Šta je finansijski menadžment?

Finansijski menadžment se odnosi na kupovinu, finansiranje I upravljanje imovinom imajući u vidu osnovni cilj poslovanja

• Tri su bitne odluke za finansijskog menadžera: 1. Odluka o finansiranju2. Odluka o investiranju3. Odluka o upravljanju imovinom

OSNOVNE PODELE PREDUZEĆA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE

Prema karakteristikama transformacionog procesa:1. Prizvodno2. Uslužno

- Prema veličini:1. Malo2. Srednje3. Veliko

Prema pravnom obliku:1. Ortačko2. Društvo sa neograničenom odgovornosti3. Komanditno4. Akcionarsko5. Javna preduzeća

PROIZVODNO - TRANSFORMIŠU ULAGANJA U PROIZVODE- INTEZIVNA KAPITALOM, TEHNOLOŠKI

FAKTORI IMAJU PRESUDNU ULOGU- REZULTAT PROIZVODNJE JE OPIPLJIV

PROIZVOD- PROCES PROIZVODNJE NIJE VEZAN ZA

POTROŠNJU- OMOGUĆAVA USKU SPECIJALIZACIJU

PROIZVOĐAČA

USLUŽNO- TRANSFORMIŠU ULAGANJA U USLUGE- INTEZIVNA RADNOM SNAGOM,STRUČNOST I

SPOSOBNOST RADNE SNAGE SU FAKTORI IMAJU PRESUDNU ULOGU

- USLUGA JE VEZANA SA POTROŠNJOM- REZULTAT PROIZVODNJE NIJE OPIPLJIV- OMOGUĆAVA USKU SPECIJALIZACIJU

PODELA PREMA VELIČINI

KRITERIJUMI ZA PODELU SU: BROJ RADNIKA, OSTVAREN UKUPNI PRIHOD, VREDNOST KAPITALA

RAZLIKUJEMO 3 NAČINA RAZVRSTAVANJA U SVETU

1. BOLTONOV U Velikoj Britaniji 2. Američki – komitet za privredni razvoj3. EVROPSKA UNIJA4. Kriterijumi kod nas

MALO PREDUZEĆE

POZITIVNE OSOBINE- VEZANI SU ZA PREDUZETNIŠTVO- PROIZVODE LUKSUZNE PROIZVODE- JAVLJAJU SE U OBLIKU ZANATSKIH RADIONICE, TRGOVINA- OGRANIČENE SU IM MOGUĆNOSTI PLASMANA NA TRŽIŠTU- ZAHTEVAJU POSEBNU STRUČNOST- LAKO SE PRILAGOĐAVAJU PROMENAMA U OKRUŽENJU

NEGATIVNE OSOBINE- VISOKI SU TROŠKOVI PROIZVODNJE- ZAVISE OD STRUČNOSTI RADNE SNAGE- TEŠKO SE NALAZE STRUČNI LJUDI- OGRANIČENI SU U POGLEDU SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE

PROIZVODNJE- TRŽIŠNI RIZIK JE VEĆI, JER PROIZVODE SAMO JEDAN PROIZVOD

SREDNJE PREDUZEĆE

POZITIVNE OSOBINE- FORMALIZOVANA ORGANIZACIONA STRUKTURA- RAST PROIZVODNJE I RAST PRODAJE- ZAHTEVAJU VEĆI KAPITAL- IMAJU HIJERARHIJU UPRAVLJANJA- ZAHTEVAJU POSEBNU STRUČNOST U UPRAVLJANJU

NEGATIVNE OSOBINE- ZAVISE OD STRUČNOSTI RADNE SNAGE- OGRANIČENI SU U POGLEDU SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE

PROIZVODNJE- TRŽIŠNI RIZIK JE VEĆI, JER SU IM KONKURENTI VELIKA PREDUZEĆA

VELIKO PREDUZEĆE

POZITIVNE OSOBINE- OSTVARUJE SE EFEKAT EKONOMIJE VELIČINE- KORISTI SREDSTVA VELIKIH KAPACITETA I

SMANJUJE PROSEČAN TROŠAK PROIZVODNJE- DRŽE OPTIMALNE ZALIHE I GOTOVE

PROIZVODE, SMANJUJU UKUPNE TROŠKOVE- KORISTE SAVREMENE METODE POSLOVANJA- OSTVARUJU EFEKAT KOMERCIJALNE

EKONOMIJE- OSTVARUJU EFEKTE FINANSIJSKE EKONOMIJE

NEGATIVNE OSOBINE - POVEĆANJE VELIČINE PREDUZEĆA DOVODI DO RASTA TROŠKOVA ŠTO MOŽE IZAZVATI DISEKONOMIJU OBIMA- NASTAJU INTERNIM ILI EKSTERNIM UVEĆANJEM- INTERNO PREDSTAVLJA RAZVOJ SOPSTVENOG KAPACITETA, OTVARANJE NOVOG POGONA- EKSTERNO PREDSTAVLJA PRIPAJANJE JEDNOG PREDUZEĆA DRUGOM: HORIZONTALNO, VERTIKALNO I KONGLOMERATSKI- FINANSIJSKO POVEZIVANJE: HOLDING I KONCERN

PRIVREDNA DRUŠTVA

ORTAČKO DRUŠTVO

- NASTAJE SPORAZUMOM 2 ILI VIŠE FIZIČKIH LICA- ODGOVARAJU SVOJIM SOPSTVENIM KAPITALOM, NEOGRANIČENO I SOLIDARNO- PREDSTAVLJA DRUŠTVA LICA - IMOVINA SE MOŽE POVEĆATI: DODATNIM ULOZIMA, DOBITI- DOBITAK I GUBITAK DELI SE NA ČLANOVE PODJEDNAKO- ULOZI SE MOGU PRENOSITI SLOBODNO IZMEĐU ORTAKA- ODLUKE SE DONOSE VEĆINOM GLASOVA ORTAKA- OSNOVNI NEDOSTACI SU: NEOGRANIČENA ODGOVORNOST I PRODAJA UDELA U SLUČAJU SMRTI ORTAKA

KOMANDITNO DRUŠTVO

- NASTAJE SPORAZUMOM 2 ILI VIŠE FIZIČKIH LICA, PRI ČEMU JEDAN ODGOVARA NEOGRANIČENO (KOMPLEMENTARI) I OGGRANIČENO DO VISINE ULOGA (KOMANDITORI)

- VISINA MINIMALNOG ULOGA JE ODREĐENA ZAKONOM- KOMPLEMENTARI UPRAVLJAJU DRUŠTVOM, A KOMANDITORI NE- PREDSTAVLJA DRUŠTVA LICA - IMOVINA SE MOŽE POVEĆATI: DODATNIM ULOZIMA, DOBITI- DOBITAK I GUBITAK DELI SE NA ČLANOVE SRAZMERNO ULOZIMA- ULOZI SE MOGU PRENOSITI UZ ODOBRENJE- ODLUKE SE DONOSE VEĆINOM GLASOVA ORTAKA

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

- NASTAJE OSNIVANJEM OD STRANE JEDNOG ILI VIŠE LICA - VISINA MINIMALNOG ULOGA JE ODREĐENA ZAKONOM- KOMPLEMENTARI UPRAVLJAJU DRUŠTVOM, A KOMANDITORI NE- PREDSTAVLJA DRUŠTVA KAPITALA- IMOVINA SE MOŽE POVEĆATI: DODATNIM ULOZIMA, DOBITI- DOBITAK I GUBITAK DELI SE NA ČLANOVE SRAZMERNO ULOZIMA- ULOZI SE MOGU PRENOSITI UZ ODOBRENJE- ODLUKE SE DONOSE VEĆINOM GLASOVA ORTAKA- SVI ULOZI SE VODE U KNJIZI ULOGA- NAJVIŠI ORGANUPRAVLJANJA JE SKUPŠTINA

AKCIONARSKO DRUŠTVO

- NASTAJE OSNIVANJEM OD STRANE JEDNOG ILI VIŠE - VISINA MINIMALNOG ULOGA JE ODREĐENA ZAKONOM I PODELJENA NA AKCIJE- KOMPLEMENTARI UPRAVLJAJU DRUŠTVOM, A KOMANDITORI NE- PREDSTAVLJA DRUŠTVO KAPITALA- IMOVINA SE MOŽE POVEĆATI: EMISIJOM OBVEZNICA TJ. JAVNIM POZIVOM- ZABRANJENO JE SMANJENJE KAPITALA- PRVA EMISIJA SE NE SME PRODAVTI ISPOD NOMINALNE VREDNOSTI

- MOŽE EMITOVATI OBIČNE I PREFERENCIJALNE AKCIJE- NAJVIŠI ORGAN UPRAVLJANJA JE SKUPŠTINA AKCIONARA, UPRAVNI ODBOR

JAVNO PREDUZEĆE

- FUNKCIONIŠU RADI POSTOJANJA OPŠTIH INTERESA- IMAJU MONOPOL- ŠTITI IH VLAST- IMAJU OGRANIČENU SAMOSTALNOST- OBUHVATA:PROIZVODNJU I DISTRIBUCIJU ENERGIJE, TRANSPORT- ČINE U RAZVIJENIM ZEMLJAMA 10-15 % bdp, A U NERAZVIJENIM 30-45%- KONTROLU VRŠI DRŽAVA PUTEM VCENA, STANDARDA ILI KROZ UPRAVLJANJE

PODJELA TROŠKOVA

-PREMA NAČINU PRENOŠENJA NA NOSIOCE1. Direktni2. Indirektni

- PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJE1. FIKSNI 2. VARIJALBILNI.- Posmatraju se na :

kratak rok – povećanje proizvodnje u okviru postojećih kapacitetaDugi rok – proširenje kapaciteta

POSMATRANJE TROŠKOVA NA KRATAK ROK

FIKSNI TROŠKOVI- UKUPNI FIKSNI TROŠKOVI NE MENJAJU SE SA

PROMENOM OBIMA PROIZVODNJE- PROSEČNI FIKSNI TROŠKOVI SE SMANJUJU

POVEĆANJEM OBIMA PROIZVODNJEPFT= UFT/QPFT- PROSEČNI FIKSNI TROŠKOVIUFT – UKUPNI FISKNI TROŠKOVIQ- BROJ JEDINICA PROIZVODA

- U FIKSNE TROŠKOVE SE UBRAJAJU: AMORTIZACIJA KADA SE OBRAČUNAVA VREMENSKI, TROŠKOVI MATERIJALA I RADA U PRIPREMNOJ FAZI, TROŠKOVI RADA NAJVIŠIH RUKOVODIOCA

VARIJABILNI TROŠKOVI- UKUPNI VARIJABILNI TROŠKOVI SE

SRAZMERNO MENJAJU SA PROMENOM OBIMA PROIZVODNJE

- DELE SE NA KOMPONENTE:PROPORCIONALNE, DEGRESIVNE ILI PROGRESIVNE I FIKSNE.

- Proporcionalni:troškovi osnovnog materijala, pomoćnog materijala, amortizacija, energija

- Degresivni ili progresivni na pr. troškovi kala rastura loma

- Fiksni troškovi nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na više zona obia proizvodnje

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

- BILANS STANJA - BILANS USPEHA - TOKOVI GOTOVINE (CASH FLOW)

BILANS STANJA

AKTIVA 䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

PASIVA  䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

Naziv iznos Naziv iznos

Stalna sredstva  䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

Sopstveni kapital

 䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

Obrtna sredstva  䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

Dugoročne obaveze

 䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

 䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

 䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

Kratkoročne obaveze

 䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

ukupno  䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

ukupno  䦋㌌㏒㧀좈琰茞ᓀ㵂Ü

BILANS STANJA - aktiva Stalna sredstva - sredstva koja se dugoročno koriste u

poslovanju I to su: zemljište, građevinski objekti,oprema mašine, motorna vozila

- Obrtna sredstva – sredstva za koja se očekuje da će biti pretvorena u roku od 12 meseci u gotovinu I to su:

- Gotovina- Depoziti u bankama - Potraživanja od kupaca - Zalihe (sirovina, gotovih proizvoda)

BILANS STANJA- pasiva

Ukupan kapital- obuhvata:1. Akcionarski kapital – iznosi uplaćeni po osnovu

kupovine akcija ili udela u preduzeću2. Neraspoređena dobit – ostvarena dobit preduzeća koja

nije raspoređena akcionarima3. Revalorizacione rezerve

II Dugoročne obaveze – sve obaveze sa rokom dospeća većim od 12 meseci, I to su: obaveze prema dobavljačima I obaveze prema bankamaIII Kratkoročne obaveze – sve obaveze sa rokom dopseća manjim od 12 meseci

BILANS USPEHA

I UKUPAN PRIHODPoslovni prihodiFinansijski prihodiOstali prihodi

II UKUPAN RASHODPoslovni rashodiFinansijski rashodiOstali rashodi

III DOBIT = UKUPAN RASHOD – UKUPAN PRIHOD

IV NETO DOBIT= DOBIT – POREZ NA DOBIT

FINANSIJSKI POKAZATELJI

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

Opšti racio likvidnosti= obrtna sredstva / kratkoročne

obaveze- Izražava stepen sigurnosti I za njega važi pravilo 2:1, što znači da je preduzeće likvidno ukoliko je ovaj pokazatelj 2 ili više Pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza

Rigorozni racio likvidnosti= obrtna sredstva - zalihe kratkoročne

obaveze- Izražava stepen sigurnosti I za njega važi pravilo 1:1, što znači da je preduzeće likvidno ukoliko je ovaj pokazatelj 1 ili više. Pokazuje sa koliko je dinara pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza

Neto obrtna sredstva = obrtna kratkoročne

sredstva - obaveze- Izražava stepen sigurnosti

POKAZATELJI AKTIVNOSTI

- Koeficijent obrta kupaca= neto prihod od prodaje

prosečni saldo kupaca

Prosečni saldo kupaca= saldo na početku+saldo na kraju godine/2

Prosečan period naplate = 360/ koeficijent obrta kupaca

Pokazuje koliko puta godišnje se naplati potraživanje od kupaca u toku godine. Stavljanje u odnos broja dana u godini (360) I koeficijenta obrta dobija se prosečno vreme trajanja obrta

- Koeficijent obrta zaliha= cena koštanja realizovanih proiz.

prosečni saldo zaliha

Prosečni saldo zaliha= saldo na početku+saldo na kraju godine/2

Prosečno vreme obrta zaliha = 360/ koeficijent obrta zaliha

Pokazujeperiod konverzije zaliha u gotovinu

POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE

ODNOS POZAJMLJNIH PREMA UKUPNIM SREDSTVIMA = POZAJMLJENI IZVORI

UKUPNI IZVORI

POKAZUJE KOLIKO JE SREDSTAVA POZAJMLJENO ZA POSLOVANJE U ODNOSU NA SOPSTVENE IZVORE

POKAZATELJI RENTABILNOSTI

STOPA PRINOSA NA UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA = POSLOVNI DOBITAK X 100

PROSEČNA POSLOVNA SREDSTVA

POKAZUJE KOLIKI JE PRINOS OSTVARILO PREDUZEĆE NA SVAKI DINAR ULOŽENIH POSLOVNIH SREDSTAVA

STOPA PRINOSA NASOPSTVENi kapital= NETO DOBITAK X 100

PROSEČNA SOPSTVENi kapital

POKAZUJE KOLIKI JE PRINOS OSTVARILO PREDUZEĆE NA SVAKI DINAR ULOŽENog SOPSTVENOG KAPITALA

POKAZATELJ PRODUKTIVNOSTI

P = Q L

P – produktivnostQ- ostvareni fizički obim proizvodnjeL – ostvareni utrošak radne snage

STRUKTURA KAPITALA I FINANSIJSKI LEVERIDŽ

OPTIMALNA STRUKTURA KAPITALA

• Podrazumeva najjeftinije finansiranje • Uredno izmirenje finansijskih obaveza • Moraju se ispoštovati određena pravila:

Razmatranje efikasne upotrebe novih sredstava 1. Dugoročna ulaganja iz dugoročnih izvora 2. Analiza sadašnjeg I budućeg kapaciteta preduzeća 3. Održavanje likvidnosti I kreditne sposbnosti 4. Praćenje privrednih kretanja 5. Osiguranje finansiranja u što većim tranšama

ODLUKA O FINANSIRANJU POSLOVANJA

ZASNIVA SE NA USPOSTAVLJANJU 2 RAVNOTEŽE:

1. Optimalne kombinacije tuđih I sopstvenih sredstava – preduzeće ne sme da dozvoli da udeo pozajmljenih sredstava bude veći od sopstvenih

2. Optimalnekombinacije dugoročnih I kratkoročnih izvora sredstava – održavanje likvidnosti tj. Finansiranje kratkoročnih sredstava iz kratkoročnih izvora I finansiranje dugoročnih sredstava (zgrada) iz dugovorlčnih izvora finansiranja

RIZIK I LEVERIDŽ

• Leveridž je model kojim se utvrđuje najbolji model za maksimiranje rezultata I zaštite od rizika.

• Postoje 3 vrste:1. Poslovni rizik I poslovni leveridž 2. Finansijski rizik I finansijski leveridž 3. Totalni rizik I kombinovani leveridž

POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERIDŽ

• Poslovni rizik je neizvesnost ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa na ukupna poslovna sredstva.

• Poslovni leveridž se vezuje sa posmatranje odnosa fiksnih troškova I poslovnog dobitka

• Poslovnim leveridžom se upravo izražava efikasnost poslovanja preduzeća sa fiksnim troškovima.

• Uticaj poslovnog leveridža na rezultat poslovanja meri se faktorom poslovnog leveridža.

• Faktor poslovnog leveridža se utvrđuje na osnovu odnosa marginalnog I poslovnog dobitka

FAKTOR POSLOVNOG LEVERIDŽA =MARGINALNI DOBITAK/POSLOVNI DOBITAK

• Faktor poslovnog leveridža pokazuje da bi svaki procenat povećanja obima prihoda od realizacije došlo do procentualnog povećanja poslovnog dobitka

• Faktor poslovnog leveridža je veoma bitan za preduzeća koja su intezivna kapitalom(proizvodna preduzeća), jer imaju veliki iznos fiksnih troškova

• Promene u obimu prodaje mnogo utiče na poslovni dobitak

FINANSIJSKI RIZIK I FINANSIJSKI LEVERIDŽ

• Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto dobitka na sopstveni kapital • Rizik ostvarenja bruto dobitka vezuje se za ulaganje pozajmljenih sredstava u

stalnu imovinu I trajna obrtna sredstva • Rizik ostvarenja bruto dobitka meri se faktorom finansijskog leveridža, kojim se

meri efekat pozajmljeni izvora finanisranja na rentabilnost • Dejstvo finansijskog leveridža je veće ukoliko je veće učešće pozajmljenih

sredstava I obrnuto. Dva su bitna faktora koja utiču na finansijski leveridž I to:1. apsloutna razlika između stope prinosa na ukupna poslovna sredstva I prosečne

kamatne stope kao cene pozajmljenih sredstava 2. Strukture kapitala preduzeća tj odnosa sopstvenih I pozajmljenih sredstava

FAKTOR FINANSIJSKOG LEVERIDŽA = POSLOVNI DOBITAK/DOBITAK PRE

OPOREZIVANJA • Pokazuje dejstvo kamatne stope na poslovni dobitak

KOMBINOVANI LEVERIDŽ

• Ovde se posmatra totalni rizik poslovanja tj. Neizvesnost u pogledu ostvarenja kako bruto tako I neto dobitka uzimajući u obzir I finansijske I poslovne rizike

• Prati uticaj promene obima proizvodnje na poslovni dobitka • Prati da li je preduzeće spremno da se zadužuje I time povečava stopu prinosa na

sopstvena sredstva • Teži za maksimiranjem rentabilnosti uz održanje likvidnosti

KOMBINOVANI FAKTOR = FAKTOR POSLOVNOG * FAKTOR FINANSIJSKOG

LEVERIDŽA

BIZNIS PLAN

BIZNIS PLAN – FINANSIJSKI PLAN

- Procenjivanje investicionih mogućnosti - Procenjivanje finansijskih mogućnostI - Kontrola ostvarivanja finansijskih rezultata

Pokazuje finansijsku opravdanost ulaska u posao Obuhvata stanje sredstava koje preduzeće treba za naredni period, način na koji

će ona biti obezbeđena i očekivani nivo prodaje, troškova i profita Finansijski plan nudi odgovore na pitanja:

Zašto su vam potrebna sredstva? Kakva sredstva su vam potrebna? Kada će vam sredstva biti potrebna? Kakve aranžmane nudite investitorima

Struktura biznis plana Finansijske projekcije

A. SAŽET PRIKAZ FINANS. REZ. ZA POSLEDNJE 3 GOD. sažetak finansijskih rezultata analiza i ocena poslovanja

B. POČETNI BILANS PREDUZEĆA potrebna početna sredstva način njihovog finansiranja

C. FINANS. PROJEKCIJE ZA NAREDNIH 3-5 GODINA scenario poslovanja (pretpostavke) projekcija budućih dobitaka/gubitaka projekcija budućih novčanih tokova (cash flow) projekcija budućeg bilansa stanja analiza i kontrola troškova ocena praga rentabilnosti analiza osnovnih finansijskih pokazatelja analiza osetljivosti finansijskih projekcija

PRELOMNA TAČKA RENTABILITETA

Ima za cilj da pokaže obim proizvodnje na kojem se izjednačava realizovana vrednost proizvodnje – ukupni prihodi od prodaje sa ukupnim troškovima

To je onaj stepen korišćenja kapaciteta na kojem preduzeće počinje da ostvaruje dobit

PTR = FT / (PC – Vq)Gde je:

FT – ukupni fiksni troškovi (zakupnina, zarade, porezi i dporinosi, nematerijalni troškovi)

PC – prodajna cenaVq – varijabilni troškovi po jedinici proizvoda

PLAN OTPLATE KREDITE Predstavlja operacionalizaciju kreditnih uslova Koristi kako za samu otplatu, tako i za projekto-vanje rezultata poslovanja u

planskom perioduD - Ukupan dugA – Vrednost jednog anuitetap (% godišnje) – kamatna stopa kreditan (godina) – rok otplate kreditam (koeficijent) – broj godišnjih anuitetai – kamatna stopa tokom jednog anuiteta

i = p/mA = D i (1 + i)n (1 + i)n -1

OCENA EFIKASNOSTI PROJEKTA Akumulativnost projekta – sintetizovan i najvažniji pokazatelj (odnos između

ulaganja u konkretan biznis i eventualnog plasmana tog kapitala na tržište novca) A – akumulativnost projekta (%)PND – prosečna godišnja neto dobit A = PND/UVI x 100 > i UVI – ukupna vrednost investicijei – ocenjena kamatna stopa na tržištu novca

Ekonomičnost projekta – odnos očekivanih prihoda i rashoda u veku trajanja projekta

E – Ekonomičnost projekta (koeficijent)PUP – prosečan godišnji ukupan prihod E = PUP/PUR > 1 PUR – prosečan godišnji ukupan rashod

Vreme vraćanja ulaganja – pokazuje za koliko će se godina vratiti uloženi papital uz zadržavanje startnog uloga

Ts – statičko vreme vraćanja ulaganja (god.) Ts = UVI/PND UVI – ukupna vrednost investicijePND – prosečna godišnja neto dobit

Struktura biznis plana Analiza i ocena rizika i problema

Pregled mogućih rizika i problema (eksternih i internih, sistemskih, špekulativnih i slučajnih) i procena verovatnoće njihovog ostvarivanja u realizaciji posla

Ocena finansijskih posledica njihovog dešavanja i instrumenti osiguranja

Plan delovanja u slučaju nastajanja problema odnosno plan mera, s kojima se može izbeći rizik ili smanjiti njegov učinak

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEĆA

POJAM PROCENE VREDNOSTI

Postoji nekoliko razloga za procenu vrednosti preduzeća_1. Privatnog karaktera – zbog prodaje 2. Poslovnog karaktera - nova emisija akcija 3. Fiskalnog karaktera - utvrđivanje poreske osnovice 4. Pravnog karaktera _ poravnanje, stečaj I sl.

Predmet procene jeste kapital preduzeća I on se može iskazati kao:1. Ukupan kapital = aktiva – kratkoročne obaveze 2. Sopstveni kapital = aktiva – (kratkoročne + dugoročne obaveze)3. Kapital više vlasnika = aktiva – (kratkoročne + dugoročne obaveze +

kapital ostalih vlasnika)

METODE PROCENE VREDNOSTI KAPITALA

• STATIČKE METODE1. Metoda knjigovodstvene vrednosti 2. Metod korigovane knjigovodstvene vrednosti 3. Metod reproduktivne vrednosti 4. Metod likvidacione vrednosti • DINAMIČKE METODE1. Metoda kapitalizacije neto dobitka 2. Diskontovane metode • KOMBINOVANE METODE

STATIČKE METODE –

Metod knjigovodstvene vrednosti

• Knjigovodstvena vrednsaot predstavlja razliku između poslovne aktive umanjene za iznos gubitka I svih obaveza uključujući I dugoročna rezervisanja I pasivna vremenska razgraničenja

• Osnovne karakteristike:1. Vrednost preduzeća na dan bilansiranja 2. Računovodstveni izveštaji su osnov ove procene 3. Osnovna sredstva se iskazuju u punom iznosu 4. Sredstva se vrednuju prema nabavnoj vrednosti

Metod korigovane knjigovodstvene vrednosti

• Ima osnovu kao prethodni metod, ali pored izveštaja zasniva se na utvrđivanju latentnih rezervi ili skrivenih gubitaka

• Latentne rezerve predstavljaju potcenjivanje aktive I precenjivanje pozicija pasive

• Skriveni gubitci predstavljaju precenjivanje aktive I potcenjivanje pozicija pasive

• Ako je iznos skrivenih gubitaka veći od latentnih rezervi tada se smanjuje vrednost preduzeća I obrnuto

Metod reproduktivne vrednosti preduzeća

• Ova metoda još se naziva I troškovnom metodom ili metodom neto vrednosti • Zasniva se na tržišnoj proceni vrednosti svih pozicija aktive I pasive.

Realna aktiva (osnovna sredstva, zalihe, sirovine, gotovi proizvodi) procenjuju se na osnovu tržišne vrednosti uz umanjenje za % funkcionalne vrednosti Dugoročna ulaganja, kratkoročna ulaganja, vrednosni papiri procenjuju se na osnovu metode diskontovane vrednosti Potraživanja od kupaca procenjuju se na osnovu stepena naplativosti, a zatim se vrši diskontovanje naplativih potraživanja

Metod likvidacione vrednosti

• Vrši se kao I kod prethodnih metoda na osnovu knjigovodstvenih podataka I izveštaja, ali se primenjuje u slučaju likvidacije preduzeća

• Likvidaciona masa se formira a zatim se vrši procena I utvrđivanje obaveza

DINAMIČKI METOD PROCENE-

Metod kapitalizacije neto dobitka

• Polazi od toga šta će preduzeće raditi u budućnosti I kakvi će biti njegovi rezultati u budućnosti

• Sve vrednosti se utvrđuju na osnovu tržišnih vrednosti • Ovde se vodi računa o vremenskoj vrednosti novca • Vrednost preduzeća dobija se stavljanjem u odnos neto dobitka sa cenom

kapitala

Diskontni metod

• Ovaj metod polazi od vremenske vrednosti novca • Ono se zasniva na pitanju koliko će vredeti novčana primanja preduzeća u

budućnosti • Metodom diskontovanja se vrensoti budućih prihoda svode na sadašnju vrednost • Razlikuju se 2 metode:1. Metoda diskontovanja neto dobitka 2. Metoda diskontovanja čistog novčanog dobitka

• METOD DISKONTOVANJA NETO DOBITKA• Projekcijom bilansa uspeha dobija se odgovarajuća vrednost neto dobitka za

naredni period, a zatim se vrši putem diskontnog faktora (3%-5%) vrši svođenje njegove vrednosti na sadašnje vreme

• Ono što je karakteristično kod ovog metoda da se za poslednju laniranu poslovnu godinu radi kapitalizacija neto dobitka što znači da će preduzeće raditi I u budućnosti

• METOD DISKONTOVANJA ČISTOG NOVČANOG TOKA• Projekcijom bilansa uspeha I bilansa stanja dobija se odgovarajući priliv I odliv

novca, koji se putem diskontnog faktora (3%-5%) svodi na sadašnje vreme • Ono što je karakteristično kod ovog metoda da obuhvata sve prilive iodlove po

svim pozicijama aktive I pasive