UVOD

Sigmund Frojd rođen u Moravskoj 6. maja 1856. godine, a umro u Londonu 23. septembra 1939. godine. Bio je austrijski lekar i psiholog, osnivač psihoanalize. Frojd je kao dečak bio veoma obdaren, sa 8 godina je govorio francuski i engleski i čitao Šekspira. Studirao je medicinu u Beču, a nakon završetka studija bavio se anatomijom i fiziologijom. Doktorirao je u 25-oj godini, a u 29-oj postao docent. Bio je na specijalizaciji iz psihijatrije kod najvećih psihijatara tog vremena: Brojera, Šarkoa i Bernema. Iako

nikad nije nameravao da se bavi lekarskom praksom bio je primoran da otvori privatnu praksu jer je bavljenje naučnim radom bilo oskudno nagrađeno.U Parizu godinu dana provodi kod francuskog psihijatra Šarkoa, učeći kako se hipnoza koristi u lečenju histerije. Najveći deo vremena Frojd je radio sam i razvijao ideje koje su postale temelj psihoanalitičke teorije i koje su dostigle vrhunac u njegovom prvom radu “Tumačenje snova”. Osnovao je Godišnjak za psihoanalitička i psihopatološka istraživanja i međunarodnu psihoanalitičku asocijaciju. U najveće zasluge mu je pripisivano to što je psihologiju usmerio na životne probleme, što je ukazao na važnost razumevanja sila koje pokreću čoveka na aktivnost, što je osmislio shvatanje o kontinuitetu razvoja ličnosti, što je stvorio osnovu za razumevanje bioloških i socijalnih komponenti čovekovog razvoja i konačno što je imao hrabrosti da bude ispred vremena i da ukaže na sve vrednosti i nedostatke ljudskih bića bez obzira na otpore koje su njegove ideje izazivale ne samo kod protivnika nego i kod najbližih saradnika.

FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTI

Ova Frojdova teorija razmatra tri osnovne teme: Strukturu lučnosti Dinamiku ličnosti Razvoj ličnostiStrukturu ličnosti sačinjavaju tri osnovna dela: Id, Ego i Super-ego. Oni su nejednake

starosti, Id je najstariji iz njega se razvija Ego a iz Ega Super-ego. I mada pripadaju istoj ličnosti, oni rade po različitim operativnim principima.Id je biološki determinisan deo ličnosti koji radi po principu zadovoljenja. On raspolaže nasleđem, tj refleksima, instinktima i osnovnom psihičkom energijom. Druga dva dela ličnosti energiju dobijaju samo od Ida. Id sam, međutim, tu energiju ne podnosi nagomilanu u sebi. To u njemu izaziva napetost koju on pokušava da izbegne.

1

Ego je psihološki determinisan deo ličnosti i radi po principu realnosti. On naravno ima kontakt sa okruženjem i uvid u spoljašnja zbivanja, što znači da Ego pokušava da zadovolji zahteve Ida u okviru datih mogućnosti sredine. Super-ego je socijalno determinisan deo ličnosti i radi po principu moralnosti. On je deo ličnosti koji predstavlja moralne vrednosti preuzete od roditelja, odnosno mehanizme identifikacije ubačene u ličnost deteta.

Dinamika ličnosti se svodi na to kako delovi ličnosti sarađuju regulišući ponašanje jedinke. Osnovne pokretačke snage delovanaj čoveka jesu zapravo instinkti. Svu psihičku energiju koju čovek ima zapravo crpe iz instinkata. Skup svih instinkata daje ukupnu količinu psihičke energije kojom raspolaže neka ličnost. Frojd smatra da postoje dve grupe instinkata: Instinkt života(Eros) i instinkt smrti(Tanatos). Prvi je usmeren ka zaštiti života jedinke i produžetku vrste, a drugi ka krajnjem miru.

Razvoj ličnosti prema Frojdu je neprekidan proces. Najveće promene u ličnosti se odigravaju tokom prvih pet godina života i tada se uspostavlja trajna struktura. Ovaj razvoj se može podeliti u tri perioda

Pregenitalni period Period latencije Genitalni stadijum

-Pregenitalni period obuhvata tih prvih pet godina života koje su podeljene u tri stupnja:

1. Oralni stupanj-koji obuhvata prvu godinu života tokom koje se pažnja odojčeta usmerava na zonu usta, pošto su usta najvažniji izvor zadovoljstva(ostvaren putem hranjenja na dojci). Kao posledica ovog razvoja je oralni karakter u ličnosti odraslih osoba, A to je zapravo jedan skup uzajamno povezanih crta mežu kojima najčešće srećemo: zavisnost, pasivnost, pohlepu, preteranu sklonos ka jelu, pušenju ili brbljivosti.

2. Analni stupanj-obuhvata drugu i treću godinu života. Za ovaj period karakteristično je nastojanje roditelja da kod deteta uspostave higijenske navike, naročito one vezane za kontrolu bešike i stolice. Analni karakter, koji nastaje kao posledica analne fiksacije, kod odrasle osobe čini skup uzajamno povezanih crta među kojima su najvažnije opsesivna urednost, konformizam i kompulzivnost.

3. Falusni stupanj-obuhvata četvrtu i petu godinu života. U ovom stupnju detinje interesovanje prelazi na seksualne organe i prijatnosti koje se javljaju kada ih dete dotiče.

Uz ovaj kratak pregled treba pomenuti i stalno Frojdovo naglašavanje determinizma ponašanja. Svakolika čovekova aktivnost strogo je određena javnim ili još više skrivenim motivima, s tim što su upravo ti skriveni usmereni ka važnijim temama našeg života. Frojd kaže: “Protiv predpostavkeda svuda postoji psihički determinizam mnogi se ljudi, kao što je poznato, pozivaju na svoje naročito osećanje i svoje uverenje da postoji slobodna volja. Kao i sva normalna osećanja, i to osećanje mora biti po nečemu opravdano. No ono se, koliko ja mogu da vidim, ne manifestuje kod velikih i važnih voljnih odluka, u tim prilikama čovek ima pre osećanje psihičke primoranosti i rado se poziva na nju (tu stojim, ne mogu drukčije). Naprotiv, baš kod beznačajnih, indiferentnih odluka skloni smo da tvrdimo kako smo mogli i drukčije postupiti, iako smo radili po slobodnoj,

2

ne motivisanoj volji. . . No što jedna strana ovako ostavlja bez motivacije, to dobija svoju motivaciju s druge strane, iz nesvesnog, i tako je determinacija u psihičkom ipak sprovedena bez izuzetka.” -Tokom perioda latencije impusi teže da budu zadržani u potisnutom stanju. Ovo je period kada je energija libida prigušena, skrivena a dete ispoljava snažnu radoznalost i želju da saznaje i uči.-Genitalni stadijum počinje sa periodom puberteta i odlikuje ga grananje psihičke energije i investiranje u nove objekte, veće interesovanje za druge ljude, uspostavljanje heteroseksualnih veza, a vidljivi su znaci ubrzanog emocionalnog sazrevanja i socijalizacije.Iako je izdvojio stupnjeve u razvoju ličnosti, Frojd nije predpostavljao postojanje nekih opštih granica ili naglih prelaza iz jedne faze u drugu. Konačnom razvoju ličnosti doprinose svi stupnjevi razvoja podjednako.

TEORIJA SNA

Naučna javnost povezuje pojavu naučnog tretmana snova sa radovima Frojda i objave njegove knjige Tumačenje snova, za koju mnogi smatraju da je jedno od najznačajnijih psiholoških studija ikad napisanih. Frojd međutim, u toj knjizi pominje, sa žaljenjem, da je dotadašnja psihološka literatuta o snovima tako obimna da je on, i pored sve prilježnosti i dobre volje, nikako ne može obuhvatiti u jednom dovoljno iscrpnom pregledu, zato što je ona “toliko rasturena i što zalazi u mnoge druge oblasti”. Ono što je navelo Frojda da o snovima piše posebne studije u više navrata, pored jedinstvenog i nepromenljivog stava o njima jeste i ono najopštije-da oni imaju skriven smisao. Kao što je poznato, Frojd smatra da san ima manifestni, površinski vid priče iza kojeg se krije njegov latentni, skriveni i pravi smisao. Čovek je svesno zaokupljen svojim manifestnim vidom sna, dok u stvari latentni sadržaj sna obavlja pravi rad. A zadatak sna je da otkloni nadražaje, da uljuljka ličnost u prividni mir i bezbednost da se ne bi “latentne misli sna podvrgle kontroli od strane cenzure.”U docnijim radovima Frojd spominje već dva zadatka sna. Prvi je “Ispunjenje potisnute želje”, a drugi nastavak “Predsvesne misaone delatnosti dana ispunivši sebe proizvoljnim sadržajem da izrazi neku nameru, opomenu, rasuđivanje i ponovno ispunjenje želje. Posebno značajan deo Frojdove teorije o snovima odnosi se na takozvani “rad sna”. Pod radom sna podrazumevaju se mehanizmi koji se svode uglavnom na postupke sažimanja, pomeranja, obrtanja i predstavljanja kroz simbole. Rad sna znači obradu materijala sna kako bi on iz latentnog prešao u manifestni oblik, dakle neka vrsta maskiranja. O tome koliko se snovi pamte, o emocijama koje prate snove Frojd ima dosledan stav: pamte se važni snovi, u njima najvažniji deo je i najjasniji, najživlji i sa najviše detalja; to je po njemu “Središte misli sna”.

3

Nesumljivo je da je Frojdovo Tumačenje snova izvršilo uticaj na psihologiju snova, a kasnija kognitivna psihologija snova koristila je skoro bez izuzetka Frojdove ideje.

PSIHOANALITIČKA TEORIJA

Ova teorija nastala je kao neka vrsta odgovora na, u to vreme, dominantnu tradicionalnu teoriju svesti, koja se pojavila u Nemačkoj, sa osnovnim ciljem da analizira svest normalnog odraslog čoveka i otkrije osnovne jedinice svesti i utvrdi kako one obrazuju spojeve. Prema psihologiji se često odnosilo kao prema duševnoj hemiji. Za razliku od ovoga, kod Frojda srećemo sasvim drugi pristup svesti. On je duševni život uporedio sa ledenim bregom, čiji manji deo, koji izranja iznad površine vode predstavlja oblast svesti, dok mnogo veća masa ispod površine predstavlja oblast nesvesnog. U nesvesnom delu treba tražiti nagone, strasti, potisnute ideje i osećanja. To je veliki izvor vitalnih nevidljivih sila koje vrše kontrolu nad svesnim mislima i postupcima pojedinca. Više od četrdeset godina Frojd je istraživao nesvesno, metodom slobodnih asocijacija i razvio teoriju koja se smatra prvom sveobuhvatnom teorijom ličnosti, zato što su u njoj posebno razrađena pitanja strukture i dinamike razvoja ličnosti.U čovekovoj psihološkoj strukturi razlikuje tri činioca: Id, Ego i Super-ego, koji uz pojmove nesvesnog (cenzura, represija, sublimacija), i hipoteze u ulozi seksualnosti u ljudskom životu čine okvir njegove teorije.Ego je centar racionalne svesnosti i efektivne delatnosti. Super-ego je destilat pritisaka i zahteva društva, i izvor je moralnih propisa i uputstava. Id je izvor priticanja libida u psihu. Pošto je ta energija po svojoj prirodi seksualna, Ego je uhvaćen izmežu pritisaka Ida i Super-ega. U toj situaciji Ego traži način da ove različite pritiske dovede u harmoniju, pa zadovoljava jedne a odbacuje druge. Kada je zahtev Ida u prevelikom sukobu sa Super-egom, Ego i Super-ego će ga se otarasiti potiskujući njegov sadržaj u nesvesni deo psihe. Taj represivni čin nazvan je cenzurom. Iako proširuje pojam psihe tako da pored svesnog u njega uključuje i nesvesne sadržaje, Frojd je ostao pristalica Empirizma, i insistira na tome da je svaki nesvesni sadržaj nekada bio svestan i da je u psihu ušao preko iskustva.Pošto potisnuti sadržaji zadržavaju svoju efikasnost, oni utiču na naš svesni život na razne skrivene načine. Tako se izvor kreativnosti u svim poljima objašnjava pomoću sublimacije ovog skladišta energije u prihvatljive i plodne kanale. Neuroza se javlja kad normalni kanal represija-sublimacija iz nekog razloga ne funkcioniše kako treba. U toj situaciji, povratak u normalnost može se postići pomoću psihoanalize. Psihoanaliza je proces ispitivanja nesvesnog koji vodi analitičar koji stimuliše sećanje i koristi fragmente snova. da bi obnovio i razumeo problematični sadržaj koji je izazvao blokadu. Pretpostavka je da nezgodni

4

sadržaj, kada se jednom sintetiše u svesti, gubi svoju moć da ometa normalno funkcionisanje psihe.Najčešće potiskivani jesu oni sadržaji koji se koncentrišu oko incestuoznih odnosa, pogotovo u Edipovom i Elektrinom kompleksu (želji sina za majkom, i kćeri za ocem).Jedno od sredstava da se izbegnu i individualna neuroza i zrelost jeste upražnjavanje religije. Religija je projekcija oca s njegovim zabranama i naređenjima u kosmičke dimenzije. Kroz religiju odrasli postižu sigurnost detinjstva, i produžavaju svoju infantilnost kroz čitav život. Hvatanjem za neku iluziju, učestvovanjem u masovnoj neurozi, često se može izbeći individualna neuroza.Zrelost se, prema Frojdu, postiže zamenjivanjem lagodnosti i nelagodnosti svih naših iluzija principom realnosti i principom zadovoljstva (čija je paradigma seksualni užitak) kao ciljevima života.Posmatrajući Eros, ili zadovoljstvo, kao životni instinkt, Frojd mu je suprotstavio Tanatos, instinkt smrti. Govoreći na mitološki način, on je bio spreman da ljudsku istoriju posmatra kao rezultat borbe ova dva principa.

METODE HIPNOZE U LEČENJU HISTERIJE

Hipnoza je, možda, najčudnija metoda. Tu jedan čovek deluje na drugog tako da ga odvoji od realnog sveta i uvede u stanje svesti nalik snu u kojem je taj hipnotisani čovek sasvim nekritičan prema sugestijama dobijenim od hipnotizera-doživljava sve što mu ovaj kaže.Krajem 19. veka u Beču, prvo Brojer a docnije i Frojd pokušavaju da primene Šarkoovu metodu hipnoze u lečenju histerije. Terapija pomaže-pacijent se pod dejstvom sugestije dobijene od strane lekara oslobađa simptoma ali često simptom posle izvesnog vremena biva zamenjen nekim drugim. Kako je jedna od poznatih odlika hipnoze hipermnezija, tj mogućnost da se medijum seti nekih događaja iz svoje prošlosti koji mu nisu dostupni u svesnom stanju, Brojer i Frojd eksperimentišu vraćajući svoje pacijente u prošlost. Tako prvi put u istoriji medicine nailaze na vezu između neurotičkog simptoma i potisnutog događaja u ličnoj istoriji pacijenta. Shvatili su da simptom nije slučajan, već da on na specifičan način ilustruje neki značajan, obično traumatski događaj iz detinjstva i obično povezan sa seksom. To je uvek događaj kojeg se pacijent ne seća kada je van hipnoze.

5

NAJPOZNATIJA DELA

Rasprave o histeriji, 1895. Tumačenje snova, 1899. Psihopatologija svakodnevnog života, 1904. Humor i njegov odnos prema nesvesnom, 1905. Totem i tabu, 1913. Uvodna predavanja iz psihoanalize, 1916-1918. S one strane principa zadovoljstva, 1920. Ego i Id, 1923. Budućnost jedne iluzije, 1927. Nelagodnost u kulturi, 1930. Problem anksioznosti 1936. Mojsije i monoteizam, 1939.

ZAKLJUČAK

Nesumnjivo je Frojd jedan od najznačajnijih psihologa. Mnogi od njegovih nalaza i mnoga od njegovih tumačenja nalaze se i danas u opštem fondu psihološke nauke. Njegovo učenje sadrži niz značajnih otkrića i predstavlja veliki napredak u objašnjavanju ponašanja čoveka. Njegova je zasluga pre svega što je istakao dinamički karakter ličnosti. Pre njega, ličnost je uglavnom ocenjivana u suštini kao racionalna pojava. Posebno krupan prilog psihologiji predstavlja njegovo otkriće različitih odbrambenih mehanizama, u stvari sredstava adaptacije čoveka sredini. Poznavanje ovih mehanizama omogućava da se znatan deo ponašanja čoveka, do sada neshvaćen i neshvatljiv, može objasniti i razumeti. Neosporan je uticaj njegovih ideja i psihoanalize u mnogim područjima nauke i umetnosti, i nesumnjivo spada u vrh naučnih otkrića, posebno u društvenim i humanističkim naukama. Ali Frojdovo učenje sadrži i mnogo problematičnih, pa i netačnih postavki. Pre svega kod njega nalazimo neopravdano isticanje uloge seksualnog motiva, zatim preterano naglašavanje uloge nasleđa na uštrb uloge sredine, posebno socijalnih faktora, u objašnjavanju razvitka ličnosti. I konačno zamereno mu je zbog koncepcije o nagonu smrti, koji je bio „Gorka pilula“ i za najbliže saradnike.

LITERATURA

6

Ognjenović P. i Škorc B.- Uvod u psihologiju motivacije i emocija Hrnjica S.- Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti Vidanović I.- Rečnik socijalnog rada Nešić B. I Radomirović V.- Osnove razvojne psihologije Rot N.- Psihologija ličnosti Frojd S.- Uvod u psihoanalizu Frojd S.- Psihologija svakodnevnog života.

.

7