Fpn Godisnjak 14-2015 Poslednja Verzija

7/26/2019 Fpn Godisnjak 14-2015 Poslednja Verzija

1/212

GODINJAK

Decembar 2015.


2/212


3/212

Beograd

ISSN 1820-6700

Univerzitet u Beogradu

Fakultet politikih nauka

GODINJAK2015

Godina IX / Broj 14 / Decembar 2015.


4/212

Izdava:Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih naukaBeograd, Jove Ilia 165Telefon: 011/3092-999, Fax: 011/2491-501

E-mail: [email protected]

Internet prezentacija: http://www.fpn.bg.ac.rs/node/588

Za izdavaa:prof. dr Dragan R. Simi

Glavni i odgovorni urednik:prof. dr Dragan R. Simi

Izvrni urednik:prof. dr Sinia Atlagi

Redakcija:prof. dr Jasna Hrni,

Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka(Srbija)doc. dr Ana Milojevi,

Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka (Srbija)doc. dr Saa Mii,

Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka (Srbija)doc. dr Bojan Kovaevi,

Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka(Srbija)

Meunarodna redakcija:prof. dr Svetozar Rajak,

London School of Economics(Velika Britanija)

prof. dr Lidija Kos Stanii,Sveuilite u Zagrebu Fakultet politikih znanosti (Hrvatska)prof. dr Jelenka Avdagi-Voki,

Univerzitet u Sarajevu Fakultet politikih nauka(Bosna i Hercegovina)prof. dr Sran Darmanovi,

Univerzitet u Podgorici Fakultet politikih nauka(Crna Gora)prof. dr Tihomir Cipek,

Sveuilite u Zagrebu Fakultet politikih znanosti (Hrvatska)

Dizajn:Stefan Ignjatovi

Prelom:Biljana ivojinovi

Lektura i korektura:Olivera Velikovi

Tira:300 primeraka

tampa:igoja tampa


5/212

SADRAJ

BESEDA

edomir upi Oda pozivu: Znaaj i smisao poziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

STUDIJE ZAJEDNICE

. - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

POLITIKOLOGIJA

ore Pavievi Savrene i nesavrene obaveze prema siromanima . . . . . . . . . . . . . . 35

Marko Simendi Ciceronova drava: Izmeu prava, korisnosti i dunosti . . . . . . . . . 55

Bojan Vrani Politike ideologije i mo kod Majkla Fridena:Da li ideologije ukidaju sutinski sporne pojmove? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Ivan Mladenovi Negativna sloboda i odsustvo dominacije:O liberalnom i republikanskom shvatanju pojma slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

ME U NA ROD NE ST UD IJ E

Zoran Radivojevi, Neboja Raievi Posebno zatieni civiliu meunarodnom humanitarnom pravu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Ivana Raki, Aleksandra Viekruna Poloaj prve dame u amerikom pravu . . . . . . . 123

SOCIJALNA POLITIKA I RAD

Dragoslav Koovi Politika Fenomen socijalna politika i njena upotreba . . . . . . 145

Suzana Mihajlovi Babi Podrka minimalnom dohotku u Srbiji adekvatnost novane socijalne pomoi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

ISTRAIVANJABojan Klaar Nepoverenje u politike stranke prolazni izazov ili problem

za izbornu participaciju u Srbiji? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

PRIKAZI

Veljko Vujai Nacionalizam, mit i drava u Rusiji i Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

Dragan R. Simi, Dragan ivojinovi, Nikola Jovi (ur.) Istraivanje i analiza ukupne moi najvanijih drava na svetu:Sjedinjene Amerike Drave i izazivai. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

Uputstvo za autore. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207


6/212

CONTENT

ORATION

edomir upi An Ode in Praise of Vocation:On Significance and Meaning of Vocation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

COMMUNITY STUDIES

aslav Koprivica Disputes on the Concept of People. A Contributionto De-construction of a De-construct . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

POLITICAL SCIENCE

ore Pavievi Perfect and Imperfect Obligations Towards Poverty . . . . . . . . . . . . . . 35

Marko Simendi Ciceros State: Between Law, Utility and Duty . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Bojan Vrani Michael Freedens View on Political Ideologies and Power:Do Ideologies Make Essentially Contested Concepts Decontested? . . . . . . . . . . . . . 71

Ivan Mladenovi Negative Freedom and Nondomination:On Liberal and Republican Concepts of Freedom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

INTERNATIONAL STUDIES

Zoran Radivojevi, Neboja Raievi Civilians Enjoying Special Protectionin International Humanitarian Law. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Ivana Raki, Aleksandra Viekruna Position of the First Lady in US Law . . . . . . . . . . 123

SOCIAL POLICY AND WORK

Dragoslav Koovi Politics Phenomenon of Social Policy and Its Usage . . . . . . . . 145

Suzana Mihajlovi Babi Minimum Income Support in Serbia Adequacyof Social Assistance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

RESEARCH

Bojan Klaar Distrust of Political Parties: Temporary Challenge or Obstaclefor Electoral Participation in Serbia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

REVIEWS

Veljko Vujai Nationalism, Myth and the State in Russia nad Serbia . . . . . . . . . . . . 201

Dragan R. Simi, Dragan ivojinovi, Nikola Jovi (ed.) Research and Analysisof the Power of the States: the United States of America and Challengers . . . . . . 204

Instructions for the Authors. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211


7/212


8/212


9/212

edomir upi

ODA POZIVU Znaaj i smisao poziva

BESEDA NA OTVARANJU KOLSKE 2015/2016.GODINE NA UNIVERZITETU U BEOGRADU

FAKULTETU POLITIKIH NAUKA

Danas ste uli u hram nauke, profesije i uenja. Hram koji ste izabrali i u iz-boru dobili svoje mesto. Unosite u njega sveinu i dah prolea mladosti. PredVama je ovek i profesor u jeseni ivota. Ovde se spaja jesenje iskustvo i opoj-ni proleni vihor mladosti. Ovo je datum koji svake godine oznaava poetakakademskog ivota nove generacija i generacija koje su ve na Fakultetu. Danizuzetno znaajan za vas i vau profesionalnu budunost, za akademsku in-stituciju, ali i za dobro ureen poredak u drutvu i dravi. Vi ste nova kolonaeljna znanja, snane volje, poviene strasti i pune sranosti koja kree u osva-janje znanja, profesionalnih standarda i vetina koje e bitno odreivati Vaivot, ali i ivot zajednice.

Poziv je neto vee od profesije jer pored profesionalnih standarda ugra-uje unutranji ar, uzvienost, oduevljenje i radost u obavljanju odabranestruke. Poziv podrazumeva da u vama, istovremeno i podjednako, prebivajumo znanja i mo savesti. Ljudi od poziva mona znanja koriste na jedini pra-

vi nain nain koji odreuje i meri vaa savest. Ljudi od poziva nisu stru-njaci bez savesti. Savest je mera i uput za njihovu profesiju. Nema te naredbe,prisile, ucene ili nagovora koja bi ljude od poziva privolela da urade neto toje struno, ali u raskoraku s logikom poziva i saveu, odnosno moralnomkulturom. Kod takvih ljudi znanje i karakter su usklaeni, harmonini.

Ovladavanje pozivom, odnosno profesijom, podie nivo razvijenosti li-nosti. Ona s pozivom dobija potpun identitet i integritet. Profesionalni odnosprema pozivu je da se ivi za njega, ali istovremeno da se ivi od njega. ivetiza poziv znai pronai unutranji sadraj i smisao ivota. Poziv postaje smi-sao postojanja i opstojanja. iveti od poziva znai uspeti na osnovu sopstve-

nih sposobnosti, znanja, vetina, neto korisno raditi da bi se poteno od togamoglo zaraditi.

BESEDA


10/212

EDOMIR UPI10

Utemeljenje i ivljenje poziva zahteva strpljenje i vreme. Strpljivi u vre-menu stiu do cilja. Nestrpljivi i oni koji ne vode rauna o vremenu u kojem

ive na kraju su veliki gubitnici.ivimo u vremenu velikih ljudskih kriza na celoj planeti. Naa kriza je

jo tea jer je proizvod ruenja starog poretka, a novi je jo u povoju i previra-nju. Danski veliki samotnjak filozof Seren Kjerkegor sjajno je opisao to stanje:Nigde ne mogu nai uporite, kao vodena sam ptica, nigde ne nalazim, nauzburkanoj puini, mesto na kojem bi se mogao spustiti.

Tokom studiranja i sticanja poziva budite mnogo duhovno edni. Takoete sauvati ivotni eros i estetikos. Imaete oseaj uzvienosti, a kroz ivotete ii uspravno. Kod poziva vai ono to je jedan pisac zapisao ako nemoe da se sija onako trajno kao sunce, moe bar da zablista kao meteor.

Ova civilizacija izaziva ljude svojim razvijenim potrebama. Trka za zado-voljenjem potreba moe da vam zadovolji poudu i uini trenutni uitak, aline i glavu. Jedan mudrac je izrekao: Oni ne mogu da ive praznih ruku, a jane mogu da ivim prazne glave. Tokom duhovnog uzdizanja, znajte, potreb-ne su materijalne rtve.

Vi ete se tokom studiranja baviti mislima. Misao je kao munja, zato jeneukrotiva. Munje e vas pogaati, a neukrotivost pratiti. Neka vam tokomstudiranja ove munje izleu iz glava i obasjavaju nae nebo. Za toliko emobiti svetliji, prosveeniji, bolji i lepi. ivot trai i istinu i iluziju, a uei spaja-ete i jedno i drugo.

uvajte se loih oseanja zavisti, mrnje i osvete. I kad imate potrebu dase osvetite neka ona bude onakva kakvu je Nie preporuio: Moj nain osvetesastoji se u tome da za glupou to je pre mogue poaljem jednu mudrost, itako je ovek moda jo stigne. uvajte se ogranienih i glupih ljudi jer iz nji-hovih oiju mrnja isijava, a sa usana otrovna pena lipti. uvajte se lai onadonosi nesreu. Tamo gde dominira la, nesrena je stvarnost, a jo nesrenijiljudi i njihove zajednice. Istina esto i estoko boli, ali zato potresa oveka iztemelja i uzbuuje ga kao neto to je neodoljivo lepota.

Iznad ulaza u ovu nau civilizaciju i kulturu stoji Eshilov natpis Patnja

pamet raa. Drugim reima, onaj ko ne pati taj ne misli. Najdublji bolovi inajdublje misli idu zajedno. Dostojevski je dobro zapisao da se u patnji raajuideje. Najdublja patnja pretvara se u najuzvieniju istinu. Iz dubine oaja vadise biser istine. Zapamtite misao se raa u telesnoj i duevnoj pogoenosti, ubolu i rani koja krvari. Kada gubimo, mi patimo, kupamo se u bolu i tek tadapoinjemo da cenimo ono to smo imali, a potom olako izgubili. Drugim re-ima, u istinu se ulazi kroz vrata patnje i bola.

Jo jedna pouka o kojoj treba da vodite rauna i tokom boravka u ovomhramu, a kasnije na vaim ivotnim stazama da u nama ive sva ivotna vre-mena i nevremena. Istovremeno s nekim dobrim ivotnim vremenima, sae-

kivae Vas povremeno prepreke od bura i orkana. Te prepreke su ivotna isku-enja. One e se odvijati i u ovom malom periodu dok budete gazili stazama


11/212

ODA POZIVU: ZNA AJ I SMISAO POZIVA 11

prosveenja. Profesori nisu aneli, nego esto kombinacija anela i zmajeva,a i poneki avo u njima ui. Sve to uraunajte da bi stekli veliko strpljenje i

otpornost. Samo ako tako budete prili studiranju, va je cilj na dohvatu.Dok uite druite sa svim vremenima prolim, sadanjim i buduim.

Dok sedite u hramovima knjiga iza vaih lea kucaju na vrata Vaeg mozgada uu proli, sadanji i budui mislioci. Biblioteke su najbolji primer susretasvih vremena. Dok studirate, a verovatno i kasnije kada ostvarite va poziv,stalno ste u buri, ali kako bi rekao Viktor Igo ta me se tie bura kad ja imamkompas, i ta me se tiu dogaaji kada imam savest. uvajte se da zbog zavistine postanete sitne due, jer upravo krupne ideale rue sitne due.

Vi sebe izgraujete, a u izgradnji stvarate. Stvarnost je onakva kakvom jestvorite. Va ivot je onakav kakva je Vaa stvarnost. Kami je to lepo iskazao:

Stvarati znai dvaput iveti. Zato stvarajte da bi ivot umnoili. Ne zabora-vite da stvaranje nije moguno bez deljenja. Nesebino delite da bi svoje stva-ranje umnoavali u drugima. Ti i ja tek ini celinu.

Pogledajte uvek oko sebe, videete da je mnogo ludosti oko nas. Ludostesto prekrije pamet. Haksli je upozoravao: oveka boli kad vidi kako je nei-skvarena pamet nemona.

Dok uite, veliki deo Vaeg ivota odvijae se u samoi. Vaa samoa jestvar vaeg izbora, a ne nunosti. Inae u ivotu samoa nije stvar izbora, negonude. Uei i zaljubljujui se u knjige, nauku i poziv u vau duu ulazie ne-mir, a srce e se otvoriti i navalie misli sline ivim izvorima na kojima segolubovi napajaju kako je to sjajno izrekao Anatol Frans. Uenje je kao napa-janje dva goluba, njihovo vezivanje i trajno ljubljenje.

Na alost, danas je u nauci zavladao tehnicizam u obliku ogoljenog racio-nalizma i metodolokog redukcionizma. To je posebno tragino, ali i farsino,u drutvenim naukama. iroka, visoka i duboka znanja u toj vrsti tehnicisti-kog redukcionizma nita ne znae. Enciklopedinost se smatra nepotrebnom.Strunjaci bez irokih pogleda i uvida, meutim, samo su ljudi koji se ustrua-vaju struke bez poznavanja smisla ljude sasuuju. Od njih prave hladne, po-nekad i opasne pojedince spremne za razne vrste upotreba i zloupotreba.

Zavladala je logika minimalizma u nauci. Nastupilo je svojevrsno slepi-lo prema erudiciji i kritikom miljenju. Naukom i profesijama vlada tiranijabeznaajnosti. Ljudi od velikog znanja odbacuju se kao suvine i nepotrebnestvari. Tehniari u nauci uspostavili su apsolutizam naunih saetaka. Sve sesvodi na kratke i tehnike reenice uputstava. To nije nije nita drugo negoteror suvoe i nematovitosti. Nastupilo je vreme gubitka sonih inspiracija,matovitosti, irokih vidika, beskonanih visina i okeanskih misaonih dubi-na. Nauka je svedena ne na tenju za uvidom u stvarnost kakva ona jeste i ka-kve su njene mogunosti, ve na tumaranje i na krpljenje stvarnosti.

U naunoj produkciji nastupio je teror SCI lista, poslednjih tekstova

objavljenih u asopisima najnovijih datuma i godita. Bez uvida ta oni dono-se i kakvog su kvaliteta. Nauni pogled sveo se u tom tehniciziranom, nema-


12/212

EDOMIR UPI12

tovitom svetu na jalovi copy pogled. Sve je to svojevrsni tehnicizam teh-niara u nauci i naunih marginalaca. Na alost, postmodernizam otvorio je

i postidiotizam.Vi koji ste se opredelili da steknete znanja iz politikih nauka i srodnih

disciplina, krenuli ste da se osposobite za vane javne poslove koji pokazujuu kakvoj zajednici ivimo i kakav kvalitet ivota stvaramo. To se ne moe ui-niti bez velikih napora, bez velikih odricanja, sa irokim i dubokim uvidom upostojea znanja i kritikim pristupom. Samo visoko osposobljeni mogu bra-niti struku, nauku i poziv. Vi ete sutra, struno i nauno, potpomagati ili od-magati, najvee ideale slobodnog ivota, kao to su: istina, pravda, dobro isolidarnost. Budete li se pridravali ovih visokih mera i naela, odbranietei lako nositi logiku poziva i ono to ste nauili u ovom gnezdu u koje ste se

danas uselili. To e ujedno biti i odbrana nauke i ove institucije, opravdanjeza njeno opstajanje i razvijanje. Vaa sranost, estoka volja, radoznala duai otvoreni duh doprinosie da se svi bolje oseamo i da ono to se od nas oe-kuje uradimo.

Ove nauke, i profesije koje one grade, brane se i time to se ne opravda-va niti legitimie nita to nije podvrgnuto saznajnim i moralnim sudovima.Svako opravdavanje mimo saznajnog i moralnog, izneveravanje je profesije ipoziva, a samim tim i svoje linosti i ivota.

U ovoj akademskoj zajednici razvijaju se razliita miljenja i pogledi,mnoe ideje, potuje raznovrsnost znanja i insistira na moralnoj kulturi. Spojznanja i karaktera dostojan je divljenja. ta god da radite, uvek gledajte da neizgubite lino moralno zdravlje, jer kada ga izgubite, izgubili ste i dostojan-stvo sopstvenog ivljenja.

Unesite u vae uenje i u ovu akademsku zajednicu mladalaku razdra-ganost, veselost i smeh, a mi profesori trudiemo se da vam pruimo razlii-te poglede, uvide, pristupe i damo kljueve da se slobodno kreete ljudskimduhovnim tokovima i praktinim znanjima i da sve to uite bolje razumetei jo bolje upotrebite. Neka i vaa generacija da doprinos ovom gnezdu slo-bodnog miljenja i ishoditu uspravnog hoda. Delujte razumno i razborito,

racionalno i efikasno, a ponaajte se uljudno i lepo. Na kraju, poeleu vamda od sada uite i ljubite strasno. Nema nikakvog dela, pogotovo velikog, bezvelike strasti!


13/212

Izvorni nauni lanak UDC

323.1 Anderson B.323.1 Balibar E.

141.82:323.1

. *

.

-

() , , / , , , . , , - , - . -

.

:

, , , , , . , .

STUDIJE Z AJEDNICE

* Email: [email protected]


14/212

A SLAV D. KOPRIV ICA14

I

, , , , , , , , ,, ... [Benedict Anderson], , , , - (, -

, , ), . . [itenne Balibar], ,, , -. , - , . -, , ( ), - , , , , , .

, - ,1 . (-) :

[...] .

. [...] ...2

, , ( ) . , [Hans-Georg Gadamer] ,

1 itenne Balibar, The Nation and Form. History and Ideology, . 340.

2 , . 338.


15/212

SPOROVI O POJMU N ARODA. PRILO DEKONSTRUISAN JU... 15

- .

, , , - - . , , :

Magna carta- , , .3

, , . , -, . , -, , , , , .4 , , -, , . , , -, () , , , . - - , , , () , - . ,

3 ,: , . 107/8.

4 , , , . , , , , . ( , future inthe past[: ] past in the future [ ].) , - , -

, , , ; , .


16/212


, . , , , . -

, , . - .5

, e , - , ,, - ,

, , , - - , . , ; , , :

[] , [...] -. , - . .6


6 ,

, [Martin Heidegger] , - [Hannah Arendt]: , , . , [...] , , - . , - .( , , . 405). ( )

. , , , , , . -


17/212


,7 , , , -

, -. , , -, ( , ), , , - . , a - , .

, ( ) -

, () , , , -, , , , , - . , - . -- , ? , , -, -, , , -, , .

, -, , ; . , , - , , , ( ), -

, , , , , , , - , , -/, . ( ) / ,

, , , .

7 , . 340.


18/212


, --. , - -

, , , , , - .8

, -, , , , : , , , - , , - . , , -, -

( , , -, ) () -, - , ., , , .

, - /, -, ( /, / , .),9 / ?

8 , , , , ...

, , .

9 , . , , , () ( [Ernst B.Haas] What is Nationalism and Why Should We Study it?, . 713: -? , - ...), -, -

, - . , , , - ( )


19/212


- -

, ? , , , -, -, , . - - -, () , , - . , - -, -

, , / , -, .

II

. , , - . , - , - . , ...10, - .

/- , ,, . -, . ( j ), , ,. , , , -

, , , oo , , -

, , - , -. -. ,

(. , , ) .



20/212


.11 , , , ; , ,

, . , --, . . , - () - , , , . -, , , . - - , , , ,

. , -, , , , ,, /-, , - , ? (, ) , - () . , , , , - , .

, , , ( , , , -, , ), .

. , - , , - . , , - .

11 , -, : - , -

- / .


21/212


( mutatismutandis, , )

, , () - . - , , . , .

. , , , , , .12

, - , , 13 , (, , - ) . -

, .

. :

, , . - , , -, persona ficta- - .14

, , - ? , ,

, -, , , ,

12 , , , - , (Einfhlung), - . , - .

13

, , - , , .



22/212


- . , , ,

, , - , (), .

, , , -, -, ( ) - , , - , , . , , a -, , , , ,

. ( ) // - , . - , , , ? ,, -. , , - , ( ).

,15 , , - . , , , ( -?) , - , . , , , , , -

15

itenne Balibar, The Nation and Form, . 340: ...[] ( ) -, ... - ...; , . 339: -... . / , , - ! , , , , , , , -, . , , (,

. 347: ...[] , , , ), - .


23/212


, . , , - /-

, . , , , () .

, , - :

, , ,

. [ ] . . , , ( ) , . [...] ...?16

, , , , , , - . , .

, () , (), - , - . /

, , , , -/ . , , , - - , , , -, . ,

16 ,: , . 48, 40.


24/212


. , -, , ,

. , , -

. , . , , ( ), , -? , - ,17

( ) , - -.18 - , , - ( - ) . , , , - , , --, -- , , - -, -, -. , XIX XVIII , (. ), . , , -, , /- .

17 , , , - - , , .

18 , , : [ 19. ] , - , - . (, . 101) -, , , ,

, , ?


25/212


() . -

--- , - , - , , , (, ?) . , ( )() - , - , /( , , , , ) , -

, -, , , , , - .19

, -, , ( -) , -, , , , - . , - - , ( ), .

, -, , - , () , - , ,

, ( , , ), , , . , - , , , ,

19 [.

] (, , . 21) , , o, .


26/212


, , -, , -

, , ( ), -, . , -, -, , , () . , , , - , , -.

, , ? , , -, , , , , , , -. ? . , - ( , , -)? , - -, -,20 -.21 , , - , , , , () , , ,

, , . , , .

20 Eugen Fink, Traktat ber die Gewalt des Menschen, . 91/2: .

21 itenne Balibar, The Nation and Form, . 347: ...[]

, , , - , .


27/212


. , , .22,

- - , , , - . , ( , ) - ( ); , - , , - , -

, .23 / () ,24 - , - , , , , , ( ) ,25

22 , , -, , , ( : -) .

23 -, -, , /.

24 , . , , , , , //

( ). , , , . , - .

25 , , : , -: , , -, . , , ( -

[] ) , - (Homohistoricus, , homo ritualis-, -


28/212


, -, , , ,

, , .26, , -, . , - , . - -, , , , , , , --

. ,

, , , , - , -. , , , (), , , , , . -, , , ,27 , - -, - . , -

, , ...)., , -, () , ,

, : ( . .) . ( ?).

26 () , (, , , --, ) , - , , - , -- .

27

(Ereignis). ( . , ,, 2009).


29/212


, , ,

, , .

III

, , /, , , -, . -

- (, , [JohannGottfriedHerder]), , - . , - , , - -, , -

,

. (, , - -)28 , , , ? - . , -, , - 29 .

28 , , , , , - , , .

29 [Martin Heidegger] [] -. ( Martin Heidegger, GesamthausgabeBd. 65, Beitrge zur Philosophie [Vom Ereignis], Frankfurt/Main 1989),

, , , - , , ( , ) - .


30/212


, , -, , , -

, . - . - , ( - ) - . , ,

.

, , , , , , , , . -. - ( : [] ), ; /-, . , , .

, , -

, -, , . , , , , ( -, [Edmund Husserl] , , , - , , - , ), , , --, , . , , ,

, -, - , .


31/212


.30 - , , -

(). , , , , - , .31 -, , ,, , , parexcellence. , , , ,

; , . , - , ().

, , , () - . , () , - - , . - -. , [Ernst Renan] ,32- , / . , , , ,

30 . , ?: ...; ...

31 [JanPatoka] (-) , . : , , -, !; [] , ! (, , : , . 247).

32 , ( ) (,

, ), - / .


32/212


, , , , , (

). - -, , - . / - ,33 -, - . - , , ()

(, ), , ( - -), , , - .

-, , , , . - - . , , , ()-, (); ( ), , .34, , , , --

33 : . 334: [] ,, , , - , , , - , adinfinitum. (Elas Jos Palti, The Nation as a Problem: Historians and the NationalQuestion).

34 , ,

- (nation-people), (Homi Bhabha, DissemiNation: Time, Narrative and the Margins of theModern Nation. 215).


33/212


, .35 , , , -

. , , , , ,, . , , -, . , , , ( ), ( -36). , -, , () , (

, ) .

[1] , ,: . , , , 1990.

[2] , , , , , 2009.

[3] Balibar, itenne, The Nation and Form. History and Ideology, :Review (Fernand

Braudel Center) XIII 3 (1990), . 329361.[4] Bhabha, Homi K, DissemiNation: Time, Narrative and the Margins of the Modern

Nation, y: Anthony Elliott (.), The Blackwell Reader in Contemporary SocialTheory, WileyBlackwell, 1999, . 211219.

[5] Palti, Elas Jos, The Nation as a Problem: Historians and the National Question,History and Theory, 40/3 (2001), . 324346.

[6] , , , , , 2013.

35 , , ( ) - (. -), , ( ()) , . , , - .

36 ,

e , , - , .


34/212


[7] Renan, Ernst, What is a Nation?, y: Homi Bhabha (.), Nation and Narration,LondonNew York: Routledge, 1991.

[8] , , ? (http://www.antropolog.ru/doc/persons/smirnovigor/istoria).

[9] Fink, Eugen, Traktat ber die Gewalt des Menschen, Vittorio Klosermann, Frankfurt1974.

[10] Haas, Ernst B, What is Nationalism and Why Should We Study it?, :InternationalOrganization, 40/3 (1986), . 707744.

Chaslav D. KoprivitsaDISPUTES ON THE CONCEPT

OF PEOPLE. A CONTRIBUTIONTO DE-CONSTRUCTION OF A DE-CONSTRUCT

Summary

In this paper we want to point out the limitations of the most important mo-ments in the ruling (sceptical )notion of people/nation, where, at least whenit comes to criticizing/ destruction of the term, converge outlook of Marxism,political liberalism, and postmodern/ de-constructivism. The main criticaltheses against, we hold, one-sided criticism towards the concept of peopleare placing an overemphasis on arbitrariness and the fact of being-construct-ed in it, and overlooking the peculiarities of the process of crystallization inthe history of what was first a matter of sheer accidentallity. In dialogue withthe disputed topoi in the perception of the people are at the same time indi-

cated the guidelines to reflect this problem.

Key words:

people, nation, community, imagined community, E. Balibar, B. Anderson,Marxism, deconstruction.


35/212

Pregledni nauni lanak UDC

316.32:316.344.23342.7

ore Pavievi*

Univerzitet u BeograduFakultet politikih nauka

Savrene i nesavrene obavezeprema siromanima

Apstrakt

Tekst se bavi karakterom obaveza prema smanjenju siromatva. Polazne ta-ka u analizi su Kantovo razlikovanje potpunih i nepotpunih dunosti i rekon-ceptualizacija ovog razlikovanja unutar etike dunosti Onore ONil. Obavezeprema siromanima smatraju se nesavrenim obavezama jer ne moe se pot-puno specifikovati korelativno pravo siromanih na obezbeivanje dobarai usluga. Zbog toga obaveze prema siromanima spadaju u etiku vrlina, neetiku prava. Prema ovom shvatanju, uslovi ispunjenja su sastavni deo oprav-danja obaveze. Ovako protumaen uslov ispunjenja obaveza osporen je i re-laksiran u teorijama Tomasa Pogea i Amartje Sena. Prema autoru, nedostaciu arhitektonici analiziranih teorija, kao i nedoreeni sporadini uvidi anali-ziranih autora ukazuju da je smanjenje siromatva najbolje formulisati kao

indirektnu savrenu obavezu.

Kljune rei:siromatvo, savrene i nesavrene obaveze, uslovi realizacije, negativne i po-

zitivne dunosti

POLITIKOLOGIJA

* Email: [email protected]


36/212

ORE PAVIEVI36

Siromatvo nije izbor siromanih ljudi. Ali njihovosiromatvo moe biti izbor bogatih na vlasti.

(Ronald Wiman)

Uprkos injenici da je problem siromatva visoko rangiran na slubenoj agen-di meunarodne politike, globalne statistike o siromatvu i ljudskim strada-njima vezanim za siromatvo su katastrofalne. U vie izvetaja Komisije zaljudska prava koje je pisala biva komesarka za ljudska prava Meri Robinson(Mary Robinson) navodi se da je siromatvo najgore krenje ljudskih prava sakojima se svet danas suoava ili da je siromatvo samo po sebi krenje mno-gih osnovnih ljudskih prava. Nedavno je Evropski sud za ljudska prava, usledtrajne ekonomske krize, uveo problem siromatva kao releventan za zatitu

ljudskih prava. Evropska konvencija o ljudskim pravima ne sadri nikakvopozivanje na pravo da se ne bude siromaan, ali u podnesku za raspravu oprimeni Konvencije koji su 2013. godine pisali pet sudija Evropskog suda, na-vodi se da situacija ekstremnog siromatva mogu same po sebi izazvati kre-nja ljudskih prava koja su navedena u Konveciji.1Moe se bez sumnje tvrditida postoji veliki stepen saglasnosti o opravdanosti kolektivnih akcija u ciljuublaavanja stanja siromatva. Ipak, deklarativno postavljeni ciljevi i drama-tine dijagnoze nisu dovele ni do grube saglasnosti o tome kako se boriti pro-tiv siromatva i kakve obaveze imamo prema siromanima. Gore navedenisluajevi pretpostavljaju da se obaveze prema siromanima mogu definisatiu kategorijama krenja ljudskih prava i da postoje pravno utemeljene obave-ze da se smanjuje siromatvo. Ne slau se svi sa tim da su situacije siromatvazatieni objekt ljudskih prava. Pitanje koje me ovde interesuje jeste kakve vr-ste obaveza mogu da se formiliu kao obaveze smanjenja siromatva. Na ovopitanje mogue je odgovoriti bez ulaenja u niz otvorenih pitanja vezanih zasiromatvo ukljuujui pitanja o konceptualizaciji pojma siromatva, uzoro-ka siromatva, indikatora i merenja, itd. Ova pitanja bie razmatrana samo umeri u kojoj se dotiu debate o vezi siromatva i obaveza.

Situacije siromatva se opisuju kao radikalna uskraenost drutveno vred-

nih dobara. Znaaj ovih dobara povezan je sa znaajem koje imaju neke velikevrednosti: preivljavanje, ljudsko dostojanstvo, pravedno postupanje, ravno-pravno uee u drutvenom ivotu, slobodno sleenje izabranih ili dru-tveno vrednih ciljeva, itd. Siromatvo je problem jer referie za socijalno ne-prihvatljiva stanja u kojima su drutveno znaajne vrednosti nedostupne zapojedine ljude. Nesporni primeri takvih stanja su loe zdravstveno stanje, glad

1 Seminar Background Paper: Implementing the European Convention on Hu-man Rights in times of economic crisis, Prepared by the Seminar Organising

Committee: Judges Laffranque (Chair), Raimondi, Bianku, Nuberger and Sicili-anos, assisted by R. Liddell. Available from: http://www.echr.coe.int/Documents/Seminar_background_paper_2013_ENG.pdf (pristupljeno 14. 10. 2014.)


37/212

SAVRENE I NESAVRENE OBAVEZE PREM A SIROMANIMA 37

i neuhranjenost, nepismenost, prerana smrtnost. O siromatvu moemo go-voriti ukoliko su takva stanja vezana za otklonjive uzroke i nesrazmernu do-

stupnost dobara. Problem koji se ovde javlja jeste da lek za ova stanja nameeterete drugima da osobama obezbede neophodna dobra i usluge. Ovaj teretpojedinci ili zajednice mogu dobrovoljno prihvatiti, ali on moe biti nametuti kroz kolektivno obavezujue norme. Pitanje je da li su ove norme opravdanei kako se mogu formulisati uslovi njihove realizacije, kao savrene (potpune)obaveze ili nesavrene (nepotpune) obaveze.

Pitanje obaveze bie kao pitanje veze socijalnog stanja siromatva i oba-vezujueg forme delovanja koje je usmereno na eliminaciju ili ublaavanjetakvog stanja. U prvom delu teksta bie razmotrene vrste obaveza i prirodanjihove obavezivosti. Osnovna je Kantovo razlikovanje izmeu stepena sa-

vrenosti ili potpunosti obaveza, odnosno mogunosti da istovremenobudu definisani i sadraj obaveze i uslovi njenog ispunjenja. Drugi deo tek-sta bavi se standardnim individualistikim argumentima kojima se negirapostojanje kolektivne obaveze obezbeivanja odgovarajuih dobara i uslugaza siromane. U drugom i treem delu bie razmatrane komplementarne, alisuprostavljene teorije Onore ONil (Onora ONeill), Tomasa Pogea (ThomasPogge) i Amartje Sena (Amartya Sen) koje smatraju da obaveza postoji, ali sene slau oko uslova implementacije. Obaveza ima odgovarajuu snagu, ali seuslovi njene sprovodivosti ne mogu do kraja definisati zbog ega se ove oba-veze smatraju nesavrenim ili nepotpunim. Konano, u poslednjem delu bierazmatrani argumenti zato zahtevi prostekli iz stanja siromatva mogu bititretirani kao savrne, mada indirektne obaveze.

Teza koju u pokuati da odbranim jeste da ak i onda kada postoji nor-mativno snana i opravdana obaveza za smanjenje siromatva, uslovi njenesprovodivosti nisu deo formulacije obaveze nego odvojeno pitanje. To vai iza takozvane savrene obaveze i negativne slobode, jer zatita bilo kog pra-va ima cenu koja je drutveno uslovljena.2 U konkretnom sluaju, mogueje otvoriti razliite puteve ispunjenja obaveza od kojih neki moraju ii vanprivilegovane pravne putanje i imati formu politike obaveze. U tom sluaju,

drutvo ima obavezu da pronae odgovajuu moralnu i politiku podelu radakako bi na najedakvaniji nain odgovorilo na stanja siromatva. Argumenti

2 Tezu da prava zasnovana na slobodama ne nameu velike terete drugima, osimodustajanja od nekih oblika delovanja, te da ih je zbog toga lake institucionalizo-vati nego socijalna prava osporavaju Stiven Holms i Kas Sanstin. Njihova osnovnateza jeste da su, zbog nametanja trokova zatite, sva prava pozitivna i da nijednakategorija prava ne moe da se tretira kao apsolutna. Sva prava su deo javne po-

velje kojim se raspodeljuju prava i obaveze graanima, te njihov status ne zavisisamo od formalnih obeleja. S. Holmes and C. Sunstein, The Cost of Rights, W.W.Norton & Company, New York, 1999.


38/212

ORE PAVIEVI38

koje u koristiti dolaze iz etike i politike teorije i politike filozofije i ne pola-ze od pravnog tumaenja dokumenata.3

SAVRENE I NESAVRENE DUNOSTI

Veliki deo argumentacije u prilog postojanja ili nepostojanja obaveze premasiromanima, kao i o karakteru ove obaveze oslanja se na razliita tumaenjaKantovog razlikovanja potpunih (savrenih, bezuslovnih) dunosti i nepot-punih (nesavrenih, uslovnih) dunosti. Unutar arhitektonike Kantove etiketeorije ovo razlikovanje se u najveoj meri kree po liniji razgranienja izme-u etike pravde i etike vrline.4Izuzetak su neke dunosti prema samom sebi.

Ne ulazei u detalje Kantove teorije ili razlike u tumaenjima, moemo reida je ovo razlikovanje vano jer pravi razlika izmeu maksima ija realizaci-ja moe biti pod potpunom kontrolom subjekta i onih ija nije. Prve su istizakoni praktinog uma i ine domen moralne autonomije subjekta, dok sedruge moraju formulisati uzimajui u obzir odlike fizike i socijalne okoline.U potpune dunosti spadaju obaveze koje proistiu iz dunosti pravde i du-nosti potovanja prema drugima i sebi. U nepotpune obaveze, koje proistiuiz dunosti ljubavi, kako ih Kant naziva, spadaju obaveze poput dobroinstva,prijateljstva ili razvijanja linih sposobnosti. Samo prve moemo potpuno po-tovati, bez izuzetka, jer smo ih formulisali potpuno autonomno, nezavisnood faktora okruenja. Dakle, neke obaveze su savrene jer su a) univerzalne,vae za sve ljude, odnosno itavo oveanstvo, b) konzistentne su u primeni,

3 Na nekoherentnost lista ljudskih prava ukazuju mnogi autori. Dejms Grifin iz-dvaja dva problema. Jedan proizilazi iz nepreciznih formulacija razliitih prava,koja se onda ne mogu konzistentno primenjivati. Drugi problem se tie razgrani-enja domena vaenja pojedinih nekontroverznih prava. Zbog toga on smatra danam je potrebna koncepcija prava koja e uiniti koherentnom liste pojedinanih

prava. James Griffin: On Human Rights, Oxford: Oxford University Press, 2008.4 Arhitektonika Kantovog etikog uenja izloena u knjizi Metafizika moralakoja

sadri naela nauke o pravu i naela nauke o vrlini. Osim u jednom delu o duno-stima prema samom sebi, odnosno prema vlastitom animalnom biu i moral-nom biu, koje se odnose na prestupe poput samoubistva, rodoskrnavljenja ilinebrige o moralnoj linosti, ova podela se poklapa sa podelom potpunih i nepot-punih dunosti. Meutim, ako se paljivije pogleda princip podele videe se da iove dunosti vrline koje su potpune dunosti jesu negativne, odnosno odnose sesamo na neke zabrane (laganja, poniavanja, samoubistva, itd), a ne zapovedajunikakve pozitivne radnje koje pretpostavljaju realizaciju neke svrhe. Ovo je zani-

mljiv sluaj o kome e u nastavku biti rei. Imanuel Kant, Metafizika morala, prev.Danilo Basta, Izdavaka knjinica Zorana Stojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad,str. 219. i dalje


39/212


ne postoji sukob dunosti i izuzeci, c) sprovodive su do kraja jer njihova reali-zacija zavisi samo od moralnog subjekta, ne od situacije u kojoj se on nalazi.

Naravno, etike dunosti nisu isto to i pravne obaveze, njihova prirodaje razliita, jer pravna norma nije isto to i usvojena maksima delovanja, negomora propisivati konkretne radnje. Osim toga, pravna norma nas obavezujena spoljanji nain, prinudom, a moralne maksime na unutranji nain, takoto prema odreenoj maksimi delujemo motivisani iskljuivo duevnim i-nom. Ono to im je zajedniko jeste da odgovarajue obaveze imaju korelateu pravima drugih i, koja proistiu iz priroene jednakosti ljudi da budu vla-stiti gospodari. Neke potpune obaveze, dakle, imaju mo da proizvedu pravniodnos i da postanu spoljanje obaveze.5Osobina koja im to omoguava jestenegativni karakter potpunih dunosti.

Zamka ovakvog naina razmiljanja, kojoj su podlegli mnogi liberalnisledbenici Kanta, mada ne i Kant, krije se u pretpostavci da se potpune oba -veze iscrpljuju u negativnim obavezama slobodnih pojedinaca. Ovaj uslov neispunjava Kantova kategorija potpunih dunosti koje se odnose na dunostiprema samom sebi, vlastitom animalnom i moralnom biu, jer one nemajukorelate u spoljanjim obavezama drugih ljudi. Ipak, na iznenaujui nain,ovaj uslov ispunjavaju neke pozitivne obaveze, poput siromatva, nezakonitedece ili crkvenih poslova. U svojstvu korelata (nosioca obaveze) javlja se za-jednica kao celina, odnosno drava kao njen zastupnik.6Obaveze vezane zasiromatvo su paradigmatian sluaj, jer one, u Kantovoj arhitektonici, mogupadati u obe kategorije dunosti. Obaveza je nepotpuna ukoliko se ispunja-va kao moralna dunost dobroinstva i tako se najee i razmatra u tumae-njima. Smanjenje siromatva stvar je dobronamernosti pojedinca koja se nemoe pretvoriti u pravni odnos. U drugom sluaju, pomo siromanima spadau domen javnog prava i oslanja na pravo drave da oporezivanjem imunihomogui pribavljanje sredstava za one koji nisu u stanju da brinu o sebi. Ovopravo proistie iz osnova pokoravanja, jer se potinjavanjem podanici stavlja-ju pod zatitu i brigu zajednice. Postoje razliiti naini da se ovo pravo spro-

5 Ibidem, str. 39, 4243.

6 Ova razmatranja nalaze se u delu knjige o javnom pravu. Kant pie: Vrhovnomzapovedniku pripadaposredno, tj. kao onome koji preuzima dunost naroda, pra-vo da ga za njegovo (naroda) odranje optereti dabinama kao to su: domovi zasirotinju, zavodi za nahoad, crkveni poslovi.... U nastavku objanjava da je pravinain da se primeni ovo pravo nije samo dobrovolnjnim davanjima, nego zbri-njavanjem na dravni teret. Prinudno optereivanje graana u ovu svrhu ne sma-tra se za nepravedno optereenje graana od strane vlade.Ibidem, str. 127128.Slino tumaenje postupanja drave prema siromanima, zasnovano na moral-

nim dunostima, ali koje previa da se radi samo o pravu najvie vlasti, moe sepronai u Samuel Fleischaker, A Short History of Distributive Justice, Harvard Uni-ver. Press, 2004.


40/212

ORE PAVIEVI40

vede, a u nekim sluajevima, kao u sluaju nahoadi, Kant konstatuje da je tozadatak ije reenje do sada nije uspelo a da se ovek pri tom ne ogrei bilo o

pravo ili o moralnost.7Bez obzira na Kantovu nedoreenost u pogledu ovih pitanja, iz ovog pri-

mera moe se videti da pozitivne moralne dunosti mogu postati kolektivnaobaveza. Meutim, njegova teorija drave ne doputa mu da ovu tezu razvijedo kraja, jer dravu ne eli da optereti nikakvim obavezama prema podanici-ma. Neu dalje ulaziti u pojmovne nijanse koje se ovde javljaju, cilj mi je dapokaem da se razlikovanje potpunih (savrenih) i nepotpunih (nesavrenih)obaveza olako uzima kao dovoljno jasno i da je dovoljno precizan kriterijumrazgranienja postojanje ili nepostojanje pooptivog nosioca prava i obaveza,to je uslov koji mogu ispuniti samo negativne obaveze. Najuticajnije takvo tu-

maenje dala je Onora ONil koja kae: Poto savrene obaveze zahtevaju delo-vanje prema svima ili prema odreenoj grupi, postoje i korelativna, jasno odre-ena pridruena prava koja se mogu zahtevati ili odbacivati i koja su naelnosprovodiva.8tavie, ona tvrdi da je ovakvo gledite nuno prihvatiti ukolikohoemo da pojmovi prava i obaveza imaju analitiku vrednost.9Gotovo svi odautora o kojima e biti rei prihvataju njeno razgranienje savrenih i nesavr-enih obaveza, s tim da osporavaju njene zakljuke u pogledu posledica koje iztoga slede. Najpre u razmotriti razmotriti argumente koje na osnovu ovog ra-zlikovanja osporavaju bilo kakve stroge obaveze vezane za stanje siromatva.

NE POSTOJE OBAVEZE PREMA SIROMANIMA:STANDARDNI INDIVIDUALISTIKI PRIGOVORI

Argumenti koji poriu obaveze prema siromatvu proistiu iz navodne nemo-gunosti da se siromatvu dodeli status prava. U principu, to su isti argumenti

7

Imanuel Kant, Metafizika morala, op. cit., str. 128.8 Onnora ONeill, Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy,

Cambridge University Press, 1989, str. 191.

9 Samo ako u potpunosti odbacimo normativno shvatanje prava u korist pukog as-pirativnog gledita, biemo u mogunosti da prekinemo normativnu vezu izme-u prava i odgovarajuih obaveza. Ako ozbiljno shvatimo prava i posmatramo ihnormativno, a ne aspirativno, moramo i obaveze shvatiti ozbiljno. Ako se, s drugestrane, opredelimo za puko aspirativno gledite, cena e biti visoka. Tada bismo,naime, morali i da prihvatimo injenicu da tamo gde ljudska prava nisu ispunje-na, ne postoji krenje obaveze, ne postoji niko ko je pogreio, ko moe da odgo-

vara za svoje postupke, niko ko je kriv i niko ko je duan da plati odtetu. OnoraONil, Tamna strana ljudskih prava, u: ore Pavievi (prir.),Preispitivanje ide-

je ljudskih prava, Slubeni Glasnik, Beograd, 2011, str. 8485.


41/212


kojima se status prava porie socijalnim i ekonomskim pravima, tanije onimpravima koja predstavljaju pozitivna prava na dobra i usluge. Ovi argumenti

mogu se pronai unutar razliitih teorijskih okvira, ali najvie su razraeni ulibertarijanskim teorijama. Baziraju se na dve pretpostavke. Prva pretpostavkaje da socijalna i ekonomska prava zavise od posledica drutvene saradnje i sto-ga imaju formu poeljnih politikih ciljeva. Druga pretpostavka je da su ovaprava nesprovodiva zato to nameu obaveze kojim se naruavaju osnove slo-bode, odnosno ove obaveze ne mogu ko-egzistirati sa obavezama koje proisti-u iz potovanja fundamentalnih sloboda. Prava na dobra i usluge proistiuiz procene poeljnosti ili nepoeljnosti socijalnog stanja, a ona je definisanau odnosu na kontigentne posledice drutvene interakcije, a ne u odnosu napravila igre koja su definisana fundamentalnim slobodama. Obaveze koje bi

iz toga proisticale formulisane su unazad, u odnosu na rezultat, a ne u odnosuna prvobitno formulisana pravila igre.10One se ne mogu univerzalizovati jerse ne mogu predvideti posledice interakcije nosilaca prava i ne mogu se una-pred odrediti nosioci obaveze. Stanje siromatva, u najveem broju sluajeva,jeste socijalno stanje koje nastaje onda kada je drutvena struktura osnovnihprava ve uspostavljena. Takvo stanje moe se okarakterisati kao nepoeljnoili tuno, ali ne kao krenje neijih prava ili neispunjavanje neije stroge oba-veze. Iz ovoga sledi da obaveza potovanja osnovnih (negativnih) slobodaima prioritet u odnosu na obaveze koje zahtevaju pozitivno delovanje premadrugima i da se obe obaveze ne mogu se istovremeno ispunjavati. Izuzetak susituacije tekih moralnih katastrofa, ali znaajan izuzetak koji odstupa od ovelogike.11

10 Intuitivno ubedljiva je pretpostavka, na osnovu same prirode prava, da drutvonajpre mora da odredi strukturu prava ... a tek onda da dopusti na nastanu kon-vencionalno definisane drutvene alternative koje su rezultat slobodnog korie-nja prava od strane pojedinaca koja su im dodeljena uspostavljenom strukturom

prava ... Cilj drutvenog izbora nije da se izabere usko definisan drutveni ishodkao takav, nego da se izabere skup pravila igre koju ljudi igraju; pojedinanimigraima koji igraju igru na osonovu pravila ostavljeno je da stvarivre drutveniishod. Pattanaik and Suzumura, citirano u Polly Vizard, Poverty and Human Ri-ghts: Sens Capability Perspective Explored, Oxford University Press, 2006, str. 139.

11 Mogu se navesti dva primera arbitrarnog pozivanja na socijalna stanja u Noziko-voj teoriji. Prvi je njegovo pozivanje na situacije moralnih uasa koje mogu bitiosnov za suspendovanje ili ograniavanje prava. Drugi primer je Lokovski uslov(Lockean proviso) koji ograniava pravo na sticanje. U oba ova sluaja relaksi-raju se uslovi implementacije prava imajui u vidu razmatranje posledica imple-

mentacije, to predstavlja arbitrarna odstupanja od argumentacije koja zabranju-je pozivanje na drutvena stanja pri definisanju potpunih obaveza. Robert Nozick,Anarchy, State and Utopia, New York: Basic Books, 1974.


42/212

ORE PAVIEVI42

Ova argumentacija je dobro poznata i varirana je na mnogo naina krozrazliita pitanja, pre svega unutar liberalne tradicije. Vano je naglasiti da fun-

damentalni status i univerzalnost prava poiva na nekoliko osporivih etikihi politikih pretpostavki.

a) Ovlaenja i obaveze koja proistiu iz prava moraju se unapred aloci-rati, nezavisno od drutvenih posledica i socijalnih stanja koje nastajunjihovom implementacijom: ishodi mogu biti uzeti u obzir naknad-no, kao spoljna ogranienja, ali ne kao konstitutivni za alokaciju pra-va i obaveza. Alokacija prava i obaveza vri se pod uslovima koji sujednaki za sve, na nain kako to ine teorija igara, ugovorne teorije ilineke druge etike koncepcije prava.

b) Ovlaenja i obaveze proistekle iz prava moraju direktno i potpuno

ispunjavati. Privilegovani oblici implementacije prava su legaliza-cija i institucionalna prinuda. Obaveze koje ne mogu da imaju ovuformu ne mogu se tretirati kao fundamentalne i univerzalne. Na pri-mer, drutveni i politiki pritisci, zastupanje i agitacija su dobar nainda se vri promocija odreenih vrednosti ili za obezbeivanje uslovaza njihovo ispunjenje, ali to nije prava zatita, jer niko nije pod strik-tnom obavezom da sprovede ono za ta se neko zalae, agituje ili vripritisak.

c) Ovlaenja i obaveze proistekle iz prava moraju u potpunosti potova-ti i nisu podlone balansiranju i trgovini sa drugim vrednostima. KakoNozik kae: Pojedinci imaju prava, i postoje stvari koje im nijednaosoba ili grupa ne moe uiniti (a da im ne povredi prava). Ova pravasu toliko snana i dalekosena da se postavlja pitanje ta drava i njenizvaninici uopte smeju initi, ako uopte ita smeju.12

d) Obaveze koje se ne mogu direktno i potpuno potovati stvar su indivi-dualnog prihvatanja ili neprihvatanja i drutvo nema pravo da ih na-mee kroz kolektivno obavezujue norme ili da zahteva njihovo po-tovanje mimo pravnog sprovoenja. Naravno, to ne spreava draveda kroz razliite politike ohrabruju pojedince da to ine.

Nezavisno od drugih etikih i politikih problema od kojih pati ova ar-gumentacija, odbacivanje bilo kakvih obaveza prema siromanima poiva nanedolednosti: savrene obaveze izvode se iz strukture prava koja je definisanana osnovu intrinsine vrednosti delovanja, nezavisno od drutvenog stanja ukome se delovanje odvija, ali se istovremeno zahteva njihova direktna i pot-puna implementacija unutar drutvenog stanja. Ovde su pomeana dva razi-ita uslova, uslovi opravdanosti i uslovi sprovodivosti. Prema analizi AmartjeSena ova dva uslova su logiki nezavisna13, odnosno argumentipro et consis-

12 Robert Nozick, Na nav. mestu, op. cit., str. ix.

13 Videti Polly Vizard, Na nav. mestu, str. 228.


43/212


punjenja jednog uslova nisu argumentipro et consispunjenja drugog uslova.Logiki posmatrano, neto moe biti pravo, a da bude nesprovodivo. Mnoga

ljudska prava i jesu nesprovodiva, ali to ipak nije prepreka da ih i dalje naziva-mo pravima. Ipak, kada govorimo o etikom ili politikom shvatanju obave-za, ova dva uslova moraju se dovode u vezu, tako da opravdanost koncepcijeu odreenoj meri zavisi od uslova njene sprovodivosti. Pitanje je, naravno, ukakvom odnosu stoje dva uslova i na koji nain su povezani.14

NESAVRENE I SAVRENE OBAVEZE PREMASIROMANIMA: ONORA ONIL I TOMAS POGE

Prema prethodno iznetoj argumentaciji niko ne moe biti obavezan da po-mae siromanima da poprave svoju situaciju. Pomo siromanima moe setretirati kao in dobre volje zasnovan na individualnom vrednosnom siste-mu, nikako kao ispunjenje obaveze. Niija prava nisu povreena i nikoga nemoemo da krivimo za to to se neko nalazi u stanju siromatva. Onora ONili Tomas Poge daju dva komplementarna, mada suprostavljena reenja ovogproblema i pretpostavljaju da postoje obaveze prema siromanima. Ova ree-nja su komplementarna jer polaze od pretpostavke da se samo negativne du-nosti mogu prevesti u potpune obaveze, ali se ne slau u pogledu toga kakav jekarakter ove obaveze u sluaju siromatva. Reenje Onore ONil se nalazi u re-habilitaciji etike vrline kao nunoj dopuni etike pravde unutar koje se obave-ze prema siromanima tretiraju kao nesavrene obaveze. S druge strane, Pogesmatra da se reenje postoji unutar etike pravde, ali ne smatra da se obavezeprema siromanima mogu direktno ispunjavati, nego je reenje posredno, po-stoji obaveza da se isprave institucionalne nepravde i obaveza da se podra-va institucionalna reforma koja e uspostaviti pravedniji poredak. Ukratko urazmotriti neke vane take ovih pozicija.

Engleska aristokratkinja, baronesa ONil, tokom velikog dela svoje kari-jere bavila se problemom obaveze iz Kantove perspektive i smatrala je da je

etika zasnovana na dunostima fundamentalnija od etike zasnovane na pra-vima. Njeno gledite je konstruktivistiko i smatra da se obaveze konstruiukroz procedure praktinog uma, metodolokim preispitivanjem njihove uni-verzalnosti. Obaveze ne smeju uzajamno protivreiti i mora biti mogua nji-hova konzistentna primena.15Obaveze koje ne mogu zadovoljiti ove kriteri-

14 Za raspravu o ovom pitanju videti Juha Raikka, The Feasibility Condition in Po-litical Theory,Journal of Political Philosophy, Vol. 6, Nr. 1, str. 2741; Susan Men-

dus,Impartiality in Moral and Political Philosophy, Oxford University Press, 2002.15 Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical Reason-

ing, Cambridge: Cambridge University Press. 1996, str. 38 i dalje; Onora ONeill,


44/212

ORE PAVIEVI44

jume ne mogu biti potpune, to ne znai da uopte nisu obaveze. Ispunjenjetakvih obaveza zavisi od konvencija ili vrlina.16To to su neke obaveze nepot-

pune, ne znai nuno da su manje vane ili da je njihovo opravdanje manj-kavo. tavie, one popunjavaju onaj deo etikog prostora do kojeg pravda nemoe da dosegne. Postoje i vrline pravde koje se odnose na vrline poput pra-vinosti, tolerancije, potovanja drugih, iskrenosti. Njihova manjkavost sa-stoji se u tome da se njihovo potovanja ne moe alocirati nekom spoljanjemnosiocu obaveze, i prema tome ne moe se iznuditi spoljnjom sankcijom.Nesavrenom obavezom mogu se propisati maksime koje imaju formu ciljevakoje je poeljno slediti, ne radnje koje nuno izvriti..

Prema ovom gleditu, obaveze prema siromanima su nesavrene obave-ze jer se ne moe do kraja specifikovati odnos izmeu nosioca prava i nosioca

obaveze. Osnovni razlog za to jeste to potrebe drugih ljudi variraju i tekoih je identifikovati ak i kada je u pitanju siromatvo. Postoji mnogo faktorakoji stoje na putu pune formulacije ove obaveze i koji mogu posluiti kao iz-govor za izuzimanje iz obaveze pomaganja siromanima. U ovom sluaju upitanju su sledei faktori koji stoje na putu saobraavanja nosioca obaveze saobavezom: sistemske pretpostavke siromatva, odnosno, pravednost i nepra-vednost okruenja, stepen siromatva koji utie na moralnu osetljivost premasiromatvu, veliina zahtevane pomoi i stepen rtvovanja koji se zahteva odnosioca obaveze ili empirijske tekoe koje mogu nastati u ispunjavanju oba-veze.17Zbog toga obavezu pomoi siromanima moramo formilisati kao mak-simu kojom se definie poeljni cilj, ali ne mogu se specifikovati kao radnjekojim se obezbeuje konkretni skup dobara i usluga potrebnih siromanima.

Ova argumentacija ne iskljuuje mogunost konvencionalnog utemelje-nja obaveze prema siromanima.18Onora ONil insistira na potrebi da se in-stitucionalizuje obaveza obezbeivanja dobara i usluga onima kojima su one

Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy, Cambridge Uni-versity Press, 1989, str. 197 i dalje.

16 Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical Rea-soning, op. cit., str. 209 i dalje.

17 Onora ONeill,Faces of Hunger: An Essay on Poverty, Development and Justice, Cam-bridge University Press, 1986, str. 142. i dalje. Knjiga Lica gladi je njena druga knji-ga. Mada se ova knjiga eksplicitno bavi siromatvom, tanije glau, za raspravu oobavezama, pa i obavezama da se drugima obezbede neka dobra i usluge vanijisu kasniji radovi u kojima je ona razradila i kompletirala svoju etiku dunosti.Posebno navoene knjige iz 1989 i 1996. Za pregled njenog uenjaa videti DavidArchard, Monique Deveaux, Neil Manson, and Daniel Weinstock,Reading Onora

ONeill, London-NewYork: Routledge, 2013.18 Prava na dobra i usluge posebna (institucionalna, pozitivna) prava koja se mogu

opravdati samo pozivanjem na odreene akte ugovaranja, kao to su potpisiva-


45/212


potrebne. Radi se o specifinoj (institucionalnoj) obavezi, koja ima korelat uposebnim, pozitivnim pravima koja se distribuiraju prema ovakvim ili ona-

kvim institucionalnim shemama.19Takva obaveza nema korelat u univerzal-noj moralnoj dunosti i zbog toga, mimo drugih problema koji prate njenouspostavljanje, tee je opravdati njeno postojanje i obezbediti njeno potova-nje. Ovakav nain uspostavljanja obaveze osetljiv je na napetost koja postojiizmeu politike i moralne podele rada pri reavanja problema i moe stvoritikonfuziju u pogledu distribucije obaveza. Nefunkcionalna i kontraproduktiv-na preregulacija u kombinaciji sa neosetljivom prirodom politike efikasnostijeste deo ove konfuzije.

Reenje ovog problema nudi Rolsov (John Rawls) uenik Tomas Poge,koji teoriju pravde nastoji da proiri na globalni nivo. Njegovo reenje zasni-

va se na argumentativnom manevru koji povezuje institucionalnu interpre-taciju prava sa dunou da se ne ini teta drugima. Sve to je potrebno jesteda prihvatimo poetni stav, koji je proirena negativna interpretacija Rolsoveprirodne dunosti da se potuju pravedne institucije, da postoji negativnadunost da se ne uestvuje u nametanju prinudnog institucionalnog poretkakoji drugima, na nain koji se mogao izbei, uskrauje pristup objektima ljud-skih prava.20Uee u ovakvom poduhvatu ili nepreduzimanje razlonih ko-raka da se pomogne rtvama takvog poretka naruava temeljni etiki principnenanoenja tete. Potrebno je uiniti samo jo jedan korak do zakljuka dapostoji univerzalna pozitivna dunost pomoi onima koji se, usled posledicanepravednog institucionalnog poretka, nalaze u situacijama radikalne osku-dice i siromatva. Naime, potrebno je pokazati da nanoenje tete postoji.

Kao primer nanoenja tete na globalnom nivou Poge razmatra global-ni ekonomski sistem i potrebu da se reformiu postojee institucije u prav-cu ostvarivanja globalne pravde. Poge smatra da su institucionalno zatie-ne ekonomske nejednakosti i nepravde najvaniji uzrok siromatva u svetu ida predstavljaju drastino krenje ljudskih prava. Ovaj argument je poeo darazvija u knjizi Svetsko siromatvo i ljudska prava,21prvi put objavljenoj 2002.godine i nije prestao da ga razvija, teorijski i aktivistiki. U pogledu nepravdi,

reavanje globalnih nepravdi ima prioritet u odnosu na nepravde unutar po-

nje i ratifikacija paktova i da ona zbog toga imaju podreen etiki status. OnoraONil, Tamna strana ljudskih prava, op. cit., str. 87.

19 Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of Practical Rea-soning, op. cit., str. 132133.

20 Thomas Pogge (ur.),Freedom from Poverty as a Human Right: Who Owes What to the

Very Poor? Oxford: Oxford University Press, 2007, str. 24.21 Thomas Pogge, World Poverty and Human Rights: Cosmopolitan Responsibilities and

Reforms, Polity Press, drugo izdanje, 2008.


46/212

ORE PAVIEVI46

jedinih drava.22Poge se ovde ne oslanja samo na teorijske uvide, nego nastojiempirijski da pokae da postoji kauzalna veza izmeu ekonomskih nepravdi,

zatienih institucionalnih shema, siromatva i krenja ljudskih prava. Mnogiglobalno zatieni instituti, poput patenata i licenci za lekove i semena, na-in kreditiranja, privilegija pozajmljivanja, eksploatacija resursa, itd. nanosetetu slabim i siromanima, a bogate i mone ine jo bogatijim i monijima.Stepen nesree koja se mogla izbei je toliki da Poge tvrdi: Imajui u vidu daje trenutni ekonomski poredak na predvidiv nain povezan sa toliko masov-nim opsegom tekog siromatva koje se moe izbei, nametanje takvog po-retka (bez nadoknade tete) predstavlja krenje ljudskih prava koje je u toku koje je, moe se tvrditi, najobimnije takvo krenje ikad poinjeno u istoriji.Ono nije najgrublje krenje ljudskih prava ... Ali ipak jeste najobimnije.23

Na ovaj nain, posredno, siromatvo postaje problem ljudskih prava,a time i potpuna obaveza koja se moe specifikovati kroz dunosti nena-metanja tete i kompenzacije. Meutim, obaveze koje slede nisu potpuneu smislu uspostavljanja pravnog odnosa, nego je vie etiko-politika oba-veza graanskog angaovanja kako na direktnoj pomoi tako i na instituci-onalnim reformama koje bi omoguile pravednu globalnu raspodelu tere-ta.24Jasno je ta je potrebno uraditi da bi se pravedno uredio ovaj odnos, alinjegovo ureivanje jo uvek nije stroga obaveza nikoga pojedinano. Kao usluaju potpunih dunosti prema sebi i siromatva kod Kanta, postoje oba-veze koje su moralno opravdane, a koje se ne mogu svesti na niz pravno pro-pisanih radnji nego zahtevaju angaman koji nije lako specifikovati unutarponuenog razlikovanja dunosti pravde i dunosti vrline. Mada Poge ovedihotomije prihvata samo u svrhu jaanja argument i ne veruje u preciznorazlikovanje pozitivnih i negativnih dunosti i obaveza, i unutar njegove te-orije javlja se problem upotpunjavanja obaveze specifikacijom uslova spro-voenja na kome ONil isinstira.

22 Ovu tezu je teorijski zastupao jo od knjige Realizing Rawls, Cornell UniversityPress, 1989. Za empirijski razraeniju verziju ove teze videti Thomas Pogge, Pri-orities of Global Justice, Metaphilosophy, Vol. 32, Nr. 1/2, January 2001.

23 Thomas Pogge (ur.),Freedom from Poverty as a Human Right: Who Owes What to theVery Poor?, op. cit., str. 52.

24 Poge je u ovom pogledu lino angaovan u ostvarivanju oba cilja kroz razliiteprojekte i organizacije poput Giving What We Can, Academics Stand Against Po-

verty (ASAP), Incentives for Global Health (IGH), Illicit financial flows, itd. Me-utim, prema preovladujuim tumaenjima njegov angaman bi spadao u etikuvrline, ne u etiku pravde i zatitu ljudskih prava, kao ga on sam tumai.


47/212


ZNAAJ SIROMATVA ZA KONCEPTUALIZACIJUPRAVA I OBAVEZA: AMARTJA SEN

Matematiar, ekonomista, filozof, nobelovac Amartja Sen eksplicira ovajproblem i reava ga na drugaiji nain. Njegovo gledie o siromatvu je sloe-no, ali dosta poznato. On je problem siromatva vezivao za probleme razvoja,demokratije i ljudskih prava. Za svoj doprinos ovim pitanjima dobio je 1998.godine Nobelovu nagradu iz ekonomije. Pod njegovim uticajem razvijen jekompozitni Indeks ljudskog razvoja (Human Development Index) koji je od1990. godine poeo da se upotrebljava kao kriterijum razvoja u Razvojnomprogamu Ujedinjenih nacija. Zbog toga u se u ovom delu fokusirati samo naproblem obaveze u vezi sa konceptualizacijom ljudskih prava, jer se tu susre-

u problem siromatva i savrenost ili nesavrenost obaveze. Njegova ideja jeda unutar jednog, integrisanog gledita, mogue sauvati oboje: normativniokvir etike ljudskih prava i konsekvencijalistika etika razmatranja. Cilj je dase doe do sutinke procene socijalnih stanja koja e posluiti kao kriterijumkako za usklaivanje pojedinanih prava tako za ire usklaivanje drutvenihvrednosti.

Sen polazi od klasinog liberalnog shvatanja prava prema kome prava re-flektuju vrednost slobode za ivot pojedinca. Nain da se pokae relevantnostsiromatva za konceptualizaciju ljudskih prava jeste upravo da se pokae nje-gova vanost za slobodu pojedinca. Ideja slobode koja se ovde upotrebaljavajeste mnogo sloenija od ideje slobode izbora. Ona ukljuuje mnoge kompo-nente koje uslovalju i ograniavaju domen onoga to je neka osoba u stanjuda izabere. Posebnu vanost imaju oni faktori koji zavise od drutvenih izbo-ra kojima se uspostavlja normativna razlika izmeu slobode bilo kog izbora ikombinacija ciljeva nad koje pojedinac moe birati i nad kojima ima kontro-lu. Sen ovde pravi argumentativni zaokret u odnosu na klasinu liberalnu mi-sao kada kae: injenica je da mnoge uasne oskudice u svetu po svoj prilicinastaju iz nedostaka slobode da se izbegnu ove oskudice ... jeste jak motiva-cioni razlog da se naglasi uloga slobode.25Argument, prema tome, ima dva

koraka. U prvom koraku se priznaje konstitutivna vanost sloboda za ljudskaprava, u drugom koraku naglaava se da pored proceduralno interpretiranihsloboda moraju postojati i slobode da se uklone prepreke za realizaciju ovihsloboda. Ovo ukljuuje i mogunost da insistiranje na proceduralnim slobo-dama bude prepreka za realizaciju u sluaju da graani nisu u stanju da koristeprocedure koje su im na raspolaganju. Zbog toga je vano da graani imaju

25 Amartya Sen, Elements of a Theory of Human Rights,Philosophy and Public Affa-irs, Vol. 32, No. 4, 2004, str. 335. U nastavku navedenog teksta citira se Marxovo

insistiranje iz Nemake ideologije na preokretanju postojeih odnosa dominacijeiz vladavine okolnosti i ansi nad pojedincima u vladavinu pojedinaca nad okol-nostima i ansama.


48/212

ORE PAVIEVI48

razloan skup ovlaenja i mogunosti koji im omoguava da slobodno sle-de izabrane ciljeve.

Da bi slobode imale znaaja za pojedince, oni moraju biti osposobljeni dase pozovu na njih i da ih upotrebe. Za to nije dovoljan samo proceduralni as-pekt slobode ve interes za zatitom veoma vanih sloboda mora biti proirensa aspektom mogunosti koji ukljuuje interes za njihovu implementaciju.Prema Senu: snaga trvrdnji o ljudskim pravima lei u prepoznavanju nekihvanih sloboda koje, kako se tvrdi, moraju biti potovane, i, shodno tome, uprihvatanju obaveze od strane drutva da, na ovaj ili onak nain, podupire iunapreuje ove slobode26. Podupiranje i unapreivanje ovih sloboda uklju-uje i generisano pravo na skup sposobnosti/prilika (capability set) kojiukljuuje proireni skup moi, ovlaenja i mogunosti koji koji su pojedin-

cima neophodni kao lini ulog i socijalna osnova za realizaciju njihovih pra-va27. Sadraj garancija za dostizanje skupa sposobnosti/prilika, prema Senu,varira od drutva do drutva i ne moe se fiksirati28. Sen i njegovi saradnici su utu svrhu formalizovani model multilateralne meuzavisnosti koji ukljuu-je i parametre vrednovanja prava u drutvu. Ovaj model fromalizuje odlikedelovanja koji su izvan vidokruga deontoloke etike: pozicionalnost, posledi-ce i protivinjenike posledice, vrednosti, preferencije, itd. Uz pomo rangi-ranja unutar alternativnih skupova reenja i poreenja alternativnih skupovareenja dolazi se do relativno najboljeg reenja.29Unutar ove raunicenijedanskup ljudskih prava nije normativno zatien i ne posmatra se izolovano.30

26 Amartya Sen, The Idea of Justice, Belknap, Harvard University Press, 2009, str. 357.

27 Pojam capability set je iri i obuhvata i one sposobnosti/prilike koje se ne odno-se na ljudska prava.

28 Martha Nussbaum za razliku od Sena pravi listu fixed capabilities koja u nekimdelovima podsea na delove liste ljudskih prava. Martha Nussbaum, Capabili-

ties and Human Rights, u: Pablo De Greiff and Ciaran Cronin (ur.), Global Jus-tice and Transnational Politics, The MIT Press: Cambridge, Massachusetts/London,England, 2002, 117150.

29 Treba napomenuti da se ovakvom raunicom ne moe postii kompletno ran-giranje alternativa koje omoguuje jedan najbolji izbor (jednovrni izbor). Sennaglaava da se ovakvom raunicom ipak moe doi do reenja koje je blizu op-timalnom, ali da je za to potrebna malo komplikovanija matematika nego to sudrutveni naunici navikli da koriste.

30 Integrisano glediteo pravima prava vidi kao normativno vana, ali obino ne je-dino vana. Postoje razliita prava koja su ponekad u meusobnom sukobu i

mora se razmotriti mogunost razmenjivanja izmeu njih (skupa sa moguno-u razmenjivanja sa vrednostima koje nisu zasnovane na pravima, ukljuujuivanost blagostanja) Relativni znaaj razliitih prava, prema ovom gleditu,


49/212


Integrisano gledite relaksira i nain formulacije prava i uslove imple-mentacije. Bilo ta moe postati pravo to ima etiku vanost i prelazi prag

drutvenog znaaja. Formulacija prava ne zavisi vie od strukturnih obelejakoja omoguavaju da se neki zahtev formulie kao pravo koje prati odgovara-jua obaveza. Ne postoje nikakvi transcedentalni uslovi (forma ili struktura)koji bi stajali na putu kandidaturi nekog zahteva da postane pravo. Prava nadobra i usluge mogu jednako biti etiki opravdana i drutveno vana, a mo-gue je, na ovaj ili onaj nain, uticati na njihovu realizaciju, to je dovoljnoda se kvalifikuju za ljudska prava. Meutim, status prava ne garantuje nekomzahtevu direktnu i potpunu implementaciju. Kako i koliko e neko pravo bitirealizovano zavisi od konstelacije ostalih faktora relevantnih za drutveni iz-bor. Ne postoje garancije da e ishodi evaluacije drutvene vrednosti prava i

sloboda konvergirati sa znaajem koji se unutar etike ljudskih prava pripisujepravima i slobodama. Mogui su sluajevi kada ovakva koncepcija doputadelimmino ili potpuno rtvovanje nekih negativnih prava zbog postizanjaodreenih ciljeva ako bi drutvena raunica tako zahtevala. Konvergencija semoe ostvariti samo ako su ispunjeni dalji uslovi, koji su manje vani za sa-danje razmatranje.

Pitanje je da li je Sen relaksacijom uslova implementacije poinio grehna koji ONil ukazuje, odnosno razvodnio koncepciju prava do mere da onaugroava moralnu vrednost prava i obavezu. Zaista, kada se doe do konkret-nih reenja, Sen ne ide dalje od uobiajenih ne-zakonodavnih ruta, a to suuobiajeni graanski oblici delovanja: javne debate, medijsko razotkrivanje,zastupanje, agitacija, obrazovanje, itd. Time je, ipak, poinio iskonski grehpovezivanja nesavrenih dunosti i prava. Pored ovih nedoreenosti, Senovateorija ipak otkriva praznine unutar kantijanske konstrukcije prava i obaveza.Moralna podela rada koja se zasniva na ovakvoj konceptualizaciji odnosa pra-va i obaveza, posebno uslova njihove realizacije, ostavlja neke praznine kojesu isplivale u razliitim oblicima u teorijama koje smo razmatrali: kod Kantau javnom pravu, kod Onore ONil u specijalnim obavezama, kod Pogea u oba-vezi podravanja pravednih institucija, kod Sena u integralnom drutvenom

vrednovanju.

razmatra se kao ispravnost prava zajedno sa drugim elementima drutvenog iz-bora. Amartya Sen, The Idea of Justice, op. cit., str. 367.


50/212

ORE PAVIEVI50

ZAKLJUAK: OBAVEZE PREMA SIROMANIMAIZMEU PRAVA I POLITIKE

Razmatranje obaveza prema situacijama siromatva pokazalo je da postojiproblem sa distribucijom obaveza vezanih za pomo siromanima . Obavezeprema pojedincima ne mogu se distribuirati univerzalno na nain da odnospojedinaca pretvara u pravni odnos. Stoga je jedino vrlina dobroinstva onoto uspostavlja odnos izmeu imunih i siromanih pojedinaca, koja jesteuniverzalna, ali nije potpuna jer ne mogu se specifikovati uslovi njene reali-zacije. Postoji itav niz razloga koji mogu biti opravdanje za neispunjenje oveobaveze i ija ispravnost se nikada ne moe do kraja utvrditi. Dakle, ne moe

se oekivati direktno i potpuno ispunjenje ove obaveze.Indirektni naini implementacije vie obeavaju, oni se lako mogu uni-

verzalizovati i pomou njih mogu se u potpunosti ispunjavati obaveze, ali sesuoavaju sa problemom kolektivnog delovanja. Kod Kanta ovaj problem sereavao na nivou drave, kod Sena na nivou integralnog drutvenog izbora, akod Pogea na nivou meunardonih institucija. U sva tri sluaja sudbina ispu-njenja obaveze ostala je neizvesna. Osnovni razlog za to jeste to to norma-tivna snaga obaveze zavisi od opravdanja i vrednosti norme koja je u pitanju,dok uslovi njene sprovodivosti zavise od forme kolektivnog delovanja. Ovo sejednako odnosi na sve dunosti, pa i za negativne dunosti kojima se pripisu-je sposobnost da se pretvore u pravno definisanu obavezu. Konkretan razvojpravne drave u Evropi je veliko civilizacijsko dostignue, ali se ne moe tu-maiti kao inherentan bilo kojoj savrenoj dunosti. Uspostavljanje ustavnedrave zahtevalo je pobune, revolucije, reforme, uvoenje poreskih i drugihdabina, sistem obrazovanja graana, pravnika, policajaca i drugih slubeni-ka, itd. dakle veoma zahtevne forme kolektivnog delovanja. Postoje i prime-ri uspostavljanja pretvaranja pozitivnih dunosti u savrene obaveze. Praksajunoafrikog ustavnog suda pokazuje da je pozitivnu dunost dobroinstvarelativno lako pretvoriti u kolektivnu obavezu pomaganje siromanima i

obezbeivanja prava na robe i usluge.31

Nezavisno od sudbine i efikasnosti

31 Sud je uspostavio kriterijume progresivne realizacije i razlone implementacije zaostvarivanje posebnih prava pomou kojih, na osnovu albi, procenjuje politikuvlade, ak i budetske predloge. U odluci Grootboom, 2000 (11) BCLR 1169 (CC)Sud tvrdi: Da bi bile razlone, mere ne smeju ostaviti po strani stepen i opseguskraivanja onih prava koja se pomou njih ostvaruju. Oni ije su potrebe najhit-nije i ija je sposobnost da uivaju sva druga prava zbog toga ugroena, ne smejubiti ignorisani unutar mera iji je cilj ostvarivanje prava. ... Ako mere, mada sta-

tistiki uspene, ne uspevaju da odgovore na potrebe najoajnijih, one ne moguproi ovaj test. . Citirano prema, Mark S. Kende, The South African Constitu-tional Courts Embrace of Socio-Economic Rights: A Comparative Perspective,


51/212


mera koje uvodi, Ustavni sud June Afrike pokazao je da je mogue promenitinain na koji se distribuiraju prava i obaveza unutar pravnog i politikog si-

stema. To ini na indirektan nain, kroz nametanje obavezujuih oblika ko-lektivnog delovanja propisanih vladinim politkama. Ovde se ne radi samo ouspostavljanju nove specijalne obaveze, jer Ustavnu sud to ini na osnovu tu-maenja osnova udruivanja utemeljenih u ustavu.

Siromatvo je dobilo razmere globalne katastrofe. Ono se u razliitim de-lovima sveta ispoljava na razliite naine, ali uvek sa etiki i politiki relevan-tnim odlikama. Situacije siromatva su situacije u kojima su nekim ljudimaneproporcionalno uskraena neka osnovna dobra, znaajna kako za preiv-ljavanje tako i za smisaono voenje drutvenog ivota. Ozbiljno shvatanjeove situacije namee obaveze drugim ljudima, malo ko ima dileme oko toga,

pitanje je samo kakve vrste su te obaveze i kako se one realizuju. Oslanjanjena nesavrenu dunost dobroinstva i sporazumno preuzete posebne obave-ze ostavlja puno prostora za izgovore i izbegavanje ispunjenja ovih obaveza.Zbog toga je jedno od najvanijih pitanja da li je ove obaveze potpuno specifi-kovati i obezbediti njihovo ispunjenje. Analizirali smo nekoliko takvih poku-aja i ukazali na mogue naine podele moralnog rada koji omoguavaju daove obaveze shvatimo kao potpune obaveze, koje se mogu realizovati posre-dan nain, kroz razliite oblike obavezujueg kolektivnog delovanja. Prigovorda se time naruava etika arhitektonika koja samo negativne dunosti vidikao savrene lako se moe, kao to Poge ini, protumaiti kao odluka bogatihda siromani ostanu siromani.

SPISAK NAVOENE LITERATURE

[1] Amartya Sen,Rationality and Freedom, Belknap, Harvard University Press, 2002.

[2] Amartya Sen, Elements of a Theory of Human Rights, Source: Philosophy andPublic Affairs, Vol. 32, No. 4, 2004.

[3] Amartya Sen, The Idea of Justice, Belknap, Harvard University Press, 2009.

[4] David Archard, Monique Deveaux, Neil Manson, and Daniel Weinstock, ReadingOnora ONeill, London-NewYork: Routledge, 2013.

[5] David Bilitz, Socio-economic rights, economic crisis, and legal doctrineICON(2014), Vol. 12, No. 3, 710739.

Chapman Law Review, Vol. 6:137, p. 144. Drugaije miljenje o kriterijumu razlo-ne implementacije ima David Bilic, koji se smatra da je kao kriterijum implemen-

tacije bolje primenjivati kriterijum minimalnog jezgra. David Bilitz, Socio-economic rights, economic crisis, and legal doctrine ICON (2014), Vol. 12 No.3, 710739.


52/212

ORE PAVIEVI52

[6] Imanuel Kant, Metafizika morala, prev. Danilo Basta, Izdavaka knjinica ZoranaStojanovia Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993

[7] James Griffin: On Human Rights, Oxford: Oxford University Press, 2008.[8] Juha Raikka, The Feasibility Condition in Political Theory, Journal of Political

Philosophy, Vol. 6. Nr. 1, 1998, str. 2741.

[9] Mark S. Kende, The South African Constitutional Courts Embrace of Socio-Economic Rights: A Comparative Perspective, Chapman Law Review, Vol. 6:137,p. 144.

[10] Martha Nussbaum, Capabilities and Human Rights, Global Justice andTransnational Politics, edited by Pablo De Greiff and Ciaran Cronin, The MIT Press:Cambridge, Massachusetts/London, England, 2002.

[11] Mark S. Kende, The South African Constitutional Courts Embrace of Socio-Economic Rights: A Comparative Perspective, Chapman Law Review, Vol. 6:137

[12] Onora ONeill, Faces of Hunger: An Essay on Poverty, Development and Justice,Cambridge University Press, 1986

[13] Onora ONeill, Constructions of reason: Explorations of Kants practical philosophy,Cambridge University Press, 1989.

[14] Onora ONeill, Towards Justice and Virtue: A Constructive Account of PracticalReasoning, Cambridge University Press. 1996.

[15] Onora ONil, Tamna strana ljudskih prava, u: ore Pavievi (prir.), Prei-

spitivanje ideje ljudskih prava, Slubeni Glasnik, Beograd, 2011.

[16] Polly Vizard, Poverty and Human Rights: Sens Capability Perspective Explored,Oxford University Press, 2006.

[17] Robert Nozick,Anarchy, State and Utopia, New York: Basic Books, 1974.

[18] Samuel Fleischaker, A Short History of Distributive Justice, Harvard Univer. Press,2004.

[19] Susan Mendus, Impartiality in Moral and Political Philosophy, Oxford UniversityPress. 2002.

[20] Thomas Pogge,Realizing Rawls, Cornell University Press, 1989.[21] Thomas Pogge, Priorities of Global Justice, Metaphilosophy, Vol. 32, Nr. 1/2,

January 2001.

[22] Thomas Pogge (ed),Freedom from Poverty as a Human Right: Who Owes What to theVery Poor?, Oxford University Press. 2007.

[23] Thomas Pogge, World Poverty and Human Rights: Cosmopolitan Responsibilities andReforms, Polity Press, drugo izdanje, 2008.

[24] Stephen Holmes and Cass R. Sunstein, The Cost of Rights, W.W. Norton & Company,New York, 1999.


53/212


ore Pavievi

PERFECT AND IMPERFECT OBLIGATIONSTOWARDS POVERTY

Abstract

The article deals with the nature of obligations toward alleviation of state ofpoverty. Starting points in the analysis are Kants distinction between per-fect and imperfect duties and reinterpretation of the distionction in OnoraONeills ethics of obligations. Obligations toward alleviation of poverty aregenerally considered as imperfect, because it is impossible to specify correla-

tive right to goods and services we are obliged to provide to the poor. For thisreason, these obligations are clasiified as a part of ethics of virtues, not ethicsof rights. According to this view, conditions of implementation are inherentpart of justification of obligation. This interpretation of conditions of imple-mentation is rejected and relaxed in theories of Thomas Pogge and AmaryaSen. According to author of the article, flaws in the architecure of analysedtheories, as well as, undeveloped insights of their authors suggest that thebest way to articulate obligations toward alleviation of povery is to under-

stand them as indirect perfect obligations.

Key words:

Poverty, Perfect and imperfect obligations, conditions of implementation,positive and negative duties


54/212


55/212

Pregledni nauni lanak UDC

321.01 Ciceron M. T.

Marko Simendi*

Univerzitet u BeograduFakultet politikih nauka

Ciceronova drava:

Izmeu prava, korisnostii dunosti**

Apstrakt

Rad se bavi odreenjem drave (res publica) koje u svom delu DravanudiMarko Tulije Ciceron. Pored razmatranja nekoliko kljunih pojmova (respublica, civitas, ius, lex), u radu se analiziraju dva glavna elementa koja ineCiceronovu definiciju drave i, unutar nje, naroda: zajednika korist (utilitascommunione) i saglasnost u pravu (iuris consensus). Ciceronovo shvatanje dr-ave podrano je njegovim vienjem prirodnog prava i prirodnog ljudskogporetka. Drava se posmatra kao vrsta prirodnog partnerstva u kome svi la-novi imaju obavezu da uestvuju, ali gde dobijaju ovlaenja, odgovornosti i

nagrade u skladu sa svojim drutvenim statusom.

Kljune rei:

Ciceron, drava, republika, predstavljanje, pravo, pravda, korist, persona,dunost

POLITIKOLOGIJA

* Email: [email protected]** Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu

Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kon-tekstu (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke itehnolokog razvoja Republike Srbije.


56/212

MARKO SIMENDI56

UVOD

Odreenje drave (republike) kou nudi Marko Tulie Ciceron (MarcusTullius Cicero) edna e od centralnih tema klasine republikanske politiketeorie. Vanost ove teme e utoliko vea ukoliko imamo na umu nemerljiviutica koi e Ciceronovo delo imalo na srednjovekovnu i renesansnu poli-tiku misao. Kako navodi Denet Kolman (Janet Coleman), Ciceronov uticabio e toliki da su, govorei o prednostima meovitog poretka, srednjovekov-ni i renesansni autori pre imali na umu Ciceronovu republiku, nego grkupoliteu.1Ipak, kao to e Ciceronova drava oblikovala potonja shvatanja me-ovitog poretka, tako su i Ciceronove politike idee zasnovane na uenjimaantikih Grkih autora, pre svega posredovanih kroz PolibieveIstorie. Ipak,

ova e utica esto predimenzioniran u nekim od opseniih domaih pregle-da istorie politikih teoria gde nisu retke ocene Ciceronove politike mislikao neoriginalne ili izvedene. Tako Mihailo uri pie o Ciceronu kao o rela-tivno nesamostalnom misliocu, koi nie bio gospodar svoih misli, ali ni []rob tuih.2Na slian nain, Radomir Luki o Ciceronu govori kao o autorukoi e znaaan u oblasti pravne teorie, ali koi nie ni u tom polju naroitooriginalan.3

Na ovom se mestu neu baviti recepciom Ciceronovih politikih idea,niti istoriskim okolnostima u koima su one nastale.4Ova rad ima pregled-ni karakter i u njemu u razmotriti Ciceronovo shvatanje drave u kontekstunjegove ire politike, etike i pravne misli. Prvi deo rada bavi se Ciceronovimshvatanjem ljudske prirode i usredsreen e na delo O dunostimai ideu op-te i line koristi u okviru ljudske zaednice. Drugi i trei deo teksta posveenisu odreenju drave (republike) prema definicii izneto u Ciceronovom deluDrava. Ovde e panja posveena razanjavanju i razgraniavanju pomovadrave, republike, prava i pravde, kao i idei saglasnosti u pravu koa, zaednosa korisnosti, ini Ciceronovu definiciu naroda i drave. Zavrni deo rada tie

1 Janet Coleman,A History of Political Thought: From Ancient Greece to Early Christian-ity, Blackwell Publishing, Oxford, 2000, pp. 232233.

2 Mihailo uri,Istoria politike filozofie, Albatros plus, Beograd, 2010, str. 156.

3 Radomir Luki, Istoria politikih i pravnih teoria, Zavod za udbenike i nastavnasredstva i BIGZ, Beograd, 1995, str. 174.

4 Odlian pregled Ciceronovog dela u kontekstu klasine republikanske misli daeAleksandar Molnar,Rasprava o demokratsko i ustavno dravi, I, Samizdat B92, Be-ograd, 2001. Takoe, nedavni pregled raznovrsnih rasprava o Ciceronovom odre-

enju moe se pronai u Elizabeth Asmis, The State as a Partne