Grupa autora

TITOVA POSLEDNJA BITKA

Narodna knjiga1981.

Maral Jugoslavije Josip Broz Tito vodio je mnoge bitke. Sve su odluivale o naoj sudbini o Jugoslaviji. Prvih mesevi godine 1980. ivot ga je izazvao u njegov poslednji boj. Je li Tito svoju poslednju bitku izgubio? Ne! Izgubio ju je za sebe, ali za Jugoslaviju, koja je bila svrha i sadraina svih njegovih bitaka, za svoju Jugoslaviju, ijem je stvaranju bitno doprineo, dobio je i tu svoju poslednju bitku. Jugoslavija je, kao i uvek na njegov poziv, bila jedinstvena. Ovoga puta u alosti, ali sa stisnutom pesti. Zaklela se da za nju nema drugog puta do Titovog. I svet je, videvi kako su se oko njegovog odra okupili svi dravnici sveta, rekao: i u smrti Tito ostvaruje svoju viziju saradnje, koegzistencije, mira meu narodima nae planete. Tako je Tito dobio svoju poslednju bitku. Ova knjiga prikazuje kako je Tito vodio ovaj boj, kako se Jugoslavija oprostila od svojega najveeg oveka i kako se ceo svet poklonio dravniku koji je uticao na sudbinu naeg stolea. UTORAK, 1. I 1980. DOEK NOVE GODINE U KARAOREVU Karaorevo, 1. januar (Tanjug) Predsednik Republike Josip Broz Tito doekao je Novu godinu u Karaorevu. U srdanoj atmosferi i prijatnom raspoloenju u krugu porodice, s njim su Novu godinu doekali i njegovi najblii saradnici, rukovodioci Socijalistike Autonomne Pokrajine Vojvodine i drugi. Tano u pono predsednik Tito digao je au i, nazdravljajui prisutnima, izrazio svoje uverenje da e u 1980. godini biti ostvareni jo vei rezultati u razvoju nae socijalistike samoupravne zajednice. Zatim je predsednik Tito zaeleo svima mnogo uspeha u radu. Posle toga, predsedniku Titu Novu godinu srdano su estitali drugovi Vladimir Bakari i Stevan Doronjski sa suprugama, sinovi arko i Mio sa lanovima svojih porodica, drugovi Radovan Vlajkovi, Duan Alimpi, Nikola Ljubii, Josip Vrhovec, Vilmo Molnar, Duan Popovi, Berilav Badurina, Tihomir Vilovi sa suprugama i drugi. NOVOGODINJI RUAK Karaorevo, 1. januar (Tanjug) Predsednik Republike Josip Broz Tito priredio je u utorak u Karaorevu ruak na kojem su, osim lanova porodice, bili i drugovi i drugarice koji su zajedno s njim doekali Novu godinu.

U toku ruka, Vladimir Bakari zahvalio je predsedniku Titu u ime svih gostiju na srdanom gostoprinstvu i prijatno provedenim satima u Karaorevu. Dragi drue Tito, dozvoli da ti u Novoj godini zaelim mnogo uspjeha, jer e tvoje djelo biti potrebno ovjeanstvu i svima nama u domovini. elim ti mnogo zdravlja i u ovoj godini, rekao je izmeu ostalog Vladimir Bakari. Predsednik Tito je prvo zahvalio Vladimiru Bakariu na toplim reima, a zatim je izrazio zahvalnost svima koji su doli da zajedno s njim doekaju Novu godinu. Veoma se radujem kada mogu da provedem izvjesno vrijeme u drutvu svojih saradnika, svojih drugova i lanova svoje porodice. Porodica se svake godine poveava, to me veoma raduje, rekao je predsednik Tito. Predsednik Tito je izrazio svoje aljenje to im vreme ove godine nije naklonjeno, pa gosti nisu mogli upoznati sve lepote Karaoreva. Zatim je nastavio: Nadam se da emo i sledeu Novu godinu doekati zajedno i da e nas tada vrijeme bolje posluiti. Ali moramo dobro zapeti da bi smo ostvarili ono ro elimo, ono to smo predvidjeli za ovu i naredne godine. Ova godina e za nas biti teka. Da bismo savladali tekoe s kojima se suoavamo, moramo angaovati sve fizike i umne snage naih ljudi. Mi smo mala zemlja, ali zemlja koja nije siromana. Jugoslavija je bogata, potencijalno vrlo bogata. Samo, potrebno je vie rada, vie discipline, vie tednje. Jer, kod nas ima rasipanja. Uvjeren sam da ste sa mnom saglasni ako kaem da u 1980. godinu ulazimo jedinstveni, kao to smo bili u ratu i u posljeratnim periodima. Zahvaljujui tom jedinstvu, mi se niega ne bojimo. Diem ovu au za sreu i prosperitet nae zemlje, za vae zdravlje, drugarice i drugovi. ivjeli! rekao je na kraju predsednik Tito. ETVRTAK, 3. I 1980. 122 DANA NADE Ljubljana, 3. januar (Tanjug) Po savetu lekarskog konzilijuma predsednik Republike Josip Broz Tito primljen je jue u Kliniki centar u Ljubljani zbog ispitivanja krvnih sudova nogu. Jugoslavija je jo bila u prazninom novogodinjem raspoloenju, ponegde jo nisu poele da rade maine u 1980. godini, kada je u etvrtak po podne stigla vest da se predsednik Republike Josip Broz Tito nalazi u Klinikom centru. Pomislili smo da se radi o rutinskom pregledu, a nismo bili svesni injenice da je zapoela poslednja bitka velikana nae revolucije, a stratega i mislioca, poslednjeg velikog voe drugog svetskog rata, tvorca nove Jugoslavije, dravljanina sveta. Borbu, dugu 122 dana, preivljavalo je 22 miliona Jugoslovena, milijare ljudi, jer Tito nije bio samo na pripadao je celom svetu. Tanjugova vest o odlasku predsednika Republike Tita u Kliniki centar obila je svet za nekoliko trenutaka.

Agencija Frans Pres prva je poslala vest da je maral Tito primljen u Kliniki centar. U komentaru se zakljuuje da je zdravstveno stanje predsenika u izvesnoj meri ozbiljno poto Tanjug ne izvetava da se radi o rutinskom pregledu. Junajted Pres Interneenel i Asoijeted Pres objavili su kao hitnu vest o Titovom odlasku u bolnicu. AP je u dodatku nabrojao od ega je Tito bolovao poslednjih godina, navodei da se predsednik Republike vrlo brzo oporavio posle svih zdravstvenih tegoba i ubrzo ponovo stupio u akciju, nastavio svoja mnogobrojna putovanja, primao svetske lidere. Tito je prole godine posetio deset drava na etiri kontinenta, uestvovao na Konferenciji nesvrstanih u Havani, a u Beogradu je primio 41 stranu delegacju. (AP) Agencijsku vest odmah su preuzele amerike radio stanice ocenivi njen znaaj time to su vest o Titovoj bolesti objavile pre izvetaja Bele kue o Avganistanu. Ljubljana, 6. januar Posle izvrenih ispitivanja krvnih sudova nogu, predsednik Republike Josip Broz Tito napustio je danas Kliniki centar u Ljubljani. Utvreno stanje zahteva dalje intezivno leenje. Konzilijum lekara: prof. dr Bogdan Brecelj, prof. dr Mioljub Kii, prof. dr Miro Koak, prof. dr Jovan Risti, prof. dr ore Popovi, prof. dr Stanislav Mahkota, prof. d. Predrag Lalevi i prof. dr Ivo Obrez. Jugoslavija je odahnula. Voljeni predsednik pnovo se nalazi na Brdu kod Kranja, gde je provodio radne dane u podnoju planina, u prijatnom goranjskom ambijantu. Tito je u dobrim rukama, govorili smo sami sebi. Mnogi su pomislili: ne bih voleo da sam na njihovom mestu jer je odgovornost koju nose ogromna. Ko su ti specijalisti koji su potpisali drugo saoptenje o zdravstvenom stanju predsednika Republike Josipa Broza Tita, ljudi od kojih smo narednih 120 dana oekivali novosti radosne kada se Titovo zdravstveno stanje poboljavalo, i zabrinjavajue kada su bolesti poele da se nadovezuju jedna na drugu? Od 6. januara do sudbonosnog 4. maja lekari su za javnost predstavljali samo konzilijum lekara da bi tek poslednji, najtraginiji izvetaj bio ponovo potpisan njihovim imenima. Lekarska etika obavezivala je konzilijum na utanje; u njemu su bili ljudi svesni svoje odgovornosti. Tim lekara specijalista koji ive za svoj rad, a ne za rei o njemu. Moda e za nekoliko godina dr Bogdan Brecelj, dr Mioljub Kii, dr Miro Koak, dr Jovan Risti, dr ore Popovi, dr Stanislav Mahkota, i dr Predrag Lalevi otkriti pojedinosti borbe za Titov ivot,bitke koju su, zajedno s njim, vodili 122 dana. Ipak, to je stvar budunosti. Za sada moemo samo neto podrobnije predstaviti strunjake, kratko i saeto, kao ljude i lekare, jer u biografijama svakog od njih ima materijala za itavu knjigu. Profesor dr Bogdan Brecelj, najstarijilan konzilijuma lekara, roen je 6. maja 1906. godine u Gorici. Studije medicine zavrio je u Insbruku. Dr Bogdan Brecelj je bio stari Titov prijatelj i lekar; bio je lan lekarske ekipe koja je 1951. godine operisla naeg marala. Vodio je brigu o zdravlju predsednika Tita od 1947. godine, a konzilijum lekara je vodio kao najstariji lan. Strunjaci smatraju da kao profesor Medicinskog faklulteta u Ljubljani ima izvanredne za razvoj savremene ortopedije. Kao uesnik narodnooslobodilake borbe obavljao je niz dunosti; bio je i glavni hirurg partizanskih odreda Slovenije i organizacioni sekretar

Oblasnog narodnooslobodilakog odbora za Slovenako primorje i Trst. Posle osloboenja obavljao je mnogobrojne drutvene dunosti. lan je Slovenake, Hrvatske i Srpske akademije nauka, mnogih inostranih akademije i drugih naunih institucija. Generalmajor prof. dr Mioljub Kii roen je 1911. godine u Vranju. Za etiri decenije medicinskog i drutvenopolitikog rada nagraen je 1979. godine nagradom AVNOJ-a. U toku rata nalazio se u nemakom zarobljenitvu, posle osloboenja bio je lekar u glavnoj bolnici, a zatim profesor Vojnomedicinske akademije. Poslednjih osam godina je naelnik Interne klinike VMA. Dr Miroljub Kii objavio je vie od 170 naunih radova. Jedno od njegovih najznaajnih dostignua, plod dvanaestogodinjeg istraivanja, jeste otkrie da se dodatkom minimalnih koliina joda u kuhinjsku so birno smanjuje broj obolelih od guavosti i kretenizma kojih samo u Jugoslaviji ima vie od milion i po. Posle ovog otkria u Jugoslaviji se stavlja jod u so koja se koristi u irokoj potronji. Profesor dr Miro Koak, redovni profesor hirurgije Medicinskog fakulteta u Ljubljani, roen je 1919. godine u Ljubljani. Studije medicine zavrio je u Zagrebu. Po njegovoj zamisli izgraena je aparatura za vantelesnu cirkulaciju pomou koje je 1958.godine uspeno izveo prvu operaciju na otvorenom srcu u Jugoslaviji. Dr Mirko Koak uveo je i mnoge operativne zahvate, izmeu ostalog ugraivanje tranzistorskih pejsmejkera i utvrivanje vetakih sranih zalistaka. Godine 1971. izveo je prvu u Jugoslaviji aotrnokoronarni bajpas krvnih sudova. Bio je u ekipi lekara koja je od 1951. vodila rauna o zdravlju predsednik Tita, a od 1953. godine pratio ga je na svim njegovim putovanima. Profesor dr Jovan Risti, roen 1912. godine u Beogradu, profesor je begeogradskog Medicinskog fakultetau penziji, savetnik Neuropsihijatrijske klinike u Beogradu. Studije medicine zavrio je u Beogradu, a specijalizaciju u Parizu. U Londonu se specijalzovao za elektroencefalografiju. Autor je mnogih naunih radova. Napisao je, izneu ostalog, knjigu Medicina i drutvo. lan je Srpske akademije nauka i umetnosti. Pukovnik profesor dr ore Popovi je drugo vojno lice u konzilijumu lekara. Roen je 1917. godine u Kupresu. Studije medicine zavrio je u Beogradu. Uesnik je narodnooslobodilake borbe i otada je u vojnoj slubi. Sada je naelnik kardiolokog odeljenja Vojnomedicinske akademije. Kardiologiju je spevijalizovao u Engleskoj, SAD, Belgiji, Nemakoj i Francuskoj. Zajedno sa prof. dr Isidorom Papom uvodio je u Jogoslaviji kardiovaskularnu hirurgiju, a niz godina bio je kardiolog konsultant. lan lekarskog konzilijuma postao je pre deset godina. Profesor dr Stanislav Mahkota roen je 1913. godine u Volku kod Kranja. Studije medicine zavrio je u Zagrebu. Specijalista za endokrinologiju i stunjak za dijabetes. Specijalizovao se u vajcarskoj, Engleskoj i Nemakoj. Dr Stanislav Mahkota je od 1954. godine lan lekarske ekipe koja je redovno pregledala predsednika Tita u Ljubljani. Od 1965. godine pratio ga je na njegovim putovanjima, a od 1971. godine lan je konzilijuma lekara. Profesor dr Predrag Lalevi roen je u Pei 1927. godine. Studije medicine zavrio je u Beogradu. Direktor je Instituta za anesteziologiju i reanimaciju Klinike bolnice u Beogradu. Kao stipendista svetske zdravstvene organizacije usavravao je anesteziologiju u Kopenhagenu, a 1956. godine u poznatoj klinici Mejo u amerikom gradu Hjustonu. Prole godine dr predrag Lalevi objavio je prvi udbenik anesteziologije u Jugoslaviji. Dr Lalevi pratio je predsednik Tita na svim putovanjima od 1964. godine.

Ljubljana, 7. januar Lekarski konzilijum izvrio je danas na Brdu kod Kranja konsultaciju sa profesorom dr Majklom Debejkijem SAD i prof. dr Maratom Knjazejevim SSSR o zdrastvenom stanju i daljem leenju predsednika Republike Josipa Broza Tita. Nakon pregleda i konsultacija, predsednik Tito je zadrao na ruku profesore Debejkija i Knjazejeva, lanove konzilijuma i line lekare. Na ruku je bio i sekretar Predsednitva CK SKJ dr Duan Dragosavac. Poseta uvenih lekara iz SAD i Sovjetskog Saveza ponovo je izazvala veliko interesovanje stranih agencija. injenica je da su agencije, inostrana tampa druga sredstva javnog informisanja i dalje korektno izvetavali o zdravlju predsednika Tita, drei se pri tom injenica. Istovremeno su se pojavili napisi o poloaju Jugoslavije suoene sa boleu Predsednika Republike i razbiljanja o njenoj budunosti u sluaju da se zdravlje prvog graanina Jugoslavije pogora, odnosno ako se desi ono najgore. Asoijeted Pres izvetava iz Beograda: Maglovito opisane zdravstvene tegobe jugoslovenskog predsednika nisu omele ivot u glavnom gradu. I dodaje: Mnogi Jugosloveni privatno i slubeno ne razmiljaju vie o Titu kao samrtniku. Junajted Pres Interneenel obraa posebnu panju na fotografiju snimljenu na Brdu za vreme ruka koji je predsednik Tito priredio za lanove konzilijuma lekara, line lekare i goste iz SAD i Sovjetskog Saveza. Konsatuje da Tito deliju krepko i da nije, ber ne u potpunosti, vezan za postelju. Debjki i Knjazejev su ga pregledali kako bi lake odluili moe li podneti operaciju krvnih sudova, izvetava agencija. AFP upravlja svoj pogled u budunost izgraenu na sadanost. Panju posveuje kolektivnom Predsednitvu SFRJ koje znai prenos vlasti na ljude koji bi trebalo da obezbede kontinuitet posletitovskog perioda. Otada se u razmiljanjima o sudbini Jugoslavije sve ee susreemo s takozvanim posletitovskim periodom. Ne postoji nikakav posletitovski period. Postoji jugoslovenska socijalistika revolucija koja jo uvek traje i ije su osnovne karakteristike i pravci razvoja: socijalistiko samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, nazavisnost i nesvrtavanje, borba za mir, ravnopravnu saradnju i ekonomski napredak svih zemlaja u svetu. Sve je to postalo svojina ogromne veine svih naih narod i narodnosti. To je Tito koji ivi danas, a ivee i sutra. To su plebiscitirano potvrdili jedinstvo i politika svest koju su nei ljudi pokazali proteklih meseci. (Stane Dolanc, aln Predsednitva CK SKJ, jula 1980). Ljubljana, 12. janura Stanje oboljenja predsednika Republike Josipa Broza Tita nije se poboljalo i pored peduzimanja intezivnih mera leenja. U takvoj situaciji konzilijum lekara predloio je preduzimanje, u najskorije vreme, hirurkog zahvata na krvnim sudovima leve noge. Novost su sa oznakom hitno odmah prenele sve agencije. AFP dodaje, pored slubenog izvetaja, da su lekari prilikom pregleda bili iznenaeni kako Tito ima jako srce. AP izvetava da nema indikacija o pogoranju Predsednikovog zdravlja.

Ljubljana, 13. januar Predsednik Tito primljen je veeras u Kliniki centar u Ljubljani gde e biti izvren hirurki zahvat na krvnim sudovima leve noge. AFP dodaje uz Tanjugovu vest ocenu iz beogradskog izvora da hirurka intervancija nee predstavljari naroitu opasnost za ivot efa drave. Na osnovu te vesti Rojter zakljuuje da leenje lekovima nije dalo rezultate. UPI prenosi slubenu informaciju o prijemu predsednika Tita u Kliniki centar, dodajui sopstveni komentar u kojem podrava praksu da konzilijum lekara redovno izvetava o zdravlju predsednika Tita jer se na taj nain spreavaju pekulacije. Ljubljana, 14. januar Predsednik Republike Josip Broz Tito operisan je u toku prole noi u klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Klinikog centra u Ljubljani. Hirurki zahvat izvren je na krvnim sudovima leve noge. Predsednik Tito je dobro podneo operaciju. Neposredni postoperativni tok je normalan. Jugosloveni su pratili izvetaje konzilijuma lekara i stezali pesnice za oveka koji je u Klinikom centru u Ljubljani bio okruen najveom panjom i strunou. Tek to je vest objavljena, u Ljubljanu su poele da se slivaju najbolje elje za brz oporavak. Tito to smo mi. Te etiri rei koje su se najee ule govorile su sve; izraavaju zahvalnost i priznanje za sve to je veliki dravnik uradio za jugoslovenske narode i narodnosti, za bratstvo i jedinstvo, za stabilnu, nazavisnu zemlju. U Ljubljani su poeli da se okupljaju novinari svih krajeva sveta da bi na licu mesta pratili zdravstveno stanje predsednika Tita. Novinske agencije su svoje dopisnike preselile iz Beograda u Ljubljanu, stigli su specijalni izvetai veih listova. U poetku su se obraali pojedinim redakcijama, a zatim su republiki organi otvorili privremeni pres-centar gde su izvetai iz drugih republika i inostranstva dobijali najnovije informacije. Posredstvom ovog pres-centra dolazili su u dodir sa drutveno-politikim radnicima radnicima ako su eleli da sanaju neto vie o Sloveniji i Jugoslviji, o socijalsitikom samoupravnom drutvu, o ekonomskom poloaju ili razvoju republike u kojoj je predsednik Socijalistike Federativne republike Jugoslavije viodio borbu s boleu. Ljubljana, 20. januar Dalje pogoravanje stanja leve noge predsednika Republike Josipa Broza Tita zahteva preduzimanje novog operativnog zahvata. Opte stanje zdravlja predsednika Tita je dobro. Prva hirurka intervencija nije dala zadovoljavajue rezultate. Rasla je zabrinutost, ne samo u Jugoslaviji ve i u inostranstvu. Ljubljana, 21. januar Danas u podne prednsedniku Republike Josipu Brozu Titu amputirana je leva noga zbog tekog oteenja arterija koje je dovelo do prekida cirkulacije i ubrzane devitalizacije tkiva te noge i ugroavalo ivot. U Ljubljanu su se slivale hiljade i hiljade telegrama, uznemirenih zbog uzroka, dirljivih zbog privrenosti, srdanih, iz ljudskih dubina, saetih jer u takvim trenucima rei idu teko od srca.

Poletela je misao nazad u istoriju, u one dane kada je u drugom svetskom ratu Josip Broz Tito bio ranjen kao jedini vhovni zapovednik koji se nalazio u prvim borbenim redovima i koji je, zajedno sa drugim borcima, izlagao svoj ivot opasnosti. Tito je bio najblii smrti 9. juna 1943. godine na Sutjesci: Nemaki avioni su se spustili vrlo nisko. Mogla su se videti lica pilota. Pale su prve bombe. Tito je potraio zaklon iza neke ogromne bukve oborene prilikom oluje. Legao je uz sam panj s telo je opruio du oborenog stabla. Iza njega je leao lan engleke vojne misije kapetan Stjuart. Kada je bomba, teka izmeu 10 i 20 kilograma, fijuknula prema mestu gde je leao Tito, njegov pas Lukas se munjevito bacio na glavu druga Tita i zatito ga svojim telom. Bomba je pogodila panj, samo metar od titove glave. Eksplozija je bacila u vazduh Tita i i druge koji su bili u njegovoj blizini. Kada se dim raziao, na zemlji je ostalo nekoliko nepominih tela. Meu njima i tela ure Vojinovia, Titovog pratioca, starog panskog borca koji se 22 meseca borio u pozadini Frankovih jedinica u paniji, i engleskog kapetasna Stjuarta. Kasnije je drug Tito priao Vladimiru Dedijeru, partizanskom saborcu i publicisti, kako se useao u tom trenutku: ''Dobro me je udarilo. . . Pomislio sam svreno je. . . Kad je bomba tresnula kraj mene i kas me je obavio mrak, uinilo mi se za trenutak da sam poginuo. Moj pas Lukas, koji mi je svojim tijelom pokio glavu, leao je raskomadan. Malo dalje engleski kapetan Sjuart, noge mu tre uvis. Jo dalje uro. Usred te pustoi pogled mi je pao na jedno slomljeno drvo, na kome je aloso cvrkutala mala umska ptiica. Eksplozija joj je prebila nogu i povredila krila. To malo stvorenje stajalo je na jednoj nozi i lepetalo krilcem. Taj prizor mi se duboko urezao u sjeanje. . .'' Ljubljana, 23. januar Predsednika Tita, koji se posle operacije uspeno oporavlja, danas su u Odeljenju za intezivnu negu Klinikog centra u Ljubljani posetili sinovi arko i Mia. Vrlo obradovan ovom psetom, drug Tito je proveo izvesno vreme u razgovoru sa svojim sinovima. Fotografija ove posete obila je, mogli bismo rei, ceo svet. Neki su je nazvali fotografijom godine, drugi fotografijom optimizma, a novinari su emitovani telefoto u pres-centru pozdravili aplauzom. Sa naslovnih strana evropskih i amerikih listova gledala su tri raspoloena, nasmejana lica, sreni sinovi uz oca koji je prebrodio ono najtee. Ko su arko i Mio, sinovi od kojih je otac zatraio savet, da li da amputira nogu? Kada je uo nihovu odluku, kratko je rekao: Da, amputirajte! arko je etvrto, jedino preivelo dete Josipa Broza i Pelagije Belousove koju je Tito kao ruski ratni zarobljenik upoznao 1917. godine u Omsku. Po dolasku u Jugoslaviju porodica nije ostala dugo na okupu jer je Josip Broz uhapen zbog revolucionarne delatnosti. Poljka (Pelagija Belousova) bila je primorana da se sa sinom vrati u Sovjetski Savez. arko Broz se u drugom svetskom ratu borio kao oficir Crvene armije, bio je dva puta odlikovan, a prilikom ranjavanja izgubio je ruku. Posle mnogo vremena otac i sinu su se sreli 1944. godine na Visu gde je bilo sredite nove Jugoslavije jer se na ostrvu nalazio Vrhovni tab NOV i POJ na elu sa vrhovnim

komandantom, maralom Titom, Centralni komitet KPJ, Komitet nacionlanog osloboenja Jugoslavije, Predsednitvo AVNOJ-a, saveznie misije i drugi. Branka Savi, ifrantkinja vrhovnog komandanta prisea se susreta Josipa i arka Broza. Jednog dana drug Tito je dobio vest da e iz Sovjetskog Saveza na Vis doleteti njegov sin arko. Tito je ve ranije znao da mu je sin bio ranjne ranjen, da mu je granata odnela deo ruke, ali je i pored toga bio radostan to je arko ostao iv, to se hrabro borio i bio odlikovan. Dobro se seam onoga dana kada je arko stigao na Vis. Drug Tito je radio. U vreme kada je trebalo da stigne arko, izaao je napolje i etao po kamenjaru. Posmatrala sam ga iz atora u kome smo iveli mi ifranti. Posle nekoliko trenutaka dole, u podnoju brda, pojavio se arko. Tito ga je odmah primetio. I arko njega. Obojica su zastali. Moda samo za trenutak-dva. Zatim su obojica potrali. Sreli su se negde na sredini brda. Snaan zagrljaj. Dug. Tito je podigao arka, zagrlio ga. I sin oca. Tako su zagrljeni poli prema atorima. Tito je prostoduno jednostavno nosio arka u zagrljaju, nasmejan veseo i uzbuen. . . Meutim, taj susret druga Tita sa sinom arkom zapamtila sam jo po neemu. Jo istog dana arko je oboleo. alio se na bolove u elucu. Smestili smo ga u na ator. Uskoro se smirio i zaspao. Dobro se seam da je palo vee. Drug tito je polako uao u ator. Nije govorio. Samo se pribliio krevetu gde je leao arko. Gledao je svog sina neno, oinski, dugo, dugo. Zatgim mu jeobrisao znoj sa ela, a rukom je proao kroz njegovu kovrdavu svetlu kosu. . . Zatim je polako izaao iz atora. Aleksandar Mio Broz, sin Josipa Broza i Helene Has, video je oca tek uoi svog petog roendana, aprila 1945. godine. Sea se da su mu za taj susret saili pravu partizansku uniformu i nauili ga da raportira po svim propisima. To je i uinio, a otac-maral se nasmejao od srca i zagrlio ga. Malom ilegalcu, koga su za vreme rata skrivali kod mnogih porodica da ga neprijatelj ne bi otkrio, bilo je teko da se odjednom navikne da ima oca. ak ni nekoliko meseci kasnije nije ga zvao ocem, ve samo: ujm ti! Otac bi se uvek nasmejao kada bi to uo. Divna su seanja Mie Brza na oca. Dok je bio mali, otac mu je posveivao mnogo vremena. Bio je i dobar pedagog jer sinu nikada nije govorio Mora! Umesto toga, radije bi govorio: Savetovao bih ti. . . ili ini mi se da bi ovako bilo bolje. . . Kada je Mio maturirao, Josip Broz je bio presrean. Otac kao otac. . . Zatim je sin upisao prava, diplomirao i zaposlio se prvo u zagrebakoj Prvomajskoj a zatim u INI. Dvadeset i etvrtog maja 1980. godine napunio je 39 godina. Po tradiciji, porodica Broz se svake godine okupljala kod Josipa Broza, uoi njegovog roendana. arko Broz i njegova supruga dr Zlata Broz sa decom Svetlanom, Zlaticom, Josipom-Jokom i Edvardom koji takoe ve imaju svoje porodice, Mio Broz i njegova supruga dr Mira Broz sa decom Aleksandrom i Andrejem, Titova sestra Tereza, sestiina ana Kostanjek, Titovi neaci Franjo Broz i Branko Broz sa porodicama - tako da je na pordinom slavlju, kojem su ton davali veseli glasovi praunuka, obino bilo 29 lanova porodice. Ljubljana 29. januar Predsednik Republike Josip Broz Tito napustio je jue po podne odeljenje za intezivnu negu i preao na bolniko odeljenje Klinike za srce i krve sudove gde

se nastavljaju mere medicinske rehabilitacije. Poto oporavljanje predsednika Tita tee normalnim tokom, konzilijum od sada nee od sada svakodnevno davati saoptenja. Izgledalo je kao da tih dana Ljubljana hoda na prstima, napisao je jedan od stranih dopisnika i nastavio: Nikada jo nisam video grad koji se tako slono umirio da ne bi uznemiravao jednog bolesnika. Tako je ne samo Ljubljana, ve cela Jugoslavija, bez patetike, mirno i razumno prihvatila bolest oveka za koga je ljude vezivalo dugo i bezgranino poverenje. Istovremeno, oi milona ljudi bile su uperene u lekarsku ekipu koja je, kao malo koja u istoriji, imala izuzetno odgovoran zadatak i koju su tako pomno pratili ljudi prosenih pogleda, poverljivih ali i strogih jer za moguu pogreku ne bi bilo opravdanja. Pria se da je Titova reakcija kada se probudio iz narkoze bila karakteristina za njegovu vitalnost: Zar sam zalutao meu kosmonute? naalio se predsednik kada je oko sebe video lekare sa obaveznim maskama na licu. Ili kao to je neki od funkcionera ispriao jednom od stranih dopisnika: samo jo ekamo da Stari zatrai svoju omiljenu cigaru. . . Sve svetske novinske agencije objavljivale su tih dana novosti o zdravstvenom stanju predsednika Tita kao i o njegovoj aktivnosti poto je podneo drugi operativni zahvat. Preuzele su Tanjugovu vest da su predsednika Tita posetili predsednik Predsednitva SFRJ Lazar Kolievski i predsednik Predsenitva CK SKJ Stevan Doronjski koji su mu u ime oba Predsednitva poeleli to brzi i potpuni oporavak. U razgovoru sa Kolievskim i Doronjskim predsenik Tito se interesovao za tekue aktivnosti naeg unutranjeg razvitka i za neka znaajna pitanja u meunarodnoj situaciji. AP je dodao da je Tito ve poeo da obavlja predsednike dunosti. UPI je zapisao rei neke stjuardese na Brniku: Tito je ilav, ali nije jedini. I mi smo ilavi. Bili smo veoma radosni to nam je pruena tolika podrka kada je Tito otiao u bolnicu. Ali, niko se ne sme meati u nae stvari. Protiv toga emo se svi boriti. Nikada neemo bilo kome dozvoliti da budemo njegoc privesak ili rezerva. UPI je dodao das u te rei koja se jo nije rodila dok se Tito borio protiv nacista, odraz celokupne Titove ivotne zaostavtine - strasne nazavisnosti koja proima celu jugoslovensku stvarnost. Argentinski Konviksion: Maral je odbio da ode i po starom obiaju oporavlja se zahvaljujui glavnom elementu - volji. AP je citirao rei zvaninog jugoslovenskog predstavnika: Bolest predsednika Tita pokazala je svima (stranim novinarima - prim. pr.) steepen jedinstva jugoslovenskih naroda. Londonski Tajms: Kriza je prola, panike nije bilo. Ni stanovnitvo ni rukovodstvo nisu pokazali ni najmanji znak panike. Jugosloveni su ostali na svojim radnim mestima ili su nastavili svoje odmore odnosno putovanja u inostranstvo. Nije bilo navale na banke i trgovine. U svakom sluaju, Jugoslavija je poloila test o tome ta bi moglo da se desi posle Tita i rezultat je u potpunosti zadovoljavajui. Njegovi zamenici su pokazali izvanredne sposobnosti, a narod se ponaao mirno i odgovorno. Moskovske novine su poslednju vest o zdravstvenom stanju predsednika Tita objavile 22. januara, kada su obavestile itaoce da je predsedniku Titu amputirana leva noga. Italijanski Korijere dela sera doneo je na prvoj strani poruku predsednika Pertinija predsedniku Titu: Budite jaki, potrebni ste svetu!

Ljubljana, 14. februar U toku protekle noi stanje zdravlja Predsednika Republike Josipa Broza Tita bilo je kritino. Posle preduzetih intezivnih mera leenja dolo je do izvesnog poboljanja, ali je stanje i dalje vrlo teko. Nastavljaju se odgovarajue medicinske mere. Kada iz Klinikog centra vienisu dolazile ohrabrujue vesti o zdravstvenom stanju predsednika Republike, kada su se javile tekoe sa bubrezima, njihova oslabljena funkcija, kao i tekoe sa srcem, nastpila je prva ozbiljna kriza. U Jugoslaviji je rasla zabrinutost, ali ljudi su i kritine novosti primalidostojanstveno, sa nadom da se radi o kratkotrajnom pogoranju, koje e i ovoga puta savladati ovek od elika kako su u svetu nazovali predsednika Tita zbog njegove izvanredne vitalnosti i volje za ivotom ime je tako mnogo pomogao svojim lekarima saborcima u ovoj tekoj bitci. Strane agencije su ocenile ovo lekarsko saoptenje kao do tada najpesimistikiji zdravstveni bilten. UPI: Zdravstveno stanje predsednika Tita dramatino se pogoralo. Meutim, Jugosloveni i te teke vesti prihvataju bez panike, to dokazuje da system kolektivnog predsednitva koi je inicirao sam predsednik, deluje izuzetno dobro. Ljubljana 26. februar Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje teko. I pored sprovoenja odgovarajue intenzivne terapije, upala plua se ne smiruje. Sve ee se javljaju poremeaji sranog ritma, a znaci srane slabosti se odravaju. U pres-centru u Ljubljani koji je ponovo otvoren pre desetak dana poeli su da se okupljaju novinari. Svi oni, bilo da se radilo o onima koji su se vratili u Ljubljanu - mnogi su otili posle izvetaja od 29. janura koji je govorio da se predsednik Republike oporavlja - bilo o onima koji su tek doli, bili su pod snanim utiskom koje je na njih ostavio nepromenjen ivotni tok u Jugoslaviji I dostojanstvo sa kojim su se Jugosloveni suoavali sa eventualni gubitkom svog voe. udili su se spontansoti kojom su se Slovenci - od odraslih do najmaih - odrekli tradicionalnih poklada, nisu verovali da nije postojalo nareenje odozgo, das u ljudi samo izraavali svoje najdublje odeanje koje nije dozvoljavalo da se vesele u dana kada se njihov predsednik bori sa smru. Smrt, kakva svirepa re. Ovako je o njoj razmiljao predsednik Tito 16. maja 1968. godine: Smrt zavisi od toga kako je neko ivio, ako ste uradili neto korisno, to e vas nadivjeti. Ako je neko imao neku korisnu ulogu u ivotu, ak i tad svijet nee krenuti nizbrdo kad on umre. Ono to je on uradio zauvijek e ostati. Tu mnogo zavisi od toga ta je neko uradio za dravu ili za narod. Istorija je dugaak proces. Ljudi nikada ne zaboravljaju ta je bilo dobro kod nekog dravnika. Oni e se uvijek sjeati onog dobrog u njegovim djelima. Postoji poslovica: 'srean je onaj koji vjeno ivi'. To, u stvari, znai da je on uinio neto dobro. Tako je razmiljao ovek koji je ponovo uveo Partiju meu mase, ojaao poverenje u nju, ujedinico sve napredne snage u borbi za osloboenje Jugoslavije, okupio pod jednom zastavom sve narode i narodnosti Jugoslavije, verovao u stvaralaku snagu radnike klase, na osnovu iskustva iz narodnooslobodilake borbe ostvario socijalistiko samoupravljanje, izborio Jugoslaviji pravo samostalog i nezavisnog puta u socijalizam, poloio temelje nesvrstanosti, postao jedan od najveih boraca za mir u istoriji, graanin sveta.

Ljubljana, 2. marta - U toku protekle noi dolo je do pogoranja opteg stanja zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita, a posebno do dlajeg slabljenja srca. Nastavljaju se neophodne mere intezivnog leenja. Druga kritina faza bolesti druga Tita koju su ovako komentarisale strane agencije: UPI: Kraj je jo samo pitanje vremena. Sa politike pozornice odlazi svetski dravnik, poslednji veliki heroj drugog svetskog rata i jedan od tvoraca nesvrstanosti. Tito je u svom vrovatno poslednjem politikom inu poslao iz bolesnikog kreveta dramatian poziv za mir i poputanje Karteru, Brenjevu i jo nekim voama nesvrstanih zemalja. ATP: Ovo je poslednja bitka starod lava; radi se o medicinskom fenomenu jer bi svaki drugi ovek u tim godinama ve podlegao bolesti. Rojter: Predsednik Tito nee jo dugo izdrati i pored vrste volje da se odupre bolesti. panska agencija EFA: Lekarski izveaji su potpuno realni kako ljudi ne bi gajili lane nade. Italijanski list Korijere dela sera otiao je najdalje u predvianjima, navodei da Beograd uskoro moe da postane mesto gde e se okupiti svetski dravnici. Na redovnoj konferenciji za tampu u ljubljanskom pres-centru predsednik novoformiranog Republikog komiteta za informacije Anton Vahen obavestio je izvetae da e centar biti otvoren ve od devet asova i da e do daljeg raditi neprekidno. Pitanje dopisnika AP: Da li to znai kraj? Vahenov odgovor: Ne, ali sada su u Ljubljani nalazi bar trideset stranih novinara i treba im omoguiti neometan rad. Ljubljana, 12. mart - Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je vrlo teko. Upala plua se ponovo javlja. Znaci srane slabosti su izraeniji. Nastavlja se intezivno leenje. Sa koliko nade su ljudi svakodnevno trinaest asova sluali radio. Kakav e biti dananji izvetaj o predsednikovom zdravlju? Da li e biti promena, teko, vrlo teko, moda ponovo kritino, da li e se javiti nova komplikacija, ili e, posle dugo vremena ponovo biti objavljena toliko oekivana i eljna re - poboljanje, lako poboljanje? Koliko smo samo postali osetljivi, kao nikada do tada, za sve finese lekarskog izraavanja. Strane agencije koje su preuzele Tanjugov izvetaj protumaile su ga kao poetak kraja. AFP: Predesdinik Tito se nalazi u komi. Osam lekara koji ga lee nemogu da garantuju da e preiveti do sledeeg vikenda. Lekarski izvetaj je potvrda alarmantnih novosti. AP: Dananji izvetaj sa sigurnou nagovetava dalje komplikovanja medicinske birke za ivot legendarnog voe. Rojter: Ovo je najcrnji izvetaj lekarskog konzilijuma za poslednje dve nedelje. Pogoranje opteg zdravstvenog stanja ponovo je podstaklo pekulacije o budunosti

Jugoslavije posle Tita. Meutim, sve je vie onih koji ne sumnjaju u to da e Jugoslavija u svakom sluaju iu ve utvrenim putem. Jugoslavija je snana, nezavisna, hrabra, dobro opremljena nacija, koja moe braniti samu sebe. (Karter) Jugoslovenski politiki sistem ostee onakav kakav je bio i za vreme Tita, i nita se nee dogoditi. Jugoslavija nee pristupiti nijednom bloku jer je njen dosadanji sistem nije sistem jednog oveka, ve Partije koja e ostati i kad Tito ode. (Kariljo) Jugoslavija je jedan od najstabilnijih faktora u Evropi. Ne mogu da zamislim da bi po odlasku predsednika Tita sa politike pozornice moglo da doe da bilo kakve nestabilnosti. (Krajski) Shvatam brigu jugoslovenskog naroda za Titovo zdravlje. Tito je jedan od najveih dravnika ovog veka, prvi koji nije dozvolio Staljinu da diktira svoju politiku. (mit) Ljubljana, 26. mart - Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je vrlo teko. Upala plia pokazuje znake laganog povlaenja, ali poviena temperatura i dalje traje. Funkcija bubrega se ne uspostavlja. Kardiovaskularni sistem i danas je relativno stabilan. Intezivno leenje se nastavlja. Iz Novog sada je 24. marta krenula na tradicionalini, dugi put po celoj zemlji trafeta mladosti, kao to je to inila, bez prekida, svakog prolea posle osloboenja, uvek sa nekom novom snagom koju u na ivot unosi mladost koja dolazi, svesna svega to je naa zemlaj postigla na elu sa drugom Titom i onoga to nam znai njegovo delo. Ovog puta je trafeta bila posebno simbolina: S kraja-na kraj zemlje, od srca do srca, iz ruku u ruku mladih cele Jugoslavije, povezivala je sve istom milju, sa najboljim eljama i iskrom nade da e predsednik Tito sa uspehom izvojevati bitku za ivot. Meutim, ovog puta trafeta nije stiga do cilja, do stadiona u Beogradu gde bi je, kao i toliko godina ranije, slavljenik doekivao za Dan mladosti. Ljubljana, 21. aprill - Opte stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je izuzetno teko. Krvarenje koje traje, znatno oteenje jetre praeno jakom uticom, upala plua, visoka temperatura i slabost srca ugroavaju ivot druga Predsednika. Funkcija bubrega se ne uspostavlja. Nastavlja se intezivno leenje. Novost koju su prenele novinske agencije dobila je mesto u najvanijim informativnim emisijama televizijskih i radio-stanica i na prvim stranama novina. Agencijski izvetai su dodali i svoje komentare. UP: To je najozbiljniji izvetaj posle 14. februara kada je reeno da je zdravstveno stanje predsednika Tita kritino. UPI: Detaljno nabrajanje bolesti moe se shvatiti kao znak da se pribliava kraj borbe za predsednikov ivot koja traje vie od tri meseca. AFP: Ugroen je ivot predsednika Tita, a lekarski izvetaj nagovetava predpostavku da treba oekivati neminovan kraj. AP: Predsenik Tito je na ivici smrti. Moe se rei da je do neminovnog kraja ostalo jo nekoliko sati. To je vrlo alosno.

Ljubljana, 23. april - Stanje zdravlja predsednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje kritino. Pored postojeeg komatoznog stanja, frug Predsedik, se od sino nalazi u oku. Preduzimaju se neophodne medicinske mere. Bio je to drugi lekarski izvetaj u jednom danu. Sve novinske agencije su pod oznakom hitno javile svetu: to je siguran zak da smrt treba oekivat svakog trenutka. UPI je ak najavio da e vest o smrti predsenika Tita biti objavljena sledeeg jutra. AP je iz nepotvrenih izvora dobio informaciju da je u poslednja 73 asa u Kliniki centar dopremljen odreena koliina novog amerikog antibiotika, ali se ogradio navodei da te vesti nisu potvrene. Ljbubljana, 28. aprila - Primenom odgovarajuih mera leanja, prevaziena je kritina faza oka u koju je drug Predsednik bio zapao u popodnevnim asovima 22.aprila, ali je opte stanje njegovog zdravlja i dalje vrlo teko. Nastavlja se intezivno leenje. Kada su iz Klinikog centra poele da stiu ohrabrujue vesti, koje nisu nasluivale ono najgore, u Ljubljanu je stigla trafeta mladosti. Kada je trafeta mladosti prolazila pored Klinikog centra, grupa mladia i devojaka odnela je u ime jugolsovenske omladine u bolnicu buket cvea i pisma za predsednika Tita i lekarski konzilijum. Cvee i pisma primio je prof. Dr Bogdan Brecelj. Ti si uzor nama mladima. U tebi vidimo linost koja ej svojim stvaralakim radom, svojom elinom voljom i neogranienom verom u narodne mase i u najteim trenuticima nalazila put savlaivanje tekoa u naem drutvenom razvitku. Naa generacija preuzela je na sebe odgovornost da prihvati i nastavi ono to su izvojevale generacije sa tobom na elu. U to stvaralatvo uvek emo iznova unositi sveinu, polet, vlastitu volju i nove ideje, napisali su mladi u pismu Titu. Ljubljana, 21. april - Zdravstveno stanje predsednika Republike Jospipa Broza Tita je danas neto bolje, mada je, u celini uzev, i dalje vrlo teko. Nastavlja se intezivno leenje. Kao da je teret skliznuo sa naih ramena. Jugolsavija je odahnula bar za as. Ako ve nije prolo, ono najgore je odloeno. Strane agencije su takoe sa vie optimizma gledale na ovu situaciju, izraavajui priznanje lekarima koji su, intezivnim merama, prebrodili kritinu fazu u zdravstvenom stanju predsednika Tita. Naglasile su da je lekarski konzilijum posle nedelju dana termin izuzetno teko zdravstveno stanje zamenio terminom vrlo teko, da je Tito posle etvoromesene borbe dobio, mada privremeno, jo jednu bitku i da izvetaj lekarskog konzilijuma daje nadu Jugolsovenima da e predsednik preiveti prvomajske praznike. Prvi izvetaj posle prvog maja bio je takoe takav da smo mi, Jugosloveni, ponovo mogli da odahnemo - nije bilo nove krize. Tako se svakodnevnoj brizi za zdravlje predsednika Republke pridruilo, mada jo uzdrano i stiano, slavlje povodom praznika rada koje se mnogima produilo na sledeu nedelju. Naime, lekarski konzilijum je 1. maja saoptio da je zdravstveno stanje predsednika Tita neto bolje, mada je, u celini uzev, i dalje vrlo teko. Znaci oteenja jetre poeli su da se povlae, mada je utica i dalje bila jako izraena. Neto su se smanjile smetnje u funkciji probavnih organa, a upala plua se smirivala. Ukratko, izvetaj koji je - i pored upozorenja lekara da je opte zdravstveno stanje predsednika Tita i dalje vrlo teko - ponovo probudio nadu. Ali samo do kobnog etvrtog maja.

NAJISKRENIJE ELJE Otkako se predsednik Tito leio u ljubljanskom Klinikom centru, a naroito kasnije, kada je objavljena njegova fotografija posle operacije - nasmejani Tito u drutvu svoja dva sina - ljudi iz svih krajeva Jugoslavije, ali i iz inostranstva, slali su mu pisma, dopisnice i telegrame sa jednom eljom: da to pre ozdravi. Pisma su upuivana u Beograd ili Ljubljanu, esto napisana tekom rukom, najee sa poverljivim ti koje otkriva toplinu te dostojanstvene, jedinstvene i neponovljive ljubavi. Pisma poinju jednostavno: Na dragi drue Tito, na najdrai, spotovani tovari predsednik Tito, sakan na drugar Tito, ok Tito. Imam pet godina i veoma Te volim. Nikada se ne sme razboleti, pie mali Danijel Proki iz Buljana kod Paraina. Pioniri i omladina Jugoslavije potrudie se da Ti se odue za sve to si uinio za nas. Ispuniemo obeanja koja smo Ti dali. Mladi iz sela Gornjeg Bjelovca poruuju: Ii emo tvojim putevima borei se za tekovine za koje si se i ti borio i jo se uvek bori. Ozdravi to pre. Mi, deca, sreni smo to imamo tako dobrog predsednika i to lepo ivimo u miru i u slobodnoj domovini. Zbog toga vas toliko volimo i elimo da jo mnogo godina ivite u dobrom zdravlju, piu aci osnovne kole sa jadranskog ostrva. Ili elimo da se to pre oporavi jer si potreban svakom oveku bez obzira na boju i pripadnost, potreban si celom svetu. Dragi drue Tito, pie vojvoanski deak Radomir, eljno oekujem Vae ozdravljenje; zato mislite na mene - ovu elju mi morate ispuniti. Volim svog Tita, pie Mirela Tuek iz Siska. Prvobitnu brigu sve vie potiskuje snana radost zbog dobrih vesti iz bolnice, gde je sve puno udesne elektronike. Od jue nae srce drukije kuca. . . svi smo s Vama, poruuju uenici i nastavnici srednje kole iz Makarske. Delegati optinske skuptine Beograda: Ovih dana je u srcu svakog Beograanina, u svakom domu, u svakoj koli, u svakom radnom kolektivu, u svakom delu milionskog Beograda prisutna samo jedna elja - da nam to pre ozdravi. Novosti o poboljanju Tvog zdravstvenog stanja i uspenom oporavku donele su radost i ozarile lica radnika, aka, pionira i boraca koji sada eljno oekuju da se to pre vrati u na glavni grad i posveti izgradnji naeg samoupravnog socijalistikog drutva i jaanju nesvrstane i miroljubive politike u svetu. Poznati knjievnik turske narodnosti iz Skoplja i upravnik tamonjeg Teatra narodnosti Ilhami Emin, predsednikov lini prevodilac prilikom njegovih putovanja u Tursku, radosno poruuje: Kada se Titova fotografija i njegov topli osmeh pun ivota i radosti pojavio na televizijskim ekranima, bio sam toliko ganut da sam istog trenutka reagovao kao pesnik. U meni se rodila pesma kojoj sam dao naslov Osmeh izvesne zemlje ili na turskom Tum ilkenin bir glulumsezisi. Napisao sam je na turskom jeziku. Dani i trenuci koje sam proiveo uz Tita, nezaboravni su i najlepi u mom ivotu.

Veselimo se kao deca tvom ozdravljenju i Tvom skorom povratku u Beograd i Tvojoj poseti naoj mesnoj zajednici kao to si nam obeao. . . Dragi na voljeni Tito, danas smo najsreniji. Sa oduevljenjem smo primili novost o Tvom zdravstvenom stanju, koje je iz asa u as sve bolje. Naoj srei nee biti kraja kada nam sasvim ozdravi i ponovo nas povede u nove pobede. . . Tako ga bodre, hrabre i izraavaju svoju veru u njega, njegovu snagu i nesalomivi duh. Osmogodinji Renato eki iz Brkog poruuje svom predsedniku: Tito, ozdravi to pre, potreban si mi. Drugi ga uveravaju da su s njim najbogatija i najsrenija nacija na svetu, jer sloboda je lepa sa Tobom. Ja i moja devetolana porodica sa oduevljenjem smo pratili izvetaj lekarskog konzilijuma da si s oporavio i da ustaje iz kreveta. To nas je ohrabrilo i elimo Ti da to pre potpuno ozdravi i nadalje nas vodi u jo vee pobede, napisano je u nekom pismu. U drugom itamo: Dragi oe ljubavi i mira, Tvoje elje i snovi ive u srcima Tvojih sinova irom Jugoslavije i sveta. Brzo se oporavi, drue Tito. Naa elja je skromna, ali najdraa, stoji u pismu iz Kieva, kao i uvek elimo da Va vizionarski duh i elini organizam pobede bolest koja je i naa. elimo da brzo ozdravi, da nas vodi pobedonosnim putevima mira i socijalizma i da uvek i neprestano bude sa nama i pred nama. Drue Tito, elimo ponovo da Vam izrazimo svoje duboko potovanje iz sredine gde ste radili kao metalac, poruuju radnici Goe iz Smederevske Palanke. I drugi: Vaa bolest je i naa i zajedniki je podnosimo. Zato nam je jedina elja da se to pre oporavite na nau sreu i napredak samoupravnog socijalizma. Vi ste najvea linost XX veka i zbog toga morate ozdraviti. Omladinci iz azme skoro zahtevaju: Dragi drue Tito, budi heroj kao to si uvek bio; dodaj jo jednu pobedu nizu dosadanji. I drugi omladinci ga uveravaju: Dok ekamo tvoje ozdravljenje, ne zaboravljamo na svoje dunosti i obeanja i zaklinjemo se da emo ispuniti tvoja oekivanja, a ti to pre ozdravi kako bismo jo dugo zajedniki radili i stvarali. Ili: Tvoja delatnost, Tvoja veita mladost, Tvoje rei i snaga Tvojih dela uvek su bile nae nadahnue i putokaz. Sa eljom da to pre ozdravi, poruujemo ti da emo dati sve od sebe za ostvarivanje ideala radnike klase kojima si Ti posvetio sav svoj ivot. Svako eli da na svoj nain, reima, pesmom ili crteom, pokae i dokae privrenost i potovanje prema Titu. Milika Pavlovi, crnogorski pesnik iz Titograda, kazuje pun zanosa: Istorija antikog doba i istorija savremenog doba ne znaju za primer da se svaki ovek i ceo narod neke zemlje obraaju svom voe i dravniku sa ti, kao to se mi obraamo tebi. Nisam napisao pesmu o Tebi, jer si sam svojim delom ispisao najveu poemu koja je ikada nastala na ovoj planeti. Nedovoljne su ove rei: ilimo da brzo ozdravi. Meutim, na jezik nema boljih. Delegati Skuptine optine Vraar naglaavaju: Kao svi Vai savremenici i saborci poruujemo da emo, voeni Vaim delom i linim primerom, odluno nastaviti borbu za nove radne pobede u naoj socijalistikoj, samoupravnoj i nesvrstanoj zajednici, za humane

odnose, mir i napredak. Otvaramo ti svoja srca da bismo Ti pokazali svoje uverenje i svoje elje za brz oporavak za dobrobit zbratimljenih naroda i narodnosti socijalistike samoupravne i nesvrstane Jugoslavije. I ovog puta Te uveravamo u beskrajnu ljubav za mir, slobodu, nezavisnost i samoupravljanje. Obeavamo Vam da emo se boriti za veu produktivnost, bolji rad i ekonomsku stabilizaciju. Ili: Analizirali smo rezultate svo rada i prihvatili programe aktivnosti. Meu poiljkama ima najvie kratkih telegrama: elimo da pobedi bolest, ivi nam jo dugo, brzo se oporavi, doi opet meu nas, mora ozdraviti. Poslednji mitraljezac sa Kadinjae pie kratko i saeto: Tvoj rad e veno iveti, ali mora ozdraviti. Svojim pobedama dodaj jo jednu - pobedu pad boleu. Po potpisima uenika osnovne kole iz Gornje Trnave vidi se da slova jo nisu dovoljno uvebana, ali je zato elja jaka: Na najbolji i najdrai uitelju, elimo da to pre ozdravi. Nas, decu na leenju u specijalnoj bolnici u Ohridu, do srca je dirnula novost o novom hirurkom zahvatu na Vama. Izdri, na najvoljeniji drue i uitelju - da bismo i mi izdrali. Zahvaljujemo Vam, drue Tito, na novogodinjim poklonima. Od Tebe oekujemo mandarine i preko godine. Pripadnici Islamske zajednice iz Beograda piu: Velikopotovani drue marale, iz srca Vam elimo da to pre ozdravite i da jo dugo, dugo ivite za dobro svih nas Jugoslovena i svih miroljubivih naroda sveta. Vi ste na ponos. Potrebni ste ne samo Jugoslaviji, ve svim miroljubivim narodima sveta. Neka Te bog sauva za dobro svih nas, dragi drue Tito, pie u telegramu sa potpisom seljaci i seljanke iz sela Uzdolja - Knin. Piu pojedinci, piu cele porodice, grupe. Ja, Vladan, uenik drugog razreda osnovne kole, moj mlai brat Dejan kao i nai roditelji, elimo Vam uspeno ozdravljenje i da nas jo dugo vodite putevima slobode. Verujemo u Vae najudesnije, najjae i najvee srce koje kuca za sve nas i koje je prebrodio jo vee nezgode, kao to e ih i ovoga puta. Jako vas vole Vera i Vesna. Milionsko lanstvo Tvojeg - Titovog fonda i vie od 15.000 njegovih stipendista ele Ti brzo ozdravljenje i dug ivot, poruuje Titov fond Jugoslavije i dodaje da je svestrano zauzet ostvarivanjem Tvoje neprestane brige za napredak obrazovanja mladih radnika, radnike dece i dece svih radnih ljudi. Penzionisani oficir, general i admiral iz Splita poruuju Titu: Uvek ste u nama, svojim borcima i celom narodu podsticali i razvijali nesavladivu snagu. S njom ste i sami postajali jai. elimo da se tom snagom oduprete sadanjim tekoama i da nas jo dugo vodite putevima nae revolucije. Studenti Ismeta i Fadilj Samalovi iz Lipljena ele: Ozdravite to pre za dobrobit

oveanstva. Vole vas etiri sestre iz Beia: Svetlana, Mirjana, Zorica i mala Maja sa roditeljima. elimo Vam brzo ozdravljanje i bolele bismo da Vas uskoro pozdravimo u Budvi. Ogromna je naa elja da Te to pre vidimo i ujemo Tvoj dragi glas. Budi hrabar i brzo ozdravi kako bi nas i dalje vodio zvezdanim putevima slobode. Tvoji uenici iz Kablara kod aka. Uenici drugog razreda gimnazije u Brkom alju telegram: Sve nae elje slile su se u jednu jedinu - da to pre ozdravi, jer naa srca kucaju s Tvojim. lanovi Saveza komunista u seoskoj zadruzi Budunost iz Malog Crnia piu obolelom predsedniku Titu sa sastanka na kojem su analizirali rezultate rada: Potvrujemo da su komisti i svi radni ljudi ove organizacije u praksi uglvnom ostvarili Titove preporuke sa XI kongresa SKJ. Udruili smo vie od 1.200 poljoprivrednih proizvoaa, imamo est osnovnih zadrunih organizacija udruenih poljuprivrednih proizvoaa. . . Agrarnu politiku ostvarujemo na 15.000 hektara plodne zemlje. . . Poslednjih dana sa nestrpljenjem oekujemo Tvoje skoro i potpuno ozdravljanje. Pisma stiu iz Italije, Austrije, Iraka, Libije, vajcarske, vedske, Rumunije, Francuske, sa svih strana gde rade nai ljudi. Stranci takoe alju svoje najbolje elje iz Engleske, Konga, Sjedninjenih Amerikih drava, Japana, Brazila, Australije. Udovica nekadanjeg lekara partizanske brigade Gribaldi alje najlepe elje. Izvesni Dozef Vilinger iz Detroita eli predsedniku Titu jo 150 godina ivota, a neki ameriki svetenik pita da li moe poslati buket cveta predsedniku Titu. Iz Feldkirhena u Austriji stie pismo naeg radnika Pavla Vjetice: Dragi drue Tito, bio si pobednik na svim bojitima i uz sve tekoe, budi to i sada. Jugoslovenski klub iz Geteborga u vedskoj alje tople pozdrave i najbolje elje sa svoje godinje skuptine, dok nai dravljani Ejup Ljafiti i Mitra Jonovska piu iz Danske: Dragi, voljeni drue Titu, radnici na privremenom radu u Danskoj ele Ti to bri oporavak i da nas jo dugo, dugo vodi u naoj voljenoj Jugoslaviji. Iz Getingena i Hamburga u Zapadnoj Nemakoj stiu telegrami nemakih dravljana: Sve najbolje elje za vas i od nas. Putnici u avionu JAT-a koji leti za Australiju uveravaju: Odlazimo na izvrenje zadatka putem koji si nam utro Ti, drue Tito. Izvriemo ga onako kako si nas Ti uio. Gde god se nalazili, biemo budni i uvaemo mir, bratstvo i jedinstvo. Uvereni smo da e uskoro ozdraviti i stati na govornicu miroljubivog sveta koji te oekuje. Fudbaleri Crvene zvezde koji se upravo tada nalaze u Australiji, poruuju: I ovde oseamo Tvoju ljubav, Tvoje veliko delo. aljemo ti najtoplije pozdrave i elje za brz oporavak. Duboko potreseni i zabrinuti za Vae dragoceno zdravlje borci brigade Italija u slavnoj Prvoj proleterskoj diviziji alju svom Vrhovnom komandantu najiskrenije i najlepe elje za to bri oporavak. Uvereni smo da ete nam jo dugo biti najistrajniji uvar i borac za mir u svetu. Telegram je potpisao uzepe Maras, komanadant brigade Italija.

Izvesni radnik iz Brazila nudi da poalje predsedniku Titu svoj lek jer kada je u pitanju predsednik Tito, njegovo je zdravlje znaajnije od svega drugog, ne samo za dobro Jugoslavije nego i za ceo svet. Nemica Krista Mester iz Mozburga u Zapadnoj Nemakoj: Da jo dugo sa nama, socijalistima, ide ovim putem, kako se nad naom Evropom ne bi spustio mrak. Kod spomenika u Titovom Velesu ronila sam iskrene suze nemake socijalistkinje. Neki Nemci iz Ragenzburga piu na naem jeziku: Ti iveti za srea Jugoslavije. Izvesni lekar iz Malezije nudi efikasne lekove i brzo ozdravljenje. Bez obzira da li verujete u molitve, moje su posveene Vama, jednostavno izjavljuje Don Finli iz Vaingtona. Meu hiljade pisama i telegrama u Kliniki centar stie i nepotpisano pismo iz Kenti Tauna u Engleskoj u kojem su priloene novanice: Dragi gospodine ili gospoo, mada znam da to nije mnogo, prilaem dve funte jer je to najvie to mogu. Molim Vas da za taj novac kupite nekoliko svetova i da ih stavite u sobu predsednika Tita. Mada ne moe da govori, kaite mu da ih aljem jer sam se za vreme poslednjeg svetskog rata kao mlada devojka divila njegovoj hrabrosti. Otkako sam ula da je bolestan, molim se da se oporavi. I tako redom. Danima, iz asa u as stiu nova pisma. Rei olakanja iz dana poboljanja prepliu se sa reima zabrinutosti u danima pogoranja Titove bolesti. Tako je to u pismima radnika sarajevskog Energoinvesta na radu u Iraku, ili pomoraca iz Rijeke, radnika iz Bitolja, Varvarina, Vrbasa, Osijeka, Trbovlja, Jasenica. Vojnik Branislav Vesni iz Maribora nudi pomo lekarskog konzilijumu: Dok pratim zdravstveno stanje naeg predsednika, u elji da mu pomognem koliko mogu, obavetavam Vas da najbolji lekar ivi u. . . ovek je duboko uveren u snagu Vaeg vizionarskog duha i elinog organizma koji e svakoko pobediti trenutnu krizu, piu Titu omladinci iz Pirota. Fudbalski klub Slavija 79: Naa elja je skromna, ali najmilija - elimo da bolest proe, da nestane. A ono to narodi i omladina ele je ispravno i tako mora da bude. Pobedio si na Sutjesci, Kozari, Neretvi, Zelengori, pobedio si u Drvaru. Pobedonosno si vodio svoje jedinice preko Sremskog fronta i trijumfalnu ostvario ono to danas imamo. Potreban si nam za nove zajednike pobede, poruuju graevinski radnici iz Zajeara. Omladina iz Kumrovca, gde je neki deak zapisao u spomen-knjigu: Tvoja kua je lepa ali si Ti za mene jo lepi, piu Titu: Mladi iz Tvog rognog kraja alju Ti najiskrenije elje za brzo ozdravljenje kako bi nas svojim idejama i stvaralakim radom i dalje vodio u izgradnju srenije budunosti. Ponosimo se i stojimo uz Tebe. Ozdravi i oporavi se to pre, dragi drue Tito, kako bi nas i dalje vodio, pridruuje se optoj elji uesnik AVNOJ-a ing. ivan orevi, zavravajui pismo pozdravom saborca: Pred, napred, napred, drue Tito! Seljak Sava Bei iz Zmajeva zapoinje svoje pismo prostoduno i ljudski: Drue Tito, javljam ti se jer smo isto godite. . .

I vojnici pogranine karaule Slobodan Penezi-Krcun ele ozdravljenje vrhovnom komandantu i dodaju: Da nas jo dugo vodi pobedonosnim putevima, a mi Ti sa branika nae domovine poruujmo da emo titi granice nae domovine. Radio Jugoslavija alje predsedniku Titu telegram sa sednice Radnikog saveta: Od ove godine uvodimo u na program novi zvuni signal - melodiju poznate i svima drage pesme Drue Tito, mi ti se kunemo. elimo Vam, drue Predsednie, da to pre ozdravite i da nas dobro ujete na svojim buduim putovanjima po svetu u misiji mira. Dragi kume, elimo Ti brzo ozdravljenje, dug i srean ivot i da nas jo dugo vodi putevima pobede, mira i socijalizma, jer si na ponos i na genije. Tvoj kum Guti Nuradi sa porodicom iz Pei. Volimo Te i pozdravljamo, poruuju radnici Plastike-paketa iz Zagreva. Ili: Svakog trenutka smo u mislima sa Vama, potpis: Vai Celjani. Ili: elja nas vojnika je da pod Vaim vostvom jaamo vojsku mira i vojsku slobode. Moja je najvea elja, pie J. Van Roj iz Amsterdama na srpsko-hrvatskom jeziku, da Vi, dragi predsednie Tito, ponovo budete potpuno zdravi i da jo dugo radite za dobrobit svoje drage Jugoslavije, nae drage Evrope i celog oveanstva. Slini telegrami stiu iz Velsa, Londona, Kalabrije, Kolomba, Lagosa, Sidneja, Los Anelesa. elimo da nastavite svoje delo za dobro sveta i Jugoslavije, pie u njima. Vaa je linost postala simbol nade i sloge, mira i humanizma, na emu vam je zahvalan ne samo Va narod ve ceo svet, poruuje Hans Frinc iz Zapadne Nemake. Stefani Jerman iz Trsta pie: Godinama Vas oboavam. Ono to ste vi uinili za svoju divnu zemlju nije uinio niko do sada. Neka vam bude dobro. Vie nego ikada potrebni ste svojoj zemlji. Iz sveg srca Vam elim brzo ozdravljenje. Stefani. Ozdravi to pre piu uenizi iz rnomelja. Isto tako i uenici iz Istre: Drue Tito, volimo Te. Ozdravi nam. Nekoliko stotina jugoslovenskih iseljenika alje iz Sjedinjenih Amerikih Drava pozdrave i lepe elje za skoranji oporavak. Ponovo piu deca: Molimo Vas da uvate svoje zdravlje za sreu svoga naroda, za sreu jedne male Japanke i mnogih ljudi na svetu. Pionir Boris alje telegram iz Bukureta: Nikada neu zaboraviti trenutak kada si me zagrlio i poljubio. Uenici prvog razreda Osnovne kole Veljko Vlahovi: Ti si uitelj i neimar nae zemlje i otac nesvrstanosti. Uvek e ostati na predsednik, a mi tvoji dobri pioniri. Drue Tito, Ti si mir, sloboda i veselje. Tito ivi! Tito je legenda nae revolucije. Tito - to smo mi! U naim srcima je vie Tita nego nas samih. Imati esnaest godina znai malo, a imati Tita znai imati mnogo! Tako piu deca.

Tito je najbolji ovek na svetu. Zato? Zato to je oslobodio i uvao zemlju. I to piu deca. A druga deca: Imamo za Vas divan poklon. Stop. Stigao je Prvi maj. Meu ostalom potom je i dugo pismo iz Ljubljane, u kojem izmeu ostalog pie: Dragi drue Tito, povodom Prvog maja, meunarodnog praznika rada, ljubljanski radnici Ti alju borbeni radniki pozdrav. Sve vreme tvoje teke bolesti saoseamo sa Tobom i iz srca Ti elimo sve najbolje. . . Uvek si bio najdrai gost u herojskoj Ljubljani i u naim radnim kolktivima. Primi sada nae srdane elje za brzo ozdravljenje. Kad ovek gori - ceo svet se greje. . . (stih iz jedne pesme). Uz sve to pesnik Oskar Davio je zapisao: Niko, nikada i nigde u svetu nije doiveo toliko sveoptih izraza brine ljubavi koji sada privrenom nenou obasipaju Tita i okruuju ga sa svih strana. Nisu li to neki neprobojni zatitni bataljoni saoseanja? Ova ljubav se izraava kao optenarodni plebiscit odanosti koji se poistoveuje s Titom u dobrom, u tekoama i u svemu ostalom. Nije zabeleeno da je neki dravnik posle 36 godina rukovoenja tako sloenom zajednicom kakva je Jugoslavija, doiveo toliko simpatija i toliko podrke kakvu sada prirodno i spontano doivljava Tito. . . U OIMA SVETA Tokom Titove bolesti i u asu njegove smrti Jugoslavija je doivljavala neto neobino: imajui u vidu odjeke svetskih razmera koji su nam se u talasima vraali iz svih delova sveta, shvatali smo neoekivanu injenicu da je Tito u odreenom smislu znaio svetu isto koliko i nama, i da je svet bio svestan ne samo njegove veliine ve i gubitka koji je njegovom smru doivela cela meunarodna zajednica. Svakako da je interesovanje koje je svet pokazivao za Tita i Jugoslaviju za vreme njegove bolesti i povodom njegove smrti - bolje reeno radilo se o pogoenosti - bio povod za oseaj ponosa jer je Titov ugled znaio i ugled Jugoslavije. Ali, bilo je to mnogo vie nego samo oseanje ponosa. Proevladao je oseaj solidarnosti, oseaj zajednike sudbine i opasnosti koje nas oekuju solidarnosti, oseajzajednike sudbine i opasnosti koje nas oekuju u svetskim razmerama. Jer Tito je postao linost svetskih razmera, nazivali su ga graaninom sveta, oem nesvrstanosti i slino. Svet je na osnovu mnogobrojnih razmatranja, analiza, ocena pa ak i nagaanja, pokuao ne samo da obelei njegovu ulogu u formiranju sudbine jugoslovenskih naroda i sveta, ve i da razmrsi neto to je za mnoge u svetu jo uvek bila zagonetka: kakva je linost bio Tito i kako je mogao da izvojuje toliko pobeda uprkos tolikim opasnostima i preprekama. Poplava izvetaja i komentara tokom njegove bolesti i povodom njegove smrti bila je samo uvod u dublje i ire rasprave, monografije i studije koje su objavljene jo iste godine, a koje e, bez sumnje, izlaziti i u budunosti. Meutim, nijedan budui rad nee moi u potpunosti da izrazi one brige, pogoenost i simpatije prema velikom oveku koji je leao na samrtnikoj postelji vodei poslednju bitku sa smru. Ta pogoenost, i pored svega, predstavljala je veliko iznenaenje za svet i Jugoslaviju. Za svet koji je konstatovao od kakvog se oveka oprata, i za Jugoslaviju koja je sa tugom u srcu, a istovremeno i zbog njega sa poverenjem gledala u budunost. Pisanje o Titu u onim nedeljama kada je Stari - kako su ga nazivali ak i strani izvetavai sa obrazloenjem da su ga tako zvali i njegovi saradnici za vreme i posle rata - vodio borbu za smru, bilo je ispunjeno linom pogoenou pa su se i u stranim izvetajima mogli osetiti slini oseajni tonovi kao i u izvetajima jugoslovenskih dopisnika. Mada dnevni izvetaji za

tampu, radio i televiziju, pa ak i nedeljni izvetaji za revije ive, kao se to kae, samo za jedan dan, vredno je prelistati ve pomalo pranjave hrpe novinskih iseaka, agencijskih vesti i izvetaja za radio. U tim izvetajim, pored lino naglaenih tonova, zvui vela skala misli o Titu, njegovom znaaju i vremenu. Kao da je taj ovek inspirisao pisanje mase svetskih izvetaa u kojem je ostalo neto trajno i dublje. Iz ogromnog gradiva izdvojeno je samo nekoliko karakteristinih miljenja i misli koji, meutim, pokazuju iznenaujue bogastvo reakcija. Poinjemo se dirljivim odlomkom iz izvetaja koji je 22. februara 1980. godine objavila revija Rinaita: Treba shvatiti ko je Tito, a da bismo to shvatili nije dovoljno da se setimo velikih trenutaka iz njegove istorije i politike, od oslobodilakog rata u Jugoslaviji do rascepa sa Sovjetskim Savezom, od njegovog otpora blokovskoj politici do nedavnih dostignua, kakav je bio njegov uspeh u Havani. Sem toga, nije dovoljno govoriti o Titu kao o tvorcu modela socijalsitikog razvitka koji se razlikuje od zvaninog modela. Ako postoji ovek kome je strana filozofija modela, onda je Tito. Tito nije bio ni pragmatiar niti ovek bez principa. tavie, nije bio ni ovek Kominterne. Bio je, dakle, linost vrstih principa, otar i nepopustljiv, velikan generacije koja je traila optem oslobaanju. Njegov odlazak sa meunarodne pozornice oznaava kraj celog niza istorijskih voa, savremenih proroka, koji su izmenili idealistiku viziju socijalizma suprostavljajui joj se svim sredstvima. Tito je bio vie nego to. Upravo u tome je i njegova veliina. Tito polako umire u Ljubljani, ali Jugoslavija i dalje ivi. Niko nee moi da kae: Umro je kralj, iveo kralj! Jer taj ovek nije bio ni kralj niti diktator. Nije koristio silu koju istorija pripisuje diktatorima, nego je bio ovek koji se razlikovao i nainom kako je koristio vlast koja je mogla da bude neograniena i samim tim pogubna. Neosporna je njegova omiljenost i ljubav koju uiva u narodu. Shvatiemo zato je to tako bilo ako razgovaramo sa onima koji su ga prali ili sa ljufima koji fa nisu voleli. Bez obzira na odobravanje ili negodovanje, njegova linost je bila jedinstvena u svom vremenu. Tito je bio ovek kriza, ali onima koji ne bole tu re moemo da kaemo: Tito je bio ovek proebraaja, ili, ako hoemo, ovek sumnji i gorine, a ne ovek apsolutnog i odreenog. U tome je njegova savremenost. Takav nam izgleda danas, u trenutku koji bi mogao da bude dirljiv do suza, ali je upravo suprotno - trenutak trezvenog i dubokog razmiljanja. Zanimljivo je da su mnogobrojni izvetai i komentatori, piui o Titovom znaaja za svet, skretali panju i na ona gledita u Titovim mislima i delima koja su znaajna za svet, skretali panju i na ona gledita u Titovim mislima i delima koja su znaajna za pojedine narode i sredine u svetu. Pisali su o tome da su iskustva iz njegove borbe dragocena pouka za mnoge u svetu. Iskustvo predsednika Tita, pisao je progresivni i vrlo itan libanski list As Safir, na podruju koegzistencije razliitih narodnosti, vera i jezika postalo je uzor koji je preao granice Jugoslavije i dospeo do mnogih evropskih i azijskih zemalja. Nama u Libanu uvek je bilo i jo uvek je potrebno takvo iskustvo kojim bismo mogli da ouvamo razlike u okviru jednistva, veru u okviru patriotizma i individualne podsticaje u okviru zajednikih interesa. Panajotis Kenelopus je u kiparskom nedeljniku Dimakratiki zapisao da se fenomen tita ne sastoji samo u tome to je 35 godina imao vidnu ulogu na svetskoj politikoj pozornici, ve i to je svojoj srazmerno maloj zemlji stvorio tako veliki ugled u svetu. To se naroito odnosi na period posle 1948. godine, naglasio je autor, kada je utro put potpune nezavisnosti Jugoslavije, ime se odrekao sovjetskog modela socijalizma.

Za vreme Titove bolesti u Jugoslaviju su dolazile desetine specijalnih izvetaa iz celog sveta koji su se posebvno zaustavljali u Ljubljani kako bi neposredno saznali to vie o Titu. To izuzetno interesovanje odravalo se i u samomn pisanju izvetaa koji su dnevno slali po nekoliko priloga. U svom esejistikom lanku pod naslovom Strah za velikog oveka Leo Valijani je napisao u dnevniku Korijere dela sera: Ceo svet sa strahom prati novosti o zdravlju predsednika Tita. . . Njegov ivot je dragocen ne samo za njegovu domovinu, ve i za sve druge narode naeg i drugih kontinenata koji u nezavisnosti vide svoje najve dobro. . . U Titu su se savreno spojili socijalistiki internacionalizam i patriotizam. Tito je stegonoa velikog preobraaja. Veliki deo sveta ide putevima koje je on prokrio. Zadatak njegovih naslednika sastoji se u tome da ouvaju njegovo naslee u situaciji zaotrenog hegemonizma velikih sila i oivljavanja fanatinih i anahronistikih nacionalizama. Mnogobrojne strane dopisnike interesovalo je kako se vladaju Jugolsoveni suoeni sa Titovom boleu, ta oseaju, kako reaguju na mogunost da sutra Tita vie ne bude. Kada su saznali za bolest predsednika Tita, izvetavao je pekinki dnevnik enmin ibao, vie od 260 dopisnika sa Zapada pohitalo je u Jugoslaviju sa filmskim kamerama i magnetofonima koje su postavili svuda u zemlji. Traili su odgovor na pitanje: Do kakvih e promena doi u Jugoslaviju posle odlaska predsednika Tita? Svuda se osea da predsednik Tito i Savez komunista s njim na elu uivaju veliki ugled u narodu. U dugoj borbi u jugoslovenskoj istoriji predsednik Tito je postao simbol tenji jugoslovenskih naroda za nezavisnou, slobodom i jednakou. Sa jugoslovenskim narodima vezuju ga neraskidive veze... Ovde u Jugoslaviji ljudima nije neugodno da govore ta bi moglo da se dogodi po odlasku predsednika Tita. Gledite veine ljudi je realno i trezveno, ali takoe i puno poverenja. Mnogobrojni izvetai su povodom Titove bolesti pisali i o mehanizmu na najviem nivou - naroito o oba Predsednitva - koji e posle Titove smrti obezbediti kontinuitet Jugoslavije u politikom i ekonomskom smislu. Strani dopisnici su istovremeno izvetavali svoje itaoce kako stoje stvari sa organizovanjem odbrane u Jugoslaviji i koja su njena osnovna naela. Kapitulacija je zabranjena i iskljuena kako po zakonu, tako i po Ustavu, pie ameriki asopis Kritian Sajens Monitor. Jugosloveni su se pobrinuli za svoju odbranu i nastoje da onima od kojih se napad moe oekivati, kao i skepticima, pokau da je neosnovana sumnja u pripremljenost naroda za odbranu. . . O odbrani Jugoslavije pisao je i italijanski nedeljnik Il mondo pod naslovom Jugoslaviji nisu potrebni zatitnici. Jugoslaviji nisu potrebni zatitnici ni sada, ni bilo kada. . . U danima velike zategnutosti i za vreme bolesti marala Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ, kada se Zapad zabrinuo pitao nee li Sovjeti napraviti drugi Avganistan na nemirnom balkanskom podruju, stranim dopisnicima koji su prispeli u Beograd obratio se jugoslovenski ministar za inostrane poslove koji e ve na poetku prekinuo bila kakva nagaanja o tobonjoj slabosti zemlje u vojnom pogledu.

Izvestan strah i neizvesnost u pogledu toga ta e biti sa Jugoslavijom posle Titove smrti mogao se osetiti za vreme Titove bolesti i u vreme njegove smrti. Te sumnje nisu bile od jue jer su u svetu, poslednjih dvadeset godina, izvesni izvetai i komentatori redovno izraavali brigu i sumnje na tu temu. Meutim, karakteristino je da se upravo pre Titove poslednje bitke broj tih skeptika u svetu naglo i osetno smanjilo. Dva meseca patnji je verovatno Titov poslednji poklon Jugoslaviji, pisao je 28. februara Pijetro Marino u transkom dnevniku Il pikolo. To je kritian i teak trenutak za narod koji je navikao da smatra svog Starog besmrtnim. . . Diplomatska ofenziva Beograda do detalja odgovora Titovim uputstvima, tim pre ako se uzme u obzir da se pogorala meunarodna situacija. Titovi ljudi ostavljaju utisak onih koji vuku sigurne i tane poteze, kao da sadanja meunarodna nestabilnost nije ni dirnula jugoslovenske republike. Nasuprot tome, druge zemlje su u ovom alosnom trenutku drukije reagovale. Nesigurnost, strah - sve su to oseanja koja su zabeleena povodom Titove bolesti van Jugoslavije. Meutim, staloenost i samopouzdanje te zemlje su preovladali i uverili svet - bolje od bilo koje racionalne ocene - da se u Jugoslaviji ne moe promeniti ni politiki poloaj ni njeno strateko opredeljenje. Britanski dnevnik Gardijan je takoe odluno odbijao sumnje i stah onih koji su strahovali da e posle Titove smrti u Jugoslaviji doi do neeljenih promena. Poslednje dve nedelje, pisao je krajem februara Gardijan, Jugosloveni uglavnom vie ne sumnaju da Stari, kako Tita ve odavno zovu, umire. Bio je to povod da su se tih dana mnogi Jugosloveni zamislili nad tim kakav je bio njihov ivot i njihova zemlja za vreme predsednika Tita. Meutim, Jugosloveni razmiljaju i o budunosti i uveravaju strance da ne veruju u pretpostavku koju smatraju neosnovanom: da e Jugoslavija biti tako slaba da e verovatno doi do razdora usled unutranjih zategnutosti ili da e postati plen spoljanjih opasnoti. Nasuprot tome, kod ljudi je prisutno tiho uverenje o uspehu i svest da Jugosavija moe, mada ne bez tekoa, bezbedno da se razvija u okvirima koje je Tito ostvario iza sebe. ta e biti posle Tita? Godinama se u svetu pitaju kakva e biti budunost Jugoslavije posle Titove smrti. To je pitanje postavlja i francuska revija Pari ma koja objavljuje lanak Andrea Lakaza, autora romana Tunel. lanak je bio objavljen pod naslovom Video sam Titove partizane kako unitavaju nacistiku armiju. Posle Tita? Ne treba zaboraviti da postoji nako ko ima isto tako goropadan karakter, ko ne voli da neko misli umesto njega, a uopte ne trpi da mu neko stane na ulj. Taj neko je Jugosloven. . . Ne, ne treba brinuti ta e se desiti u Jugoslaviji posle Tita. Sem toga, i sam je nedavno jasno i glasno izjavio u zagrebakom Vjesniku: Mogu da odem svakog trenutka i nita se nee promeniti. Ovaj narod je pogonska snaga istorije. Ta snaga nadahnjuje vou,a voa je ovjek koji samo organizje i oblikuje misli naroda. Misao jugoslovenskog naroda je Sloboda narodu, pokli koji je udruivao partizane pretvorivi se u pozdrav koji su istim arom koristili i roditelji i oni roeni posle rata. Sloboda narodu. Sloboda za sve, to je testament Josipa Broza Tita. To znai: Niko nema pravo da odobri okupaciju zemlje. Najznaajniji lan Ustava glasi: Optenarodna odbrana. Osam miliona mukaraca i ena koji se mogu mobilisati u roku od nekoliko sati. . . Svet je za vreme Titove bolesti pisao ne samo o toku bolesti i o Titovoj borbi sa boleu, ve je poslednju Titovu bitku utkao celu Jugoslaviju, sve njene stanovnike, njihov poloaj u

Jugoslaviji, njenu nesvrstanu politiku i njenu budunost. U poslednjoj Titovoj bici svet je naroito otkrivao dostojanstvenu ljudsku sadrinu i Titov znaaj. List Folja do Sao Paulo je pisao: Ako danas ili sutra legendarni maral ode, ostavie za sobom dugu istoriju napisanu velikom uverljivou, portvovanje, krvlju i ogromnim, nenadmanim prkosom. . . Nemilosrdna sudbina se pribliava najveoj linosti ovog stolea, najveem ivom voi: Josipu Broz Titu, vojniku crvene garde, oveku koji je reorganizovao Komunistiku partiju Jugoslavije, pobedio naciste, vladu u Londonu, ustae i njihove poglavnike, etnike izdajnikog generala Mihailovia. Tito je istrajan. Video je uspon i pad suparnika i saveznika, duboko veruje u socijalizam, idejni je otac samoupravljanja, stvaralac nacionalnog jedinstva jugoslovenskih naroda, tvorac nesvrstavanja, radnik koji je gradio budunost. . . Posle njega e u srcima Jugoslovena ostati velika praznina. O dramatinoj, ljudskoj strani pisao je londonski Tajms pod naslovom Oprotaj sa velikanom. Tito ve pripada Jugoslaviji i Jugoslavija je dola do take sa koje nema povratka. To je i eleo kada je zvanino predao svoja punomoja saradnicima. Mada nije mogao da nae oveka koji bi ga nasledio, uveren je da je svojoj zemlji dao zakonodavne ustanove koje e iveti i posle njega. Postavlja se pitanje: da li e titoizam nadiveti Tita? Po optem uverenju titoizam je graevina koja se temelji na tri oslonca - nezavisnosti i nesvrstavanju u spoljnoj politici; bratstvu i jedinstvu u unutranjoj politici i radnikom samoupravljanju u privredi. Pitanje kako sauvati nezavisnost Jugoslavije nije bilo nikada sporno. U jednoj okupiranoj dravi u Evropi koja se uspeno borila protiv nacista, u duu Jugoslovena duboko je usaeno uverenje da na agresiju treba odgovoriti orujem. To uverenje se jaa vaspitanjem, pesmom, filmovima i oraganizovanjem optenarodne odbrane. Maral Tito je postao legendarne linost u zemlji ne samo zbog junatva svojih partizana, ve i zbog toga to se 1948. godine odupro Staljinu. . . Kada su nekog komunistu upitali da li e Jugoslavija skrenuti s puta, jednostavno je odgovrio: Posle Tita bie Tito. Povodom Titove bolesti i njegove linosti svetska tampa se raspisala o mnogobrojnim unutranjim i spoljanjim problemima Jugoslavije. Jedan od njih je raznolikost nacionalsnosti u Jugoslaviji, to je davalo i jo uvek daje pojedinim komentatorima povod da se sa zabrinutou pitaju o njenoj budunosti. Ta zabrinutost je delimino posledica uverenja da raznolikost nuno vodi slabljenju, a delimino izvire iz stalno ponavljanog pitanja: ta e biti sa Jugoslavijom posle Titove smrti? Ovim pitanjem bavio se rimski list Republika. Prilikom popisa stanovnitva pre devet godina od 21 miliona stanovnika Jugoslavije, 273.000 se izjasnilo kao Jugosloveni. Svi drugi su se opredelili kao Srbi, Hrvati, Muslimani, Slovenci, Makedonci, Crnogorci, Maari, Turci, Bugari, Slovaci its. Ukupno 26 narodnosti koje su registrovane i priznate u kompleksnoj federaciji ija je prestonica Beograd. I dok se opratamo od tvorca savremene Jugoslavije smatramo da s pravom moemo rei da nacionalna netrpeljivost nije vie strukturna karakteristika zemlje i da nee dolaziti do izraaja optenarodna netrpeljivost izmeu Srba i Hrvata, mada e posle Tita biti problema, ak velikih problema. O toj netrpeljivosti skoro po obiaju piu strani komenatori.

Za vreme Titove bolesti mnogobrojni dnevnici, nedeljnici i revije objanjavali su vie puta lanke i komentare. Jedan od njih je Koirijere dela sera koji je pisao i o Titovim zaslugama za jugoslovenski komunizam. Dok su se izdajnici meu Srbima, Hrvatima, Makedoncima i drugima koji su u drugom svetskom ratu saraivali sa nacistima i faistima, krvavo obraunavali meu sobom, Titovi partizani su se ponosili programom jedinstvene Jugoslavije i priznavanjem jednakosti svim narodima i narodnostima. Portvovanje, borbenost, hrabrost Tita i njegovih partizana uskoro su postali legendarni. U to su se brzo uverili engleski oficiri koji su od erila traili i postigli dopremanje pomoi u oruju. Pobedila je jugoslovenska revolucija, pobedila je federativna, jedinstvena, socijalstika Jugoslavija. To je istovremeno objanjenje za raskid sa Staljinom koji Tito nije eleo ali do kojeg je moralo doi; on se usudio da ga ostvari u trenutku kada ne bi smeo, kada je sovjetski diktator bio na vrhuncu svoje moi. Uz Tita nisu samo Partija i armija partizana koja je samostalno oslobodila Jugoslaviju od hitlerovskih bandi. Sa Titom, stvaraocem nove drave i braniteljem njene nezavisnosti, bio je selokupan jugoslovenski pokret za nezavisnost i nacionalno jedinstvo. U njemu su se socijalsitiki internacionalizam i patritizam ostvarili na najuzvienjii nain. U tome je glavna zasluga i univerzalni znaaj Titovog iskustva. Kao Francuska 1789, tako je i Rusija 1917. godine bila majka mnogobrojnih revolucija. Da bi opstale u vremenu i dale plodove, morale su da se oslobode tutorstva koje se polako pretvaralo u tiraniju roditelja i nau osnovu u strukturama i potrebama celog naroda. Tito je bio glasnik te velike prekretnice, tog novatorstva u komunistikom pokretu. Mnogobrojni komentatori u svetu pokuavali s da samu Titove zasluge i dostignua. Meu njima je Don K. Kembel koji je za ameriku reviju Forin Afers napisao lanak: Tito: dostignua i naslee. Tito je 1948. godine, napisao je Kembel, imao isti nepogreivi politiki instikt koji je pokazao dok je za vreme rata rukovodio otporom protiv Nemaca. Moglo se uti miljenje da ne postoji jugoslovenski nacionalizam, ve samo srpski i hrvatski nacionalisti kojima je uglavnom stalo do toga da se bore jedni protiv drugih. Meutim, borba za vreme rata je pokazala da su Jugosloveni svih narodnosti spremni da se bore za Jugoslaviju. Tako je bilo i 1948. godine. U tom smislu, Tito je vrsto stao u okvir srpske i jugoslovenske tradicije junakog otpora protiv spoljanjeg diktatora i vladavine. Ljudi su znali da se, bez obzira na pritiske i razlike unutar zemlje, radi o nezavisnosti zemlje i da je u toj borbi Titovo vostvo jedino mogue. Istovremeno, znao je da mora da doe do promena u odnsoima izmeu reima i naroda, do promena koje e izraavati nove realnosti. Iz tog uzajamnog saznanja izala je nova Jufoslavija, Jugoslavija Titovog samostalnog puta. Bilo je dosta ocena o Titovom ivotu, ali su uglavnom sve jednoglasne o tome koja su najvea dostignua. Nabrojau ih ovim redom: 1. Ouvao je nezavisnost uprkos snanim pritiscima spolja. 2. Bio je ujedinitelj koji je preuzeo vostvo u zemlji rastrganoj unutranjim sukobima i u raspadanju, i udruivao je 35 godina. 3. Primerno i sa poletom vodio je borbu za preobraaj meunarodnog komunistikog (ili socijalistikog) pokreta ka udruivanju nezavisnih partija i zemalja bez centralnog nadzora

Moskve. 4. Stvorio je nove vrste i oblike socijalizma u praksi pod optim nazivom socijalistiko samoupravljanje. 5. Razvijo je trini socijalizam, kako smo to nazivali na Zapadu, to je dovelo do decentralizacije privrede. To je omoguilo odluivanje koje se ne zasniva na centralnom planu, ve na zakonima trita, dok je industrija ostala u drutvenoj svojini. 6. Odredio je mesto Jugoslavije izmeu istonog i zapadnog bloka, ne ukljuujui se ni u jedan ni u drugi, mada je ouvao uticaj na oba. 7. Bio je tvorac i voa svetskog pokreta nesvrstanosti i nije se borio samo za interese Jugoslavije ve je uticao na svetske pitanja, daleko van jugoslovenskih granica. Svaka od ovih taaka skriva u sebi dugu i sloenu priu. . . Mnogi autori su sem trezvenih i produbljenih analiza napisali i duboko dirljive rei koje svedoe da su ih fascinirali Titova linost i njegova borba sa smru, Titov ivot i oseanja Jugoslovena. uzepe Bofa je u glasilu KP Italije LUnita napisao topao lanak Zato nam je Tito tako blizak? Ljubav i bol nisu jednina oseanja iz kojih u ovim trenucima izvire teskoba s kojom pratimo novosti iz Beograda o novom pogoranju Titovog zdravstvenog stanja. U nama je mnogo jae oseanje dubokog potovanja i ozboljnosti jer smo svedoci dogaaja koji, bez opasnosti od retorike, moe nazvatu poslednjom beznadenom bitkom velikob borca i druga po oruju, jer se drukije i ne moe oznaiti njegov ogroman otpor prema bolesti. To su od njega zahtevali lekari i drugovi, kako bi odloili, udaljili i ublaili trenutak kada vie ne bude na elu jugoslovenske drave. Razumljivo je to ta bitka ne budi iskreno oseanja samo u nama. U idejnoj galeriji vodeih linosti ovog stolea, Tito ve ima svoje mesto. On je jedan od tvoraca naeg vremena. Meutim, za razliku od drugih, on nije stekao ugled u svetu zato to je bio voa velesile ili mnogoljudne drave. Ovaj nekadanji radnik vodio je malu dravu krvave istorije i jo krhkije i mlae nezavisnosti. . . Glasilo kineske parije enmin ibao pie da Tito pripada celom svetu. Neki prijatelj Italijan, pisao je enmin ibao, rekao je jednom da je Tita poznavao ceo svet ne zbog toga to je bio voa izvanredne snage, ve zato jer je taj ovek u prolosti vodio slobodnu i srenu zajednicu koja je nekada bila u bedi. Naravno, to nije jedini razlog. Tito je uivao potovanje irom sveta jer je bio heroj drugog svetskog rata. Jugoslovenska Komunistika partija sa Titom na elu vodila je narod te zemlje u borbi protiv faistikih agresora Nemake i Italije i izvojevala osloboenje zemlje i slobodu narodu. Da bi ouvao nezavisnost Jugoslavije, Tito je bio nepokolebljiv u odnosu na snane spoljanje pritiske. U meunarodnom komnistikom pokretu stvorio je naelo nesvrstansoti i jednakosti i odupro se nametanju tue volje. Ceo svet hvali i ta Titova stanovita. Kao jedan od tvoraca pokreta nesvrstavanja uspeo je, posle vie od dvadeset godina nastojanja, da i mnoge druge zemlje prihvate naela nesvrstavanja i da razvitak pokreta nesvrstavanja postane zajednika snaga u meunarodnim okvirima.

Singapurski list Stejt Tajms je jednostavnim reima saeo ono raspoloenje koje se osealo u svetskoj zajednici povodom smrti velikog Jugoslovena i graanina sveta Josipa Broza Tita: Jednostavan nadgrobni spomenik. Samo njegovo ime i godine roenja i smrti. I to je dovoljno. Jer, postojao je samo jedan Tito u prolosti i bie samo jedan Tito u budunosti. NEDELJA, 4. V 1980. PONEDELJAK, 5. V 1980. TRAGINA NOVOST Vest se munjevito proirila meu ljudima. U nedeljno vee zlosutno se ula samo jedna re: Tito. Sve ostalo to je vest trebalo da kae bilo je zapisano u ljudima koji jednostavno nisu hteli da je prihvate. Moda nije istina? Istina je bila tako daleko od nade kada su radio i televizija obijavli proglas: radnikoj klasi, radnim ljudima i graanima, narodima i narodnostima Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije - umro je drug Tito. Koliko je poznatih rei u sledeoj reenici proglasa Predsednitva CK SKJ u ime CK SKJ i Predsednitva SFRJ: Dana 4. maja 1980. godine u 15,05 asova u Ljubljani je prestalo da kuca veliko srce Predsednika nae Socijalistike Federativne Jugoslavije i predsednitva Predsednitva SFRJ, predsednika Saveza komunista Jugoslavije, marala Jugoslavije i vrhovnog komandanta oruanih snaga Socijalistike Feserativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita - da nema samo tri: prestalo je da kuca! Ta radnika klasa, ti radni ljudi i graani, ti narodi i narodnosti SFRJ sluali su proglas koji istorija jo nije napisala jer je govorio o ovome: teak bol i duboka alost potresaju radniku klasu, narode i narodnosti nae zemlje, svakog naeg oveka, radnika, vojnika i saborca, seljaka, intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku. Govorio je o neizmerno dugom revolucionarnom putu, o svetlim pobedama, o hrabrosti, istrajnosti, pravinosti i ovenosti, govorio je o sinu naroda i graaninu sveta i najzad, da je ast i ponos imati Tita u svojoj istoriji, da je bilo asno boriti se i iveti s Titom i da e sadanje i budue generacije, duboko zahvalne drugu Titu, nastaviti njegovo besmrtno delo. Bilo je alosti, ali isto toliko ponosa i zakletvi. Samo da se milioni ljudi te veeri prepusti najdubljim oseanjima. Bilo im je potrebno izvesno vreme da se priberu, da pokuaju da zaustave suze, da odu jedni drugima da se utee. Jo nestianog bola za Edvardom Kardeljem, Ljubljana je iznova pripremala posmrtni odar velikom pokojniku. Ljudi su ostajali kod kua ne elei da smetaju bilo kome. Kada svladaju prvi gr, pretvorie praznine zastave, koje jo vise kao prvomajski pozdrav, u najskromnije znake alosti. Zatim e nevidljivao organizaciona ruka preurediti svetle gradske prozore u pozornicu manifestacione izlobe Titovog lika. U fabrikama i ustanovama okupljae se najodgovorniji da pogledaju jedni drugima u oi. Ljubljanu je cele veeri kvasila kia. To jo vie dopunjava alost. Televizijski i radio-prijemnici su neprestano ukljueni, mada dokazuju uvek isto: umro je na najvei graanin. Ljudi ponavljaju ove rei kao da ih u prvom momentu nisu shvatili. Kasnije e izai na ulice

po vanredna izdanja novina. Crni okviri listova konano e utisnuti istinu u srce i svest. Ko e znati kako je novost o neumitnoj smrti doprla do dalekih i najudaljenijih krajeva Titove domovine. Izvetaji su uglavnom stizali iz najveih gradova i bili su istovetni, kao da ih je pisala jedna ruka: svuda dostojanstven miru u ljudima, nigde nije bilo tunih pohoda, a jo manje glasnih izliva alosti. Kako bi se neobaveteni putnik vratio u grad, bez obzira gde bio, osetio bi stranu novost im bi istupio iz vozila. Pa ipak, bilo je manifestacija. Hajdukova utakmica sa Crvenom zvezdom na Poljudu u Splitu u prisustvu mase gledalaca prekinuta je u 43. minutu kada je objavljena vest o Titovoj smrti. Vie od pedeset hiljada ljudi je zanemelo. Fudbaleri i sudije stajali su kao ukopani. Ruke su pole ka oima, masa se jedva ujno zatalasala. Zatim, iznenada: Drue Tito, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo. . . Pesma je digla ljude na noge, stadion je odjekivao u manifestacionom zanosu jedinog oduka koji su ljudi spontano izabrali. Masa je nastavila komemoraciju dravnom himnom, a zatim je mirno i polako napustila stadion. Zakasnela utakmica igrala se i na sarajevskom Koevu. Igrae Sarajeva i Osijeka kao i masu gledalaca obavetanje je zaustavilo u sportskom zanosu. Stadion je zanemeo, a svi ljudi su ustali i nestvarnim, dugim utanjem odavali poast oveku ije su ime uli iz zvunika u potpuno neshvatljivom povodu. Radnici u popodnevnim smenama koje su radile i nedeljom, na iznenadnu vest automatski su zaustavile maine. Skupljali su se oko Titove slika kao da e tu nai odgovor u nevolji. Upale oi su proleterski sijale iz jedva osvetljenih rudarskih figura. Veliki ispit u tekom ivotu i teak izraz alosti. tafeta mladosti kretala se te nedelje Gorskim Kotarom i Kordunom, pa je zastala u Slunju. Uz tafetnu palicu, okienu sveem i zelenilom, koja je do tada prola kroz bezbroj ruku omladinaca i omladinki, smenjivali su se mladi straari, ne znajui jednostavno kuda sa radou koja je uvek do tada pratila njegov pohod kroz celju zemlju do Beograda. Uesnici karavana Bratstvo i jedinstvo su iz Karlovca, gde su proslavljali dan osloboenja grada, otputovali natrag u Kragujevac pognutih glava, to se nije desilo nikada do tada. Zato su u oprotajnom zagrljaju jasnije i znaajnije nego ikada izrekli rei bratstva i jeidnstva. U Titovom rodnom kraju Kumrovcu narod se u alosti povukao u domove: porodica oplakuje svog pokojnika. Iza reportera i snimatelja koji su prvi pohitali u Kumrovec, dolazie potovaoci iz svih krajeva. Za njih su odgovorni ljudi pripremili knjige alosti u kancelariji mesne zajednice i u Titovoj rodnoj kui. Odmah je sastavljena i delegacija radnika koje je trebalo da prisustvuje pogrebnim sveanostima u Beogradu. Na Trgu partizana u Titovom Uicu hiljade mladih se okupilo oko spomenika. Velianstvena bronzana figura zasuta je cveem, a uz nju su se i izmenjivale poasne strae. Nova himna koja nastoji da dokae ime se moe nadoknaditi alost i koja se te veeri spontano oglaavala iz mnogih krajeva Jugoslavije, poziva na obeanja i zakletve i u prestonici prve partizanske republike. Posebna izdanja novina ubrzo su na ulicama. Ljudi uzimaju crno uokvirene listove da bi proitali, da bi i zapisano videli ono to su saznali neto ranije. Jo jednom itaju proglasom Centralnog komiteta SKJ i predsednitva SFRJ, te rei koje iznenada ve u prolom vremenu

kazuju poznaru priu o poznatom oveku. Da li uopte postoji razlika izmeu onoga to je Moa Pijade rekao povodom Titovog roendana 1945. godine i ovoga to je sadrano u dananjem proglasu: Narod sam slavi svog najveeg sina, marala Tita, bez podsticaja odozgo, spontano, na osnovu vlastitog oseanja ljubavi i zahvalnosti prema onome koji ga je poveo i organizovao u narodnooslobodilakom ratu, koji ga je sigurnom rukom vodio kroz strane ratne godine do slavne pobede. . . Srca naih naroda slila su se u jedno veliko srce koje je kucalo u srcu njihovog Tita. Moa Pijade kae dalje: On je nauio nae narode istini da ne postoji tako teak i oajan poloaj iz kojeg narod ne moe da nae pobedonosni izlaz, ako je svestan svoje asti, ako ceni svoju slobodu, ako je jedinstveno spreman na rtve za odbranu svoje nezavisnosti, svoju sreu i napredak. . . Narod i Tito su zauvek srasli u velianstveno stvaralako jedinstvo koje se niim ne moe razbiti. U stvari, to je drugim reima izreena sadrina pesme Drue Tito mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrenemo. Dui i temeljitiji proglas su sve one rei odtampane u ast velikog oveka. Takve su rei Mitje Ribiia kojima se putem radije i televizije obratio oaloenim ljudima: Smrt nam je uzela ovek koga su na svim kontinentima nae zemlje priznavali kao najveu linost naeg vremena. . . Umro je ovek koga smo najvie voleli i koga su zbog njegove ljudske veliine morali da potuju i neprijatelji. Umro je ovek za koga se moe rei da je prvi dravnik koga je kao nikoga do sada okruivalo toliko prave ljudske ljubavi. Smrt izuzetne linosti je neopisiv gubitak. Naroito smrt Tita, koji je neponovljiv kao istorijska pojava. Razlika izmeu Tita i slinih istorijskih linosti je u tome to Tito nije bio sam; sa njim su bili svi nai ljudi, svi narodi i narodnosti Jugoslavije, nepregledna masa ugnjetavanih i tlaenih irom sveta. . . Ljudi itaju rei izreene i drukije i detaljnije. Novine objavljuju hronologiju Tiovog ivota i rada. Meutim, to e ljudi sauvati da proitaju na miru kada poglede vie ne budu zamagljivale suze. U Ljubljani, u kasnim veernjim asovima, ljudi se okupljaju pred zgradom Skuptine na Trgu revolucije. Bilo je objavljeno da e sledeeg jutra pogrebna povorka odatle krenuti ka eleznikoj stnici. U jedanaest sati uvee svi izlozi u Titovoj ulici su preureeni, ulice oprane, mada ih uporno zaliva kia, a pred Skuptinu su postavljeni televizijski praktikabli. Sledeih dana teelvizija e biti najneposredniji pratilac i izveta o poslednjim dogaajima vezanim za Tita. Objavljeno je saoptenje o sedmodnevnoj optenarodnoj alosti. Socijalistiki savez radnog naroda Ljubljane iste veeri poziva Ljubljanaane da se oproste od Tita sa alou u srcu i verom u budunost. Objavljena je odluka Predsednitva SFRJ da funkciju predsednika Predsednitva SFRJ preuzima Lazar Kolievski a funkciju potpredsednika Cvijetin Mijatovi. Objavljeno je prvo nareenje n