ВИСОКА ШКОЛА ЗА ВАСПИТАЧЕ СТРУКОВНИХ СТУ-ДИЈА АЛЕКСИНАЦ

ПРЕДМЕТ

ПОРОДИЧНА ПЕДАГОГИЈА

С Е М И Н А Р С К И Р А Д

Новембар 2009. 1325 Сандра Јовић

ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ПОРОДИЦЕ

Апстракт: Породична педагогија је наука о васпитању и образовању родитеља за оспособљавање младих да са успехом обављају своју функцију у породици.Предмет проучавања породичне педагогије је изучавање и унапређивање васпитања и образовања младих за живот у породици.Породица је основна ћелија друштва,прва и најважнија социјална група у животу сваког појединца,породица је колевка социјализације,првих емоционалних односа,прве среће и првих разочарења.У породици је почетак и крај животног циклуса јединке.Породица је специфична друштвена група коју везују сродничке релације,блискост и интимност међу члановима.Она је у садржинском,структуралном и формалном погледу историјски променљива друштвена група,чија су универзална обележја:а)да почива на хетеросексуалним везама помоћу којих мушкарци и жене задовољавају природне,полне и друге потребе и обезбеђују репродукцију друштва рађањем потомства,б)да заснива систем сродничких односа који представљају основ за полне табуе и поделу унутар породице,в)да обезбеђује и развија социјалне и индивидуалне(моралне и психичке) особености личности и г)да обезбеђује обављање одређених економоских(производно-потрошачких) делатности у оквиру породице.Дакле,можемо закључити да су основне функције породице: биoлoшкo-рeпрoдуктiвнa, социјално-васпитна, економска, заштитна. Отуда произилазе и основне снаге породице као сто су заједништво ,приврженост, блискост, узајамна подршка и лојалност.

Кључне речи:породица,функције породице,репродукција,заштита породице..

1.БИОЛОШКО-РЕПРОДУКТИВНА ФУНКЦИЈА ПОРОДИЦЕ

Биолошко репродуктивна функција породице у себи укључује две основне функције: задовољење полних односа у оквиру брачне заједнице и репродукција друштва рађањем потомства.У почетку задовољење полног нагона нје било одвојено од репродукције самог човека. Производња људи вршена је стихијски искључиво руковођењa полним нагоном иза кога је стајао и нагон за одржање врсте. Данас су та два нагона одвојена. Репродукција се планира и ограничава, док задовољење полног нагона постаје све више један од главних циљева заснивања породице,односно брака.Нов живот настаје у породици,  без обзира о каквој породици је реч.Живот се одржава и наставља стварањем(усвајањем) потомства. Без тога би нестао континуитет живота људске заједнице и управо у томе репродуктивна функција налази своје упориште.. Према Младеновићу, премда је репродуктивна функција стара колико и људска врста, савремена породица се одликује ниским наталитетом који је проузрокован дезинтеграцијом и

2

дезорганизацијом породице..Дезинтеграција породице означава рашчлањење односно расипање породице на све мањи број чланова. Под овим појмом не подразумевамо само разбијање породице на биолошку групу – родитеље и децу – него и разбијање, сужење породице на све мањи број чланова, смањењем броја деце. Наиме,све је већи број родитеља са једним дететом,или са тек двоје деце.. Дезорганизација односно криза породице такође утиче на слабљење наталитетне слике а под овим појмом подразумевамо''поремећај'' савремене породице. Неки од узрока процеса дезорганизације су пораст животног стандарда, еманципација жене, социјализација капиталистичког друштва, свеобухватна улога државе у заштити појединца, прелазан карактер савремене породице (наиме,она не представља идеалну породицу, него тек фазу прерастања патријахалне у савремену демократску породицу као прелазне фазе до постмодерне породице)… 

2.ЕКОНОМСКА ФУНКЦИЈА ПОРОДИЦЕ

Породица није само биолошка већ и економска група.Породица је управо и историјски настала када су економске функције са шире друштвене заједнице прешле на породицу.Она је обављала и данас обавља низ економских задатака: производњу,потрошњу, расподелу добара и др. Некад је она била и произвођачка и потрошачка јединица, некад само потрошачка, а у последње време све више губи карактер економске заједнице уопште.Њена економска функција зависи у првом реду од материјалне основе:од облика својине и развијености материјалне производње,Правило је да је породица и произвођачка и потрошачка јединица уколико је друштво сиромашније и уколико она почива на приватној својини.Обрнуто са развитком индустрије и робне производње, a нарочито друштвене својине у социјализму, породица престаје да буде произвођачка група и претвара се у групу потрошача.Савремена породица,дакле, не поседује средства за производњу. Она више није ''заједница произвођача'' односно произвођачка-јединица попут патријахалне породице, него искључиво потрошачка, конзумна јединица односно заједница потрошача. Како би квалитетно испуњавала остале своје функције, савремена породица својим радом и приходима мора осигурати и задовољити егзистенцијалне потребе својих чланова. Економско осигурање егзистенције односно приходи породице играју значајну улогу у њеној стабилности. Тежња породице управљена је ка порасту животног стандарда. Наиме, заједнички живот захтева осигурање хране,одеће, oбуће,стамбеног простора i осталих средставa потребних за биолошко одржање и духовни живот.. 

3

3.СОЦИЈАЛНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА ПОРОДИЦЕ

Породица игра значајну улогу у приближавању човека друштву.. Ово приближавање нарочито је значајно у савременом друштву, где породица излази из уксих оквира¨породичне друштвености" и где човек већи део времена, готово од детињства,проводи ван породице (школа и друге просветне установе, разни облици забаве и разоноде, запослење и др.). С друге стране, човек,одосно дете,у породици не стиче само породичне,већ и друштвене навике,не стиче само породично,већ и друштвено васпитање. Оно стиче навике да се понаша и поступа као друштвено бићe. Породица је хетерогена средина,друштво у малом обиму, у коме долазе до изражаја многобројне друштвене појаве: љубав и мржња, солидарност и ривалство, хуманизам и егоизам, итд. Дете веома успешно опонаша свим овим појавама и временом стиче одређене друштвене навике. Отуда од навика које је стекло у детињству у породици зависи и будући његов став премадруштву: он може бити социјалан и асоцијалан. Ако је породица непотпуна, , дете које из ње изађе носиће њене дубоке трагове у себи.Његова мржња може бити усмерена на породицу, a може се пренети и на цело друштвоВаспитање је продужетак биолошке заштите коју породица пружа својим члановима. Оно представља и почетак друштвене бриге породице o њеним члановима, нарочито када је реч o моралном васпитању. Ова функција, као и образовна, значајна je, али је њена примена подељена између породице и друштва. То посебно важи за образовање деце и одраслих, где утицај породице постаје често безначајан. Међутим, у васпитном погледу породица је увек игралa врло значајну улогу: прво васпитање i прве моралне поуке даје сама породица. Оно се затим продужава у васпитање и образовање које даје држава путем разних просветних, културних, научних и других установа.Данас постоје подељена мишљења о значају и утицају породичног, с јeднe, и друштвеног васпитања, с друге странеПородица је први мали свет детета, сасвим довољан за његову моћ социјалног комуницирања и прилично дуго дете неће осећати потребу зa ширењем социјалног миљеа. У породици дете стиче прва социјална искуства, постаје свесно себе и свога »ja«, ту »испробава« свој статус, ослушкује реакцију на своје понашање, редовно наилази на разумевање,схватање, помоћ, заштиту, сигурност и на првом месту љубав која je природан однос у тој средини и која учвршћује везу између детета, родитеља и других чланова породице. Љубав је онај специфичан садржај што повезује чланове породице, пружа члану породице осећај сигурностиi, заштићеностиi и више разумевања и зa oнo штo би у другим срединама довело до сукоба и раскида веза..У новије време све већи значај добија емотивна функција породице. Емотивна функција, заправо припада социјално-васпитно-образовноj функцији породице, самосталан значај добија у савременоj, демократској породици, где је измењен однос између чланова породице (супружника, родитеља, нарочито оца према деци): дете више не представља ''средство'' продужења ''врсте'' и очувања породичне имовине, него постаје центар породице, поклања му се сва пажња. Одрастање у зрелу особу која зна примити и поклањати љубав подразумева учење истога, а прву школу стицања тог знања – учења препознавања и исказивања личних позитивних емоција и канализирање негативних, те уочавање туђух емотивних стања и деловања – чини управо породица.

4

Савремена породица, по правилу, почива на узајамним осећајним везама. Заснивање породице није наметнуто као дужност или друштвена и економска потреба, већ у првом реду као емотивна потреба. Брак није новчана рачуница (изузетка имa), већ резултат обостране полне и психичке привлачности супруга,односно,како се Енгелс изражавао, плод индивидуалне полне љубави.Емотивна функција објашњава и однос родитеља према деци; овај однос, као што је познато, такође се битно мења у корист деце.

4.ЗАШТИТНА ФУНКЦИЈА ПОРОДИЦЕ

Премда се све више преноси изван саме породице, једна од њених битних функција јесте пружање заштите. Наиме,породица је некада била једини извор сигурности, забаве, рекреације својих чланова. Данас све више право узбуђење доноси живот и забава изван породице: спортска такмичења, телевизија и видео, компјутерске игре и разноразни виртуални светови комуникације, разноврсни клубови са музичко забавним програмом и многи други облици забаве младих који не подразумевају учествовање читаве породице. Али, дa друштво не може обављати функције породице макар не у мери у којој je то у стању чинити породица, између осталог говоре и чињенице o свакодневном порасту броја младих зависника наркотицима, алкохоличара међу врло младим људима.Дакле,можемо рећи да је породица одувек пружала заштиту својим члановима од животног ризика. Облици ове заштите преплитали су се са друштвеном односно државном заштитом; негде је породична заштита била далеко изнад државне (патријархално друштво); негде обрнуто (првобитна заједница, делимично савремени капитализам, а нарочито социјализам).Основне породичне заштитне функције jeсу: оспособљавање за живот, издржавање, наслеђивање, пружање помоћи у невољи,болести, у случају неспособности за рад и др Сам обим појединих облика заштите историјски је условљен и променљив. Такође је преоменљив круг сродника који уживају заштиту породице односно који су дужни да пружају заштиту члановима породице.

.

ЛИТЕРАТУРА

5

Кука М., Општа педагогија и педагошка психологија, Ауторскоиздање, Бео-град 2005.Марковић Милован и Меденица Васо, Социологја, Приштина,1998.год.Aнтон Лоренцин: Срећна породицаПетар Анђелковић,Основи науке о друштву,Пирот,2007

6