taa. "Otide na ribolov so tatko mu.""Æal mi e,"- se izvinuvaπe majkata na Rade, "sigurnozaboravil." Jonatan beπe razoËaran. Rade ne go odræavetuvaweto. Toj zaboravi.

RazoËaruvaËki e koga nekoj ne go odræuva vetuva-weto. Ima samo Eden koj sekogaπ gi ispolnuva svoitevetuvawa, a toa e Bog. ÷e se setite li na vetuvaweto koeToj go dade i na koe n¡ potsetuva boæilakot? (Pokaæete

slika na boæilak i dozvolete im na decata da

odgovorat.)

Bog go odræa toa vetuvawe. Od vremeto na Noe,nikogaπ pove¿e ne se sluËi potop na celata zemja. Bognikogaπ nema da gi zaboravi vetuvawata koi gi dal. KogaToj ¿e veti neπto, Toj go misli toa i ¿e go odræi. VoBiblijata moæeπ da gi najdeπ site Boæji vetuvawa.Dobro e da gi baraπ dodeka ja Ëitaπ. Prekrasno e dekamoæe da mu se veruva na Bog da gi ispolni vetuvawataod Negovoto Slovo.

No duri i po potopot, mnogu od luÌeto ne poveruvaavo Bog. Sinovite na Noe i nivnite æeni poËnaa da imaatdeca, nivnite deca imaa deca, i taka natamu. Pominaaokolu 400 godini. Na ovoj svet povtorno æiveejailjadnici luÌe. No mnogu od niv ne go slavea Bog. Nekoiod niv duri ‹ se poklonuvaa i na meseËinata.

Edno od mestata kade πto tie æiveeja beπe prekra-sniot, bogat grad nareËen Ur. Arheolozite- luÌeto koigo prouËuvaat æivotot na luÌeto koi æiveele mnoguodamna - dlaboko vo zemjata pronajdoa zakopani neπtakoi pokaæuvaat deka Ur bil grad so golemi ku¿i koiimale 10-20 sobi, so kujni i kupatila. LuÌeto noseleprekrasen nakit i neπta napraveni od zlato i srebro.Vo gradot imalo uËiliπta,a i hramovi i kipovi na bogotna meseËinata.

Scena 1 (postavete ja figurata R1- Avram)

Vo toj prekrasen grad Ur æiveeπe Ëovek po imeAvram. I toj, isto taka, beπe bogat. Nie ne znaeme dalitoj mu se poklonuval na bogot na meseËinata, ili ne. Noona πto go znaeme za nego e vozbudlivo. Eden den, voæivotot na Avram se sluËi neπto mnogu posebno: Bog,edinstveniot vistinski Bog mu progovori. Bog reËe:"Avram, napuπti ja tvojata zemja i tvojot narod - duri itvoite rodnini - i odi vo zemjata koja ¿e ti ja pokaæam."Kakva Ëudna poraka! Bog mu veleπe na Avram da gonapuπti gradot, svojot dom, a Toj duri i ne mu go kaæa

-5-

imeto na mestoto kade πto trebaπe da odi. Bog munaredi na Avram: "Odi"- i vo isto vreme mu veti naAvram da mu dade zemja (postavete go natpisot ZEMJA

na tablata).

Boæjite vetuvawa se Ëesto pati takvi. Toj ni kaæuvaza neπto πto mora da go napravime. Ako go napravimetoa, Toj ni vetuva neπto nam. Na primer, Toj im veli naSvoite deca: "Pribliæete se do Gospoda" - toa e toËnoona πto mora da go napravime. Togaπ doaÌa vetuvaweto:"I Toj ¿e se pribliæi do vas" (od Jakov 4:8). Ova evetuvawe.

Bog na Avram mu dade i drugi prekrasni vetuvawa.(neka decata koi gi odbravte gi proËitaat

vetuvawata i gi postavat natpisite na tablata).

1. 1. Mojs.12:2a "÷e napravam golem narod" (GOLEMNAROD).

2. 1. Mojs.12:2b "÷e te blagoslovam" (BLAGOSLOV).3. 1. Mojs.12:2v "Tvoeto ime ¿e bide golemo" (GOLEMO

IME).4. 1. Mojs.12:3a "÷e bideπ blagoslov" (DA BIDE BLA-

GOSLOV).5. 1. Mojs.12:3v "Vo tebe ¿e bidat blagosloveni site

semejstva na zemjata (SITE SEMEJSTVA).

Bog imaπe plan so æivotot na Avram i zatoa mu gidade ovie golemi vetuvawa. Prekrasnoto neπto beπeπto Bog moæe da gi odræi site niv. Ponekogaπ ti i jasvetuvame neπto i podocna ¿e sfatime deka ne moæemeda go odræime. No Bog e tolku velik i mo¿en πto moæesekogaπ da gi odræi svoite vetuvawa. Toa Nego ne mu eteπko. Nitu pak Bog nekogaπ ¿e prekrπi nekoevetuvawe.

Iako mnozina od negovoto semejstvo ‹ se poklonuvaana meseËinata, Avram znaeπe deka Gospod e Bog i dekamoæe da mu se doveri. Toj ja sluπna Boæjata zapoved iNegovite vetuvawa. Toj ne kaæa samo: "Bog e vo pravo" -i da ostaneπe vo Ur. Ne, toj reπi da go napravi ona πtogo zapoveda Bog i da veruva Toj da gi odræi svoitevetuvawa (otstranete gi site figuri).

Scena 2 (postavete gi figurite R1, Avram i R2, Saraja)

Sigurno najprvo razgovaral so æena mu Saraja. "÷etreba da se selime. Go napuπtame ovoj grad." "No, Avram,kade odime?" "Ne znam, Bog mi reËe deka treba dazaminam odovde, a Toj ¿e ni kaæe kade da odime"-verojatno odgovori Avram (dodadete go tatkoto na

Avram, figurata R3; Lot, figurata R4, i brat mu,

figurata R5).

Bez somnevawe, Avram mu kaæa na svojot tatko Tera,brat mu Nahor i vnukot Lot: "Mora da go napuπtam Ur,¿e se iselam." I tie verojatno go praπaa: "Kade odiπ?"Odgovorot na Avram verojatno beπe istiot koj πto ‹go dade na Saraja: "Bog mi veti da mi pokaæe zemja koja¿e mi ja dade. Ne znam kade e. ÷e mu veruvam na Bog."

Gledate, doverba ne e samo da se znae deka Bog vetilda napravi neπto. Toa znaËi da se veruva deka Toj ¿e gonapravi toa za tebe. Avram poveruva vo Bog i Negoviotzbor i veruvaπe deka Toj ¿e gi ispolni vetuvawata koigi dade (otstranete gi Avram i Saraja).

Zamislete samo kako rodninite maftaa so glava:"Kolku Ëudno! Da zamineπ, a da ne znaeπ kade odiπ. Nerazbirame." Ne moæea da razberat, bidej¿i ne gopoznavaa Bog kako πto go poznavaπe Avram. Avramznaeπe deka Bog koj gi dade ovie vetuvawa, ¿e gi odræi.Zatoa go napravi ona πto Bog mu kaæa.

Bog saka i ti da Mu veruvaπ na zbor. Vo Biblijataima mnogu vetuvawa. Nekoi od tie vetuvawa se za oniekoi nikogaπ ne poveruvale vo Gospod Isus kakoSpasitel, nekoi se za onie koi poveruvale. Za kogo eova vetuvawe? "Nema da te napuπtam, nitu da tezaboravam" (Evreite 13:5). Za hristijanite, za onie koigo zapoznale Isus Hristos kako niven Spasitel. Ajdesega da se setime na edno vetuvawe koe e za onie koinikogaπ ne poveruvale vo Isus Hristos. Isus go dadeova vetuvawe, a Toj e isto taka Bog, pa moæe da bidemesigurni deka ¿e go odræi. Toj veti: "Koj doaÌa kaj Mene,nema da go izbrkam nadvor" (Jovan 6:37b).

Zoπto treba da dojdeπ kaj Isus Hristos? Treba dadojdeπ bidej¿i loπite raboti koi si gi napravil teodvojuvaat od Bog i Isus Hristos e edinstveniot kojmoæe da go odzeme tvojot grev. Moæebi ve¿e si ja uvidelpotrebata da ti se prosti grevot, no si misliπ: "Jas summnogu loπ - samo da znaete kolku pati sum kradel."Moæebi nekoj ti rekol deka si premnogu maleËok dadojdeπ kaj Isus Hristos. Sluπni go uπte ednaπvetuvaweto (povtorete go so naglasuvawe).

Bez razlika kolku si bil loπ, bez razlika kolku simlad, koj i da si, ako dojdeπ kaj Isus Hristos, Toj nemada te izbrka. Taka vetuva Toj. Ti doaÌaπ kaj Gospod Isusso toa πto ¿e pobaraπ da ti go prosti tvojot grev. Zoπtone poveruvaπ na Negovoto vetuvawe i uπte denes nedojdeπ kaj Nego? Ako sakaπ da go napraviπ toa, a ne sisiguren kako, togaπ ostani kade πto si koga ¿e sizaminat drugite. Togaπ ¿e znam deka sakaπ darazgovaraπ so mene za ova i ¿e mi bide drago da tiobjasnam pove¿e od Biblijata. Mnogu e vaæno da gorazbereπ i navistina da mu veruvaπ na toa vetuvawe,isto kako πto i Avram veruvaπe na vetuvawata koi mugi dade Bog. (Otstranete gi site figuri)

Scena 3 (postavete gi figurite R6-12, volovskite

koli, kamilite i ovcite)

Avram naskoro trgna na pat, ostavaj¿i go zad sebegradot Ur. No koi se ovie drugite? Nekoi od negoviterodnini reπija da trgnat so Avram i æena mu. So negotrgnaa tatko mu i vnukot Lot. Imaa slugi, æivotni ineπta koi ¿e im trebaat po patot. Biblijata ne ni

-6-

kaæuva kako gi vodeπe Bog - no sigurno go praveπe toa- den po den i sedmica po sedmica. Sigurno im trebaadeset sedmici ili pove¿e da stignat do gradot Harankoj beπe 1100 km. od Ur. Tamu tie zastanaa. Moæebitatkoto na Avram beπe prestar ili preumoren za daprodolæi, bidej¿i tie ostanaa vo Haran dodeka ne umretoj. Moæebi tamu pominaa reËisi petnaeset godini.

Najposle, pak trgnaa kon zemjata koja im ja veti Bog.Kakva gletka beπe toa! Izgledaπe kako celo selo da sedviæi. Avram i negovoto semejstvo javaa na kamili,okolu 600 slugi so nivnite deca, magariwa natovareniso razni raboti, stada.

Po mnogu patuvawe tie pristignaa vo vetenata zemjakoja se vikaπe Kanaan. Sigurno Avram beπe mnoguvozbuden koga ja vide, koga odeπe po nea. Da, Bog goodræa svoeto vetuvawe! Moæete li da se setite nadrugite vetuvawa koi Bog mu gi dade na Avram?(Dozvolete im na decata da vi odgovorat.)

Da razmislime za poslednoto: "Vo tebe ¿e bidatblagosloveni site luÌe na zemjata." Bog vetuvaπe dekazaradi Avram, nasekade po svetot ¿e ima luÌe koi ¿ebidat blagosloveni, duri i ti i jas! Kako moæeπe Bogda go ispolni toa vetuvawe? Isus dojde od semejstvotona Avram. Isus Hristos, Sinot Boæji beπe roden kakoEvrein. Toj, Isus Hristos, e golem blagoslov za luÌetopo celiot svet. Toj dojde da bide Spasitel (postavete

go krstot, figurata R13 na edna strana od tablata).

Toa znaËi deka Toj dojde da umre, da ja zeme kaznataza naπite grevovi. Toj voskresna od mrtvite i e æiv voNeboto. Zatoa Toj moæe da go odzeme tvojot grev. ZatoaToj moæe da go dade toa prekrasno vetuvawe: "Toj πto¿e dojde kaj Mene, nema da go izbrkam nadvor" (Jovan6:37b). Poveruvaj vo Negovite zborovi uπte sega. KaæiMu: "Gospode Isuse, æal mi e za site loπi raboti koisum gi napravil. Sakam da se odvratam od niv. Tiblagodaram πto umre za mene. Te molam prosti mi gisite grevovi." Toj nema da te izbrka. Toj ¿e ti posakadobredojde i ¿e ti prosti. Zoπto uπte denes da neotkrieπ vo tvojot sopstven æivot deka Toj gi odræuvasvoite vetuvawa, isto kako πto Bog gi odræa svoitevetuvawa dadeni na Avram? (Otstranete gi site

figuri).

Scena 4 (postavete go oltarot, figurata R14, Avram,

figurata R15)

Zaradi Boæjata vernost kon Svoeto vetuvawe Avrammoæeπe da odi po zemjata koja trebaπe da stane negova.Prvoto neπto koe go napravi Avram beπe da go proslaviBog. Toj izgradi oltar. Biblijata ni veli: "Gospod muse pokaæa".Kolku mora da beπe toa ubavo. Kolku mu

beπe drago na Avram deka mu veruvaπe na Bog da godovede na ova mesto.

Eden den, Avram mnogu se zagriæi: "So πto ¿e jahranam stokata, ovcite, kamilite i magariwata? Od πto¿e æiveeme nie? Sigurno razmisluvaπe za toa. Poglednanaokolu. Nemaπe ostanato mnogu treva. Ova znaËeπeglad - gladni luÌe, mnogu gladni æivotni, nemaπe hrana.(Otstranete gi figurite.)

Ako Avram mu veruvaπe na Bog vo ova vreme na glad,πto ¿e napraveπe? (Dozvolete im na decata da dadat

svoi predlozi za toa).

Da vidime πto napravi toj. Toj reπi samiot da sipomogne. Go napuπti Kanaan i otpatuva kon Egipet. Bogne mu kaæa da odi tamu. Egipet ne beπe zemjata koja muja veti Bog. Taka Avram popadna vo nevolja.

Saraja, negovata æena beπe mnogu ubava. Avram seplaπeπe deka koga Egip¿anite ¿e ja vidat ¿e go ubijati ¿e ja zemat Saraja za sebe. I taka, bez voopπto vera voBog, Avram ‹ reËe na Saraja: "Kaæi deka si mi sestra,za da ne me ubijat mene i da ne te zemat tebe." No planotna Avram trgna naopaku. Faraonot ja zede Saraja vosvojata palata - toj sakaπe da ja zeme za æena. TogaπBog isprati bolest meÌu luÌeto koi æiveeja vo palatata.Nabrgu faraonot razbra deka Avram ne mu ja kaæavistinata. Beπe mnogu naluten i nabrzina gi ispratiAvram i Saraja vo nivniot dom.

No Bog ne se otkaæa od Avram. Toj ne reËe: "Avram,ti me razoËara, jas zavrπiv so tebe." Toj e mnogu verenBog. Toj ne moæe da gi prekrπi Svoite vetuvawa, durii koga Negovite deca se neposluπni.

Moæebi ti si dete Boæje. Isus Hristos e tvojSpasitel, no kako Avram, i ti isto taka si izlaæal.Tvojot postar brat ti pomognal so domaπnata rabota.Koga uËitelkata ja proËita, beπe mnogu zadovolna i tepraπa: "Sam li ja napiπa?" Ti odgovori: "Da!" Izlaæa.Sega se Ëuvstvuvaπ nesre¿en, bidej¿i znaeπ deka toa nebeπe po voljata Boæja. Ima li Bog dadeno vetuvawe zatebe, hristijanin koj napravil neπto sprotivno naBoæjata volja? Da! Sluπni go ova: "Ako gi ispovedamegrevovite naπi, veren e Toj i praveden da n¡ oËisti odsekoja nepravda" (1. Jovanovo 1:9). Ako æaliπ za loπotoπto si go napravil i mu kaæeπ za toa na Bog, Toj ¿e tiprosti, taka e Negovoto vetuvawe. Se razbira, ¿e trebatoa da go rasËistiπ i so uËitelkata. No, momËiwa idevojËiwa koi ste hristijani, koga ¿e zgreπite, setetese: Bog saka da mu kaæete deka vi e æal. Toj vetuva deka¿e vi prosti. Otkako ste go napravile toa, ne treba ve¿eda se Ëuvstvuvate vinovni. Toj e veren i koga nie goizneveruvame. Kolku mora da mu beπe na Avram dragoza toa.

-7-

Edna no¿, Bog mu progovori na Avram: "÷e imaπ sin.Pogledni na neboto i izbroj gi xvezdite. I tvoetosemejstvo ¿e bide takvo, pogolemo otkolku πto moæe dase izbroi." Ova beπe vetuvawe - deka na Avram ¿e mu serodi sin. Biblijata ni veli: "Avram mu poveruva na Bog(1. Mojs. 15:6) (Otstranete gi site figuri).

Scena 5 Scena 5 Scena 5 Scena 5 Scena 5 (postavete gi Avram, Saraja, πatorot,

figurite R16-18)

No godinite si pominuvaa, a nemaπe sin. Dali Bogzaboravi na vetuvaweto? Ne, Toj nikogaπ ne gi zaboravavetuvawata. Dali Bog se predomisli? Ne, Bog nikogaπne go pravi toa. Dali Bog sfati deka ne moæe da goispolni vetuvaweto? Ne, nema niπto πto e premnoguteπko za Bog. Toj ¿e go ispolneπe svoeto vetuvawe vosvoe vreme. No Avram i Saraja ne moæea da razberatzoπto Bog ne im go dava deteto koe im go veti. Saraja seizmori od Ëekawe. Eden den taa mu kaæa na maæ ‹: "Jassum premnogu stara za da imam deca. Zemi ja mojatasluginka, Hagar, kako vtora æena, i moæebi ta ¿e ti rodisin." Ova ne beπe Boæjiot plan, no Avram go napravitoa. I toj beπe umoren od Ëekawe na Bog za Toj da goispolni svoeto vetuvawe, isto taka; zaboravi da muveruva na Bog. Bog svoite vetuvawa ne gi ispolnuvasekogaπ vednaπ, no ¿e gi odræi, toa e sigurno.

Hagar rodi sin i go narekoa Ismael. No toj ne beπeveteniot sin. Koga Ismael imaπe 13 godini, Bog uπteednaπ mu progovori na Avram, povtoruvaj¿i govetuvaweto: "Saraja ¿e ima sin." Avram se nasmea i mureËe na Gospod: "Zarem ¿e mi se rodi mene sin, koga imam100 godini? Zarem Saraja, koja ima 90 godini, ¿e rodisin?" Izgledaπe nevozmoæno! No Bog veti i za Negonema niπto nevozmoæno. Bog duri go promeni imeto naAvram vo Avraam, πto znaËi: "tatko na mnogu narodi".I Imeto na Saraja beπe smeneto vo Sara (princeza).Ovie imiwa sigurno im pomognaa da go zapomnatprekrasnoto Boæje vetuvawe.

Zarem ne ti e drago πto Bog go ispolnuva sekoe vetu-vawe koe go dal? Ako si hristijanin, moæebi ¿e sakaπda si gi potcrtaπ vetuvawata koi gi naoÌaπ vo Bibli-jata. Toa ¿e ti pomogne da gi zapomniπ. Najvaæno od s¡,veruvaj vo Bog deka ¿e gi ispolni.

Vo Rimjanite 8:28 ima edno prekraso vetuvawe zasekoj hristijanin. "Znaeme deka s¡ im vrvi na dobro naonie koi go qubat Bog." Toa znaËi deka πto i da ti sesluËi vo æivotot - taæni neπta, radosni neπta,razoËaruvawa - Bog ima priËina zoπto gi dopuπta i ¿egi izvede na dobro. Toj Ëesto koristi takvi raboti za dan¡ napravi posliËni na Gospod Isus. Veruvaj vo Bog kogae teπko. Mnogu e lesno da go obvinuvaπ Bog ako majka

ti ili tatko ti se bolni, ili umrele. Ako go obvinuvaπBog i prestaneπ da razgovaraπ so Nego, toa ne znaËi dase veruva vo Negovite vetuvawa. Ako se obvinuvaπsebesi i misliπ deka ako si bila poqubezna nemalo dase sluËi toa, ti ne veruvaπ vo Boæjeto vetuvawe. Koganeπtata se teπki ili taæni, kaæi mu na Bog dekaveruvaπ oti Toj vodi s¡ na dobro. Veruvaj mu da giispolni vetuvawata.

Ako ne si hristijanin, ako nikogaπ ne si poveruvalvo Isus Hristos kako vo Spasitel, zapomni gospecijalnoto vetuvawe koe go dal:" Koj ¿e dojde kaj Mene,nema da go izbrkam nadvor." Dojdi kaj nego uπte sega zada ti se prostat grevovite. Toj vetuva deka nema da teizbrka.

Praπawa za povtoruvawe na prvata lekcija

1. ©to mu kaæa Bog na Avram da napravi, koga tojæiveeπe vo Ur?

(Avram, napuπti ja svojata zemja i tvojot narod,

duri i rodninite, i odi vo zemjata koja Jas ¿e ti ja

pokaæam.)

2. Zoπto posluπa Avram?(Bidej¿i Bog veti da mu dade na Avram zemja i

toj poveruva vo Negovoto vetuvawe).

3. ©to znaËi da se "veruva vo Bog"?(Da se oËekuva Bog da go napravi toa πto go

vetil.)

4. Moæeπ li da kaæeπ edno od Boæjite vetuvawa?(Na primer, Evreite 13:5; Jovan 6:37b)

5. Koj trgna zaedno so Avram i Saraja?(Tatkoto na Avram, Tera, negoviot vnuk Lot i

nivnite slugi.)

6. ©to zgreπi Avram vo Egipet?(Ne mu veruvaπe na Bog i kaæa deka Saraja mu e

sestra.)

7. Koi bea nekoi od vetuvawata koi Bog mu gi dadena Avram?

(Od tebe ¿e napravam "Golem narod"; ¿e te

"blagoslovam"; ¿e go napravam tvoeto ime "golemo";

"¿e bideπ blagoslov"; vo tebe ¿e bidat blagosloveni

"site semejstva"; tebe i na Saraja ¿e vi dadam sin.)

8. Zoπto izgledaπe nevozmoæno za Avram i Sarajada imaat sin?

(Avram i Saraja bea premnogu stari za da imaat

deca).

9. Zoπto moæeπ da si siguren deka Bog ¿e gi odræisvoite vetuvawa?

(Bidej¿i Toj e Bog koj moæe da pravi nevozmoæni

neπta).

10. Kade moæe da gi najdeπ Boæjite vetuvawa? (Vo Negovoto Slovo, Biblijata).

-8-

Vtora lekcija

Zabeleπka: ova moæe da bide posebna evangeliza-

ciska lekcija koja zboruva za toa kako Bog go dade SvojotSin za nas. Kako πto e objasneta ovde, lekcijata nemaprimena za nespasenite deca. Zatoa vi predlagame, nadrugo mesto vo programata da go upotrebite slednoto zada pouËuvate koi se Boæji deca. (Pokaæete slika na

bebe)

Prekrasen den e koga se raÌa bebe vo edno semejstvo.Moæebi imate pomal brat ili sestra i dobro go pomnitedenot koga se rodija.

Uπte povaæno e da se rodiπ vo Boæjeto semejstvo itaka da staneπ Boæjo dete. Kako moæe da se sluËi toa?

- Ne koga ¿e se rodiπ kako malo bebe.- Ne ako odiπ vo crkva.- Ne koga ¿e umreπ.

Biblijata ni kaæuva koga se sluËuva toa. Sluπnetego ova: (proËitajte go Jovan 1:12). Onie koi go primaatIsus Hristos kako Spasitel se raÌaat vo Boæjetosemejstvo. Loπite neπta vo tvojot æivot te dræatnadvor od nego. No Isus Hristos moæe da gi otstraniovie neπta, bidej¿i Toj umre za da go otstrani grevot.Toj e æiv i moæe da dojde vo tvojot æivot. Ako sakaπ dase odvratiπ od loπite raboti i sakaπ da staneπ del odBoæjeto semejstvo, togaπ mora da poveruvaπ vo IsusHristos za Toj da go odzeme siot tvoj grev. Ako gozamoliπ, Toj ¿e go napravi toa i ti ¿e se rodiπ voBoæjeto semejstvo. Bog ¿e te napravi nova, poinakvaliËnost. Toj ¿e bide tvojot qubezen Nebesen Tatko. Takase stanuva dete Boæje.

AVRAAM GO DAVA SINOT KAKO DAR

Bibliski tekst: 1. Mojseeva 21:1-8; 22:1-14

Centralna vistina: Bog gi ispituva svoite deca za daja zacvrsti nivnata vera vo Nego.

Primena: za spasenite deca: Koga neπtatase teπki, bidi zavisen od Boæjatapomoπ.

Razvoj na nastanite - RaÌaweto na Isak- CVS.- Isak raste.- Avraam go pouËuva Isak.- Bog bara od Avraam da go ærtvuvaIsak - CVS.- Avraam, Isak i slugite trg-nuvaat na pat.- Avraam i Isak gi ostavaatslugite i prodolæuvaat sami -CVS.- Isak praπuva: "Kade e jagneto?"Avraam odgovara: "Bog ¿e go dade"- CVS- Avraam go poloæuva Isak naoltarot - CVS.

Kulminacija: Avraam go podiga noæot.

ZakluËok: Angelot veli: "Nemoj da go povre-diπ momËeto."Bog dava jagne.- Avraam i Isak zaedno se vra¿aatdoma - CVS.

Stih za napamet: Znam, Boæe moj, deka Ti go ispi-tuvaπ srceto i gi sakaπ Ëistitesrca. 1. Kn. Letopisi 29:17a.

Vizuelni pomagala:

Potrebni vi se slednite figuri: R13, ognot iseËenod R14, R16-R36. Ako ja koristite ova lekcija kakospecijalna evangelizaciska lekcija (videte ja

zabeleπkata), moæebi ¿e sakate da vkluËite i figurana Isus Hristos.

Podgotovka za vkluËuvawe na uËenicite:

Ako e moæno imajte kasetofon i mikrofon za da gi"intervjuirate" Avraam i Isak po lekcijata. Polo-vinata od decata moæat da bidat Avraam, a drugatapolovina Isak. Vie ili vaπiot pomoπnik moæe da imgi postavite praπawata koi gi predlagame na krajot nalekcijata.

LEKCIJA

Zarem ne e teπko koga treba da Ëekate za neπtoposebno? Vi vetile kompjuterska igra za rodenden - nomora da Ëekate. Ti i tvoeto semejstvo ¿e odite navozbudliv odmor - no mora da Ëekate uπte nekolkusedmici. Vi se Ëini deka vremeto nikogaπ nema da dojde.Siguren sum deka na Avraam i Sara im beπe teπko daËekaat na sinot koj im go veti Bog. Trebaπe da Ëekaat25 godini! Za toa vreme Bog go promeni imeto na Avramvo Avraam i na Saraja vo Sara. Zatoa od sega natamu ¿egi narekuvame taka.

Scena 1 (postavete go πatorot R17; Avraam, figurata

R16)

Najposle, Ëekaweto zavrπi! Avraam imaπe 100godini, a Sara 90, koga se rodi nivniot sin. (Postavete

ja Sara, figurata R18, bebeto Isak, figurata R19.)

Edno od prvite neπta koe tatkovcite i majkite gopravat e da mu dadat na bebeto ime. Avraam i Sara gonarekoa deteto Isak, bidej¿i toa znaËi "Smea". Avraami Sara se smeeja koga sluπnaa deka ¿e im se rodi sinkoga se ve¿e stari. Sara reËe: "Bog me natera da se smeami sekoj koj ¿e sluπne za ova ¿e se smee so mene."

Koga go gledaa svojot skapocen sin Avraam i Sarasigurno Ëuvstvuvaa deka Ëekaweto se isplati. Nivnata

-9-

vera vo Bog beπe zasilena dodeka oËekuvaa Bog da goispolni vetenoto.

Ne e sekogaπ lesno da se Ëeka. Moæebi ti siedinstveniot hristijanin vo semejstvoto. Ti si pobaralod Bog da gi spasi majka ti i tatko ti, bra¿ata i sestrite,a tie s¡ uπte ne se hristijani... Ti prodolæuvaπ da semoliπ i da Ëekaπ. Bi bilo mnogu polesno Bog da gonapravi toa odednaπ. No dodeka Ëekaπ na Bog Toj daodgovori, moæeπ da nauËiπ da mu se doveruvaπ s¡pove¿e. Sekoj den mora da zavisiπ od Negovata pomoπza da æiveeπ kako hristijanin vo tvoeto semejstvo. ÷eotkrieπ deka Bog navistina ti pomaga. Bog ni gi davaovie "testovi" ili teπkotii, za da veruvame pove¿e voNego.

Scena 2 (otstranete go bebeto, postavete go Isak,

figurata R20.)

No za Avraam Ëekaweto zavrπi, "testot" beπe gotov.Biblijata ni veli deka toj gi povika svoite prijatelina golema proslava za Isak, koga toj beπe s¡ uπte mal iimaπe Ëetiri ili pet godini. Avraam mora da beπe gordna svojot sin. (Zamenete gi Avraam i Isak so figurite

R21 i R22.)

Dodeka Isak rasteπe, æivotot mora da mu beπeinteresen i vozbudliv. Negovoto semejstvo ne æiveeπevo ku¿a, tuku vo πator, verojatno vo ubav πator. No kogaAvraam trebaπe da se premesti za da najde sveæa trevai voda za stokata, kamilite, magariwata, ovcite ikozite, πatorot trebaπe da se rasturi. Isak sigurnouæivaπe vo ovoj naËin na æivot (otstranete gi

figurite).

Scena 3 (postavete go oltarot, figurata R23;

ærtvata R24.)

Isak sigurno vide deka Avraam go poznava i go qubiGospod Bog. Siguren sum deka Avraam ne zaboravi da gopouËuva Isak za Bog. Go pouËuvaπe na naËinot naslavewe i prostuvawe preku ærtvuvawe. Taka Isak

Ëesto gledaπe kako tatko mu sobira kamewa i gradioltar. Gledaπe kako zema jagne, mu gi vrzuva nozete i gopostavuva vrz drvata. Togaπ, so brz udar na negoviotgolem noæ, jagneto beπe ubivano i krvta teËeπe pooltarot.

"Æivotnoto umira za naπiot grev"- verojatnoobjasnuvaπeAvraam. "Bog reËe deka ako sakame pro-stuvawe, mora da se prolie krv." (pogledajte vo 3.

Mojseeva 17:11 i Evreite 9:22). Otkako beπe proleanakrvta na æivotnoto, togaπ ærtvata beπe izgorena. Toase narekuvaπe "ærtva palenica" (dodajte go ognot koj

go isekovte od figurata R14).

Scena 4 (otstranete go Avraam,Isak, Sara. Postavete

go krstot, figurata R13 nad oltarot.)

Denes ne mora da go slavime Bog na ovoj naËin.Jagneto na oltarot beπe samo slika na Gospod IsusHristos koj trebaπe da umre na krstot za grevot. Toj enareËen: "Jagne Boæjo, koe vrz sebe gi zema grevovitena svetot" (Jovan 1:29). Toj ja dade Svojata krv, za da goprosti ne samo tvojot i mojot grev, tuku da gi prosti igrevovite na Avraam i Isak. Se razbira, Gospod Isus(otstranete gi krstot, oltarot, ærtvata) dojdemnogu podocna od vremeto koga Isak uËeπe za ovieæivotinski ærtvi.

Edno utro, mnogu rano, Avraam go razbudi svojot sin."Isak, stanuvaj! Vreme e da staneπ!" Zoπto go budeπeIsak tolku rano?

Taa veËer Bog mu progovori na Avraam: "Avraam!""Eve me", odgovori Avraam. "Sakam da go zemeπ tvojotsin, tvojot edinstven sin, Isak, koj go qubiπ. Odi vozemjata Morija i ærtvuvaj go tamu kako ærtva palenica.Otkako ¿e otideπ tamu, Jas ¿e ti kaæam na koja planina¿e go ærtvuvaπ sin ti."

Biblijata ni veli deka Bog go testiraπe Avraam.Kakov test! Kolku teπko neπto za Avraam - da goærtvuva svojot skapocen sin. Ova mora da beπenajteπkoto vreme vo æivotot na Avraam. Siguren sumdeka beπe nataæen i zbunet. Ako go qubiπ Gospod IsusHristos, æivotot nema da e sekogaπ lesen. Bog nikogaπne ni vetil lesen æivot. Namesto toa, Gospod Isus reËe:"Vo svetot ¿e imate maki" (Jovan 16:33). Makite se vremena ispituvawe. Moæebi tokmu sega ima neπto mnoguteπko vo tvojot æivot: baba ti e bolna, imaπ domaπnarabota koja voopπto ne ja razbiraπ, roditelitepostojano se raspravaat. Ti se Ëudiπ zoπto Bogdozvoluva da ti se sluËuvaat vakvi raboti, koga siNegovo dete. No Biblijata ni veli deka Toj Ëesto nipra¿a vakvi testovi za da ja zasili naπata vera vo Nego.

-10-

Koga ti e teπko, baraj od Bog da ti pomogne. Toj ¿e tipomogne, samiot ¿e nauËiπ pove¿e za Bog i ¿e staneπposilen hristijanin. Zatoa, nemoj da se boriπ protivBog, ne go obvinuvaj za teπkotiite. Namesto toa, veruvajmu da ti pomogne vo niv. Toa trebaπe da go napravi iAvraam koga beπe sooËen so ovoj golem test.

"Bog pobara od nas da otideme na edna planina voMorija za da go slavime"- mu objasni Avraam na Isaktoa utro. "Toa e pat od tri dena i zatoa treba da trgnemerano."

Scena 5 (dodadete go Isak, figurata R25; Avraam,

figurata R22; magareto, figurata R26; drvoto,

figurata R27 - na grbot na magareto; slugite,

figurite R28 i R29, pred πatorot, R17.)

Bea izvrπeni podgotovkite za patuvaweto. Avraamnacepi drva, gi vrza i gi natovari vrz magareto. I dvajcaod slugite, isto taka se podgotvuvaa da odat so nego. Imtrebaa pokrivaËi i duπeci za spiewe. Moæebi Sara imspakuva hrana za po pat. Taa ne odeπe so niv.

Nabrgu ‹ rekoa "doviduvawe" i trgnaa kon Morija(otstranete go πatorot; postavete gi figurite vo

"patuvaËki" raspored): Verojatno Avraam beπe mnogutivok, ponekogaπ moæebi oËite mu se ispolnuvaa sosolzi, koga misleπe na ærtvuvaweto na Isak. Dali Bogpobara Avraam da go napravi ova zatoa πto ne gosakaπe?

Ne! Avraam znaeπe deka Bog go saka. Toj beπesiguren vo toa i zatoa moæeπe da mu veruva i vonajteπkot test. Koga Bog dozvoluva teπkotii vo tvojotæivot, toa ne znaËi deka ne te saka. Bog nikogaπ neprestanuva da te saka. Ponekogaπ Toj dozvoluvateπkotii samo zaradi toa πto tolku te qubi. Bog ¿e tija dade hrabrosta da se sooËiπ so testot. Toj nikogaπnema da dozvoli teπkotija koja e premnogu za tebe.Moæebi tatko ti nema rabota; moæebi ne uspea da sezapiπeπ vo uËiliπteto kade πto sakaπe. Koga ti sesluËuvaat takvi raboti, veruvaj mu na Bog. Ako gonapraviπ toa, tvojata vera vo Nego ¿e stane posilna.Preku ovoj test se zasiluvaπe verata na Avraam.

Eden den, edna no¿. Dva dena. Dve no¿i. Tri dena. Natretiot den tie ja vidoa planinata Morija. MoæebiAvraam mu ja pokaæa na svojot sin. "Isak, tamu ¿e muprineseme ærtva na Bog." Togaπ im se obrati na slugite:"»ekajte n¡ tuka so magareto. Isak i jas ¿e se kaËime naplaninata. ÷e go proslavime Bog i togaπ ¿e se vratimekaj vas" (otstranete gi site figuri).

Scena 6 (postavete go Isak, figurata R30; drvata,

figurata R27; Avraam, figurata R31.)

©to reËe toj? "÷e se vratime kaj vas". Ako Bogsakaπe Isak da bide ærtva palenica, kako ¿e se vrateadvajcata? Biblijata ni veli deka Avraam veruvaπe dekaBog moæeπe "da go voskresne nego (Isak) duri i odmrtvite..." (Evreite 11:19). Ako Isak beπe ærtvuvan,Bog ¿e go vrateπe nazad vo æivot. Kolku beπe silnaverata na Avraam!

Niz teπkotiite toj nauËi da mu veruva na Bog. Kogasi razoËaran, ili koga si povreden i taæen,tvojata veravo Bog moæe da stane posilna ako mu veruvaπ da izvedes¡ na dobro. Ako s¡ beπe postojano vo red, tvojatadoverba vo Bog ¿e beπe slaba. Na nekoj naËin, toa esliËno na ona πto se sluËuva so drvoto. Koga e suπa inema doæd, korenite na drvoto odat s¡ podlaboko ipodlaboko vo vlaænata zemja. Se razbiraa, toa go pravidrvoto posilno. Koga ¿e dojdat burite, toa moæe da stoicvrsto, bidej¿i korenite mu se dlaboko vo zemjata.

Edno momËe hristijanin po ime Mihail beπe kakotoa drvo. Toj go qubeπe Gospod Isus, no negoviot bratne i zatoa postojano mu zadavaπe problemi na Mihail.Koga toj ja Ëitaπe Biblijata, brat mu puπtaπe radio,go ismevaπe, kaæuvaπe lagi za nego. Ponekogaπ Mihailmu veleπe na Bog: "Gospodi, zoπto mi e teπko? Mi doaÌada se otkaæam. Te molam pomogni mi da æiveam zatebe."Negovata zavisnost od Bog beπe ista kako kogadrvoto puπta korewa. Bog ne napravi da mu e polesno,no mu pomogna na Mihail da ne mu odvra¿a na brat mu.Edna veËer, Mihail imaπe πansa da mu kaæe na brat muπto znaËi da se bide vistinski hristijanin. Za Mihailbeπe teπko, no toj uπte pove¿e se nadevaπe na Bog. Da,takvite testovi se navistina teπki, no Bog ima dobripriËini zaoπto gi dopuπta. Bog imaπe svoi priËinizoπto pobara od Avraam da go ærtvuva sinot.

Zaedno, gi napuπtija slugite i trgnaa. Isak ginoseπe drvata. Avraam go zede golemiot noæ koj goupotrebuvπe da gi ubiva æivotnite za ærtva. Ednovreme nikoj ne progovori. No Isak razmisluvaπe i nemoæeπe ve¿e da gi zadræi mislite za sebe. "Tatko"- reËetoj. "Da sinko,"- odgovori Avraam. "Vidi",- reËe Isak,"eve ogan i eve drva, no kade e jagneto za ærtvatapalenica?"

Na Avraam sigurno mu trebaπe dolgo vreme daodgovori. Togaπ reËe: "Samiot Bog ¿e dade jagne zaærtvata palenica, sinko." I tie prodolæija zaedno daodat nagore.

Bog ¿e dade. Ovie prekrasni zborovi ja pokaæaaverata na Avraam vo Bog, vo najteπkiot test koj go

-11-

imaπe. Ako si hristijanin, i ti moæeπ da se nadevaπna Boæjata pomoπ, bez razlika kakov problem imaπ.Ako go napraviπ toa.¿e vidiπ deka Toj ti ja davahrabrosta i ti pomaga da go praviπ ona πto e pravilno(otstranete gi figurite).

Scena 7 (postavete ja grmuπkata, figura R32; so oven

vo nea, figura R33; figurata na Avraam, R22; Isak,

figurata R23.)

Kolku πto odea podaleku, testot stanuvaπe s¡poteæok za Avraam. Najposle bea na vrvot na planinata.Avaraam poËna da sobira kamewa za da napravi oltar.Isak mu pomogna. Najposle go izgradija oltarot(postavete go oltarot, figurata R23).

Togaπ Avraam gi odvrza drvata i gi poloæi naoltarot. Biblijata ne ni kaæuva πto toËno se sluËi, noverojatno beπe neπto sliËno na ova πto ¿e vi go kaæam

Avraam objasni πto trebaπe da napravi i zoπto gopravi toa. "Bog mi kaæa denes da napravam neπto Ëudno.Ne razbiram; no znam deka treba da posluπam."Verojatno Avraam plaËeπe dodeka objasnuvaπe: "Bog mikaæa da te dovedam na ova planina i da te ærtvuvam kakoærtva palenica. Ne znam πto ¿e napravi Bog. No znamdeka moæam da mu veruvam. Siguren sum deka Toj ¿e sepogriæi za nas. Mora da go posluπam Bog." Ponekogaπe mnogu teπko da se odbere da mu se bide posluπen naBog. Za Nade beπe mnogu teπko. Taa sakaπe da odi naekskurzija zaedno so celiot klas, no nejzinite roditelinemaa pari. Eden den, odej¿i kon uËiliπteto, Nade naploËnikot pronajde toËno tolku pari kolku πto ‹ beapotrebni. Sigurno gi izgubil nekoj od nejziniot klas .Nikoj ne znaeπe deka taa gi najde. Taa moæeπe da giupotrebi za da plati za ekskurzijata, ili pak da ‹ gidade na uËitelkata i taa da praπa Ëii se. Ako sakaπe dabide posluπna na Bog, πto trebaπe da napravi i zoπto?(Dozvolete im na decata da odgovorat.)

Ova beπe teæok test za Nade, no Bog ‹ pomogna daMu bide posluπna. Zaradi ovoj test, stana podobrahristijanka. Ako vie koi go qubite Gospod Isus sesooËuvate so vakvi testovi, nadevajte se Bog da vipomogne da mu bidete posluπni. Toa go napravi iAvraam.

Scena 8 (otstranete go Isak, figurata R25;

postavete ja figurata R34 na oltarot.)

Dodeka Avraam objasnuvaπe πto ¿e se sluËi, toj govrzuvaπe jaæeto, vrzuvaj¿i gi racete na Isak. Isak nese obide da go zapre. Toj beπe posilen od tatko mu. Toj

lesno moæeπe da izbega. Negovoto srce mora da beπepolno so praπawa, no toj beπe posluπen i mu dozvolina Avraam da mu gi vrze i nozete i da go poloæi vrzdrvata na oltarot. Toj mnogu pati imaπe gledano kakoæivotnite umiraat na takov oltar. Isak verojatno gizatvori oËite koga go vide svojot tatko kako go podiganegoviot golem noæ. (Otstranete ja figurata R22;

Postavete ja figurata R35, Avraam.)

Odednaπ se sluπna glas: "Avraam!" Isak gi otvorioËite. Sluπna kako tatko mu odgovori: "Eve me!" Bogisprati angel (postavete go angelot, figurata R36.)

Toj reËe: "Ne go dopiraj momËeto, ne go povreduvaj.Sega znam deka se plaπiπ od Bog, bidej¿i ne go poæalini svojot edinstven sin zaradi Mene." Kolku samo mubeπe drago na Isak da go sluπne toj glas!

Scena 9 (Otstranete gi figurite R34 i R35;

postavete gi figurite R25 i R22.)

Avraam se zavrte okolu sebe. "Isak, pogledaj! Oven!"Ovenot se imaπe zapletkano so rogovite vo ednagrmuπka. Ærtvata beπe tuka! Bog ja obezbedi ærtvatapalenica. Avraam go zede ovenot i go stavi vrzærtvenikot namesto Isak. (Otstranete go ovenot od

grmuπkata i postavete ja slikata R24 vrz oltarot.)

Potoa gi zapali drvjata (postavete ja figurata na oganod R14). Ærtvata beπe prinesena- ærtva palenica. KogaIsak stoeπe pokraj oltarot sigurno mu blagodareπe naBog so celoto svoe srce. Ovenot umre namesto nego. Iti treba da zapomniπ da mu blagodariπ na Bog koga Tojti pomaga vo teπkotii.

Tatkoto i sinot zaedno se vratija doma. Nitu eden odniv nikogaπ nema da go zaboravi toj den, toj mnogu teæoktest. Avraam go poloæi testot. Toj pokaæa deka negovatavera vo Bog beπe vistinska. Bog i nam ni dava teπkotiida im pokaæe na drugite i nam deka navistina dlabokozavisime od Nego (1. Petrovo 1:7). Lesno e da se zboruvaza vera vo Bog koga s¡ e lesno, no samo vistinskitehristijani moæat da mu veruvaat vo teπkite vremiwa.

-12-

Ako go qubiπ Gospod Isus, zapomni: Bog imaprekrasni, posebni priËini πto dozvoluva da imaπproblemi i teπkotii. Toj ¿e gi upotrebi da te napraviposilen hristijanin. Na krajot, da mu blagodarime dekaToj znae zoπto doaÌaat problemite. Da go zamolime dani pomogne preku niv da staneme πto posliËni na GospodIsus (uËitele, zavrπete so molitva).

Predloæeni praπawa za intervju:

* Avraam, zoπto ova utro otide na planinataMorija?

* Isak, koi praπawa mu gi postavi na tatko ti kogazaedno se kaËuvavte na planinata?

* Avraam, ako si go sakaπe sinot, kako moæeπe dago ærtvuvaπ?

* Isak, koj beπe tvojot najteæok moment?

* Isak, kako toËno se Ëuvstvuvaπe togaπ?

* Avraam, zoπto beπe tolku siguren deka i dvajcata¿e se vratite doma?

* Isak, koj del od denes ¿e go pametiπ zasekogaπ?

* Avraam, kako toa: kolku pove¿e stareeπ, pove¿emu veruvaπ na Bog?

Praπawa za povtoruvawe na vtorata lekcija

1. Imav 90 godini koga mi se sluËi neπto πto menasmea. Koja sum jas?

(Sara)

2. Jas sum sin na Avraam i Sara. Moeto ime znaËi"smea". Koj sum jas?

(Isak)

3. Zoπto nie pove¿e ne prinesuvame æivotinskiærtvi na Bog?

(Bidej¿i Gospod Isus, Jagneto Boæje, umre na

krstot za grevovite na svetot.)

4. Zoπto Bog ozzvoluva teπkotii vo æivotot naNegovite deca?

(Da n¡ testira i da ja zasili naπata vera vo

Nego.)

5. Koi praπawa mu gi postavuvaπe Isak na Avraamdodeka odea za da ja prinesat ærtvata?

(Kade e jagneto za ærtvata palenica?)

6. Koj beπe odgovorot na Avraam kon Isak? (Samiot Bog ¿e obezbedi jagne za ærtvata

palenica, sinko.)

7. Zoπto Avraam im reËe na slugite. "÷e sevratime?"

(Avraam veruvaπe deka Bog moæe da go voskresne

Isak duri i od mrtvite.)

8. Koj umre na mestoto na Isak?(Oven)

9. Opiπete mi go pogreπniot naËin na kojhristijanin moæe da reagira na teπkotiite vonegoviot æivot.

(Npr. da go obvinuva Bog za teπkotiite.)

10. Opiπete go pravilniot naËin za hristijanin dareagira na teπkotiite vo svojot æivot.

(Da bara od Bog pomoπ i da mu veruva da izvede s¡

na dobro.)

Zabeleπka: Zabeleπka: Zabeleπka: Zabeleπka: Zabeleπka: Ako sakate ova lekcija da ja pouËuvate kakoposebna evangelizaciska lekcija, moæete da jaupotrebite i kako slika na smrtta na Gospod Isus,koristej¿i gi slednite toËki:

Isak beπe vozquben sin - Gospod Isus, vozqubeniotSin Boæji.

Isak praveπe i odeπe kako πto ¿e mu kaæeπe tatkomu - Gospod Isus beπe posluπen na Otecot.

Isak go noseπe drvoto - Gospod Isus go noseπekrstot.

Oltar na planinata - Krst na ridot Golgota.

Isak ne ja zasluæuvaπe smrtta - Gospod Isus nemaπenapraveno niπto loπo. Toj umre namesto greπnicite.Isak beπe vraten od smrtta - Gospod Isus beπevoskresnat od mrtvite.

Ne se obiduvajte da go pouËuvate seto ova zaedno sovistinata koja se pouËuva vo lekcijata. Najdobro e da sepouËuva ednoto ili drugoto.

-13-

Treta lekcija

Ova lekcija nema primena za nespaseni deca. Zatoavi predlagame slednoto da go upotrebite za nespasenitedeca vo drug del od programata:

Vo racete imam upatstvo za upotreba za mojata(navedete go aparatot za koj se odnesuva). Koga jakupiv... vnimatelno go proËitav upatstvoto naproizvoditelot. LuÌeto koi ja proizvele najdobro znaatkako raboti! Ako ne gi proËitam i sledam upatstvatana proizvoditelot ¿e imam problemi.

Ovde imam edno drugo, mnogu povaæno upatstvo(podignete ja Biblijata) Toa e upatstvo za tebe i menei e od naπiot Sozdatel, Bog. Se razbira, Toj najdobroznae kako treba da æiveeme. Ova upatstvo ni kaæuvamnogu vaæni neπta. Ni kaæuva deka site se otstranivmeod Bog i mu stanavme neposluπni. »itame deka IsusHristos, Edinstveniot Boæji Sin (slika 1) umre nakrstot i beπe kaznet za naπata neposluπnost. No denesToj ne e mrtov (slika 2). Toj oæive i e zasekogaπ æiv.Toj moæe da te opravda pred Bog. Toj moæe da ti giprosti site grevovi i da ti pomogne da gi slediπupatstvata na Biblijata. Taa ni veli: "Pokajte se, pak iobratete se, za da se oËistite od grevovvite vaπi" (Dela3:19), (slika 3). Odvrati se od loπiot pat, poveruvaj voIsus Hristos za da te napravi prav pred Bog. Togaπ sitetvoi grevovi ¿e bidat izbriπani. Mnogu e vaæno da sepoËituvaat upatstvata na tvojot Sozdatel.

UËitele, moæete da gi napravite ovie ednostavnipomagala, da gi vadite od vaπata Biblija i da gi poka-æuvate dodeka pouËuvate.

AVRAAM BARA NEVESTA ZA SVOJOT SIN

Bibliski tekst: 1. Mojseeva 24; 15:2. (Opπto eprifateno deka slugata ispratenda bara nevesta za Isak e Eliezer).

Centralna vistina: Bog gi vodi Svoite deca.

Primena: za spasenite deca: baraj od Bog dati go pokaæe Negoviot pat vo siteodluki koi gi donesuvaπ.

PoËetok: Pretstavuvawe na konceptot navodstvo.

Razvoj na nastanite: - Avraam go sovetuva svojot slugaza baraweto æena za Isak- CV.- Eliezer zaminuva od domot naAvraam.

- Eliezer pristiga do bunarotblisku do gradot Nahor.- Go moli Bog za vodstvo - CVS.- Eliezer ja moli Rebeka da mu dadeda pie i taa odgovara - CVS.- Eliezer mu blagodari na Bog -CVS.- Eliezer odi vo domot na Rebeka.- Tamu kaæuva za s¡ πto se sluËilo.- Majkata i bratot na Rebekavelat: "Toa e od Gospoda" - CVS.- Slednoto utro semejstvoto naRebeka saka da go odloæi zaminu-vaweto.- Rebeka veli: "÷e odam".

Kulminacija: Isak i Rebeka se sre¿avaat.

ZakluËok: Rebeka mu stana æena na Isak -CVS.

Stih za napamet: Jas ¿e te upatam, ¿e ti pokaæam pokoj pat da odiπ; ¿e te sovetuvam inad tebe ¿e bdeam. Psalm 32:8.

Vizuelni pomagala:

Upotrebete gi figurite R8, 9, 11, 12, 17, 37-43.Figurata 39 treba da e dodadena zaedno so R8 za scena 2,no otstraneta vo scena 5. Napravete natpisi:

- Bog vodi preku molitva;- Biblija;- Drugi hristijani.

LEKCIJA

Ako sostavuvate model na avion, od kade znaete koeparËe kade treba da se zalepi? Ili koga pletete neπto,kako znaete kakva pletka da upotrebite, ili kolkukotelci da imate na iglata? (Dozvolete im na decata

da vi odgovorat.)

Vie sledite upatstva! Koga vaπeto semejstvo odi naodmor nekade kade πto ne bilo porano, mu trebaatupatstva. Treba nekoj da vi kaæe, ili da vi go nacrtapatot koj treba da go sledite. Ima zbor koj go ima istotoznaËewe kako "da se sledat upatstva", a toa e "vodstvo".I dvete znaËat "πto da se pravi", ili "kako da senapravi". Glavniot sluga na Avraam, Ëovek za kojmislime deka se vikal Eliezer, trebaπe da izvrπi ednamnogu vaæna zadaËa za Avraam. Za nea sigurno mutrebaπe vodstvo.

Scena 1 (postavete go πatorot, R17, Avraam, R37,

Eliezer, R38)

Sara beπe mrtva, a Avraam mnogu star. Toj mnogurazmisluvaπe za svojot sin, Isak. "Na Isak mu trebaæena"- si misleπe toj. Zatoa go povika svojot glavensluga, Eliezer. "Veti mi cvrsto" - mu reËe Avraam nasvojot sluga, "deka nema da mi doneseπ æena za mojotsin od hanaankite, koi im se klawaat na idoli i pravatdrugi loπi neπta. Sakam da odiπ vo mojata zemja, kajmoite rodnini, i tamu da mi najdeπ æena za Isak. Vo

-14-

toa vreme ne beπe Ëudno roditelite da reπat za koj ilikoga ¿e se oæeni nivniot sin ili ¿erka. Eliezer ne beπezaËuden od æelbata na Avraam. No ve¿e poËna darazmisluva za problemite. "A πto ako ne najdam nituedna koja ¿e dojde so mene?"-praπa toj. "Dali togaπ dase vratam i da go odvedam Isak kaj nea?" "Ne, nemojnikogaπ da go storiπ toa" - odgovori Avraam. "Bog mepovika od taa zemja. Nemoj nikogaπ da go vratiπ Isaktamu. Bog ¿e isprati pred tebe angel koj ¿e te vodi, zatamu da najdeπ æena za mojot sin. Ako æenata odbie dadojde so tebe, togaπ ti si sloboden od vetuvaweto koemi go dade."

Avraam znaeπe deka Bog na Eliezer ¿e mu ja pokaæevistinskata æena za negoviot sin. Bog jasno ¿e mukaæeπe "πto da pravi" i "kako da odi". Bog e Bog koj givodi svoite deca. Ako si go primil Isus Hristos kakotvoj Spasitel, ti si dete Boæje. Bog saka da gi napraviπvistinskite izbori i reπenija. Vo Biblijata Tojvetuva: Jas ¿e te upatam, ¿e ti pokaæam po koj pat daodiπ; ¿e te sovetuvam i nad tebe ¿e bdeam (Psalm 32:8).Moæebi i ti treba da reπiπ: "Dali da odam nagimnastika, ili vo nedelnoto uËiliπte?" Ili, "Dalida go gledam toj straπen film zaedno so semejstvoto?"Bog go znae praviot pat. Toj saka da ti go pokaæe. Toj givodi Svoite deca. Avraam beπe siguren vo toa i takamu kaæa na Eliezer (otstranete gi site figuri).

Scena 2 (postavete gi figurite, kamilite i javaËite,

R8, R9, R11, R12. ZakaËete gi R39 i R8)

Eliezer se podgotvi da trgne. Deset kamili beanatovareni so neπta za patot od 725 km do Haran, koj ¿etraeπe nekolku sedmici. Im trebaa πatori, hrana,¿ebiwa za po pat. Od Avraam zedoa razni ubavi raboti -moæebi toa bea skapoceni kamewa, zlato, srebro i ubaviobleki - za da pokaæat deka Avraam beπe golem i bogatËovek. Eliezer so sebe zede i slugi, bidej¿i negovotopatuvawe po æeπkiot osamen pat moæeπe da bideopasno. Dodeka patuvaa, Eliezer mora da misleπe: "Kako¿e znam koja treba da e æenata za Isak? ©to ¿e ‹ kaæam?Toj znaeπe deka mu e potreben Bog za da go vodi. Eliezer

imaπe upatstva od Avraam. No mu trebaπe neπtopove¿e. Mu trebaπe Bog da mu ja pokaæe vistinskataliËnost (otstranete gi site figuri).

Scena 3 (postavete gi kamilite, R11-12, kamilite koi

kleËat, R41; Eliezer, R38; bunarot, R42)

Beπe veËer koga stignaa blizu do gradot Nahor, kadeπto gi isprati Avraam. Tie zastanaa pokraj bunarot zada se odmorat... i verojatno da reπat πto ¿e pravatponatamu. Koga Eliezer pogledna kon gradot vide kakokon bunarot doaÌaat æeni, nosej¿i stomni za voda. Tojse seti na zborovite na Avraam: "Bog ¿e odi pred tebe..."Dali ¿e vidi angel? Ponekogaπ Bog im dozvoli na nekoiluÌe da vidat angeli, no mnogu poËesto ne gi gledaa, iakose tie tamu. Eliezer znaeπe deka deka mu treba Bog zada go vodi. Zatoa se moleπe: "Oh, Gospode Boæe na mojotgospodar Avraam, te molam da pokaæeπ milost kon mojotgospodar i ova patuvawe da ne bide naprazno. Eve mepokraj bunarot, a devojkite od gradot doÌaat da polnatvoda. Od edna od niv ¿e pobaram da se napijam voda. Akomi dade da se napijam i mi reËe. "÷e ti gi napojam ikamilite," jas ¿e znam deka taa si ja odredil za æena naIsak." Sekogaπ e mudro da se bara vodstvo od Bog. EdennaËin na koj Bog gi vodi svoite deca e preku molitva.(Postavete go natpisot BOG VODI PREKU

MOLITVA na tablata.)

Koga go qubite Gospod Isus zapomnete da pobarateod Bog da vi go pokaæe Negoviot pat, koga imate izborili reπenie koe treba da go napravite. Zatoa, koga odiπda kupuvaπ podarok za majka ti, zamoli Go da ti pomogneda go pronajdeπ vistinskiot. Togaπ, dodeka gi gledaπrazliËnite neπta ¿e vidiπ neπto i odvnatre znaeπdeka e ona vistinskoto. Ili, praπaj go Bog za toj hororfilm. ÷e ti gi zbrka mislite. Ne sakaπ da ti se smeatbidej¿i ne sakaπ da go gledaπ, a sepak ne se Ëuvstvuvaπdobro za da go gledaπ. Dodeka mu kaæuvaπ na Bog za toa,moæebi ¿e ti dojde mislata: Gospod Isus nema da gogleda. Togaπ ¿e znaeπ πto mora da praviπ. Bog te vodeldodeka si se molel. Eliezer beπe mudar da se pomoli, ida se moli na naËin na koj go napravi toa.

Ona πto go pobara od Bog beπe mnogu nevoobiËaeno,bidej¿i vo taa zemja beπe mnogu neobiËno za maæ darazgovara so æena koja ne go poznava. Zatoa, pove¿etoæeni verojatno nemaπe da mu obrnat vnimanie. Ako onaakoja ja ja zamolil nema da mu dade samo nego voda, tukumu gi napoi i kamilite, toa ¿e bide mnogu neobiËno.Isto taka ¿e pokaæeπe deka taa e qubezna, ËuvstvitelnaliËnost, liËnost koja ne se plaπi od rabota. Da se crpatgolemi stomni voda od bunar, da se kaËat po skali, da giisturi vo poiloto ...i da se napravi toa za deset kamili... beπe mnogu rabota. Kamilite pijat mnogu voda!

-15-

(Postavete ja Rebeka, R43.)

Eliezer ne beπe ni zavrπil so molitvata, koga javide onaa koja sakaπe da ja praπa. Taa beπe prekrasna -ubava mlada æena. Dali beπe vistinskata? Ja gledaπekako sleze do bunarot i ja napolni stomnata. Koga sekaËuvaπe nazad od bunarot, toj ja zamoli: "÷e mi dadeπli da se napijam od tvojata stomna?" "Pij"- mu reËe taa.Ova beπe prviot odgovor! Eliezer se napi. I togaπ,taa reËe: "÷e ti gi napojam i kamilite, dodeka ne senapijat dovolno." Ova beπe vtoriot odgovor! Se sluËitokmu onaka kako πto pobara Eliezer. Bog go vodeπe.

»esto pati, koga se molime za vodstvo, Bog dozvoluvada ni se sluËi neπto za toËno da znaeme πto danapravime. Da pretpostavime deka si se molel i si gopraπal Bog: "Na kogo moæam da mu kaæam za Tebe?"Togaπ eden den nekoj ¿e te praπa: " Zoπto sakaπ daodiπ vo crkva, nedelno uËiliπte, ili vo Klubot naDobrata Vest?" Ili, "Bidej¿i majka ti ne saka da tepuπti na bazen bidej¿i ne znaeπ da plivaπ, zoπto nedojdeπ bez da ‹ kaæeπ?" ©to ¿e im kaæeπ na drugarite?(Prodiskutirajte so decata.)Ova moæe da bide tvojatamoænost da mu kaæeπ nekomu za Gospod. Bog ja odgovoriltvojata molitva za vodstvo, so toa πto ti ispratil nekojkoj ima praπawa.

Bidej¿i Eliezer gi imaπe dvata odgovori na svojatamolitva za vodstvo, verojatno mu beπe sega teπko da nekaæe zoπto e dojden. No ne kaæa! Trebaπe da doznaeuπte neπto. Dodeka razmisluvaπe da ja praπa mladataæena na koe semejstvo mu pripaÌa, poËna da otpakuvanekoi od skapocenostite koi gi donese so sebe. Zlatniotnakit, prstenot i brazletnite ¿e kaæea neπto zaËovekot koj go ispratil. Otkako mladata æena gi napoikamilite, Eliezer ‹ gi dade skapocenostite. Dozna dekase vika Rebeka.

"»ija ¿erka si ti?" - ja zapraπa. Koga mu kaæa, tojbeπe poradosen od bilo koga. Taa mu beπe rodnina naAvraam! "Moæeme li denes da ja pomineme no¿ta votvojot dom?" -praπa toj."Imame dovolno mesto za vas iza kamilite"- odgovori taa.

Eliezer ja navedna glavata i mu zablagodari na Bogza Negovoto vodstvo. "Da e blagosloven Bog na mojotgospodar Avraam. Toj me dovede na vistinskoto mesto."- reËe toj. Bog e i denes ist. Ako si Negovo dete, Tojsaka da ti go pokaæe Negoviot pat. Toj saka da ti pomogneda gi donesuvaπ vistinskite odluki. Zapomni πto veliToj vo Psalm 32:8 (proËitajte go uπte ednaπ stihot.)

Toj ¿e te vodi koga se moliπ. Ponekogaπ Bog te vodipreku Ëitaweto na Biblijata. (Postavete go natpisot

BIBLIJA pod natpisot MOLITVA.)Kolku pove¿e jaËitaπ Biblijata i go zapomniπ ona πto go piπuva,pove¿e ¿e razbereπ koja e voljata Boæja i πto saka dapravat Negovite deca. Ova ¿e ti e od golema pomoπ koga¿e treba da odluËuvaπ. Na primer, ako treba da sereπiπ pomeÌu igraweto koπarka i odeweto vo NedelnouËiliπte, ¿e ti bide od pomoπ da znaeπ deka Biblijatan¡ pouËuva deka treba da se sostanuvame so drugihristijani. Mnogu e vaæno da ja Ëitaπ Biblijata za dagi razbereπ Boæjite patiπta i da go napraviπ ona πtoToj go bara od tebe, bidej¿i Bog nema nikogaπ da te vodina naËin koj e sprotiven na ona πto Toj go veli vo

Biblijata. Toa e eden od naËinite na koi Bog gi vodiSvoite deca. Toj go vodeπe Eliezer na drug naËin. Kakoi da go napravi toa, Bog sekogaπ vodi. Treba da smeblagodarni za toa, kako πto beπe i Eliezer.

Koga Rebeka pobrza kon doma, i taa beπe vozbudena.Ovoj Ëovek beπe sluga na Avraam. Taa Ëesto sluπaπekako vo nejzinoto semejstvo se zboruva za Avraam.(Otstranete ja Rebeka).

Bratot na Rebeka go vide skapiot nakit koj taa godonese i sluπna πto mu kaæa taa. Toj vednaπ pobrza dobunarot i go pokani Eliezer vo svojot dom.(Otstranete gi site figuri.)

Scena 4 (postavete go Eliezer, figurata R38; dodajte

gi natpisite BOG VODI PREKU MOLITVA,

BIBLIJA).

Eliezer, slugite i kamilite dojdoa vo domot naRebeka i tamu im podgotvija jadewe. "Jas nema da jadamdodeka ne vi kaæam zoπto sum dojden" - objasni Eliezer.Bog go vodeπe do vistinskoto mesto i vistinskataliËnost. Sega mu veruvaπe na Bog da mu pomogne da gikaæe vistinskite zborovi. Toj ja raskaæa svojataprikazna poËnuvaj¿i od Avraam.

"Gospod mnogu go blagoslovi mojot gospodar"- reËetoj. "Toj e vaæen Ëovek i e mnogu bogat. Bog mu dade stadaovci i goveda, kamili i magariwa, mnogu zlato i srebro,mnogu slugi, maæi i æeni. Na Avraam i Sara im se rodisin, koga bea stari i Avraam mu go dade celoto svoebogatstvo na svojot sin."

Toj prodolæi da raskaæuva kako negoviot gospodarmu kaæa: "Ne sakam mojot sin da se oæeni so devojka odzlite Hananejci. Donesi mi æena od mojot narod."

Najposle Eliezer kaæa za svojata molitva nabunarot: "Jas se molev, koga ¿e ‹ kaæam na devojkata:'÷e mi dadeπ li da se napijam?' , taa da mi odgovori:'Pij ... i ¿e ti gi napojam kamilite, isto taka.' Uπtepred da zavrπam so molitvata, se pojavi Rebeka. KogapoËnav da zboruvam so nea, taa mi odgovori toËno kakoπto se molev." Moæete li da zamislite kako seËuvstvuvaπe Rebeka koga go sluπna toa?

Eliezer prodolæi da objasnuva. "Ja navednav glavatai go proslaviv Gospod Bog na mojot gospodar Avraam,koj me dovede na vistinskoto mesto. Bog me dovede dovaπeto semejstvo i do vaπata ¿erka. Sega, kaæete mi,¿e bidete li qubezni kon mojot gospodar, ili ne? Dalivaπiot odgovor ¿e bide "da" ili "ne", za da znam πto dapravam:"

-16-

Rebeka ne odgovori. No nejziniot tatko i brat odgo-vorija za nea. "Ova mora da e od Gospoda" - rekoa tie. "Zemija Rebeka i odi, neka stane æena na tvojot gospodar."

Bog go upotrebi Eliezer za da ‹ pokaæe na Rebeka,nejziniot brat i nejzinoto semejstvo deka ova BeπeBoæjiot plan. Toj go upotrebi slugata za da gi vodi. BogËesto pati upotrebuva drugi hristijani za da ni pomogneda go doznaeme Boæjiot pat- osobeno koga sme deca.(Postavete go natpisot DRUGI HRISTIJANI na

tablata pod natpisot BIBLIJA).

Moæebi imaπ praπawa, kako na primer : "©to dapravam koga nekoj postojano mi se zakanuva na uËili-πte?" Ili, "Dali da izlaæam i da kaæam deka tatko mine e doma, koga e?" Ednostavno ne znaeπ koj e Boæjiotpat. Poznavaπ li nekoj koj go qubi Gospod Isus, nekojna kogo moæeπ da mu veruvaπ? Zoπto ne porazgovaraπso taa liËnost i taa ili toj ¿e ti pomognat da razbereπkoj e Boæjiot pat. Zapomni deka ¿e mi bide drago darazgovaram so tebe, ako sakaπ. Ednostavno ostani poËasot, ostani da sediπ na tvoeto mesto i jas ¿e znam dekasakaπ da razgovaraπ so mene. Bog Ëesto pati upotrebuvadrugi luÌe da n¡ vodat, isto kako πto go upotrebiEliezer da ja vodi Rebeka.

Koga Eliezer sluπna deka Rebeka ¿e se vrati so negose pokloni do zemja i go proslavi Bog, blagodarej¿i muza Negovoto vodstvo. Togaπ otpakuva uπte pove¿e odskapocenostite koi gi noseπe so sebe i na Rebeka kakodar ‹ dade mnogu skapocenosti. Otkako jadoa, legnaa daspijat. (Otstranete go Eliezer.)

Mislite li deka Rebeka legna da spie? Ova beπeveËer koja zasekogaπ go promeni nejziniot æivot. Bogjasno ‹ pokaæa deka Isak treba da ‹ stane maæ. Ako goqubite Gospod Isus, koga ¿e porasnete, ¿e morate dadonesete mnogu golemi odluki. ©to ¿e bidete: medi-cinski sestri, zemjodelci, maπinovozaËi, misioneri?Barajte od Bog Toj da ve vodi. So koj ¿e stapite vo brak?Barajte Bog da ve vodi. Toj ¿e vi pokaæe, ako navistinasakate da odite po Negoviot pat. Toj vetuva deka ¿e vevodi i ¿e go napravi toa, vo malite i golemite odluki.

Toj go vodeπe Eliezer. Sega slugata na Avraam znaeπekoja e æenata za Isak. Zatoa slednoto utro sakaπe datrgne na pat, nazad kon Avraam. Se razbira, sakaπe sosebe da ja zeme i Rebeka. No bratot i majkata na Rebekarekoa: "Oh, ne, nemojte da si odite uπte sega. NekaRebeka ostane so nas uπte deset dena. Togaπ moæe daodite." No Eliezer sakaπe da zamina vednaπ. "÷e japraπame Rebeka, da vidime πto saka taa"- rekoa tie."÷e odiπ li so ovoj Ëovek?"- ja praπaa.

Rebeka trebaπe da kaæe πto misli. "÷e odam"-odgovori taa. Rebeka vo srceto znaeπe deka toa e Boæjotplan za nea. Zatoa sakaπe πto poskoro da trgne i da gosretne Ëovekot koj trebaπe da ‹ stane maæ.(Otstranete gi site figuri.)

Scena 5 (postavete gi figurite R8, 9, 11, 12, kamilite)

Kolku mora da beπe vozbudlivo koga se sretnaa Isaki Rebeka. Biblijata ni kaæuva deka Eliezer mu raskaæa

na Isak za s¡ πto mu se sluËi. Otkako go sluπna toa,Isak znaeπe deka Bog ja isprati Rebeka samo za nego.Toj ja zede vo πatorot na negovata majka i taa mu stanaæena. Sigurno i dvajcata bea sre¿ni za Boæjeto vodstvo.Tie æiveeja daleku eden od drug, no Bog gi sobra zaedno.Nivnata qubov eden kon drug rasteπe sekoj den.

MomËe i devojËe koi ste hristijani, Bog saka da tigo pokaæe Negoviot pat. Toj saka da te vodi. Zatoakaæete mu za reπenijata i izborite koi treba da ginapravite. Moæebi vo ovoj moment ima neπto za koemoæete da go zapraπate. Nekolku momenti ¿e bidemetivki za da moæete da go napravite toa... ne zboruvajteglasno, tuku tivko, vo srceto. Zapomnete go Negovotovetuvawe: (Psalm 32:8). (UËitele: imajte kratko vreme

na tiπina, a potoa zavrπete so molitva.)

Praπawa za povtoruvawe na tretata lekcija:

1. Zoπto Avraam ne sakaπe Isak da se oæeni zaæena od Kanaan?

(Bidej¿i Kananeite im sluæea na idoli i pravea

drugi loπi neπta.)

2. Kade go isprati toj svojot sluga za da pobara æenaza Isak?

(Vo zemjata kade πto æiveeja rodninite na

Avraam, vo gradot Nahor.)

3. Zoπto Eliezer se moleπe kaj bunarot?(Bidej¿i mu trebaπe Boæjeto vodstvo za da ja

najde vistinskata æena za Isak).

4. Kako Bog gi vodi svoite deca?(Preku molitva, Biblijata, preku drugi

hristijani).

5. Kako znaeme deka Bog ¿e gi vodi Svoite deca?(Bidej¿i ni go vetuva toa vo Biblijata (npr. vo

Psalm 32:8).

6. Kako ‹ beπe imeto na æenata koja Bog ja odrediza æena na Isak?

(Rebeka.)

7. Koe vaæno neπto go napravi Eliezer pred daotide vo domot na Rebeka?

(Mu zablagodari na Bog.)

8. Kako mu dokaæa Eliezer na semejstvoto na Rebekadeka Avraam i Isak bea golemi luÌe?

(Toj podari skapocen nakit πto go donese za

Rebeka i im kaæa za stadata i imotot koi gi

poseduvaa.)

9. ©to rekoa bratot i tatkoto na Rebeka koga jasluπnaa prikaznata na Eliezer?

(Ova mora da e od Gospod. Zemi ja Rebeka i odi,

neka mu stane æena na sinot na tvojot gospodar).

10. Kaæete mi edno golemo neπto, za koe ¿e vi trebaBoæje vodstvo koga ¿e porasnete?

(Izbor na zanimawe, brak, itn.)

-17-

»etvrta lekcija

PRAVOTO NA PRVORODENIOT I

BLAGOSLOVOT

Bibliski tekst: 1.Mojseeva 25:21-34; 26:34-35(svadbata na Esav); 27:1-28:5.

Centralna vistina: Nemoj da si izmamnik kako Jakov.

Primena: za nespaseni deca: barajte od Bogda vi go promeni vaπeto laælivosrce.za spaseni deca: bidete zavisni odBoæjata sila za da æiveete kakonova liËnost.

PoËetok: Filip pobeduva na trkata - CV.

Razvoj na nastanite: - RaÌaweto na Esav i Jakov- Esav e lovec, Jakov e doma¿inskitip.- Esav se vra¿a doma gladen.- Esav go prodava svoeto prvo-rodstvo - CVN.- Isak mu veli na Esav da odi nalov i da mu donese meso.- Rebeka planira da go izmamiIsak.- Jakov se soglasuva- CVN.- Jakov odi kaj tatko mu - CVS.- Isak go blagoslovuva Jakov.

Kulminacija: Esav doaÌa kaj Isak i sfa¿a deka eizmamen.

ZakluËok: Esav planira da go ubie JakovJakov si odi od doma- CVS/ CVN.

Stih za napamet: "Lukavo e ËoveËkoto srce, pove¿eod s¡ i e napolno rasipano; koj ¿ego razbere?" (Jeremija 17:9)

Podgotovka za vkluËuvawe na uËenicite:

Edna sedmica porano na dve od postarite deca dajteim gi detalite za sluËkata na poËetokot na lekcijata ineka ja odglumat na sostanokot.

LEKCIJA

( Ova moæe da bide odglumeno od dve postari deca.)

"Na mestoto kade πto raboti tatoimaπe posebensportski nastan za decata" - reËe Filip. "Beπe lidobro?"- praπa Toni. "Prekrasno! Jas pobediv vo trkatana deca pod 12 godini. Go dobiv i ovoj trofej. Zarem nee prekrasen?" "Navistina e, bravo Filip!"- mu ËestitaToni. "»ekaj malku... zarem ti ne napolni 12 godini preddve nedeli?" "Se rabira. No tamu nikoj ne znae kolkugodini imam. Vidi vaka, jas pobediv na trkata, go dobivtrofejot i nikoj ne dozna deka jas imam pove¿e oddvanaeset godini." "Ne mislam deka toa beπe mudro, "-reËe Toni."Ti mamiπ!" "Pa πto, nikoj ne me fati!"

Dali e dozvoleno da se mami ako ne te fatat? Zoπtotoa ne e dobro? (Dozvolete im na decata da vi go kaæat

nivnoto mislewe. Vodete gi do toa deka izmamata e

grev pred Bog (Psalm 5:6) i deka nekoj drug strada koga

nie mamime. Nekoj drug trebaπe da go dobie trofejot

na Filip.)

Denes ¿e zboruvame za Ëovek koj beπe izmamnik.Beπe sin na Isak i Rebeka.

Scena 1 (Postavete go Isak, Rebeka i figurata na

πatorot, R44, R43 i R17)

Minatata sedmica dozznavme kako tie stapija vobrak. Tie verojatno go oËekuvaa denot koga ¿e moæat daim kaæat na nivnite deca kako Bog gi sobra zaedno. Nogodinite minuvaa, a Isak i Rebeka nemaa deca. Biblijatani veli deka Isak se moleπe Rebeka da ima bebe. DaliBog ja posluπa negovata molitva? Da, Bog ja sluπna ija odgovori na specijalen naËin. Toj im dade momËiwabliznaci! Tie bea nareËeni Esav i Jakov. Tie se rodijaotkako Isak i Rebeka bea vo brak dvaeset godini. Isaki Rebeka sigurno bea mnogu radosni πto gi imaat oviedve momËiwa. I dedoto Avraam beπe sre¿en, isto taka.Toj beπe siguren deka Isak i Rebeka ¿e imaat baremeden sin. Znaete li zoπto? (Ako decata vo klasot se

postari, podobro e da im pomognete sami da dojdat o

odgovorot, otkolku vie da im go kaæete.)

Da, Bog mu imaπe veteno na Avraam deka negovitedeca i nivnite deca ¿e stanat golem narod. (Otstra-

nete gi site figuri.)

Scena 2 (postavete gi Esav i Jakov, figurite R45 i

R46)

Iako Jakov i Esav bea bliznaci, tie ne bea sliËnieden na drug. Esav, bliznakot kkoj se rodi prv, imaπecrvena kosa i mnogu vlaknesto telo koga porasna, a Jakovbeπe poinakov. Jakov imaπe meka, neæna koæa. Tie bearaliËni i vo neπtata koi sakaa da gi pravat. Esavuæivaπe da bide nadvor. Toj beπe silen Ëovek kojpominuvaπe mnogu vreme vo πumite i po poleto, nosej¿igi so sebe lakot i strelata. Toj sakaπe da lovi æivotnii gi noseπe doma za jadewe na semejstvoto. Jakov beπe

-18-

poinakov. Toj ne uæivaπe vo lovot. Toj beπetivok Ëovekkoj se vrteπe okolu πatorite. Negovata majka go nauËida gotvi i toj minuvaπe mnogu vreme so Rebeka. Osventoa, toj sakaπe da razmisluva... da gi razbira neπtata.Jakov beπe umen. Biblijata ni veli deka toj ‹ beπemilenik na Rebeka, a Esav beπe milenik na Isak. Kogase imaat vakvi milenici toa predizvikuva problemi.

Eden den Esav go praveπe ona πto najmnogu go sakaπe- lovot. Izgleda deka toj den ne uspeal da ulovi niπto,bidej¿i se vrati doma mnogu umoren i obeshrabren. Abeπe i gladen! ©to mirisaπe? Oh! Jakov gotveπe. Toamirisaπe tolku dobro. (Otstranete gi site figuri.)

Scena 3 (Postavete gi Jakov i Esav, figurite R47, R48)

"Jakov, daj mi od manyata koja ja gotviπ. Umiram odglad"- reËe Esav. Jakov razmisluvaπe. Toj vide deka Esavbeπe reπen da jade. Pa, i toj beπe reπen, isto taka."÷e ti dadam, ako mi go prodadeπ prvorodstvoto" - sepazareπe toj.

©to e toa "prvorodstvo"? Ova beπe neπto mnoguspecijalno koe obiËno mu pripaÌaπe na postariot sin.Koga tatkoto ¿e umreπe, sinot so prvorodstvotostanuvaπe glava na semejstvoto i dobivaπe dvapatipove¿e od imotot na tatkoto, otkolku drugite sinovi.Isto taka, onoj koj go imaπe prvorodstvoto imaπe iposeben blagoslov od Bog. Esav beπe postariot odbliznacite i aztoa toj go imaπe prvorodstvoto. No uπtepred bliznacite da se rodat, Bog ‹ kaæa na Rebeka:"Pomladiot ¿e e pogolem od postariot." Bog imaπeisplanirano Jakov da go dobie prvorodstvoto. No Jakovne sakaπe da Ëeka Bog da go napravi toa. Toj sakaπe dase obide da go namami Esav da mu go prodade. Zatoa mukaæa: "÷e ti dadam manya, ako mi go prodadeπprvorodstvoto."

Na Esav mnogu ne mu beπe griæa za prvorodstvoto,ili da bide glava na semejstvoto koe Bog veti da goblagoslovi. "Jakov, ti kaæav deka sum gladen do smrt;kakva fajda imam od prvorodstvoto? Se razbira, moæeπda go imaπ."

"Veti mi"- reËe Jakov. "Zakolni mi se." Esav veti.Jakov go dobi prvorodstvoto, a Esav dobi jadewe.Mudriot Jakov znaeπe deka ova e poËetok na neπtoosobeno za nego. No ne beπe fer πto go izmami Esav damu go prodade za edno jadewe. Toj mameπe. Moæebi simisliπ: "Kolku zlobno delo!" No Biblijata ni velideka, iako moæebi ne mamime kako Jakov, sekoj od nasima srce polno so izmama. "Lukavo e ËoveËkoto srce,pove¿e od s¡ i e napolno rasipano; koj ¿e go razbere?"(Jeremija 17:9)

Ova znaËi deka vistinskoto "ti" ne e Ëesno, visti-nito i otvoreno. Vistinskoto "ti" e loπo, pogreπno ilaæno. Vo Boæjite oËi ti si "napolno rasipan". ToaznaËi deka si mnogu loπ. Moæebi odnadvor ne izgledaπtaka. Moæebi majka ti i tatko ti, uËitelkata, mislatdeka si dobro, vospitano momËe ili devojËe. No Bog tepoznava odvnatre. Toj gi znae tvoite naluteni misli.Toj znae deka se sakaπ sebesi pove¿e od s¡ drugo. Tojznae zza onie momenti koga laæeπ i kradeπ. Toj znaedeka ne si taka dobar kako πto se praviπ da si. Onaπto Biblijata go veli za lukavosta i rasipanosta evistina za tebe, kako πto beπe za Jakov. Ti ne moæeπtvoeto vistinsko"ti" da go napraviπ takvo da mu ugodina Bog.No Bog moæe da te promeni i da te napravipoinakva liËnost. Ako nikogaπ ne si poveruval vo Nego,toa ti treba pove¿eod s¡ drugo. Ako sakaπ da mupripaÌaπ na Bog i sakaπ da ti se promeni æivotot, none si siguren kako moæe da stane toa, ostani i razgovarajso mene, koga ostanatite ¿e si zaminat. Dojdi i sedninapred (ili odredete drugo pogodno mesto) i jas ¿e znamdeka sakate so mene da razgovarate za toa kako moæe davi se promeni æivotot.

I na Jakov, isto taka, mu trebaπe Bog da go promeni.No toj ne razmisluvaπe za Bog. Ako samo pobaraπe odBog Toj da se griæi za nego, Bog sigurno ¿e muovozzmoæeπe da go dobie prvorodstvoto. Jakov beπe ludπto se obiduvaπe samiot da si gi sredi rabotite.(Otstranete gi site figuri.)

Scena 4 (Postavete gi Esav i Jakov, figurite R49 i

R45)

Po nekoe Isak go povika Esav. "Se zaæelev za mesood diveË. Odi vo poleto so lakot i strelata, ubij ednoæivotno i podgotvi mi ubavo meso." Isak beπe starËovek i beπe slep. "Sekoj moment moæam da umram", reËetoj, " a imam za tebe blagoslov." Iako Isak znaeπe dekaBog kaæa ot postariot ¿e mu sluæi na pomladiot, tojsakaπe blagoslovot koj odeπe so prvorodstvoto da mugo dade na Esav. I toj sigurno znaeπe deka Esav goprodade prvorodstvoto na Jakov. (Otstranete gi site

figuri.)

Scena 5 (Postavete gi figurite Rebeka i Jakov, R50 i

R46)

Rebeka sluπna kako Isak razgovara so svojot sin-qubimec. ©tom Esav izleze so lakot i strelata, Rebekago povika Jakov, nejziniot milenik. "Sluπnav dekatatko ti mu kaæa na Esav da mu donese diveË za jadewe itogaπ ¿e mu go dade blagoslovot od Gospod. Sega sluπaji napravi kako πto ¿e ti kaæam. Odi vo stadoto i donesimi dve kozi. jas ¿e go podgotvam mesoto za tvojot tatko,

-19-

na naËin na koj toj go saka. Ti ¿e mu go odneseπ. Toj ¿emisli deka si Esav i ¿e te blagoslovi."

Rebeka znaeπe deka nejziniot sin milenik ve¿egoimaπe prvenstvoto i beπe reπena da go dobie iblagoslovot koj odeπe so nego. No taa beπe mnogulaæliva.

Otprvin, Jakov ne se soglasi so ona πto mu gokaæamajka mu. "Tatko mi ¿e znae deka jas ne sum Esav"-reËe toj. "Esav e vlaknest, a mojata koæa e mazna. Tatkomi ¿e me poËuvstvuva i ¿e si nanesam prokletstvo."

"Sluπaj me, Jakov" - reËe Rebeka. "Jas ¿e go zemamvrz sebe tvoeto prokletstvo. Odi i donesi mi gi kozite."

I taka, Jakov se soglasi da napravi kako πto mu reËemajka mu. Se razbira, toa beπe mnogu pogreπno. Imajkata i sinot bea mnogu laælivi. Zaradi toa πtoimame laælivi, izmamniËki srca, toa se pokaæuva voona πto go pravime.

Moæebi si bil vo nevolja, bidej¿i si doπol domapodocna otkolku πto trebalo. Ti objasni: "StaratagospoÌa Jovanovska me zapre da porazgovara so mene,zatoa docnam." Toa beπe laga; ti vsuπnost beπe voparkot so prijatelite. Ili, eden den, namerno go udribrat ti so stap. No na majka ti ‹ objasni: "Ne beπenamerno, sluËajno mi se ispuπti." Uπte edna laga. Gipraviπ ovie raboti bidej¿i vistinskoto "ti" e polnoso laga i zloba. Samo Bog moæe da te promeni. Toj moæeda te napravi poinakva liËnost, ne samo odnadvor;Tojmoæe da go promeni vistinskoto "ti". Bog moæe da tenapravi liËnost koja ne e polna so laga i izmama. Tojmoæe da te napravi liËnost koja saka da go sluπa Bog.Ako navistina sakaπ da bideπ promenet, togaπ dojdikaj Isus Hristos i pobaraj od Nego da ti prosti za siteloπi raboti koi si gi napravil.Toj moæe da ti prosti,bidej¿i umre za tvoite grevovi. Koga ¿e dojdeπ kaj Isusi mu poveruvaπ da te spasi, togaπ Toj si promenet.Biblijata veli: "Koj e vo Hristos, toj e novo sozdanie"(2. Korintjanite 5:17). arem ne sakaπ da bideπ poinavaliËnost, namesto da si laægo ili izmamnik kako Jakov?Ako Jakov mu veruvaπe na Bog, Bog ¿e napraveπe takaπto toj ¿e go dobieπe blagoslovot. nemaπe potreba dase obide da go izlaæe tatko mu.

I Rebeka trebaπe da znae podobro. ©to mislite dekatrebaπe da napravi taa, koga dozna deka Isak planiraπeda go blagoslovi Esav? (UËitele;obidete se da go

dobiete misleweto na vaπite uËenici.Moæete da im

pomognete da dojdete do sliËni zakluËoci kako

slednite.)

Prvo, trebaπe da se moli Bog da ‹ pokaæe πto da mukaæe na Isak i toj da ja posluπa. Moæebi moæeπe da

mu kaæe na Isak deka taa sluπnala oti toj planira dago blagoslovi na Esav i da go potseti na ona πto go kaæaBog uπte pred da se rodat bliznacite. Moæeπe da mukaæe deka prvorodstvoto sega mu pripaÌa na Jakov i dekatoa ne moæe da se promeni. Togaπ moæeπe da go praπadali ¿e saka da mu go dade blagoslovot na Jakov. Nikogaπne e pravilno da se mami. Bog e sekogaπ nezadovolenkoga gi mamime i laæeme drugite luÌe. (Otstranete

gi site figuri.)

No Rebeka si gi naredi neπtata na nejzzin naËin, ane po Boæjiot. Taa go zgotvi mestoto i go podgotvi tokmukako πto go sakaπe Isak. Togaπ donese od oblekite naEsav i go natera Jakov da gi obleËe. Taa zede odvlaknestata koæa na kozite i mu stavi na racete i navratot na Jakov. Togaπ Jakov ja zede hranata i mu jaodnese na Isak.

Scena 6 (Postavete gi Isak i Jakov, figurite R49 i

R51.)

"Tatko moj"- reËe toj, "Eve me" - odgovori Isak. "Kojsi ti, sine moj?" Zapomnete, Isak beπe slep. "Jas sumEsav, tvojot prvoroden sin"- odgovori Jakov. "Napravivkako πto mi kaæa. Te molam, sedni da jadeπ, a potoablagoslovi me." "Kako ti uspea tolku brzo?"- praπaIsak. Jakov brzo ramisluvaπe. "Bidej¿i Gospod, tvojotBog mi go isprati"- izlaæa toj. "Dojdi poblisku, za date dopram"- reËe Isak, "za da znam deka si navistinaEsav".

©to mislite, kako se Ëuvstvuvaπe Jakov vo ovoj mo-ment? Rebeka verojatno stoeπe nablizu, nasluπnuvaj¿i.Kako mislite deka se Ëuvstvuvaπe taa?Sigurno beauplaπeni deka nema da im uspee izmamata.

Poleka, Jakov se pribliæi do tatko mu. Isak jaispruæi rakata i go pogali krznoto koe beπe stavenona racete i na vratot na Jakov. "Glasot e na Jakov", reËetoj, "no racete se racete na Esav. dali si ti navistinamojot sin Esav?" Isak moleπe da ja sluπne vistinata.

Jakov povtorno izlaæa. "Jas sum"- reËe toj. "Togaπ,donesi mi go jadeweto za da jadam." - mu reËe Isak.Podocna, Isak pak pobara od Jakov toj da dojde pobliskudo nego. Jakov go bakna svojot tatko i oga go napravi toaIsak gi pomirisa oblekite na Esav koi gi noseπe Jakov.Tie mirisaa kako poleto, vo koe Esav go minuvaπevremeto. Toa uπte pove¿e go uveri Isak deka navistinazboruva so Esav. Taka Isak go blagoslovi Jakov:

"Neka Bog ti dade mnogu bogatstva. ÷e gospodariπnad tvojot brat. Tie koi te blagoslovuvaat ¿e bidat

-20-

blagosloveni". Ovie se nekoi od neπtata koi Isak mugi kaæa na Jakov.

Jakov pobegna od tatko mu. Trikot uspea! No i kogane ve fatat, sekogaπ e pogreπno da se laæe, da se mamiili da se izlaæe drugiot.

Koga momËiwata i devojËiwata hristijani gi pravatovie loπi raboti, toa vsuπnost go srami Gospod Isus.Ako go qubite Gospod Isus, zapomnete deka stepromeneta liËnost. Bog Svetiot Duh æivee vo vas da vipomogne da bidete Ëesni i da gi vrπite pravilniteneπta. Bidete zavisni od Negovata pomoπ, koga sakateda gi prekrπite pravilata za da pobedite vo igra. Kogaznaete deka ¿e dobiete pogolema ocena na uËiliπte akoprepiπuvate, barajte od Bog da vi pokaæe πto e pravo ine prepiπuvajte. Bog sekogaπ ¿e vi pomogne. Toj ¿e vipomogne da bidete Ëesni i da platite karta vo avtobus,iako vaπite prijateli toa ne go pravat nikogaπ i nikojne gi fatil. Ovie se naËini na koi moæete da pokaæetedeka ste hristijani i deka Bog ve promenil. MomËe ilidevojËe- hristijani ne treba da mamat kako πto napraviJakov. (otstranete go Jakov, R51; postavete go Esav, R52.)Jakov odvaj i da si zamina, a Esav pristigna.

"Stani, tatko" - reËe Esav. "Eve go tvoeto jadewe.jadi i blagoslovi me." Isak ne moæeπe da im poveruvana uπite! "Koj si TI?"- praπa toj.

"Kako koj, pa jas sum tvojot prvoroden sin, Esav." Esavmora da pomisli deka neπto mu se sluËilo na tatko mu.Zoπto Isak ne znaeπe koj e toj? Togaπ Esav vide dekatatko mu poËna da se trese... po celoto telo, kako da seimaπe sluËeno neπto straπno.

"Koj?"- izvika Isak. "Kade e onoj koj mi donese mesoza da jadam? Jas jadov pred da dojdeπ ti i go blagosloviv.Da, toj ¿e bide blagosloven."

I tatkoto i sinot znaeja deka Isak beπe izlaæan.Iako Esav se pogodi i go prodade svoeto prvorodstvo,sega ne samo πto beπe razoËaran, tuku i lut.

"Brat mi me izmami dvapati"- reËe toj. "Prvo mi gozede prvorodstvoto. Sega mi go ukrade blagoslovot."Esav go moleπe Isak da go blagoslovi, no toj ne moæeπeda mu go dade vaæniot blagoslov koj mu go dade na Jakov(otstranete gi site figuri).

Biblijata veli: "Esav go mrazeπe Jakov zaradiblagoslovot so koj tatko mu go blagoslovi" (1. Mojseeva27:41). "Tatko mi nabrgu ¿e umre"- si reËe vo sebe Esav."Togaπ jas ¿e go ubijam Jakov."

Scena 7 (Postavete gi figurite R50 i R46, Rebeka i

Jakov)

Rebeka znaeπe πto planira Esav. Zatoa go povikaJakov: "Esav planira da te ubie"- reËe taa. "Mora zanekoe vreme da si otideπ od doma. Odi kaj brat mi voHaran. Ostani tamu dodeka ne mu pomine lutinata nabrat ti. Togaπ jas ¿e te povikam za da se vratiπ doma."

Rebeka ne mu ja kaæa na nejziniot maæ vistinskatapriËina zoπto go ispra¿a Jakov od doma.. "Ne sakam dase oæeni so nekoja devojka od ovde" - reËe taa. Esav ve¿ego imaπe napraveno toa i negovite roditeli bea mnogunataæeni zaradi toa. Taka Jakov se soglasi da go ispratiJakov vo Haran. Otkako Jakov zamina, taa ve¿e nikogaπne go vide nejziniot sin qubimec. (Otstranete gi site

figuri.)

Kolkavi problemi donese nivnoto mamewe! Izma-mata sekogaπ go luti Bog, a vo isto vreme gi nataæuva ipovreduva drugite luÌe. Moæebi si hristijanin i GospodIsus e tvoj Spasitel; a sepak ponekogaπ se Ëuvstvuvaπkako da sakaπ da izlaæeπ ili da izmamiπ. Ova e poraditoa πto, iako Bog te napravil novo sozdanie, tvoetostaro greπno "jas" e s¡ uπte tamu. Staroto loπo "ti"saka da mami i laæe . Novoto "ti" koe go napravil Bog,saka da go pravi toa πto e pravilno. Zapomni, BogSvetiot Duh æivee vo tebe. Ne treba da go sluπaπstaroto "ti". Bidi zavisen od Svetiot Duh za da tipomogne da bideπ Ëesen i da ja kaæuvaπ vistinata, takovkakov πto Toj saka da bideπ.

No nekoi od vas nikogaπ ne bile promeneti od Bog.Moæebi znaeπ deka vistinskoto "ti" e loπo i ne e povoljata Boæja. Pobaraj od Bog da te promeni uπte denes.Moæebi ¿e reËeπ: "No ti ne znaeπ kolku bev jas loπ."Bog znae, a sepak saka da dojdeπ kaj Isus Hristos za dati prosti. Togaπ ¿e staneπ nova liËnost i Bog ¿e tipomogne da ne si ve¿e poln so izmama i da praviπ loπiraboti. Toj ¿e ti pomogne da æiveeπ za Nego.

Praπawa za povtoruvawe za Ëetvrtata lekcija:

1. Kako se vikaa decata na Isak i Rebeka?(Esav i Jakov.)

2. Koi bea razlikite pomeÌu Esav i Jakov?(Esav beπe vlaknest, a Jakov imaπe mazna koæa;

Esav sakaπe da bide na otvoreno i da pominuva vreme

lovej¿i so lak i strela; Jakov sakaπe da bide vo

πatorot, da se zanimava so gotvewe; Esav deluvaπe

bez da razmisluva, Jakov beπe mislitel, koj

odnapred planiraπe.)

3. ©to znaËi prvorodstvo?(Neπto mnogu posebno. Koga ¿e umreπe

tatkoto, sinot so prvorodstvoto stanuvaπe

glava na semejstvoto i dobivaπe dva pati pove¿e

od sopstvenosta na tatkoto, otkolku drugite

sinovi. Isto taka, dobivaπe poseben blagoslov od

Bog.)

-21-

4. Kako Bog te opiπuva tebe, tvoeto srce?(Polno so izmama i mnogu zlo.)

5. Kako Jakov go dobi prvorodstvoto?(Go izmami Esav, so toa πto go otkupi od nego

za malku hrana, koga Esav beπe mnogu gladen.)

6. Zoπto Jakov i onaka ¿e go dobieπe blagoslovot,bez da mora da mami?

(Bidej¿i Bog go veti toa uπte pred da se rodi

Jakov.)

7. Kako Rebeka i Jakov go uverija Isak dekanavistina mu go dava blagoslovot na Esav?

(So stavawe na kozja koæa na racete i vratot;

so oblekuvawe na obleka koja mu pripaÌaπe na Esav;

so toa πto Jakov kaæa deka e Esav.)

8. Kako moæat hristijanite da æivee Ëesno i da nemamat?

(Zatoa πto se novi liËnosti, Bog Svetiot Duh

æivee vo niv i im pomaga da se Ëesni i da ja zboruvaat

vistinata.)

9. ©to reπi da napravi Esav, koga uvide deka eizmamen?

(Namisli da go ubie brat mu po smrtta na

tatko mu.)

10. Koj bibliski stih ni zboruva deka naπite srca sepolni so izmama?

(Jeremija 17:9)

-22-

Petta lekcija

JAKOV SI ODI OD DOMA

Bibliski tekst: 1. Mojs. 28:10-29;3 0; 31:2-7, 11,13-18; 32: 6-23; 33:1-4; 35:1-15,27.(Ovaalekcija pokriva golem del odPismoto. Ne se obiduvajte da givkluËite site detali. Tekstot nalekcijata gi pokriva glavnitenastani. Ispuπteno e raÌaweto nasinovite, bidej¿i slednata serija,koja se odnesuva na æivotot naJosif go vkluËuva ova.)

Centralna vistina: Bog gi menuva æivotite na Nego-vite Ëeda.

Primena: za nespaseni deca: primi go IsusHristos kako tvoj Spasitel itogaπ ¿e iskusiπ kako Bog gomenuva tvojot æivot.za spasenite deca: radosno pri-fati gi promenite koi Bog gipravi vo tvojot æivot.

PoËetok: Jakov veli: "Dogledawe".

Ravoj na nastanite: - Jakov spie i ima kamen namestopernica.- Toj sonuva.- Bog mu progovori CVN.- Jakov napravi spomenik.- Jakov veli: "Gospod ¿e bide mojBog!"- CVN.- Jakov se sre¿ava so Rahela nabunarot.- Jakov raboti 7 godini za Rahela.- Laban go mami Jakov i mu ja davaLea -CVS.- Jakov se æeni so Rahela.- Jakov prodolæuva da raboti zaLaban - CVS.- Jakov reπava da si odi - CVS.- Jakov si odi.- Jakov sluπa deka Esav doaÌa.- Jakov se moli- CVS.- Jakov go ispra¿a svoeto semej-stvo preku rekata.

Kulminacija: Jakov se bori so Bog - CVS.

ZakluËok: Jakov se sre¿ava so Esav i tiezaedno plaËat - CVN/CVS.

Stih za napamet: "Onoj, koj go zapoËna vo vasdobroto delo, ¿e go izvrπuva durido denot na Isusa Hrista"(Filipjanite 1:6b).

Podgotovka za vkluËuvawe na uËenicite:

Napravete kopii na krstozborot daden na krajot nalekcijata. Dajte mu kopija na sekoe dete.Moæat da goizrabotat na krajot na lekcijata i togaπ moæete da giprodiskutirate odgovorite. Ako nemata vreme, neka toago napravat doma.

LEKCIJA

Scena 1 (Postavete go Jakov, figurata R-53)

Jakov kaæa "dogledawe" i si zamina od doma. Toabeπe taæen den. Toj go izmami svojot star, slep tatko.Toj tolku go razbesni svojot brat bliznak πto ovoj beπereπen da go ubie. Moæebi si razmisluvaπe: "Dalinekogaπ povtorno ¿e gi vidam majka mi i tatko mi?"Pred nego imaπe dolg pat; do mestoto kadeπto æiveeπenegoviot vujko imaπe 700 km. Toj verojatno javaπe nakamila, ili pak peπaËeπe, taka πto patuvaweto ¿etraeπe mnogu dolgo. S¡ do ovoj moment, izgleda dekaJakov mnogu malku razmisluvaπe za Bog. Vo Biblijatane naoÌame niπto koe ¿e ni potvrdi deka toj veruval voBog, ili deka mu bil posluπen. Navistina, s¡ πtonapravi pokaæuvaπe deka ne go qubi Bog. (Otstranete

ja figurata).

Scena 2 (postavete ja figurata R-54)

Edna no¿, ne mnogu dolgo otkako zamina od doma,Jakov nemaπe mesto kade da spie, osven pod vedro nebo.Za pernica si zede eden kamen. Kolku tvrda pernica!No Jakov beπe umoren i nabrgu zaspa. Dodeka spieπe,poËna da sonuva. (dodadete gi skalite so angelite R-55a i b). Sonot beπe prekrasen. Edna skala, kako golemiskalila se izdigaπe od neboto kon zemjata. Angelitesleguvaa po skalite od neboto na zemjata i pak se kaËuvaanagore. No najprekrasno beπe πto Bog sedeπe na vrvotna skalite i mu progovori na Jakov.

"Jas sum Gospod Bog na Avraam i Bog na Isak." Asega... Bog mu zboruvaπe nemu... na Jakov! Toj vnimatelnosluπaπe. "Zemjata na koja leæiπ... ¿e ti ja dadam tebe ina tvoeto semejstvo, na tvoite deca i vnuci, napravnucite, na site tvoi potomci.. Tvoeto semejstvo ¿ebide brojno kako pravot zemen." (Koga Bog zboruvaπe

so Avraam i Isak, Negovite zborovi bea deka nivnoto

semejstvo ¿e e brojno kako xvezdite na neboto. I

"xvezdite" i "pravot" znaËi "milioni".) Ova beπeistoto vetuvawe koe Bog mu go dade na Avraam. Bog

-23-

imaπe uπte edno vetuvawe za Jakov. "Jas sum so tebe i¿e te Ëuvam kade i da si. Jas ¿e te vratam vo ova zemja.Jas nema da te napuπtam dodeka ne go napravam toa."Kakvo prekrasno vetuvawe! Dali Jakov zasluæi Bog dago napravi seto ova za nego? Ne! Zoπto togaπ Bog gidade ovie vetuvawa? Bidej¿i Toj go qubeπe Jakov, iakotoj voopπto ne ja zasluæuvaπe Boæjata qubov.

Nikoj od nas ne zasluæuva da bide sakan od Bog! Sitesme neposluπni kon Nego. Sekoj od nas saka da odi posvojot pat, namesto po Negoviot. Sepak, Bog gi sakagreπnite, kako tebe i mene. Toj go isprati svojotedinstven Sin, Isus Hristos, na ovoj svet. Isus Hristosæiveeπe sovrπen æivot koj beπe po voljata naNegoviot Tatko. No Toj beπe zakovan na krst i umrekako da beπe greπen. Bog go kazni svojot sakan Sin zanaπite grevovi i na toj naËin ovozmoæi da im se prostina greπnicite i tie da moæe da mu pripadnat nemu. Akosi poveruval vo Isus Hristos kako vo Onoj koj umrel zatvojot grev, togaπ ti ¿e mu pripaÌaπ na Bog. Bog ¿epoËne da te pravi takva liËnost kakva πto saka dabideπ. Prekrasno e πto Bog gi qubi luÌeto koivoopπto ne ja zasluæuvaat Negovata qubov, luÌe kakotebe, mene, kako Jakov. (Otstranete gi site figuri).

Koga Jakov se razbudi, beπe zaËuden od sonot. Beπeuplaπen. »uvstvoto deka beπe tolku blisku do Bog goispolni so strav. Toj znaeπe kakov Ëovek e toj i segasfati deka Bog znaeπe s¡ za nego. Toa mora da go ispolniso strav. "Sigurno Bog e na ova mesto, a jas ne go znaevtoa!"- izvika toj. "Ova e domot Boæji, ova e vratata naneboto."

Scena 3 (postavete go Jakov i spomenikot, figurite

R-53 i R-56)

Rano slednoto utro Jakov go zede kamenot koj goupotrebi kako pernica, go postavi kako spomenik i vrznego izlea maslo. Ova trebaπe da go oznaËi mestoto nakoe mu se sluËi neπto mnogu vaæno.

"Ova mesto ¿e se nareËe Betel"- reËe toj. Betel znaËi"domot Boæji". Ova beπe mestoto kade πto Jakov sesretna so Bog. I tuka toj dade edno vetuvawe: "Ako Bogbide so mene, mi dade hrana i obleka i pak me vrati naadvo mojot dom, togaπ Gospod ¿e bide moj Bog."

Pred ova, Jakov voopπto ne æiveeπe za Bog. No segareËe: "Gospod ¿e bide moj Bog." Ova beπe poËetokot naæivotot na Jakov so Bog. Zarem ne sakaπ da mu pripaÌaπna Bog, da bideπ Negov? I ti denes moæeπ so uverenostda kaæeπ, ako navistina go misliπ toa: Gospod ¿e bidemoj Bog."Mora da pobaraπ od Gospod Isus da ti prostiza toa πto si bil loπ. Mora da veruvaπ deka Toj beπe

kaznet za tvojot grev. Togaπ ¿e mu pripadneπ na Bog.Biblijata veli: "A na site πto go primija, im dade vlast(ili, pravo) da stanat sinovi Boæji, na site πtoveruvaat vo negovoto Ime" (Jovan 1:12). Otkako si goprimil Hristos, Bog ¿e poËne da te menuva. Nema da sesluËi odednaπ. Poleka, no sigurno ¿e poËneπ darazmisluvaπ i da praviπ onaka kako πto Bog saka. ÷evidime kako Bog go promeni Jakov. Otkako Bog muprogovori kaj Betel, Jakov ve¿e ne beπe istiot.

Scena 4 (Postavete go bunarot R-42, ovcite, R-10;

pastirite, R-5; Jakkov, R-46; Rahela, R-57; ovcite na

Rahela, R-58)

Moæebi dve sedmici podocna Jakov pristigna vooblasta Haran. Toj vo poleto vode bunar i nekoi pastiriblizu do nego. Toj im se pribliæi i poËna da zboruva soniv. "Od kade ste?" "Od Haran"- mu odgovorija tie. "Gopoznavate li Laban"- sakaπe da doznae Jakov. Laban mubeπe vujko, brat na negovata majka. "Go znaeme." "Dalie dobro?"- pak praπa Jakov. "Dobro e. Sluπaj, eve doaÌanegovata ¿erka Rahela zaedno so ovcite."

Koga Rahela dojde do bunarot, Jakov se pretstavi. "Jassum sin na Rebeka"- reËe toj. Rahela beπe vozbudena iistrËa doma da mu kaæe na tatko ‹. (Otstranete ja

Rahela).

Koga Laban slluπna za toa, istrËa vo poleto za da sesretne so Jakov (postavete ja figurata R-59, Laban).

Toj go zede Jakov kaj nego doma (otstranete gi site

figuri).

Taa veËer bea postaveni i odgovoreni mnogu pra-πawa. Jakov se Ëuvstvuvaπe doma vo semejstvoto naLaban. Toj imaπe nekolku sina i dve ¿erki, Lea i Rahela(1. Mojs. 31:1). Biblijata ni kaæuva deka Rahela bilaprekrasna.

I Jakov se zaqubi vo nea! Toj znaeπe deka saka da seomaæi za nea, nno verojatno misleπe deka treba dapoËeka so toa.

Scena 5 (Postavete gi Jakov i Laban, figurite R-46,

R-59; Lea, R-60 i Rahela, R-57.)

Otkako Jakov beπe so svojot vujko eden mesec, LabanreËe: "Ako si mi rodnina, toa ne znaËi deka treba darabotiπ za mene bez da ti platam. ©to sakaπ da ti dadamza plata?"

Jakov ne trebaπe duri ni da razmisli: "÷e ti rabotamsedum godini za Rahela"- brgu odgovori toj.

-24-

Izgledaπe deka Laban e zadovolen. "Podobro e tebeda ti ja dadam za æena otkolku na nekoj drug"- reËe toj."Ostani i raboti za mene." (Otstranete gi Lea i

Laban, figurite R-60 i R-59).

Jakov celo vreme razmisluvaπe za Rahela. Sedumgodini ne izgledaa dolgo vreme za da se Ëeka za nea. Tojja sakaπe tolku mnogu! Koga pomina vremeto, Jakov mureËe na Laban: "Daj mi ja sega Rahela. Moite sedumgodini zavrπija."

I taka Laban isplanira proslava i gi pokani svoiteprijateli. VeËerta mu ja dovede nevestata na Jakov. Taana glavata noseπe vel kako πto beπe obiËaj kajnevestite vo taa zemja. Taa mu stana æena na Jakov. Jakovbeπe πokiran koga vide deka negovata nevesta ne eprekrasnata Rahela, tuku nejzinata sestra Lea!(Otstranete ja Rahela, postavete gi Laban i Lea,

figurite R-59 i R-60).

Laban go izmami Jakov. Kolku loπa izmama! ZoπtoBog dozvoli da mu se sluËi ova na Jakov? (Dovolete im

na decata da odgovorat). Sigurno za toa da mu pomognena Jakov da uvidi kolku e loπo i kolku boli koga semami. Nikoj ne beπe pogolm izmamnik od Jakov i Bogsakaπe da go nauËi edna lekcija za da go odvrati odmameweto. Ponekogaπ Bog dozvoluva Negovite deca dastradaat na ovoj naËin, bidej¿i saka da im pokaæe kolkue nekoj grev pogreπen.

Edna devojka, hristijanka, Jana, beπe mnogu dobrapejaËka. Taa se faleπe so toa kolku dobro pee i na kolkunatprevari pobedila. Taa zaboravi deka Bog beπe Tojkoj ‹ go dade ubaviot glas; taa trebaπe da mu blagodariza nego, a ne da se fali so nego. Jana trebaπe da senatprevaruva na festival. "Znam deka ¿e pobedam"-samouvereno im se faleπe na prijatelite. VeËerta, nanatprevarot, izleze na binata i ‹ se sluËi neπto koenikogaπ ne ‹ se imaπe sluËeno: taa zaboravi neoi odzborovite. Se razbira deka ne pobedi. Koga se vratidoma, plaËeπe od razoËaruvawe. Majka ‹ tivko ‹ reËe:"Jana, moæebi Bog dozvoli da ti se sluËi ova za da tipokaæe deka ne treba da se faliπ so tvoeto peewe." Janago zapomni toa. Mnogu mudro, taa pobara od Bog da ‹pomogne da ja nauËi ovaa lekcija i da prestane da se fali.Ako go qubiπ Gospod Isus, mnogu e vaæno i za tebe dagi nauËiπ lekciite koi Bog te pouËuva. Nemoj da seboriπ protiv Nego, tuku dozvoli mu da te promeni. DaliJakov ¿e se promeni od svoeto mamewe? Toj beπe lut.

"©to mi napravi?" - go praπa toj Laban. "Ti rabotevsedum godini za Rahela. Zoπto me izmami?"

"Vo naπata zemja, pomladata ¿erka nikogaπ ne semaæi pred postarata"- mu odgovori Laban. "Moæeπ da

se oæeniπ i so Rahela, ako rabotiπ za mene uπte sedumgodini." Jakov se soglasi da raboti uπte sedum godini.(Otstranete go Laban, postavete ja Rahela, figurata

R-57).

Po kratko vreme Jakov se oæeni so Rahela iprodolæi da raboti za Laban. Moæebi si misliπ: "Dveæeni... dali e toa pravilno?" Ne, Bog nikogaπ nemalnamera Ëovekot da ima dve æeni. Zaradi dvete æeni,Jakov imaπe problemi doma. (Postavete go Laban, R-

59).

Eden den, mnogu godini podocna, Jakov mu kaæa naLaban: "Sakam da se vratam doma. Daj mi gi æenite idecata. Ti znaeπ kolku dolgo i kolku dobro rabotev zatebe."

Laban go moleπe da ostane. "÷e ti dadam kakva i dapobaraπ plata"- reËe toj. Jakov se soglasi i kaæa πtosaka. Ovoj pat se soglasija Jakov da dobie del od stadatana Laban. Kako minuva godinite, Jakov stana bogat Ëovekso mnogu ovci, kozi, magariwa i kamili.

Jakov beπe so Laban okolu dvaeset godini. Za toavreme Laban nekolku pati go izlaæa. Poleka, no si-gurno, Bog go pouËuvaπe Jakov lekcii za toa kako e dabideπ izlaæan. Ako si vistinski hristijanin, Bog itebe ¿e te pouËi nekoi lekcii. Toj ¿e te promeni. Kakoπto minuvaat denovite i mesecite, Toj ¿e ti pomogne dago razbereπ pove¿e i da si mu s¡ poposluπen. Toj sakadragovolno da gi prifatiπ negovite pouki, a dastanuvaπ posliËen na Gospod Isus. Bog beπe podgo-tven da upotrebi godini za da go promeni Jakov. Toj eist i kon tebe. Toj e mnogu, mnogu strpliv so svoite deca.Koga ¿e zgreπiπ protiv Nego, toj ne veli: "Dosta mi eod tebe". Toj beπe mnogu strpliv so Jakov celi dvaesetgodini (otstranete go Laban).

Toj pak mu progovori na Jakov: "Vrati se vo svojatazemja i jas ¿e bidam so tebe."

Togaπ Jakov porazgovara so Lea i Rahela. "Vaπiottatko ve¿e ne e qubezen kon mene. No Bog beπe so mene."Togaπ toj im objasni deka Bog mu kaæa da si zamine i dazeme so sebe s¡ πto e negovo. Rahela i Lea vednaπ sesoglasija da otidat so nego. Jakov s¡ uπte beπe dalekuod ona πto Bog sakaπe da bide, no moæe da vidime dekavo negoviot æivot imaπe promeni. Go sluπaπe Bog, mubeπe posluπen i na drugite im kaæuvaπe kako Bog govodi. MomËiwa i devojËiwa koi ste hristijani, daligledate promeni vo vaπiot æivot? Moæebi samitezabeleæuvate deka ne ste tolku izbulivi kako porano.Ili, moæebi sobata sekogaπ vi bila neuredna, no Bogvi pomaga da ja odræuvate vo red. Ili moæebi nikogaπne se molevte, a sega go pravite toa. Da, gi gledatepromenite koi Bog gi pravi vo vas.. (Otstranete gi

site figuri).

Scena 6 (postavete gi kamilite, R-9; R-12; kolite, R-

7; ovcite R-10)

Koga Jakov reπi da si zamine otkaj vujko mu, toa beπegolema, mnogu golema grupa. Imaπe kamili koi gi noseaæenite i decata na Jakov; drugi æivotni, stotici od niv,koli natovareni so razni neπta, mnogu slugi. Beπe

-25-

nevozmoæno da se zamine tajno. Jakov reπi da zaminekoga Laban ne beπe doma.

Moæete li da si pretpostavite πto misleπe Jakovkoga zamina? Da, siguuren sum deka misleπe na Esav.Dali negoviot brat mu beπe s¡ uπte lut? ©to ¿e kaæei πto ¿e napravi Esav koga ¿e se vrati Jakov?Jakov beπezagriæen i uplaπen, zatoa pred sebe isprati glasnicikoi ¿e izvidat πto se sluËuva.

Tie se vratija so straπen izveπtaj. "Esav doaÌa soËetiristotini luÌe!" (Otstranete gi site figuri).

©to moæeπe da napravi Jakov? Da se vrati li voHaran? Dali da se podgotvi za borba? Dali da se obidepak da go izmami svojot brat? Bog go promeni Jakov i voovoj moment toj go napravi najpametnoto neπto: sepomoli.

Scena 7 (postavete go Jakov kako se moli, R-15)

O, Boæe na moite tatkovci, Avraam i Isak; Gospodikoj mi kaæa: 'vrati se vo svojata zemja kaj tvoetosemejstvo i Jas ¿e bidam so tebe'. Jas ne ja zasluæuvamTvojata dobrina i vernost kon mene. Koga si otidov oddoma nemav so mene niπto osven stap za odewe. Sega imamdve maleËki vojski. Te molam da me spasiπ od mojotbrat Esav. Jas se plaπam za sebesi, za æenite i zadecata". Togaπ Jakov go potseti Bog na vetuvaweto koetoj go dade: "Ti veti deka moeto semejstvo ¿e stanegolemo kako morskiot pesok, da ne moæe da se izbroi."Jakov znaeπe deka ako Bog mu dozvoli na Esav da gouniπti nego i negovoto semejstvo, ova vetuvawe ne moæeda se ispolni: Zatoa se osloni na Bog za Toj da gozzaπtiti. Jakov nauËi kako da se moli i da mu veruva naBog. Ovie se lekcii koi Bog saka da gi nauËi sekoeNegovo dete. Koga poveruva vo Isus Hristos kako vo tvojSpasitel, moæebi ne znaeπe mnogu za molitvata. Nokolku πto uËeπe za Bog, poËna da razgovaraπ so Nego.Preku uËeweto na ona πto e vo Biblijata i so pomoπna Svetiot Duh koj æivee vo tebe, ti nauËuvaπ pove¿eza toa kako da se moliπ. Moæebi nikogaπ do sega ne sise molel glasno. Slednata nedela ¿e sakame da imame

vreme za molitva koga ¿e imaπ moænost da mublagodariπ na Bog za neπto πto napravil za tebe.Zoπto ne dojdeπ podgotven da se moliπ glasno i da mublagodariπ na Bog za neπto πto Toj go napravil za tebe!(Na krajot na sostanokot povtorno potsetete gi

decata sledniot sostanok da dojdat podgotveni za

da mu blagodarat na Bog za neπto πto napravil za

niv.)

Mnogu e ubavo da se Ëue Jakov kako se moli, neli?(Otstranete go Jakov).

Togaπ Jakov isprati del od stokata kaj Esav so ednaporaka: "Ovie se podarok od tvojot sluga Jakov."

VeËerta Jakov gi isprati svoite æivotni, æenite idecata preku bliskata reka. No samiot toj ostana nabregot. (Postavete go Jakov, R-46). Taa no¿ se sluËineπto mnogu Ëudno. Dojde eden Ëovek i se boreπe soJakov. I ne samo toa, tuku Ëovekot mu go isËaπi kolkotna Jakov i go napravi da krivi. Ova ne beπe obiËenËovek, beπe nebesen posetitel. Jakov se boreπe so Bog.Bog mu progovori: Otsega imeto nema da ti bide Jakov-πto znaËi "spletkar", tuku "Izrael", πto znaËi:"Princ Boæji".

Novo ime, nova liËnost! Koj moæeπe da pomisli dekaJakov ¿e stane neπto drugo osven izmamnik? No Bog nese otkaæa od nego. Toj go napravi Jakov poinakva ipodobra liËnost. Trebaπe da pomine vreme, no Bog estrpliv. Koga ¿e zgreπiπ, koga ¿e go izneveriπ Bog,Toj ne prestanuva da raboti vo tebe. Biblijata veli:"Onoj, koj go zapoËna vo vas dobroto delo, ¿e go izvrπuvaduri do denot na Isusa Hrista" (Filipjanite 1:6b). Toj¿e te napravi posliËen na Gospod Isus, duri i ako trebadolgo vreme za da te promeni, isto kako πto napravi soJakov.

Jakov nikogaπ nema da ja zaboravi taa no¿! Sledniotden s¡ uπte kriveπe koga otide da se sretne so brat mu.Toj go rasporedi svoeto semejstvo na najsigurniot moæennaËin. Togaπ samiot toj trgna napred. Esav se pribliæi.©to ¿e se sluËi? Dali Esav ¿e go ubie svojot brat? DaliJakov ¿e se obide pak da go izmami Esav? S¡ πto napraviJakov beπe da mu se pokloni. Esav pritrËa da gopresretne; go pregrna Jakov i go bakna. Bra¿ata zaednoplaËea. Bog sredi s¡ za Jakov!

Jakov beπe mnogu podobar Ëovek otkolku preddvaeset godini koga si otide od doma. Toj ne zasluæuvaπeniπto dobro od Bog, no Bog go qubeπe Jakov i Toj gopromeni za mnogu neπta. Ako ne si poveruval vo GospodIsus Hristos kako vo tvoj Spasitel, togaπ ne znaeπ πtoznaËi da bideπ promenet od Bog. No ako poveruvaπ voNego denes, ako baraπ Isus Hristos da ti prosti i dastane tvoj Spasitel, togaπ Bog ¿e poËne da go menuvatvojot æivot.

Ako ve¿e si dete Boæje, blagodari mu za ona πto Tojgo pravi vo tvojot æivot. Bidi podgotven da gi nauËiπlekciite koi Bog te pouËuva i taka da staneπ posliËenna Gospod Isus. Koga Bog ¿e te zeme na Neboto ¿e bideπsovrπen. kako πto veli Biblijata:"Onoj, koj go zapoËnavo vas dobroto delo, ¿e go izvrπuva duri do denot naIsusa Hrista" (Filipjanite 1:6b). Eden den ¿e bideπkako Isus. Zarem toa ne e neπto koe vredi da se oËekuva?

-26-

Praπawa za povtoruvawe za pettata lekcija:

Dovrπete gi reËenicite:

1. Dodeka Jakov spieπe nadvor pod vedro nebo, ednano¿ soni son i vide...

(Skali i angeli kako se kaËuvaat i sleguvaat).

2. Ti stanuvaπ dete Boæje koga... (Koga ¿e go primiπ Isus Hristos kako tvoj

Spasitel.)

3. Koga Jakov pristigna kaj bunarot blizu do Haran,toj praπa nekoi ovËari za Laban i ja sretna...

(Rahela.)

4. "Kakva plata sakaπ za toa πto ¿e rabotiπ zamene?" Go praπa Laban na Jakov koga ovoj beπe sonego eden mesec. Jakov odgovori...

(÷e rabotam sedum godini za Rahela).

5. Koga pominaa sedumte godini, napravija svadba iLaban na Jakov mu ja dade...

(Lea.)

6. Bog raboti vo Svoite deca za da gi napravi kako...(Gospod Isus Hristos).

7. Bog ne se otkaæuva od svoite deca bidej¿i Toj e ...(Trpeliv).

8. Koga Jakov trgna nakaj doma so s emejstvoto iceliot imot, otkako beπe otiden dvaeset godini, tojbeπe zagriæen za...

(Sredbata so Esav.)

9. Koga sluπna deka Esav mu trgnal vo presret so400 luÌe toj...

(Se pomoli,)

10. Koga se vidoa dvajcata bra¿a, Esav...(PritrËa da go presretne, go pregrna i go bakna.)

11. Jakov dobi novo ime. Bog reËe: "÷e bideπnareËen..."

(Izrael.)

12. Hristijanite ¿e bidat sovrπeni koga...(÷e bidat na neboto.)

-27-

Kako da se sovetuva dete koe saka da dojde kaj Hristos

(Imajte go vo vaπata Biblija)

Bog

Koj e BogBog n¡ sozdal. Toj ni zboruva preku Biblijata.Bog e svet i Ëist. Toj n¡ qubi.

Grev

©to e grev?Grev e neposluπnost kon Boæjite zapovedi. Toj e protiv Bog.Zboruvajte za konkretni grevovi.Deteto e greπnik.Grevot zasluæuva kazna.

Spasitelot

Koj e edinstveniot koj moæe da ti go odzeme grevot?Zoπto Toj moæe da go odzeme tvojot grev?Bog Sin umre na krstot za greπnite.Gospod Isus pak voskresna od mrtvite. Toj e Gospod nad s¡.

Objasnete kako da se spasi:

Objasnete πto saka Bog da napravime nie, a πto ¿e napravi Toj.Upotrebete stih od Biblijata (Jovan 1:12; 3:16; 6:37; Dela 16:31; Rimja-nite 6:23 ili 10:13).©to saka Gospod da napraviπ ti?©to ¿e napravi Gospod?

Predupredete na teπkotiite

Praπajte: "Dali sakaπ da go primiπ Hristos, ili ¿e sakaπ dapoËekaπ?"Ohrabrete go deteto da se moli glasno (ako e podgotveno).

Zboruvajte za sigurnosta na spasenieto

Vratete se na koristeniot Bibliski stih.Zboruvajte za promenetiot æivot.Kaæete mu πto moæe sigurno da znae sekoj koj poveruval vo Hristos.Dajte (podocna) nekolku soveti za hristijanskiot æivot»itaj ja i bidi ‹ posluπen na Biblijata.Zboruvaj so Bog, naπiot Nebesen Tatko.Kaæi im na drugite πto napravi za tebe Gospod.Baraj od Bog da ti prosti koga greπiπ.Sostanuvaj se so drugi hristijani.Zapomni deka Gospod vetuva: "Nema nikogaπ da te napuπtam."