Finansiranje lokalne samouprave - siepa.gov.rs 2 - mart 2007.pdf · ulaganjima imale su najveći rast uvoza“, ocenili su analitičari. Austrijska banka prognozira Srbiji snažan

Časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije • SIEPA

Finansiranjelokalne samoupraveNovac u (pravim) rukama

Investicije u praksiPismo o namerama

IstraživanjaSrbija iznad proseka

Lična kartaGorenje – Srbija zdaj!

Iz svetaLokalnasamouprava u Češkoj

Đorđe Staničić,generalni sekretar SKGOModerne opštine – opšti interes


Broj

2, M

art 2

007.







Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

e-mail: [email protected]

�

Dragi saradnici i prijatelji,

Među nebrojenim informacijama iz „nezvaničnih, ali pouzdanih izvora“ u vezi sa komplikovanim pregovorima oko formiranja nove Vlade, više puta je pomenuta i mogućnost uvođenja jednog od nekoliko novih potpredsedničkih mesta – za ravnomeran regionalni razvoj. Ako uzmemo u obzir da je u prošloj godini razlika u nivou prosečne zarade između najbogatije i najsiromašnije opštine u Srbiji dostigla odnos od 5:1, ovakvo rešenje izgleda kao potpuno logično i racionalno. Iako o konkretnim ingerencijama nisu saopšteni nikakvi detalji, eventualni potpredsednik zadužen za ovaj resor trebalo bi da, pre svega, koordinira aktivnosti državnih institucija koje se bave lokalnom samoupravom, odnosno da objedini političku, privrednu, finansijsku i socijalnu komponentu razvoja. Najmanje što bi se moglo očekivati u tom slučaju bila bi otvorena komunikacija između dva nivoa vlasti i bolje razumevanje problema „začaranog kruga“ zaostalih opština u kojima privredna regresija proizvodi ubrzanu depopulaciju, da bi, u sledećoj iteraciji, masovna migracija radno aktivnog stanovništva ka razvijenijim sredinama dodatno umanjila njihove ekonomske potencijale. Ukoliko bude postignut minimalni stranački kompromis kojim bi bio izbegnut katastrofalan scenario ponovljenih izbora, uskoro će biti poznato da li u pomenutim medijskim špekulacijama ipak ima istine.

Međutim, i bez novog potpredsednika jasno je da je progres neostvarljiv bez suštinske decentralizacije koja, prvenstveno, znači veći stepen finansijske autonomije. Značajan korak u tom pravcu učinjen je izglasavanjem zakona koji definiše finansiranje gradova i opština. S druge strane, u implementaciji nove regulative pojavljuje se niz problema tehničkog kakaktera, zbog kojih se ceo proces odvija nezadovoljavajućim tempom. Iz tog razloga, kao centralna tema ovog, ali i narednog broja upravo je izabrano aktuelno pitanje finansiranja lokalne samouprave.

Dragan Pejčić

U ovom broju:

Vesti.................................................................................................................2

Globalni trendoviStrane direktne investicije u svetu u 2005. godini..........4

Lokalni trendoviStrane direktne investicije u Srbiji u 2006. godini...........5

Top temaFinansiranje lokalne samouprave (1)........................................6

IntervjuĐorđe Stančićgeneralni sekretar SKGO..............................................................................8

Primer uspehaOpština Vranje........................................................................................11

Investicije u praksiPismo o namerama.............................................................................14

Investicije u teorijiSelekcija investicionih lokacija (1)...........................................16

Predstavite seInvesticioni sajmovi u zemlji........................................................17

Lična kartaGorenje.......................................................................................................18

Vaši partneriAmerička privredna komora........................................................20

Iz svetaIskustva lokalne samouprave u Češkoj................................21

AnalizeIndeks investicionih reformi 2006...........................................24

Javno mnenjeZa solidnu ocenu ................................................................................26

Pitajte nas.................................................................................................28

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd • tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774fax: 011 3398 814 • e-mail: [email protected] • www.siepa.sr.gov.yu

Urednik: Dragan PejčićZamenik urednika: Božidar Laganin

Saradnici: Miloš Ćurčin, Mirjana Dimitrijević, Ines Novosel, Goran Radosavljević, Miodrag Stajić, Nataša Vujović i Nikola Janković

Tehnički urednik & dizajn: Saša ĐorđevićPriprema za štampu: Vladimir VuksanLektura i korektura: Boban Čupić

Štampa: Standard2

Časopis je besplatan i izlazi kvartalno.

INVESTICIJE MART 2007.

INVESTICIJE, Broj 2, Mart 2007.

Vesti

Potrebno oko 3 milijarde evra grinfild investicija„Prethodnih godina ulagali smo velike napore da se obezbedi zakonski okvir pogodan za priliv stranih investicija, a sada nam predstoji borba za primenu zakonskih propisa. Takođe, obrazovni nivo stanovništva, što nam je pre petnaest godina bila prednost u odnosu na okruženje, mora da se prilagodi novim tehnološkim zahtevima“, izjavio je na savetovanju „Svetski i regionalni trendovi u investiranju i preporuke za Srbiju“ Boško Kostić, predsednik Saveta stranih investitora.Srbija se još uvek ne nalazi na listi zemalja koje su atraktivne za inostrane grinfild investicije, jer je, sve do prošlogodišnjeg preokreta kojim je u domaću privredu uloženo oko 4 milijarde dolara, klima bila nepovoljna za investicione poduhvate. Ekonomisti su na skupu istakli da je, uprkos relativno visokom i stabilnom rastu bruto domaćeg proizvoda koji je u poslednjih šest godina rastao po prosečnoj stopi od 5,3%, privreda Srbije u prošloj godini dostigla tek oko 53% dohotka koji je ostvarivala 1989. godine. Prema tvrdnjama ekonomista, to znači da bi, bez priliva stranih investicija, privredi bilo potrebno 25 do 30 godina da dostigne nivo od pre dve decenije, odnosno Srbija kaska za razvijenim zemljama 5 do 6 tehnoloških godina. Za stabilan i održiv rast ekonomije kojim bi se u narednih nekoliko godina dostigao nivo srednje razvijenih zemalja, neophodan je kontinuirani priliv od 2 do 3 milijarde evra stranih grinfild ulaganja, ocenjuju ekonomisti, a jedan od zaključaka skupa jeste da je, nakon izvršenih promena poslednjih godina, sada pravi trenutak da Srbija preispita svoju strategiju privlačenja stranih investicija.

Nastavak izgradnje Airport City-aDo maja će biti završena izradnja još dve poslovne zgrade od 20.000 kvadrata u Airport City Belgrade, a do kraja 2007. godine one će biti i useljene, najavio je Gili Dekel, direktor

kompanije Airport City Belgrade.Prema njegovim rečima, u ovoj godini će početi i treća faza izgradnje ovog biznis parka u Beogradu, što predstavlja investiciju od 40 miliona evra, a biće započeti i pregovori za izgradnju modernog hotela sa pet zvezdica koja iziskuje ulaganje od dodatnih 35 miliona evra. „Airport City traži i druge projekte za ulaganje u Srbiji, naročito u domenu izgradnje stanova. Verujemo da će u Srbiji i Beogradu biti velika tražnja za stanovima u budućnosti“, smatra g. Dekel.

Brzan plast ulaže 2,6 miliona evra u reciklažu plastikeAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dodelila je Brzan plastu za taj projekat 280.000 evra pomoći za podsticanje investicija iz Nacionalnog investicionog plana. Projektom je predviđen početak sakupljanja otpadnih plastičnih sirovina u više od 100 sabirnih centara u Srbiji i izrada novih proizvoda od te sirovine.SIEPA je u okviru drugog ciklusa dodela subvencija za investicije odlučila da četiri strana i šest domaćih preduzeća dobiju ukupno 3,4 miliona evra za ulaganja kojima će biti otvoreno 1.627 novih radnih mesta. Pre toga je dodeljeno 7,2 miliona evra za četiri kompanije. Brzan plast je osnovan 1993. godine i bavi se reciklažom komunalnog plastičnog otpada i proizvodnjom PE folije, kao i proizvodnjom opreme za reciklažu.

Obnova proizvodnje u PlanteksuU nerazvijenoj južnobanatskoj opštini Plandište, koju opterećuje visoka nezaposlenost, predstavnici Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) i domaćeg preduzeća Eminent potpisali su ugovor o bespovratnoj dodeli 480.000 evra. Pomenuta suma je, u stvari, podsticaj investicija iz Nacionalnog investicionog plana koji

će, u naredne tri godine, omogućiti zapošljavanje ukupno 240 radnika.Ukupna ulaganja u sređivanje i opremanje velikog poslovnog prostora, koji je preuzet kupovinom iz stečaja preduzeća Planteks, nekada poznatog proizvođača i izvoznika ženskog rublja, dostići će 2,1 milion evra.Milorad Vranjevac, vlasnik Eminenta, rekao je da će ovde, za mesec-dva, početi proizvodnja kvalitetnih tekstilnih materijala, čiji će se deo konfekcionirati za potrebe domaćeg i inostranog tržišta. Kada bude pokrenuto sve što je planirano, mesečna proizvodnja će dostići 100.000 odevnih predmeta. Za skorašnji početak proizvodnje u toku su pripreme i prilagođavanja proizvodnih prostora, nabavka mašina i angažovanje budućih radnika. Ovde će raditi mladi i iskusni, stariji od 45 godina, čije zapošljavanje je podstaknuto oslobađanjem i smanjivanjem poreza i doprinosa na zarade.

Potpisan ugovor o dodeli 400.000 evra kompaniji Sanč za podsticaj investicijaPredstavnici Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) i kompanije Sanč potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za podsticaj investicija ove kompanije u iznosu od 400.000 evra.Investicionim projektom je predviđeno da kompanija Sanč na teritoriji opštine Vranje izgradi proizvodne kapacitete za proizvodnju obuće, prateće objekte i skladišta, pri čemu će u naredne tri godine zaposliti 200 radnika i uložiti ukupno 2 miliona evra.Ovo preduzeće, čije je sedište u Vranju, izvozi više od 40% svoje proizvodnje uglavnom u zemlje regiona, kao što su Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Ulaganjem u izgradnju novih kapaciteta planira se proizvodnja više od 1.500 pari obuće dnevno, što će omogućiti i izlazak na nova tržišta.

2 INVESTICIJE MART 2007.

Henkel gradi fabriku građevinskih adheziva u InđijiPredstavnici Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) i kompanije Henkel potpisali su ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za podsticaj investicija iz Nacionalnog investicionog plana za projekat izgradnje fabrike građevinskih adheziva na teritoriji opštine Inđija.Odlukom Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za podsticaj investicija iz Nacionalnog investicionog plana Henkel će dobiti 150.000 evra, odnosno 2.500 evra po novozaposlenom.Ugovor je potpisan na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, a Henkel će u naredne tri godine u Inđiji zaposliti 60 radnika i investirati ukupno 5,232 miliona evra.Ova kompanija takođe planira da u 2008. godini započne novi investicioni projekat – izgradnju fabrike za proizvodnju tečnih maltera.U procesu proizvodnje u Inđiji biće korišćena savremena tehnologija, a predviđeno je da se približno 50% proizvoda izvozi u zemlje regiona. Učešće domaćih dobavljača iznosi 100%, s obzirom na to da će sav repromaterijal biti nabavljan u Srbiji.

Za fabriku čarapa 10 miliona evraAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dodelila je italijanskoj kompaniji Calzificio Real 800.000 evra iz Nacionalnog investicionog plana za izgradnju fabrike u Bačkoj Palanci. Italijanska kompanija će u novu fabriku za proizvodnju najlon čarapa i donjeg veša u naredne tri godine investirati 10 miliona evra i zaposliti 400 radnika, rekla je direktorka SIEPA-e Jasna Matić na konferenciji za novinare u Beogradu.Calzificio će, kako je rekla, novu fabriku graditi sa domaćom kompanijom Figrad, s kojom je prošle godine osnovala kompaniju

Setestele Bačka Palanka. Pregovori o izgradnji fabrike počeće krajem januara, a prvi radovi očekuju se u maju 2007. Vlasnik kompanije Figrad Zoran Kuzmanović kaže da će površina nove proizvodne hale biti oko 12.000 kvadratnih metara, a plan je da se fabrika proširi i do 48.000 kvadratnih metara. Prema njegovim rečima, investicionim projektom planirano je da se najveći deo sirovina nabavlja u Srbiji.

Gorenju novac iz NIP-aAgencija za stranja ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) potpisala je u Staroj Pazovi ugovor o dodeli bespovratnih sredstava slovenačkoj kompaniji Gorenje Tiki. Sredstva u iznosu od 310. 000 evra, odnosno 2.000 evra po novozaposlenom, slovenački investitor dobiće u okviru dodele bespovratnih sredstava iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) za podsticaj ulaganja.Investicija kompanije Gorenje Tiki, vredna 4 miliona evra, podrazumeva izgradnju kapaciteta i nabavku opreme za proizvodnju radijatora i bojlera na teritoriji opštine Stara Pazova i zapošljavanje 155 novih radnika.

Prednost Srbije kvalifikovana radna snaga i niski troškoviPrednost Srbije u proizvodnji i trgovini je kvalifikovana radna snaga i manji troškovi nego u državama u regionu, rezultat je analize tržišta Srednje i Istočne Evrope koje je uradila bankarska grupa UniCredit.Srbija bi mogla da poveća udeo u međunarodnoj trgovinskoj razmeni i, kroz završetak privatizacije u naftnoj, prehrambenoj, tekstilnoj i građevinskoj industriji, ocenjuje se u istraživanju koje je uradila UniCredit grupa, čija je članica HVB banka. Zemlje Srednje i Istočne Evrope udvostručile su u periodu od 1995. do 2005. godine tržišni udeo u

ukupnoj svetskoj tražnji za uvozom na 4%, a sličan rast zabeležen je u 15 zemalja Evropske unije, gde podmiruju 8% uvoza.Dobri rezultati su posledica uspešnih dubinskih strukturnih promena u kojima su zemlje SIE specijalizovale i promenile strukture proizvodnje, od tradicionalnijih branši ka proizvodnji srednje i visoke tehnologije. „Najbolji rezultati u međunarodnoj trgovini i najveći prihodi ostvareni su u sektorima sa najvećim direktnim stranim investicijama, tako da tu postoji direktna veza. Direktne strane investicije bile su veoma značajne za oblikovanje promena u proizvodnji kojima je povećana konkurentnost regije, a oblasti sa najvećim ulaganjima imale su najveći rast uvoza“, ocenili su analitičari.

Austrijska banka prognozira Srbiji snažan ekonomski rastEkonomija Srbije imaće snažan rast u narednim godinama, prognozira Bank Austria Credit Anstalt navodeći istovremeno da je politički konsensus ključan za ekonomski napredak.Ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije BA-CA prognozira na 6%, nakon 5,7% lane. Iduće godine rast BDP će ubrzati na 6,3, a u 2009. godini na 6,5%. Stabilnost cena će biti održana, uz podršku snažne nacionalne valute, očekuje BA-CA, prognozirajući ovogodišnju inflaciju na 8%, a inflaciju u 2008. i 2009. na 5,5 odnosno 5,7%.Ukazujući da je priliv direktnih stranih ulaganja lane dostigao 3,2 milijarde evra i bio najveći od početka tranzicije, BA-CA ističe da će budući priliv zavisiti od brzine formiranja nove vlade, njenog „veka“ i opredeljenja za strukturne reforme. Analitičari austrijske banke smatraju da u narednom periodu finansiranje deficita tekućih plaćanja neće biti problem s obzirom na priliv direktnih stranih ulaganja i rekordne devizne rezerve. U periodu 2007-2009. srpski deficit tekućih plaćanja biće samo neznatno smanjen, uprkos širenju izvoznih kapaciteta zahvaljujući korporacijskom restrukturisanju, prognozira BA-CA.

Vesti

�INVESTICIJE MART 2007.

� INVESTICIJE MART 2007.

U 2005. godini globalni priliv stranih direktnih investicija, prema podacima

Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), porastao je za 29%, dostižući 916 milijardi američkih dolara. Na taj način, premašena je izuzetno visoka stopa iz 2004. godine od 27%. Ovaj trend odražava visoke stope rasta razvijenih privreda i pozitivne ekonomske pokazatelje velikog broja zemalja u razvoju, odnosno tranzicionih ekonomija.

Ukupno posmatrano, razvijene zemlje su zabeležile porast stranih direktnih ulaganja od 37% (542 milijarde dolara), tako da su u ukupnim svetskom prilivu učestvovale sa 59%. Među njima, Velika Britanija je zauzela vodeće mesto sa 165 milijardi dolara stranih investicija. Na drugom mestu našle su se SAD, uprkos smanjenju priliva stranog kapitala. U okviru grupe

zemalja u razvoju, nije bilo većih promena u odnosu na 2004. godinu; Kina i Hong Kong i dalje se nalaze na vrhu, a iza njih slede Singapur, Meksiko i Brazil.

Kad je u pitanju regionalna distribucija globalnih ulaganja, članice Evropske unije predstavljaju najatraktivniju investicionu destinaciju sa prilivom od 422 milijarde dolara. Južna, Istočna i Jugoistočna Azija imale su SDI u iznosu 165 milijardi dolara, ili oko petine svetskih tokova, pri čemu je Istočna Azija učestvovala sa oko 3/4 regionalnog priliva. U Severnoj Americi registrovano je 133 milijarde dolara stranih investicija, dok su Južna i Centralna Amerika privukle 65 milijardi dolara. S druge strane, Zapadna Azija je ostvarila impresivan rast stranih ulaganja od 85%, sa 34 milijarde dolara stranog kapitala. Konačno, Afrika je imala 31 milijardu dolara priliva stranih

direktnih investicija, što je najbolji ikada ostvareni rezultat za ovaj kontinent.

Ekspanzija investicionih fondova

Veliki uticaj na intenzivan porast SDI u 2005. godini imali su merdžeri i akvizicije. Naime, njihova vrednost povećana je za 88% na ukupno 716 milijardi dolara.

Jedna od novih tendencija u globalnim tokovima merdžera i akvizicija svakako je značajan rast ulaganja od strane investicionih fondova – na čak 135 milijardi dolara. Za razliku od klasičnih investitora, privatni fondovi izlaze iz posla u proseku za 5 do 6 godina, što je dovoljno dugačak period da ne bi imali tretman tipičnih portfolio investitora. Zemlje primaoci investicija, pogotovo privrede u razvoju, moraju biti svesne te činjenice. Međutim, strani vlasnik donosi pristup tržištu i novim tehnologijama, što kompanijama u zemlji domaćinu može omogućiti kritičan prelaz u novu fazu razvoja.

Takođe, i usluge imaju sve značajniji udeo u stranim ulaganjima na globalnom nivou (naročito se ističu finansijske usluge, telokomunikacije i nekretnine), dok proizvodnja beleži dalje opadanje udela. Izuzetno brz rast stranih ulaganja karakterističan je i za primarni sektor, pogotovo za naftnu industriju.

Dalji rast stranih direktnih investicija u svetu biće baziran na kontinuiranom ekonomskom rastu i uvećanju profita kompanija, a time i skoku cena njihovih akcija. Ovo će se odraziti na povećanje vrednosti merdžera i akvizicija i time na ukupnu vrednost stranih ulaganja.

Miodrag Stajić

Strane direktne investicije u svetu u 2005. godini

Kapital bez granicaVeć drugu godinu zaredom strane investicije beleže veliki rast u svetu. Investicioni fondovi imaju sve veći udeo u globalnim tokovima kapitala

422

165

133

653431

Evropska unija Južna, Istočnai Jugoistočna Azija

SevernaAmerika

Južnai Centralna AmerikaZapadna AzijaAfrika

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2006

Regionalna distribucija SDI u svetu u 2005. godini(u milijardama dolara)

GLOBALNI TRENDOVI


Najnoviji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je u celoj 2006. godini neto vrednost stranih ulaganja u Srbiji iznosila 4,387 milijardi američkih dolara. U

ovu vrednost uključeni su kako novčani, tako i robni tokovi, dobijeni na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, odnosno Uprave carina. Ukupan priliv stranog kapitala u prošloj godini znatno je veći od ove brojke i dostiže 5,564 milijardi dolara. Međutim, zahvaljujući investicijama domaćih preduzeća u inostranstvu, prvi put se u strukturi stranih ulaganja pojavljuju značajne stavke na strani odliva. U razlici između ukupnog i neto priliva od 1,178 milijardi dolara na ulaganje domaćeg kapitala u inostranstvu odnosi se 112 miliona, a na povlačenje investicija stranih kompanija kod nas 1,066 milijardi dolara.

U poređenju sa prethodnom godinom, kada je registrovan neto priliv od 1,550 milijardi dolara, u 2006. zabeleženo je povećanje od čak 283%. Od 2001. godine, kumulativna vrednost stranih ulaganja iznosi skoro 9 milijardi, tačnije 8,888 milijardi dolara.

Grinfild u porastu

Kao i prethodnih godina, i ovoga puta najveći deo stranih direktnih investicija čine transakcije u procesu privatizacije, kao i preuzimanja domaćih preduzeća i banaka. Iako u ovom trenutku ne postoji zvanična statistika stranih ulaganja po vrstama, nezvanične procene ukazuju na povećanje vrednosti grinflid investicija koje se kreću oko 1 milijarde dolara. Od toga 1/3 otpada na prodaju treće licence za mobilnu telefoniju austrijskom Mobilkomu, ali je primetan porast broja manjih projekata, posebno u radno-intenzivnim granama, kakva je tekstilna industrija.

U strukturi priliva stranih direktnih investicija po zemljama, i dalje dominiraju članice Evropske unije. Nakon ulaska Telenora na naše tržište, prvo mesto očekivano zauzima Norveška, iza koje slede Grčka, Nemačka, Austrija i Mađarska. Od ostalih zemalja, po visini ulaganja izdvajaju se još Slovenija, Francuska, Velika Britanija, Bugarska i Italija.

Najveći priliv stranih direktnih investicija po granama ostvaren je u okviru finansijskog posredovanja, tačnije bankarstva, a zatim slede telekomunikacije, prerađivačka industrija, trgovina na veliko i malo i poslovi sa nekretninama. Među prerađivačkim granama ubedljivo najveći udeo ima proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, kao rezultat akvizicije Hemofarma od strane nemačke kompanije Stada. Znatno manji iznosi stranih investicija zabeleženi su u proizvodnji prehrambenih proizvoda i pića, duvanskih proizvoda, tekstilnih prediva i tkanina i drugim sektorima.

Miodrag Stajić

Strane direktne investicije u Srbiji u 2006. godini

Godina velikih investicijaRekordan priliv stranih investicija rezultat je, pre svega, privatizacija i akvizicija, ali sve je veći broj i grinfild projekata

Strana direktna ulaganja po granama delatnosti u 2006. godini (u 000 USD)

Grana Iznos ulaganja

Finansijsko posredovanje 2.015.436

Saobraćaj 1.581.031

Prerađivačka industrija 996.116

Trgovina na veliko i malo, opravka 466.787

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 361.068

Građevinarstvo 32.649

Poljoprivreda 11.345

Hoteli i restorani 4.141

Vađenje ruda i kamena 2.466

Druge komunalne, društvene i lične usluge 1.739

Električna energija, gas i voda 994

Državna uprava i socijalno osiguranje 403

Obrazovanje 194

Ribarstvo 34

Izvor: Narodna banka Srbije

Strana direktna ulaganja u novcu po zemljama u 2006. godini (u 000 USD)

Zemlja Iznos ulaganja

Norveška 1.546.993

Grčka 923.698

Nemačka 905.824

Austrija 520.356

Mađarska 244.045

Slovenija 201.241

Francuska 159.085

Velika Britanija 135.915

Bugarska 54.270

Italija 52.752

Izvor: Narodna banka Srbije

LOKALNI TRENDOVI


Donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 9/2002, 33/2004, 135/2004 i 62/2006 – dr. zakon) učinjen je prvi korak ka

stvaranju preduslova za početak reforme sistema finansiranja lokalne samouprave. U ovom i sledećem broju bavićemo se osnovnim novinama koje ovaj Zakon donosi, ali i problemima koji se pojavljuju u njegovoj implementaciji.

Cilj reforme finansiranja lokalne samouprave sastoji se u uspostavljanju stabilnog, transparentnog i pravednog sistema finansiranja kako bi bio podstaknut ravnomerni regionalni razvoj i izvršena fiskalna decentralizacija. Principi reforme usklađeni su sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, kao i sa Preporukama Saveta ministara, i podrazumevaju unapređenje sistema finansiranja lokalnih samouprava, ali i decentralizaciju i regulisanje problematike javnog zaduživanja. Prvi i najvažniji korak u tom pravcu bilo je usvajanje Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006) koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2007. godine.

Ključne promene

Zakon o finansiranju lokalne samouprave nastao je kao plod uspešne saradnje Ministarstva finansija i Stalne konferencije gradova i opština. Iako je usvajanje Zakona bilo najavljivano za 2005. godinu, ipak je odloženo za godinu dana, pa će tako ova godina, zapravo, biti godina početka primene Zakona.

Osnovne promene koje donosi ovaj Zakon podrazumevaju sledeće:

• ustanovljavanje lokalne poreske administracije, odnosno preuzimanje nadležnosti Poreske uprave Srbije u oblasti naplate poreza na imovinu, kao i pravo da opštine i gradovi samostalno utvrde visinu poreza na imovinu do visine stope koja je utvrđena Zakonom o porezima na imovinu;

• uvođenje kriterijuma za utvrđivanje transfernih sredstava koja su se do sada raspoređivala na osnovu Zakona o raspodeli transfernih sredstva, što će omogućiti opštinama da precizno planiraju svoje budžete za narednu godinu;

• formiranje Komisije za finansiranje lokalne samouprave koja svojim radom treba da doprinese poboljšanju sistema finansiranja na lokalnom nivou.

Zakonom se uređuje obezbeđivanje sredstava opštinama i gradovima za obavljanje izvornih i poverenih poslova. Izvorni i povereni poslovi definisani su Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Poslovi koji spadaju u red izvornih, poput izdavanja različitih odobrenja i dozvola, nalaze se u potpunoj nadležnosti lokalne samouprave i, na osnovu njih, opština ubire prihode kroz naknade, takse, a ubuduće i poreze. Za utvrđivanje visine izvornih prihoda nadležna je sama jedinica lokalne samouprave, s tim što se posebnim zakonom može utvrditi najviši i najniži iznos naknade, odnosno takse ili poreza.

Pod poverenim (ustupljenim) poslovima podrazumevaju se nadležnosti koje se prepuštaju lokalnoj samoupravi u cilju izvršenja određenih javnih funkcija, pri čemu centralna vlast zadržava kontrolu nad obavljanjem tih poslova. Ustupljeni prihodi, su, dakle, oni prihodi čija se osnovica i stopa utvrđuju Zakonom, a prihod koji je ostvaren na teritoriji jedinice lokalne samouprave ustupa se u celini ili delimično toj jedinici lokalne samouprave.

Novi Zakon donosi dodatne forme izvornih prihoda, njihovu samostalnu naplatu i realnije planiranje budžeta

na opštinskom nivou

TOP TEMA

Finansiranje lokalne samouprave (1)

Novac u (pravim) rukamaNakon dugotrajnih konsultacija sa državnim organima, opštine su se izborile za veći stepen fiskalne autonomije. Očekivane koristi su mnogobrojne, ali primena novih propisa ne protiče bez problema


Oblici izvornih prihoda

Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, u izvorne prihode spadaju:

• porez na imovinu – opština utvrđuje visinu stope poreza na imovinu (isključuje se porez na prenos apsolutnih prava, kao i porez na nasleđe i poklon);

• lokalne administrativne takse – takse za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje u okviru poslova iz izvorne nadležnosti lokalne samouprave;

• lokalne komunalne takse – takse koje se uvode za korišćenje prava, predmeta ili usluga (isticanje firme, držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi itd.);

• boravišna taksa – uvodi se u skladu sa odredbama Zakona o turizmu i predstavlja prihod jedinice lokalne samouprave u kojoj je naplaćen;

• naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta;• naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta;• prihodi od koncesione naknade za obavljanje

komunalnih poslova, kao i prihodi od drugih koncesionih poslova;

• prihodi od davanja imovine u zakup;• prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koriste jedinica

lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;• prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi lokalne

samouprave;• prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave

– ugovori na osnovu kojih se primaju donacije evidentiraju se u Ministarstvu nadležnom za ekonomske odnose sa inostranstvom;

• prihodi po osnovu samodoprinosa – odredbama Zakona utvrđeni su uslovi pod kojima se može doneti odluka o uvođenju samodoprinosa (referendum građana), osnovica samodoprinosa, kao i obračun i naplata samodoprinosa.

Stopu poreza na imovinu, odnosno visinu taksi, naknada i drugih izvornih prihoda utvrđuje samostalno opština, odnosno grad, tako što Skupština donosi odluku o tome. Odluka o visini izvornih prihoda donosi se nakon održavanja javne rasprave i može se menjati najviše jedanput godišnje i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave ili u slučaju izmene zakona ili drugog propisa kojim se uređuju izvorni prihodi, odnosno utvrđuje njihova maksimalna visina. Potrebno je, dakle, napraviti preciznu finansijsku kalkulaciju prilikom utvrđivanja stopa, odnosno visine izvornih prihoda kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje javnih finansija opštine, pružila efikasna usluga korisnicima, ali i povećala konkurentnost opštine.

Mirjana Dimitrijević

Opštine mogu da koriste porez na imovinu kao instrument za

privlačenje investicija

TOP TEMA

Dosadašnje stanje

U skladu sa Zakonom o raspodeli transfernih sredstava, otprilike 2/5 prihoda opština bilo je utvrđivano od strane Narodne skupštine krajem tekuće za narednu godinu. Ovakav sistem onemogućavao je precizno definisanje budžetskih prihoda, uvećavajući rizik zaduživanja kod poslovnih banaka. Jedna od negativnih posledica fiskalne centralizacije manifestovala se i kroz izrazito neravnomeran regionalni razvoj – primanja u najbogatijim opštinama veća su i do 5 puta u odnosu na najsiromašnije opštine.


INTERVJU

Već duži niz godina, kroz rad na pripremi strateških dokumenata Stalne

konferencije gradova i opština, iskristalisao se glavni cilj asocijacije, a to je da zastupa interese lokalnih samouprava. Međutim, da biste mogli da predstavljate nečije interese, morate ih zajedno utvrditi i odrediti glavne teme, odnosno probleme. Mi to radimo tako što nam je unutrašnja struktura napravljena na taj način da pokriva dovoljan broj najznačajnijih pitanja. Naime, pored skupštine koja se sastaje jednom godišnje, asocijacija ima i izvršni organ – predsedništvo, sa 20 predstavnika gradova i opština. Uz to, postoji i 10 odbora koji imaju predsednike izabrane na skupštini. Pored toga, odbori imaju svoje radne grupe ili podgrupe i mnogobrojne projekte sa grupama opština, koje su često i pilot opštine. Ukoliko se neke od aktuelnih tema tiču svih opština i gradova, onda

pokušavamo da definišemo šta su osnovni ciljevi ili zahtevi lokalnih samouprava i koje od njih treba rešavati kao zajedničke. Glavna stvar u tom zastupanju je definisanje novih ili izmena postojećih zakonskih rešenja.

Ovim rečima, Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), ukratko opisuje oblast delovanja, kao i osnovne elemente organizacione strukture nacionalne asocijacije koja okuplja sve opštine i gradove u našoj zemlji. U nastavku intervjua za Investicije, gospodin Staničić predstavlja aktuelne projekte usmerene ka stvaranju „efikasne, održive i demokratske lokalne samouprave“, u skladu sa formulacijom misije organizacije koju predvodi već punih šest godina.

Koliko gradova i opština se nalazi u članstvu Stalne konferencije?Od osnivanja, od 1953. godine, Stalna konferencija gradova i opština okupljala je opštine iz cele SFRJ, a sada iz cele Srbije. Opštine svoje članstvo realizuju kroz učešće u radu naših tela na samoj skupštini koja se održava jednom godišnje i predstavlja oblik međusobnog komuniciranja. Mi komuniciramo na svim nivoima, kako sa predsednicima opština, tako i sa njihovim zamenicima, opštinskim menadžerima, predsednicima skupština, odbornicima, članovima veća, dakle, praktično, sa svima. To je široka disperzija ljudi, pri čemu su glavni korespondenti predsednici opština, s obzirom na njihovu zakonom definisanu ulogu. Oni predstavljaju opštinu prema trećim licima, ali i vrlo često delegiraju svoje odgovornosti, prenoseći svoja prava na druge ljude, jer prosto nije ni moguće da jedan čovek odgovori tom mnoštvu zahteva koji stižu od nas.

Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO

Moderne opštine – opšti interesSve je više nagoveštaja promena koje bi trebalo bitno da unaprede situaciju na lokalnom nivou. Zajednički interesi naših opština jasno su artikulisani kroz projekte Stalne konferencije gradova i opština

Misija SKGO-a je stvaranje „efikasne,

održive i demokratske lokalne samouprave“


INTERVJU

Međunarodni kontakti

Koji su osnovni ciljevi vaše asocijacije?Osnovni zadatak SKGO-a je da ojača lokalnu samoupravu, odnosno da predstavlja, štiti i podržava svoje članove i njihove interese na nacionalnom i međunarodnom planu. Mi ne možemo da pridamo manju važnost nekim drugim ciljevima, kao što je, na primer, razmena iskustava, jer to je nešto od izuzetne važnosti. Saradnja naših lokalnih samouprava kroz SKGO, kako sa međunarodnim organizacijama, tako i sa lokalnim vlastima, ostvaruje se na različite načine, pre svega kroz Kongres lokalnih i regionalnih vlasti, ali i druge postojeće organizacione forme. Mi smo članica i osnivač Mreže asocijacija lokalnih vlasti Jugoistočne Evrope koja ima svojstvo pravnog lica i funkcioniše više od godinu dana. Asocijacija ima svoje organe, tela i programe, a SKGO ima zaduženja u odgovarajućem okviru te mreže za postupanje sa komunalnim otpadom i za teme koje se odnose na vodosnabdevanje. U okviru Mreže, mi smo zaista aktivni i dobro prepoznati, a očekujemo da, kroz rad ove organizacije i njen institucionalni okvir, obezbedimo još sredstava za naše lokalne samouprave, aplicirajući za sredstva Evropske unije od koje Mreža dobija značajnu podršku. Za ove aktivnosti imamo konkretnu pomoć od Vlade Švajcarske, kao i od nemačke države, preko projekata koje ovde implementira GTZ. Pored toga, mi imamo i svojstvo posmatrača u Komitetu regije, imamo svojstvo pridruženog člana u Savezu opština i regiona Evrope, što je najveća organizacija lokalnih vlasti u Evropi i funkcioniše dugi niz godina. To je jedna od organizacija koja ima mogućnost da svojim dokumentima, predlozima, nacrtima i inicijativama utiče na buduće odluke u okviru Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, ali i šire od toga, a kasnije i na odgovarajuća tela Evropske komisije. To za nas može da bude veoma interesantno, da vidimo šta se dešava u okviru Evropske unije i lokalnih i regionalnih vlasti u Evropi i da, na taj način, steknemo uvid u ono što nas čeka kada jednog dana postanemo deo Unije.

Koja je osnovna struktura vaše asocijacije i koliko je vremenom menjana da bi se prilagodila aktuelnom položaju lokalne samouprave?Glavna razlika između vremena od pre 15 do 20 godina i današnjeg je u tome što mi veliki deo svojih aktivnosti sprovodimo kroz pojedine projekte, čega ranije nije bilo na način i u formi u kojoj se to danas radi. Velika prednost je to što imamo postavljenu unutrašnju strukturu koju donatori prepoznaju i, samim tim, žele da realizuju neke projekte u Srbiji. Donatori vide da smo mi organizacija koja može da definiše neke zajedničke stavove, kao neke dalje inicijative, kao neki dodatni kvalitet, jer često donatorske organizacije – državne ili neke druge – teško pronalaze partnere u našoj zemlji. To je jedan od razloga zašto imamo mogućnost da, kroz projektne aktivnosti, realizujemo neke od svojih ciljeva. Veoma dobra stvar je što SKGO sve više u definisanju projektnih zadataka uspeva da predloži takve teme i ciljeve koji su od interesa za naše lokalne samouprave. Na taj način, praktično,

dobijate ekspertsku, a često i finansijsku podršku da te mnogobrojne aktivnosti zaista i obavite, jer u Srbiji nema dovoljno sredstava za njihovo sprovođenje. Opštinski budžeti su, kao i državni, pod jasnim ograničenjima i ne mogu da odvoje dovoljno sredstava za te namene. Ono na čemu mi radimo i što hoćemo da postignemo, to je da opštine u definisanju svojih budžeta u narednim godinama predvide odgovarajuće budžetske linije i za takve zajedničke aktivnosti, ali i od države očekujemo da, kroz odgovarajuće budžetske linije pojedinih ministarstava, obezbedi sredstva koja će podržati ovakve zajednički postavljene ciljeve lokalnih samouprava.

Državni aparat nije tako ustrojen da može na efikasan način, a uz veliki broj učesnika, da nađe odgovarajuća, prihvatljiva rešenja. Naime, pokazalo se da, kad god pripremate neki zakonski projekat na ovaj način, utvrđujući zajedničke interese, a zatim ih pretačući u zakonski tekst, to zahteva mnogo vremena, uključivanje ljudi iz opština i SKGO-a, angažovanje raznih ekspertskih timova ili odgovarajućih instituta, kao i učešće inostranih stručnjaka. To je neophodno radi ujednačenja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, odnosno uspostavljanja nekih novih pravila i standarda, a sve to je proces koji prilično dugo traje i koji treba ozbiljno da bude realizovan. Sredstva za to nisu kod nas još uvek jasno opredeljena i zato su nam dobrodošli svi projekti i sva donatorska sredstva za te namene.

„Velika prednost je to što imamo postavljenu unutrašnju strukturu koju donatori prepoznaju i, samim tim, žele

da realizuju neke projekte u Srbiji“

Da li postoje slične organizacije u stranim zemljama i koliko je intenzivna vaša saradnja sa njima?

Praktično u svakoj državi postoji ovakva asocijacija. Ukoliko je država velika i ima veliki broj opština, onda postoji i više asocijacija. Često postoje regionalno postavljene asocijacije koje imaju jedno nacionalno udruženje koje ih sve okuplja, ali to podrazumeva slobodnu praksu, jer ne postoji jedan ustaljeni model koji se primenjuje u tim situacijama. Stalna konferencija, kroz pomenutu Mrežu, pokušava da predstavi srpske lokalne samouprave inostranim i da ih zainteresuje za saradnju. Naime, naše opštine su godinama ostvarivale takozvane bratske odnose sa različitim opštinama iz drugih zemalja i ti odnosi su sada često vezani za pojedince, što dovodi do toga da, ukoliko se predsednik opštine promeni, stranci izgube interes za saradnju. Mi, takođe, pokušavamo da sve te ranije uspostavljene odnose definšemo, odnosno da evidentiramo postojanje tih „bratskih“ odnosa i odredimo krajnje ciljeve i mogućnosti saradnje. Mi sada imamo 49 opština koje imaju obnovljene odnose sa svojim ranijim partnerima. Međutim, postoji još jedna stvar o kojoj vodimo računa, a to je da Evropska unija obezbeđuje sredstva u svom budžetu za takozvane “Tuning“ programe, odnosno programe „bratimljenja“ opština, za koje bi trebalo i naše opštine da apliciraju.

�0 INVESTICIJE MART 2007.

INTERVJU

Bolja komunikacija sa opštinama

Kolika je važnost i koji su glavni uslovi članstva u Stalnoj konferenciji?Sve opštine u Srbiji, kao i sva četiri grada (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) jesu naši članovi. Sve članice imaju pravo da rade ili ne rade sa bilo kojim telom ili organom Stalne konferencije. Istina, nije moguće svih 167 članova uvek pozvati, jer to je tehnički neizvodljivo, ali zato postoje i drugi načini komunikacije koje mi imamo sa opštinama. O našim projektima opštine se mogu informisati putem našeg mesečnog časopisa ili preko našeg sajta, gde pokušavamo da budemo dovoljno ažurni. Međutim, to su načini i da šira javnost dobije informacije o tome šta se dešava u okviru Stalne konferencije gradova i opština. U poslednjih nekoliko meseci, razvijamo još jedan poseban oblik saradnje sa lokalnim samoupravama koji podrazumeva komunikaciju preko poverenika. Mi ih zovemo lokalni poverenici, a procedura se sastoji u tome da svaka opština odredi po jednog saradnika

koji radi i koji je tu u opštini, sa kojim bismo mogli da komuniciramo u vezi sa raznim pitanjima. To je postalo potrebno, jer mi opštinama šaljemo veliki broj zahteva, dopisa, poziva, anketa i slično i to ima prilično veliku disperziju unutar same opštine. Ljudi zaposleni u opštinama, zbog svog dnevnog posla, ponekad propuste da odgovore na neki dopis koji im mi pošaljemo.

Međunarodne organizacije i njihovi predstavnici često nam se obraćaju sa pitanjima, jer nas prepoznaju kao organizaciju, gde se okupljaju domaće opštine. Poslednji primer je novi veliki projekat koji treba da otpočne ove godine u vezi sa decentralizacijom u oblasti pružanja usluga na lokalnom nivou, u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Naime, u pitanju je veliki kredit od strane Svetske banke našoj državi i oni su bili zainteresovani za trenutno stanje u opštinama, jer bi buduća decentralizacija podrazumevala nove nadležnosti. SKGO je tim povodom napravila anketu kako bi se precizno odredilo stanje u opštinama po određenim oblastima i sada to

predstavlja oslonac u definisanju konkretnog zadatka kroz koji treba da se realizuje taj kredit. Stalna konferencija u tome učestvuje u svakom pogledu, sem u finansijskom.

Kako je moguće dobiti vaše publikacije?Mi uvek imamo na umu da naše publikacije treba da stignu do što većeg broja korisnika. Želimo da stvorimo naviku kod ljudi da vide korist od onoga što radimo. Mi, pored standardnih publikacija, pripremamo i Pravni bilten, a formirali smo i Savetodavni centar koji takođe komunicira sa našim opštinama. Veoma često su naše publikacije podržane posredstvom odgovarajućih projekata, ali mi imamo vrlo ozbiljnu nameru da te publikacije postanu uobičajene, da se nalaze na stolu u svakoj opštini, a to podrazumeva neku vrstu pretplate kako bismo obezbedili dovoljno sredstava da i u budućnosti možemo da kontinuirano izdajemo materijale ovakvog tipa.

Nataša Vujović

��INVESTICIJE MART 2007.

Vranje – grad Borislava Stankovića, oca Justina Popovića, velikih privrednih sistema u društvenom vlasništvu, a od nedavno i regionalna proizvodna

baza tekstilne kompanije Alena Bianca iz Velike Britanije koja je odlučila da svoju investiciju realizuje upravo u ovom gradu. Pomenuti veliki društveni sistemi, kao što su Koštana, Yumco i Simpo, koji su zapošljavali desetine hiljada ljudi i predstavljali motor lokalne, ali i srpske privrede, tokom devedesetih su posustali, što je stvorilo problem velike nezaposlenosti. Na primer, samo je Yumco nekada zapošljavao 13.000 radnika, a danas je taj broj oko 3.000. Na sreću, opštinske vlasti su na vreme shvatile da se ne može očekivati isključivo od države da rešava taj problem, već da je pravi put stvaranje uslova za dolazak stranih kompanija koje će otvoriti proizvodne pogone i zaposliti radnike.

Šansa za velike i male

Opština Vranje je do sada bila veoma uspešna u pogledu privlačenja stranih investicija, tako da na teritoriji opštine trenutno posluje desetak stranih kompanija: British American Tobacco (BAT), Coca Cola HBC, Hellenic Petroleum, Canda Farben, Mitinzis LTD, Lukoil, Bianca Alena, Sanch i druge. Takođe, postoji veći broj, mahom italijanskih kompanija, koje imaju proizvodnju manjeg obima u privatnim objektima i zapošljavaju po 200-300 ljudi, uglavnom nekadašnje radnike obućarskog giganta Koštana. Ovo nam je potvrdio i gospodin Miroljub Stojčić, predsednik opštine, sa kojim smo razgovarali o aktivnostima opštine, dosadašnjim rezultatima i planovima za budućnost. „Naš cilj je da kroz ta mala preduzeća zaposlimo što veći broj ljudi, jer je osnov za razvoj jedne lokalne zajednice upravo ekonomija.“

U situaciji kada sve veći broj svetskih kompanija dolazi i započinje poslovanje u Srbiji, naše opštine postaju, na neki način, konkurenti jedne drugima u privlačenju stranih investitora. Tako nastaje prava „utakmica“ u kojoj opštine koje spremnije dočekuju strane kompanije dobijaju mogućnost da značajno doprinesu svom razvoju. Gospodin Stojčić navodi

sledeće komparativne prednosti njegove opštine u odnosu na druge u Srbiji: geografski položaj koji je sa promenom geopolitičke situacije u regionu, odnosno raspadom bivše SFRJ, dobio novu dimenziju zahvaljujući blizini transportnog koridora 10 koji vodi ka Skoplju, Sofiji i Solunu, ali i dobrim transportnim vezama sa Kosovom; struktura radne snage koja može da odgovori zahtevima raznih industrija, a rezultat je obrazovnog sistema u opštini koji „proizvodi“ kadrove oko 50 profila. Dalje, Vranje je grad u kome su nekada uspešno poslovali veliki privredni sistemi, Koštana, Simpo i Yumco, gde je, usled smanjene poslovne aktivnosti, ostalo mnogo neiskorišćenih, ali upotrebljivih kapaciteta; i, na kraju, stabilna lokalna samouprava koja je oslobođena političkih „sporednih efekata“ i blokada izvršne vlasti.

Opštinske vlasti ulažu znatna sredstva u lokalnu infrastrukturu, a napori su, pre svega, usmereni ka formiranju malih industrijskih zona koje bi bile kompletno infrastrukturno opremljene i spremne za nove korisnike. Trenutno se završava uređenje jedne takve zone sposobne da ugosti 10 mini fabrika. Opštinari se u razvoju industrijskih zona ugledaju na češki model i dugoročno imaju u planu i razvoj većih zona koje bi bile sposobne da zadovolje potrebe velikih investitora. Naravno, ovo će pratiti i pojednostavljenje procedura za dobijanje potrebnih dozvola: „Opština planira da na jednom mestu skupi podatke o svim raspoloživim i slobodnim kapacitetima preduzeća na svojoj teritoriji i ponudi ih ino partnerima“, kaže gospodin Stojčić.

Opštinske vlasti su realizovale nekoliko veoma važnih infrastrukturnih projekata koji će imati značajan pozitivan uticaj na povećanje konkurentnosti opštine kada je u pitanju privlačenje stranih investitora, ali i razvoj lokalne privrede i kvalitet života građana. Tu spadaju izgradnja sistema za vodosnabdevanje „Prvonek“, finansirana od strane opštine Vranje i Vlade

Opština Vranje

Što južnije, to uspešnijeUprkos nepovoljnoj privrednoj realnosti juga Srbije, Vranje predvodi grupu opština koje počinju da privlače velike investicije. U tekstilnoj industriji uskoro tri hiljade novih radnih mesta

PRIMER USPEHA

Najveći investitori u Vranju su:British American Tobacco,

Coca Cola HBC, Simpo, Bianca Alena,Hellenic Petroleum

Glavni planovi

Što se tiče planova za budućnost, predsednik Stojčić kao prioritete rada opštinske uprave navodi jačanje putne i druge infrastrukture, rešavanje problema elektro-energetskog sistema i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Turizam u ovom kraju ima veliki potencijal usled blizine turističkih resursa, kao što su Vranjska Banja, sa jedinstvenim izvorima tople vode, Besna Kobila – planina sa najblažim padinama u Evropi za skijanje, Aleksandrovačko i Vlasinsko jezero i drugi. Ovi potencijali još nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni i mogu biti predmet budućih ulaganja.

�2 INVESTICIJE MART 2007.

Srbije (70 miliona dolara) koji će rešiti problem snabdevanja grada vodom, prva ekološka sanitarna deponija u Srbiji – Meteris, kao i unapređenje elektroenergetskih kapaciteta.

Jedan od tzv. multiplicirajućih efekata stranih direktnih investicija je i upošljavanje lokalnih preduzeća kao dobavljača. Strane kompanije u Vranju sarađuju sa lokalnom privredom, a primer je BAT, čija zavisna preduzeća imaju ugovore sa lokalnim dobavljačima i projektantima.

Ostali oblici kooperacije lokalne privrede i stranih investitora odvijaju se, uglavnom, preko opštine i podrazumevaju združeno obavljanje pojedinih funkcija, kao što je transport. Naravno, postoji veliki prostor za dalji razvoj te saradnje.

Svi odgovori na jednom mestu

Da bi što bolje odgovorile na potrebe investitora, opštinske vlasti nastoje da oforme jedan informacioni pult, gde bi svi zainteresovani mogli na jednom mestu da dobiju potrebne informacije o poslovanju na teritoriji ove opštine. Ova ideja biće realizovana kroz Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj koja je nedavno počela sa radom u sklopu MEGA projekta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). No, kako saznajemo od predsednika opštine, kompanije koje dolaze na

konkretne pregovore sa opštinom najčešće „urade domaći zadatak“ kad je reč o opštim informacijama o opštini ili lokalnoj privredi. Međutim, ono što je, takođe, svima koji bi došli da rade i žive sa svojim porodicama u Vranju vrlo bitno jeste standard života u gradu. Postojanje odgovarajućih vrtića, škola, sportskih objekata i kulturnih sadržaja može biti presudno u donošenju odluke da se investitora u određeni grad. Što je veći broj stranaca koji moraju biti stalno prisutni na lokalitetu gde se investira, to ovi faktori dobijaju na važnosti. Može se reći da mentalitet ljudi u Vranju i sve što on podrazumeva (nacionalni melos, folklor, specifična kuhinja) isto tako predstavlja komparativnu prednost opštine.

Inače, lokalna uprava je izuzetno efikasna, a vreme potrebno za izdavanje potrebnih dokumenata

PRIMER USPEHA

Bianca Alena u svetu

Alena u svom vlasništvu, pored sedišta u Londonu, ima i nekoliko pogona u zakupu u Vijetnamu, Siriji i Rumuniji. Godišnji obrt kompanije u prošloj godini bio je preko 27 miliona funti (više od 40 miliona evra), a izrađuju se tekstilni elementi svih modnih kategorija za svetski poznate brendove, kao što su BHS, Mark1, Dorothy Perkins, Evans, Wallis, Tesco i mnogi drugi.

�3INVESTICIJE MART 2007.

PRIMER USPEHA

svedeno je na minimum. Praktično, ukoliko je dokumentacija kompletna i ispravna, dozvole koje su u nadležnosti opštine izdaju se u roku od 48 sati, pa čak i istog dana po podnošenju papira.

S druge strane, investitori se odužuju opštini za ukazano gostoprimstvo na razne načine. Sponzorisanje pojedinih kulurno-umetničkih manifestacija je samo jedan od njih. Prema rečima g. Stojčića, „do sada je, uglavnom, bilo dovoljno da se organizator obrati kompaniji sa obrazloženim predlogom saradnje, a strane kompanije su načešće izlazile u susret. Oko 95% poziva za sponzorstvo upućeno BAT-u naišlo je na pozitivan odziv“. Generalno, investitori žele da imaju dobar odnos sa lokalnom zajednicom i spremni su da u tom cilju ulažu konkretna sredstva.

Predsednik Stojčić ističe uspešnu saradju sa SIEPA-om, posebno tokom uspešne realizacije projekta Alena. Ipak, opština čini i napore sa svoje strane da se promoviše kao perspektivna lokacija za strane investitore. Urađene su promotivne publikacije, formiran je Info centar, a kroz MEGA projekat opština se takmičila u prezentacionim sposobnostima.

Posao za tri hiljade ljudi

U aprilu 2006. godine, u SIEPA-u je stigao dopis iz Ambasade Srbije i Crne Gore u Londonu kojim je britanska tekstilna kompanija izrazila želju da započne poslovanje u Srbiji. U opciji je bilo više gradova, a Vranje se, zbog dugogodišnje tradicije u proizvodnji tekstila i odevnih predmeta, našlo na listi najozbiljnijih kandidata. Sredinom maja, organizovan je inicijalni sastanak gospodina Savasa Janija, direktora Alene i Miroljuba Stojčića, predsednika opštine Vranje, kao i obilazak proizvodnih pogona Yumca. Gospodin Jani je bio izuzetno zadovoljan onim što je video tamo, a opštinske vlasti su, kada su saznale da se radi o investiciji koja će zaposliti 3.000 ljudi, izrazile spremnost da ulože maksimalan napor da izbor padne upravo na Vranje. Upravo to se i desilo. Engleska kompanija kupila je pogon Sloboda i na mestu postojećeg počela izgradnju nove fabrike tekstila, sa najmodernijom opremom, ukupne vrednosti preko 5 miliona evra. Nakon završetka izgradnje fabrike, Alena će zaposliti 3.000 radnika, a do tada je uzela u zakup jedan od konfekcijskih pogona u sklopu fabrike i uposlila 700 radnika. Otkako je pogon počeo sa radom, produktivnost je povećana za više od 100%, a mesečni obim proizvodnje sa 40.000 na 88.000 odevnih predmeta.

Plan kompanije podrazumeva pretvaranje Slobode u centralu tekstilne proizvodnje u Evropi. „Kada nam je SIEPA predstavila potencijale srpske tekstilne industrije, odlučili smo da centralizujemo svoju evropsku proizvodnju upravo u Vranju i time postanemo dugoročni strateški partner srpske tekstilne industrije“, sa optimizmom najavljuje svoje planove gospodin Jani.

Goran Radosavljević

Glavni pokazatelji opštine Vranje

Površina (km2) 860

Broj stanovnika (2002.) 87.288

Bruto domaći proizvod (2004.) 10.010.645.000 dinara

Broj zaposlenih (septembar 2006.) 22.148

Broj nezaposlenih (decembar 2006.) 11.382

Prosečna mesečna neto zarada (januar 2007.) 19.765 dinara

�� INVESTICIJE MART 2007.

Ovakva jednostavna interpretacija teritorijalne organizacije naše zemlje od strane predstavnika Stalne konferencije gradova i opština pomogla je

SIEPA-i da, kroz saradnju sa lokalnim partnerima, učini domaću investicionu ponudu atraktivnijom, ma koliko prethodno već ispravno razumeli ulogu i značaj gradova i opština u kreiranju stimulativnog poslovnog okruženja.

Krajnja destinacija svake investicije je teritorija nekog grada ili opštine. Različita iskustva lokalnih samouprava u realizaciji investicionih projekata, infrastrukturna opremljenost, kao i planirane promotivne aktivnosti presudno će uticati na distribuciju priliva stranih direktnih investicija unutar zemlje.

U nastojanju Agencije da prenese pozitivna iskustva i primere dobre prakse svojim partnerima, u ovom broju biće više reči o Pismu o namerama, kao jednoj od faza u procesu uspešne realizacije investicionog projekta.

Za Pismo o namerama potencijalnog investitora ne možemo da kažemo da ima „težinu“ formalnog dokumenta. S obzirom na to da ne postoji ni sveobuhvatna i opšteprihvaćena definicija Pisma o namerama, predstavićemo samo njegovu okvirnu formu koja bi mogla da predstavlja osnovu za izradu ovog dokumenta za potrebe realizacije investicionog projekta.

Pismo o namerama investitora

Pismo o namerama predstavlja jasno izraženu volju za realizaciju konkretnog investicionog projekta. Ono je, ujedno, i okvir u kome potencijalni investitor, u dobroj veri, želi da vodi dalje pregovore.

Inicijalno interesovanje investitora najčešće ima neformalni karakter. Ono se može opisati kao faza prikupljanja informacija koje se može vršiti telefonom, elektronskom poštom, usmenim razgovorima, obilaskom potencijalnih lokacija i na druge načine.

Nakon detaljne analize tržišta i boljeg uvida u, kako privrednu delatnost za koju postoji interesovanje, tako i regulativu koja uređuje poslovanje, investitor je, uslovno rečeno, spreman da sastavi Pismo o namerama. Ovim činom unosi se više ozbiljnosti u dalju međusobnu saradnju. Najbolji primeri pokazuju da se tekst nalazi na memorandumu kompanije koji sadrži naziv, logo i njene

kontakt podatke. Na taj način, potencijalni investitor daje mogućnost onom na koga je adresirao pismo da se dodatno informiše o konkretnoj kompaniji. Informacije, kao što su adresa sedišta kompanije, broj telefona i faksa, internet adresa, adresa elektronske pošte i druge, najčešće se nalaze u memorandumu Pisma.

Pismo sadrži jasne namere u vezi sa konkretnom delatnošću. Iz teksta se najčešće može zaključiti da kompanija već raspolaže osnovnim informacijama o tržištu za koje je iskazala interesovanje. U ovom dokumentu mogu biti navedeni i podaci iz istorije poslovanja i finansijskih izveštaja, poput godišnjeg prihoda i ostalih glavnih pokazatelja boniteta potencijalnog investitora. Osim toga, iskustva Agencije pokazuju da Pismo o namerama treba da sadrži i planiranu visinu investicije, kao i predviđeni broj novih radnih mesta.

Ove elemente Pisma važno je poznavati, jer to omogućuje procenu kredibiliteta potencijalnog investitora, ali i verovatnoće realizacije projekta. Nema sumnje da je ona veća u slučaju onih kompanija koje već poseduju iskustvo u realizaciji sličnih poslova u drugim zemljama u odnosu na one koje tek započinju širenje svog biznisa izvan nacionalnih granica.

Pismo o namerama lokalne samouprave

Na osnovu analize Pisma o namerama dobijenog od potencijalnog investitora, lokalna samouprava određuje resurse i podsticaje koji će mu biti stavljeni na raspolaganje.

Pismo o namerama

Spremni za posaoU okviru investicionog projekta, Pismom o namerama formalno se iskazuje rešenost da posao bude realizovan

Bodovanje pisma o namerama

Broj bodova za Pismo o namerama određen je spremnošću opštine da investitoru pruži povlastice u pogledu plaćanja naknade, odnosno zakupnine za građevinsko zemljište. Kad je reč o naknadi za uređenje zemljišta, broj bodova iznosi 10, 5 ili 3, zavisno od toga da li je oslobođenje trajno ili važi za period od najmanje 10, odnosno 5 godina. Dalje, u slučaju naknade za korišćenje zemljišta, investitor dobija 10 bodova, pod uslovom da ne plaća naknadu bar narednih 10 godina. Konačno, ukoliko on nema ni obavezu plaćanja zakupnine, dodeljuje mu se 10, odnosno 5 bodova, u skladu sa tim da li oslobođenje važi trajno ili ne manje od 10 godina.

INVESTICIJE U PRAKSI

Pismom o namerama opština dobija mogućnost da uveri potencijalnog

investitora u optimalne uslove poslovanja na njenoj teritoriji

„Gde god se nalazili na teritoriji Republike Srbije, nalazite se na teritoriji nekog grada ili opštine.“


Pismom o namerama lokalne samouprave izražava se i odnos lokalne administracije prema potrebama budućih investitora. One opštine koje su pripremljene za dolazak novih investicija svakako su u mogućnosti da precizno i brzo odgovore na zahteve zainteresovanih kompanija.

U cilju boljeg međusobnog razumevanja, neophodno je koristiti poslovnu formu komunikacije. U našoj praksi mogu se naći lokalne samouprave, sa najboljim rezultatima u privlačenju direktnih investicija, koje su kreirale promotivne instrumente, poput višejezičnog memoranduma. Nema potrebe posebno naglašavati da sve informacije koje se nalaze u Pismu moraju biti ažurirane i tačne.

Česta je praksa da se za konkretan investicioni projekat zaduži jedna osoba, kao predstavnik opštine. Takva informacija se dostavlja potencijalnom investitoru zajedno sa kontakt podacima (telefon, faks, elektronska pošta...) osobe kojoj je poveren ovaj zadatak. Komunikacija putem Pisma o namerama završava se pozivom na dalju saradnju.

Pismo o namerama, takođe, može biti upotrebljeno i u cilju smanjenja investicionog rizika. Budući da je stabilno i predvidljivo okruženje jedan od ključnih kriterijuma kod donošenja odluke o investiranju, Pismom o namerama opština dobija mogućnost da uveri potencijalnog partnera u optimalne uslove poslovanja na njenoj teritoriji.

Za razliku od Pisma o namerama potencijalnog investitora, Pismo o namerama lokalne samouprave ima karakter formalnog dokumenta. Naime, Uredbom Vlade Republike Srbije o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, Pismo o namerama lokalne samouprave je definisano kao jedan od kriterijuma za ocenjivanje investicionog projekta koji potencijalnim investitorima može doneti i do 20 bodova od minimalnih 80 koliko je potrebno za dodelu sredstava.

Ovde je predstavljen predlog o tome kako bi mogao da glasi najvažniji deo Pisma o namerama kojim opština obaveštava zainteresovanu kompaniju o olakšicama vezanim za njen eventualni projekat.

Božidar Laganin

S obzirom na strateški značaj Vaše investicije za privredni razvoj naše opštine, ovim se obavezujemo da Vam dodelimo sledeće povlastice:

• u pogledu zakupnine građevinskog zemljišta za izgradnju Vaše fabrike, u celini Vas oslobađamo plaćanja zak upnine;

• kada je reč o naknadi za korišćenje zemljišta, u periodu od 10 godina nakon početka proizvodnje niste u obavezi da plaćate naknadu;

• u vezi sa naknadom za uređenje zemljišta, odobravamo Vam popust od 50% na tržišni iznos naknade.

INVESTICIJE U PRAKSI


INVESTICIJE U TEORIJI

U prethodnom broju pisali smo o tipovima stranih direktnih investicija i još jednom podvukli njihov značaj za privredni razvoj svake zemlje. Naredna

dva članka odnose se na početnu fazu svakog investicionog procesa – izbor odgovarajuće lokacije.

Pod lokacijom se ne podrazumeva samo zemljište na kome je predviđena izgradnja proizvodnih kompleksa, već se ona stavlja u širi okvir, tako da obuhvata i opštinu u kojoj se to zemljište nalazi. Isto tako, iz ugla gledanja jedne multinacionalne korporacije lokacija je, zapravo, država koja je odabrana kao pogodna za investiranje.

Pronalaženje odgovarajuće lokacije svakako je najizazovniji, a najčešće i najteži deo u okviru jednog projekta. Vrlo često se (pogrešno) smatra da se odabir lokacije vrši na osnovu bazičnih kritrijuma, kao što je veličina raspoloživog zemljišta ili njegova infrastrukturna opremljenost. Takođe, lokacije se često nude po principu „daj-šta-daš“, bez mnogo razmišljanja o tome da li je investicija opravdana sa stanovišta ekonomskog razvoja i da li investitor može efikasno i brzo da završi projekat. Ukoliko se investicija i realizuje na pogrešnoj lokaciji, u najvećem broju slučajeva ona će završiti kao neuspešna. Ipak, ozbiljni investitori su, itekako, svesni važnosti mesta gde ulažu svoj kapital, pa će odabir lokacije za njih izvršiti tim ljudi koji će tom prilikom ispitati veliki broj faktora.

Sporo ili brzo odlučivanje

Proces pronalaženja odgovarajuće lokacije od strane kompanije koja se bavi proizvodnom ili uslužnom delatnošću ili, pak, inovacijama i novim tehnologijama vrlo često počinje otvaranjem predstavništva, odnosno radom preko agenta. Iako predstavništvo može da obavlja i komercijalne aktivnosti, ono se često bavi istraživanjem potencijala zemlje domaćina, kao i njenom spremnošću za realizaciju projekta.

S druge strane, postoje i kompanije koje odluku o investiranju donose brzo i bez mnogo pripremnog rada. U ovakvim situacijama, treba reagovati efikasno i biti potpuno spreman, jer, u suprotnom, neće biti dovoljno vremena za prikupljanje svih potrebnih podataka. Upravo iz ovih razloga, veoma je važno imati bazu podataka različitih lokacija sa relevantnim kakarakteristikama, kao što su: vlasništvo, infrastrukturna opremljenost, pokazatelji opštine u kojoj se lokacija nalazi, raspoloživa radna snaga i njena obrazovna struktura ili profil srednjoškolskih i visokoškolskih ustanova.

U procesu nalaženja lokacije, potrebno je, pre svega, dobro razumeti delatnost kompanije koja namerava da investira, njen način rada, potrebu za radnom snagom, prirodnim resursima i druge činioce. Takođe, neophodno je i pažljivo proučiti potencijale lokacija koje će biti predstavljene investitoru. Naravno, treba imati u vidu i interese lokalne zajednice, a posebno je važan pravac ekonomskog razvoja i spremnost lokalne samouprave da prihvati investiciju kako bi se maksimizirala korist za sve aktere. U tom smislu, nikako ne treba nuditi, na primer:

• lokaciju za izgradnju fabrike hemijskih proizvoda u blizini banjskog lečilišta, ma koliko se investitoru banja dopala ili lokalna vlast bila zadovoljna zbog dolaska poznate svetske kompanije;

• lokaciju na kojoj nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi;• lokaciju, npr. kompaniji iz tekstilne industrije, koja se

nalazi u neposrednoj blizini drugog proizvođača odeće;• lokaciju na kojoj nema nikakve infrastrukture i ne

postoji mogućnost da se taj problem brzo reši, kao ni lokacije gde stepen komunalne opremljenosti ne odgovara zahtevima investitora.

Prilikom odabira lokacija koje će biti ponuđene investitoru, najpre je potebno analizirati razloge zbog kojih kompanija dolazi u određenu opštinu. Ona je često u potrazi za nečim čega nema ili nema u dovoljnoj meri u zemljama u kojima već posluje, a to mogu biti prirodni ili ljudski resursi, nova tržišta i razni drugi privredni potencijali. Kada je dat odgovor na ovo pitanje, lista atraktivnih lokacija o kojima će biti ponuđene detaljne informacije, postaje znatno uža.

Mirjana Dimitrijević

Selekcija investicionih lokacija (1)

Šta želi kapitalIzbor države i opštine kao investicione destinacije zavisi od mnoštva faktora. Među investitorima postoje velike razlike u načinu donošenja odluke


PREDSTAVITE SE

INVEST EXPO – Kragujevac

U septembru prošle godine, u Kragujevcu je održan prvi investicioni sajam, pod nazivom INVEST EXPO, koji je imao za cilj da predstavi investicione potencijale, prvenstveno, Šumadijskog i Pomoravskog okruga, ali i zemlje u celini. Sajam, koji ima međunarodni karakter, okupio je funkcionere domaćih opština, potencijalne investitore, predstavnike diplomatskog kora, kao i vodeće ljude domaćih preduzeća. Ova manifestacija je organizovana od strane Regionalne privredne komore Kragujevac, grada Kragujevca, Regionalne agencije za promociju investicija i podršku biznisu, kao i Šumadija sajma, uz podršku Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, Privredne komore Srbije i Ministarstva za ekonomske odnose za inostranstvom. Samom organizacijom ovog sajma grad Kragujevac je potvrdio svoj napor u modernizaciji i razvoju regiona, kao i privlačenju što većeg broja stranih investitora.

Tom prilikom stranim investitorima ponuđeno je više od 300 projekata, a potpisano je i nekoliko značajnih poslovnih ugovora. Između ostalog, poznata kragujevačka softverska kuća Virtual Team i međunarodna grupa Hermes SoftLab iz Ljubljane sklopili su sporazum kojim je strani partner preuzeo većinski paket akcija i postao jedini vlasnik preduzeća. Takođe, zagrebačka kompanija Auto GAZ postigla je dogovor sa našom firmom Vulović transport po kojem ona postaje poddiler prilikom izvoza MAZ-ovih kamiona koji se sklapaju u proizvodnim halama Zastava kamiona. Prema rečima učesnika, gotovo je izvesno da će inostrani investitori učestvovati u najboljim projektima, poput lakog šinskog metroa u Beogradu, industrijskih zona Smederevo, Pirot, Paraćin i Kragujevac i upravljanja komunalnim čvrstim otpadom u Čačku. Imajući u vidu da

je prošlogodišnji sajam bio veoma zapažen, ovogodišnja manifestacija biće organizovana na većem prostoru Šumadija sajma. Očekuje se učešće još večeg broja stranih predstavnika, kao i domaćih preduzeća sa konkretnim projektima.

Naredni INVEST EXPO biće održan u septembru 2007. godine (www.invest-in-central-serbia.org, www.sumadijasajam.co.yu).

Sajam investicija INVESTEXPO – Novi Sad

U okviru jesenjih specijalizovanih sajmova FINMAR, prošle godine je prvi put u Hali Master organizovan sajam investicija INVESTEXPO koji bi trebalo da postane jedna od strateških priredaba Novosadskog sajma. Ovi sajmovi su usmereni ka isticanju razvojnih potencijala domaće privrede, omogućavajući ne samo klasičnu sajamsku formu izlaganja, već i organizaciju poslovnih susreta i raznih promotivnih događaja. Ova veoma uspešna sajamska manifestacija priređena je uz pokroviteljstvo Vlade Republike Srbije – Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Agencije za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, te Izvršnog veća Vojvodine, s Vojvođanskim fondom za promociju investicija.

Na Sajmu se predstavilo vise od 160 izlagača iz zemlje i inostranstva, preko 50 gradova i lokalnih samouprava, uz preko 20.000 posetilaca.

Sajam investicija pokrenut je sa ciljem da se zainteresovanim investitorima predstave potencijali lokalnih samouprava i domaćih preduzeća. On predstavlja priliku da se uspostave kontakti i saradnja sa domaćim i stranim finansijskim institucijama koje imaju interesa da ulažu u razvoj infrastrukture, kao i da se na jednom mestu okupe inostrane organizacije, čije se akcije kotiraju ili će se kotirati na domaćem tržištu kapitala. Učesnicima Sajma omogućen je direktan kontakt sa domaćim i stranim investitorima, investicionim, finansijskim i kreditnim fondovima i osiguravajućim kućama, čime se pospešuje brža razmena informacija. U okviru Sajma, organizuju se i različiti forumi, gde ulagači imaju priliku da se upoznaju sa mogućnostima investiranja, te planiranim i pripremljenim investicionim projektima. U narednim godinama, na Sajmu će biti predstavljeni i projekti iz zemalja u okruženju.

Ovogodišnji INVESTEXPO u Novom Sadu na programu je od 6. do 9. novembra (www.sajam.net).

Ines Novosel

Investicioni sajmovi u zemlji

Svi projekti na jednom mestuPo ugledu na svetske sajmove investicija, i kod nas su prošle godine organizovane prve manifestacije ovog tipa


LIČNA KARTA

Iako o tome ne postoje precizni podaci, na ovom prostoru gotovo da je nemoguće naći domaćinstvo koje nije imalo ili nema neki od kućnih aparata sa markom

Gorenje. Kada je pre nekoliko godina pokrenuta ona čuvena promotivna akcija poklanjanja novih veš mašina kupcima koji poseduju najstarije ispravne mašine, javnost je saznala za neverovatne primerke koji normalno rade i posle 40 godina upotrebe! Kompanija iz malenog Velenja, u samom početku, interesantno, proizvođač poljoprivedne mehanizacije i građevinskih materijala, mogla bi da posluži i na najpoznatijim poslovnim školama u svetu kao idealan case study na temu kako kreirati i razvijati jedan autentičan brend. Od 60-ih godina, kada postaje vodeći proizvođač aparata za domaćinstvo u bivšoj Jugoslaviji, pa sve do danas, Gorenje važi za simbol kvaliteta – funkcionalnosti, pouzdanosti, trajnosti i svih drugih karakteristika koje oblikuju pozitivne percepcije ciljnog tržišta prema nekoj robnoj marki.

Slovenačka produktivnost

Upravo je izrazita emocionalna vezanost naših potrošača za njihove uređaje bila jedan od ključnih motiva za menadžment Gorenja da u Valjevu napravi svoju prvu grinfild investiciju izvan Slovenije. O ostalim elementima ovog poslovnog poteza direktor srpskog predstavništva, gospodin Marko

Mrzel, kaže sledeće: „Mi smo pre otprilike 5 godina svojim strateškim planovima zacrtali da idemo samostalnim putem, odnosno da u procesu globalizacije pokušamo da nadogradimo svoju poziciju na svim ključnim tržištima. U ostvarenju tog cilja, jedan od ključnih preduslova bilo je i širenje proizvodnih kapaciteta. Gorenje je do sada imalo sve svoje proizvodne kapacitete u Sloveniji, u Velenju i tek pre dve godine smo napravili prvu akviziciju, kupovinom najvećeg češkog proizvođača šporeta. Sasvim je prirodno da smo u to vreme nastojali da sagledamo mogućnosti investiranja i u ovom regionu. Ulaganje u Srbiju bilo nam je veoma privlačno, jer ona pokriva centar zapadnog Balkana, pa smo najpre razmatrali opcije preuzimanja nekog od domaćih preduzeća. Ali, na kraju su naše analize pokazale da je bolje da započnemo grinfild projekat. Mislim da je ovo bila prava odluka i mi smo ovde vrlo zadovoljni.“

Saradnju sa republičkim i opštinskim vlastima tokom realizacije projekta gospodin Mrzel ocenjuje kao izuzetnu, dodajući da, iako u to vreme nije bilo mnogo iskustva sa grinfild investicijama kod nas, nikada nisu naišli ni na kakav problem u radu sa administracijom. Nakon što je 2004. godine zakupljeno 6 hektara zemljišta u industrijskoj zoni na 99 godina, građevinski radovi su otpočeli u martu prošle godine, da bi, posle svega sedam meseci, fabrika i zvanično bila otvorena. Kompleks vredan oko 18 miliona evra, pored najsavremenije proizvodne hale, obuhvata i prostrani prodajni salon, prepoznatljiv po žuto-plavim tonovima Gorenja u svom eksterijeru. Samo letimičan pogled na visoko automatizovani proces proizvodnje otkriva deo formule poslovnog uspeha kompanije. U besprekornom redu, jednoobrazno obučeni radnici, na čijim se licima prepoznaje izuzetan entuzijazam, potpuno su posvećeni svom poslu, dok na ekranima istovremeno mogu da prate grafikone sa prikazom trenutnog ostvarenja dnevne norme.

Edukacija – ključ razvoja

Kako navodi prvi čovek fabrike, Mirko Meža, nema bitne razlike u produktivnosti između naših i slovenačkih radnika. „Nismo imali teškoća prilikom pronalaženja radnika za našu fabriku. Trenutno zapošljavamo 542 ljudi, a zbog specifičnosti tehnološkog procesa, veliki broj njih prošao je obuku u Sloveniji.“ Na ovu konstataciju gospodin Mrzel se nadovezuje svojim viđenjem kvaliteta domaće radne snage: „Sledeći fokus Srbije biće fokus na edukaciju. To je ključ – edukacija, edukacija, edukacija. U Valjevu ima nekoliko menadžera iz Slovenije, dok su ovde, u firmi koja se bavi komercijalom, svi naši zaposleni iz Srbije. Ima nekoliko profesija, gde je stvarno teško naći dobar kadar – recimo, finansije i računovodstvo. Ali, kao i za sve ostalo, i tu će biti potrebno neko vreme.“

Gorenje

Srbija zdaj!U sklopu nove korporativne strategije Gorenja, Valjevo je izabrano za prvu grinfild investiciju izvan Slovenije. Nedavno je krenula i proizvodnja u fabrici u Staroj Pazovi

Gorenje u brojkama

Kompanija iz Velenja spada u osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi, sa tržišnim učešćem od 4%. Ukupan prihod u 2006. godini dostigao je 1,1 milijardu evra, od čega se 83% odnosi na osnovne proizvode, a ostatak na usluge, nameštaj i industrijsku opremu. Gorenje je najveći slovenački neto izvoznik, uz prisustvo u preko 60 zemalja. Kako bi ostvarila srednjoročni cilj – da se probije na 5. mesto u Evropi, kompanija, osim internog rasta, planira i nove akvizicije u inostranstvu.


LIČNA KARTA

Asortiman izložen u prodajnom salonu fabrike ukazuje na dinamične promene kroz koje kompanija prolazi poslednjih godina. Korporativno restrukturiranje počinje pre više od dve decenije zatvaranjem nerentabilnih proizvodnih programa i koncentrisanjem na kućne aparate kao osnovni biznis. Gubitak jugoslovenskog tržišta nametnuo je orijentaciju ka izvozu kao dugoročnu strategiju, tako da Gorenje danas izvozi oko 93% proizvodnje, nakon što za samo dve nedelje podmiri godišnje potrebe slovenačkog tržišta. Najzad, od pre dve godine kompanija prelazi na novu poslovnu doktrinu – „Sve za vaš dom“, proširujući svoju tradicionalnu ponudu aparata za domaćinstvo nameštajem za kuhinje, predsoblja, dečje sobe i kupatila, kao i programom keramičkih pločica. U sve intenzivnijoj globalnoj konkurenciji, Gorenje od nedavno nastoji da se diferencira i nekonvencionalnim dizajnom svojih uređaja. Tako njihovi potrošači sada mogu da nađu najnoviju liniju mašina za veš u retro stilu, da, umesto klasične bele boje frižidera i zamrzivača, izaberu plavu, crvenu, žutu ili neku drugu nijansu, a najvišim segmentima tržišta namenjena je ekskluzivna serija kućnih aparata koju potpisuje proslavljeni italijanski dizajner Pininfarina.

Govoreći o svojim iskustvima na srpskom tržištu, gospodin Mrzel zadovoljno naglašava da se kompanija u potpunosti integrisala u lokalno okruženje i postala prava domaća firma. Za ove reči potvrdu dobija od svog kolege iz Valjeva koji ističe da Gorenje sarađuje sa više od 30 lokalnih dobavljača, pri čemu njihov broj stalno raste. Od značajnijih komponenata još uvek se uvoze kompresori, a uskoro se očekuje razrešenje tehničkih problema oko nabavke lima od smederevskog U. S. Steel-a. Od gospodina Mrzela saznajemo da domaća preduzeća posluju potpuno u skladu sa globalnim standardima Gorenja u pogledu kvaliteta delova, ali i rokova i kontinuiteta isporuke. Kooperaciju sa lokalnim dobavljačima on smešta u širi makroekonomski kontekst: „Unapređenje sektora malih i srednjih preduzeća treba da bude ključni strateški cilj buduće Vlade. Nezaposlenost je ostala veliki problem i izazov za naredni period, a razvoj malih i srednjih preduzeća predstavlja put za njeno smanjenje. Izgradnja mreže lokalnih dobavljača za

našu fabriku u Valjevu daje mogućnost tom sektoru da se u perspektivi poveže i sa matičnom fabrikom u Velenju i bude konkurentan na svetskom nivou.“

Gorenje je jedna od velikih stranih kompanija u Srbiji koje su aktivno uključene u Projekat razvoja mreže lokalnih dobavljača pod pokroviteljstvom Svetske banke. Slovenačka multinacionalna kompanija iskoristila je i mogućnost sufinansiranja svog novog projekta u Srbiji putem bespovratnih državnih sredstava za grinfild investicije. U budućoj fabrici u Staroj Pazovi, koja će uposliti 150 radnika, biće pravljeni bojleri litraže do 500 litara, a 70% proizvodnje odlaziće

u izvoz. „Gorenje postaje sigurno jedan od većih investitora u Srbiji. Mi smo se opredelili za Srbiju kao stratešku lokaciju, ne samo za trgovinu, već i za investicije u svoje proizvodne pogone. Mislim da Srbija ima niži investicioni rizik nego što je ocenjen od strane nekih inostranih institucija. Naš menadžment sada razmišlja i o narednim ulaganjima u inostranstvu. Kao direktor lokalne firme, imam ambiciju da, zajedno sa državom, pripremimo takve podsticaje da sledeći put Srbija ponovo bude u užem izboru. Zašto da ne?“, završava u optimističnom tonu gospodin Mrzel.

Dragan Pejčić

Naziv kompanije Gorenje d.o.o.Godina osnivanja 1997.Generalni direktor Mr Marko MrzelAdresa Kralja Milutina 46, 11000 BeogradTelefon 011 3610 555Faks 011 3613 215E-mail [email protected] site www.gorenje.co.yuLokacija fabrike Valjevo, Stara PazovaProizvodni program Frižideri, zamrzivači, bojleriBroj zaposlenih 742 (Valjevo – 542, Stara Pazova – 150, Beograd – 50) Realizovane investicije (EUR) 21.900.000 (Valjevo – 17.900.000,

Stara Pazova – 4.000.000)Godišnji obim proizvodnje (kom.) 700.000 (frižideri, zamrzivači – 400.000, bojleri – 300.000)Godišnji prihod (EUR) 115.000.000 (Gorenje Beograd – 55.000.000,

Valjevo – 55.000.000, Stara Pazova – 5.000.000)Godišnji izvoz (% prihoda) 85% (Valjevo), 70% (Stara Pazova)

VAŠI PARTNERI


Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) je poslovna asocijacija koja se bavi promocijom principa,

vrednosti i iskustava američkog biznisa, kao i unapređenjem partnerskih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije u cilju intenzivnijeg ekonomskog razvoja naše zemlje. Cilj Komore je pružanje strateških poslovnih saveta vlastima u Srbiji, kao i razvijanje poslovne ekspertize za svoje članice, ali i privredu u celini.

AmCham se zalaže za poboljšanje poslovne i investicione klime kroz aktivnu komunikaciju sa svim relevantnim akterima u javnom i privatnom sektoru. Naime, Komora je uspostavila konstruktivnu saradnju sa ključnim institucijama vlasti i to zahvaljujući radu svojih odbora u sledećim oblastima: zaštita intelektualne svojine, poreski sistem, bezbednost, zaštita okoline, finansije i tržište nekretnina. Njihovi napori su već dali konkretne rezultate, kao što su bolji kvalitet i efikasnija primena pravnih propisa i promena načina razmišljanja poslovne i šire javnosti.

Za manje birokratije

AmCham Srbija se do sada razvijao veoma brzo i, mada najmlađi u mreži Američkih privrednih komora, zabeležio je najbrži rast u Evropi. Kada je osnovana 2001. godine, Komora je imala samo

23 članice, a danas okuplja preko 170 američkih, evropskih, multinacionalnih, ali i najboljih lokalnih kompanija u zemlji. Njene članice posluju u preko 20 privrednih grana, investirale su više od 5 milijardi dolara i zapošljavaju oko 60.000 radnika. AmCham Srbija je akreditovani član Američke privredne komore u Vašingtonu i Evropskog Saveta Američkih privrednih komora (ECACC).

Bojana Vukašinović, izvršna direktorka AmCham Srbija, za Investicije detaljnije objašnjava principe funkcionisanja Komore i njene saradnje sa državnim organima: „Napori Američke privredne komore u Srbiji usmereni su, pre svega, ka daljem pojednostavljenju administrativnih procedura i eliminaciji onih slojeva birokratije koji stoje kao prepreka uspešnijoj implementaciji investicionih projekata u Srbiji.„Što se tiče konkretnih koraka koje je AmCham preduzeo na tom planu, gospođa Vukašinović, kao primer, navodi inicijativu pod nazivom „Key-account“ („Ključni klijenti“), pokrenutu u saradnji sa Ministarstvom za ekonomske odnose sa inostranstvom. Ovaj projekat je obuhvatio 25 najvećih investitora u zemlji, sa namerom da se ostvari interakcija sa rukovodstvima kompanija i dobije direktna povratna informacija vezana za prepreke u njihovom poslovanju. U ovom momentu je u toku izrada matrice zaključaka i konkretnih akcija sa tih sastanaka u cilju daljeg praćenja toka implementacije krupnih investicionih projekata u našoj zemlji. „Smatram da je za povećanje priliva stranog kapitala bilo kroz nove investicije, ili proširenje postojećih investicija vrlo bitna pažnja usmerena ka potrebama postojećih stranih investitora, a uloga Vladinih agencija poput SIEPA-e, kao i bliska saradnja državnih institucija

na republičkom nivou i organa lokalne samouprave, od suštinske su važnosti za ostvarenje tog cilja.“

Država i privreda kao partneri

Što se tiče odbora koji funkcionišu u okviru Komore, većina njih trenutno prati realizaciju prioritetnih reformskih procesa, kao što su zemljišna, odnosno reforma finansijskog sektora, primena

zakona vezanih za zaštitu intelektualne svojine, ekologija i poreska politika. „Kao pozitivan presedan u saradnji između javnog i privatnog sektora navela bih inicijativu za donošenje podzakonske regulative koja proističe iz novog Zakona o deviznom poslovanju i pozdravila otvorenost Guvernera Jelašića za saradnju sa privredom“, zaključuje gospođa Vukašinović.

Američka privredna komora ima odličnu saradnju kako sa Savetom stranih investitora, tako i sa

ostalim srodnim poslovnim udruženjima u zemlji koja igraju važnu ulogu u onim procesima, čiji je cilj unapređenje poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji. Kad je reč o konkretnim aktivnostima, ta saradnja je bila naročito važna u oblastima kakve su Zakon o zaštiti konkurencije i radno zakonodavstvo.

Na kraju razgovora, izvršna direktorka AmCham-a je skrenula pažnju na pozitivan efekat stranih direktnih investicija na lokalnu zajednicu koji se ogleda u odgovornoj korporativnoj politici velikih stranih kompanija. „Namera Američke privredne komore je da, u nastupajućem periodu, učvrsti odnose sa predstavnicima lokalne samouprave i podrži pozitivne primere iz prakse vezane za ekonomski razvoj na lokalnom nivou.“

Goran Radosavljević

Američka privredna komora

Snažan glas velikog biznisaZahvaljujući brzom rastu, Američka privredna komora je postala jedna od najuticajnijih poslovnih asocijacija kod nas. Uskoro se očekuju konkretni projekti sa lokalnom samoupravom

„Namera Američke privredne komore je da učvrsti odnose sa

lokalnom samo upravom i podrži pozitivne primere

iz prakse vezane za ekonomski razvoj na

lokalnom nivou“

2�INVESTICIJE MART 2007.

IZ SVETA

Od početka procesa tranzicije, u Češkoj je registrovano preko 50 milijardi dolara stranih direktnih investicija. Kao rezultat ogromnog

priliva kapitala, ona se ubrzano približava prosečnom nivou privrednog razvoja u vodećim zemljama Evropske unije. Uz obrazovanu radnu snagu, posebno u tehničkim disciplinama, razvijenu industrijsku osnovu iz socijalističkog sistema i idealnu geografsku pozicioniranost, ispravna nacionalna politika u ovoj oblasti svakako predstavlja jedan od glavnih faktora investicionog buma koji se, sa manjim oscilacijama, nastavlja i nakon završetka procesa evropskih integracija. Među najvažnijim segmentima te politike nalazi se i interakcija organa vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou u formi mnogobrojnih projekata unapređenja kvaliteta funkcionisanja opština, prilikom realizacije grinfild, odnosno braunfild investicija.

Na strani države, kao ključna institucija u ovom procesu pojavljuje se CzechInvest – jedna od najuspešnijih i nauticajnijih agencija za promociju investicija u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Nekadašnji šef marketinga i savetnik generalnog direktora CzechInvest-a, sada u svojstvu konsultanta Svetske banke, Robert Hejzak u razgovoru za Investicije prenosi češka iskustva u poboljšanju kapaciteta lokalne samouprave.

Da li je status opština u okviru zakonodavnog sistema u Češkoj centralizovan ili ne i kako izgledaju budžetska struktura i mogućnosti investiranja?Opštine u Češkoj su decentralizovane i sistem je baziran na 14 regiona. Oni su autonomni, a, samim tim, imaju određene odgovornosti, dok se centralna vlast ne meša u njihovo upravljanje. Isto tako, oni su odgovorni za svoj ekonomski razvoj. Što se tiče budžetske strukture, postoji određena distribucija od strane centralne vlasti i Evropske unije, gde su regioni direktni korisnici određenih programa.

Zakonski tretman regiona

Da li možete da opišete odnos između razvijenih i nerazvijenih regiona u pogledu podsticaja, finansijske pomoći i prikupljanja poreza?Regioni se međusobno veoma razlikuju, a nerazvijeni regioni su čak definisani zakonom. Pre određenog vremena, izvšna vlast je donela odluke kojima su

Iskustva lokalne samouprave u Češkoj

Simbioza države i opštinaZahvaljujući jasno određenim razvojnim prioritetima, na putu ka Evropskoj uniji Srbiji predstoje slične faze razvoja koje su u Češkoj uspešno završene

„Neki podsticaji su dostupni isključivo nerazvijenim regionima“


regulisani kriterijumi za određivanje stepena razvijenosti regiona. Nerazvijeni regioni nazivaju se strukturalno nedovoljno razvijenim oblastima i to su obično prostori, na kojima su se nalazili rudnici ili industrija koja je vremenom ugašena. Uz to, doneti su i dodatni propisi koji su povezani sa ovim Zakonom. Na primer, Zakon o finansijskoj pomoći predviđa da su neki podsticaji dostupni isključivo nerazvijenim regionima.

Koja je uloga lokalne vlasti u privlačenju stranih investicija? Da li postoji služba koja je specijalizovana za pomoć stranim investitorima?Svaka lokalna vlast, generalno, bavi se privlačenjem svojih investicija, ali mislim da je mnogo teže samostalno se plasirati u inostranstvu, kao mali region, nego kao cela zemlja. U mnogo čemu, oni se oslanjaju na CzechInvest. Iako deo marketinga i promocije investicija u svom regionu sami odrađuju, ipak većinu ovih aktivnosti obavlja nacionalna agencija. S druge strane, svih 14 regiona imaju Razvojne ekonomske službe koje pomažu stranim investitorima, a one ponekad postoje i na nivou opština i

gradova. One se bave ekonomskim planiranjem, ali tamo uvek postoji neko ko je zadužen za strane investicije,nevezano za nacionalnu agenciju i svi blisko sarađuju sa CzechInvest-om. Pored toga, ove službe imaju ugovornu obavezu, po kojoj im agencija pomaže u razvijanju određenih funkcija ili znanja, ali ne podnose izveštaje nacionalnoj agenciji. Na primer, one su plaćeni po svakom unosu informacija u bazu građevinskih lokacija.

Koliko je sam CzechInvest doprineo razvoju lokalne samouprave i na koje načine?Mi nismo direktno doprineli razvoju, jer to nije naša funkcija, ali smo imali značajnu ulogu u formiranju službi na lokalnom nivou. Krajem 90-ih godina Agencija je sprovodila seminare koji su doprineli informisanju opština na temu kako pospešiti ekonomski razvoj. U toku tog programa, organizovan je obilazak gradova u Engleskoj, Irskoj i Portugalu kako bi na licu mesta bile predstavljene koristi od stranih investicija. Naši ljudi su, takođe, imali prilike da steknu nova znanja o razvoju usluga za investitore, pravljenju nacrta razvojnog plana regiona, dizajnu master planova zona, pregovaranju i uslugama po završetku projekta. Isto tako, mi smo akreditovali učesnike seminara nakon polaganja završnog ispita da bismo one sa najboljim rezultatima aktivno pomagali, dovodeći investitore kod njih. U isto vreme, to je bila i naša poruka ostalima; ako su drugi već mogli da ostvare takve rezultate, onda to mogu da učine i oni.

U to vreme, mi smo imali problema oko obezbeđivanja industrijskog zemljišta i glavni interes CzechInvest-a bila je promocija ideje razvoja građevinskih lokacija. Ovo je bio veoma uspešan program, sa domino efektom, jer je pratio nekoliko proaktivnih gradonačelnika. Nakon toga, čelnici opština su shvatili koliko to može biti značajno za njihov region, pa su počeli da zovu nacionalnu agenciju i da se raspituju kako mogu doprineti privlačenju investicija.

Naša saradnja je i dalje vrlo aktivna i od opština i gradova dobijamo povratne informacije o njihovim

IZ SVETA

Efekti saradnje sa opštinama

Najveći napredak u ekonomskom razvoju – oko 40% – postignut je u dva nerazvijena regiona, delom zahvaljujući finansijskim podsticajima, ali i kao rezultat intenzivnog rada sa njima. Ukoliko je postojalo interesovanje za konkretan projekat, mi bismo nudili opcije unutar ova dva regiona. Pored toga, oko 100 novih industrijskih zona je formirano uz pomoć državnih subvencija, pri čemu, verovatno, ni polovina njih ne bi postojala državne podrške. Državno finansiranje je pokrenuto pre nego što smo počeli da dobijamo sredstva za razvoj od Evropske unije; između 1998. i 2003. godine izdvojeno je oko 227 miliona dolara za ovaj program.

23INVESTICIJE MART 2007.

IZ SVETA

razvojnim planovima. Ukoliko znamo da region A ima ekonomski plan da postane centar za uslužne delatnosti za 5 do 10 godina, onda možemo da se koncentrišemo na to da dovodimo investitore iz uslužnog sektora na njegovu teritoriju. Osim toga, mi im dajemo povratne informacije od investitora u vezi sa njihovom tražnjom i ocenom lokacija.

Koji metodi razmene iskustava između opština su se pokazali kao najuspešniji u Češkoj?

Asocijacija gradova i opština u Češkoj je vrlo aktivna organizacija, čiji članovi se često sastaju i učestvuju u programima razmene informacija. Ono što ja mislim da je važno za razmenu informacija o direktnim stranim investicijama u okviru 14 regiona koji postoje u Češkoj, a koji su prilično veliki, jeste postojanje takozvanih razvojnih kancelarija. U mnogim regionima, opštine osnivaju kancelarije u cilju izrade ekonomskih planova koji se dalje usklađuju sa regionalnim planovima. Mislim da je ovo najbolja razmena informacija pošto ove kancelarije zaista donose dobre rezultate.

Istorija saradnje

U koje oblasti od značaja za lokalnu samoupravu je najviše uloženo tokom Vašeg rada u Agenciji?U prvoj fazi smo mnogo uložili u obuku, zato što je bilo veoma važno podići svest opština i gradova o tome šta im strane direktne investicije mogu doneti, a šta ne i zašto one imaju značaj za njih. Naredna faza je počela

1998. godine kada su osnovani državni fondovi za razvoj industrijskih zona. Tokom ovog programa, opštine su same mogle da se prijave za sufinansiranje do 50% ukupnih troškova osnivanja industrijske zone. Ukoliko su grad ili opština bili zainteresovani za pomoć, oni su mogli da konkurišu, uz detaljan plan razvoja specifične lokacije. Treća faza je započeta tokom 2000. godine kada je marketing prilagođen onim tipovima investicija za koje su već postojali uslovi u Češkoj. U ovoj fazi smo se koncentrisali na pomaganje razvoju ekonomskih planova i njihovom usklađivanju sa našim aktivnostima.

Koje promene su bile prihvaćene najlakše, a koje najteže?Na početku je svima bilo zaista teško da prihvate promene, dok neke opštine nisu imale ni ideju o tome zašto su strane direktne investicije važne. Čak je postojalo opšte mišljenje da država daje sve na prodaju i sve ide u ruke stranaca. Zbog toga je bilo neophodno stalno objašnjavati da efikasnost raste kada strani kapital preuzme vođenje kompanije. Dakle, najteži deo na početku bio je da prenesemo poruku. Našim opštinama je onda bilo lakše da prihvate programe koji su predviđali određena finansijska sredstva. Ukoliko postoji državno finansiranje i osmišljen program, svakako je tu i veliko interesovanje opština za takve inicijative.

Koje bi bile Vaše preporuke za lokalnu samoupravu u Srbiji?Na osnovu iskustva iz CzechInvest-a, mogu da kažem da ćete i vi proći kroz slične faze razvoja, pre svega na planu informisanja i edukovanja lokalnih vlasti. Već sam imao razgovore sa ekspertima koji vode programe u okviru Svetske banke i USAID-a i mislim da bi bila dobra ideja da predstavnicima srpskih opština omogućimo da posete zemlje, kao što su Engleska, Škotska pa i Češka, gde bi mogli da se upoznaju sa najboljim primerima podsticanja ekonomskog rasta putem privlačenja stranog kapitala.

Nataša Vujović

„Opštine su same mogle da se prijave za sufinansiranje do

50% ukupnih troškova osnivanja industrijske zone“

2� INVESTICIJE MART 2007.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predstavila je nedavno svoj izveštaj „Indeks investicionih reformi 2006. (IIR)“ koji su, u okviru

programa Investicioni sporazum za Jugoistočnu Evropu, zajedno izradili Direktorat za finansijska i preduzetnička pitanja OECD-a i Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope. Ovogodišnji izveštaj bavi se analizom ostvarenih reformi u oblastima usko vezanim za priliv investicija, kao i upoređivanjem situacije među državama Jugoistočne Evrope. Analizom su obuhvaćene: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija i Srbija.

Izveštaj pomaže svakoj od zemalja u sagledavanju svoje pozicije u regionu i nudi joj konkretne savete za poboljšanje investicione klime. Kao osnovni pokazatelji za utvrđivanje uspeha državnih reformi korišćeni su sledeći parametri: investiciona politika, promocija investicija, poreska politika, borba protiv korupcije, politika konkurencije, trgovinska politika, pravne reforme i ljudski resursi. Zemlje regiona su rangirane na skali od 1 do 5, a svi saveti su bazirani na proverenim iskustvima članica OECD-a. IIR, pre svega, preporučuje intenzivnije mere u borbi protiv korupcije, kao i jačanje konkurencije i regionalne saradnje. Upozorava se i na to da dugoročnim strategijama, poput razvoja ljudskih resursa, nije poklonjeno dovoljno pažnje.

Osnovni zaključci

Kao posebne prednosti Jugoistočne Evrope navode se geografski položaj, skoro neograničen pristup tržištu Evropske unije, kao i kvalifikovana i jeftina radna snaga. U izveštaju se ističe da, iako su vlade učinile mnogo na sprovođenju reformi, ostaje još posla kako bi region dostigao svoj pun investicioni potencijal. Vlade su do sada uspešno liberalizovale trgovinske režime, smanjile poreske stope i sprovele investicionu politiku. U ovim oblastima, zemlje Jugoistočne Evrope su se približile državama Centralne i Istočne Evrope. Prema oceni OECD-a, za pohvalu je i to što je poboljšana koordinacija između različitih državnih institucija. Iz ove opsežne studije proizilazi da su zemlje regiona napravile značajan pomak i da Jugoistočna Evropa

ima „izvanredan potencijal kao lokacija za investiranje.“ Bugarska i Rumunija, a donekle i Hrvatska, su, zahvaljujući procesu približavanja Evropskoj uniji, okončale prvu i otpočele drugu fazu sprovođenja suštinskih reformi i izgradnje institucija. Ostale zemlje regiona moraju da nastave da rade na borbi protiv korupcije, reformi propisa, unapređenju ljudskih resursa i podsticanju konkurencije.

Ekonomski pokazatelji

Pored sprovedenih reformi, zemlje Jugoistočne Evrope ističu se i rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od preko 5% u proseku, zatim niskom inflacijom i stalnim porastom stranih investicija koje su u 2005. godini iznosile 10,6 milijardi evra. Najnovija poboljšanja kreditnog rejtinga ukazuju i na povećanu stabilnost i poverenje investitora. U poslednje vreme, u regionu se razvija i snažan preduzetnički duh.

Uprkos ekonomskom rastu i političkim reformama, nezaposlenost i dalje predstavlja veliki problem. U zemljama Zapadnog Balkana, nezaposlenost iznosi preko 20%. Kao nedostatak se ističu i visoke kamate koje u proseku iznose 7% – to je za čak 60% više nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope. Iako je priliv stranih investicija u porastu, problem je u tome što većina investicija dolazi u formi privatizacije. Najzad, zemlje regiona, zbog malog izvoza, beleže i dalje visok spoljnotrgovinski deficit, dok su robna razmena i direktna ulaganja na regionalnom nivou i dalje tek u svom začetku.

Direktne investicije

Svega pet zemalja Centralne i Istočne Evrope uspele su da u pretprošloj godini privuku 22,4 milijarde evra stranih investicija, što je dvostruko više od ulaganja u Jugoistočnu Evropu. U ovom regionu, 90% investicija realizovano je u Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji. Najveći deo investitora poreklom je iz 15 zemalja Evropske unije, a samo pola milijarde evra potiče iz neke od zemalja ovog regiona. Ovo potvrđuje da je ekonomska integracija u okviru Jugoistočne Evrope još uvek na niskom nivou.

Parametri analize

Investiciona politikaIzveštaj pokazuje da su zemlje regiona najviše uradile na planu investicione politike. Svaka od zemalja je izgradila liberalni režim za privlačenje stranih ulaganja i obezbedila jednak tretman za strane i domaće kompanije. Glavno pitanje

Indeks investicionih reformi 2006.

Srbija iznad prosekaOECD navodi da su zemlje u regionu ostvarile značajan napredak, ali da treba nastaviti reforme kako bi bio povećan obim stranih ulaganja. Srbija i Bugarska imaju najbolje agencije za promociju investicija

Jugoistočna Evropa poseduje „izvanredan potencijal kao lokacija

za investiranje“

ANALIZE


ANALIZE

koje treba rešiti u narednom periodu odnosi se na zaštitu vlasničkih prava, što podrazumeva regulisanje pitanja zemljišnih registara i denacionalizacije, kao i prava na kupovinu zemljišta. Srbija je na ovom polju ocenjena sa 3,75, što je ujedno i prosečna ocena za sve zemlje, čiji se rezultati u ovoj oblasti veoma malo razlikuju.

Promocija investicijaVećina zemalja je poboljšala poslovnu klimu, ali čitav region i dalje ima loš imidž. Zbog toga se ističe da je njihov prioritet razvijanje marketinških sposobnosti. Upravo u ovoj oblasti, Srbija je ostvarila odličan rezultat dobivši ocenu 3,5 dok je prosek – 3. Izveštaj pokazuje da Bugarska i Srbija imaju najuspešnije agencije i programe za privlačenje stranih ulaganja. Srbija i Bugarska prednjače i u transparentnosti investicione politike.

Poreska politikaIako se region u celini suočava sa problemom pronalaženja visine poreza koji doprinose poboljšanju kvaliteta javnih dobara i usluga, ali ne opterećuju privredni rast, sve zemlje su se odlučile za povoljnu poresku politiku. Tako je, na primer, porez na dobit preduzeća niži nego u Evropskoj uniji, gde prosečno

iznosi 25%. U ovoj oblasti prednjače Crna Gora sa porezom od 9% i Srbija sa 10%, što je mnogo niže od proseka u Jugoistočnoj Evropi koji iznosi 16%. Srbija je daleko najfleksibilnija i u pogledu prenošenja gubitaka u poslovanju. Ukupno gledano, poreska politika u Srbiji je poboljšana, pa je, zajedno sa Bugarskom, Hrvatskom, Crnom Gorom i Rumunijom, ocenjena bolje od regionalnog proseka. Kao slabost čitavog regiona i glavni razlog relativno niske prosečne ocene, navodi se poreska administracija.

Borba protiv korupcijeOvo je jedina oblast u kojoj je Srbija (2,5) ostala ispod regionalnog proseka (3). U ovoj grupi se nalaze još Albanija i Bosna i Hercegovina. Sva istraživanja više nego jasno pokazuju da visok nivo korupcije negativno utiče na priliv kapitala i ekonomski rast. Gotovo 50% kompanija koje posluju na prostoru Jugoistočne Evrope prilikom istraživanja iz 2005. godine navele su da im korupcija otežava rad. Kao posebno osetljiv na korupciju navodi se sektor javnih nabavki.

Razvoj konkurencijeZdrava konkurencija na tržištu jedan je od osnovnih uslova za uspešnu privredu. Zahvaljujući završetku procesa pristupanja Evropskoj uniji, jedino su Bugarska i Rumunija uspele da definišu i sprovedu politiku razvoja konkurencije. Među svim ostalim zemljama regiona takva politika ili ne postoji, ili je tek u početnoj fazi razvoja. Institucije za zaštitu konkurencije u nekim državama nemaju nezavisnost delovanja (Crna Gora i Moldavija), dok u drugim ne poseduju nikakvu moć pravnog kažnjavanja uočenih prekršaja (Hrvatska, Makedonija i Srbija).

Trgovinska politikaU oblasti spoljne trgovine, zemlje Jugoistočne Evrope su integrisane u globalni sistem trgovinskih sporazuma

(samo Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija trenutno nisu članice Svetske trgovinske organizacije), dok na regionalnom nivou međusobnu trgovinsku saradnju ostvaruju posredstvom bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini (koji će ove godine biti zamenjeni jedinstvenim CEFTA sporazumom – prim. aut.). S druge strane, kao prepreke za veću trgovinsku razmenu postavljene su visoke necarinske barijere, poput tehničkih i fitosanitarnih standarda, ali i komplikovane carinske procedure.

Pravne reformePrema istraživanju konsultantske kuće A.T. Kearney, kvalitet zakonodavnog okvira ima veći uticaj na priliv SDI u ovom regionu nego neki, naizgled važniji, faktori, kao što su makroekonomska stabilnost, ili cena radne snage. Srbija, pored Bugarske i Rumunije, spada u grupu zemalja koje su postigle najveći napredak u kreiranju i implementaciji strategije pravnih reformi, a izdvaja se i po kvalitetu analize efekata pravnih propisa.

Ljudski resursiNajvažniju dimenziju ljudskih resursa u kontekstu stranih ulaganja predstavlja kvalitet ponude radne snage i stepen njene usklađenosti sa zahtevima tržišta rada. Generalno, za ceo region je karakteristična neadekvatna struktura obrazovnog sistema koja se manifestuje kroz nedostatak kadrova u oblasti tehničkih nauka, menadžmenta i finansija, ali i nedovoljna praktična znanja i veštine. Zbog toga se u izveštaju, između ostalog, preporučuje razvoj programa profesionalne obuke i obrazovanja odraslih, kao i unapređenje kvaliteta nastave na fakultetima i višim školama, putem saradnje sa renomiranim inostranim univerzitetima.

Nikola JankovićIzvor: OECD Indeks Investicionih reformi 2006.

Ocene parametara IIR

Region Srbija

Borba protiv korupcije

Trgovinska politika

Ljudski resursi

Pravne reforme

2,72,7

2,73,5

3,5

32,5

3,5

Investiciona politika

Poreska politika

Promocija investicija

33,2

33,5

3,73,7

Srbija je dobila najbolje ocene za promociju investicija, poresku politiku i pravne reforme


Imajući u vidu da je kvalitet funkcionisanja državnih organa na raznim nivoima jedan od glavnih faktora prilikom selekcije investicionih lokacija, od ovog

broja biće predstavljeni rezultati istraživanja efikasnosti administracije na lokalnom nivou.

U istraživanju koje je SIEPA, zajedno sa Savetom stranih investitora, sprovela u decembru prošle godine, učestvovale su strane kompanije iz različitih privrednih grana i opština u Srbiji. Uzorkom su bili obuhvaćeni, uglavnom, najveći strani investitori koji su započeli poslovanje u našoj zemlji u različitim vremenskim periodima.

Značajna uloga opština

Prvo pitanje u istraživanju odnosi se na značaj administracije na lokalnom nivou tokom realizacije investicionih projekata u Srbiji. Skoro polovina ispitanika, tačnije 46%, izjavila je da je uloga lokalne administracije važna, a četvrtina (24%) je istakla administraciju na lokalnom nivou kao veoma važnu. Isto toliko ispitanika njenu funkciju smatra umereno važnom. Svega 6% stranih investitora pridaje mali značaj opštinskim organima. Na osnovu ovoga, može se konstatovati da, po mišljenju ogromne većine stranih investitora u Srbiji (94%), lokalna administracija može bitno da utiče na dinamiku i troškove investicionog projekta.

Nužna veća efikasnost

Sledeće pitanje u ovom istraživanju bilo je direktno vezano za ocenu efikasnosti rada organa lokalne samouprave. Ovaj veoma bitan pokazatelj investicionog potencijala naših opština u velikoj meri je ocenjen kao osrednji, za šta se izjasnilo 40% ispitanika. Odgovor da je efikasnost administracije na lokalnom nivou visoka dalo je 18% anketiranih kompanija. S druge strane, 24% ispitanih investitora smatra da je efikasnost administracije niska, dok je 18% procenata njih zauzelo stav da je veoma niska, što govori o potrebi unapređenja efikasnosti opštinske administracije. Međutim, prilikom interpretacije ovih rezultata, treba uzeti u obzir činjenicu da istraživanjem nisu ispitani uzroci problema u funkcionisanju domaćih opština koji, svakako, jednim delom proizilaze iz zakonskog okvira, kao i rada institucija na nacionalnom nivou, na šta lokalna samouprava može uticati samo indirektno artikulisanjem svojih kritika i sugestija bilo samostalno, ili posredstvom zajedničkih organa koji zastupaju opšti interes.

Zadovoljavajuća komunalna infrastruktura

Narednim segmentom istraživanja obuhvaćeni su uslovi za poslovanje stranih investitora u opštinama gde obavljaju svoju delatnost. Ocenjujući građevinsko zemljište i komunalnu infrastrukturu, 24% stranih

Efikasnost rada lokalne samouprave (1)

Za solidnu ocenuStrani investitori kod nas ističu pozitivne elemente u radu opština, ali ukazuju i na potrebu za efikasnijim funkcionisanjem organa lokalne samouprave

46%

24%

24%

6%

Važna Umereno važna

Veomavažna

Malo važnaNevažna 0%

Kako vidite važnost administracije na lokalnom nivou prilikom realizacije vaših investicionih projekata u Srbiji?

40%

24%

18%

18%

Osrednja Niska

Visoka

Veoma niskaVeoma visoka 0%

Kakvu ocenu biste dali za efikasnost rada organa lokalne samouprave?

JAVNO MNENJE


investitora dalo je odgovor da je građevinsko zemljište pristupačno, a komunalna infrastruktura – razvijena, a srednju ocenu dalo je 46% ispitanika. Odgovori o niskoj razvijenosti i pristupačnosti zastupljeni su sa 12%, dok preostalih 18% kompanija smatra ovaj element poslovnog okruženja nerazvijenim. Na osnovu toga, može se zaključiti da je za najveći broj investitora (70%) kvalitet ponude građevinskog zemljišta i komunalne infrastrukture na zadovoljavajućem nivou.

Dobavljači – dobri partneri

Sledeća oblast istraživanja odnosi se na stav investitora prema saradnji sa lokalnim dobavljačima. Odgovori na ovo pitanje bili su prilično povoljni, jer je 59% ispitanih investitora ocenilo mrežu lokalnih dobavljača kao srednje razvijenu, njih 12% kao razvijenu, a samo nešto manje od trećine (29%) kao nisko razvijenu.

Miodrag Stajić

Na koji način biste ocenili postojeće uslove za poslovanje u opštini gde je realizovan vaš projekat?

46%

24%

18%

12%

Srednje razvijeno Razvijeno

Nerazvijeno

Nisko razvijenoVisoko razvijeno 0%

a) građevinsko zemljište i komunalna infrastruktura

59%

29%

12%

Srednje razvijeno Nisko razvijeno

Razvijeno

Nerazvijeno 0%Visoko razvijeno 0%

b) lokalni dobavljači

JAVNO MNENJE


Postavite nam pitanje

Dragi čitaoci,

Od narednog broja Investicija želeli bismo da vam damo priliku da našim stručnjacima postavljate konkretna pitanja iz oblasti investicija. Sva pitanja možete nam uputiti na sledeću adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeNaznaka – Pitanje za časopis InvesticijeVlajkovićeva 3/V11000 Beograd

Pitanja možete postaviti i putem faksa na broj: 011 3398 814 ili na e-mail: [email protected].

Naručite besplatan primerak Investicija

Vaš besplatan primerak časopisa možete naručiti na isti način.

InvesticijeOpštinaAdresaPoštanski broj i mestoTelefonFaxe-mailKontakt osoba

InvesticijeOpštinaAdresaPoštanski broj i mestoTelefonFaxe-mailKontakt osobaPitanje

PITAJTE NAS









Broj

2, M

art 2

007.







Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

e-mail: [email protected]

Documents

Finansiranje lokalne samouprave - siepa.gov.rs 2 - mart 2007.pdf · ulaganjima imale su najveći rast uvoza“, ocenili su analitičari. Austrijska banka prognozira Srbiji snažan