VISOKA STRUČNA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO

PREDMET:

EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA

TEMA:

FRANŠIZING,FAKTORING I FORFETING

PROFESOR STUDENT

Mr DUŠKO KOSTIĆ ANA MARIJA MARKOVIĆ

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ

2

FRANŠIZING

Franšizing predstavlja ugovorni odnos između davaoca i primoca franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora, koristeći sva raspoloživa znanja, procedure i način poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.

Franšizator (proizvođač, uvoznik, grosista) ustupa franšizeru, preko ugovora o

franšizi, svoju robu na prodaju, a takođe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend,

korporativni i robni znak (žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će

franšizeru pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu.

Franšizer obično obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.

Opis privredno-pravnog posla

 

          Franšizing predstavlja oblik poslovnog povezivanja radi minimiziranja poslovnog rizika.

 

 Korisnik franšize, ulazeći u mrežu  postojećoh poslovnih jedinica koje posluju po istom modelu smanjuje rizik koristeći  sledeće prednosti: mogućnost brzog ulaska u posao, razrađena tehnologija posla, rečeno pitanje licence, osvojeno tržište, odgovarajuća robna ili trgovačka marka, ugled, zajednički marketing, standardizovani kvalitet. Jedinstveni model izbora i obuke kadrova, pomoć u menadžmentu, kontrola i razvoj od starne davaoca franšize, samostalno odlučivanje o profitu - nakon usmeravanja ugovorenog dela ukupnog prihoda na račun davaoca franšize kao nadoknadu za korišćenje poslovnog modela.

 

Davalac(prodavac) franšize smanjuje svoj rizik jačanja konkurencije i zauzimanje tržišta za koje on samsotalno nema snage, prodaje svoju pamet (model organizovanja, know-how) i obezbeđuje smanjenje jediničnih fiksnih troškova nastalih ulaganjem u vlasništvo ideje o poslu. Nadalje se korisnost ovog vida poslovnog povezivanja davaocu franšize ogleda u eliminaciji troškova poslovanja i održavanja odnosnih poslovnih objekata i još čitav niz drugih pogonosti.

 

3

          Postoje 4 vrste franšize u zavisnosti na šta se odnose, i to:

 

1.    robni franšizing, za prodaju određenog asortimana,

2.    uslužni franšizing, za prodaju ili pružanje odreženog vida usluge,

3.    proizvodni franšizing, gde se ustupa franšiza u oblasati proizvodnje određene robe ili asortimana,

4.    poslovni franšizing, gde se inplementira kompletni sistem poslovanja u neko preduzeće -primaoca od strane davaoca franšize.

 

          Franšiza se može odrediti na određeno vreme (npr. jedna kalendarska godina) ili na određenu teritoriju a može i obe istovremeno kao i na određenu robu ili uslugu ili određeni proizvodni program.

 

          Ovaj oblik poslovnog povezivanje se definiše ugovorom o franšizingu.

 

          Ugovor o franšizingu je jedan od novijih ugovora, čak i neimenovanih , autonoman i složen pravni posao. Ovaj oblik ugovora je nastao krajem 19. i početkom 20. veka  a naručiti zamah dobija nakon drugog svetskog rata, posebno u Francuskoj gde su mnoge franžize inplementirane od strane Američkih preduzeća.

ISTORIJAT FRANŠIZINGA

 

Reč franšizing potiče od francuske reči slobodan, besplatan i iskren. Franšizing se moze naći čak i u 1850 godini. Nastala je takođe kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzećima. 

Issac Singer koji je usavršio šivaću mašinu je da bi prodao više mašina uspostavio jedan od najraninijih primera franšizinga. Negov primer, iako neprofitabilan i manje-više neuspešan je poznat kao prvi dokumentovan primer frašizinga u Americi. Malo kasnije jedan od veoma uspešnih franšiza je John S. Pemberton i franšizing Coca-Cola. Rani primeri franšizinga su telegraf koji je vođen različitim voznim kompanijama, a kontrolisan od strane Western Union-a. 

Prvi primeri modernog franšizinga se mogu naći 1919. u prodavnicama hrane kada je

4

biznismen moga koristiti ime, izgled čak i hranu uspešnih firmi za godišnju dažbinu. Franšizing je postao popularniji 1930-ih godina. Frašizing je predstavljao metod poslovanja kada velika firma proda licencu za svoje isprobane i uspešne metode poslovanja firmi ili osobi voljnoj da plati godišnje dažbine i ispuni date kriterijume. Sudeći prema nedeljnom časopisu “Financial times” kada bi promet svih franšizinga u Americi bio preveden kao nacinalni promet on bih bio sedmi najveći na svetu. 

Pozitivni aspekti frašizinga su da firma voljna da kupi licencu dobija često međjunarodno poznato ime koje je zahvaljujući marketingu viđeno kao visoko kvalitetno u mislima potrošača. Firma koja prodaje franšizing takođe obezbeđuje obuku i pomoć u planiranju objekta. Najnegativniji aspekati franšizinga su gubitak kontrole i velik porezi. Često vlasnik franšize ne može da koristi svoj sopstveni stil poslovanja, on mora da prati tačan način naložen od strane firme koja mu je odobrila franšizu. Porezi su vrlo često predstavljene u smislu celokupnog prometa, a ne profita, tako da ako vlasnik koji ima veliki promet, a istovremeno nije u stanju da kontroliše troškove on može završiti u minusu. Danas se mogu naći frašizmi u stotinama hiljada kompanija i taj se broj naravno povećava svake godine. Najuspešniji primeri franšizma su McDonald’s, Burger King, Hotel Hilton i First Interest Bank Ii Los Angeles (USA).

McDONALD’S

McDonald’s posluje u preko 120 zemalja i svakoga dana služi preko 54 miliona mušterija. Braća Dick i Mac McDonald su otvorili prvi McDonald 1940 godine i danas McDonald’s ima najviše restorana na svetu u poredjenju sa bilo kojim drugim lancem restorana. Dick i Mac su 1948 izumeli model brze hrane. Mcdonald’s je vlasnik oko 70% postojećih restorana a 30% su franšizmi. Vlasnici McDonald’sovih franšiza su obučavani u Hamburger univerzitetu u Oak Brooks, u Ilinoisu (USA). Prvi McDonald’s u centralnoj Evropi je otvoren 1988. godine u Beogradu (Srbija). Da bi otvorio McDonald’s, vlasnik franšize mora platiti 60% troškova gradnje objekta i takođe 45 hiljada američkih dolara kao početnu cenu. Da bi bio razmotren za McDonald’s frašizam pojedinac mora posedovati minimum 200 hiljada američkih dolara i potpisati ugovor na 20 godina. Naravno McDonald’s se ne može pomenuti bez pominjana njegovog najvećeg rivala Burger Kinga. 

BURGER KING

Burger King koji je osnovan 1954. godine u Majamiju na Floridi (USA). Otvorio je prvi franšizing 1961. godine i danas je jedan od najuspesnijih franšiza na svetu. 

Burger King je poznat po svome sloganu “Have it you way” što u prevodu znači uživaj na svoj način. Burge King posluje u svih 50 Američkih država, Kanadi, i preko 60 zemalja u svetu i vođen je preko 90% u vidu samostalnih franšiza. Burger King ima 11.223 lokala i 10.144 je franšizing odnosno 90.4%, i samo 1.079 je vlasništvo kompanije. Po podacima koji se mogu naci na web-stranici http://www.burgerking.com da bi neko otvorio Burger Kingov franšizing on mora raspolagati sa minimum 1.5 miliona američkih dolara, platiti 50 hiljada američkih dolara kao osnovni ulog i posle toga 50 hiljada američkih dolara godišnje. Takodje vlasnik franšizinga mora platiti 4.5% porez na profita i 4% za marketing. Takođe da bi otvorio Burger Kingov franšizam mora se potpisati ugovor na 20 godina i obezbetiti 15 stalno zaposlenih i 35 zaposlenih na smene. Objekat mora imati 3.600 kvadratnih stopa “feet”, otprilike 360 kvadratnih metara i mora ispunjavati sledeće uslove, odnosni biti : samostalni objekat, u izlogu robne kuće, ili unutar velike robne kuće. Za one koji se odluče da otvore

5

Burger King franšizu omogućena je pomoć u izboru prostora, trening koji traje 300 sati u učionici i 400 sati u restoranu, i takođe međunarodni korporacijski tim od 928 zaposlenih. Burger King planira da se proširi u sve države sveta koje ispunjavaju gore pomenute kriterijume. Sudeći prema statistici “Businessweek online”, Burger King je za završni period (30. septembar 2006. godine) ostvario neto profit u iznosu od 40 miliona američkih dolara, tj. skok od 86% , i porast u vrednosti deonica od 30 američkih centa. Burger Kingov promet je dostigao 546 miliona dolara ove godine što je skok od 7% u odnosu na 2005 godinu. Sudeći po ovim podacima Burger Kingov potez franšizinga se i dan danas isplaćuje.Ovo su bili primeri najpopularnijih i poznatijih ugostiteljskih objekata koji deluju po principu franšizinga, a sledeći primer franšizinga se odnosi na hotelijerstvo ili specifičnije Hilton hotel.

HILTON HOTEL

Moderni koncept gostoprimstva je počet pre 85 godina zahvaljujući Conrad-u Hilton-u koji je 1919. godine otvori prvi Hilton hotel i time započeo tradiciju odlične usluge. Prvi Hiltonov franšizing je otvoren 1967. godine i sada je preko 70% Hiltona vođeno u smislu franšizinga. Hilton trenutno ima 236 hotela, a 169 ili 71.6% su fransizmi. Hilton ima hotele u 39 Američkih država, Kanadi i dve strane zemlje. Iako deluje da je Hilton malo manje rasprostranjen to je zato jer su kriterijumi daleko strožiji nego u slucaju McDonaldsa i Burger Kinga. Sudeći prema web stranici http://www.hiltonfranchise.com da bih otvorio Hilton franšizing, more posedovati preko 60 miliona američkih dolara i osnovni ulog je izmedju 33-57 miliona američkih dolara. Godišnje dažbine iznose osnovnu porez od 5%, dodatnu porez od 5% i porez za marketing od 4% totalnog prometa. Takođe prosečni Hilton franšizing mora imat 150 stalnih zaposlenih. Da bi otvorio Hilton franšizing mora se posedovati 135.000 kvadratnih stopa “feet” ili oko 13.500 kvadratnih metara u vidu samostojećeg objekta. Ugovor za franšizing se potpisuje za rok od 22 godine i može se produžiti u rokovima od po 10 godina. Hilton obezbedjuje tim od 2.332 zaposlenih u centralnoj filijali za pitanja obuke i legalna pitanja. Obuka traje četiri dana u Dalasu u Teksasu (USA), tri dana u Beverli Hilsu, u Kaliforniji (USA) i dodatnih 3 dana u glavnoj filijali. Trenutno Hilton planira da nastavi da se proširuje u Severnoj Americi i Južnoj Americi sa naglaskom na Meksiko. Sudeći prema poslednjim izveštajima sa web stranice http://www.thestreet.com Hilton je do sada objavio promet u iznosu od 2,2 milijarde američkih dolara. Profit je skočio 87% i to zahvaljujući porastu u prometu franšiziranih hotela od 671 milion američkih dolara u poredjenju sa 31 milion američkih dolara 2005. godine. 

FIRST INTEREST BANK IN LOS ANGELES

Jedan od najneobičnijih vidova frašizma je First Interest Bank in Los Angeles (USA), jer se ideja franšizinga transferisala i pored navedenih kompanija kao sto su Hotel Hilton, McDonald’s, Coca-Cola, itd. i na bankarstvo ali naravno u limitiranom vidu. First Interest Bank In Los Angeles (USA) je dala franšizu za 28 banaka (koje imaju iznada 90 bankarskih središta u 8 federalnih jedinica, koja ima aktivu preko 4 milijarde američkih dolara). Banke koje su bile uključene u franšizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu, razne poslovne savete od davaoca fanšize i obuke menadžera. Pravo i pristup bankomatima su takođe dobile od First Interest Bank-e i razno razne druge pogodnosti. I naravno sve ove banke su zadržale svoju postojeću vlasničku strukturu. Zašto je bitno napomenuti ovu banku, jer kao što je na početku navedeno da je franšizing nastao kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri čemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzećima i kompanijama.

6

ŠTA JE FRANŠIZING?

USPEH JE MOGUĆE KLONIRATI 

-Poslovni koncept preuzimanja formule uspeha poznatog i trišno pozicioniranog preduzeća; -Metod vertikalnog marketinga roba i usluga zasnovan na “iznajmljivanju image-a” renomiranog preduzeća; -“Najveća komercijalna revolucija koja se širi kao prah od baruta”-Jedan od uzroka globalizacije svetskog tržišta; -Obligaciono-pravni ugovor sa trajnim dejstvom, koji omogućava prenos prava industrijske i intelektualne svojine, kao i know-how sa davaoca na korisnika franšizinga, čime se istovremeno omogućava i preuzimanje dela klijentele, tj. potrošača koje je u poslovanju pridobio davalac franšizinga; -Sistem vertikalnih odnosa kooperacije na osnovu dugotrajnog ugovora izmedju samostalnih subjekata ;

ZBOG ČEGA FRANŠIZING?

KLONIRANJE METODA POSLOVANJA USPEŠNOG PREDUZEĆA 

-Ekonomski ratio franšizinga predstavlja zadržavanje pravne samostalnosti uz ekonomsku integraciju.-Samostalno poslovanje uz minimum rizika; -Preuzimanje tudjeg poslovnog identiteta ; -“Kititi se tudjim perjem”; -Omogućava samostalnom privredniku, preduzetniku, malom ili srednjem preduzeću ili privrednim društvima da preuzimajući franšizu od velikog, renomiranog preduzeća koristi njegove metode poslovanja, poslovno ime, proizvode i trgovinske i uslužne marke, znanje i iskustvo davaoca franšizinga. Korisnik franšizinga samostalno obavlja franšiziranu delatnost, pri čemu zadržava poslovnu samostalnost ali posluje pod imenom poznatog i tržišno pozicioniranog privrednog subjekta. 

FILOZOFIJA FRANŠIZINGA

-Mimikrija – (stvaranje privida pred potrošačima da se radi o jednom poslovnom subjektu, umesto realnosti da se radi o mnoštvu franšiziranih jedinica); -Simbioza – lideri i kooperanti ;-Paradoks – ekonomsko jedinstvo kroz pravni pluralizam - ekonomska zavisnost uz pravnu samostalnost korisnika franšizinga;-Nesklad izmedju pravne i ekonomske realnosti - otvara prostor za mnogobrojne zloupotrebe od strane davaoca kao ekonomski nadmoćnijeg partnera ;

7

ŠTA JE FRANŠIZA?

-Franšiza je objekat u pravu i predstavlja inovaciju novog autonomnog prava medjunarodne trgovine.-Fenomen tzv. novih autonomnih ugovora (franšizing, lizing, faktoring, forfeting, kontratrgovina, know-how i dr.) koji nastaju u poslovnoj praksi ;

OBJEKAT U PRAVU

-Ono povodom čega se zasniva pravni odnos. Pravni odnosi se zasnivaju izmedju subjekata prava povodom objekta prava. Uslovi (kumulativno):-mora imati v r e d n o s t -vrednost se mora novčano izraziti -mogućnost razmene na tržištu -pravni poredak priznaje status objekta u pravu 

Vrste objekata1.Stvari 2.Prava (imovinska prava) 3.Ljudske radnje (činidbe) 4.Proizvodi ljudskog duha ( intelektualna svojina - objekti autorskih prava : dela umetnosti, književnosti, nauke) ;5.Proizvodi ljudskog uma (prava industrijske svojine - imovinska pronalazačka prava, pravo žiga, modela, uzorka, pronalasci(patenti) ;6.Lična dobra - lična prava (pravo na ugled, čast, pravo glasa, kretanja I dr.) i lična imovinska prava(pravo na izdržavanje, plodouživanje i dr) ali samo kada su povredjena ;

FRANŠIZA

-Izuzetno kompleksan objekat prava.-Franšiza je set vrednosti .-Skup prava industrijske i intelektualne svojine, metoda i principa poslovanja, tehničkih znanja i veštine (know-how) poslovno ime, žig, patenti, uzorci, modeli, trgovinska i robna marka koje je kroz praksu razvio davalac franšizinga i pod kojim on posluje (goodwill).-„Paket franšizinga“ koji se uz naknadu ustupa a odnosi se na licencu odredjenih prava industrijske svojine (patenti, modeli, mustre, znakovi, know-how) kao i na nepatentirane objekte koje davalac koristi u poslovanju. -Brand predstavlja više od proizvoda. Preuzimanjem seta prava intelektualne svojine (licenca žiga, poslovno ime, trgovinska i uslužna marka dr.) korisnik franšizinga preuzima i klijentelu (potrošače) kao i osećaj pripadnosti i lojalnosti koji potrošači imaju u odnosu na preuzetu franšizu. -Franšiza je je predmet ugovora (goodwill) a franšizing je pravo iskorišćavanja poslovnog identiteta.Šta je ugovor o franšizingu (the franchising agreement)?-Franšizing je trajni ugovorni odnos u kome jedna ugovorna strana, davalac franšizinga se

8

obavezuje da uz naknadu (fee,royalty) prenosi drugoj ugovornoj strani korisniku franšizinga pravo na proizvodnju robe i/ili usluga na odredjenoj teritoriji, kao i deo svog poslovnog uspeha a time i stečene klijente, a na osnovu uključivanja korisnika u poslovni sistem davaoca franšizinga kroz ustupanje trgovinske marke, žiga, poslovnog imena, know-how, itd. kao i nadzora nad poslovanjem korisnika franšizinga, čime se ostvaruje privid identiteta korisnika i davaoca franšizinga pred trećim licima, a uz samostalno istupanje korisnika franšizinga u svoje ime i za svoj račun. -Šta je know-how? Skup nepatentiranih informacija koje su proizašle iz iskustva i testiranja davaoca franšizinga, koje su tajne, suštinske i odredjene. 

MNOŠTVO ASPEKATA

1.Privredni fenomen2.Ekonomski fenomen3.Pravni institut 4.Kulturni fenomen5.Sociološka pojava Gotovo svaka delatnost može biti predmet franšize (proizvodna ili uslužna). Ovaj metod koriste čak i gangsterske bande osnivajući jedinice na teritorijama tako što kopiraju način organizacije i funkcionisanja postojećih uspešnih gangova ;

EKONOMSKI FENOMEN

-Vertikalni marketing-Oblik distribucije robe i usluga u kome matično preduzeće (davalac franšizinga) daje korisniku franšizinga privilegiju (franšizu) da posluje na propisani način za odredjeno vreme na specifičnom mestu. -Tip privilegije može biti različit (odredjuje varijetet franšizinga):-Isključivo pravo na prodaju proizvoda davaoca franšizinga -Pravo na preuzimanje metoda poslovanja, know-how, prepoznatljivi simboli , trgovinska marka, žig, načIn uredjenja prodavnica, arhitektura dr.-Franšizing može da uključuje sva ova prava 

PRAVNI INSTRUMENT AUTONOMNOG MEDJUNARODNOG TRGOVINSKOG PRAVA

-Trgovinski ugovor nastao kombinovanjem brojnih klasičnih i novih ugovornih formi - ugovora o licenci, prodaji, ekskluzivnoj distribuciji, zastupanju, nalogu, komisionu (agenturi), leasing-u. Sličnost sa statusnim formama tzv. grupacije preduzeća. Franšizing je po formi ugovor a po efektima oblik integracije preduzeća.-Najbliži je ugovoru o zakupu – predmet zakupa je složen – franšiza.-Složen ugovorni odnos dotiče brojne oblasti prava: Obligaciono pravo , Privredno ugovorno pravo , Pravo intelektualne i industrijske svojine , Stvarno pravo , Pravo konkurencije ,Pravo trgovačkih društava (kompanijsko pravo), Pravo zaštite potrošača , Radno pravo , Finansijsko i poresko pravo ;

9

FRANŠIZING U PROIZVODNOM LANCU

Brojni aspekti privrednog života – hotelijerstvo, ugostiteljstvo, automobilska industrija, trgovina, petrohemija, bankarstvo, pošta ;1.Franšizing ugovor izmedju proizvodjača i trgovca na malo – jedan od prvih pojavnih oblika , najpre u automobilskoj industriji, 30-ih god. SAD, takodje franšizirane benzinske pumpe (General Motors, Texaco..).2.Proizvodjač i trgovac na veliko – praksa nastala veoma rano tako što su proizvodjači bezalkoholnih pića davali povlastice preuzimanja koncentrata pića (sirupa) veletrgovcima, na osnovu tzv. “bottling” contract (ugovor o flaširanju) proizvodili piće na bazi koncentrata i vršili distribuciju finalnog proizvoda (Coca Cola, Pepsi Cola, Schweppes i dr.). 

FAKTORING

Faktoring je finansijska transakcija kojom se prodaje potraživanje (koje jedna firma ima prema drugoj)  trećem licu (koje se naziva faktor) na popust u zamenu za neposredan novac kojim će finansirati nastavak posla. Faktoring se razlikuje od bankarskog kredita u tri glavna načina. Prvo, naglasak je na vrednosti potraživanja (u osnovi finansijskih sredstava), a ne na bonitetu firme. Drugo, faktoring nije kredit - to je kupovina vasih potraživanja. Konačno, bankarski kredit podrazumeva dve strane, dok posao faktoringa obuhvata tri. 

Tri direktno uključene stranke su: onaj ko prodaje potraživanja, dužnik, i faktor.

Firma prodaje svoje fakture sa popustom u odnosu na njihovu nominalnu vrednost, kada  računa da će biti bolje da trenutno koristi sredstva i time učvrsti svoj rast i razvoj nego da ceka trenutak naplate koji je ponekad i neizvestan. Shodno tome, faktoring se javlja kada stopa prinosa na uložena sredstava u proizvodnju ili robu prevazilazi troškove otkupa  potraživanja. Dakle, cena korišćenja faktoring usluga je uključena u kalkulaciju i trazi se obim faktoringa koji ce se koristi da bi se potrebna količina gotovine imala pri ruci.

Mnoge firme imaju tokove gotovine koji variraju. Može se poslovati sa  relativno visokim novčanim tokovima u jednom periodu, i mogu se imati relativno mali novčani prilivi u drugom periodu. Zbog toga, firme nalaze za shodno da je potrebno da se održi i bilans gotovine pri ruci, i da koriste takve metode kao Faktoring, kako bi im se omogućilo da pokriju svoje  kratkoročne obaveze u onim periodima u kojima te potrebe prevazilaze novčanim prilive.

-Cena usluga faktoringa se sastoji od faktorske provizije koja se obračunava u procentu od visine otkupljenog potraživanja i kamatne stope koja se menja u skladu sa kretanjima na tržištu novca.

-Visina avansa varira od 70 do 90% od ukupnog iznosa koji se faktoriše. Ovaj iznos Vam isplaćujemo u roku od dva dana od dostavljanja potrebne dokumentacije i ne umanjujemo ga za naše troškove.

10

-Provizija faktoringa jeste fiksni trošak i obračunava se kao procenat (1,5-2,5 %) od iznosa Avansa (a ne od visine potraživanog iznosa). Zavisi od tipa faktoringa, obima potraživanja, uslova plaćanja, boniteta kupaca i vrste usluga.

-Kamatna stopa jeste varijabilni trošak koji je vezan za valutu fakture i zavisi od uslova na tržištu novca uslova plaćanja, boniteta kupaca. Obračunava se na stvarni iznos korišćenih sredstava.

Pojam faktoringa

U poslednjih par godina jedan od veoma važnih bankarskih poslova postaje i faktoring. Prisutan je naročito u razvijenim zemljama, iako se i kod nas već prilično oseća njegov duh. U suštini predstavlja otkup tuđih potraživanja (dugova), tj. finansiranje putem faktoringa predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja. Na primer, prilikom prodaje određene robe nastaju potraživanja prodavca prema kupcu, koja je ovaj dužan da izmiri u određenom vremenskom roku.

Otkup potraživanja vrši se pre roka dospeća. Pri tome, preduzeće faktoring odmah isplaćuje deo potraživanja u visini od 80% preduzeću klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strane faktoring preduzeća. Faktoring preduzeće uglavnom naplaćuje proviziju od 3% od iznosa poraživanja faktoring usluge, što uključuje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od momenta otkupa do naplate potraživanja. 

Kao izvor prava kod zaključenja ugovora o faktoringu primenjuju se opšti uslovi o poslovanju faktoring organizacije, trgovački običaji, odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog prava, kao i sudska i arbitražna praksa. Propisi u Srbiji koji dozvoljavaju poslove faktoringa su Zakon o deviznom poslovanju (2006.) i Zakon o bankama (1.okt. 2006), a u međunarodnom pravu Konvencija o međunarodnom faktoringu (1988.)

SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA

Osnovni subjekti koji učestvuju u poslovima faktoringa su: klijent, kupac i faktor (zajmodavac). 

Faktoringom mogu da se bave banke i osiguravajuće kompanije, kao i neke druge specijalizovane kompanije. One otkupljuju dugove tako što isplaćuju prodavcu odmah iznos njegovog potraživanja umanjenog za ugovoreni procenat. Faktoring je često isplativ za prodavca jer poboljšava njegovu likvidnost tako što on dolazi do gotovine pre roka dospeća, a takođe ga i oslobađa raznih finansijskih rizika koji bi se javili vremenom. Naravno, i faktor (kupac potraživanja) sebe osigurava tako što ova potraživanja moraju biti dobrog boniteta i pokrivena raznim garancijama, tako da on na taj način minimizira preuzet kreditni rizik, tj. nemogućnost naplate datog duga o roku dospeća. Faktor pored otkupljivanja potraživanja nudi i druge usluge: vođenje računovodstva, razne usluge prevoza i špediterske usluge, pomoć u odabiru kupaca... i za njih naplaćuje posebnu proviziju od 0,75 – 2% od vrednosti posla. 

11

Faktoring je posebno interesantan za manja preduzeća koja agresivno nastupaju na stranim tržištima, ali zbog nepoverenja banaka prema njihovim poslovima teže dolaze do bankarskih sredstava.

VRSTE FAKTORINGA

Postoji više vrsta faktoringa, međutim najčešće se koriste sledeći oblici:

1. Otvoreni faktoring 2. Zatvoreni ili skriveni faktoring 3. Pravi kvazi faktoring

Otvoreni faktoring je kada izvoznik prenosi svoje potraživanje prema inostranom kupcu, s tim da dugovanja isplati faktoru. Postoje dva oblika otvorenog faktoringa. 

Prvi oblik otvorenog faktoringa predstavlja kada izvoznik svoje potraživanje koje ima prema inostranom kupcu, definitivno prenese na faktora. Kod ove vrste faktoringa vrednost je i do 95% od knjigovodstvene vrednosti potraživanja, i zavisi od obima prometa koji se ostvaruje preko faktora, stepena rizika u koji ulazi faktor, kao i bilansnog stanja inostranog kupca. Za preneto potraživanje faktor isplaćuje izvoznu vrednost potraživanja uz dobitak kamate, provizije i troškova oko naplate potraživanja. 

Drugi oblik otvorenog faktoringa je prisutan kada izvoznik ustupi svoja potraživanja samo radi naplate. Tada se vrši cesija u cilju definitivnog prenošenja na potraživanja na faktora, da bi faktor naplatio potraživanje od inostranog kupca na svoje ime, a za račun domaćeg izvoznika. U praksi se može vršiti kombinacija ove dve vrste faktoringa.

Zatvoreni tj. skriveni faktoring je kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac faktoru, tako što banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko istog izvoznika preprodaje inostranom inostranom kupcu na kredit. U ovom slučaju faktor ostvaruje dobit na razlici u ceni. Zarada je po obimu značajna, jer se svodi na finansiranje izvoznog posla, što izvozniku omogućava plasman robe u inostranstvo.

Pravi faktoring- kada se kumulativno vrše sledeće tri funkcije:Funkcija refinansiranja potraživanjaFunkcija obezbeđenja plaćanjaFunkcija pružanja usluga u vezi sa prodajom robe i naplatom potraživanja

Kvazi faktoring nastaje u slučaju, kada faktor ne vrši sve, već samo jednu ili dve od navedene tri funkcije

12

PREDNOST FAKTORINGA

Kompanije svih veličina, od onih tek osnovanih do onih već razvijenih mogu imati niz prednosti od faktoringa:Mogućnost da preduzeća brzo odgovore na promene u tražnji u zemlji i u inostranstvuDa se postižu značajne uštede u troškovima, koje bi inače snosila, da sama vrše naplatu potraživanjaNe opterećuje se sopstveni bilans preduzeća, jer faktor preuzima na sebe rizik naplate potraživanjaProizvođaču- izvozniku se pruža mogućnost prodaje za gotovo, umesto da se isporuka proizvoda vrši na kredit ili odloženo plaćanjeEliminišu se loša i sporna potraživanjaProširuje se izvoz na nova tržišta i nude se povoljniji uslovi

13

SPISAK FAKTORING KOMPANIJA

 

RBNAZIV FIRME ADRESA TELEFON/FAX

1. PRVI FAKTOR FAKTORING

Bulevar Mihajila Pupina 165/v11070 Novi Beograd

2225-4002225-444

2. FAKTOR GROUP FAKTORINGPožeška 6011030 Beograd

3537-6043537-601

3. ALFA FAKTOR FAKTORINGTerazije 3811000 Beograd

3065-240

4. A FAKTOR FAKTORINGKralja Petra 4511000 Beograd

2632-5642628-0812633-527

5. FINERA FAKTORINGStrahinjića Bana 3311000 Beograd

2030-5002030-505

6. FIMA PERFEKTUSTrg Nikole Pašića 511000 Beograd

3021-6373021-6513021-627

7. AOFI

Bulevar Zorana Đinjđića 12111070 Novi Beograd

2205-7512205-7503118-0163110-214

8.Marfin Factors&forfaiters SA Branch Office Belgrade

Bulevar Mihajila Pupina 165/e11070 Novi Beograd

2224-8002224-840

9. Fokus factorRajićeva 111000 Beograd

3038-4302623-615

10 ERSTE FAKTOR

Bulevar Mihajla Pupina 85 B11070 Novi Beograd

220-9106220-9104 

11. GREX-im d.o.oLuke Vojvodića 6911090 Beograd

356-1277

12. BJN FINANCIAL d.o.o Beograd Požeška 587/7 3544-100

14

11030 Beograd

 

SPISAK FAKTORING KOMPANIJA

 

RBNAZIV FIRME ADRESA TELEFON/FAX

1. PRVI FAKTOR FAKTORING

Bulevar Mihajila Pupina 165/v11070 Novi Beograd

2225-4002225-444

2. FAKTOR GROUP FAKTORINGPožeška 6011030 Beograd

3537-6043537-601

3. ALFA FAKTOR FAKTORINGTerazije 3811000 Beograd

3065-240

4. A FAKTOR FAKTORINGKralja Petra 4511000 Beograd

2632-5642628-0812633-527

5. FINERA FAKTORINGStrahinjića Bana 3311000 Beograd

2030-5002030-505

6. FIMA PERFEKTUSTrg Nikole Pašića 511000 Beograd

3021-6373021-6513021-627

7. AOFI

Bulevar Zorana Đinjđića 12111070 Novi Beograd

2205-7512205-7503118-0163110-214

8.Marfin Factors&forfaiters SA Branch Office Belgrade

Bulevar Mihajila Pupina 165/e11070 Novi Beograd

2224-8002224-840

9. Fokus factorRajićeva 111000 Beograd

3038-4302623-615

10 ERSTE FAKTOR

Bulevar Mihajla Pupina 85 B11070 Novi Beograd

220-9106220-9104 

11. GREX-im d.o.oLuke Vojvodića 6911090 Beograd

356-1277

12. BJN FINANCIAL d.o.o BeogradPožeška 587/711030 Beograd

3544-100

15

 

FORFETING

Pored faktoringa, postoji još jedna vrlo slična vrsta posla, a to je forfeting ili forfetiranje. Forfeting je toliko sličan faktoringu, da čak možemo reći da su, osim jedne osnovne razlike, gotovo identični.Forfeting podrazumeva novi oblik – model finansiranja odnosno otkup dugoročnog potraživanja koje dospeva u narednom periodu, a potiče od isporuke roba i usluga uglavnom u izvozu, pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi s naplatom od trećeg lica od strane neke banke ili za to specijalizovane organizacije koja se bavi forfetiranjem, bez prava na regres, od izvoznika, odnosno prodavca robe. Dakle, u pitanju je kupovina dugoročnog i nedospelog potraživanja pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi sa njegovom naplatom od trećeg lica. Znači, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoročnom (faktoring) ili dugoročnom (forfeting) finansiranju prodaje. Tehnika je ista. Ovaj oblik finansiranja javlja se kod krupnijih pojedinačnih poslova o isporuci opreme, izgradnje objekata po sistemu „ključ u ruke“, ili izvođenja investicionih radova sa odloženim rokovima plaćanja od jedne do nekoliko godina.

Učesnici u poslu forfetinga

Glavni učesnici u poslu forfetiranja su uvek: 

domaći izvoznik (prodavac- proizvođač)inostrani uvoznikbanka (forfeter), koja preuzima dato potraživanje

Pored njih, uglavnom, u ovom poslu učestvuje i uvoznikova banka preko koje se obavlja ova finansijsko- poslovna transakcija. Takođe, između domaćeg izvoznika i banke (forfetera) može biti uključena i neka posrednička banka čije je sedište u inostranstvu. Domaći izvoznik je u neposrednom pravnom odnosu sa svojim kupcem po osnovu ugovora o kupovini i prodaji robe, odnosno ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu ili nekog drugog

16

ugovora sa trajnim izvršenjem obaveza. Isto tako, domaći izvoznik je u pravnom odnosu sa svojom bankom (forfeterom) po osnovu zaključenja ugovora o forfetingu. I konačno, inostrani kupac je takođe u neposrednom pravnom odnosu sa bankom koja po njegovom nalogu obavlja bankarske poslove u vezi sa forfetiranjem.

Ugovor o forfetingu nije regulisan u uporednom pravu, kao što je to slučaj sa drugim ugovorima u domenu robnog prometa. Ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i poslovne prakse. Iz tih razloga na njega se primenjuju pravila autonomnog međunarodnog trgovačkog prava, opšti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog prava zemlje čije pravo bi bilo merodavno za primenu.Načini i postupci prenosa potraživanja

Prenos potraživanja putem cesije je jedan od načina na koji se može obaviti posao finansiranja putem forfetinga. Cesijom se vrši prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog, tj. klasična zamena poverilaca u kojem preneseno potraživanje u celini ostaje nepromenjeno. Raniji poverilac nije odgovoran za naplatu potraživanja, već je za to odgovorna poslovna banka forfeter

Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom predstavlja dosta siguran način prenosa potraživanja, gde poslovna banka (forfeter) u momentu dospelosti plaćanja podnosi akreditivnoj banci ili od nje ovlašćenoj banci akreditivna dokumenta na osnovu kojih se dokazuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraživanja u akreditivnom iznosu u celini. Da bi akreditiv mogao da se prenese potrebno je da se o tome saglase svi učesnici u akreditivnom poslu, jer su i akreditivna banka i nalogodavac zainteresovani da obaveza bude ispunjena prvobitnom korisniku akreditiva.

Forfetiranje na osnovu otkupa menica predstavlja u međunarodnoj bankarskoj praksi najčešći oblik u kome se sprovodi postupak forfetiranja. Ali u ovom postupku se javljaju veliki problemi u vezi sa unošenjem u menično pismo klauzule „bez regresa“. Zemlje koje su prihvatile Ženevsku konvenciju o menici unele su u svoja nacionalna zakonodavstva odredbu prema kojoj se trasant ne može osloboditi regresne odgovornosti za slučaj da trasant ne isplati menicu. To rešenje je predviđeno i našim zakonom o menici.FORFETINGPojam forfetinga

Pored faktoringa, postoji još jedna vrlo slična vrsta posla, a to je forfeting ili forfetiranje. Forfeting je toliko sličan faktoringu, da čak možemo reći da su, osim jedne osnovne razlike, gotovo identični.Forfeting podrazumeva novi oblik – model finansiranja odnosno otkup dugoročnog potraživanja koje dospeva u narednom periodu, a potiče od isporuke roba i usluga uglavnom u izvozu, pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi s naplatom od trećeg lica od strane neke banke ili za to specijalizovane organizacije koja se bavi forfetiranjem, bez prava na regres, od izvoznika, odnosno prodavca robe. Dakle, u pitanju je kupovina dugoročnog i nedospelog potraživanja pri kojem kupac potraživanja snosi rizik u vezi sa njegovom naplatom od trećeg lica. Znači, osnovna razlika je u tome da li se radi o kratkoročnom (faktoring) ili dugoročnom (forfeting) finansiranju prodaje. Tehnika je ista. Ovaj oblik finansiranja javlja se kod krupnijih pojedinačnih poslova o isporuci opreme, izgradnje objekata po sistemu „ključ u ruke“, ili izvođenja investicionih radova sa odloženim rokovima plaćanja od jedne do nekoliko godina.Učesnici u poslu forfetingaGlavni učesnici u poslu forfetiranja su uvek: 

17

domaći izvoznik (prodavac- proizvođač)inostrani uvoznikbanka (forfeter), koja preuzima dato potraživanje

Pored njih, uglavnom, u ovom poslu učestvuje i uvoznikova banka preko koje se obavlja ova finansijsko- poslovna transakcija. Takođe, između domaćeg izvoznika i banke (forfetera) može biti uključena i neka posrednička banka čije je sedište u inostranstvu. Domaći izvoznik je u neposrednom pravnom odnosu sa svojim kupcem po osnovu ugovora o kupovini i prodaji robe, odnosno ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu ili nekog drugog ugovora sa trajnim izvršenjem obaveza. Isto tako, domaći izvoznik je u pravnom odnosu sa svojom bankom (forfeterom) po osnovu zaključenja ugovora o forfetingu. I konačno, inostrani kupac je takođe u neposrednom pravnom odnosu sa bankom koja po njegovom nalogu obavlja bankarske poslove u vezi sa forfetiranjem.

Ugovor o forfetingu nije regulisan u uporednom pravu, kao što je to slučaj sa drugim ugovorima u domenu robnog prometa. Ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i poslovne prakse. Iz tih razloga na njega se primenjuju pravila autonomnog međunarodnog trgovačkog prava, opšti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog prava zemlje čije pravo bi bilo merodavno za primenu.Načini i postupci prenosa potraživanja

Prenos potraživanja putem cesije je jedan od načina na koji se može obaviti posao finansiranja putem forfetinga. Cesijom se vrši prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog, tj. klasična zamena poverilaca u kojem preneseno potraživanje u celini ostaje nepromenjeno. Raniji poverilac nije odgovoran za naplatu potraživanja, već je za to odgovorna poslovna banka forfeter

Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom predstavlja dosta siguran način prenosa potraživanja, gde poslovna banka (forfeter) u momentu dospelosti plaćanja podnosi akreditivnoj banci ili od nje ovlašćenoj banci akreditivna dokumenta na osnovu kojih se dokazuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraživanja u akreditivnom iznosu u celini. Da bi akreditiv mogao da se prenese potrebno je da se o tome saglase svi učesnici u akreditivnom poslu, jer su i akreditivna banka i nalogodavac zainteresovani da obaveza bude ispunjena prvobitnom korisniku akreditiva.

Forfetiranje na osnovu otkupa menica predstavlja u međunarodnoj bankarskoj praksi najčešći oblik u kome se sprovodi postupak forfetiranja. Ali u ovom postupku se javljaju veliki problemi u vezi sa unošenjem u menično pismo klauzule „bez regresa“. Zemlje koje su prihvatile Ženevsku konvenciju o menici unele su u svoja nacionalna zakonodavstva odredbu prema kojoj se trasant ne može osloboditi regresne odgovornosti za slučaj da trasant ne isplati menicu. To rešenje je predviđeno i našim zakonom o menici.

18

LITERATURA

19