utorak, 4. avgust 2020.

Salonima ven~anica u Srbijipreti katanac

Korona dovela do pomame za biciklima

Povratak taksista u redovan rad tek 2021.

Kako su pre`iveli vanredno stanje u Banatu?

Da su poljoprivrednici po{tovali policijski ~as, Srbija bi bila gladna

Foto: BETAPHOTO DRAGAN GOJIC

Foto: BETAPHOTO Milan TimoticFoto: BETAPHOTO DRAGAN GOJICFoto: EPA-EFE ANTONIO BAT

Strana II Strana IV Strana III

Strana II

utorak, 4. avgust 2020.II IIIutorak, 4. avgust 2020.

Predstavnice ove industrije mole dr`avu za pomo}

Salonima ven~anica u Srbiji preti katanacKako su pre`iveli vanredno stanje u Banatu?

Da su poljoprivrednici po{tovali policijski ~as, Srbija bi bila gladna

Promet taksi saobra}aja u Ni{u za vreme vanrednog stanja bio minoran, a sada je prepolovljen

Povratak taksista u redovan rad tek 2021.Voza~i ni{kog Siti taksija

(City taxi) su za vremepolicijskog ~asa, uvede-

nog tokom vanrednog stanjazbog epidemije korona virusa uSrbiji, vozili na posao zdravstve-ne radnike, policajce, vojnike ilifabri~ke radnike.

Prebacivali su bolesnu decudo lekara ili trudnice na poro-|aj. Onima koji to sami nisumogli ili smeli kupovali su na-mirnice. Radili su svakodnev-no, „od nula do 24“.

Uprkos tome {to su bili jedi-no taksi udru`enje u Ni{u kojeje radilo tokom zabrane kreta-nja, a radi bez prekida i danas,od po~etka epidemije su zabele-`ili pad prometa i prihoda za~ak jednu tre}inu.

Druga taksi udru`enja u Ni-{u su u jo{ te`em polo`aju, a ne-ka su pred ga{enjem. Njihovipredstavnici procenjuju da }eim za povratak na poslovanjepre epidemije biti potrebno bargodinu dana.

Nemanja Krsti} iz Siti taksijaka`e da je ovom udru`enju od-mah nakon ukidanja vanred-nog stanja obim posla prepolo-vljen. Prema njegovim re~ima,

neto zarada taksista sada je ni`aza 30 odsto, ali oni jo{ uvek us-pevaju da plate poreze i dopri-nose dr`avi.

Krsti} precizira da je ovo tak-si udru`enje na po~etku van-rednog stanja funkcionisalo uznatno manjem obimu, sve dokse nije pro~ulo da radi i u vremepolicijskog ~asa. Sredinommarta je podnelo zahtev za do-zvole za vo`nju tokom zabranekretanja za 30-ak taksista, ali sebrzo ispostavilo da je taj brojnedovoljan.

Te{ko su do{li do dozvola zajo{ 15-ak taksista, koje im je nakraju izdao gradski [tab za van-redne situacije.

- Uprkos tome {to je ovo jed-na ozbiljna epidemija, niko odna{ih voza~a nije zarazio. Oninisu bili ni upla{eni zbog epide-mije, mo`da i zbog toga {to jena{ prosek godina oko 30. Na-ravno, bilo je straha i opreza ka-da vozimo zdravstvene radnike,pa nam oni pri~aju kakva jestvarna situacija, ili kada odemoku}i, gde nas ~ekaju trudna `e-na ili deca - obja{njava Krsti}.

Ivan, koordinator ni{kogVIP taksija (VIP taxi), ka`e da

to udru`enje skoro da nije ima-lo posla tokom vanrednog sta-nja. Nisu bile sporne dozvole zarad u vreme policijskog ~asa,koje je bilo mogu}e dobiti, ve}su, ka`e, brinuli pre svega o bez-bednosti voza~a.

- Epidemija je u~inila svoje iu to vreme smo radili na mi-nornom nivou. Sada je zna~aj-no bolje, ali jo{ nismo uspeli dase vratimo na vreme pre koro-ne. Mo`da se to dogodi tamonegde u poznu jesen, pod uslo-vom da do tada ne bude dru-gog talasa epidemije - proce-njuje on.

Dragan Radulovi}, supervi-zor u Bros taksiju (Bros taxi),dodaje da je za funkcionisanjeovog vida prevoza od velike va-`nosti da li rade {kole, fakultetiili vrti}i.

- Pitanje kako poslujemo jenajte`e pitanje. Verovatno smou minusu. Da nije pomo}i Vla-de Srbije, odnosno obezbe|iva-nje tri minimalna li~na dohotkaza svakog zaposlenog, ne znamda li bismo opstali. Situacija je,dakle, sve sve lo{ija i te{ko jepredvideti kada }e biti bolje -ka`e Radulovi}.

Milan Stankovi} iz Bum pinktaksija (Boom pink taxi) ka`e daje za vreme vanrednog stanjaradilo samo ~etvoro ili petorovoza~a iz ovog udru`enja, a daje promet danas ni`i za vi{e od50 odsto nego pre epidemije.

Najve}a taksi udru`enjauspevaju da opstanu, ali su onamanja ozbiljno ugro`ena. Zbogizuzetno te{ke situacije, neka odnjih se spajaju i udru`uju.

- Taksisti sada ne zara|uju ni

hiljadu dinara dnevno. Kada odtog novca plate ru~ak i jo{ neketro{kove, odu ku}i sa 300 do400 dinara. Zapravo, nama odukupnog pazara ostane neto 20do 30 odsto, po{to smo pau{alcikoji sami pla}aju poreze i dopri-nose. U praksi, me|utim, ne-mamo ni toliko, jer od tog nov-ca i popravljamo automobile.Najbolje je bilo 2000-tih godina,i zbog cene taksi vo`nji i zbogcene goriva - ka`e Stankovi},koji taksira od 2004.

Ni{ki taksisti dodaju da aktu-elnu situaciju komplikuje istrah gra|ana od zaraze koronavirusom. Nije malo onih koji i

danas ulaze u vozila sa strahom,maskama, rukavicama ili viziri-ma, kao u vreme najve}e epide-mije.

Upravo zbog psiholo{ke si-gurnosti svojih klijenata, taksi-sti nose maske, u nekim vozili-ma izme|u prednjih i zadnjihsedi{ta postoje folije, a suvoza-~evo sedi{te ostaje prazno.

Vozila se, tvrde oni, uglav-nom redovno dezinfikuju. Zadeo gra|ana, me|utim, ovakvemere za{tite jo{ uvek nisu do-voljne da se bez bojazni odlu~eza vo`nju taksijem, kao pre epi-demije.

Zorica Miladinovi}

Slavko Vukov, banatski po-ljoprivrednik koji obra|ujepreko 70 hektara zemlje u

okolini Zrenjanina, nijedan dantokom vanrednog stanja zbogkovid virusa nije izostao iz svojefabrike hrane na otvorenom.

Na njivu je odlazio jer agrarima svoje rokove i svoj kalen-dar. Ka`e da za poljoprivredni-ke nema olak{avaju}ih okolno-sti, moraju na njivu kako bi pre-hranili porodicu i tr`i{tu ispo-ru~ili hranu.

- U martu je uputstvo Mini-starstva poljoprivrede bilo hao-ti~no, da samo p~aleri i vo}arimogu da izlaze na njive. To jebilo neodr`ivo pa su propisanedozvole. Mi smo svi predalizahteve, nismo dobili odgovorali smo valjda evidentirani. Biloje pre}utno odobreno umestoda bude javno objavljeno, jer mimoramo na njivu kako bismoproizveli hranu za sve. Uglav-nom, izlazio sam na njivu trak-torom kad god je trebalo i radiodo kasno. Nisam imao proble-ma. Ima to veze i sa uvre`enimmi{ljenjem da zemlju rade sa-

mo ljudi na selu, i samo stariljudi, kojima treba progledatikroz prste. Ako bi se policijski~as bukvalno primenjivao nanas kao na ostale, mogli bi da sepozdravimo sa hranom svi za-

jedno - pri~a Slavko Vukov zaDanas.

Ka`e da je u vanrednim okol-nostima tr`i{te hrane specifi~noreagovalo, me|u prvim artikli-ma nestale su zalihe bra{na.

- Nije nestao sok od maline,uz svo po{tovanje svih proizvo-|a~a vo}a, nije ~ak ni mleko,nestalo je ba{ bra{no. Ka`em tojer sad imamo etvu, rod p{eni-ce je slabiji u proseku 25 odsto

dok je negde i 50 odsto. Kodnas u Banatu je p{enica podba-cila najvi{e, prose~an rod sekre}e od 3 do 4,5 tone po hek-taru. Na mojim njivama je rodneujedna~en, neverovatno ko-like su razlike i po tome je ovagodina specifi~na. Iako imajupodatke sa terena, nema nika-kvih zvani~nih reakcija. Otkup-na cena koja se nudi i od kojezavisi na{ opstanak je poni`a-vaju}a. Dr`ava mo`e da uti~ena cenu i treba to sada da ura-di. P{enica je bitan artikal. Na-ma treba hitna intervencija dr-`ave preko Robnih rezervi, ka-ko bi se deo proizvedene p{eni-ce otkupio i tr`i{te pokrenulo aotkup p{enice doveo na nivo od22 dinara. To je bitno i stoga jerje novac od p{enice prvi zna~aj-niji priliv sredstava u godini zajednog poljoprivrednog proiz-vo|a~a a zna se da su mnogi unezavidnom polo`aju - obja-{njava Vukov.

Iako je u sistemu PDV-a, nijekoristio pomo} dr`ave, ne zapo-{ljava nikoga ve} radi sam i izdr-`ava ~etvoro~lanu porodicu.

Za rad na njivama koristikombajn star 20 godina i novijitraktor D`on Dir. Sada je samona zamenu dva remena i tri di-ska potro{io 114.000 dinara {tobi prema sada{njim cenama bi-lo 6,5 tona p{enice.

S obzirom na lo{ rod `ita uBanatu, to je koli~ina p{enice ko-ja je proizvedena na 1,5 hektar.

- Ve} godinama radimo saminimalnim cenama, na{i pri-marni proizvodi imaju niske ce-ne i na{a zarada je simboli~na.Mislim da nas ~eka ekonomskakriza od jeseni i bojim se da }e seto lo{e odraziti i na ratare. Minemamo takve subvencije kaodruge dr`ave, nemamo nikakveolak{ice i ozbiljno smo ugro`enimonopolima na tr`i{tu. Sad na-kon etve p{enice ima ne{to ma-nje radova, ali u avgustu po~injekampanja, obrada njiva i pripre-ma, sti`e ubrzo suncokret i ku-kuruz, pa jesenja setva. Prakti~-no, pun gas do kraja godine. Mine stajemo, ne treba zbog tog nida nas drugi zaustavljaju - obja-{njava Slavko Vukov.

Miroslava PudarKako su frizerski saloni pre`iveli vanredno stanje

Da li frizere ~eka oporavak do kraja godine?P o`eleli se ljudi frizera. Je-

dva do~ekali da po~nemoda radimo. Svima kosa

porasla, pa smo prvih desetakdana od otvaranja imali punoposla - veselo nas do~ekuje Juli-jana Pavlovi}, poznata kao fri-zerka Juca.

Ina~e frizerski salon Juca ~ijije vlasnik Jucin sin Uro{, tako|efrizer, do~ekao je 13. ro|endan ukarantinu, zatvoren, ~ekaju}i dapro|e virus i zabrane kretanjakako bi opet do~ekao mu{terije.

Od 22. marta salon nije radio,a i prethodnu nedelju, od kad jeuvedeno vanredno stanje kao i danije radio, niko da u|e. Mesec i podana sedenja ku}i je nekako pro-{lo, rezerve su se potro{ile. Nije seradilo, a ra~une treba platiti.

„Takvi su ti zanati. Kada ra-di{ ima{ para, a kada ne radi{nema ni para. Sad }e nam do-bro do}i ovaj minimalac od dr-`ave“, govori name{taju}i ogr-ta~ oko vrata mu{teriji.

Ko bi rekao da }e jedna odstvari koja }e najvi{e nedostaja-ti ljudima u karantinu to {to nemogu da odu kod frizera.

„Zvali su me ~esto dok je sa-lon bio zatvoren. Pa pitaju {tone radimo, pa kada }emo otvo-riti, pa da li mogu samo njegada o{i{am. Ali nismo hteli ni dakr{imo propise, a ni da rizikuje-mo zdravlje“, obja{njava Jucadok kru`i po glavi ma{inicom.

Frizerski saloni su otvoreni27. aprila, ali {i{anje nije vi{e ta-

ko jednostavno kao ranije. Po-stoje brojna pravila i za vlasnikesalona i za posetioce. Maska jeobavezna, mada poprili~no ote-`ava posao kada treba sreditikosu oko u{iju.

Salon se redovno dezinfiku-je, a u njemu mogu biti samodva radnika i dvoje mu{terija.Razmak izme|u dve stolice mo-ra biti dva metra.

Ova pravila se menjaju podpritiskom vlasnika frizerskihsalona, jer ima i velikih radnji ukojima je zaposleno i pet, {estljudi i koje imaju i pedesetakkvadrata.

PPrrooppiissii ssttrrooggii ii nneellooggii~~nniiDragan @ivi}, predsednik Ud-

ru`enja frizera, kozmeti~ara, pe-dikira, manikira i vlasuljara iz Ni-{a, ka`e da su propisi posle otva-ranja salona strogi i malo nelo-gi~ni.

„Ne mo`e da bude vi{e od~etiri osobe u salonu i ko imapet, {est radnika, dok dvoje ra-de ostali moraju da budu napo-lju. Mu{terije moraju da nosemaske, ali je to onda nezgodnoza rad. Redovno se sterili{e alat,dolazi se samo na zakazivanje,jer nema ~ekanja u salonu. Nesmemo da uklju~ujemo klimaure|aje, pa je vru}e, posebnopod maskama“, obja{njava @i-vi} dodaju}i da su im ipak iza{liu susret tako da ne moraju danose rukavice.

Ve}ina frizerskih salona na-lazi se u zakupljenim lokalima,a kirija predstavlja ozbiljan tro-{ak ako se ne radi. @ivi} ka`e daje ve}ina zakupodavaca iza{la ususret ili prepoloviv{i kiriju iliuop{te ne naplativ{i.

„Dodu{e bilo je nekih slu~aje-va da su tra`ili celu rentu, ali to jeretko. U Ni{u je krizni {tab odlu-~io da ne napla}uje zakup u loka-lima koji su u vlasni{tvu grada,pa je i to pomoglo“, ka`e @ivi}.

Ipak tek sada frizere ~ekakomplikovan period. Dolazi nared pla}anje ra~una za komu-nalije, poreze...

„Oseti}e se posledice krize idalje, ali vra}amo se polako unormalu“, ka`e @ivi} koji tako-|e ukazuje na nelojalnu konku-renciju. „Tokom vanrednogstanja radilo se na crno, po ku-}ama, pa su mnogi tako i nasta-vili. Mi smo pisali premijerki samolbom da uradi ne{to po tompitanju“, napominje @ivi}.

IInnssppeekkcciijjee zzaa ssaaddaa ssaammoo uuppoozzoorraavvaajjuu

Bane Babi}, predsednik Sa-veza frizera Srbije, ka`e da su upo~etku nevolje izazvale lokalnesamouprave zato {to nisu isto-vremeno uvodile zabrane rada.

„Imali smo da ne rade [abac iLoznica, ali rade Beograd, NoviSad i Kragujevac, pa su frizeri izgradova koji su zatvoreni nego-dovali. Mi smo se od po~etka bo-

rili da ili svi radimo ili da svi bu-demo zatvoreni. Bilo je tu ljudi,recimo samohranih majki koje suapelovale da se saloni ne zatvara-ju, ali s druge strane bilo je i ljudisa zdravstvenim problemima ko-ji su odmah sami prestali sa ra-dom. Kada je posle 2. aprila defi-nitivno cela Srbija bila zatvorena,javio se novi problem. Veliki brojljudi radio je uprkos zabrani. Brzose to saznalo u ovo vreme dru-{tvenih mre`a. Da li su inspekcijeizlazile u toku vanrednog stanjane znam, samo znam da mi ni-smo ~uli da je neko ka`njen. Ka-da smo otvoreni 27. aprila, propi-sane su mere po kojima se radi,ali opet je bilo slu~ajeva u pojedi-nim lokalnim samoupravama dasu inspektori tra ili i vi{e od toga.Reagovali smo preko Privrednekomore i to smo uspeli da re{i-mo. I ina~e Privredna komora Sr-bije nam je dosta pomogla tokomove krize“, ka`e za Danas Babi}koji ima frizerski salon na No-vom Beogradu.

Kako ka`e, lo{a iskustva suretka, ali je mnogo ~e{}a situa-cija da inspekcije rade ba{ kakobi trebalo.

„Ne ka`njavaju, ve} upozo-ravaju, obja{njavaju {ta i kakotreba, ako ne nose maske ili akoima previ{e ljudi da ~ekaju. Vi-de}emo da li }e u drugom kru-gu da krenu i sa kaznama, akoneki i dalje ne budu po{tovalipropise“, isti~e on.

Ina~e zanimljivo je da su

`enski frizeri mnogo vi{e pogo-|eni merama za{tite. „Ako mo-`ete da radite samo jednu kli-jentkinju, mnogo je manja pro-pusna mo} kod `enskih negokod mu{kih frizera kod kojih tosve ide br`e“, ka`e Babi}.

Prema njegovim re~ima, me-re dr`avne pomo}i su iz ugla rad-nika dobre, ali poslodavci i daljemoraju da plate poreze i dopri-nose na te zarade. Mo`da ne od-mah, ali sve to mora da se plati.

„Oni koji zapo{ljavaju do petradnika njima je minimalac kojiispla}uje dr`ava uspeo da na-doknadi donekle deo gubitaka,ali lanci salona koji zapo{ljavajupo 50,60 zaposlenih, kako su onipro{li kroz ovo samo oni znaju.Ove tri plate koje dr`ava ispla}u-je pomo}i }e bud`etima zaposle-nih, ali {ta }e biti do Nove godi-ne niko ne mo`e da ka`e. Dokraja ove godine ne mo`e situa-cija da se vrati na normalu, jerjo{ ima ljudi koji su u strahu. Po-red toga, dobar deo kolega je iz-gubio posao zbog nedolaska ga-

starbajtera za uskr{nje praznike.Ima frizera koji `ive od dolaskana{ih ljudi iz inostranstva i akoljudi budu mogli da putuju na le-to onda jo{ mogu ne{to da zara-de“, obja{njava Babi}.

Pandemija je zadala udarac ireprezentaciji Srbije.

„Mi kao Savez frizera Srbijeostali smo bez prihoda jer nismomogli da pravimo svoju manife-staciju, a ~eka nas svetsko prven-stvo 13. septembra u Parizu ko-je jo{ nije otkazano i vide}emokako }emo oti}i tamo. A mi smodva puta evropski {ampioni ijednom vice{ampioni sveta i {te-ta bi bilo da izgubimo kontinui-tet u~e{}a. Trebalo je da organi-zujemo i jednu manifestacijukao probu za eventualnu kandi-daturu za svetsko prvenstvo gdebi se videli da li smo mi u stanjuto da organizujemo. Svetsko pr-venstvo ina~e organizuju uglav-nom najve}e zemlje i mi bismobili prva mala zemlja koja biugostila Svetsko prvenstvo“, ka-`e Babi}. Milo{ Obradovi}

Nemamo vi{e od ~ega daplatimo doprinose, nitida platimo kiriju, niti

radnike, u takvoj smo situacijida mo`emo samo da stavimoklju~ u bravu, ukoliko nam dr-`ava ne pomogne.

Zato je ovo vapaj za pomo},svih nas iz cele Srbije, ka`u zaDanas predstavnice salona ven-~anica Srbije, koje od po~etkagodine nisu imale posla, jer susvadbe, okupljanja i ceremoni-je, zbog izbijanja pandemije ko-rona virusa, otkazane.

Naime, u martu kada je tre-balo da „po~nu“ ven~anja, u Sr-biji je „po~ela“ korona. Kakoobja{njavaju predstavnice, nji-hov posao je sezonski, a sezonasvadbi po~inje upravo u prole}ei traje do oktobra, a za vremeposta se ne radi.

Predstavnice salona ven~ani-ca ve} uvi|aju da do kraja godi-ne za njih ne}e biti posla.

- Sve je stalo do daljnjeg, naj-verovatnije do maja slede}e go-dine ven~anja ne}e biti, a mitreba da pre`ivimo - ale se one.

Kako ka`u, sa problemima sesuo~avaju jo{ od po~etka godine,

zimu nisu prezimile „kako treba“,a potom su u{le u period vanred-nog stanja - sve je bilo zatvoreno.

- Do{li smo do te situacije davi{e ne znamo kako }emo. Dr`i-mo salone otvorenim, a niko odnas dinar jedan nije zaradio zaovu godinu - ka`u predstavnicesalona.

One se ne sla`u sa meramaod 18.000 koje im je dr`ava do-delila, i mole za adekvatniju po-mo} - otpisivanje poreza i do-prinosa.

- Pomo} koju od dr`ave tra-`imo je da nam se otpi{u porezii doprinosi, da bismo mogli daopstanemo - isti~u one i obja-{njavaju da tokom ove godinenisu ni{ta zaradile, a sezonaprolazi. U neizvesnosti su, jer neznaju kada }e ven~anja ponovopo~eti da se odr`avaju, a samimtim i one da zara|uju.

Prema njihovim re~ima, sa-mo u Beogradu postoji pedese-tak salona ven~anica, ali su seapelu za dr`avnu pomo} pri-klju~ili saloni iz cele Srbije, pa jevi{e od 130 njih u ovoj grupi i uistom problemu.

- Ne tra`imo ni{ta nerealno,

tra`imo da pre`ivimo ovaj pe-riod korone. Ne tra`imo od dr-`ave da pusti svadbe, niti da do-zvoli slavlje, znamo kakva je si-tuacija i znamo {ta se de{ava ov-de i u svetu. Molimo dr`avu danam otpi{e poreze i doprinose.Ukoliko nam to ne omogu}i,zatvori}emo, oti}i }emo na bi-

ro, opet, na teret dr`ave - zaklju-~uju one i ukazuju da su tri sa-lona ve} zatvorena, i da }e ih bi-ti jo{ ako im se ne pomogne.

Napominju i to da nemaju do~ega da plate radnike, socijalno,da su u bran{i sve `ene, a nekeod njih i samohrane majke kojeotpla}uju kredite i stanove.

Pomo} tra`e samo za ovajperiod u kome su onemogu}e-ne da posluju i prime}uju da jenjihova bran{a jedna od naju-gro`enijih u ovom periodu pan-demije korone, jer napominjuda ugostitelji i frizeri uspevajupovremeno bar ne{to da zarade,dok one ba{ ni{ta.

Predstavnice salona ven~ani-ca Srbije ka`u i to da su zahval-ne dr`avi na prethodnoj pomo-}i, u vidu pomeranja pla}anjadoprinosa i 30.000 dinara, odkojih su platile struju, vodu, ko-munalije, radnike, i ostale da-`bine.

Me|utim, njima nije u inte-resu pomeranje pla}anja dopri-nosa, socijalnog i poreza, jer ihto ~eka od januara slede}e godi-ne, uz redovno pla}anje, a svad-bi nema.

- Na{a bran{a je uvek radila, iza vreme ratova, i za vremebombardovanja, a ovo sada jezaista vanredno stanje, atak nana{u profesiju koja je stala. Temale pomo}i, injekcije, zna~ejako malo - da pre`ivimo, ali {tose ti~e ostalih tro{kova, ne zna-~e nam ni{ta. Mi smo poreskiobaveznici, a trenutno ne mo-`emo ni struju za lokale da pla-timo, kamoli lokale - konstatujuone i dodaju, da, kad sve krene,saloni ven~anica su ti isti pore-ski obaveznici na koje }e dr`avamo}i da ra~una.

Ljiljana Bukvi}Una Mileti}

SPECIJALNI DODATAK Urednik: Aleksandar Milo{evi} Korektura: Ana Ron~evi} Prelom: Slobodan Srem~evi}

Foto:

BETA

PHOT

O DRA

GAN

GOJIC

Foto:

BETA

PHOT

O Mila

n Tim

otic

Foto:

BETA

PHOT

O DRA

GAN

KARA

DARE

VIC

Foto:

EPA-

EFE A

NTON

IO BA

T

Manja taksi udru`enja ozbiljno ugro`ena:Korona znatno smanjila biznis u Ni{u

Mu{terije jedva do~ekale {i{anje: Frizerski salon

Policija „gledala kroz prste“ poljoprivrednicima

utorak, 4. avgust 2020.IV

Zbog straha od epidemije gra|ani sve ~e{}e kao prevozno sredstvo biraju dva to~ka

Korona dovela do pomame za biciklima

Korona nau~ila gra|ane da hranu naru~uju preko interneta

Dok drugi dele otkaze, onlajn dostava zapo{ljavaDostavlja~i, pre svega

hrane, tokom vanred-nog stanja imali su pu-

ne ruke posla.Jednog od njih, Nemanju

Milosavljevi}a, zatekli smo us-red posla, ru~ak u restoranuKor~agin bio je spreman za do-stavu.

„Tokom policijskog ~asanigde nije bilo ljudi i to je bilo~udno. Bilo je malo vi{e poslaza nas nego ina~e, a zaposlenisu i novi dostavlja~i. Finansij-ski, mi smo mo`da jedinabran{a koja je profitirala u vre-me korone, kada je dosta ljudiizgubilo posao“, ka`e za DanasMilosavljevi}, dostavlja~ Wolta.

Tokom trajanja policijskog~asa, kako ka`e, poru~ivanjehrane dosta se pove}alo. Dostaje dobro i{lo i tokom izolacije,jer nije bilo gu`vi u saobra}aju.Ljudi su, isti~e on, ba{ sva{taporu~ivali, pice, ro{tilj, ~ak i onikoji pre nisu imali naviku danaru~uju hranu po~eli su to da~ine tokom policijskog ~asa, jernisu mogli da izlaze.

„Mo`da je ljude mrzelo daspremaju ku}i, a mo`da su i za-boravili da kupe neke namirni-ce pred vikend, u periodimadvodnevnog policijskog ~asa.Po{to smo imali beskontaktnudostavu - korisniku porud`binuostavimo ispred vrata, pozvoni-

mo i odemo, a de{avalo nam seda u napomenama na aplikaci-ji ka`u da hranu ostavimo i trimetra od otira~a, daleko od vra-ta. To je bilo interesantno“, pri-se}a se Milosavljevi}.

Korone se, napominje, nijepla{io, ali je iz mera predostro-`nosti nosio maske i rukavice.

„Bilo je i vi{e bak{i{a, a su-botom i nedeljom kad je vre-me bilo lepo i kada obi~no lju-di iza|u napolje, nije bilo nig-de nikoga“, ka`e na{ sagovor-nik i nagla{ava da je to njimaza posao odgovaralo jer nijebilo gu`ve po gradu, pa su ~aki pre vremena stizali do resto-rana i korisnika.

U Woltu, aplikaciji koja jepre svega orijentisana na resto-rane i restoransku hranu, zana{ list ka`u da je nakon zatva-ranja restorana tokom vanred-nog stanja samo kuhinjama bi-lo dozvoljeno da pripremajuhranu, tako da su ljudi jedinoimali opciju da naru~e hranuukoliko nisu eleli da kuvaju.

„Zahvaljuju}i na{im part-nerskim restoranima i dosta-vlja~ima herojima, gra|aniBeograda i Novog Sada suimali {ansu da naru~uju naj-razli~itiju hranu u periodu od9.30 do 23 ~asa“, isti~u Mari-na Mandi} iz Wolta.

Oni su i posle ukidanja van-

rednog stanja nastavili da se pri-dr`avaju mera, a korisnicima jei dalje automatski ozna~ena op-cija beskontaktne dostave naaplikaciji. Wolt, napominje, ni-je otpu{tao svoje zaposlene, ve}su nastavili u smeru koji je bioplaniran i pre korone.

„Radili smo na pronala`e-nju novih ljudi tamo gde smoimali potrebu za ve}om rad-nom snagom, a intervjui su vo-|eni onlajn. Od po~etka opera-cija u Beogradu imali smo zai-sta veliko interesovanje za po-sao dostavlja~a, ali smo prime-tili da se interesovanje jo{ vi{epove}alo tokom pandemije.Bilo je dostavlja~a koji su namse pridru`ili samo privremeno,dok se ne vrate svom uobi~aje-

nom poslu, ali i onih koji suostali sa nama i nakon krize“,isti~e Marina Mandi}.

Oni su najvi{e sara|ivali sarestoranima, a posebno su, ka-ko napominje, ponosni na op-ciju beskontaktne dostave ko-ju su uveli u rekordnom roku.U budu}nosti prostora za rastima, tvrdi, a tokom proteklihpar meseci, prepoznali su po-trebu da pro{ire svoj asortimantako da sada pored restoranskehrane, dostavljaju i namirnice,drogerijske proizvode, cve}e.

„Plan nam je da Wolt apli-kacija postane „one-stop shop“gde }e korisnik mo}i da dobije{ta god po`eli, isporu~eno na`eljenu lokaciju u roku od polasata“, isti~e na{a sagovornica.

Uvo|enje vanrednog stanjabilo je izazovno za sve, tako i zaljude koji rade za sajt Done-si.com. Tokom prvih dana, vi-{e od 50 odsto restorana sa nji-hove platforme prestalo je saradom.

„Taj period bio je presudani zahvaljuju}i dobroj organiza-ciji, uspeli smo da dobijemodozvolu da radimo i tokomtrajanja policijskog ~asa {to jebilo od velikog zna~aja kako zarestorane, tako i za na{e voza-~e, ali i sve gra|ane. Kako sumere popu{tale, tako su se i re-storani vra}ali na na{u platfor-mu, pa sada mo`emo da ka`e-mo da se situacija normalizo-vala“, isti~e Anja \uri} iz Do-nesi.com, koji radi u 25 grado-

va Srbije i sara|uje sa 900 re-storana.

Problema sa radnom sna-gom, kako ka`e, nije bilo jer susvi zaposleni radili punim ka-pacitetom, ~ak su u nekommomentu i pove}ali broj do-stavlja~a.

„Dostava hrane iz restoranasvakako je ne{to po ~emu smoprepoznati u zemlji i regionu.Sa druge strane, oslu{kuju}ipotrebe na{ih korisnika, odlu-~ili smo da svoje poslovanjepro{irimo i na supermarkete iapoteke {to se posebno kori-snim pokazalo tokom trajanjavanrednog stanja. Kada govo-rimo o gradovima, u svim gra-dovima je bilo posla, naravnoproporcijalno veli~ini grada“,napominje Anja \uri}.

Ona isti~e kako je protekliperiod u mnogome promenionavike potro{a~a, te da su sesada onlajn kupovini okrenu-li i oni koji mo`da do sada utome nisu bili vi~ni.

Ljiljana Bukvi}

Ove godine Svetski danbicikala 3. jun svet jedo~ekao u postpande-

mijskom raspolo`enju. Van-redno stanje i policijski ~asomeli su ciklonaute u prole}-nim vo`njama, ali je zato uki-danje vanrednog stanja ozna-~ilo juri{ na prodavnice bici-kala i servisne radionice.

Osim {to je prole}e sezonabavljenja sportom napolju, pa ivo`nje bicikala, prema nekimprocenama broj ljudi zaintere-sovanih za vo`nju biciklom ovegodine pove}an je za 30 odsto uodnosu na prethodne godine.

Osim {to je bicikl sve popu-larniji vid prevoza iz ekolo{kihrazloga, zbog sasvim prakti~-nih motiva poput izbegavanjagu`ve u saobra}aju, ovih danasve vi{e postaje i konkurenci-ja javnom prevozu.

U strahu od virusa gra|anisve ~e{}e biraju da umesto pre-natrpanim autobusima koristealternativne vidove prevozame|u kojima, pored elektri~nihvozila poput trotineta i bicikla,dominira stari dobri dvoto~ka{koji radi samo na ljudski pogon.

Predrag Joksimovi} iz Mar-koni sporta, koji se bavi proiz-vodnjom, uvozom i rentira-njem bicikala isti~e da ovu in-dustriju definitivno nije pogo-dila kriza.

„Za vreme policijskog ~asaopala nam je tra`nja za rentira-njem bicikala, ali nam je pora-sla prodaja i to onlajn. Nakonukidanja policijskog ~asa i van-rednog stanja naglo je sko~ilatra`nja i za iznajmljivanjem i zaprodajom. Skoro sve kategorijebicikala su se tra`ile, a najvi{egradski i to oni u vrednosti do25.000 dinara. Zanimljivo je dase oni vi{e koriste kao prevoznosredstvo nego samo za rekrea-ciju“, obja{njava Joksimovi}.

Srpska industrija bicikalaposlednju deceniju bele`i stal-ni rast, a nekoliko kompanijakoje u Srbiji proizvode biciklesu u poslednjih {est, sedamgodina udvostru~ile izvoz. Sa5,9 miliona dolara u 2011. iz-voz je pro{le godine dostigaovi{e od 14 miliona evra.

Ova godina bi}e sasvim si-gurno rekordna jer mediji iz-ve{tavaju da u SAD nema do-

voljno bicikala da se zadovoljiogroman rast tra`nje, a sli~noje i u Evropi gde je sve ~e{}apojava da gradske vlasti odva-jaju postoje}e trake za auto-mobilski prevoz i prename-njuju ih za bicikle.

Joksimovi} napominje daradnici u njihovoj proizvodnjine mogu da postignu da proiz-vedu bicikala koliko se proda.

„Svaki nov bicikl zna~i i nul-ti servis, tako da imamo puneruke posla. Osim toga deluje dasu svi koji imaju neki stari biciklu gara`i odlu~ili da ga dovezuna servis ovog prole}a. Verujemda su ljudi bili `eljni pokreta,otvorenog prostora i bilo ka-kvog sporta, a bicikl je jedno-stavno re{enje i za sport i za od-lazak na posao“, obja{njava on.

Gledaju}i internet oglase,ali i buvljake reklo bi se da tr-`i{te polovnih bicikala cveta,ali Joksimovi} ocenjuje da tonije pretnja.

„Tra`nja za polovnim bici-klima }e verovatno uvek bitijaka, ali raste tra`nja i za no-vim biciklima“, ka`e on.

Neki od brojnih biciklista

na beogradskom keju kod SCSr|an Gale Mu{katirovi} isti-~u da je bicikl najjednostavnijii najzanimljiviji na~in da seljudi bave sportom i proveduvreme napolju.

Drugi, koji su vo`nju auto-busom ili volan automobilazamenili za okretanje pedalatvrde da je daleko br`e i jedno-stavnije sti}i na posao bici-klom, jer ih ne poga|a saobra-}ajna gu`va, nemaju proble-ma sa parkiranjem i ne mora-ju da se voze javnim prevo-zom i strahuju od zaraze.

Prema re~ima stru~njaka, zarelacije pet do sedam kilometa-ra bicikl je idealan za gradskiprevoz. Ono {to je problem je ja-

ko malo biciklisti~kih staza po-gotovo u centru Beograda, a bi-ciklisti se ale i na nepo{tovanjeod strane voza~a automobila.

Inicijativa nekoliko udru`e-nja gra|ana da se ute trake to-kom pandemije kovida 19 pre-namene za bicikliste po ugleduna evropske metropole nijepro{la kod gradskih vlasti Beo-grada iako je recimo gradskiurbanista u martu, kada je zna-~ajno redukovan javni prevozzbog epidemije, pozvao gra|a-ne da voze bicikl kao optima-lan vid prevoza.

Svetska zdravstvena organi-zacija pozvala je gra|ane koji sutokom pandemije morali da sekre}u da koriste bicikle, a Grad-

ski zavod za javno zdravlje Beo-grada je povodom Svetskog da-na bicikla objavio na svom sajtuda vo`nja bicikla sni`ava krvnipritisak, ja~a na{e srce, pobolj{a-va funkciju plu}a, pove}ava po-tro{nju energije ~ime omogu}a-va na{em organizmu da sagorivi{ak masti i reguli{e telesnu te-inu, odr`ava tonus na{ih mi{i-

}a, pre svega nogu, sedalne regi-je i stomaka, a ujedno smanjujei nivo stresa i napetosti.

„Shodno svemu navede-nom smanjuje rizik od nastan-ka gojaznosti, kardiovaskular-nih i mnogih drugih hroni~nihoboljenja“, ka`u u Gradskomzavodu za javno zdravlje.

Milo{ Obradovi}

Tekstovi su nastali u okviru projek-ta koji finansijski podr`ava Amba-sada Norve{ke u Beogradu. Sta-vovi izneti u tekstovima su stavoviautora i nu `no ne izra`avaju sta-vove Norve{ke ambasade, BalkanTrust for Democracy i GermanMarshall Fund kao partnera.

Foto:

BETA

PHOT

O DRA

GAN

GOJIC

Foto:

FoNe

t Alek

sand

ar Ba

rda