film u nastavi priručnik za studente - buduće nastavnike...Za izdavača: Marija Čečen Koizdavači: Čovek u nevolji O.P.S. (Člověk v tísni O.P.S.) i Centar za obrazovanje nastavnika,

film u nastavipriručnik za studente -

buduće nastavnike

Film u nastavipriručnik za studente - buduće nastavnike

Izmenjeno i dopunjeno izdanje priručnika Dokumentarni film u nastavi programa Jedan svet u školama

Izdanje je realizovano u partnerstvu organizacije Čovek u nevolji (Člověk v tísni), programa Slobodna zona Junior (Fond B92) i Centra za obrazovanje nastavnika

(Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu) u okviru projekta „Uvođenje novih pristupa u građanskom obrazovanju”, uz podršku američke fondacije Nacionalna

zadužbina za demokratiju – NED (National Endowment for Democracy).

Beograd, 2017.

Izdavač: Fondacija Fond B92 ( u okviru programa Slobodna zona Junior)Za izdavača: Marija ČečenKoizdavači: Čovek u nevolji O.P.S. (Člověk v tísni O.P.S.) i Centar za obrazovanje nastavnika, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Naziv originalnog izdanja: Jeden svět na školách / VŠ skripta Doku-mentární film ve výuceUrednica originalnog izdanja: Ester PjeknaAutori: Vlasta Vičihlova, Vendula Šnokhousova, František Rozum, David Valouh, Ludmila SoučkovaU pripremi originalnog izdanja učestvovali su: Karel Strahota, Aneta Hodulkova, Tereza Pelehova, Kateržina Saparova, Linda Šilingerova, Nataša Mazačova, Petra Doležalova

Izdanje priredili: prof. dr Dragan Popadić, dr Lidija Radulović, dr Milan Stančić, prof. dr Vera Rajović i Jelena JoksimovićAutori izmena i dopuna izdanja: prof. dr Dragan Popadić, dr Lidija Radulović, dr Milan Stančić, prof. dr Vera Rajović, Jelena Joksimović i Kruna SavovićRedaktorka izdanja: Olivera Ranđić

Koordinatorke projekta: Alžbjeta Stropnjicka i Olivera Ranđić

Hvala: Filmskoj producentskoj kući “Zndenvind” (Zuidenwind Film-productions), Loading Doksu (Loading Docs), Dovana Filmsu (Dovana Films), Amnesti internešenalu (Amnesty International), Sančajldu (Sun-child) i Akademskom filmskom centru Doma Kulture „Studentski grad”

Prevod sa češkog: Snežana Linda PopovićLektura i korektura: Milan LukićDizajn i grafika: Jovana Timotijević

Štampa: New ImageBeograd, 2017Tiraž: 100

7

sadržaj

Predgovor / 7Uvod / 10

01Dokumentarni film 1.1 Šta je dokumentarni film? / 141.2 Kratka istorija dokumentarnog filma / 151.3 Kategorije dokumentarnog filma / 18 1.4 Autorsko pravo u praksi / 23

02Obrazovanje pomoću dokumentarnog filma 2.1 Osnove korišćenja dokumentarnog filma u nastavi / 442.2 Refleksija emocija posle filmske projekcije / 532.3 Metode rada sa dokumentarnim filmom u nastavi / 582.4 Korišćenje dokumentarnog filma u realizaciji aktuelnih tema / 682.5 Kako predavati kontroverzne teme / 812.6 Preporuka za organizovanje i vođenje diksusije / 832.7 Učenje kroz projekte / 88

03Iskustva iz prakse3.1 Obrazovanje u osnovnim školama pomoću dokumentarnog filma /963.2 Obrazovanje u srednjim školama pomoću dokumentarnog filma / 99

______________

PriloziPrilog 1 – Audio-vizuelne lekcije / 112Prilog 2 – Primer scenarija za čas / 122Prilog 3 – Dodatna preporučena literatura za studente predmeta Film u nastavi / 124Prilog 4 – Lista filmova na DVD-u Slobodne zone Junior priređena uz ovo izdanje / 125

predgovor

Film kao „sedma umetnost” nastao je tek pre nešto više od jednog stoleća, a veoma brzo je, zahvaljujući snazi audio-vizuelnog predstavljanja, postao izuzetno moćan i atraktivan medij. U brojnim svojim oblicima, od ig-ranog filma do video-klipova na internetu, postao je nezaobilazan deo svakodnevice mladih. Uprkos njegovoj sveprisutnosti, komunikativnosti i snažnom uticaju, izgleda da je u okviru obrazovnog sistema potencijal filma kao nastavnog sredstva nedovoljno iskorišćen. Polazeći od ovakvih uvida, pokrenuta su dva srodna projekta, jedan u Češkoj − Jedan svet u škol-ama, drugi u Srbiji − Slobodna zona Junior, a oba sa ciljem da doprinesu obuhvatnijem i uspešnijem korišćenju filma u obrazovnom procesu.

Jedan svet u školama je obrazovni program za obuku nastavnika u kome oni uče kako da koriste dokumentarne filmove u nastavi osnovnih i srednjih škola. Počev od 2001. godine, više od 3.300 nastavnika i učenika osnovnih i srednjih škola u Češkoj rade sa materijalima pripremljenim u okviru ovog programa. Kao produkt višegodišnjeg iskustva u radu sa filmom u nastavi, nastao je priručnik Dokumentarni film u nastavi, koji služi podučavanju studenata (budućih nastavnika) kako da u nastavi koriste dokumentarni angažovani film.

Program Slobodna zona Junior je započet 2006. godine u Srbiji sa ciljem da se film uvede kao pomoćno sredstvo u nastavi u osnovnim i srednjim škol-ama. Mada je početna namera i težište programa korišćenje filma u nastavi građanskog vaspitanja, brzo se pokazalo da su nastavnici i učenici zaint-eresovani da film koriste kao nastavno sredstvo i u drugim predmetima. Kako bi poslužili za obuku nastavnika i bili pomoć samim nastavnicima u radu na času, nastala su četiri priručnika za upotrebu filma kao nastavnog sredstva, koja su praćena DVD kompilacijama filmova.

Nakon desetogodišnjeg uspešnog rada programa Slobodna zona Junior rodila se ideja da se metodika rada sa filmom kao nastavnim sredstvom uvede kao predmet u visokoškolskom obrazovanju. Ova ideja je počela da se realizuje pre svega zahvaljujući inicijativi Olivere Ranđić i Alžbjete Stro-pnjicke, koje su, kao predstavnice organizacija Fond B92 i Čovek u nevolji, stupile u kontakt sa Centrom za obrazovanje nastavnika na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

8 9

Dalja saradnja i razmena iskustava realizatora programa Jedan svet u škol-ama i Slobodna zona Junior i Centra za obrazovanje nastavnika na Filozof-skom fakultetu u Beogradu pokazale su se kao veoma uspešne. Tim profe-sora Centra za obrazovanje nastavnika (prof. dr Vera Rajović, doc. dr Lidija Radulović, doc. dr Milan Stančić, Jelena Joksimović), sa koautorom pro-grama Slobodna zona Junior prof. dr Draganom Popadićem na čelu, koncip-irao je predmet Film u nastavi. Ovaj predmet je školske 2016/2017. godine akreditovan na master programu namenjenom obrazovanju nastavnika i programu celoživotnog učenja Obrazovanje nastavnika predmetne nastave na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Razvoj novog nastavnog predmeta podrazumevao je rekonceptualizaciju pristupa korišćenju dokumentarnog filma u nastavi, koji je nastao kao deo programa Jedan svet u školama u Češkoj. Taj pristup je obogaćen dodatnim tematskim celinama u cilju prilagođavanja konkretnom programskom kon-tekstu, ali i širim teorijskim osloncima, koji će studentima omogućiti bolje razumevanje značaja i značenja filma u nastavi. Dodatne tematske celine, čiji autori su nastavnici na predmetu Film u nastavi, tiču se, između ostalog, medija u savremenom društvu, kulturi i obrazovanju; savremenih shvatan-ja obrazovanja i učenja, saznanja o interaktivnoj nastavi kao kontekstu za korišćenje filma u nastavi i o odnosu umetnosti, angažovanog obrazovanja i filma, kao i detaljnije razrade bavljenja kontroverznim temama.

Kao osnova za rad sa studentima na predmetu Film u nastavi korišćeno je češko izdanje priručnika Dokumentarni film u nastavi. Češki priručnik je, u skladu sa goreopisanim promenama i proširenjima nastavnog pro-grama, kao i na osnovu jednogodišnjeg iskustva u realizaciji novog pred-meta, donekle modifikovan i obogaćen novim sadržajima. Tako je nastao novi priručnik, koji se nalazi u vašim rukama i, dakle, predstavlja delimič-no izmenjenu verziju priručnika nastalog u okviru programa Jedan svet u školama.

Tim Centra za obrazovanje nastavnika opredelio se da promene u načinu na koji su konceptualizovali i realizovali pristup korišćenju filma u nas-tavi u publikaciji naznače i objasne u formi dodatnih tekstova, čuvajući u priručniku i integralnu verziju izvornog teksta. Ovi segmenti istaknuti su u formi plave pozadine, na kojoj je štampan dodati tekst.

Uz priručnik je priređena i DVD kompilacija filmova koja sadrži 13 doku-mentarnih filmova. Za njihovo korišćenje su obezbeđena prava u okviru predmeta Film u nastavi, ali i za njihovu upotrebu kao nastavnog sredstva u školama na teritoriji Srbije.

Poduhvat uvođenja novog nastavnog predmeta, njegove uspešne realizacije i izdavanja ove publikacije ne bi bio ostvariv da nije bilo dragocene pomoći velikog broja institucija i pojedinaca. Zahvaljujući organizacijama Čovek u nevolji i Fond B92 sa programom Slobodna zona Junior, uz finansijsku po-dršku Nacionalne zadužbine za demokratiju, omogućena je razmena novih ideja između nastavnika i studenata iz Češke i Srbije. Iskustva i preporuke koje su tom prilikom sa ostalima podelili Vlasta Urbanova, Dušan Kubička, Danijela Čehova i Veronika Mulerova iz Češke te Vesna Štrbić, Ilinka Miletić i Aleksandar Vajzner iz Srbije, značajno su unapredili rad na predmetu i priručniku. Značajan doprinos realizaciji predmeta dali su i gosti-predavači Vladimir Perović, Želimir Gvardiol, Maja Maksimović i Melita Ranđelović, koji su nesebično delili svoju umetnost, iskustva i ideje sa timom profeso-ra Centra za obrazovanje nastavnika i njihovim studentima. Veliko hvala Ivi Janković, bivšoj studentkinji CON-a i saradnici Slobodne zone Junior za sugestije u vezi sa planiranjem i za učešće u realizaciji pojedinih časova na predmetu Film u nastavi, kao i Mariji Bulatović za revnosno obaveštavan-je studenata o svim bitnim pitanjima u vezi sa predmetom i za učešće u njemu u ulozi studentkinje/učenice i kritičke/podržavajuće prijateljice na svim časovima. Zahvaljujemo se i koleginicama Neveni Mitranić, Dragani Purešević i Kristini Drini, koje su podelile svoja dragocena iskustva i uvide u vezi sa pomoći i podrškom koja se u našoj zemlji pruža migrantima, što je bila tema jednog od filmova sa kojim smo radili u nastavi.

Na kraju, najveću zahvalnost dugujemo studentima na neiscrpnoj inspir-aciji i zajedničkom građenju značenja šta je film u nastavi: Dragani Aleksić, Aleksandaru Arseniću, Bojani Đurić, Ani Jakovljević, Milanu Jankoviću, Milki Jovanović, Milici Mihailović, Mariji Milenković, Danijeli Milićević-Dragićević, Ivani Prijović, Radmili Rajaković, Srđanu Simeunoviću, Nataši Stanković i Andrei Tomović-Sokić.

10 11

uvodJedan svet u školama (JSUŠ) je obrazovni program organizacije Čovek u nevolji (Člověk v tísni). Još od 2001. godine pripremamo nastavne materija-le za osnovne i srednje škole u Češkoj Republici i inostranstvu. Osnovu tih materijala čine dokumentarni filmovi dopunjeni metodičkim aktivnostima koje su namenjene časovima. Prilikom razvijanja ovih materijala posebnu pažnju posvećujemo njihovoj primeni, iskoristivosti u praksi, te zbog toga svi nastaju u saradnji sa nastavnicima. Sa našim materijalima rade nas-tavnici i učenici u više od 3300 osnovnih i srednjih škola. Posvetili smo se ljudskim pravima, modernoj čehoslovačkoj istoriji, medijskom obrazo-vanju i mnogim drugim temama. Cilj publikacije, koju upravo držite u rukama, jeste predstavljanje doku-mentarnog filma kao unikatnog instrumenta u obrazovanju, koji može da otvori teme važne za današnji svet, probudi našu osetljivost i izgradi kvalitetne međuljudske odnose. Ova skripta donose kompleksan pogled na mogućnost rada sa dokumen-tarnim filmom u nastavi. U uvodnom delu kratko predstavljamo dokumen-tarni film kao takav, njegov istorijski razvoj te razne metode snimanja i obrade stvarnosti. Ovaj deo donosi i osnovne informacije iz oblasti autor-skih prava u koju spada i korišćenje audio-vizuelnih materijala u nastavi. U poglavljima koja slede pripremili smo za vas konkretne preporuke za rad sa filmom. Saznaćete kako da premite i organizujete čas sa filmskom projekcijom, na šta da obratite pažnju, zašto je i kako neophodno postarati se za emocije izazvane filmom, kao i to koje sve mogućnosti vama i vašim đacima pruža zajedničko gledanje filma. Naći ćete ovde primere konkret-nih metoda i aktivnosti koje možete primeniti u nastavi, a pored toga i pre-poruke za obradu kontroverznih tema ili organizovanje diskusija. Predstavljene aktivnosti i metode ilustrovane su na primerima konkret-nih dokumentarnih filmova. Svi pomenuti filmovi su na raspolaganju na našem internet portalu jsns.cz, zajedno sa tzv. audio-vizuelnim lekcijama. Audio-vizuelne lekcije su koncipirane kao gotov nastavni paket koji uvek sadrži dokumentarni film ili socijalni spot, pregledno obrađenu aktivnost za rad na času i druge prateće informativne materijale. U skriptu smo, radi ilustracije, uključili primer jedne kompletne audio-vizuelne lekcije. Iskustva i preporuke iz prakse nastavnika koji naše materijale već dugo koriste u svom nastavnom radu možete naći u zaključnom delu ove pub-likacije.

Prijatno čitanje želi Ester Pjekna, koordinatorka projekta Jedan svet u školama

Dragi prijatelji,

Ovaj priručnik je nastato kao rezultat našeg višegodišnjeg prisustva na univerzitetima na kojima smo proveravali da li bi za vas, studente, bilo za-nimljivo i inspirativno da se upoznate sa mogućnostima koje nudi naš pro-gram – Jedan svet u školama (JSUŠ). U akademskoj sredini se potvrdilo ono što je pokazalo više od 15 godina rada sa dokumentarnim filmom u preko 3000 osnovnih i srednjih škola u celoj republici – da korišćenje filma zanima ne samo nastavnike već i uče-nike, studente, roditelje, čak i njihove prijatelje. Zajedničko učestvovanje u prenošenju snažnih doživljaja ljudi koji su se našli u teškim životnim situacijama, od kojih su neki eventualno uspeli da ih inspirativno reše, očito je nešto što predstavlja našu aktuelnu un-utrašnju i spoljnu potrebu. Istovremeno, ono nas povezuje sa korenima i kontinuirano se nastavlja na davnu, skoro zaboravljenu, pripovedačku tradiciju. Samo su danas uslovi promenjeni – umesto leti pored ognjišta ili zimi u kući, čijajući perje, sad sedimo ispred monitora računara ili filmskog platna.Ali suština ostaje ista – prenošenjem doživljaja drugih ljudi imamo mo-gućnost da, isto kao naši preci, postanemo mudriji, doživimo katarzu, pro-dubimo svoja shvatanja i razumevanja, razvijemo empatiju, sposobnost slušanja, volju za pomaganjem i nađemo odvažnost za aktivnu promenu sebe i sveta koji nas okružuje. Za generacije današnjih đaka i studenata se često govori da ih sadašnji svet ne zanima, a ukoliko se desi da ih zanima, onda je to samo iz ugla ličnog komfora i dosezanja materijalnog luksuza. Naš rad sa dokumentarnim filmom, na sreću, pokazuje zabludu takvog zaključka, a 15 godina je zasig-urno dovoljno dugo vreme da ono što smo saznali tokom projekcija doku-mentarnih filmova u školama možemo smatrati uverljivim.Učenici i studenti danas nesumnjivo nisu ni lenji ni nezainteresovani. Nisu bez ideja a, srećom, ni bez volje da svoje ideje realizuju. Preduzimljivi su, kreativni, solidarni, kadri da poštuju, slušaju i saosećaju, a mi se možemo samo pitati u kojoj meri sadašnji obrazovni sistem ove njihove sposobnosti razvija i podržava. Mi smo proverili i utvrdili da program JSUŠ-a to može. Ukoliko želite da pomenute sposobnosti i stavove koji bi iz njih proizašli razvijate kod svojih budućih đaka i studenata, onda su ova skripta namenjena upravo vama. Želimo da ona postanu vaš istinski pomoćnik u budućem radu sa drugima, ali i istovremeno u radu na vama samima.

Vlasta Vičihlova,pedagoškinja, lektorka za kurseve na fakultetima

01 Dokumentarni film

Kadar iz filma Joši

14 15

1.1. Šta je dokumentarni film?

Dokumentarni film možemo okarakterisati kao „kreativnu obradu stvar-nosti“. Prvi put se javlja na prelazu 19. i 20. veka i od tog perioda se nepre-kidno menja – koristi neprestan razvoj filmske tehnologije, prilagođava se modernim oblicima medija i uz to ispoljava nove ideje i stavove društva koje se menja. Postupno su dokumentarni filmovi počeli da se razlikuju te su se razvile različite vrste.Dokumentarni filmovi proširuju vidike, inspirišu i obrazuju. Uglavnom imaju barem jedan od sledećih ciljeva: - dokumentovanje konkretne teme radi očuvanja znanja o njoj;- otkrivanje nečeg novog o datoj temi;- omogućavanje gledaocu da se uživi u život snimanih ljudi;- odbrana ideja, stavova ili teme prikazane u filmu;- upozoravanje na probleme savremenog sveta.Reč dokument potiče od latinskog documentum, što može značiti ispra-va, važna potvrda, dokaz ili svedočanstvo. Pridev dokumentarni odražava nešto što je zasnovano na dokumentima, dakle uverljiv, verodostojan ma-terijal. U audio-vizuelnom stvaralaštvu naziv dokumentarni podrazumeva filmove i televizijske žanrove zasnovane na autentičnom beleženju stvar-nih događaja uz neposredne izjave svedoka.Termin dokumentarni film, u današnjem smislu ove reči, prvi je počeo ko-ristiti Džon Grirson, slavni škotski režiser i osnivač Nacionalnog filmskog odbora Kanade (National Film Board of Canada – NFB). Još ranije se u vezi sa prikazom slike koristila reč dokumentaran, i to kao ocena realističnosti slikarskih dela. Kasnije se ovaj pojam pojavio u ranoj kinematografiji, ko-rišćen je katkad kao naziv za kratke filmove koje su snimala braća Limijer u egzotičnim zemljama, čiji cilj je bio svedočanstvo o potpuno drugačijem načinu života. Grirson je izjavio da je dokumentarni film „kreativna obrada stvarnosti“. Dokumentarni film prikazuje „stvarni“ svet kroz oči svog stvaraoca. Nije reč o fikciji, već se reprezentuje jedan ugao pogleda na stvarnost. O Grir-sonovoj definiciji se decenijama vode vatrene diskusije. Naše predstave o beleženju realnosti pomoću objektiva kamere se neprestano menjaju. Da li uopšte postoje neka ograničenja za kreativnost filmskog stvaraoca? Da li u određenoj tački film prestaje da biva dokumentaran?Jedna od čari dokumentarnog filma je to što omogućava gledaocu da se na trenutak prenese u drugi svet, u život drugih stvarnih ljudi.

Nekada je prikazana realnost veoma neprijatna i komplikovana, dok je samo praćenje dokumentarnog filma složenije samim tim što on ne nudi jednostavne odgovore. Upravo zbog toga su dokumentarni filmovi toliko bitni – otvaraju nam oči kako bismo primetili one aspekte našeg sveta na koje možda ne bismo drugačije ni pomislili. Pored faktičkog sadržaja, dokumentarni film može prenositi autentične slike, zvukove, konkretne događaje, izazvati intenzivne doživljaje i produ-biti interesovanje za datu materiju.Osim obrazovnog, dokumentarni film ima i veoma izražen vaspitni potenci-jal. Naime, za razvoj ličnosti i formiranje stavova su, pored činjenica, važne i emocije. Drugim rečima, pored toga što je bitno „videti i čuti“, važno je, takođe, „osetiti i razumeti“. Dokumentarni film upravo razvija tu sposob-nost. To, međutim, donosi i izvesne teškoće. Tako dokumentarni film može sadržati celi niz prikrivenih saopštenja, izobličenih činjenica i predrasuda, koje proizilaze iz kulturnog konteksta datog vremena. Kao bilo koji drugi medij može – bilo namerno ili nehotice – uticati na sagledavanje stvarnosti, a da toga nismo u potpunosti svesni.

1.2. Kratka istorija dokumentarnog filmaPotreba za dokumentovanjem – očuvanjem nekog trenutka – stara je ko-liko i samo čovečanstvo. Još su naši davni preci pravili crteže u pećinama. Iz istog razloga je nastala cela lepeza književnih, slikarskih i vajarskih dela. Neposredni prethodnik dokumentarnog filma bila je fotografija. Prvi zaista uspešni pronalazači pokretnih slika bili su Francuzi – braća Limijer. Films-ka kamera Tomasa Edisona bila je ogromna i statična, a braća Limijer su uspeli da osmisle laku, prenosnu kameru, koju je bilo moguće pretvoriti u projektor. Limijerovi su organizovali javne projekcije svojih filmskih sni-maka beleženih kamerama po celom svetu.Najslavniji rani dokumentarni film bio je Nanuk, čovek sa severa Roberta Flaertija, snimljen 1922. godine. Neki ga čak smatraju prvim pravim do-kumentarnim filmom. Nanuk ne predstavlja samo zbirku scena iz života iza polarnog kruga, već ima celovitu strukturu i nudi ličan pogled na život jedne porodice Inuita. Flaertija su neki kritikovali da je manipulisao stvar-

16 17

nošću u korist filma. Članove inuitske porodice je odabrao tako da odgo-varaju njegovim zamislima o tipičnim predstavnicima inuitskog naroda i dao im je nova imena koja su zapadnim gledaocima bila laška za pamćen-je. Veštački je pravio i pojedine situacije. Tako je, na primer, slavna sce-na gradnje iglua inscenirana samo za potrebe filma. Gledaoci, međutim, tokom gledanja filma imaju osećaj da zajedno sa snimanim Inutima dele njihov život. Nanuk je bio vanredno uspešan i do danas nije izgubio svoju privlačnost. Jedan od razloga velikog značaja i uticaja filmova kao što je Nanuk, čovek sa severa jeste činjenica da prikazuju mesta koja većina ljudi drugačije ne bi imala mogućnost da vidi. Dokumentarni filmovi iz udaljenih krajeva su – premda nenamerno – često doprinosili formiranju pogrešnih predstava i stereotipa. Za mnoge ljude tada, a i danas, „videti” je značilo „verovati”. Do-kumentarni filmovi su toliko ubedljivi da nekritički posmatrač može slepo poverovati u istinitost svega što vidi na platnu ili ekranu. Upravo zbog toga dokumentarista ima prema svojim gledaocima i protagonistima moralnu odgovornost da prikaže istinu onako kako je on sam vidi. U recenziji sledećeg Flaertijevog filma Moana (1926) Džon Grirson je prvi put upotrebio termin dokumentarni film. Napisao je: „Moana je vizue-lno pripovedanje događaja svakodnevnog života polinezijskog mladića i njegove porodice i kao takav, naravno, ima dokumentarnu vrednost.“ Grirsovo pisanje i snimanje podstaklo je nastanak dokumentarnog pokre-ta u Velikoj Britaniji i drugim zemljama. Grirson je smatrao kako dokumen-tovani filmovi mogu omogućiti građanima da efikasno učestvuju u društ-venim promenama. Upravo ova misao je kasnije postala polazna tačka za osnivanje pomenutog Nacionalnog filmskog odbora Kanade. Tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka mnogo je umetnika otkrilo potencijal dokumentar-nog filma te su doprineli raznovrsnosti ovog žanra. U Sovjetskom Savezu je revolucionarni umetnik Dziga Vertov razvio ideju filmske kamere kao ki-no-oka, tj. mehaničkog oka koje beleži „istinu u pokretu“. Ostali filmski au-tori, poput Voltera Rutmana, koristili su pokretne kamere i montažu kako bi naglasili poetske i estetske vidove stvarnosti. Rutmanovo remek-delo Berlin: Simfonija velegrada (1927) pokazalo je da dokumentarni film može imati izrazito estetske crte. U Nemačkoj je talentovana Leni Rifenštal bila odabrana da snimi kon-gres nacističke partije u propagandnom filmu Trijumf volje (1935). Pro-pagandni filmovi su bili u određenom pogledu dokumentarni filmovi koje su sponzorisale vlade. Takva je, na primer, serija filmova Zašto se borimo (1942–1945) holivudskog režisera Frenka Kapre, čiji cilj je bio obez-beđivanje podrške javnosti SAD-a u Drugom svetskom ratu. Slične filmove je tokom rata pravio i Grirson, koji je tada bio na čelu NFB-a. Mislio je da dokumentarni film u ratnim vremenima ima važan propagandni zadatak, te mora Kanađanima da pokaže za šta se bore i da im posredstvom emo-

cija udahne odvažnost za tu borbu. NFB je tada zapošljavao stotine ljudi i tokom rata je snimio više od hiljadu filmova. Na razvoj dokumentarnog filma je nedvosmisleno uticao razvoj tehnologi-je. Već od 20-ih godina 20. veka postojao je šesnaestomilimetarski film, a počele su da se prave kamere kojima se lakše rukovalo, bile su lakše i čak su mogle da se nose na ramenu ili u ruci (npr. kamera Kinamo). Mada je era zvučnog filma otpočela 1927. godine, snimanje zvuka je i dalje predstavlja-lo složen proces. Ogromna tehnička inovacija bila je koncepcija prenosnog magnetofona Nagra iz 1953. godine. Od 1958. godine bilo je moguće sni-mati zvuk istovremeno sa slikom, a u dokumentarnim filmovima su znača-jan prostor dobili dijalozi. Pronalazak filma veće osetljivosti omogućio je nastanak dokumentarnih filmova koji su sadržali više razgovora snim-ljenih direktno na mestu. Razvoj magnetne video-trake doprineo je pak pojednostavljenju celog procesa. Tehnološki razvoj je uticao i na poimanje dokumentarnog filma kao takvog te je potpomogao umetničke pristupe i veću raznovrsnost dokumentarnih žanrova. Autori su odjednom mogli da stvaraju ličnije filmove sa manjim štabom, a finansijski dostupnija oprema je otvorila vrata brojnijim snimanjima filmova.U 50-im i 60-im godinama 20. veka dokumentarni filmovi su počeli da se pojavljuju na televiziji. Sa postupnim širenjem kablovske televizije i satelitskog emitovanja rasle su i prilike za finansiranje i distribuciju doku-mentarnih filmova. Televizija je, takođe, doprinela raznolikosti žanrova do-kumentarnog filma – specijalizovani kanali danas emituju prirodopisne, et-nografske, istorijske i druge tipove dokumentarnih filmova. Javljaju se tako nezavisni autorski filmovi, koje televizija kupuje, ili dokumentarci sniml-jeni upravo za potrebe televizije. Teme i način obrade ovih „televizijskih“ dokumentaraca su pod uticajem dostupnih finansija, vremena i opštih programskih zahteva date televizijske stanice. U njima se, uglavnom, ne stavlja naglasak na umetničku viziju autora. U tom pogledu, ovakvi filmovi nisu daleko od reportaže i publicistike – informativne forme usmerene na brzu obradu aktuelnih tema, pri čemu se koristi samo jedan deo od celog bogatstva filmskog jezika. Uspešan autorski dokumentarni film može biti u poređenju sa reportažom ili publicistikom više vanvremenski, jer nastoji da temu dublje obradi, a istovremeno joj daje specifičan estetski kvalitet. Današnji javni servisi, kao što su BBC, ZDF ili ČT (Češka televizija), i pri-vatne firme (HBO) daju veći prostor upravo autorskim dokumentarcima i, eventualno, investiraju u sopstvene zahtevnije dokumentarne cikluse. Do-kumentarni filmovi su, nasuprot igranim, mnogo jeftiniji, a odgovarajuće odabrana tema može da privuče pažnju gledalaca. Početkom 21. veka veliki uspeh su u bioskopima doživeli celovečernji do-kumentarni filmovi, kao što su Magla rata (2003), Farenhajt 9/11 (2004), Korporacija (2003) ili Super Size Me (2004). Oni su pokazali da su gle-daocima privlačni filmovi koji detaljno proučavaju osnovne društvene

18 19

i političke fenomene. Češke gledaoce su poslednjih godina u bioskope privukli naročito dokumentarni filmovi tzv. „longitudinalnog pristupa“, kao što su, na primer, Građanin Havel (2008), Katka (2010) ili Rene (2008). Interesovanje su probudila četiri istorijska dokumentarca Zaboravljeni transporti (2007–2009) i socijalno angažovani snimak Auto*Mat (2009). Na svetskim festivalima dokumentarnog filma nezapamćen odjek je imao Češki san (2004), kog su njegovi tvorci nazvali „prvi češki filmski rijaliti šou“. Internet je postao nova platforma za dokumentarni film, a u poslednje vreme i značajno tržište. Pored informativnih servera i socijalnih mreža, na kojima ljudi razmenjuju milione (često autorskih) video-snimaka, otvo-rio se prostor za više koncepcijskih rešenja onlajn distribucije dokumen-tarnih filmova. Pojavile su se na desetine internet portala koji od autora kupuju prava i tako nude besplatno, ili po simboličkoj ceni, gledanje doku-mentarnih filmova. Takođe, danas je moguće novčano pomoći proizvodnju dokumentarnog filma (tzv. crowdfunding) i tako postati njegov koautor. Kako forumi za diskusije na internetu, tako i blogovi podstiču polemike o filmovima i njihovim temama.

1.3. Kategorije dokumentarnog filmaNastojanje da se kategorišu dokumentarni filmovi relativno je teško ostvarivo – filmovi neprestano izmiču novooformljenim kategorijama. „Kategorije“ koje slede predstavljaju opšti opis načina koji autori filmova primenjuju u obradi materije.

Pripovedački dokumentarni filmPripovedački dokumentarac je upravo ono što većina nas zamišlja pod pojmom dokumentarni film. Ovi filmovi se direktno obraćaju gledaocima i poka-zuju im realnost bez ikakvog ulepšavanja. Često nas kroz ovakav film vodi glas naratora, koji nam objašnjava šta gledamo.Pripovedački dokumentarni film nalik je eseju – predstavlja informacije i, eventualno, podnosi ubedljive dokaze ili interpretaciju konkretnih deša-vanja. Ovaj tip dokumentarnog filma ili potpuno jasno saopštava ili blago nagoveštava kakav stav autor zauzima prema temi.

Pripovedački dokumentarni filmovi u većini slučajeva dokumentuju događaje koji su se već odigrali. Snimatelji u njima koriste inscenirane kadrove radi ilustracije prezentovanih informacija ili uobličavanja celovi-tog pogleda. U izuzetnim slučajevima, koriste i igrane rekonstrukcije. Neki stručnjaci ovakvu praksu kritikuju jer se prema njihovom mišljenju time krši nepisani sporazum između dokumentariste i gledaoca o prikazivanju stvarnosti. Filmski autori koji koriste ove metode brane se time da drama-tizacija pokazuje samo ono što se dogodilo ranije, a cilj toga nije da nekoga obmanjuje, već, naprotiv, da pokaže tok dešavanja i omogući gledaocu da ih bolje razume. [primer] Slučaj dr Horakova / Jan Mudra / Češka Republika / 1990. / 55 min. Autori filma Slučaj dr Horakova, na osnovu arhivskih snimaka i ispovesti svedoka, prepričavaju životnu sud binu jedne značajne ličnosti naše istorije. Razumljivom formom upoznaju gledaoca sa delima i stavovima žene koju su pogubili komunisti.

Opservacioni dokumentarni film Opservacioni dokumentarac je tip filma nastao zahvaljujući razvoju prenos-nih kamera i zvučnih uređaja. Tokom 60-ih godina 20. veka neki filmski autori su se povratili od zanosa izazvanog pripovedačkim dokumentarnim filmom, te su tragali za stilom koji bi bolje prenosio stvarnost. Želeli su da dokumentarac ima više samoobjašnjiv karakter, da njegovi akteri govore sopstvenim rečima i da interpretacija autora filma ne zadire previše u gle-dalačko poimanje filma. Tako su se skoro u isto vreme u Severnoj Americi i Evropi pojavila dva pravca opservacionog dokumentarca: direct cinema i cinéma vérité.

Direct cinema Dokumentarni film u stilu direct cinema-e beleži događaj koji se upravo odigrava na način na koji se dešava, i to uz minimalnu intervenciju autora filma. Dokumentarci ovog tipa su se prvi put pojavili 50-ih godina 20. veka, kada su ušle u upotrebu ručne kamere i prenosni uređaji za zvuk.Autori koji su se opredeljivali za direct cinema stil koristili su često ovu teh-nologiju za dokumentovanje raznih socijalnih nemira ili velikih političkih dešavanja. Režiseri su snimali ispovesti ljudi, razgovarali sa svim strana-ma u konfliktu i čekali da im sami događaj donese dramatične snimke koji će filmu dati snagu. Snimajući po principu direct cinema stila, autori nisu, doduše, zadirali u događaje, ali su mogli svoj lični stav da izraze u tome koga snimaju i u konačnoj verziji posle svih korektura.

20 21

[primer] Burma video-žurnal / Anders Ostergard / Norveška, Švedska, Danska, Velika Britanija / 2008. / 55 min. Zbog nastanka filma Burma video-žurnal mnogo re portera je rizikovalo život dok su sakrivenom mikrokamerom ili ručnom kamerom snimali intervencije burmanske vojne hunte na demonstracija ma protiv vlade. Neposredna audio-vizuelna svedočan stva iz zemlje u kojoj nezavisni mediji nemaju svoje mes to obišla su ceo svet.

Cinéma vérité Pristup cinéma vérité je sličan stilu direct cinema – u oba slučaja se kamera kreće direktno u prikazivanoj socijalnoj sredini, a filmski akteri mogu prirodno da se izraze. Razlika se, međutim, ogleda u stepenu intervencije autora filma, koji se u slučaju cinéma vérité filmskog stila ponaša aktivnije i podržava konfrontaciju. Kamera se ovde shvata kao određeni katalizator promena – podstiče konfliktne situacije kako bi u nastavku moglo doći do određenog rešenja.

[primer] Mlad, ponosan i nacista / Dejvid Model / Velika Britanija / 2002. / 49 min. Režiser filma Mlad, ponosan i nacista je proveo nekoliko meseci uz bok mladog pristalice ekstremne desnice kako bi preneo autentično svedočanstvo o idejama ispunjenim mržnjom, koje su ukorenjene u društvu. U ključnoj sceni filma mladiću otkriva svoje mišljenje o njegovim stavovima.

Dokumentarni film uz aktersko učešće autoraU slučaju dokumentarca angažovanog po pitanju društva i ljudskih prava često se koristi ovaj „saučesnički“ pristup, koji ima dodirnih tačaka sa ciné-ma vérité stilom. Režiser ovde zauzima aktivan stav, aktivno se uključuje u događaje o kojima pripoveda i, uz svoje protagoniste, čini jednog od ak-tera radnje. Režiser se za ovakav pristup odlučuje iz dva razloga – nekada uzima ulogu istraživačkog novinara ili se u filmu pojavljuje zato što ga se događaji direktno tiču.Za ovakav način filmskog stvaralaštva su ključni razgovori i interakcija između režisera i aktera filma. Cilj ne predstavlja objektivno prikazivanje situacije, već je, naprotiv, pristup režisera otvoreno angažovan i emocio-nalno obojen, što se prenosi i na način vođenja razgovora. Princip kon-

frontacionog razgovora se javlja, na primer, u filmovima sa tematikom upoređivanja sa prošlošću, u kojima se mogu čuti izjave ne samo žrtava totalitarnih režima već i vinovnika. Ovaj princip, uz učešće autora, naglaša-va, takođe, isprepletanost konkretnih ljudskih sudbina te istorijskih i društvenih dešavanja.

[primer] Nisam nikoga povredio / Pavel Kremen / Češka Republika / 2011. / 43 min. U filmu Nisam nikoga povredio o svojoj prošlosti govore bivši saradnici državne bezbednosti i bez uvijanja reaguju na sva postavljena pitanja. Režiser ispituje i svog bliskog prijatelja koji je njega i njihove zajedničke prijatelje godinama potkazivao.

Refleksivni dokumentarni film Refleksivni način stvaranja dokumentarnog filma stavlja naglasak na ko-munikaciju između gledaoca i autora. U tome se razlikuje od onih sa ak-terskim učešćem, u kojima je akcenat pre svega na interakciji između reži-sera i protagonista. Autor refleksivnog filma otvoreno u svom delu govori o problematici predstavljanja sveta. Polazi od pretpostavke da gledaoci znaju kako film manipuliše realnošću te svesno otkriva sam sebe, svoja mišljenja i čak sam tok snimanja. Dokumentarac tako „reflektuje“ proces nastanka filma i beleži režiserovo neprestano traženje istine.

[primer] Drugi / Vilem Timers, Ilja Kok / Holandija, Etiopija / 2011. / 25 min. U dokumentarcu Drugi susreće se svet osobene domorodačke žene i holandske turistkinje željne senzacija i pokazuje uticaj turizma na život afričkih plemena. Ovaj film evropsku turistkinju, isto kao i gledaoca, vodi ka refleksiji svog ponašanja.

Dokumentarni film snimljen u prvom licuDokumentarni filmovi iz ugla prvog lica obično se snimaju ručnom kamerom. Autor koristi dokumentarnu formu radi proučavanja svoje sopstvene situacije, u kojoj je kamera sredstvo samospoznaje i samoot-krivanja. Ovaj tip filma može imati mnogo oblika – od vremenski i tematski ograničenog pripovedanja praćenog režiserovim komentarom, sve do slo-bodne lične refleksije.

22 23

[primer] Gej šampionat / Nikolas Veul, Tim Besten / Holandija / 2012. / 48 min. U filmu Gej šampionat dva mlada homoseksualca kreću u Ukrajinu kako bi pratili pripreme i tok prve tamošnje gej parade. Na sopstvenoj koži upoznaju situaciju u zemlji gdje je LGBT populacija potlačena.

Poetski dokumentarni filmovi Poetski dokumentarni filmovi se trude da pokažu svet u njegovom neo-bičnom, iznimnom kvalitetu. Poetski dokumentarista ne žudi toliko da zabeleži mišljenja ili ideje, već koristi kameru i montažu kao umetnička sredstva. Cilj ovih snimaka jeste prenošenje novog pogleda na svet. Neka-da se ono što je poznato i uobičajeno drugačije posloži i istakne, a nekad se pomoću montaže ili muzike slici doda originalni ritam ili dinamika.

[primer] Čovek koji je sadio drveća / Frederik Bek / Kanada / 1987. / 30 min. Poetski usklađen snimak Čovek koji je sadio drveća je priča o muškarcu koji je svoj život posvetio prirodi. Animirani film gledaocima ukazuje na to da i jedan čovek, uz istrajnost, može dostići velike ciljeve.

Dokumentarna drama (docu-drama)U kategoriju dokumentarne drame spadaju ili igrani filmovi koji su snim-ljeni po dokumentarističkim metodama ili dokumentarci koji sadrže el-emente igranog filma. Druga varijanta se nekada naziva i dramatizovani dokumentarni film. Ovaj prvobitno televizijski format ima jaku tradiciju, naročito u Velikoj Bri-taniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Dokumentarne drame imaju u osnovi slična rešenja za teme, često isto kao istraživačko novinarstvo. Tiču se stvarnih događaja i sadrže izjave pravih aktera. Istovremeno, u njima se nalaze i inscenirani delovi čiji je cilj da gledaocima približe događaj koji se ne može drugačije snimiti.

[primer] Ognjeni grm (I-III) / Agnješka Holand / Češka Republika, Poljska / 2013. / 84 min, 72 min, 74 min. Ova trilogija pripoveda o Janu Palahu, koji je sebe zapalio u znak protesta protiv ruske okupacije zemlje. Film spaja faktografsku osnovu sa dramskim elementima i zanimljivo svedoči o posledicama Palahovog žrtvovanja i atmosferi u tadašnjem društvu.

Televizijski hibridi Dokumentarne metode su uticale i na izgled celovečernjih filmova i tele-vizijske produkcije. Filmski i televizijski režiseri često koriste ručnu kame-ru kako bi stvorili iluzije sirove stvarnosti, kao i nestabilnu sliku opserva-cionog filma i kada snimaju profesionalne glumce u scenama sa detaljno sastavljenim scenarijem. Ukoliko televiziju pratite kritički, često možete videti „dokumentarne kadrove“ korišćene i u titlovanim sekvencama i u drugim delovima fiktivnih događaja.

1.4. Autorsko pravo u praksi

Korišćenje audio-vizuelnih materijala spada u oblast autorskog prava. Ukoliko želimo da ove materijale koristimo u nastavi, neophodno je imati makar osnovnu predstavu o autorskom pravu. Danas je vrlo jednostavno preuzeti, na primer, film ili muziku sa interneta. Da li je to, međutim, legal-no? Uz koje uslove se možemo služiti autorskim delom?

Autorsko pravo Reč je o oblasti prava koja opisuje prava stvaralaca autorskih dela (pisaca, muzičara, slikara, filmskih autora, naučnika i sl.) u odnosu prema rezul-tatima njihovog stvaralaštva. Jednu vrstu prava predstavlja intelektualna svojina. Putem autorskog prava država na određeno vreme pruža autori-ma neprikosnovenu mogućnost da odlučuju o nekim aspektima korišćenja njihovih dela. Autorska prava reguliše zakon br. 121/2000 Zbirke zakona, tj. Autor-ski zakon. On je nastao pre svega na osnovu čitavog niza međunarodnih konvencija koje su usvojene od strane država, te njihov sadržaj u vezi sa zaštitom autora u identičnom, ili nešto izmenjenom, obliku važi u država-ma koje su te konvencije potpisale. Osnovni znaci raspoznavanja autorskog dela (a moraju svi istovremeno biti ispunjeni) su prema zakonu o autor-skim delima sledeći:- reč je o umetničkom ili naučnom delu; - delo je jedinstven rezultat stvaralačke delatnosti autora; - delo je izraženo u bilo kojoj od objektivno vidljivih formi (uključujući elektronsku), bilo trajno ili privremeno, bez obzira na njegov obim, svrhu ili značaj.

2524

Autorsko pravo tako ne štiti same misli ili ideje, već konkretna dela, i to ona koja su iskazana u nekom vidljivom, primetnom obliku. U nekim situ-acijama može biti sporno da li je reč o autorskom delu ili ne – obično su to situacije u kojima nije jasno da li u delu ima stvaralačkog doprinosa autora. Autorski zakon, osim ove navedene opšte definicije autorskog dela, daje i spisak onoga što predstavlja autorsko delo i onoga što se, s druge strane, njime ne smatra:„Autorsko delo je naročito književno delo iskazano jezikom, tj. govorom ili pismom, muzičko delo, dramsko i dramsko-muzičko delo, koreografsko i pantomimsko delo, fotografsko delo i delo proizvedeno postupkom sličnim fotografskim, audio-vizuelna dela, kao što su dela kinematografska, likov-na, slikarska, grafička i vajarska, zatim arhitektonska dela, uključujući i dela urbanistička, delo primenjene umetnosti i kartografsko delo.“ Ovde, dakle, spadaju dela nastala stvaralačkom obradom drugog dela, uključujući prevod na drugi jezik (naravno, važi i to da mora biti reč o prevodu sa stvaralačkim doprinosom autora. Tako je, na primer, prevod pesme obično autorsko delo, dok prevod opisnog novinskog članka to nije).„Pod delom se ne smatra sama ideja u vezi sa delom, dnevne vesti ili druga informacija sama za sebe, misao, princip, metoda, otkriće, naučna teorija, matematički ili sličan obrazac, statistički grafikon ili sličan predmet sam za sebe.“

U Srbiji su Zakonom o autorskim i srodnim pravima (ZASP)* (Sl. glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US ) detaljno uređe-na moralna i materijalna prava koja autori kako naučnih, tako i umetničkih dela uživaju.

ZAPS uređuje i još jednu grupu prava – srodna prava, koja su u bliskoj vezi s autorskim pravom. Srodna prava jesu: 1. pravo interpretatora; 2. pravo prvog izdavača slobodnog dela; 3. prava proizvođača fonograma, videograma**, emisija, baza podataka; 4. pravo izdavača štampanih izdanja.Ta prava ni na koji način ne mogu uticati na ostvarivanje prava koja ima autor u odnosu na svoje autorsko delo.

Da bi se pojam autorskog prava razumeo u potpunosti, važno je upoznati se s tim koje uslove neko delo mora da ispuni kako bi se moglo smatrati autorskim i, kao takvo, moglo uživati autorskopravnu zaštitu.

Autorsko delo jeste originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi. U procesu stvaranja autorskog dela ideja kao misaoni proces igra ključnu ulogu. Međutim, da bi se ideja mogla smatrati autor-skim delom i uživati autorskopravnu zaštitu, ona mora biti izražena u određenoj formi, to jest mora biti materijalizovana. Pre toga, ideja mora biti originalna. Iako ZASP propisuje originalnost kao obavezan element po-jma autorskog dela, on je ne definiše. Pitanje originalnosti ZASP prepušta sudskoj praksi. Važno je napomenuti i to da bi neko delo bilo autorsko nije relevantna njegova umetnička, naučna ili druga vrednost, njegova namena, veličina, sadržina i način ispoljavanja, kao ni dopuštenost javnog saopšta-vanja njegove sadržine. Takođe, autorskopravnu zaštitu ne uživaju opšte ideje, postupci, metode rada ili matematički koncepti kao takvi, kao ni načela, principi i uputstva koje dato autorsko delo sadrži.

Uz to, da bi jedno delo moglo biti autorsko, nije neophodno da bude završe-no, ali je neophodno da ispunjava nužan uslov koji određeno delo kvalifi-kuje kao autorsko – da dato delo predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu autora koja je izražena u određenoj formi.

* U nastavku teksta biće korišćena skraćenica ZASP.** Proizvođač videograma naziva se još i filmskim producentom.

2726

Audio-vizuelna dela Autorski zakon sadrži specijalne odredbe koje se tiču audio-vizuelnih tj. kinematografskih dela. Zakon definiše audio-vizuelno delo kao „...delo proizvedeno organizovanjem audio-vizuelnih delova, bilo obrađenih ili ne, koje se sastoji od niza snimljenih slika koje imaju veze jedna s drugom, za-tim koje odaju utisak kretanja, bilo da ih prati zvuk ili ne, i primetne su za čulo vida, a ukoliko imaju zvuk, onda i čulo sluha.“ Reč je, u principu, o spo-ju više tzv. „audio-vizuelno primenjenih dela (scenarij, montaža, kamera, muzika i sl.)“. Obrađivanje i spajanje ovih pojedinačnih delova u jedno au-dio-vizuelno delo je moguće samo uz odobrenje autora svih pojedinačnih komponenata. Autor audio-vizuelnog dela kao celine je režiser. Ovim se ne dotiču prava autora pojedinačnih audio-vizuelno primenjenih komponenata. Dozvolu za ta prava potrebno je nabaviti prilikom stvaranja filma. Prilikom korišćenja audio-vizuelnog dela treba uzeti u obzir pre svega njegovu muzičku komponentu. Dozvole koje daju autori (eventualno orga-nizacija OSA*, vidi dole) kako bi se muzički deo uvrstio u film (tzv. sinhro-nizacija) ne pokriva kasnije korišćenje muzičkog dela u okviru prikazivan-ja filma (prodaja kopija filma, prikazivanje u bioskopu, na festivalima i sl). Ove potrebne dozvole treba obezbediti posebno.Prilikom korišćenja filma u ilustrativne svrhe u nastavi muzika se ne plaća, ali se plaća prilikom bilo kog drugog korišćenja. Na primer, da bi se muzika legalno uvrstila u film (uključujući i đački film), potrebna je saglasnost au-tora. Reč je o licenci ili dozvoli za tzv. sinhronizaciju. Radi dobijanja te doz-vole treba se, kao prvo, obratiti organizaciji za kolektivno ostvarenje zaš-tite autorskih prava OSA i, eventualno, Intergram. Organizacija utvrđuje da li datog autora zastupa. Ukoliko ga ne zastupa, daje vam njegov kontakt ili kontakt organizacije koja ga zastupa. Važno je, dakle, obratiti pažnju na to da je dozvola za sinhronizaciju samo dozvola za pripajanje muzičkog dela filmu i ne uključuje dozvolu za umnožavanje, širenje ili javnu produkciju (prikazivanje) mužičkog dela u okviru filma. Ovu dozvolu, kao što je već rečeno, treba posebno pribaviti.

* U Srbiji SOKOJ (prim. red.)

Filmska delaPrema ZASP-u, koautori filmskog (kinematografskog ili televizijskog) dela su pisac scenarija, režiser i glavni snimatelj. Međutim, postoje forme filmskog dela kada se, pored navedenih, koautorima smatraju još neka lica. U filmskim delima u kojima muzika predstavlja dominantan element, kao što je to slučaj s muzičkim filmom, koautorom se smatra i kompozitor. Slična je situacija i u slučaju crtanog, odnosno animiranog filma ili filmsk-og dela u kojem su crtež ili animacija dominantni elementi. Kada je reč o takvim ostvarenjima, glavni animator jeste koautor filmskog dela.

Po odredbama ZASP-a, pisac scenarija i kompozitor filmske muzike za-državaju pravo na to da svoje delo iskorišćavaju samostalno – nezavisno od filmskog dela. Međutim, ugovorom o filmskom delu (kojim se jedno lice ili više njih obavezuju filmskom producentu da stvaralački sarađuju na izradi filmskog dela i ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo) ovo može biti i drukčije predviđeno.

Na ovom mestu važno je spomenuti i filmskog producenta. To je fizičko ili pravno lice koje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za prvo snimanje filmskog dela ili niza pokretnih slika praćenih zvukom ili bez njega (videogram). Filmski producent ima pravo da drugome zabrani ili dozvoli: 1. umnožavanje svog videograma i stavljanje u promet tako umnoženih pri-meraka; 2. javno saopštavanje svog videograma sa nosača slike, odnosno sa nosača slike i zvuka (prikazivanje); 3. davanje primeraka svog videograma u zakup; 4. interaktivno činjenje dostupnim javnosti svog videograma žičnim ili bežičnim putem.

Pored ovoga, producent još ima i pravo da se suprotstavi iskorišćavanju svog videograma u izmenjenoj formi, ukoliko se na taj način mogu ugroziti njegovi opravdani imovinski interesi.

28 29

Sadržaj autorskog prava Autorska prava za delo automatski dobija njegov autor, fizičko lice koje je delo stvorilo (u slučaju koautorstva, svi autori su zajedno nosioci pra-va). Određen izuzetak predstavlja delo koje je autor načinio u okviru svog zaposlenja i rezultat je njegovog radnog odnosa, to jest ispunjenja obav-eza prema poslodavcu. U ovakvim slučajevima (ukoliko nije dogovoreno drugačije) pravo svojine ima poslodavac. Slična situacija je sa tzv. kolek-tivnim delima, to jest delima koja su stvorila nekolicina autora na inici-jativu fizičkog ili pravnog lica koje rukovodi njihovom realizacijom. Pod njegovim imenom se ovo autorsko delo izvodi u javnosti, pri čemu se njegove komponente ne mogu samostalno koristiti. Na engleskom jeziku se autorsko pravo naziva kopirajt (copyright) i označava se često simbolom ©. Navođenje ovog simbola u češkom prav-nom sistemu nema u suštini pravni značaj, samo je informativnog karak-tera, a autorsko delo je pod zaštitom zakona i bez njegovog navođenja.* Autorska prava prema delu obuhvataju:

Lična prava Ovo pripada isključivo autoru, koji se ne može odreći svojih prava ili ih preneti na neko drugo lice, a traje sve do smrti autora – reč je o pravu koje se tiče objavljivanja dela, prisvajanja autorstva, neprikosnovenosti dela i, eventualno, pravo dodele odobrenja da se izvede neka promena na delu ili da se na drugačiji način u njemu izvrši neka intervencija.

Imovinska prava (pravo da se delo koristi) Imovinsko pravo traje tokom života autora i još 70 godina nakon njegove smrti. Posle tog perioda pravo prestaje da postoji, a autorsko delo postaje „slobodno“ i može ga koristiti bilo ko. Imovinska prava naročito omoguća-vaju da se autorsko delo koristi. Pravo da se delo koristi podrazumeva: - pravo umnožavanja dela; - pravo širenja originala ili umnoženih primeraka autorskog dela**;- pravo na iznajmljivanje originala ili umnoženih primeraka autorskog dela;- pravo na pozajmljivanje originala ili umnoženih primeraka autorskog dela;- pravo na izlaganje originala ili umnoženih primeraka autorskog dela; - pravo na predavanje dela javnosti naročito;

* Isti je slučaj i u Srbiji. (prim. red.)** Autorovo pravo da distribuira autorsko delo po kome se prvim prenosom vlasništva (naročito prodajom) delo zakonito distribuira. U praksi to znači da vlasnik kopije autor-skog dela (CD-a, knjiga i sl) može tu kopiju bez ograničenja prenositi bez saglasnosti autora. Ovo se tiče samo prenosa vlasništva, neiznajmljivanja ili drugih načina korišćen-ja dela (vlasnik CD-a ga ne sme kopirati i prodavati kopije).

- pravo na izvođenje dela uživo ili sa snimka i prenos dela; - pravo na emitovanje dela putem radija ili televizije i prenos radijski ili televizijski emitovanog dela, - pravo na izvođenje radijski ili televizijski emitovanog dela. Treba imati na umu da ni kupovanjem legalne kopije filma, na primer na DVD-u, ne stičete pravo da ovaj film javno prikazujete (na primer, u resto-ranu ili lokalnom bioskopu). Na ovo ne utiče ni to da li za datu projekciju naplaćujete ulaznicu ili ne. Za legalno prikazivanje u javnosti uvek treba dobiti saglasnost vlasnika autorskih prava i ispuniti druge obaveze u odno-su prema organizacijama za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih pra-va (naročito OSA-e i Intergrama). Osnovni tip sporazuma o autorskim pravima jeste dobijanje tzv. dozvole, ugovora o licenci. Pomoću ovog ugovora autor (ili eventualno osoba koja izvršava autorska prava u vezi sa delom) pruža drugom licu ovlašćenje za korišćenje već postojećeg autorskog dela prema definisanim uslovima (po pravilu, na osnovu nadoknade). U situaciji kada autorsko delo, na osnovu porudžbina druge osobe, tek tre-ba da bude stvoreno, zaključuje se ugovor o stvaranju autorskog dela.Ukoliko delo koje su stvorili učenici želite da koristite samo za interne po-trebe škole i neprofitan način, nije potrebno zaključivati ugovor. Ovakav slučaj je u zakonu potkrepljen dozvolom za školsko delo: „Autorska prava ne obuhvataju školu ili školske ili druge ustanove, ukoliko se delo ne koristi u svrhu neposrednog ili posrednog sticanja poslovne ili finansijske koristi u nastavi ili za sopstvene potrebe, a autor dela je učenik ili student, te je delo nastalo na osnovu njegovih školskih ili studentskih obaveza koje proizilaze iz pravnog odnosa prema školskoj ili obrazovnoj instituciji (školsko delo).“ Ukoliko, međutim, želite da koristite delo na neki drugi način, trebalo bi da sklopite ugovor. Kada se autorsko delo može koristiti bez saglasnosti autora? Ovde smo došli do praktičnih pitanja na koja može naići nastavnik ili profe-sor koji u svojoj nastavi koristi audio-vizuelna sredstva ili organizuje pro-jekcije van okvira časa.Autorsko delo se može bez saglasnosti koristiti u sledećim slučajevima:- ako je reč o slobodnom delu – tj. delu za koje više ne važe imovinska prava (proteklo je više od 70 godina od smrti autora). - ukoliko bilo koje delo, izuzev računarskog programa i elektronske baze podataka, fizičko lice koristi za svoje lične potrebe koje nemaju za cilj stvaranje profita. Ovo se odnosi na izradu snimaka, umnoženih kopija ili imitacija autorskog dela za lične potrebe; ovakvu kopiju lice, međutim, ne sme da širi ili objavljuje. Autori dobijaju nadoknadu i za slobodno ko-rišćenje dela, ali ne direktno od korisnika, već od organizacija za kolektivno ostvarenje zaštite autorskih prava. Paušalna plaćanja od kojih se dobijaju nadoknade predstavljaju sastavni deo cena praznih medija, kao što su CD-R,

30 31

DVD-R i sl, a uređaje koji omogućavaju pravljenje umnoženih kopija, kao što su kopir-aparati, mehanika za narezivanje i sl, organizaciji za kolektiv-no ostvarenje zaštite autorskih prava plaćaju proizvođači uređaja).- na osnovu besplatne zakonske licence, tj. u slučaju:a) citiranja – tzv. citiranje ne podleže autorskim pravima:

- korišćenje (u opravdanoj meri) odlomaka iz objavljenih knjiga drugih autora u sopstvenom delu;- citiranje odlomaka dela ili manjih dela u celini radi kritike ili re-cenzije ili u naučne i stručne svrhe (ovakvo korišćenje mora biti u skladu sa dobrim običajima i samo u neophodnom obimu);- korišćenje dela (odlomaka ili dela u celini) u nastavi radi ilus-tracije ili u naučne svrhe, kada svrha ne predstavlja sticanje ne-posrednog ili posrednog profita, ukoliko obim ne prelazi odgo-varajuću namenu. Ukoliko, na primer, u školi imate legalno kupljen film na DVD-u koji se tiče upravo predavane materije, možete ga učenicima prikazati kako biste dopunili gradivo i objasnili preda-vane teme. Ovo važi i za druga autorska dela – zahvaljujući ovoj dozvoli za citiranje, škola može u okviru nastave da koristi bilo koje autorsko delo pristupačno javnosti. Uslov je, međutim, to da se do njega došlo na legalan način. Ukoliko nelegalno preuzmete film sa interneta i koristite ga u nastavi, onda samo korišćenje fil-ma može biti u skladu sa zakonom, ali ne i način njegove nabavke).

b) korišćenje u okviru školskih predstava i korišćenja školskog dela:- Autorsko delo se može koristiti u školskim predstavama u koji-ma isključivo učestvuju učenici, studenti ili nastavnici u školi, tj. u školskoj ili obrazovnoj ustanovi, no samo pod uslovom da cilj predstave nije sticanje neposrednog ili posrednog profita. Ukoliko navedene uslove ispunjavate, možete koristiti autorsko delo u okviru školske predstave, tj. izvežbati ga i javno predstavi-ti. Morate, međutim, poštovati sve uslove – ne možete, na primer, imati u predstavi jednog profesionalnog glumca ili roditelja nekog učenika ili drugog zaposlenog u školi ukoliko to nije nastavnik. Takođe, nije dozvoljeno da škola ili bilo ko drugi stiče bilo kakav profit. U tom smislu može biti problematično i prikupljanje sim-boličnih ili dobrovoljnih naknada za ulaz, pa čak i ako su prilozi za dobrotvorne svrhe (u takvom slučaju bi moglo biti reči o jav-nom sakupljanju dobrotvornih priloga, koje podleže obavezi pri-javljivanja i drugim ograničenjima u skladu sa Zakonom o javnom sakupljanju priloga). - Autorskim pravima ne podleže škola ili druga školska ili obrazov-na ustanova ako koristi za nastavu ili sopstvene unutrašnje potre-be autorsko delo koje je sačinio učenik ili student u cilju ispunjenja školskih ili studentskih obaveza koje proizilaze iz pravnog odno-

sa prema školskoj odnosno obrazovnoj instituciji (školsko delo), a pritom se ne koristi u svrhu sticanja posrednog ili neposrednog profita.

c) korišćenje na osnovu raznih vrsta dozvola.Ovde je reč, na primer, o dozvolama za službene ili novinarske svrhe, političke govore ili odlomke javnih predavanja. Zatim, o doz-volama za propagiranje izložbi, tzv. bibliotečke dozvole i sl.

Po sličnom principu funkcionišu i tzv. javne dozvole, za koje autor unapred daje saglasnost neograničenom broju osoba za besplatno korišćenje autor-skog dela, ali istovremeno definiše i uslove korišćenja. Reč je, naročito, o dozvolama za objavljivanje dela na internetu. Kao reakcija na novonastalu situaciju i nesposobnost tradicionalnih institucija da se prilagode na drugi način, osim sve veće represije, nastao je koncept Creative Commons. To je međunarodno priznat postupak prema kome bilo ko može da odluči i odre-di kako će se dalje postupati sa njegovim autorskim delom – da li će delo biti na raspolaganju, za dalju komercijalnu ili nekomercijalnu upotrebu, da li se može u budućnosti korigovati i pod kojim uslovima. Ovakva licenca može stajati na internet stranici, dokumentu, video-snimku ili fotografiji. Drugi korisnici i svi zainteresovani tako dobijaju jasan signal da li mogu i pod kojim uslovima da koriste dato delo. Više informacija o ovome možete naći na creativecommons.cz*. Dela označena licencom Creative Commons možete jednostavno pronaći i imati uvid u to da li je slika koju želite da upotrebite na raspolaganju.**Ako je reč o audio-vizuelnom autorskom delu objavljenom na Jutjubu (ili drugom sličnom serveru), možete ga iz tog izvora pustiti na nastavi. Pritom, nije vaša obaveza da utvrđujete da li je na internetu dato delo objavljeno uz saglasnost autora. Ukoliko server nudi mogućnost da se delo preuzme, dozvoljeno ga je preuzeti i potom tu kopiju prikazati na času. Nelegalno je, međutim, preuzeti delo putem softvera, kada server ne nudi mogućnost preuzimanja dela. U situacijama gde je očigledno da delo nije objavljeno legalno (npr. film, koji još nije imao zvaničnu premijeru u bioskopima), njegovo korišćenje je nezakonito. U svim navedenim situacijama zakon propisuje da je neophodno navesti ime autora (ukoliko je to moguće, tj. ako nije reč o anonimnom autoru ili autoru koji koristi pseudonim), naziv dela i izvora (izvor citata). U slučaju nejasnih ili spornih situacija, uvek je bolje zatražiti saglasnost autora.

* Detaljnije informacije o CC licencama mogu se naći na sajtu Creative Commons Srbije (CC-RS), www. creativecommons.org.rs. (prim. red.)** Možete tražiti bilo koju vrstu sadržaja. Krenite od search.creativecommons.org

3332

I u Srbiji zakon predviđa situacije u kojima kolektivni društveni interesi imaju veću važnost u odnosu na imovinskopravna ovlašćenja autora u vezi sa svojim delom. Tada su autorskopravna ovlašćenja ograničena u korist kolektivnog interesa. Ova ograničenja ne utiču na obavezu da se prilikom svakog iskorišćavanja autorskog dela poštuju moralna prava autora. Neo-phodno je samo da se prilikom svakog korišćenja autorskog dela navede ime autora i izvor iz koga je delo preuzeto, onako kako to predviđa zakon.Kada je reč o korišćenju autorskih dela u nastavne i obrazovne svrhe, ZASP dozvoljava da se za ovu nekomercijalnu svrhu objavljena dela javno izvode ili predstavljaju u obliku neposrednog poučavanja na nastavi , bez dozvole autora i plaćanja autorske naknade. Takođe, dozvoljeno je i javno izvođen-je ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, uz obavezan uslov da interpretatori za svoje izvođenje ne primaju naknadu i da se za datu priredbu ne naplaćuju ulaznice. Naposletku, unutar obrazovne usta-nove, bez dozvole autora i plaćanja autorske naknade, dozvoljeno je i jav-no saopštavanje emitovanih školskih emisija putem tehničkih uređaja, ali samo u obrazovne i nedvosmisleno nekomercijalne svrhe.Takođe, javne biblioteke, obrazovne ustanove, muzeji i arhivi mogu, bez dozvole autora i plaćanja autorske nakande, umnožavati dela, ali isključivo za sopstvene arhivske potrebe, uz obavezan uslov da umnožavaju vlastiti primerak dela i da takvim umnožavanjem ne nameravaju da ostvare ne-posrednu ili posrednu imovinsku korist.

Kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih pravaSvrha postojanja kolektivnog ostvarivanja zaštite autorskih prava je, pre-ma zakonu, kolektivna primena i zaštita imovinskih autorskih prava (i pra-va povezanih sa autorskim) i omogućavanje da predmeti ovih prava budu dostupni javnosti. Autorski zakon definiše krug prava kod kojih je kolektiv-no ostvarivanje zaštite obavezno. Organizacija za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih prava vrši delat-nost na osnovu ovlašćenja data od strane Ministarstva kulture Češke Re-publike. Kolektivno ostvarivanje zaštite prava može biti povereno samo pravnom licu sa sedištem u Češkoj Republici koje udružuje zastupane no-sioce prava. Najznačajnije organizacije za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih prava su: - OSA – Savez za zaštitu autorskih prava za muzička dela; - DILIA – Agencija za pozorišna, književna i audio-vizuelna dela; - INTERGRAM – Nezavisna organizacija izvršnih umetnika i proizvođača tonskih i audio-vizuelnih snimaka; - OOA-S – Organizacija za zaštitu autorskih prava – Udruženje autora likovne umetnosti, arhitekture i slikovne komponente audio-vizuelnih dela; - GESTOR – Savez za zaštitu autora; - OAZA – Asocijacija za zaštitu autorskih prava tonaca.

3534

ZASP reguliše pitanje kolektivnog ostvarivanje autorskih i srodnih prava posredstvom organizacija za njihovo kolektivno ostvarivanje. U Republici Srbiji postoje određena prava koja se mogu ostvarivati putem organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, ali ne moraju, kao što postoje i ona prava koja se jedino mogu ostvarivati putem tih organizaci-ja. Primera radi, u slučaju kablovskog reemitovanja autorskih dela, pravo autora se ostvaruje samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, dok se pravo predstavljanja ne mora ostvarivati tim putem. Takođe, proizvođač izdatog fonograma svoje pravo na naknadu za emitovanje i reemitovanje fonograma, javno saopštavanje fonograma koji se emituje može ostvariti samo preko organizacije za kolektivno os-tvarivanje autorskih i srodnih prava.

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije nadležan je za pitanja intelektualne svojine, te u skladu sa odredbama ZASP-a i uslovima propisanim u tom zakonu izdaje dozvole za obavljanje delatnosti kolektiv-nog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnog prava. Dozvola za obavljanje delatnosti se izdaje organizaciji koja ima sedište u Republici Srbiji.Dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava imaju sledeće organizacije:- SOKOJ – Organizacija muzičkih autora Srbije;- OFPS – Organizacija proizvođača fonograma Srbije; - PI – Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora; - OFA – Organizacija fotografskih autora;- Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava;- Organizacija filmskih autora Srbije.

ZaključakŠkola je institucija koja treba da obrazuje učenike, ali i da ih upozna sa osnovnim etičkim normama. Stoga, iz principa, škola ne bi trebalo da bude mesto gde se krši zakon. Trebalo bi da vodimo računa o tome da se svi audio-vizuelni materijali koje prikazujemo i koristimo u nastavi, bilo da je reč o profesionalnim filmovima ili radovima učenika, koriste u skladu sa autorskim pravima. Svi materijali iz ponude obrazovnog programa JSUŠ-a su dobili licence od vlasnika autorskih prava. Njihovo korišćenje od strane nastavnika ili uče-nika je potpuno legalno uz poštovanje uslova definisanih u Ugovoru za ko-rišćenje baze podataka nastavnih audio-vizuelnih dela, koji potpisuju svi registrovani korisnici portala jsns.cz. *

* U okviru programa Slobodna zona Junior do sada su obajavljena 3 DVD izdanja filmova namenjenih prvenstveno (mada ne isključivo) upotrebi u nastavi Građanskog vaspitanja u srednjim školama. Objavljena je i jedna kompilacija filmova za upotrebu u osnovnoškolskom obrazovanju, za koje su obezbeđena prava za njihovo legalno ko-rišćenje u školama na teritoriji Srbije. Ove kompilacije filmova su deo edukativnih setova koji uključuju i priručnike sa detaljnim scenarijima za njihovu upotrebu i rad na času. Uz ovu publikaciju takođe je priređeno i DVD izdanje od 13 filmova koji su na raspolaganju studentima predmeta „Film u nastavi“. (prim. red.)

02 Obrazovanjepomoćudokumentarnog filma

Kadar iz filma Lena

38 39

Uloga filma u nastaviFilm je relativno nov medijum, pa je i njegovo korišćenje u nastavi novi-na u obrazovnom procesu. Zato je korisno, pre nego što se pozabavimo pitanjem kako koristiti film u nastavi, nešto više reći o samom filmu kao mediju, o njegovim specifičnostima, karakteristikama iz kojih crpe svoju moć, i, uopšte, o uticaju medija na kulturu u kojoj živimo, na svakodnevni život i na obrazovni sistem. Najpre, šta su to mediji? To su sredstva koja se koriste za prenošenje in-formacija u procesu komunikacije. Mas-mediji su tehnološka sredstva koja omogućavaju masovno prenošenje informacija, tj. omogućavaju da poruka, praktično istovremeno, dopre do velikog broja ljudi.U savremenom svetu, moć masovnih medija je nesporna. Masovni medi-ji, kao što su štampa, radio, televizija, film i internet, praktično su jedini posrednici putem kojih se ljudi informišu o svetu oko sebe i najvažnijim događajima, putem kojih dolaze u kontakt sa svetom umetnosti. Ako bi neko opisivao društvo ili svet u kojem živimo, sa željom da nam ih bliže odrede, jedna od prvih stvari koje bi morao da spomene bili bi mas-mediji. Koristili smo internet, čitali knjige i novine, gledali TV.

Mediji i kulturaZa sva društva, kako ovo sadašnje tako i prošla, važi da načini prenošenja informacija koji se koriste u svakodnevnom životu i u obrazovanju dra-matično utiču na procese socijalizacije i obrazovanja. Svaki novi medijum je predstavljao promenu u opštenju i dovodio do strukturalnih promena u društvu, pa tako i film. Međusobni uticaj kulture i medija prikazaćemo oslanjajući se, pre sve-ga, na radove kanadskog filozofa i teorietičara medija Maršala Mekluana (Marshall McLuhan, 1911-1980). Jedna od osnovnih Mekluanovih teza jeste da mediji ne samo svojim sa-držajem koji prenose već i svojom prirodom prouzrokuju trajne i dubo-ke promene u čoveku i njegovim odnosima sa drugima. Šire posmatrano, sredstva opštenja u jednom društvu predstavljaju najdublju determinantu tog društva, jer određuju njegovu strukturu i dinamiku (Makluan, 1971).Bez obzira na to što su se mnogi mediji tokom istorije ljudskih društava pojavljivali i doživljavali uspone i padove, Mekluan smatra kako tri tipa komunikacije zaslužuju da budu izdvojeni kao suštinski različiti jedni od drugih. Jedna je usmena (licemulice), druga je pisana, a treća je elektronska komunikacija.

Usmena kulturaVeoma dugo vremena kultura je bila usmena – čuvala se i prenosila us-menim putem, sa kolena na koleno. To je važilo ne samo za školovanje već i za celokupnu kulturu. Pre pojave pisanih knjiga znanje se prenosilo

samo uskom krugu ljudi okupljenih oko sagovornika. Podučavanje je nužno imalo formu razgovora, zahtevalo je izuzetne sposobnosti upamćivanja i ta veština se učila. Usmenu kulturu ne nalazimo samo u davnoj prošlosti. Škole su bile deo us-mene kulture onda kada nije bilo udžbenika ni svezaka, kada su deca mogla da zapišu samo najosnovnija znanja koja su u školi učila.

Pisana kulturaPisana kultura je nastala upotrebom pisma, kada je kultura počela da se os-lanja na pisanu reč. Ali o pisanoj kulturi u pravom smislu možemo govoriti tek kad pisana reč postaje dominantan način prenošenja i čuvanja infor-macija. Takav razvoj omogućen je tek Gutenbergovim pronalaskom štam-parije sa pokretnim slovima, sredinom 15. veka. Pismo je revolucionarno ne samo po tome što omogućava da se informacija sačuva van ljudskih gla-va nego i zato što informacija može putovati bez potrebe da sa njom putuje i pošiljalac. Dominacija pisane komunikacije je dovela i do drugih revolucionarnih promena u ustrojstvu samog društva, kao i u načinu mišljenja i komuni-ciranja. Pisanje je dovelo do dominacije logičkog, linearnog i slednog mišljenja. Ako se pozabavimo procesom obrazovanja u pisanim kulturama, videćemo da se pisana komunikacija pokazuje kao idealna za korišćenje u obrazov-nom sistemu. Udžbenici su ona mesta gde je znanje pohranjeno i odakle se preuzima. Usmena reč prati pravila pisane reči – nekada se predavanje bukvalno svodi na čitanje iz beležaka ili knjige ili se od učenika traži da zapisuju ono što nastavnik diktira. Pamćenje je i dalje suštinski važno i učenje se često izjednačava sa njim. Naracija i slika su i dalje snažna pomoćna sredstva u razumevanju i upa-mćivanju. Moć naracije sadržana je kako u usmenoj tako i u pisanoj reči. Radnja pomaže da se neka ideja prenese, usvoji i zapamti. Linearni tok rečenice kojom se prepričavaju priče, ali i opisuju matematičke formule ili fizički zakoni, omogućava da se te rečenice reprodukuju u istoj formi. Slike se dočaravaju rečima. Na visokoj ceni su piščeve sposobnosti da jasno arti-kuliše svoju misao, da rečima predoči neku sliku ili stanje. Na visokoj ceni su sposobnosti koje se razvijaju čitanjem, počevši od koncentracije i ne-prekinute pažnje do apstraktnog mišljenja i preciznog artikulisanja ideja.

Elektronski mediji i filmViševekovnu neprikosnovenu dominaciju pisane kulture krajem 19. veka veoma naglo je uzdrmala pojava novih, elektronskih medija – telegrafa, gramofona, radija, televizije, interneta, koji su ne samo dramatično ubrzali i olakšali komunikaciju već i transformisali postojeću kulturu.Mediji koji postaju deo kulture vrlo brzo postaju i deo obrazovnog sistema.

40 41

Škole poseduju dijaprojektore, gramofone, televizore, video-aparate. Sliku i reč dopunjuju reprodukovan zvuk i pokretne slike, kao i njihova sinteza u audio-vizuelnom zapisu, čiji je predstavnik film, a koji nastaje na samom kraju 19. veka. Kada govorimo o elektronskim medijima i poredimo ih sa pisanim, o tele-viziji i inernetu govorićemo kao o platformama koje omogućavaju pristup zvučnom, pisanom ili audio-vizuelnom materijalu. O filmu ćemo govoriti kao o vrsti materijala, zapisa, sadržaja, kojem se pristupa, pre svega, putem televizije i interneta.Pokretna slika je nesvodiva na pismenu naraciju. Slika se ne može na jed-noznačan način opisati rečima niti opis može biti iscrpan. Čak i ako sa-drži reči, ni te reči nisu prepričljive, jer njihov smisao zavisi od konteksta i načina na koji su izrečene. Slika ima svoju vrstu naracije i efekta. Najočitija razlika između pisane i audio-vizuelne, tj. između novinske i televizijske, storije sastoji se u dominaciji audio-vizuelnih elemenata nad tekstom.

Uticaj elektronskih medijaTelevizija je vrlo brzo postala najpopularniji medij za decu i adolescente. Koliki je njen stvarni uticaj i kako ga ona ostvaruje, tim pitanjima je do sada posvećeno hiljade istraživanja. Sažet i pregledan rezime predstavlja tekst Ane Pešikan Uticaj televizije na decu i adolescente – pregled istraživanja. Izdvojićemo nekoliko zaključaka: - televizija snažno utiče na dečje poimanje stvarnosti i na oblikovanje nji-hovih stavova, verovanja i ponašanja.- ozbiljnosti uticaja nisu svesni ni deca ni odrasli, koji taj uticaj, uglavnom, prepoznaju kod drugih, a ne i kod sebe.- uticaj može biti i pozitivan i negativan, ali je pozitivan uticaj ređi i nala-zimo ga, uglavnom, kod mlađeg uzrasta (3-5 godina). - strategije za redukovanje negativnih uticaja i realizovanje pozitivnih po-tencijala televizije retko se sistematski primenjuju.Kako televizija deluje? Ranije se smatralo da glavni uticaj imaju informa-tivne emisije, vesti i sl. i da otuda televizija najviše utiče na odrasle, dok na decu, koja konzumiraju zabavne sadržaje, velikog uticaja nema. Pokazalo se da takva slika nije ispravna. Prema teoriji kultivacije Džordža Gerbnera, televizija postepeno kultiviše našu sliku realnosti, i to pre svega putem ig-ranih serija, filmova i sličnih emisija u kojima se dramaturški predstavljaju društvene uloge i obrasci ponašanja. Zašto su modeli iz takvih emisija toliko uticajni, uticajniji od modela iz neposrednog okruženja? Zato što su modeli dati televizijskom i filmskom slikom daleko bogatiji detaljima, daleko jasniji, daleko konkretniji i lakši za podražavanje.

Medijska pismenostMedijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno pri-menjujemo da bismo protumačili značenje poruka koje primamo (Poter, 2011, str. 47). Medijska pismenost najpre označava sticanje narativnih veština koje omogućavaju razumevanje žanrova i prirode audio-vizuelnog materija-la. Ona podrazumeva razumevanje načina povezivanja elemenata radnje, razlikovanje fikcije naspram nefikcije, stvarnog naspram prividnog. Sem razumevanja šta se se zbiva, medijska pismenost označava i razvijanje kritičkog odnosa prema medijskom sadržaju. Ovaj kritički odnos ogleda se u kritičkom procenjivanje poruka, sticanju šireg znanja o istorijskim, ekonomskim, političkim i umetničkim okolnostima u sistemima poruka, sposobnosti istovremenog pravljenja finih poređenja i uočavanja razlika između brojnih različitih elemenata poruka, sposobnosti davanja sažetog suda o kvalitetima i nedostacima jedne poruke. Medijska pismenost podrazumeva i razvijanje društvene odgovornosti – zauzimanja moral-nog stava o cilju i društvenim efektima neke poruke u konkretnom društ-venom kontekstu. Pre korišćenja dokumentarnog filma potrebno je razviti medijsku pis-menost koja se odnosi na bolje razumevanje ovog specifičnog žanra. Deca su sklona da na sadržaj dokumentarnog filma gledaju kao na objektivan, nepristrasan dokument snimljen kamerom koja „nikad ne laže”. Ovi iseč-ci stvarnosti su, međutim, mogli biti snimljeni na različite načine i efekat koji bi ostavili na posmatrača bi bio različit. Snimatelj bira ne samo kako će snimati već i šta će snimati, a šta izostaviti, kako će ono što je snimljeno sklopiti, a od svega toga zavisi koliki značaj će pojedinim aspektima real-nosti pridati i koju interpretaciju snimljenog će ponuditi. Učenici treba da razvijaju analitičnost, koja će im pomoći ne samo da razumeju sadržaj do-kumentarnog filma i poruku koja iza sadržaja stoji već i da se zapitaju o cilju s kojim je ta poruka nastala.

Elektronski mediji i školaNarastajući uticaj elektronskih medija, vizuelne i informacione komu-nikacije, vidljiv je u skoro svim oblastima života. Vidljiv je po količini vre-mena kojeg mladi provode uz elektronske medije, popularnosti medijskih junaka, enormnom ulaganju propagandne industrije upravo u te medije itd. Jedna važna oblast kao da se uporno odupire tom uticaju. Reč je o školi, koja i dalje primat daje štampanoj građi. Razlog za zapostavljanje elektronskih medija već odavno nije taj da oni nude siromašan izbor građe, ili da škole ne raspolažu odgovarajućim tehničkim sredstvima, ili da nastavnici nisu osposobljeni da novu tehnologi-ju koriste, već najverovatije taj da nastavnici, odgajani u pismenoj kulturi, imaju rezervisan odnos prema ovim medijima i mogućnosti da oni obrazu-

4342

ju decu. Žan Gone (1998, str. 134) citira jednog nastavnika iz Austrije koji kaže: Oni (profesori) su prošli određenu maršrutu u obrazovanju, tokom koje je naglasak obično stavljan na racionalne analitičke i spisateljske vrednosti. Upravo zbog toga profesori smatraju da je korišćenje medija, posebno tele-vizije, kulturološki inferiorno i neozbiljno, povezano pre svega sa zadovoljstvom. Često i svoje sopstveno gledanje televizije smatraju čistim gubitkom vreme-na i kao činjenicu izgreda, u odnosu na svoj intelektualni položaj. Na taj način, škola s jedne strane i televizija s druge postaju kao stožeri različitih kulturnih uticaja između kojih postoji stalna napetost. Ovu napetost između škole i televizije i otpor obrazovnog sistema pre-ma elektronskim medijima uočio je i Mekluan, te odlučno stao na stranu elektronskih medija. Po njemu, obrazovni sistem zasnovan na pismenim vrednostima i odvojenim i klasifikovanim podacima je zastareo i potpu-no neprilagođen potrebama prve televizijske generacije. „Mozaička slika TV ekrana stvara dubokouključujuću prisutnost i simultanost u životima dece, koji u njima stvaraju prezir prema dalekim vizuelnim ciljevima tradi-cionalnog obrazovanja kao nečemu što je nerealno, nebitno i nedoraslo. (Mekluan, 2012, str. 43).Jedan od ciljeva korišćenja filma u nastavi svakako bi bio i smanjenje an-tagonizma o kojem je govorio Mekluan. Korišćenje filma u nastavi je važan korak u integrisanju elektronskih medija u obrazovni sistem.

Preporučena literatura:Gone, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd: Clio.Poter, Dž. (2011). Medijska pismenost. Beograd: Clio.Makluan, M.(1971). Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka. Beograd: Prosveta.Makluan, M. (2012). Elektronski mediji i kraj kulture pismenosti. Loznica: Karpos.

Korišćenje dokumentarnog filma u nastavi donosi nastavnicima mogućno-sti i čitavu lepezu prilika za privlačenje pažnje učenika i studenata, buđenje njihovih interesovanja za odabranu temu i inspiraciju za sopstvene aktivnosti i angažman.

Obrazovanje i filmMetode i aktivnosti koje koristimo na nastavi direktno odražavaju filozofiju ili ideju obrazovanja kakvo zagovaramo. Korišćenje angažovanog filma u nastavi možda je najočiglednije povezano sa razumevanjem obrazovanja kao emancipatorske prakse i sile promene. Zašto? Film je svesno konstrui-san narativ. Dokumentarni angažovani filmovi svedoče o nekom događaju, vremenu, ljudima. Nudeći nove perspektive, sadržaje i lične priče oni penetriraju dominantne istine i nude pukotinu kroz koju možemo da sagle-damo nove realnosti. Dekonstrukcija mainstream narativa otvara prostor za „epistemološki vatromet” (Harris,) gde se slojevi razumevanja razmota-vaju i dalje razvijaju, dok oni koji uče učestvuju u nastavi kao političkoj praksi. Upotreba filma u obrazovanju se ne završava na konzumiranju umetnosti i razgovorima o pokrenutim pitanjima. Savremena tehnologija nam nudi mogućnosti da svako od nas može da stvara i ponudi svoje viđenje i prikaže svoje prostore. Ovakvim aktivnostima se omogućava multiper-spektivnost istina i prevazilazi dualizam između stvaranja (izmišljanja) i stvarnosti. Sam kreativni čin je proces učenja. Sudaraju se postojeće i iz-vesno, sa mogućim i nastajućim. Produkuju se nova znanja o svetu, ali se i stvara nova realnost u nastavi stavljanjem učenika u ulogu „mejkera”. Film je povod. Film je sadržaj. Film je izvor. Film je medij. Film nije cilj ni svrha nastave. Filmovima se otvaraju pitanja i problematizuju odgovori. Filmom se uvodi u raspoloženja i kontekste te otvara prostor za učenje.*

Film je alatka (i materijal - dopuna autorki) za unapređenje kurikuluma, ali nije kurikulum. (Russell 2009; 1)

Preporučena literatura: Harris, A. (2016). “Ethnocinema and Video-as-Resistance”. In A. Hick-ey-Moody & T. Page (Eds.), Arts, pedagogy as cultural resistance (153-168). London, New York: Rowman & Littlefield International. Harris, A. M. (2012). Ethnocinema: Intercultural arts education. Springer Science & Business Media. Harris, A. (2010). “Race and refugeity: ethnocinema as radical pedagogy”. Qualitative inquiry, 16(9), 768-777. Russell, W. B. (2009). Teaching Social Issues with Film. Charlotte, NC: Infor-mation Age Publishing.

* Tekst je nastao na jednom od časova kursa Film u nastavi u koautorstvu sa dr. Majom Maksimović

4544

Nivoi dokumentarnog filmaDokumentarni film beleži stvarne situacije i omogućava pogled u svet dru-gih ljudi i naroda. Svakog pojedinca dotiče na ličnom, emocionalnom, etič-kom i socijalno-odnosnom nivou. U svakom dokumentarnom filmu možete uočiti nekoliko nivoa:- sama tema, tj. sadržaj koji se obrađuje;- glavni lik koji sam po sebi nudi još dve moguće interpretacije:- emocionalni doživljaji glavnog junaka;- način kojim se rešavaju problemi, stavovi koji su zastupljeni u definisanoj temi;- sredina u kojoj se odigrava radnja dokumentarnog filma;- način na koji je dokumentarac urađen, analiza pojedinačnih scena.

Dokumentarni film se može koristiti u različitim obrazovnim aktivnosti-ma, kako u nastavi različitih predmeta, tako i u školskim vannastavnim i u vanškolskim aktivnostima (na primer: časovi odeljenskog starešine, različite školske sekcije, radionice sa učenicima i roditeljima, slobodne ak-tivnosti u školi i tako dalje).

2.1. Osnove korišćenja dokumentarnog filma u nastavi

Neki od razloga zašto je potrebno koristiti dokumentarni film u nastavi jesu savremena saznanja o obrazovanju, školi, učenju i nastavi. Od obrazovanja se danas očekuje da doprinosi razvoju celovite ličnosti uče-nika, a ne samo sticanju naučnih znanja i razvoju kognitivnih sposobnosti, kao i da razvija kompetencije za delovanje u društvu. Zato je potrebno da se učenici osposobljavaju da oprezno sude i kritički preispituju informacije, zauzimaju odnos prema sebi i svetu, razumeju perspektive drugih, budu osetljivi za probleme u društvu i da umeju da ih rešavaju, da se razvijaju njihovi kapaciteti za samoodređenje i produktivno učešće u kulturi. Ovak-vo obrazovanje zahteva otvorenost škole za aktuelne društvene probleme i potrebe.Iz savremenih teorija učenja možemo saznati:- učenje može da provocira razvoj, a mentalne funkcije višeg reda imaju korene u socijalnim odnosima, te je važno obezbediti socijalne razmene sa vršnjacima i nastavnikom;- učenje je uslovljeno kontekstom, uključujući kulturu, tehnologiju, prak-su učenja / podučavanja, te je značajno obezbediti podsticajnu sredinu za učenje.- učenje je aktivno konstruisanje, a ne pasivna recepcija, te je značajno krei-rati odgovarajuće aktivnosti učenika.- učenje mora biti relevantno i smisaono za onog ko uči, te je važno da je zasnovano na iskustvima i interesovanjima učenika i povezano sa auten-tičnim problemima / problemima realnog sveta.- lično iskustvo nije isto što i učenje. Učenje je razumevanje iskustva, te je važno obezbediti kritičku refleksiju i razmenu sa drugima, kroz koje se tra-ga za značenjem iskustva; učenje ima i racionalni i intuitivni, imaginativni, subjektivni domen. Bitno je povezivati ove domene, zbog čega su za učenje posebno značajni resursi koji angažuju emocije i maštu...- motivacija za učenje je povezana sa emocionalnim stanjem, te je važno brinuti o osećanjima učenika, sigurnom okruženju, atmosferi međusobnog poštovanja.- uči se kroz socijalnu interakciju, dijalog i elaboraciju, te je značajno da postoje razmene mišljenja, višeperspektivnost, kooperativno učenje, saradnja, pregovaranje značenja.- učenici uče na različite načine, te je potrebno da u učenju postoje različite aktivnosti.- samoregulacija u učenju i metakognitivne veštine su i sredstvo i cilj, zbog čega je značajno obezbediti autonomiju učenika i aktivnosti kroz koje uče-nik dolazi do samouvida.Didaktički odgovor na ovakva teorijska stajališta o učenju jeste interaktiv-na nastava, kao i film u interaktivnoj nastavi.

4746

U ovom poglavlju nudimo nekoliko preporuka i saveta koji su se pokazali odličnim u nastavi obogaćenoj dokumentarnim filmom. Nije reč o načeli-ma i pravilima kojih se treba u svakoj situaciji strogo pridržavati, već o savetima i zapažanjima koji vam mogu biti od pomoći u radu sa doku-mentarcima.

Odredite cilj lekcije Ne bi trebalo da cilj lekcije bude samo upoznavanje sa novim činjenicama i proširenje znanja, već pre svega razumevanje međuzavisnosti i formiranje stavova. Dokumentarni filmovi ne nude gotove recepte, nego više otkrivaju nove moguće uglove posmatranja mnogo kompleksne problematike, te je potrebno na njima raditi u okviru povezanih aktivnosti. Dobro je da pred-stavite sebi konačni cilj lekcije i odredite šta želite da postignete. Važno je đacima tačno imenovati šta od njih očekujete i imati na umu da su i manji ciljevi veoma značajni. Nekad je moguće i sakriti očekivanje kako bi sami učenici mogli doći do njega.

Veza ciljeva i aktivnostiOdređivanje ciljeva časa i očekivanih ishoda od ključne su važnosti za do-bro isplaniran čas. Iako samo postavljanje ciljeva nije previše zahtevan za-datak, u praksi se pokazalo da ukrštanje tih ciljeva sa aktivnostima to jeste. Zato je važno svaki cilj analizirati u odnosu na planirane aktivnosti i svaku aktivnost u odnosu na ciljeve. Kada se takva analiza scenarija za čas izvrši, moguće je doraditi ili aktivnosti ili same ciljeve, no uvek je potrebno lišiti tenzije raskorake između njih. Tabela ispod (Ivić, et al, 2008) predstavlja alatku za takvu analizu. Kolonu sa ciljevima poredimo sa kolonama aktiv-nosti i beležimo znak X u ćelije gde postoji podudaranje, odnosno u ćelije gde aktivnost ispunjava (delimično ili potpuno) odgovarajući cilj. Ukoliko postoje aktivnosti koje ne odgovaraju nijednom cilju, ili cilj koji ne odgov-ara nijednom broju aktivnosti, potrebno je uneti izmene u scenario za čas.

Preporučena literatura: Ivić, I., Pešikan, A., Antić, S. (2008). Student u središtu nastave – Aktivno učenje na Poljoprivrednom fakultetu. Beograd: Poljoprivredni fakultet.

Aktivnosti

Ciljevi A1 A2 A3 AnC1

C2

Cn

Revidirana Blumova taksonomija i film u nastaviOva šema predstavlja inspiraciju ili podsticaj za planiranje nastave na kojoj se koristi film. Cilj šeme je da podstakne promišljanje dubine kognitivnih procesa koje pokrećemo aktivnostima učenja u vezi sa odgledanim filmom i time nastavu učinimo raznovrsnijom i plodonosnijom.

RBT kognitivni nivoi Aktivnost učenjaZapamtiti - Nabroj izvore podrške koje ima glavni lik.

- Koja rešenja se nude u filmu za obrađene probleme...?

Razumeti - Napravi crtež koji ilustruje probleme sa kojima se susreće glavni lik u filmu.- Pronađi i pročitaj zakone koji regulišu oblast o kojoj se govori u filmu.

Primeniti - Kakve posledice bi mogle nastati ukoliko bi se osoba na isti ovaj način ponašala u tvojoj školi/zajednici/državi?- Koje ti teorije iz sociologije/psihologije/filo-zofije/biologije mogu pomoći da objasniš razvoj događaja u filmu?

Analizirati - Uporedi sistem (npr. zdravstvene zaštite) prika-zan u filmu i onaj koji imamo mi.- Opiši šta bi se moglo desiti ukoliko bi glavni lik uradio/la (…) umesto (…).

Evaluirati - Učestvuj u debati za neku od rečenica/tema iz filma ili protiv nje.- Napravi analizu sadržaja filma o tome koje su moguće pristrasnosti u njemu.- Zamisli da si filmski kritičar/ka i napiši svoju kritiku/ocenu ovog filma.

Stvoriti - Osmisli predstavu na osnovu filma.- Nacrtaj poster i slogan za kampanju koja bi adresirala problem iz filma.- Napiši esej na temu ključne rečenice/ideje/osećanja koje je film pokrenuo u tebi.- Snimi film koji je tvoj odgovor autoru/ki filma- Osmisli istraživanje koje može pomoći akteri-ma filma da bolje zastupaju svoje ciljeve.

48 49

Odgledajte snimak pre projekcije Dobro je videti film ili spot pre planirane projekcije – onda je moguće odabrati ga tako da svojim sadržajem, obimom i zahtevnošću odgovara raspoloženju i mogućnostima razreda (starosnoj dobi učenika, njihovim interesovanjima, sposobnostima i sl) i kriterijumima koje moramo da is-punimo (školski program, nastavni plan i sl). Nije dovoljno samo pročitati sinopsis; način obrade teme ili dužina trajanja ne mora odgovarati svakoj grupi učenika. Neophodno je unapred promisliti o pripremi i strukturi lek-cije. Uz svaku audio-vizuelnu lekciju su na internet portalu JSUŠ-a dostup-na pitanja i odgovori koji približavaju najvažnije teme filmova.

Nemojte počinjati od kontroverznih tema Iskustva pokazuju da nije odgovarajuće počinjati rad sa audio-vizuelnim materijalima projekcijom snimaka koji se bave kontroverznim temama (npr. manjine, socijalno isključenje, rasizam). Važno je biti pripremljen i imati dovoljno iskustva za diskusiju o njima; ovo važi kako za nastavnike tako i za učenike.

Pozovite gosta na diskusiju Na razgovor o kompleksnijim temama isplati se – ukoliko je to moguće – pozvati gosta koji se razume u datu temu. Najbolja iskustva imamo sa lju-dima iz prakse (radnici na terenu, članovi građanskih udruženja, direktni učesnici u dešavanjima ili akteri događaja kojima se film bavi).

Pazite na očekivanja Dobro je imati na umu da rezultat našeg rada na samom početku, pre sve-ga, ne mora biti proporcijalan našim očekivanjima. Razloga za ovo može biti nekoliko: odabir neodgovarajućeg filma ili spota, nevoljnost ili ne-sposobnost učenika da diskutuju, nedostatak iskustva itd. Ali i prividni otpori učenika (agresivni povici, omalovažavanje situacije i sl) jesu, ipak, odgovori i aktivnost koju je moguće pažljivo usmeriti i iskoristiti za dalji radi.

Nemojte potcenjivati pripremuIsplati se ne potcenjivati pripremu lekcije, i to kako tehnički (odabir učionice, ispravnost tehnike, zamračivanje prostorije itd), tako i pedagoški (dovoljno saznanja o problematici, korišćenje interaktivnog metoda, lični doprinos nastavnika i sl). Vreme provedeno u pripremi se veoma primeti u toku same lekcije.

Uzmite u obzir i dužinu filmaAko je moguće, prikažite snimak do kraja. Autor ga je uradio kao kompakt-no delo / materijal. S obzirom na to da je trajanje časa vremenski ograniče-

no, moguće je koristiti samo delove filma. Tokom njihovog odabira ne bismo smeli zaboraviti na to kako film zvuči i da li su prikazane sve njegove važne informacije, odnosno poruke. Ukoliko nismo u mogućnosti da spoji-mo dva časa čime bismo imali više prostora za rad, film se može odgledati u toku popodnevnih dobrovoljnih projekcija, na primer u okviru školskog filmskog kluba.

Kada birate film, mislite i o:- ciljevima i sadržajima nastave / obrazovanja, - interesovanjima svojih učenika,- vrednostima koje film zastupa,- umetničkoj vrednosti filma,- aktuelnosti tema,- autentičnosti problema kojima se film bavi,- multidisciplinarnosti fenomena o kom film govori i mogućim povezivanji-ma sa drugim predmetima i oblastima koje se izučavaju u školi,- autorskim pravima ...

Pustite kratke spotove da se čuju Tokom projekcije spotova, s obzirom na njihovu uobičajenu dužinu trajanja (neko-liko desetina sekundi), može se desiti da se učenici na vreme ne skoncen-trišu dovoljno pa propuste radnju spota. U tom slučaju treba pustiti spot još jednom.

Šta film u interaktivnoj nastavi nije:- ukras koji se dodaje tradicionalno dominantnom prenošenju znanja koji tradicionalnu nastavu čini savremenom;- nastavno sredstvo koje ima instrumentalnu ulogu u usvajanju određenih / „tačnih“ saznanja o svetu;- celovita nastavna aktivnost koja zamenjuje ostale aktivnosti.

Ne zaboravite na refleksijuVeoma važan sastavni deo rada sa audio-vizuelnim materijalima je upravo re-fleksija. Dokumentarci, ali i spotovi, prikazuju činjenice, emocije i, često, surovu realnost. Učenici sve ove momente opažaju i veoma proživljavaju. Refleksija im omogućava da reaguju neposredno posle projekcije, da se izraze i oslobode na-petosti. Postoji mnogo načina i tehnika za refleksiju (slobodno pisanje, petolist*, rimovanje, iskazivanje osećanja rečima, zvukom, crtežom i sl). Prilikom izbora tehnike dobro je odmeriti njenu prikladnost za dati razred ili grupu učenika. S obzirom na njen značaj, posvetićemo refleksiji samostalno poglavlje.

* Petolist je metoda pisanja od pet redova u cilju rezimiranja mišljenja i informacija koji opisuju zadatu temu (prim. prev).

50 51

Nemojte terati sve da sve radeNije dobro učenike prisiljavati na realizaciju aktivnosti na času. Može se desiti da određena aktivnost nekom učeniku bude neprijatna. U tom slučaju, dobro je tim učenicima „dati ulogu” posmatrača koji prate ostatak razreda pa mogu, na osnovu tog zadatka, da daju vrlo bitnu povratnu in-formaciju ili utisak.

Razvijajte filmsku pismenostDiskusija posle filma se može usmeriti na filmsku tvorbu ili pristup reži-sera, čime se pojačava filmska pismenost đaka. Diskutujte o obradi slike, radu sa kamerom, korišćenju zvuka, muzike i sl.

Budite partner svojim đacimaKljuč uspeha predstavlja ličnost nastavnika. Potrudimo se da budemo đacima prirodni autoritet i partner. Đaci pozitivno ocenjuju empatiju, mo-gućnost diskusije i poštovanje njihovih stavova.

Tajm-aut tehnika *U nekim slučajevima, kada procenite da je film previše kompleksan ili je za potre-be neke aktivnosti potrebno dati dodatna objašnjenja đacima, dobro je poslužiti se tajm-aut (eng. Time out) tehnikom. Ova tehnika je jednostavna i podrazumeva da se na početku gledanja filma đacima kaže da, u trenutku kada misle da su neki deo značenja ili informacije na filmu propustili, pogrešno razumeli ili ako ih je neka scena

Pogled nastavnikaFilmski dokumentarac moramo posmatrati kao bilo koji drugi informativni materijal koji nosi neka saopštenja. Sa dokumentarcem možemo, u stvari, raditi kao sa svakim drugim izvorom – štampanim tekstovima, reportaža-ma, slikovnim materijalom itd. Ovako mu je potrebno pristupati i iz po-gleda korišćenja u okviru pedagoške prakse, budući da koristimo slične ili iste metode rada (analiza medijske poruke, refleksije, kritički pristup informacijama).Prednost video-materijala u odnosu na štampani materijal je u tome što deluje kompleksno na čula učenika i istovremeno ga učenici bolje primaju u odnosu na štampane informativne izvore. Već nekoliko godina koristim filmove u nastavi i neka sopstvena pravila su se pokazala kao vrlo dobra, a mogu se primeniti kao preporuka za nas-tavnike koji tek kreću u ovakav vid nastave. Opšte govoreći, važi to da sa razredom u ovakav tip nastave treba krenuti od prve godine, jer se učenici na to naviknu i takav način rada im odgovara. Treba poštovati njihova mišl-jenja, ne treba „moralizovati“. Cilj je pokazivanje mogućnosti, bez sugeri-sanja šta je ispravno, a šta ne.Po izlasku iz osnovne škole, učenici u većini slučajeva imaju poteškoće u razumevanju stranih reči. Ukoliko se takva reč pojavi negde, uvek je za-jedno analiziramo. Prvo ih pitam da možda neko od njih ne zna šta znači data reč, pustim ih da malo traže ili razmisle o značenju, a zatim zajedno objašnjavamo pojam i jasno ga definišemo. Ukoliko nam značenje reči nije potrebno za čas, zadam im za domaći zadatak da ga potraže kod kuće. U mojoj praksi se kao dobar način rada pokazalo i pisanje malih rečnika nepoznatih pojmova, npr. u svesci „otpozadi“. - učenike pre projekcije treba upoznati sa ciljem: zašto gledamo dokumen-tarac i šta se od njih očekuje. Ovo povećava koncentraciju učenika, koji mogu, zbog drugih nastavnika, misliti da se filmom popunjava nepriprem-ljen čas. U slučaju potrebe, moguće je dokumentarni film uključiti u kon-tekst – istorijski, politički i tome slično.- posle projekcije, ukoliko ne slede aktivnosti (npr. prema preporučenim lekcijama), mora proteći refleksija i moraju se čuti odgovori na eventualna pitanja učenika. Ukoliko zadajemo za domaći zadatak da odgledaju film, onda im na početku lekcije u kojoj je planirano da analiziramo film treba dati prostora za pitanja i odgovore. Diskusija nije gubljenje vremena.- u odabiru filmskog dokumentarca dobro je usmeriti se na njegovu pri-menu u okviru tema koje se uče u školi. Za ovo može biti od pomoći os-novna podela na portalu jsns.cz. Nakon nekog vremena korišćenja filmo-va u nastavi, dobro je sastaviti sopstveni spisak odgovarajućih filmova za pojedinačne teme u skladu sa gradivom i predmetom, kao i voditi beleške o tome koje konkretno filmove su učenici videli kako se projekcije ne bi ponavljale.

* Tehnika je nastala na jednom od časova kursa Film u nastavi u Centru za obrazovanje nastavnika, inicirala ju je studentkinja Marija Bulatović, a dalje se razvila uz diskusiju ce-lokupne grupe. (prim. aut.)

posebno podstakla da bi voleli da svoju reakciju odmah podele, samo po-dignu znak na kom piše tajm-aut ili postave ruke u položaj kao na ilus-traciji. Tada se prikazivanje filma pauzira i razgovara se o pitanju koje je đak pokrenuo. Ova tehnika izuzetno je korisna prilikom drugog gledanja filma, kada učenici mogu da razmene svoja shvatanja u vezi sa istim de-lovima filma. Nekada ovu tehniku možemo koristiti tako što postavimo pi-tanje ili zadatak pre gledanja filma, a kada đaci naiđu na odgovor ili rešenje gledajući film, zatraže tajm aut (zaustavljanje filma) kako bi se iskazali i prodiskutovali odgovori.

52 53

- na času sa projekcijom filma treba imati dobro isplaniran tok nastave. Ovde mogu biti vrlo korisne preporuke za lekcije na portalu jsns.cz , ali istovremeno treba uzeti u obzir i iskustva konkretnog odeljenja – razlike u vremenskoj zahtevnosti mogu biti velike. Razredi koji su navikli na ovakav rad na časovima većinom traže više vremena za diskusiju i refleksiju. Ne treba se bojati korišćenja filmova – nakon kratkog vremena nastavnik stiče sigurnost, a nagradu dobija u vidu većeg interesovanja učenika za date teme. Zdenjka Juklova,

Srednja škola za primenjenu umetnost u proizvodnji stakla, Železni Brod; Poslovna akademija Tanvald

2.2.Refleksija emocija posle filmske projekcijeMožemo bez preterivanja reći da je u celom procesu gledanja dokumentar-nog filma refleksija ono najvažnije, a i često ono na šta se u rutini nastav-nog procesa zaboravlja. Međutim, bez refleksije zasigurno gubimo vred-nost koju nam pruža zajedničko gledanje filma sa učenicima – dragoceni trenuci, kada se obuzeti snagom priče otvaramo pa smo spremni da na kratko vreme skinemo svoje maske. Počnimo prvo od projekcije filma – ni ona ne predstavlja samo puko uk-ljučivanje računara i projektora. Tokom nje dolazi do nečeg vanserijskog, do nečega što uobičajeni metod obrazovanja često ne omogućava. Odjed-nom tu nema na jednoj strani „njih“, nastavnika koji nešto objašnjavaju, i na drugoj strani „nas“, učenika koji slušaju i treba da uče. Odjednom smo tu „mi“ koji zajedno pratimo često veoma lične ispovesti junaka dokumen-tarnog filma.Pasivno praćenje radnje na platnu tako postaje aktivno učešće u praćenju priče i već u tom trenutku se javlja prvi izazov: pratimo atmosferu u razre-du, posmatramo svoje učenike i studente, koliko prate film, kako on utiče na njih, kako ga doživljavaju, kada su se utišali, a kada su počeli da se vr-polje. U svakom razredu ista projekcija može biti drugačija. To zavisi od atmosfere u odeljenju, od njihovih aktuelnih problema, ali i godišnjih doba i doba dana, čak i od toga u kakvom je raspoloženju nastavnik. Sa istim

snimkom možemo tako raditi dve godine i da nam nikad ne dosadi ukoliko u sebi očuvamo osetljivost prema prenošenju atmosfere tokom projekcije. Posle njenog završetka nastupa upravo onaj najvažniji deo rada sa doku-mentarnim filmom – refleksija. Trebalo bi da tokom nje radimo sa emoci-jama koje je film u učenicima izazvao. S obzirom na to da sudbine glavnih junaka ili okolnosti snimanja znaju često da budu veoma snažni, ovaj korak je neophodan. To, međutim, nije jedini razlog zbog kog je dobro izvršiti refleksiju. Uzajamno saopštavanje osećanja sve obogaćuje u mnogim po-gledima. U refleksiji učenici uče da slušaju jedni druge. Ukoliko odaberemo onaj najjednostavniji oblik kada svako kaže jednu jedinu reč kojom iskazuje svo-je trenutno raspoloženje, postići ćemo to da svi dođu do reči. Istovremeno, oni se uče da slušaju jedni druge, što nije malo. Dobijaju, takođe, i lekciju iz tolerancije i razumevanja, jer postaje očigledno da jedan isti film u svakom od nas izaziva drugačije emocije – neko može osećati tugu, dok neko drugi oseća radost, neko beznadežnost, a neko opet u filmu vidi poruku nade. Dobro je shvatiti da je osećaj, u odnosu na stav ili mišljenje, uvek istinit. To daje učenicima odvažnost da govore, i to naročito onima koji često na časo-vima posle svojih odgovora čuju reči: „Nije tako!“ U toku razmene osećanja nema ničega što „nije tako“, što je nepravilno. Nije moguće napraviti grešku pa se brzo raspričaju i oni koji su navikli da ćute. Refleksija vodi đaka ka poštovanju – on shvata da je moguće gleda-ti na stvari iz različitih uglova. Kada bismo nešto slično pokušali da im prenesemo iz pozicije nastavnika, nikada ne bismo uspeli da sastavimo i prenesemo tako ubedljiv i verodostojan mozaik osećanja za koje im ne bi bilo teško da ih poštuju. Uz to, i mi nešto saznajemo o učenicima – kako ra-zumeju i poimaju stvari. Često dođemo i do razloga zbog koga su naučili da gledaju svet oko sebe upravo na način na koji to čine. Zato se filmovi mogu koristiti ne samo u nastavi već i u radu vaspitnog savetnika ili metodičara za prevenciju. Gledanje filmova i razmena emocija posle projekcije nam omogućava da vidimo učenika drugačijim očima – da ih gledamo bolje, iz-bliza i sa većim razumevanjem.Kada učenici prestanu da se plaše ispoljavanja osećanja, počnu da postavljaju pitanja. I ovo čini drugo čudo ove metode – učenici postavljaju pitanja jer zaista žele da čuju odgovore. Ovo je, naravno, poželjno u uo-bičajenom sistemu nastave, ali je vrlo retko. Takođe, učenici ovako i pamte odgovore na svoja pitanja, jer ih nisu postavili forme radi, već zbog stvar-nog interesovanja koje je probudio film. Tako postaju voljni i da sarađuju.Dobra i detaljno izvedena refleksija može vremenom voditi ka tome da učenici više neće želeti da budu samo pasivni „konzumenti“ priča, već će poželeti da i sami „nešto urade“. I ovde počinje stvarna radost nastavničkog poziva – možemo se zajedno osvrnuti na svoju okolinu i pogledati gde bismo mogli nešto da promenimo.

54 55

Metode refleksijeIma mnogo metoda refleksije. Važno je, međutim, da učenici, osim što treba da nauče da iskažu svoje emocije i poštuju emocije drugih ljudi, treba i da ih razumeju i objasne. Zato je značajno da ne zaboravimo pitanje: ZAŠTO? i da ga stalno postavljamo. Potpuno nenapadno i prirodno učenici tako uče da kritički misle, razmišljaju u vezi sa odgovornošću, a da ne moramo da ih vodimo ili podučavamo. To ide samo od sebe – samo treba umeti dati prostor i okvir sa pravilima za samoizražavanje.

Jedna rečVeć smo pomenuli onaj najjednostavniji oblik refleksije, ali ima ih još. U praksi se potvrdilo kao pouzdano sprovođenje metode „jedne reči“ uvek posle projekcije filma – predstavlja to dobar početak za kasnije produ-bljivanje iskazivanja emocija. Potpuno je nezamenljiva metoda u slučaju kada je film veoma emotivan te se učenici bore sa ganutošću ili nemanjem volje da išta kažu. Imenovati jednom rečju svoja osećanja ili ono što nam je posle odgledanog filma ostalo u glavi, većinom mogu svi. Izuzetno se deša-va da učenik samo odmahne glavom ili da kaže da ne zna. U tom slučaju na njega ne vršimo pritisak, već poštujemo to njegovo raspoloženje, a posle se možemo opet njemu vratiti kada svi kažu šta imaju i dati mu prostor da se izrazi. U većini slučajeva biva da je kasnije već mirniji i da može odgovarati. Odgovore učenika možemo beležiti na tabli ili na flipchart-u. Tako se dobro vidi kako je film delovao na razred kao celinu, koje su se emocije ponavlja-le i sl. Ova metoda se može koristiti i u slučaju kada do kraja časa ostaje malo vremena – zahteva samo nekoliko minuta. Vredno je još pomena i to da učenici često imaju poteškoća sa formulisanjem ili imenovanjem svojih osećanja, naročito na početku našeg rada sa filmom. Stoga je praktično u takvim slučajevima, u okviru ove metode, na početku časa podeliti radne listove (v. dole) na kojima se nalaze pojedine emocije. Njih učenici mogu da odaberu ili eventualno da dopune one koje osećaju, a nisu na spisku. Na radnom listu se može ostaviti prostor za objašnjenje – dobro je kada uče-nik shvati zašto je odabrao upravo tu emociju (dve, tri… – zadatak može biti proizvoljan).

Tabela EMOCIJEIz navedenog spiska odaberite jednu ili više emocija (stav, raspoloženje…) koje osećate posle projekcije filma. U desnu kolonu sa nekoliko reči napišite razlog.

emocija zašto?

radost

tuga

nada

beznađe

ljutnja

volja da se pomogne

radoznalost

nesigurnost

nepoverenje

zbrka

divljenje

zahvalnost

ganutost

56 57

I.N.S.E.R.T.Na metodu „jedna reč“ se možemo nadovezati metodom I. N. S. E. R. T. Ova se metoda koristi pre svega u radu sa tekstom (čitanjem i pisanjem kritičkog mišljenja), ali se može vrlo dobro iskoristiti u refleksiji. Metoda radi sa znakovima – plus (+), minus (-), uzvičnik (!) i upitnik (?). Uz zna-kove učenici navode šta to u filmu osećaju kao pozitivno, odnosno nega-tivno. Uz znak uzvika imamo nekoliko mogućnosti koje biramo na osnovu poruke filma – učenici mogu govoriti o tome šta je za njih u filmu bilo novo ili o tome šta smatraju njegovim najsnažnijim delom. Znak pitanja omo-gućava postavljanje pitanja, a odgovore možemo dati na razne načine – od zajedničkog gledanja, preko zadatka za sledeći čas, sve do mogućnosti da odgovor damo sami. I. N. S. E. R. T. je metoda vrlo pogodna u situaciji kada na času imamo gos-ta – pitanja za njega tada dolaze vrlo prirodno i nije potrebno unapred se stresirati time što niko ništa ne pita ili, eventualno, unapred davati učenici-ma pripremljena pitanja. Odgovore za pojedine znakove učenici mogu da pripreme pismeno, ali isto tako dobro to mogu i usmeno.

Tabela I.N.S.E.R.T.

+ -

? !

ČinkvinaMetoda „činkvina“ (pisanje pesme u pet stihova) se može iskoristiti bilo kada. Predstavlja pogodan način da se učenici privole da napišu pesmu slobodnog stiha, a da istovremeno iskažu emocije posle filma. Kako za nastavnike tako i za đake, često bude iznenađenje da su, zahvaljujući ovoj metodi,većinom svi zaista napisali nešto što liči na pesmu. U najvećem bro-ju slučajeva, svi su voljni da svoje delo podele sa celim razredom. Pesme se mogu izložiti u razredu u vidu „tihe galerije“, mogu postati sastavni deo ličnog portfolija učenika, a može se na kraju godine posle više projekcija od njih napraviti zbornik.

[primer]

Migracija

teška duga

dešava se boli inspiriše

Nesiguran put ka nadi

Sutra

Uputstvo za popunjavanje redova: jedna reč = naziv, ime, obeležje onog opisivanog (imenica); dve reči = osobina onog opisivanog (pridevi); tri reči = šta radi, kako se ispoljava (glagoli); četiri reči, tj. kratka rečenica od četiri reči = kakav imate odnos prema tome, osećaj;jedna reč = sinonim za zapažanje, oslikava ono što opažamo.

Refleksija može, naravno, biti i specifično odabrana aktivnost ili diskusija, mada je i u tom slučaju bolje u prvom redu upotrebiti neku od gorenave-denih metoda. Umeće diskusije treba naučiti – ovo važi kako za nastavnike tako i za učenike. Reč je o veštini koja se rađa tokom vremena i uzajam-nog upoznavanja. Dobra diskusija je moguća samo u bezbednoj sredini, kada smo sigurni da naše poglede neće niko ismejati i kada znamo da smo okruženi tolerantnim ljudima koji umeju da slušaju. A do ovoga se može doći upravo dobro organizovanom refleksijom.

58 59

Pitanja koja podstiču kritička čitanja filma

Nebrojeno puta je istaknuta kompetencija kritičkog mišljenja u istraživanji-ma, obrazovnim politikama i praksi. I u ovom priručniku opisana je tesna veza razvoja kritičkog mišljenja i korišćenja filma u nastavi. Kako je to kompetencija koja se razvija, za nastavnike/ce je važno da imaju alate kako bi podstakli takav razvoj. Ovde su data neka pitanja kojima se možete poslužiti kako bi podstakli kritički odnos prema filmu ili temama kojima se on bavi. Na kraju je ostavljen prostor da unesete svoja pitanja koja imaju isti cilj. Ovde su data neka pitanja kojima se možete poslužiti kako bi pod-stakli kritički odnos prema filmu ili temama kojima se on bavi. Na kraju je ostavljen prostor da unesete svoja pitanja koja imaju isti cilj.

- Koje druge izvore o ovoj temi možemo da pronađemo? Šta ti izvori kažu o istoj temi?- Čiji glas se čuje u filmu najviše? O kome je film? Koliko je to usklađeno?- Kako bi ova priča mogla biti bolje ispričana?- Ko je autor/ka ovog filma? Zašto se bavi ovom temom?- Kako je film finansiran? Koliko je to nezavisno ili koliko je to moglo uticati na sadržaj filma?- Šta filmska kritika ili stručna javnost kaže o ovom filmu?- ____________________________________________________________________- ____________________________________________________________________- ____________________________________________________________________

2.3. Metode rada sa dokumentarnim filmom u nastaviU okviru nastave možemo koristiti čitav niz interaktivnih metoda koje mogu na dalje razvijati teme prikazanih filmova. Ako smo uradili refleksiju i tako se postarali za emocije izazvane filmom, možemo primeniti neku od sledećih proverenih metoda:

Tehnika Z-V-N ili šta znam, šta bih voleo/la da znam i šta sam naučio/la je dobra kao podrška za evaluaciju, ali i vođenje nastave pre i posle gledanja filma. Prve dve kolone đaci mogu ispuniti pre gledanja filma, a zatim poslednju kolonu mogu popuniti nakon gledanja filma ili nakon celokup-nog časa. Važno je da se ove kolone uporede i proceni koliki su efekti nastavnih aktivnosti u kojima se učestvovalo. Ovo je i metakognitivna vež-ba koja će pomoći i vama i vašim đacima da pratite i usmeravate promenu i učenje koje se odvija na času.

šta znam šta bih voleo/la da znam

šta sam naučio/la

(Referenca: Russell, William B.; Teaching Social Issues with Film, 2009.)

BrainstormingOva metoda razvija maštu i kreativnost, pomaže da se nađe rešenje za veli-ki broj problema, kao i da se dođe do objašnjenja osnove mnogih pojmova. Njena prednost leži u tome što omogućava da se uključe i manje aktivni učenici, prestane ustručavanje i ojača se samopouzdanje. Učenici postaju svesni koliko toga znaju i bez uobičajenog frontalnog pristupa nastavnika. Ovako zajednički „otkrivena“ znanja imaju veću šansu da ostanu upamće-na.Postupak i pravila:- jasno i razumljivo predstavimo problem koji treba rešiti ili biramo pojam o kome treba diskutovati; - učenici iznose svoja zapažanja, sve ideje odmah zapisujemo na tabli ili na flipčartu;- ne ocenjujemo i ne kritikujemo nijednu ideju ili misao, podstičemo neo-bavezno i spontano razmišljanje, opažanja učenika ne korigujemo; - učenici treba da se suzdrže od komentara, podsmešljivih upadica i omalovažavanja ideja drugih učenika;- nastavljamo sve dok ima ideja;- ukoliko je razred velik, u prvoj fazi se učenici mogu podeliti u dve grupe, rezultate iznosi predstavnik svake grupe, ostali mogu da dopunjuju;- razvrstamo sakupljene ideje i misli, eventualno tražimo optimalno rešenje, ocenimo i rezimiramo problematiku.

60 61

Rad u grupamaRad u malim grupama ima mnogo prednosti. Tako đaci uče pravila sarad-nje, da rade u grupi sa nekim ko ima dominantnu poziciju, vide koja je njihova uloga u grupi, razvijaju sopstvene komunikacijske veštine. Takođe, oni uče da zajednički rade uz drugačije poglede i shvatanja te da razume-ju kada treba da pristanu na kompromis, a kada je neophodno istrajati u svom stavu. Otkrivaju suštinu konflikta, uče da ne beže od njega, već da traže put za njegovo rešenje. I ova metoda omogućava uključenje manje aktivnih učenika.Postupak i pravila:- podelimo učenike po grupama – proizvoljno (npr. kako sede) ili prema nekom obrascu (dečaci i devojčice i sl);- broj članova u grupi može biti različit, ali optimalno je pet osoba (neparan broj omogućava prevagu određenog mišljenja ili stava pri glasanju); - ukoliko u grupi ima više članova, ne moraju svi imati reč, rad bi se tako usporio i ne bi bio efikasan;- ukoliko se na početku rada u grupi pojave problemi, treba da pomogne-mo, a onda da pustimo da svi rade preostali deo zadatka samostalno;- jasno zadajemo zadatak, proveravamo da li su ga svi razumeli i da li imaju dovoljno informacija;- vremensko ograničenje za rešavanje zadatka određujemo unapred –mora biti dovoljno vremena;- ocenjujemo celu grupu;- spremni smo na povećanu graju u razredu;- obilazimo pojedinačne grupe, eventualno pomažemo, ali ne preuzimamo vođenje, radije slušamo; - članovi grupe treba da sede tako da se uzajamno dobro vide i čuju, jer samo tako mogu svi biti uključeni;- svako u grupi treba da se čuje i bude saslušan, ostali se uče da prave kom-promise i da sarađuju;- treba voditi učenike ka tome da imaju volju da saslušaju drugog, da po-drže i reše eventualne konflikte;- prilikom nekih aktivnosti grupe možemo postupno da povećavamo – od dvoje, preko četvoro, do većih grupa.

Mapa misliOva metoda omogućava učenicima i nastavnicima da urede sopstvene misli, analiziraju određeni pojam ili problem i brzo razvrstaju mišljenja i stavove. Očigledan prikaz jednostavnih povezanih pojmova ubedljivo po-kazuje kompleksnost problematike u celosti. Štaviše, mapa misli daje mo-tivaciju za dalje aktivnosti i dobijanje novih informacija o datom proble-mu – jasno se pojave pitanja na koja razred ne zna odgovor. Može postati osnova za diskusiju o konkretnoj temi.

Postupak i pravila:- nacrtamo na tabli centralni deo mape kao vodič kroz nju, centralni deo mape = pojam o kome je reč (npr. konflikt);- ovom centralnom delu postupno dodajemo nove pojmove, ideje ili pitanja onako kako ih učenici imenuju (npr. Koje konflikte znate? Koji su načini njihovih rešavanja? Koji su razlozi za nastajanje konflikata?);- ova pitanja dalje razrađujemo prema napomenama učenika i ideja te ih postepeno dopunjujemo u mapu (npr. za pitanje Koje konflikte znate? dodamo: religijske, etničke, partnerske, generacijske itd);- postupak stvaranja mape se neprestano ponavlja razvijanjem pojedi-načnih pojmova;- u određenoj fazi možemo prekinuti razvijanje mape i đake uputiti na širenje samo jednog dela o kome na datom času želimo da govorimo (ovaj deo mape možemo da označimo drugom bojom);- svaki predlog se uzima u obzir – zapisujemo sve što učenici znaju i šta im pada na pamet.- zaboravljamo na kategorije ocenjivanja „dobro“ i „loše“;- po isteku unapred određenog vremena vodimo učenike ka tome da se dogovore u vezi sa određenim stanovištem (ukoliko je razred podeljen po grupama, ovom koraku pristupamo tek nakon prezentacije rezultata rada svake grupe), dobijajući jasnu predstavu o tome šta učenici misle i šta zna-ju o datoj temi; - u ovoj fazi možemo da završimo rad sa mapom misli; - takođe, možemo i da ne definišemo pravila na početku aktivnosti i da podstaknemo učenike da ih sami formulišu.Ono što može slediti jeste:- preciziranje ili uređivanje nagomilanih informacija – mogu se bojama odvojiti, na primer, informacije osnovane i neosnovane,- tumačenje – osnovne činjenice,- diskusija – odaberemo jedno od početnih stanovišta,- projekat – odaberemo zajedno sa učenicima ona mesta na mapi gde ima najviše neosnovanih informacija; zadatak je da se uz korišćenje dostupnih izvora potraže podaci koji nedostaju i da se pripremi prezentacija za ostale.

Igranje ulogaOva tehnika od učenika traži da razmišljaju i govore po unapred određen-im ulogama i glume konkretne situacije u vezi sa temom o kojoj se raspravlja. Nekada je za njih teško da se identifikuju sa ulogom; metodu je dobro pri-menjivati ili u grupama mlađih đaka ili u razredima sa zrelim učenicima koji nisu samo navikli na frontalnu nastavu, već i na to da „glume“ . Tehnika učenicima omogućava da razmišljaju o tome kako se osećaju u određenoj poziciji drugi ljudi, uče da budu empatični i da imaju razumevanja za mo-tive postupanja onih koje bi bez tog iskustva, možda, odmah osudili. Meto-

62 63

da igranja uloga razvija fantaziju, sposobnost da se iskažu stavovi, mišljenja i vrednosti te da se razmišlja o različitim alternativnim rešenjima.Postupak i pravila:- počinjemo od jednostavnijih uloga, koje zahtevaju manje iskustva;- ne odustajemo ukoliko prvo igranje uloga ne ispuni naša očekivanja – ova metoda, ipak, zahteva neko iskustvo;- trudimo se da aktivno uključimo sve učenike;- dajemo učenicima dovoljno vremena da prodiskutuju i uvežbaju uloge, pazimo na to da dobiju dovoljno informacija za dobro savladavanje uloga;- predlažemo samo realistične probleme i situacije kako učenici ne bi imali problem da se identifikuju sa ulogama;- nekada je dobro uzajamno zameniti uloge kako bi učenici doživeli osećanja druge strane – tako se uklanjaju neodgovarajući stereotipi i po-boljšava sposobnost uživljavanja;- trebalo bi sve aktivnosti sprovoditi u atmosferi poverenja, opuštenosti i bez kritičkih napomena kako se učenici ne bi osećali neprirodno ili nepri-jatno;- dobro je voditi učenike ka tome da shvate kako ima više načina za pred-stavljanje uloge; na kraju aktivnosti ne smemo zaboraviti da izvršimo tzv. „izlazak iz uloge” – upozoravamo učenike da je igra završena i da su uloge samo uloge; - aktivnost treba zaključiti vođenom diskusijom o tome šta se dešavalo sa zaključnim rezimeom – analizom proživljenih iskustava i izvođenjem zak-ljučaka za budućnost;- reč je o tehnici koja zahteva izvesno iskustvo – nedovoljno spremnom nastavniku bi mogla da se izmakne uz ruku i premda bi bila organizovana uz dobru nameru, izazvala bi više štete neko koristi.

Slagalice (Puzzle grupe)Ova aktivnost je pogodna kada učenike želimo da upoznamo sa novim in-formacijama eventualno ih navedemo da sami izvedu zaključke u vezi sa njima. Umesto frontalne nastave u pripremljenim tekstovima, sami traže nove i važne informacije i trude se da među sobom objasne sve nejasnoće. Aktivnost vodi ka samostalnosti, sposobnosti da se analizira tekst i da se iz njega izvedu pitanja i problemi.

Postupak i pravila:- slagalica je pogodna kao polazna aktivnost za definisanje sledećeg zadat-ka – postupak i pravila: Unapred pripremimo tekst sa informacijama koje učenici treba da saznaju; ovaj tekst podelimo na četiri ili pet samostalnih delova prema tome da li učenici rade u grupama od po četiri ili pet članova; tekstove numerišemo od broja jedan do četiri / pet i odštampamo onoliko primeraka koliko ima grupa.

- podelimo razred na tzv. „matične grupe“ od po četiri, eventualno pet, uče-nika i svakom učeniku u grupi damo tekst sa drugim brojem.- zatim, matične grupe se podele i oforme se nove, ekspertske, grupe, koje čine svi učenici sa istim brojevima tekstova (jednu grupu čine učenici sa tekstom br. 1, drugu sa tekstom br. 2 itd). - u novim, ekspertskim, grupama, dakle, svi imaju isti tekst.- učenici u svojim grupama rade sa tim tekstom – međusobno objašnjavaju nedoumice, biraju ono što je važno, sastavljaju pitanja na koje žele da ima-ju odgovore, definišu glavnu misao itd.- nakon isteka unapred definisanog vremena (prema zahtevnosti teksta, oko 10 minuta), svi učenici se vraćaju u svoje matične grupe i ostale čla-nove upoznaju sa svojim delom teksta, koji sad već dobro znaju.- sve grupe na kraju sastavljaju na pripremljenim flipčart papirima pitanja ili zadatke koji proizilaze iz analize i zajednički diskutuju o njima.

Vođena diskusijaSve do sada navedene metode donose čitav niz pitanja o kojima treba disku-tovati. Učenici kroz diskusiju uče da donose odluke, zauzimaju stanovišta, brane svoja mišljenja, preuzimaju odgovornost za njih. Usvajaju i socijalne veštine – sposobnost empatije, savladavanje konflikata, pravljenje kom-promisa. Vođena diskusija je vrlo zahtevna, kako za nastavnika koji treba svojim dobro odabranim pitanjima da usmerava emocije učenika i vodi ih ka konstruktivnim zaključcima, tako i za učenike koji tek uče pravila diskusije.

Postupak i pravila:- na početku definišemo osnovna pravila diskusije.- podstičemo učenike da se ne boje izražavanja konfliktnog stava.- podstičemo učenike postavljanjem odgovarajućih otvorenih pitanja u vezi sa stavovima, mišljenjima i konkretnim ponašanjem.- stvaramo atmosferu poverenja – trebalo bi da učenici osećaju sigurnost zbog toga što ćemo se svakim njihovim stavom pozabaviti ozbiljno i detal-jno. - ne smemo zaboraviti da iznesemo argumente koji su promakli učenicima i da ih upozorimo na to kada je moguće izraziti saglasnost ili nesaglasnost ili kada može doći do kompromisa, a kada to nije moguće.- pazimo na to da diskusija ne pređe u kritikovanje drugih i da ostane u okvirima formulisanja mišljenja u vezi sa stavovima, ponašanjem i ideja-ma.- naglašavamo da cilj diskusije nije rezultat, već veština kultivisanog prezentovanja svojih stavova i pogleda te slušanje suprotnih mišljenja. - aktivnost završavamo rezimiranjem svih saznanja i proučavanjem predloženih alternativa.

64 65

Diskusija po modelu „filozofskog istraživanja“*

Ova vrsta diskusije je posebno značajna kada želimo da:- izaberemo temu koja sigurno zanima učenike,- oslobodimo učenike da učestvuju u dijalogu,- obezbedimo participativnost učenika (ne samo u razgovoru već i u odlučivanju o temi razgovora),- razvijamo kompetencije učenika potrebne za otkrivanje problema i ar-tikulaciju pitanja koja su za njih važna, za učešće u dijalogu, dogovaranju, odlučivanju.Za ovu vrstu diskusije film ima ulogu inspiracije, stimulusa, provokacije. Nakon odgledanog filma, kroz posebnu proceduru, učenici biraju temu – pitanje o kome će se diskutovati.Proces izbora teme za diskusiju: a) Individualno razmišljanje (ispitivanje sopstvenih misli)Učenici dobijaju instrukciju da razmisle o tome koji su njihovi utisci nakon odgledanog filma: šta ih čudi, zbunjuje, o čemu se pitaju, šta ih je zaintri-giralo.Zapisuju jedno ili nekoliko pitanja koje im je film otvorio.b) Razmena u maloj grupi Učenici u maloj grupi (ili paru) objašnjavaju jedni drugima svoj proces razmišljanja povodom filma i pitanja koja su zapisali. c) Izbor predloga u okviru male grupeUkoliko se ovaj model diskusije organizuje prvi put sa nekom grupom uče-nika, pre nego što učenici pristupe izboru pitanja za diskusiju, potrebno im je objasniti kakvo pitanje treba da formulišu i izaberu. To su pitanja na koja nije moguće dati jednostavan i kratak odgovor (na primer, da ili ne), kao i ona u vezi sa kojima je moguće imati različita gledišta i na koja ne postoji jedan sigurno tačan odgovor. Takva su filozofska pitanja, a ovo će biti istraživanje nalik filozofskom. Učenici u maloj grupi biraju jedno pitanje ili formulišu novo na osnovu sličnosti između pitanja pojedinačnih članova grupe. To je pitanje koje će predložiti drugima kao temu za diskusiju. Njega zapisuju na poseban papir i potpisuju članove grupe.d) Izbor pitanja za diskusijuPapiri sa predlozima, tj. pitanjima svih grupa se postave na vidljivo mesto. Poželjno je da predstavnik svake grupe pročita predlog svoje grupe. Najpre se kratko analiziraju sva pitanja: Na koja pitanja se može lako odgovoriti? Na koje ideje se pitanja odnose? Postoje li veze među pitanjima? Zatim se pristupa izboru jednog od pitanja. Izboru se može pristupiti na različite

* Branković-Sutton, R., Gošović, R, Gošović, V. (2007). Filozofija s decom: Kreativni centar.

načine (većinom glasova učenika, konsenzusom, uz pravo veta ostalih uče-nika ili bez njega ). Ukoliko se odlučuje glasanjem, učenici mogu glasati za svaki od predloga (uključujući i svoj predlog ), osim ako se zajedno ne dogovore drugačije. Važno je da odluku donose učenici. Najjednostavnije i najbrže je da svaki učenik glasa za jedan od predloga i da predlog koji dobije najviše glasova postane tema diskusije.e) Prva reakcijaUčenici individualno zapisuju prvu reakciju ili svoj prvi odgovor na izabra-no pitanje. f) Početna reč Grupa čije je pitanje izabrano ga obrazlaže – koja razmišljanja su ih dovela do tog pitanja, šta je njihova dilema i zašto.g) DiskusijaUčenici se nadovezuju u diskusiji iznošenjem svojih komentara, dilema, pokušajima da odgovore na pitanje i otvaranjem novih pitanja koja su u vezi sa prethodnim. Nastavnik daje reč i, eventualno, ponavlja delove iska-za učenika, navodeći ih da pojasne ili elaboriraju svoja stajališta. On ne iznosi svoje mišljenje, ali može da elaborira kako se može razumeti nešto što je neko od učenika rekao, proveravajući razumevanje izrečenog.Diskusija može trajati dok za nju postoji interesovanje ili biti vremenski ograničena. h) Završna reč Svaki učenik kaže nešto o svom odnosu prema pitanju ili o tome šta su njegova osećanja u tom momentu. Završna reč može biti organizovana kratko, i to tako da svako kaže po jednu reč koja boji njegovo trenutno stan-je, osećanje, razmišljanje. Završna reč može biti i u pisanoj formi. U tom slučaju, mogu se prikupiti sve završne reči, a da učenici zatim izvuku („iz šešira“) i pročitaju neke od njih.i) Druga pitanja i aktivnostiUkoliko ima vremena, može se nastaviti sa nekim drugim pitanjem koje je bilo predloženo ili novom aktivnošću – na primer činkvinom, pesmom, esejom itd, koji govore o njihovom odnosu prema pitanju, pravljenjem pos-tera, mota, plana akcije i sl. ili nekom drugom metodom / tehnikom.

Protokol koji se može koristiti za praćenje diskusije i evaluaciju časa dat je u Prilogu 2.

66 67

Debata

Debata je oblik vođene diskusije koji se može organizovati na više različi-tih načina. Debatni klubovi i takmičenja najčešće se organizuju tako što se koriste neki od takmičarskih formata debate. Među njima su Karl-Poper format debate (pogodan i za mlađe uzraste), Svetski školski format debate, Format britanske parlamentarne debate itd. U srednjim školama najčešće se koriste prva dva. Sve formate odlikuju stroga pravila o timovima, ulogama u njima, vremenu izlaganja, kao i strukturi izlaganja. Karl Pop-er-format debate više pažnje posvećuje argumentaciji i logici, dok Svetski školski format više pažnje posvećuje nastupu i ubedljivosti debatera/ki. Ovde će detaljnije biti opisan Karl Poper format, a primer časa na kom se debata može koristiti se nalazi u prilogu priručnika (Prilog 2).

Korak 1. Odredite cilj časa i vidite u kojoj meri debata ispunjava taj ciljNajvažnije u korišćenju debate u nastavi jeste odrediti koji cilj želite da postignete. Taj cilj je u vezi kako sa samim sadržajem, tako i sa formom same diskusije. Najčešće se debata povezuje sa ciljevima evaluacije i kritičkog sagledavanja nekog fenomena. Ona je pogodna i za razvoj mul-tiperspektivnosti (đaci sagledavaju više strana problema), zatim produ-bljenog informisanja o nekom fenomenu, ali i za prevazilaženje predrasu-da, sticanje veština izlaganja i utemeljenog javnog nastupanja te za razvoj veština rada u timu, kao i liderskih veština.

Korak 2. Odredite temu / tezu / rezoluciju debateTrebalo bi da tema bude provokativna, da se može podeliti na strane za nju i protiv nje. Ne bi trebalo, nipošto, da ona bude jednoznačna, jer bi morala da nudi obilnu argumentaciju na obema stranama.

Korak 3. Podelite đake u timoveZa Karl Poper-format debate potrebno je formirati timove od po tri člana/ice u kojima jedna osoba daje uvodnu reč i vrši unakrsno ispitivanje, druga iznosi primere za argumentaciju, dok treća daje zaključnu reč.

Korak 4. Priprema za debatuVažno je dati đacima dovoljno vremena i resursa da se pripreme za temu, istraže obe strane fenomena i formulišu svoje slučajeve. Slučaj u debati se sastoji od:- davanja definicija za ključne pojmove u rezoluciji;- ključne opšte vrednsti za koju se tim zalaže u okviru teze (npr. država blagostanja, vladavina prava, nepovredivost prava na život, sloboda govora, itd);- argumentacije i primera koji ilustruju argumentaciju.

Prvi govornici/e imaju ulogu da navedu definicije ili komentar na date definicije, povežu temu sa vrednostima za koje se zalažu i iznesu ukratko svu argumentaciju. Drugi u timu produbljuju argumentaciju, opovragavaju napade oponenata i daju prečnike za tačke sukoba. Treći govornici/e imaju zadatak da ne uvode novu argumentaciju, već da zaokruže postojeću i opovrgnu sve napade te da objasne zašto misle da je njihov tim pobednički. Izbor nastavnika/ce je u direktnoj vezi sa ciljevima časa, i na njemu/njoj je, da li će đacima unapred reći na kojoj strani će biti u debati (afirmacija ili negacija) ili će se oba tima pripremati za obe strane, a na samom času saznati koju stranu će braniti.

Korak 5. Sam tok debateIspod je naveden/ilustrovan tok debate. Govornici/e su obeleženi slovima A za afirmacijsku stranu ili N za negacijsku, a brojevima od 1–3 obeležena je njihova pozicija u timu. Ukupno vreme za Karl Poper takmičarsku deba-tu je 44 minuta, no vremenski okvir se može smanjiti i prilagoditi trajanju časa. Afirmacijski uvodni govor 6 minuta 1A.1 negacijsko unakrsno ispitivanje (eng. crossexamination - skraćeno crossex ili Cx) 3 minuta 1A odgovara/3N pita.Negacijski uvodni govor 6 minuta 1N.1 afirmacijsko unakrsno ispitivanje 3 minuta 1N odgovara/3A pita.Afirmacijski drugi govor (opovrgavanje) 5 minuta 2A.2 negacijsko unakrsno ispitivanje 3 minuta 2A odgovara/1N pita.Negacijski drugi govor (opovrgavanje) 5 minuta 2N.2 afirmacijsko unakrsno ispitivanje 3 minuta 2N odgovara/1A pita.Afirmacijski zaključak 5 minuta 3A.Negacijski zaključak 5 minuta 3 N.

ostatak učionice

afirmacijs

ki tim negacijski tim

A1

A2

A3 N3

N2

N1

68 69

Korak 6. Suđenje u debatiTakmičarske debate uvek imaju i deo u kom se sudi i proglašava pobednčki tim debate. Suđenje se odvija prema više kriterijuma. Ključni kriterijum je argumentacija, doslednost i snaga u tačkama sukoba. Zatim tu su i stil i sama prezentacija, timski rad i poštovanje oponenata/kinja. U samom odeljenju najbolje je angažovati ostatak razreda da glasa, a nastavnik/ca takođe može učestvovati.

Preporučena literatura:Idebate - International Debate Education Association: http://idebate.org/

O Karl Poper formatu debate: http://idebate.org/sites/live/files/stan-dards/documents/rules-karl-popper.pdf http://centarlogos.me/wp-content/uploads/2015/12/Karl-Popper-Poli-cy.pdf

2.4. Korišćenje dokumentarnog filma u realizaciji aktuelnih temaRad sa dokumentarnim filmom u osnovnim školama

Osnovno pravilo: sredstvo, ne ciljU oblasti aktuelnih tema važi osnovno pravilo za rad sa dokumentarnim filmom – radimo sa njima kao sa glavnim sredstvom za postizanje obra-zovnog cilja, a ne kao sa ciljem same nastave. Ovo sredstvo treba upoznati, analizirati njegov sadržaj, uopštavati, imenovati i reflektovati pogledane činjenice.

Dokumentarni film i sadržaj aktuelnih temaAktuelne teme predstavljaju u OOP-u (okvirnom obrazovnom programu) oblasti teme savremenog sveta koje pomažu da se razvija ličnost učenika, pre svega u oblasti stavova i vrednosti. Pogledajmo šta sve tokom realizaci-je aktuelnih tema može doneti dokumentarni film. Kako bismo sav njegov

potencijal naveli, treba da uzmemo u obzir korišćenje dokumentarca na svim njegovim nivoima.

Socijalni razvoj i razvoj ličnostiU ovoj aktuelnoj temi se usmeravamo na glavnog junaka i njegove emo-cionalne doživljaje. Dokumentarni film beleži praktičan život, reflektuje ličnost čoveka te, u prenesenom smislu, i učenika, njegove individualne potrebe i posebnosti. Omogućava nam upoređivanje, pokazuje nam pogled raznih ljudi na istu stvar i navodi nove situacije koje su važne za samo-spoznaju.Glavne teme koje u dokumentarnom filmu možemo pratiti su:- odnosi između ljudi i grupa;- način komunikacije, postupanje u različitim životnim situacijama; - principi ljudskog suživota, poštovanje drugih;- odnos između verbalne i neverbalne komunikacije;- emocionalni opažaji, empatija, prosocijalnost;- refleksije sopstvenih doživljaja;- lični stavovi, prepoznavanje moralnih vrednosti;- procena svojih realnih mogućnosti i ograničenja;- isticanje postignutih ciljeva.

Iz filmske priče možemo izvoditi pojmove kao što su agresija, manipulacija, otvorena i pozitivna komunikacija, istina, laž i pretvaranje u komunikaciji, kooperacija i dr.

[primer] Leteća Ana / Katrin van Kampen / Holandija / 2010. / 20 min. Jedanaestogodišnja Ana je na prvi pogled obična holandska devojčica. Ona, međutim, ima Turetov sindrom– moždanu disfunkciju koja se pokazuje u vidu različitih tikova. Odjednom, na primer, počne da se okreće u mestu ili da liže stvari oko sebe. Stidi se zbog svog ponašanja, ali ne može protiv njega.

[primer] Sprinkles 4-Ever/ Vilem Baptist / Holandija / 2014. / 20 min. I u bogatoj Holandiji živi mnogo porodica koje su na granici siromaštva. Dvanaestogodišnja Niki, međutim, dobro zna da se i sa vrlo malo novca može sačuvati ponos.

7170

Inkluzija kao aktuelna tema Usled kompleksnosti ova se tema može obraditi na većem broju časova sa akcentima na položaje različitih marginalizovanih grupa, kao na različitim aspektima socijalnih prepreka za inkluziju.Ovaj čas može imati više ciljeva i može se primeniti u nastavi građanskog vaspi-tanja, kao i psihologije u srednjoj školi. Jedan od ciljeva se može odnositi na razvijanje svesti o različitosti i podržavanju pozitivnih stavova prema inklu-ziji među učenicima, imajući na umu da su negativni stavovi prema pripad-nicima grupa za koje postoji rizik od društvene isključenosti prevashodno zasnovani na stereotipima. Upoznajući primere individua kakav je junak filma sa Daunovim sindromom, učenici stiču informacije koje menjaju nji-hova prethodna uverenja na kojima su građena slaba očekivanja od ovih osoba. Oni počinju da razumeju kako je i osoba sa Daunovim sindromom, pre svega, dete koje ima mnogo osobina zajedničkih njima, te da ume i ono što su do juče mislili da ne ume, želi, radi... Film je izabran zbog osetljivosti teme koja može izazvati otpore usled preovladavanja negativnih stavova, a ovaj film predstavlja prikaz pozitivnog iskustva sa konkretnom osobom, što se pokazalo kao jedan od najdelotvornijih činilaca za promenu stava. Ovde film ima i ulogu kompenzacije za iskustva koja nedostaju u realnom životu – kroz ovo iskustvo sa filmom učenici se i identifikuju sa glavnim junakom, što bi, inače, u realnosti nastojali da izbegnu.Ciljevi časa:- senzitivizacija za različitosti, - razumevanje jednakosti prava zasnovanih na istim potrebama svih,- pravo na inkluziju.Materijal: - izvod sa kratkom informacijom o principima inkluzije,- stikeri. U uvodnom delu časa nastavnik, kroz kratku diskusiju, uvodi temu inkluzije kao aktuelnu nakon njenog zakonskog uvođenja 2009. godine. Razred gleda film This is I (5’), u kome osmogodišnji dečak Aksa sa Daunovim sindromom priča o sebi. Brejnstorming jedna reč. U ovom brejnstormingu učenici se ne ograničavaju na vrstu reakcije, već slobodno asociraju prvu reakciju, a nastavnik beleži reči na tabli grupišući na jednu stranu one reakcije koje su emotivne, a na drugu kognitivne. Ili –učenici beleže svoje reakcije na stikere, pa ih lepe na tabli u odnosu na sličnost sa prethodno izlepljenim te se, na osnovu toga, organizuju prema sadržaju. Nastavnik pita po čemu su slične bliže reakcije. Vodi se diskusija u kojoj se tema proširuje na svu decu za koju postoji rizik od isključivanja iz društva na osnovu izgleda, rasne/etničke pripadnosti, socio-ekonomskog statusa, sposobnosti, kulturnog porekla… Na kraju, nas-tavnik daje sistematski pregled teme kroz PPT, i najavljuje nastavak bavl-jenja njom.

Vaspitanje demokratskog građaninaCentar pažnje u ovoj aktuelnoj temi je, opet, glavni junak, ovog puta sa svo-jim stavovima. Na opštem nivou ova tema predstavlja sintezu vrednosti, i to pravde, tolerancije i odgovornosti. Na konkretnom nivou razvija kritičko mišljenje, produbljuje empatiju, sposobnost aktivnog slušanja i pravednog prosuđivanja, vodi ka razmišljanju o problemima u širem kontekstu.

[primer] Makkala Panchayat / Ramchandra PN / Indija / 2007. / 30 min. Snimak prati trud indijskih školaraca u nastojanju da poboljšaju situaciju u njihovoj školi. Deca uspevaju lokalnim političarima da pokažu da i ona znaju kako se demokratskim instrumentima može postići to što se želi.

[primer] Igra se mora nastaviti / Angeli Andrikopulou, Argiris Cepelikas / Grčka / 2010. / 22 min. Grupa dece koja živi u istoj četvrti u jednom grčkom gradu obožava fudbal. Svaki dan posle škole igraju se loptom ispred kuće, što se nikako ne sviđa komšijama koji ih redovno teraju. Aleksandra, Vlad i Hrisa se upućuju kod gradonačelnika sa molbom da se izgradi dečiji teren za fudbal na mestu zaraslog i nekorišćenog placa.

Teme na koje se možemo u okviru ovih dokumentarca usmeriti su:- svesnost sopstvenih prava i obaveza;- razumevanje demokratskog uređenja društva; - demokratsko rešavanje konflikata i problema;- aktivna odbrana ljudskih prava i sloboda;- razumevanje značaja reda, pravila i zakona.

Iz filmske priče možemo izvoditi pojmove kao što su Povelja osnovnih ljud-skih prava i sloboda, pravo, pravednost, diferencijacije, raznolikost, manji-na, poštovanje, identitet, principi demokratije, diktatura i anarhija, norma, moral i sl.

Razvoj mišljenja u evropskom i globalnom kontekstu Za realizaciju ove aktuelne teme koristimo tematski usmerene filmove. Ako želimo da umemo u svetu da se krećemo i opstajemo, moramo spoznati ne samo sebe već i svet oko nas. Ne možemo biti na svim mestima pa nam, opet, može poslužiti dokumentarni film koji beleži stvarnost evropskih

72 73

zemalja i celog sveta. Akcenat stavljamo na aktuelna dešavanja u svetu i učenike vodimo ka tome da razumeju svet i povezuju sve njegove pojave – dešavanja na jednom mestu često imaju svoj odjek ili uticaj na drugom mestu na zemlji.Teme koje su pogodne da se u ovakvim dokumentarcima obrade su:- globalni problemi;- nejednakost u svetu;- odnos između naprednih zemalja i onih u razvoju;- formiranje stavova – posmatrati sebe kao sastavni deo celog sveta, preuzeti odgovornost za svoje postupke, savladavati stereotipe i predra-sude;- osnovni istorijski i politički događaji Evrope i sveta.

Iz filmske priče možemo izvoditi pojmove kao što su humanitarna pomoć, razvojna saradnja, solidarnost, ljudska prava, globalizacija.

[primer] Gabriel reports on the World Cup /Gabriel verslaat het WK / Els van Dril / Holandija / 2014. / 17 min. Kada je četrnaestogodišnji Gabrijel saznao da će prvenstvo sveta u fudbalu biti u njegovoj zemlji, toliko se obradovao da nije ni slutio da će vlada, zbog izgradnje železničke pruge za prevoz fudbalskih navijača, početi da ruši desetine zgrada u njegovoj četvrti, uključujući i onu u kojoj on živi.

[primer] Working for a living / Preeya Nair / Velika Britanija, Indija / 2007. / 22 min. Glavna junakinja ovog filma je jedanaestogodišnja devojčica Kamar – elokventna, neposredna i prerano sazrela. Umesto da ide u školu ili da se igra sa vršnjacima, ona mora da pomaže u kući i naporno radi. Ne odustaje, međutim, od svog sna o obrazovanju i svakog dana se moli Bogu da joj usliši želje i omogući joj da nauči da čita i piše.

Multikulturno vaspitanjeDokumentarni film nam može vrlo dobro približiti različitost raznih kultu-ra, tradicija i vrednosti. Na pozadini ove raznovrsnosti učenici mogu bolje da pojme svoj sopstveni kulturni identitet, tradiciju i vrednosti.

[primer] Une girafe sous la pluie / Pascale Hecquet / Belgija, Francuska / 2007. / 12 min. Razigran animirani snimak sa nizom šaljivih momenata koji veoma verno pokazuje tipične prepreke sa kojima se mora izboriti svaka izbeglica, uključujući i žirafu. (vidi gore).

Film često beleži situacije u kojima se mogu identifikovati izrazi rasne ne-trpeljivosti i ksenofobije. Zato za ovu aktuelnu temu biramo one dokumen-tarne filmove koji su tematski vredan izvor za diskusiju.

[primer] Ja, moja ciganska porodica i Vudi Alen / Laura Hali lović / Italija / 2009. / 50 min. Sa ručnom kamerom Laura dokumentuje istoriju i savremen život svoje romske porodice, koja se krajem 60-ih godina preselila u Italiju iz Jugoslavije, tačnije Bosne i Hercegovine. Mnogo njenih rođaka i dalje živi nomadski u kampovima. Po reakcijama lokalnog stanovništva i pristupa državnih organa postaje jasno da se ovakvom načinu života u Evropi približio kraj.

Teme koje su pogodne da se u ovakvim dokumentarcima obrade jesu:- razumevanje i poštovanje sociokulturne raznovrsnosti, koja se nepresta-no širi;- jednakost prilika;- ravnopravnost pojedinaca i grupa;- socijalna kohezija;- negativan uticaj diskriminacije, ksenofobije i ekstremizma;- kršenje ljudskih prava.

Dokumentarni film nam može pomoći da produbimo znanja iz nekih os-novnih pojmova multikulturne terminologije: kultura, etnička pripadnost, identitet, diskriminacija, ksenofobija, rasizam, nacionalnost, netolerancija i sl.

Obrazovanje u okviru zaštite životne sredine U ovoj aktuelnoj temi se, pre svega, bavimo životnom sredinom u kojoj se odigravaju dokumentarni filmovi i stavovima koje zastupaju glavni juna-

74 75

ci. Dokumentarni film nam omogućava direktno proživljavanje teme, zahvaljujući čemu i one koje nam izgledaju daleke postaju često veoma aktuelne i goruće.

[primer] Ekodueli: Obnovljiva energija versus neobnovljiva / Jana Počtova / Češka Republika / 2012. / 22 min. Energija je za život u civilizaciji neophodna, u to nema sumnje. Postavlja se, međutim, pitanje kako je stvoriti i iskoristiti, a da ne štetimo planeti.

Teme koje su pogodne za ovakvo obrazovanje:- interesovanje za sredinu u kojoj živimo;- odnos čoveka prema životnoj sredini;- neophodnost postupnog prelaska na održivi razvoj;- zajednička odgovornost za životnu sredinu;- raspolaganje izvorima strane zemlje.

Ponuda pojmova koji se mogu obraditi: ponašanje u skladu sa zaštitom životne sredine, obnovljivi i neobnovljivi izvori, ekološki štedljivi proizvodi i sl.

[primer] Životinje spasavaju svet / Discovery / SAD / 2007. / 1–3 min. Serija šaljivih animiranih spotova u kojima životinje savetuju ljude kako da se ponašaju štedljivije i obazrivije prema životnoj sredini. Figure u stilu parodije oponašaju ljudske načine ponašanja i nude savete za bolji odnos prema prirodi i njenim resursima i istovre meno naglašavaju da svako od nas može doprineti smanjenju devastacije prirode.

Medijsko obrazovanje Medijsko obrazovanje ima specifične mogućnosti za rad sa dokumen-tarnim filmom. Ovde je veći akcenat na način snimanja u odnosu na temu i glavne junake. Sredstvo medijske komunikacije su dokumentarci sami za sebe – mogu se koristiti kao izvor informacija i kao predmet analize. Može-mo sa učenicima da razgovaramo o tome kome su upućeni, kako je dati snimak „posložen“, koja bi bila verovatna namera autora i sl. Zahvaljujući konkretnim pričama, filmovi nam mogu bliže dočarati posao novinara ili propagandu diktatorskih režima.

[primer] Show! / Bohdan Blahovec / Češka Rrepublika / 2013. / 68 min. Film nudi unikatan pogled na život tinejdžerske grupe i njihove tamnije pozadine. Pokazuje da grupa 5Angels ni iz daleka nije ispunjenje sna ovih pevačica tinejdžerki, već je produkt vrlo promišljenog poslovnog plana njihovih menadžera.

[primer] Asocijalna mreža / Asif Hasan / Velika Britanija / 2012. / 58 min. Snimak o uticaju i posledicama onlajn diskusija na psihu adolescenata, koji pokazuje da samo jedan onlajn sukob može dovesti do samoubistva. Film, takođe, istražuje kako je teško skupiti policijske dokaze protiv opsesivnih „hejtera“ i pravosnažno ih osuditi.

Teme koje su pogodne za ovakvo obrazovanje:- sposobnost obrade, ocene i upotrebe impulsa iz medija;- pogled u svet medija;- kritičko ocenjivanje medijskih poruka;- uticaj medija u društvu;- način prikazivanja u stvarnosti;- bezbedno korišćenje medija;- korišćenje medija kao sredstva za iskazivanje stavova građana.

Ponuda pojmova koji se mogu obraditi: realni i virtuelni svet, manipulacija, stereotipi, sloboda govora, posredna komunikacija, medijske poruke i sl.

Dokumentarni film možemo posmatrati iz više uglova. Naći ćemo ovde mnogo nivoa koji mogu pomoći u ispunjenju delimičnih ciljeva obrazovnih programa. Ne zaboravite, međutim, da na kratkom filmskom snimku mora-mo raditi. Realizovanje materije i aktuelnih tema se dešava tek kada im-pulse iz filma obrađujemo, reflektujemo i diskutujemo o njima.Veliki broj filmova je na originalnom jeziku sa titlovima. Pored aktuelnih tema, možemo tako iskoristiti dokumentarni film i u nastavi stranog jezika.

76 77

Rad sa dokumentarnim filmom u srednjim školama (gimnazijama)Uloga aktuelnih tema prilikom učenja u srednjim školama i sistemu osnov-nog obrazovanja je veoma slična. Radi se o temama koje treba da formiraju stavove, sistem vrednosti i postupanje učenika. Takođe, u isto vreme treba da doprinose njihovom znanju, sposobnostima i veštinama. Dokumentar-ni film kao sredstvo realizacije aktuelnih tema ispunjava sve pomenute kriterijume: donosi aktuelne teme, podstiče stvaranje stavova i vrednosne lestvice, aktivira đake i proširuje horizont njihovih znanja van granica uo-bičajenog u školskoj nastavi. Takođe, razvija i sposobnost učenika da se suoče sa komplikovanošću savremenog sveta, uz razvoj veština koje su im za to potrebne.

Pojedinačne aktuelne temeKao što je već rečeno, dokumentarni film ima veliki vaspitni i obrazovni potencijal. Zato njegovo korišćenje u nastavi nudi idealnu mogućnost za realizaciju svih aktuelnih tema, i to kroz razne forme. Mogu da se uključe direktno u pojedinačne predmete koji se predaju ili da se iskoriste prili-kom samostalnih projekata tokom projektnih dana.

[primer] Život u fotografijama / Tamar Tal / Izrael / 2011. /58 min. Suptilno snimljen film, pun humanosti, smelosti i humo ra. Pokazuje da ni razlika između dve generacije i česta neslaganja nisu prepreka dubokog odnosa punog ljuba vi.

Vaspitanje ličnosti i socijalno vaspitanje Dokumentarni film nam prikazuje autentične priče konkretnih ljudi, često đačkih vršnjaka. On donosi svedočanstva o složenosti života i načinima na koje se junaci filma sa tim suočavaju. Nudi nam mogućnost da vidimo sudbine drugih ljudi, da se poistovetimo sa njima uporedimo ih sve sa svo-jim ličnim životnim iskustvom, što nam može poslužiti kao inspiracija. Ovo širenje vidika, između ostalog, pomaže poznavanju samog sebe.Dokumentarni film predstavlja adekvatno sredstvo za realizaciju sledećih tema:- upoznavanje samog sebe i razvoj sopstvene ličnosti;- vrednost raznovrsnosti života i potreba da se ona poštuje;- mogućnost suočavanja sa opterećujućim situacijama i efektno rešavanje problema;- mogućnost preuzimanja odgovornosti u raznim situacijama;

- umeće sarađivanja;- angažovanje u korist drugih;- socijalna komunikacija (umeće slušanja drugih i jasna komunikacija);- stvaranje vrednosne lestvice;- rešavanje socijalnih i moralnih dilema vremena.

[primer] Pank sindrom / Juka Karkainen, Jani Peteri Pasi / Finska / 2012. / 85 min. Preko svoje muzike Perti, Toni, Kari i Sami iz grupe Perti Kurikas Nejm dej (Name Day) ruši predrasude i granice normalnosti – svi su mentalno hendikepirani. Film govori o snažnoj ispovesti, o peripetijama četiri prijatelja, koji su se odlučili da idu suprotno od struje sopstvenim životnim stilom, uprkos svom hendikepu.

Vaspitanje mišljenja u evropskim i globalnim vezamaCilj niza dokumentarnih filmova jeste upozoriti na probleme savremenog sveta, bilo da se radi o Češkoj Republici, Evropi ili o delovima sveta koji dosežu daleko van granica kontinenta.

[primer] Krv u mobilnim / Frank Piasecki Poulsen / Danska, Nemačka / 2010. /52 min. Da li vam je nekada palo na pamet da se u vašem mobilnom telefonu skrivaju dragoceni minerali „prolivene krvi” žrtava rata u Kongu? Da li ste znali da svakim pozivom indirektno pružate podršku najvećem ratnom konfliktu od perioda Drugog svetskog rata, u kome je za poslednjih 15 godina poginulo pet milona žrtava?

Filmovi otkrivaju uzroke i posledice konflikta i omogućavaju dublji pogled na situaciju u kriznim oblastima sveta. Đacima pružaju razumevanje u kontekstu svetskih događaja. U oblasti vrednosti i stavova doprinose borbi protiv ravnodušnosti i vaspitavaju u duhu solidarnosti.Dokumentarni filmovi u ovom smislu posreduju, pre svega, kod sledećih tema:- globalni problemi sveta;- globalizacija (politička, ekonomska, kulturna);- nejednakost u svetu;- humanitarna pomoć i razvojna saradnja;- evropski integracioni proces;

78 79

- Evropa u kontekstu svetskih dešavanja;- osetljivost prema svetskim dešavanjima i interesovanje za njih;- razvoj solidarnosti.

[primer] Na biciklu za slobodu / Alister Oldham/ Velka Bri tanija / 2009. / 18 min. U engleskom Bristolu evidentirano je četiri stotine podnosilaca zahteva za azil. Trideset i pet funti nedeljno, koliko dobijaju od britanske vlade, dovoljno je svakome od njih tek za jeftin obrok. Ali od decembra 2008. godine oni, zajedno sa grupom lokalnih entuzijasta, pokreću jednistven projekat, skupljaju u ovom mestu stare i ostavljene bicikle i popravljaju ih.

Multikulturno vaspitanjeSlika sveta koju donose dokumentarni filmovi je raznovrsna i šarena. Đaci imaju mogućnost da na platnu sretnu ljude raznih kultura i etničkih za-jednica, koje se razlikuju po veroispovesti, boji kože, načinu života ili sek-sualnoj orijentaciji. Nudi im se tako kompleksna predstava o raznolikom ljudskom društvu i shvatanju vrednosti tolerancije i uzajamnog poštovanja, koje su neophodne za suživot u takvom društvu.Preko dokumentarnih filmova mogu se veoma dobro približiti sledeće teme:- multikulturalnost kao sredstvo uzajamnog obogaćivanja;- shvatanje sopstvenog kulturnog identiteta;- negativne posledice diskriminacije, ksenofobije, intolerancije i rasizma;- poštovanje prema ljudima druge etničke pripadnosti, veroispovesti, sek-sualne orijentacije;- značaj aktivnog poznavanja drugih kultura;- borba sa predrasudama;- poštovanje ljudskih prava.

[primer] Jenica & Perla / Rozalie Kohoutova / Češka Republika, Francuska / 2014. / 60 min. Jenica i Perla su prijateljice koje spaja ljubav prema plesu. Probile su se sve do takmičenja Slovačka ima talenat. A onda su došle kući. Nalaze se u periodu života kada se odlučuje o njihovoj budućnosti. U kojoj meri će budućnost biti opterećena otežanim životnim okolnosti ma u kojima su obe devojke odrasle?

[primer] Putinova Deca 404/ Pavel Loparev, Askold Kurov / Rusija / 2014. / 76 min. Rusija je 2013. godine donela zakon protiv „propagiranja homoseksualizma” među omladinom. Mladi homoseksualci i lezbejke postali su „greška sistema”, a njihovo šikaniranje dobilo je saglasnost od najvišeg mesta. Autentični video-dnevnici sa razgovorima prikazuju jezivu sliku ruske sadašnjice.

Vaspitanje u oblasti zaštite životne sredine Životna sredina i njena ugroženost jesu teme brojnih dokumentaraca. Ta-kođe, i u slučaju ove aktuelne teme autentična vizuelna slika može dublje dotaći gledaoca i da mu na taj način pojača ozbiljnost filmskog kazivanja. Filmovi sa temom koja se bavi životnom sredinom veoma često doprinose produbljivanju interesa učenika za predstavljenu temu.Dokumentarni filmovi koji su usmereni na očuvanje zaštite životne sredine posreduju đacima pre svega sledeće teme:- uzajamni odnosi pojedinačnih komponenata biosfere;- čovek kao deo biosfere (zavisnost čoveka od prirode);- narušavanje životne sredine kao posledica delovanja ljudi;- velike ekološke katastrofe;- mogućnost rešavanja globalnih ekoloških problema;- odgovornost čoveka za dalji razvoj na planeti;- misao trajno održivog razvoja;- ekološki odgovoran životni stil pojedinca;- zagađenje životne sredine u Češkoj Republici.

[primer] Tule Tuvalu / Matias fon Gunten / Švajcarska, Tuvalu / 2014. / 52 min. Grenlandsko mesto Tule je najsevernije naseljeno mesto na zemlji. Tuvalu je polinežanska ostrvska država. Led koji se topi na Grenlandu podiže nivo okeana, koji će uskoro na taj način poplaviti nisko smeštena ostrva Tihog okeana. Dokumentarni film prati iz neposredne blizine sudbine nekoliko lokalnih porodica, koje shvataju da se njihov tradicionalni način života i egzistencije menja brzinom otapanja leda.

80 81

[primer] Moje stvari / Petri Lukainen / Finska / 2013 / 52 min Šta nam je potrebno u našem životu da bismo mogli bez straha da idemo na posao ili da izađemo sa prijateljima? Bez čega zaista ne možemo? Na ova pitanja pokušava da odgovori protagonista i režiser u jednoj osobi u svom autobiografskom filmskom dnevniku.

Medijsko obrazovanjeU ovom slučaju realizacija aktuelene teme je moguća na više načina. Mno-gi dokumentarni filmovi su u svom sadržaju upravo posvećeni medijima i medijskoj manipulaciji. Pre svega, dokumenti sami po sebi predstavljaju jedan od medijskih osnova. Ukoliko u nastavi sa njima postupamo pravil-no, dobićemo mogućnost da sistemski razvijamo sposobnost učenika da kritično i kreativno postupaju sa medijima i njihovom produkcijom. Učimo đake kako da se orijentišu u nepreglednoj medijskoj ponudi i minimalizuju se rizici koji predstavljaju neupućeno postupanje sa medijskim porukama. [primer] Zašto su ubili svoje komšije / Kumiko Igaraši / Japan / 1998. / 49 min. U Ruandi je 1994. godine izbio građanski rat, čija posledica je bila ubijanje osamsto hiljada Tutsija, pripadnika tamošnje etničke manjine. Dokumentarac pokazuje kako može biti jaka uloga medija kada mogu u tako kratkom vremenu da rasture porodicu, izbrišu godinama proverene odnose i uzajamno poverenje.

Posredstvom dokumentarnog filma moguće je realizovati sledeće teme:- tipovi medija u prošlosti i sadašnjosti;- uloga medija u prošlosti i sadašnjosti;- stvaranje medijskog saopštenja, profesionalni etički kodovi;- odnos između medijskog saopštenja i stvarnosti;- identifikacija stereotipa i predrasuda u medijskom saopštenju;- kritički i upućeni pristup prilikom postupanja sa medijskim saopštenjem;- moć medija, manipulacija;- uticaj medija na društvo.

[primer] Bura na plaži kao ni jedna druga / Diana Andringa / Portugal Portugalska plaža Karkavelos, 10. jun, mnogo ljudi se sunča i kupa. Pometnja. To su jedini jasni podaci koji se tiču jednog velikog slučaja. Uveče se raširila vest o velikom masakru. Katastrofa! Ali da li je uopšte bila neka katastrofa? Iz dana u dan se informacije i svedočanstva toliko menjaju da stanovnici zemlje i gledaoci teško dolaze do istine.

ZaključakAktuelne teme se svojim sadržajem i vaspitnim usmerenjem prikazuju u pojedinačnim predmetima, pomažu da se dopune i prepliću, što su đaci u toku studija usvojili. Njihovo uključivanje u nastavu bi trebalo da teče nenasilno i prirodno tokom čitavog trajanja školskog obrazovanja. Upravo takve mogućnosti nudi korišćenje dokumentarnog filma u nastavi. To je efektan instrument za realizaciju nekoliko aktuelnih tema odjednom.

2.5. Kako predavati kontroverzne temeU mnogim materijalima audio-vizuelnih lekcija JSUŠ-a obraća se pažnja na teme koje mogu biti za vašu grupu ili za pojedinačne đake veoma osetljive ili kontroverzne (npr. rasizam, diskriminacija, ksenofobija, predrasude, veroispovest...). Zato nudimo nekoliko saveta i preporuka kako raditi na času sa tim temama.

Šta su to kontroverzne teme?Teme koje se obično smatraju kontroverznim, imaju političko, socijalno ili lično značenje, izazivaju emocije ili se bave pitanjima vrednosti i vere. Obično su komplikovane i odgovori na pitanja koja su u vezi sa njima uglavnom se ne nalaze lako. Skoro svaka tema može biti kontroverzna, uko-liko grupa koja se time bavi postavi suprotstavljena objašnjenja događaja u vezi sa tom temom, suprotne predloge rešenja postojeće situacije ili uko-

82 83

liko je stav jednog dela grupe predstavljen tako da kod oponenta probudi jak emocionalni odjek.

Vilijam Rasel (Russell, 2009) konstatuje da nastavnici, po pravilu, izbega-vaju da se u radu sa učenicima bave kontroverznim temama ili ih sasvim isključuju iz kurikuluma. Iz tog razloga, mnogi učenici uopšte nemaju pri-liku da u školi analiziraju kontroverzne teme niti da raspravljaju o njima.Istraživači (Byford, Lennon & Russell, 2008) navode više razloga zbog ko-jih nastavnici izbegavaju kontroverzne teme. Nastavnici se pribojavaju da će, ako se bave kontroveznim temama, ugroziti svoj posao, jer, s pravom ili ne, veruju da restriktivna politika škole traži izbegavanje takvih tema na času. Sem toga, plaše se kako bi takav čas mogao izgledati, jer im ne-dostaju odgovarajuće veštine upravljanja razredom – neugodno im je da sa učenicima pričaju o određenim osetljivim temama i da iznose svoje stavove o njima.Za nastavnika koji koristi angažovani film u nastavi, međutim, bavljenje kontroverznim temama je neizbežno i predstavlja, u neku ruku, strateški izbor nastavnika. Razlozi za izbor kontroverznih tema su brojni:- One povećavaju uključenost učenika, čine da čas bude mnogo dinamičniji i učenicima interesantniji.- Razgovor o kontroverznim temama razvija kritičko mišljenje i komunika-cione veštine učenika.- Pružaju mogućnost za redukovanje predrasuda i stereotipa koje kod uče-nika postoje, ali su inače nevidljive i prećutane.

Važno je shvatiti da neki didaktički postupci nisu najprikladnija metoda za rešavanje kontroverza. Kontroverzne teme se tiču duboko ukorenjenih shvatanja i okorelih stavova. Govoriti mladim ljudima šta da misle ili kako da se ponašaju neće imati nikakav efekat, ali pre svega postoji opasnost da će se potpuno zatvoriti prema alternativnim stavovima.

Osnovna pravilaPre nego što sa đacima započnemo izabranu aktivnost, veoma je važno da se postave osnovna pravila, koja će stvoriti prijateljsko (tj. sigurno) okruženje neophodno za to da bismo mogli bez brige i slobodno da izraža-vamo svoje stavove. Pravila možemo da formulišemo zajedno sa njima:- uvek govori samo jedna osoba i drugi joj ne upadaju u reč;- svako ima pravo da izrazi svoj stav i da ga drugi čuju;- svi se trude da poštuju stavove drugih;- legitimno je odbijati stavove, ali nikako ne treba odbijati ljude koji ih iz-ražavaju;- neophodno je izabrati adekvatan rečnik i izbegavati rasističke i seksističke

upadice;- dobro je omogućiti svakome da izrazi svoj stav i obezbediti da se svako sasluša;- pre prezentovanja svog stava uvek svako treba da objasni šta ga je ka tome vodilo.

Uloga nastavnikaPrilikom razmatranja kontroverznih tema nastavnik igra ključnu ulogu; on, takođe, određuje kada, kako i da li će uopšte izkazati svoje stavove i gledišta. Dag Harvud, škotski metodolog, razlikuje šest mogućih uloga koje nastavnici ili prezenteri mogu imati prilikom razmatranja tema.* Važno je da prilikom izbora pristupa budemo fleksibilni i potpuno svesni toga zašto biramo određeni pristup u datom trenutku. Odabir konkretne uloge zavisi od teme, godina učenika, prethodnih aktivnosti i drugih faktora. Možemo, takođe, zajedno sa đacima unapred proći kroz pojedinačne uloge i njihove funkcije ili da ih, eventualno, pozovemo da sami preuzmu jednu ili više ulo-ga. Radi se o ovim pristupima:- Angažovani stav – nastavnik ima mogućnost da izrazi i propagira sop-stvene stavove. U takvoj ulozi treba biti obazriv, zato što može dovesti do neobjektivne debate.- Objektivni ili naučni stav – nastavnik objašnjava sve relevantne stavove, što čini tako da ne izražava svoj sopstveni stav.- Đavolji advokat – nastavnik zauzima provokativni stav suprotstavljajući se većini, i to bez obzira na svoje gledište. To mu obezbeđuje da svi stavovi budu uzeti u obzir i da se, u slučaju kada cela grupa na početku zauzme iste ili slične stavove, taj opušteni konsenzus dovodi u pitanje. Ova metoda, takođe, pomaže da se postavljaju pitanja tamo gde mladi ljudi imaju već čvrsto doživljene stavove.- Branilac – nastavnik, najpre, izlaže sve relevantne stavove. Izlaganje, za-tim, završava predstavljanjem svog stava sa logičkim obrazloženjem. To mu omogućava da naglasi aspekt koji bi đaci trebali da shvate pre nego što zauzmu sopstveni stav.- Moderator koji „ne zauzima“ strane – nastavnik obezbeđuje da svi rele-vantni stavovi budu uzeti u obzir i preko izlaganja učenika i preko litera-ture ili drugih izvora; Prilikom primene ove metode ne izlaže se sopstveni stav.- Priznanje zainteresovanosti – nastavnik izražava svoje stavove, tako da đaci mogu kasnije da sude o tome nepristrasno i predstavljaju sve druge relevantne pristupe što je moguće objektivnije.

* Preuzeto iz Global Citizenship Guides, Teaching Controvesial Issues (Oxfam GB, 2006)Izvor: http://www.oxfam.org.uk/education/teacher-support/tools-and-guides/controver-sial-issues

84 85

Prilikom bavljenja kontroverznim temama, najadekvatnija uloga nastavni-ka bi bila uloga aktivnog posrednika. Nastavnik se aktivno uključuje u di-skusiju o kontroverznoj temi, posreduje između grupa koje imaju suprot-stavljene stavove i pomaže da razgovor ide u konstruktivnom smeru.Pošto ima čitav niz uloga iz kojih posrednik ne doprinosi procesu medijaci-je (Trikić i dr, 2003), i u ovom konkretnom slučaju neke uloge bi nastavnik u većini slučajeva trebalo da izbegava ili bar da ima na umu rizike koje preuzimanje tih uloga sa sobom nosi. Takve uloge su:1. Uloga kočničara – ne dozvoljava izražavanje i razmenu mišljenja i os-ećanja („Ne skrećite sa teme”, „Nećemo sad o tome”, „Raspravite to posle časa” i sl). 2. Uloga propovednika – nameće svoje viđenje situacije, savetuje, morališe, propoveda.3. Uloga pasivnog posmatrača – ne meša se u interakciju, pušta da se di-skusija otme kontroli, dozvoljava neprimereno ponašanje i izražavanje, pokazuje nezainteresovanost za tematiku.4. Uloga pristrasnog arbitra – za vreme debate aktivno staje na jednu stra-nu („To što ona kaže ima više smisla”) i pohvaljuje je, a oponira drugoj strani.

2.6. Preporuka za organizovanje i vođenje diskusijeZadatke nastavnika kao aktivnog medijatora u pripremi i provođenju časa možemo formulisati u vidu nekoliko saveta:1. Unapred pripremite scenario časa.2. Formulišite realistična očekivanja (npr. nije realistično očekivati da svi učenici koriguju stavove i uverenja koja vi smatrate pogrešnim).3. Uspostavite atmosferu sigurnosti i međusobnog poverenja u razredu.

4. Dogovorite se sa učenicima o pravilima rada na času.5. Smislite kako da omogućite da svi studenti mogu učestvovati i izraziti svoje mišljenje (npr. tako što ćete ih podeliti u male grupe ili napraviti kuti-je u koje će moći da ubacuju anonimna pitanja i komentare, i sl).6. Ohrabrujte nezavisnost, slobodu izražavanja i kritičko mišljenje, a ne konformizam (ako je potrebno, preuzmite ulogu đavoljeg advokata).7. Budite tolerantni i podstičite toleranciju učenika. Imajte, pritom, na umu da je tolerancija spremnost da se dozvole postupci i stavovi koje ne odobravamo. Koje bi onda bile granice tolerancije? Ne bi trebalo tolerisati stavove i ponašanja kojima se krše prava drugih.8. Pomozite učenicima da razlikuju činjenice od vrednosnih sudova.

Ukoliko se škola odluči da organizuje diskusiju o kontroverznim temama, potrebno je pripremiti se za moguće teške situacije, čak i za one koje mogu da eskaliraju. Trebalo bi da pedagozi još pre diskusije preventivno pred-vide razne krizne scenarije koji mogu da nastanu (npr. ukoliko neki učenici namerno ometaju tok diskusije, ako imaju neprimerene komentare o dru-gim učesnicima u diskusiji, ukoliko se trude da ih verbalno ili neverbalno zastraše, ukoliko krenu da snimaju akciju i sl).Trebalo bi da se za svaki krizni scenario ustanove koraci za njegovo reša-vanje. Na primer, posle koliko upozorenja bi oni koji ometaju trebali da se odstrane iz učionice, u kojim slučajevima bi se zvala policija itd. Takođe, moguće je regulisati školski red tako da eksplicitno navodi zabranu sni-manja akcija u prostorijama škole i da škola na svojoj teritoriji ima pravo da zapleni u sličnim situacijama mobilne telefone i kamere. Trebalo bi da svi pedagozi budu upoznati sa jedinstvenim načinom rešavanja eventual-nih komplikacija.Preporučujemo da jedini audio i video zapis dešavanja obezbedi škola, pri čemu učesnici moraju da budu obavešteni o tome.Trebalo bi, takođe, da pedagozi unapred ustanove pravila diskusije. Ova pravila treba da predoči moderator (pedagog ili eksterni profesionalac) pre početka diskusije. Pravila mogu da sadrže, na primer, zabranu audio i video snimanja, određivanje maksimalne dužine priloga i način javljanja za reč, isključivo pravo moderatora da dodeli reč i sl. Trebalo bi da pedagog bude upoznat sa važećom legislativom kako bi, bar okvirno, mogao da upo-zori na to kada se diskusija pomera ka granici zakona.Pre svega, prilikom javne diskusije je potrebno obezbediti iskusnog moderatora, koji će biti sposoban da reši eveventualne krizne momente (npr. ukoliko je diskusija deo šireg školskog projekta). Najverovatnije će dobar moderator tražiti honorar. Zato preporučujemo da se na vreme sa rukovodstvom škole dogovore načini finansiranja i konkretan iznos. Ako

86 87

bude javne diskusije, može se razmatrati i uvođenje neke vrste ulaznog praga – trebalo bi da se zainteresovani unapred registruju, potpišu da su prisutni na diskusiji i sl.Kao i na školskim akcijama, tako i na ovim javnim treba unapred upo-zoriti na to da snimanje neće biti moguće i da će jedini zvanični snimak obezbediti škola. Ako se poziv organizatora ne ispoštuje ili se zbog pon-ovljenog ometanja ne posluša poziv za napuštanje prostora gde se održava diskusija, moguće je zvati policiju i prijaviti joj da se krše autorska prava, uznemiravaju učesnici ili, eventualno, krši zakon.Trebalo bi da krajnje rešenje bude završetak diskusije , koje, zapravo, eks-tremisti i priželjkuju. To im daje argumente za tvrđenje kako ostali sa nji-ma nisu raspoloženi da diskutuju zbog njihovih različitih stavova, iz čega se izvodi zaključak o postojanju cenzure.

Nastavniku su, kao aktivnom medijatoru u raspravi o kontroverznim temama, potrebne neke tehnike i veštine (Popadić i dr, 1998). One su do-brodošle i učenicima, a nastavnik treba da koristi priliku kako bi ih up-oznao sa njima, kao i da omogući učenicima da ih praktikuju i uvežbavaju.

Asertivnost – ravnoteža između popustjivosti i agresivnosti, odlučnost da se upravlja aktivnošću na času bez zauzimanja autoritarnog stava. Aktivno slušanje – pažljivo praćenje i verbalnih poruka i neverbalne ko-munikacije. Tehnike povezane sa aktivnim slušanjem su (Vidović i Rado-vanović, 2004, str. 78–9): ponavljanje – kako bi slušalac proverio da li je dobro čuo i kako bi omo-gućio drugima da ponovo čuju ono što je rečeno, rezimiranje – rezimiranje glavnih ideja i osećanja iznetih u diskusiji,traženje razjašnjavanja – postavljanje pitanja kojima se traže dodatne in-formacije i pojašnjenja kako bi ono što je rečeno bilo razumljivije,parafraziranje – rezimiranje osnovne ideje, ali drugim rečima.Preokviravanje – preformulisanje nečije tvrdnje iznete na neadekvatan, povređujući način kako bi se minimalizovao napad i omogućio nastavak komunikacije.Decentracija – stavljanje u poziciju drugoga kako bi se bolje sagledala osećanja i način razmišljanja druge strane. Može se postići kroz igranje uloga, smišljanje argumenata za i protiv, itd.Kontrola emocija – praćenje i vlastitih emocija i emocija učenika.Kompetentnost – informisanost o temi o kojoj se diskutuje, posedovanje analitičkih veština.

Preporuke za vođenje diskusijePrimeri otvorenih pitanja za moderatora diskusije koje je preporučio pro-fesor Rober Fišer u knjizi Učenje mišljenja.* - Pitanja koja traže objašnjenje: možete objasniti (kako)... (objašnjavajući), Šta mislite tim, da ... (karakterizovati), Možete dati primer toga, kako... (davanje primera), Kako to pomaže rešenju...(podržavajući), Ima li neko pitanje koje bi želeo da postavi? (pitajući se).- Pitanja koja utvrđuju razloge i dokaze: Iz kog razloga mislite da... (formulacija dokumenta), Kako znate da... (pretpostavka), Koji su vaši razlozi za... (obrazloženje tvrdnje), Imate dokaze za ... (traženje dokaza) Možete da uvedete pozitivne / negativne primere za tu tvrdnju... (dokazi suprotne strane).- Pitanja koja proučavaju alternativni pogled na stvar: Da li bi pitanje moglo da se postavi na drugi način? (ponavljanje stava), Postoji li drugi ugao pogleda na... ( spekulacija / razmatranje), Šta ako neko drugi predloži da... (druga mogućnost), Šta bi neko ko se sa vama ne slaže rekao/dao primedbu? (protiv-argument), Kakva je razlika između tih pogleda na stvar / stavove? (razlike).- Pitanja koja testiraju uticaj i posledice: Šta sledi posle toga što...(posledice), Da li se vaša tvrdnja slaže sa vašim prethodnim tvrđenjem o... (podudarnost), Kakve bi bile posledice toga, da (posledice), Postoji opšte pravilo... (uopštavanje), Kako bi se to moglo testirati da bi se osigurala pravda? (testiranje istine).- Pitanja za pitanje/ diskusiju: Imate li pitanje za...(postavljanje pitanja), Kakva je to vrsta pitanja ? (analiza), Kako nam to pitanje / to što je bilo rečeno može pomoći? (spajanje), Gde / u kojim delovima teme možemo do sada da uopštavamo? (sumarizacija/ rezime), Da li smo dosli bliže odgovoru na pitanje / problem? (dolaženje do zaključka).

* Fisher, Robert: Teaching Thinking. 2nd edition. (2003) London: Kontinuum.

88 89

Zaključna procenaU zaključku diskusije pitamo đake za konačni stav u vezi sa određenim pitanjem / temom. Pitamo ih šta su saznali novo, šta ih je iznenadilo, a šta odnose (kakve će utiske poneti?). Takođe, pominjemo i to šta je uspe-lo, kakvi predlozi su bili dati, šta je đake zabavljalo, a šta je bilo negativ-no shvaćeno ili šta bi promenili. Da li su se promenili ili učvrstili njihovi stavovi? Neki moderatori diskusija vole da se bave negativnim stavovima učenika, koji izviru iz pogrešnih mišljenja i manifestuju se kasnije unutar diskusione grupe i individualno.

Literatura: Russell, W. B. (2009). Teaching social issues with film. Information Age Publishing.Byford, J, Lennon, S, & Russell, W. B. (2008). “Teaching controversial issues in social studies: A research study of high school teachers”. In Educational Practice and Theory, Vol. 30, No 2, 87-93.Popadić, D., Mrše, S., Kovač-Cerović, T., Pečujlić-Mastilović, S., Kijevčanin, S., Petrović, D. i Bogdanović, M. (1998). Pametniji ne popušta: Vodič kroz sporazume do sukoba. Beograd: Grupa Most, Centar za antiratnu akciju.Trikić, Z., Koruga, D., Vranješević, J., Dejanović, V., Vidović, S., Radovanović, M. (2003). Vršnjačka medijacija: od svađe slađe: priručnik za voditelje radionica iz oblasti obrazovanja za veštine medijacije. Beograd: GTZ.Vidović, S. i Radovanović, M. (2004). Spremno u sukobe: recepti za bolje bavljenje sobom, drugima, međusobnim odnosima i konfliktima. Beograd: GTZ.

2.7. Učenje kroz projekteProjekcija dokumentarnog filma u školi đake inspiriše i može da probudi želju za realizacijom sopstvenih ideja. U školama koje redovno koriste do-kumentarni film u nastavi nastaje čitav niz timskih projekata.Reč projekt je danas postala jedna od najčešće korišćenihi i ne samo u obrazovanju. Susrećemo se sa projektima u oblasti kulture, finansija, grad-nje, preduzetništva. Ukratko, svuda gde nastaju planovi, a posle i realizaci-je nekih novih vrednosti.

Radi se o promišljenom i sistematskom postupku sa ciljem da se stvori nešto konkretno, da se organizuje, ostvari, napravi, poboljša, reši... Rezu-ltat projekta je, na primer, gradska proslava, pozorišna predstava, izložba, novo igralište, sajam zdrave hrane ili samo predlog za poboljšanje životne okoline. Uspešnost projekta je data značajem i korisnošću stvorenog proiz-voda. Uslov uspeha je timski rad, sposobnost shvatanja širih povezanosti, biranje efektivnih metoda postupka. Dodata vrednost može da bude doku-mentacija iz toka projekta ili nova lična saznanja i iskustva. Kako uključiti projekat u nastavu?Kako je to sa projektom u nastavi? Ključni pojam ostaje konkretan, upotre-bljiv proizvod, tj. rezultat. To može da bude nova alatka za učenje, javna ak-cija ( izložba, govor, proslava i sl). Može biti i publikacija ili drugi tekstualni materijal, prezentacija predloga (plana) za poboljšanje okruženja u školi, rešavanje komunalnih problema i sl.Smisao učenja kroz projekat jeste da se zajednički stvore nove vrednosti ili reši postojeći aktuelni problem. Zato je bitno dobiti potrebna saznanja iz raznih oblasti i izvora informacija, srediti ih, shvatiti njihove uzajamne odnose i veze, naći moguća rešenja, predložiti kriterijume za sopstveno odlučivanje, dogovoriti se o izgledu finalnog rezultata i realizovati ga. Do-bijena saznanja i veštine ne smeju biti u učenju kroz projekat (za razliku od nedidaktičkih projekata) samo slučajna stvar, već promišljena pedagoška namera. Iz ugla učenika, nova saznanja stečena prilikom rada na projektu nisu primarna motivacija. Za njih je to, pre svega, potreba (interesovanje, zadovoljstvo, odlučivanje) da se nešto konkretno stvori ili izmeni.

Uloga nastavnika i učenikaĐake je potrebno pridobiti za projekat i pružiti im dodatan slobodni pros-tor za sopstvenu aktivnost. Jedna od definicija projektne metode kaže da se radi o „đačkoj firmi“. Iz srži ove dve reči možemo lako da izvedemo karakteristiku i znakove ove nastavne metode. Firma obično podrazumeva grupu ljudi koja ima isti cilj, zajedno sarađuje, dopunjava se i podržava, organizuje i deli svoj posao, rukovodi se zajedničkim poštovanjem pravila i zajedničkom stvaranju novih vrednosti. Atribut đački nagoveštava da bi to sve u projektu trebali da rade, pre svega, sami đaci. Pedagog je taj koji postavlja osnovna pravila, stvara uslove, koordiniše i koriguje delatnost učenika tako da se usmeravaju ka očekivanom proizvodu i u isto vreme ispunjavanju pedagoških ciljeva.Uvek treba da postoji jedan predavač / lektor / rukovodilac koji će voditi dati tim ili timove i biti garant za uspešan projekat ili njegov trener. Trebalo bi da to bude čovek uveren u smisao projekta i koji će biti ushićen njime. Takođe, on treba da bude komunikativan, strpljiv i voljan da objašnjava. Može se desiti da najveći problem bude pridobijanje „odraslih“ učesnika

90 91

projekta – kolega predavača, roditelja. Sa druge strane, sigurno će projektu biti naklonjeni ljudi iz raznih nevladinih i interesnih organizacija. Poželj-no je obratiti se njima sa zahtevom za pomoć ili konsultacije, jer u većini slučajeva imaju iskustva sa projektima, donacijama, tj. ukratko – praktično iskustvo. Želeli mi to ili ne, školski projekti često ostaju samo u oblasti te-orije i „igranja“ realnosti. Ali mogu da postanu deo realnosti.

Vremenski plan i predmetno prerastanje projekta Za rad u svojoj zajedničkoj „firmi“ đacima je potrebno dovoljno slobodnog vremena. Učenje kroz projekat se zato organizuje drugačije od klasičnog školskog rasporeda. Dok je standardna obuka obično podeljena do poje-dinačnih predmeta i odigrava se u kratkim vremenskim periodima (45 minuta), osnovna odlika učenja kroz projekat jeste integrisanje nastavnog vremena. Kada je reč o kontinuiranom času (kod jednodnevnih projeka-ta obično traje 4–6 školskih časova) vreme delimo ne na osnovu logike školskog zvona, već na osnovu realne potrebe (stila rada, etape rešavanja, povratne informacije). Đaci na taj način dobijaju jedinstveno iskustvo sa sopstvenom organizacijom radnog vremena.Važan znak projektne nastave je, takođe, integracija nastavnih smerova i tema. Teme kojima se đaci u toku projekta bave imaju svoje prirodne prelaze u razne smerove. Ti prelasci su u vezi ne samo sa temom već i sa načinom rada. Prilikom realizacije projekta potrebno je raditi sa tekstovi-ma, diskutovati ipostavljati pitanja. Jednostavno rečeno, neophodno je ko-ristiti i razvijati niz kompetencija koje su u vezi sa ciljem jezičkog vaspitan-ja, informatike, medijskog obrazovanja i građanskog vaspitanja. Sledeći prelazi proizilaze iz srži konkretne teme (namere, proizvoda).Poželjno je da međusobno sarađuju ne samo đaci već i predavači, a pro-jekat tako može biti relizovan u različito vreme, zavisno od potrebe. Pred-metno prerastanje pojedinačnih projekata je vidljivo na prvi pogled. Na primer, zvanična pisma mogu biti prirodno formulisana u okviru časova stilistike.Na časovima informatike se pismo prepisuje, eventualno se koriste mod-erna sredstva komunikacije – i-mejl, društvene mreže i sl. Predavač može da objasni osnovna pravila grafičke obrade teksta i projekat tako može postati deo ŠOP konkretne škole.

Važna je saradnjaSaradnja sa roditeljima kao partnerima vaspitno-obrazovnog procesa je nedeljiv deo rada na projektima. Mogu da se pojave primedbe da đaci ne uče, da im projekat oduzima mnogo slobodnog vremena (što je verovatno tačno) i, eventualno, da u projekat investiraju svoj novac, tehologije i sl. Slične neprijatnosti je moguće preduprediti. Dovoljno je da na roditeljskim sastancima bude garant, koji će upoznati roditelje sa planiranim projek-

tom i objasniti njegov smisao i ciljeve, tok rada i pomenute prepreke.Đake ne treba terati da rade na projektu, već im dati mogućnost da bilo kada u toku projekta mogu da ga napuste. Pre nego što dođe do takve situ-acije, vredi pokušati da se obnovi motivacija kod učenika. Na početku pro-jekat zahteva više vremena, i to ne treba da vas odbije. Imajte na umu da radom na projektu đaci i učenici osvajaju veliki deo ključnih kompetencija. Puno zadataka će morati da ispunjavaju van školske nastave, što znači van školske zgrade. Za komunikaciju sa organima vlasti se, osim ličnih susreta, nudi i korišćenje drugih sredstava komunikacije. Važno je da se garant projekta sa đacima dogovori i da zajedno isplanira-ju koliko vremena će biti potrebno da se provede van škole. Opet je bitno komunicirati sa roditeljima i rukovodstvom škole. U sopstvenoj nastavi je veći deo vremena posvećen planiranju i kasnijem vrednovanju usta-novljenih zadataka. Njihovom realizacijom se đaci bave u slobodno vreme. Na početku projekta bitno je shvatiti kakva će vam tehnička oprema trebati u toku planiranog projekta i da li škola s njom raspolaže. Dobro je unapred se dogovoriti sa đacima oko uslova pod kojima će imati pravo na pristup kopir-aparatu, internetu, telefonu i da li će im, eventualno, škola omogućiti da šalju korespodenciju preko sekretarijata i tako delimično učestvovati u troškovima. Ne podcenjujte pomoć roditelja, eventualne mogućnosti nji-hovih firmi. U vezi sa opremom je i eventualni budžet projekta.

Kako zadržati optimizamČesto se na časovima sa angažovanom temom kroz analizu uzroka prob-lema dođe do nivoa u kom je problem ideološki, globalni, sveprisutan ili, jednom rečju, preveliki da bi ga bilo ko od nas ponaosob mogao rešiti. Pi-tanja koja đaci često imaju su: „Pa da li to znači da ćemo iskusiti ekološku katastrofu?” „Kako bi se moglo rešiti korišćenje dece kao radne snage ako je to toliko rasprostranjeno?” i sl. Važno je da se nastavnik/ca potrudi da na času ponudi neku kompenzaciju ili rešenja, da artikuliše nezadovoljst-vo đaka i da, uprkos pesimizmu ili veličini problema, ipak ukaže na lične ili grupne doprinose koje možemo napraviti. Tako, na primer, na pitanje o krupnim ekološkim problemima i klimatskim promenama možemo đake uputiti da se angažuju u lokalnoj Kritičnoj masi (udruženje za promov-isanje biciklizma) ili da pokreću peticiju, sprovedu akciju u školi ili napišu javno pismo donosiocima odluka. Jasno je da će često rešenje do kojega se kroz diskusiju može doći biti promena celokupnog društvenog sistema ili revolucija, i to je sasvim u redu. Važno je samo osvetliti kakvu vrstu učešća u takvoj promeni vaši đaci mogu uzeti.

92 93

PRAKTIČNO UPUTSTVO

Kako ići korak po korak1. Inspirišite se dokumentarnim filmovima.Kao motivaciju pustite svojim đacima film iz ponude obrazovnog portala jsns.cz*. Kako smo već naveli, dokumentarni film može za đake da bude dobra motivacija za početak sopstvene građanske aktivnosti. 2. Sprovedite refleksiju filma i nastavite neku od preporučenih aktivnosti.Posle filma možete da iskoristite aktivnosti koje su uvedene direktno u AV lekciji na portalu jsns.cz**.3. Utvrdite šta je goruće za vašu okolinu.Prvi korak za realizaciju projekta jeste odabir teme. Početak može da bude najteži, kao što je to, na primer, prilikom pisanja teksta. U svakom društvu, čak i u onom koje dobro funkcioniše, mogu se javiti problemi koji tek čekaju da budu rešeni. To mogu biti opšte teme, ali i naiz-gled mali problemi na lokalnom nivou – u vašem gradu, opštini ili baš u vašoj školi.Pozovite đake:- da se u zajedničkoj diskusiji zamisle nad problemima koji ih interesuju lično i kojima žele da se bave; - da pitaju svoje roditelje, komšije i drugove iz škole;- da se obrate lokalnim neprofitnim organizacijama i pitaju ih koje su to teme kojima se bave;- da se obrate predstavnicima javne uprave, članovima uprave, gradonačel-niku ili predsedniku opštine. 4. Skupljajte predloge i teme za svoj projekat.Napište na tabli, flipčartu ili ( listu) papiru sve teme koje su đaci našli ili su ih sami imenovali.5. Izaberite temu.Diskutujte, glasajte, ustanovite kriterijume, razvrstajte pojedinačne pred-loge. Važno je da se sa izborom svi đaci identifikuju i budu motivisani da se posvete temi. 6. Prikupite aktuelne informacije.Posle odabira teme za svoj projekat poverite đacima da o temi prikupe što više informacija. One su jako bitne za efektnost projekta, tj. za njegov smisao i uticaj.7. Napravite akcioni planPre početka projekta ustanovite njegov konkretan cilj i način na koji želite da ga ostvarite. Rečima opišite kako će vaš projekat izgledati što se sadrža-ja tiče. Navedite koje aktivnosti (= delatnosti) ćete realizovati da biste došli

* Nastavnicima u Srbiji dostupni su filmovi programa Slobodna zona Junior. (prim. red.)** U priručnicima Slobodne zone Junior za svaki film nastavnicima su ponuđene i aktivno-sti za rad na času. (prim. red.)

do cilja koji ste postavili. Stalno imajte na umu sklad između cilja projekta i onog što radite. Dovoljno vremena posvetite, takođe, rasporedu zamišljenih delatnosti. Ustanovite konkretan datum, zamislite se nad logičnim sledom pojedi-načnih koraka koje nameravate da učinite. Podelite uloge (ne mora da se uključi ceo razred) – odredite rukovodioca projekta i jasno imenujte ko ima kakve zadatke i ko je za šta odgovoran. Korak br. 1 i br. 3 možete da zamenite. Prvo možete da izaberete temu, a onda za jačanje motivacije možete da pustite film koji se odnosi na istu ili sličnu temu. Od vas zavisi koji postupak vam je bliži.

PRIMER PROJEKTA / STOP AIDS!

Tok projektaČlanovi tima su prvo napravili anketu da bi utvrdili kakva saznanja o AIDS-u / HIV-u imaju njihovi vršnjaci, roditelji i javnost. Na osnovu vred-novanja dobijenih odgovora, odlučili su da će pojačati saznanja javnosti jednom informacionom kampanjom. Napravili su oglasnu tablu sa infor-macijama koje približavaju datu problematiku i stavili je u predvorje škole. Kao pomoćno sredstvo koristili su je i pedagozi na časovima zdravstvenog vaspitanja. Kasnije su se đaci na Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a priključili akciji Crvena traka, tako što su prodavali trake u Malči i Hot-jeboržu. Delili su flajere i trudili su se da govore sa ljudima na tu temu. Finansijska dobit bila je uplaćena na određen račun za priloge. Prilikom ličnih razgovora suretali su se sa predrasudama, što je članove tima do-datno motivisalo na spontane akcije. Pre održavanja roditeljskih sastanaka su ispred ulaza u školu napisali u snegu sprejom u boji naziv socijalnog spota: I SMRT IMA SVOJA PRAVA, sa dodatkom STOP HIV-u / AIDS-u. Ovaj čin je izazvao željeni odziv i projekat se nastavio različitim akcijama sve do kraja školske godine: razgovor sa radnikom Doma svetla, koji je bio HIV pozitivan, projektna noć – projekcije dokumentarnog filma, čitanje teksto-va iz knjige Memento, futsal turnir, noćna igra sa HIV temom, dobrotvorna prodaja buhtli, poseta Kući svetla u Pragu.

Preporuke i moguće preporukePrilikom organizovanja događaja u javnom prostoru ne bi trebalo da zaboravite na pravne formalnosti, koje moraju unapred biti ispunjene. Tre-balo bi da dobijete saglasnost nadležne opštinske uprave. Moguće je da će od vas zatražiti da platite taksu za tzv. zauzeće javnog prostora. Organi-zatori ili sazivači skupa moraju biti stariji od 18 godina i u obavezi su da opštini pismeno prijave događaj. Obaveštenje treba da se preda najkasnije 5 dana pre početka akcije. Ako se događaj odigrava na privatnom posedu, potrebna je pismena saglasnost vlasnika poseda.

03 Iskustva iz prakse

Kadar iz filma Toti

96 97

3.1. Obrazovanje u osnovnim školama pomoću dokumentarnog filmaPrvi stepenPogled nastavnika

Period od šeste godine života do početka sazrevanja (oko 11 godina) na-suprot predškolskim godinama nekome može da se čini kao period manje prevratnih promena. Ipak, deca na prvom stepenu osnovne škole prolaze kroz značajan neprestani kvalitativni razvoj. Tada dolazi do usavršavanja svih sposobnosti, veština i saznanja. Za rad sa dokumentarnim filmom su osnovne pre svega razvoj pažnje i opažanja, emocionalni i socijalni razvoj. Na početku polaska u školu, đaci pažnju mogu održati kraće vreme i zato je odgovarajuće da se u nastavu ubacuju pre svega kratki filmovi (oko 10 minuta). Sposobnost koncentrisanja postupno se poboljšava i dužina do-kumentarnih filmova može da se produži. Kod dužeg filma može, eventu-alno, da se radi samo sa jednim njegovim delom. Pri tome je dobro znati da na početku školske godine dete vizuelno (ali i akustično) posmatra film kao celinu. Sa povećanjem broja godina dete je sposobno da primećuje i delove kojima možemo prilikom aktivnosti detaljnije da se posvetimo. Polazak u školu je za dete izrazita promena u socijalnom smislu. Ono mora da se integriše u grupu svojih vršnjaka, a važan autoritet za njega, posebno u periodu od prvog do trećeg razreda, postaje nastavnik. Đak na početku prihvata stavove autoriteta bezrezervno. Prilikom rada sa film-om, on sa poverenjem prima tumačenje nastavnika. Pedagog mora shvatiti da njegovo tumačenje dokumentarnog filma izrazito utiče na vrednosne i emocionalne stavove učenika. Tek kasnije (oko 10. godine) dete počinje kritički da se odnosi prema informacijama koje dobija, da upoređuje tu-mačenje autoriteta sa svojim sopstvenim životnim iskustvima te sprovodi prve selekcije. Počinje da daje prednost prijateljima i njihovim stavovima pred nastavnikom. U tom periodu đaci rado sa nastavnikom i drugovima iz razreda diskutuju o dokumentarnom filmu i uče se da zastupaju svoj stav. Pedagog mora da razume emocionalne reakcije svojih učenika, koje su u vezi sa samovrednovanjem i sa vrednovanjem drugih ljudi. Ove emocije postaju trajnije i dugoročnije.

Andrea Tlaskalova, OŠ Zbiroh

Drugi stepen – pakao u školi?Pogled nastavnika

„Kako možeš da predaješ takvim pubertetlijama?” Ko od nas takve i druge slične reči ne zna ili nije čuo! Na kraju krajeva, i nad nama su mnogi nas-tavnici (i ne samo oni) lomili štap i proricali šta će sve od nas da (ne) iz-raste… Ali kako je to u stvarnosti? Kakve specifičnosti donosi posao sa do-kumentarnim filmom na drugom stepenu osnovne škole? Odgovor sigurno nije jednoznačan. Svakom od nas može pasti na pamet odmah nekoliko. Ovde je iznesen samo jedan od pogleda.Treba shvatiti kroz kakvu veliku promenu prolazi dete pri prelasku iz pr-vog u drugi stepen. Više nema samo jednu nastavnicu, koja ga je do sada vodila. Takođe, nije samo u jednoj učionici, već se seli u mnoge i daleko više se sreće sa đacima iz drugih razreda. Još važnije – u toku šestog, eventual-no sedmog razreda potuno ulazi u pubertet i gleda samo sebe. Ukoliko na drugom stepenu osnovne škole koristimo u predavanjima do-kumentarni film i aktivnosti u vezi sa njim, moramo imati u vidu da dete u periodu puberteta sve vrednuje pomoću svojih emocija. Racionalni pristup je obično tek na drugom mestu. A upravo sa emocijama treba znati raditi. Na predavanjima one mogu imati i pozitivnu i negativnu ulogu. Većina filmova deluje na emocije ili ih izaziva. Đaci imaju potrebu da te emocije oslobađaju već tokom filma, eventualno omah posle gledanja. Dajmo im šansu za to. Ponekad možda nećemo stići da realizujemo aktivnost koju smo isplanirali, nećemo se baviti svim što želimo, ali kada damo đacima priliku za iskazivanje emocija, vratiće nam to svojom otvorenošću.Posebnu kategoriju među filmovima, ipak, čine dokumentarci u kojima se pojavljuju drastični snimci ili filmovi sa tragičnim krajem. Oni mogu da iza-zovu zaista veoma jake emocije, često i suze. Potrebno je biti za tako nešto pripremljen i spreman da sa tim radiš. Meni lično se nešto tako desilo prili-kom projekcije filma „Deca sa stanice Lenjingradski”. Film se završava sm-rću deteta koje se u tom filmu najčešće pojavljuje. Ja sam ubeđen da i takve filmove treba uključiti u nastavu. Ali možemo da ih koristimo samo ukoliko znamo da se đaci u školi osećaju bezbedno. Kako to postići? Jedan od mo-gućih puteva jeste određivanje osnovnih pravila kojih će se pridržavati obe strane – nastavnici i đaci. Na osnovu svog desetogodišnjeg iskustva rada sa filmom u nastavi, mogu reći da su najvažnija sledeća pravila:Nastavnik:- Nastupa prijateljski, partnerski, otvoreno prema stavovima učenika; uko-liko to nije u raskoraku sa njegovom misijom, mišljenja učenika ne ocen-juje.- Principijelno ne tera đake da se izjasne ukoliko im je to neprijatno.- Omogućava prolaz emocijama; pazi na to da emocije budu izražavane

98 99

prema pravilima opšte pristojnosti. Učenici:- Mogu otvoreno da se izraze o svemu što ih je u filmu zainteresovalo bilo u pozitivnom ili negativnom smislu; izražavanje ne sme da bude vulgarno.- Poštuju činjenicu da njihov školski drug može za istu stvar da ima potpu-no drugačiji stav.- Uče se da svoje stavove potkrepljuju argumentima, ne preuzimaju uopš-tene tvrdnje drugih.Ne mogu da izdvojim koje pravilo je važnije i mislim da to i nije neophod-no. Na kraju krajeva, i na običnom času se prepliću razne situacije i često je nemoguće odvojiti pojedinačna pravila. Ukoliko uspete da ih ustanovite, rad sa dokumentarnim filmom biće više od nastave. Iz iskustva znam da đake interesuje to što se dešava oko njih. Primećuju svet koji im se pomalo otvara, samo još uvek ne vide sve njegove vidike. Dokumentarni filmovi JSUŠ-a im prikazuju filmove koji često ne mogu da se vide ni na jednom drugom mestu. Oni nisu u klasičnim udžbenicima, a učenici se često sa njima ne sreću ni u porodici. Činjenica je da sigurno neće pamtiti sve što su videli, čuli.. Ali ostaće u njima to što je u datom trenutku bilo najjače –emocije. A to nije malo.

„Kako možeš da predaješ takvim pubertetlijama…” Mogu. I predajem im sa zadovoljstvom. Svaki dan mi svojim stavovima dokazuju da nisu rav-nodušni kako se o njima inače misli. Često je upravo suprotno –mi smo ravnodušni na njihova pitanja i ponekad nismo voljni da ih slušamo…

Stanislav Švejcar, OŠ Litomišl, Zamecka

Deca sa stanice Lenjingradska / Hana Polak, Andzej Celinski / Poljska / 2004. / 35 min. Tvorci ovog veoma snažnog dokumenta su se koncentrisalii na komunu dece beskućnika koji životare na moskovskoj stanici metroa Lenjingradska.

3.2. Obrazovanje u srednjim školama pomoću dokumentarnog filmaGimnazijaPogled nastavnika

Obrazovni projekti programa u JSUŠ-u pružaju relativno široke mogućno-sti dopune nastavnih programa ne samo osnovnog već i srednjoškolsk-og obrazovanja. Program koji je dugoročno i sistematski razvijan danas je podeljen u šest „sekcija” koje zadiru u nekoliko obrazovnih oblasti, tj. predmeta. Veoma je brojno korišćenje ponuđenih tema, metodskih osno-va, audio-vizuelnih materijala i drugih alatki, posebno u oblasti društvenih nauka, uključujući i medijsko obrazovanje. Postupno su pokriveni i drugi predmeti (npr. češki jezik i literatura). Značajan deo čini i sekcija koja je orijentisana ka modernoj istoriji Čehoslovačke, koja je usađena u evropski kontekst razvoja, pogotovu 20. veka.Može se reći da materijali JSUŠ-a donose pedagozima i đacima ove mo-gućnosti:- Praktično razvijanje tema koje su teoretski razrađene u okviru školskog obrazovnog progama.- Zadiru u aktuelne teme koje su definisane OOP-om (Okvirni obrazovni program) i pokrivaju ih na odgovarajuć način.- Podstiču đake na razmišljanje i dublje shvatanje nekih veoma aktuelnih tema (tolerancija, međukulturni dijalog, strah od „drugačijeg” i sl.); često dopunjuju ukupan mozaik pogleda na datu problematiku i nude pogled na svet koji nije crno beli.- Mogu da budu ulazni podsticaj za razvijanje diskusije u okviru razreda / grupe i podsticaj koji služi za dalje korišćenje u okviru projektnog obrazo-vanja. - Vode ka kritičkom mišljenju, mogućnosti formulisanja i odbrani svog ličnog stava.- Omogućavaju rad i susrete sa stručnjacima iz odgovarajućih oblasti koje su u vezi sa datim temama, eventualno sa očevicima.- Motivišu interesovanje za date teme i bude povoljne uslove vaspitanja ka građanskoj angažovanosti. - Odgovarajuća su forma građanskog obrazovanja.

100 101

- Vode ka shvatnju lične odgovornosti za samog sebe i svet oko nas. - Omogućavaju pozitivno i tolerantno obrazovanje sa poštovanjem različi-tosti drugih.- Razlikuju se od često standardnih nastavnih alatki i na taj način postaju atraktivni za đake.- Vode pedagoge ka novim metodama efektnijeg i pristupačnijeg obrazo-vanja, podstiču dalje obrazovanje te lični i profesionalni razvoj pedagoga.- Često je naporna priprema pedagoga direktno srazmerna pozitivnom re-zultatu i efektima same nastave. Na primeru materijala iz sekcije „Priče o obespravljenosti” možemo da ukažemo na prednosti i mogućnosti korišćenja dokumentarnog filma u nastavi. Analoški je moguće ova opažanja primeniti i u drugim oblasti-ma koje pokrivaju materijali JSUŠ-a, pri čemu je deo ponuđenih doku-mentarnih filmova uveden kao nastavni materijal. Program „Priče o obe-spravljenosti” je zasnovan na korišćenju dokumentarnog filma u nastavi i metodskoj podršci prilikom časova posvećenih tematici moderne čeho-slovačke istorije. Sastavni deo je i kratak prikaz mogućih pristupa temi, uk-ljučujući korišćenja materijala iz tog perioda, radnih listova i drugih delova metodskog priručnika. Nastavni kompleti su, u svakom slučaju, odgovara-juća dopuna nastavi u osnovnim i srednjim školama u poglavljima mod-erne čehoslovačke istorije. Nastava o modernoj istoriji, eventualno i praćenje dece i omladine na putu ka njenom upoznavanju, trenutno je predmet veoma burne diskusije ne samo u stručnoj pedagoškoj i istorijskoj javnosti već i u široj javnosti uopšte. Trebalo bi da znanje o modernoj češkoj, kao i čehoslovačkoj is-toriji, naročito u kontekstu modernih događaja tokom 20. veka u Evropi i svetu uopšte, bude u odgovarajućoj formi uobičajeno za učenike osnovnih škola, a naročito za maturante srednjih škola. Diskusija se vodi ne samo o osnovnim pitanjima – šta je, zapravo, „istorija“ i da li ju je uopšte moguće nekako „ispričati“ – već i o načinima predstavljanja istorijskih tema mlađoj generaciji. Upravo je ta oblast cilj ovog obrazovnog programa. JSUŠ je češkim škol-ama 2004. godine počeo da nudi dokumentarne filmove o modernoj čehoslovačkoj istoriji. Od 2005. godine redovno se u novembru (tzv. „Mesec dokumentarnog filma u školama”) priprema projekat „Priče o obespravljenosti”. U okviru tog projekta školama se nude besplatni doku-mentarni filmovi uz uslov da se organizuju projekcije za đake i razgovori sa pozvanim gostom, tj. svedokom ili stručnjakom za temu kojom se film bavi. Prednost za školu jeste činjenica da joj film ostaje za korišćenje i u sledećim godinama. Škole tako „besplatno“ mogu postepeno da upotpune svoju istorijsku filmoteku. S obzirom na to da je tehnologija napredovala, kao i zahvaljujući brizi JSUŠ-a, distribucija dokumentarnih filmova postala je postepeno sve jed-

nostavnija. Ovaj napredak je očigledan pogotovu u vezi sa jednostavnim pristupom filmu, i to posredstvom novoosnovanog audio-vizuelnog por-tala. Iz svog ličnog iskustva kao gimnazijskog pedagoga mogu da potvrdim kako je ovaj način obogaćivanja standardne nastave istorije (kao i drugih predmeta, pogotovu iz oblasti društvenih nauka) ima ne samo svoje opra-vdanje već, takođe, veoma doprinosi obogaćivanju znanja đaka. U situacija-ma kada mogu da vide film, pa čak i da vide i čuju ljude koji su, bukvalno, na svojoj koži doživeli, na primer, persekucije u komunističkom totalitarnom režimu te da sa njima pričaju, predstavljaju iskustva kakva bi teško negde drugde stekli. S obzirom na to da je vreme nemoguće zaustaviti, šansa da se dođe do očevidaca je ograničena i zato je treba iskoristiti ( tamo gde je to moguće). Efekti „prostog” puštanja filma, čitanja memoara ili prenošenja svedočanstava neće biti takvi kao kada đaci mogu lično da se nađu sa sve-docima vremena sa kojima se upoznaju. Osim projekta „Priče o obespravljenosti”, JSUŠ nudi i druge dokumentarne filmove i metodske materijale sa uputstvom kako na pravi način uključiti određene teme u nastavu. Da bi rad sa filmom imao smisla, potrebna je temeljna priprema pedagoga. Prosto puštanje snimaka ili „popunjavanje” praznog prostora na času može da izostavi učinak i dovede do nerazume-vanja prikazanih događaja, jer nedostaje bolje poznavanje konteksta. Po-jedini materijali su zato dopunjeni sinopsisom, aktivnostima koje se na to nadovezuju i sl. Mogućnosti rada sa filmom i propratnim materijalima ima mnogo. Uvek je potrebna inventivnost pedagoga, njegova odgovorna priprema, koja će uzeti u obzir konkretne uslove i potrebe date grupe. Njemu ne treba da bude važno samo da ispuni radnu obavezu ili da „istumači” materiju. Čini se da je nezamenljiva aktivna uloga onoga ko mlade ljude uvodi u često komplikovane veze razvoja naše istorije (i ne samo nje) i pomaže im da je interpretiraju na odgovarajuć način te da u vezi sa njom zauzimaju svoje kritične stavove. Što raznovrsnije pripremljena i realizovana nastava koja se oslanja na stručnost daje veću verovatnoću da će učenici ili studenti steći saznanja koja će uticati na formiranje njihovog vrednosnog sistema, njihov odnos prema društvu i češkom te evropskom identitetu.

Marek Viborni, Gimnazija „Pardubice”, Mocartova

Srednje stručne škole

Pojedinačni filmovi mogu odlično da se iskoriste za potrebe konkretne struke. Film Moj brat Drona mogu da preporučim pre svega za strukovne studije socijalnog rada u vezi sa aktivnostima „Šest uglova gledanja”. Imam dobra iskustva sa spajanjem zadataka nastave kako bih, na primer,

102 103

prikazala integraciju ljudi sa posebnim potrebama ili negu hendikepiranih građana. Dobro je, takođe, iskoristiti film kao motivacionu odskočnu dasku ka strukovnim studijama. Film i rad sa njime pomogao je mojim đacima da shvate različitost pojedinih ljudi i da je prime sa većim razumevanjem.

Moj brat Drona / Catherine van Campen / Holandija / 2009. / 19 min. Osećajan snimak u kome se smenjuju crno-beli pasaži i oni u boji. Film rečito pokazuje da autizam svakako nije prepreka jednom bratskom odnosu punom ljubavi.

Film Nevidljive devojke bih preporučila svim razrednim starešinama, pre svega u prvoj godini tokom novembra i decembra. Najbolje je da se za film i aktivnosti u vezi sa njim odvoji jedan dvočasovni blok. Film traje prilič-no dugo, ali ukoliko đake unapred upozorimo na to, sigurno im neće biti dosadno. Film oslikava temu zlostavljanja i integracije u društvo, a zadatak pedagoga jeste da se tema adekvatno prenese razrednom kolektivu. Sa moje tačke gledišta, važnija je aktivnost koja može da sledi posle kratke ili podnevne pauze. Nju bi đaci svakako ispunili diskusijom o problemu „nevidljivih”. Moje iskustvo govori da su se zahvaljujući ovoj aktivnosti neki introvertni đaci koji još uvek nisu našli put ka novim učenicima prvi put otvorili. Ostali su opet dobili mogućnost da zavire u svet koji ne poz-naju i mogli su da vide svoje drugove iz razreda iz drugog ugla. U toku ovog bloka, a pre svega u toku završne diskusije, svi učenici iz razreda su se zbližili.

Nevidljive devojke / Sidse Stausholm / Danska / 2009. / 40 min. Film o usamljenosti i maltretiranju tri devojke koje privremeno beže od realnosti u svoj imaginaran svet.

Pogled nastavnika

Film Utvara Martin se kod nas nadovezao na poznatu kampanju „Ne misliš - plaćaš”. Posle gledanja filma, koji je vrlo emotivan i za „grublje“ dečačke razrede, obavezno učenicima ostavite trenutak da sami sa sobom saberu utiske. Film, odnosno njegov glavni lik nedvosmisleno je ostao našim đaci-ma u mislima kao sveprisutna utvara i posle aktivnosti koja je usledila.

Utvara Martin / Aslak Danbolt / Norveška / 2009. / 28 min. Film govori o Martinu, koji je vezan za invalidska kolica i zavisi od pomoći roditelja i negovateljica. Postao je invalid tako što je u 19 godini zajedno sa prijateljima vozio auto pijan i pod uticajem narkotika.

Marketa Kžičkova, SOŠ Usti nad Labem, Stara

Kada sam pokušavala da isprobam nove aktivosti, nisam imala mnogo iskustva. Prvi put sam radila sa grupom učenika pripravnika koje nisam poznavala. Pokazali su početno nepoverenje i nisu pokazivali želju da rade. Puštali smo film Tako to vidim ja: Pepa. Pre projekcije smo radili sa pisan-im tekstom umesto diskusije. Na tabli sam napisala pitanja na koja su đaci trebali da odgovore pismeno. Odgovori su bili veoma kratki, često samo u jednoj reči. Đaci su svoje ideje radije komentarisali usmeno i pitanja su pojednostavljivali. Usledila je projekcija filma koji ih je zaista zaintereso-vao – pažljivo su ga pratili. Posle projekcije sam na tabli napisala sledeća pitanja i opet sam od učenika tražila pismene odgovore. U toku diskusije koja je sledila već su reagovali otvorenije i spontanije. Uspeli su da uporede okolinu gde žive sa okolinom u kojoj živi Pepa. Bili su sposobni da anal-iziraju situaciju, oštro su osuđivali Pepine roditelje, Pepi se nisu smejali, sažaljevali su ga. Otvoreno su se izjašnjavali u vezi sa svojom i Pepinom situacijom. Film i aktivnosti u vezi sa njime su na učenike zaista delovali. Shvatila sam da se ovi đaci nisu rado izražavali pismenim putem i zbog toga što su svesni svojih nedostataka u stilu pisanja i imaju problem da formulišu na papiru sopstvene stavove, koje inače potpuno neposredno izražavaju usmenim putem. Sigurno je bolje sa njima diskutovati – đaci se svojih stavova ne stide i sposobni su da govore otvoreno o raznim osetl-jivim i ličnim temama. U razredu u kome nisu navikli da rade i javljaju se za diskusiju i gde se stide da kažu glasno svoje stavove preporučujem formiranje manjih radnih grupa.

Tako to vidim ja: Pepa / Dana Slanarova / ČR / 2009. Film je o Pepi, koji od svoje sedme godine provodi svaki svoj slobodan trenutak na radnim akcijama i zarađenim novcem pomaže kućni budžet svojih nezaposlenih roditelja.

Pogled nastavnika

Čas je uspeo iako je razred neke zadatke ispunjavao sa početnom odbo-jnošću. Diskusija je na kraju bila uspešna i zbog toga što su đaci sami traži-

104 105

li uzroke problema glavnog junaka filma i drugih ljudi u sličnoj situaciji. Rad sa dokumentarnim filmovima bih preporučila svim pedagozima i u stručnom obrazovanju – dobro je ne potcenjivati naše đake i verovati im, omogućiti im da se čuju njihovi stavovi i osećanja.

Miroslava Hilakova, SOŠ Louni

Trudim se da nađem neke osnovne razlike ili specifičnosti za rad sa filmov-ima s obzirom na to da postoje razlike u godinama učenika, kao i podela na osnovne i srednje škole, ali ne mogu da definišem nijedan. Iz mog iskustva jedini kriterium koji bi mogao da odgovara jeste odabir odgovarajućeg fil-ma. Iako često filmove namenjene deci koristim i za maturante, naravno da im kažem kako je film namenjen pre svega mlađim đacima, ali da ćemo mi obratiti pažnju na to i to… Ukoliko mi neki film odgovara, s obzirom na to kakav je sadržaj nastave, bez problema ću ga upotrebiti. U suprotnom sme-ru to, naravno, nije moguće. Možda više od godina odlučuje zrelost učenika i vreme koje sam s njima radila na taj način. Za početak volim manje kon-troverzne teme, jednostavnije aktivnosti, koje eventualno malo prilagodim konkretnom razredu. Ipak, i u Osnovnoj školi sam rešavala složenije teme i moje iskustvo jeste da između učenika osmog razreda osnovne i učenika srednje škole nije tako velika razlika. Pre imam utisak da je granica neg-de u drugoj godini srednje škole. Zato bih za prvu godinu srednje škole preporučila da se pre biraju jednostavniji, kraći filmovi i aktivnosti. Što su učenici stariji, tim pre može da se pristupa složenijim i dužim snimci-ma i aktivnostima, eventualno pojektima. Ali to je i inače opšte pedagoško pravilo. Imam iskustva sa projekcijama filma i metodskim priručnicima programa JSUŠ-a u više srednjih stručnih škola. Srednje stručno obrazo-vanje je veoma širok pojam – škole se često razlikuju sastavom učenika i načinom predavanja. Dajem svoju preporuku za razne vrste škola.

Zdenjka Juklova, Srednja staklarska škola industrijskog dizajna, Železni Brod; Trgovačka akademija Tanvald

Ekonomske škole, trgovačke akademije, usmerenje na javnu upravu, socijalnu oblast

Filmovi i metodski priručnici mogu da se koriste kako u stručnim predme-tima, kao što su pravo, psihologija, sociologija, socijalni rad ili javna upra-

va, tako i u predmetima opšteg obrazovanja, kao što su češki jezik, istorija, osnove društvenih nauka ili nauka o građanskim pravima.Dobro je raditi sa radnim listovima, sa stručnim tekstom, počinjati sa kraćim jednostavnijim tekstom i postepeno prelaziti ka stručnijim i dužim. Vremenom bi đaci trebali da savladaju rad sa stručnim tekstom.Na ovim tipovima škola su pretežno devojke, tako da su razredi prilično empatični i pitanje ljudskih prava im je blisko.Za usavšavanje pisanog rada dajem na kraju svake teme kratke eseje. Uko-liko je potrebno da se rad oceni, onda obraćam pažnju na poštovanje roka predaje radova, sadržaja i teme i, eventualno, navođenje izvora. Nikada ne procenjujem stavove!


Tehničke škole sa maturom, srednje industrijske škole

Filmovi i metodski priručnici mogu da se iskoriste u predmetima kao što su osnove društvenih nauka i nauka o građanskim pravima, eventualno u danima projekta. Matura iz društvenih nauka se ne očekuje, pa je zato mo-guće izabranim temama posvetiti više vremena na račun drugih. Razredi su izjednačeni po broju devojčica i dečaka ili preovlađuju dečaci. Tako uglavnom preovlađuje logičan način mišljenja, što omogućava da se uvrste aktivnosti koje su usmerene na rešavanje problema, analitičke postupke i poređenje. Aktivnosti u kojima je izlaz vidljiv i strukturisan, kao na primer ta-bele, T - grafove, mentalne mape i sl. (nedorečen iskaz) Pismeni radovi uglavnom nisu dobri, ali se ipak preporučuje da se oni uvrste, samo što ih posle ne treba vrednovati po pravilima češkog jezika. Đaci rado proširuju diskusiju pa je zato potrebno paziti da se pridržavaju teme i ustanovljenog cilja. Iako đaci potiču iz raznih socijalnih grupa, sa njima mogu da se obrađuju i kontroverzne teme.


Srednje umetničke škole

U umetničkim školama je više nego u drugim važan lični pristup – đaci su obično veliki individualci, pre svega u starijim razredima,često je među njima veći raspon u godinama (studiraju duže ili dolaze iz drugih škola).

106 107

Diskusije znaju da budu veoma plodne, a stariji đaci imaju dobru argu-mentaciju. Bitno je dati prostor svima i poštovati njihovu ličnost.Prednost je korišćenje stručnosti učenika za obradu refleksije, na prim-er uz pomoć umetničkih metoda. Tematika ljudskih prava ih interesuje i može da bude inspiracija za njihovo stvaralaštvo. Dobro je naći pedagoge iz redova stručnih nastavnika koji žele da sarađuju. U školama koje se završavaju maturom se pretpostavlja da će matura biti iz društvenih nauka, a metodiku je moguće koristiti u skladu sa tematskim planovima (ŠOP). U umetničkim školama kod nas preovlađuju introverti, zbog toga scenu i reprodukciju situacija ne uključujem.


Pogled apsolventkinje kursa Dokumentarni film u nastavi

Sa jednokratnom demonstracijom projekta JSUŠ-a srela sam se u okviru svojih nadovezujućih magistarskih studija socijalne pedagogije. Imam sklonosti ka neformalnom iskustvenom učenju, a ujedno imam lektorska iskustva sa multikulturnim vaspitanjem čeških i stranih srednjoškolskih učenika, koji su bili na razmeni. Možda me je upravo zbog toga projekat to-liko zanimao. Na akademskom tlu je za mene ova „degustacija” bila dašak svežeg vazduha u zagušljivoj sredini tradicionalnih frontalnih monologa. Nakon sažetog uvoda, koji se ticao vlastitog projekta i njegovih ciljeva, za nas je bio pripremljen kratak dokumentarni film Na biciklu za slobodu, o sudbinama i tragičnim ličnim pričama političkih izbeglica koje traže azil u engleskom Bristolu i o grupici lokalnih entuzijasta koji pokušavaju da im olakšaju njihovo mučno čekanje: popravljaju poklonjene bicikle i ujedno izbeglicama nude mogućnost aktivnosti koja ima smisla – saradnja pri nji-hovom ponovnom korišćenju.Nakon odgledanog filma smo, zahvaljujući mirnom i otvorenom delovanju lektorke u bezbednoj sredini i komunikativnom kolektivu, isprobali neko-liko kreativnih tehnika kojima se izražavaju različiti doživljaji. U našim re-fleksijama se od jedne reči pojavila cela skala osećanja. Tu su bile reči kao bespomoćnost i strahota, ali takođe i sloboda i nada. Rezultati refleksije u obliku stiha su bili jaki i dirljivi. Pored informacija i emocija, iz ispričanih priča odneli smo i podsvesno saznanje o stavovima svojih kolega prema problematici migracije i njenih jakih iskustava.I dalje verujem da odgovarajuće i sistematski vođeno neformalno iskust-veno obrazovanje, koje cilja ne samo na kognitivnu već i na emotivnu , u idealnom slučaju takođe, na motivacionu i slobodnu komponentu lično-sti– posebno kada je reč o stručno i umetički dobro savladanom doku-

mentarnom filmu – ima značajan potencijal da pozitivno utiče na kritičko razmišljanje, stavove i ponašanje ljudi. Planiram da se u okviru njega i dalje sa uživanjem angažujem.

Petra Doležalova, studentkinja Pedagoškog fakulteta Karlovog univerziteta, Prag

Šta su polaznici kursa na Univerzitetu u Beogradu rekli o korišćenju filma u nastavi?

Zašto koristim film u nastavi?

„Ako se sklopi najbolja kombinacija filma koji objašnjava gradivo što se trenutno obrađuje na času, dobija se još veća plastičnost prikazanog, uz mogućnost nadogradnje i još veće imaginativnosti. Film, ako je dobro odabran, prosto vuče na još veću kreativnost i šire razmišljanje o proble-mu kojim se bavimo.”

Srđan Simeunović, nastavnik sociologije

„Nepoznata materija postaje pristupačna, omogućava prevazilaženje ru-tine nastave i budi interesovanja učenika, omogućava učenje relevantno za život.”

Aleksandar Arsenić, nastavnik filozofije i istorije

„Film u nastavi koristimo kada želimo da učenici razmišljaju, razgovara-ju, diskutuju o određenoj temi (temi koja pokreće različita pitanja i može da ima značaja za moralni razvoj učenika; filozofska, moralna, društvena itd.).”

Ivana Prijović, nastavnica biologije

„Upotreba filma podrazumeva drugačiji metod rada na času od tradicional-nog. Koristimo sliku koja govori hiljadu reči, i to u kombinaciji sa zvukom i pokretom, dakle film koji kao takav može na mnogo ubedljiviji način da dočara, pokaže, objasni tematiku koja je predmet časa. U kombinaciji sa di-skusijom film čini čas dinamičnijim, izbegava se dremež ili dosada i stvara se utisak lagodnije atmosfere nego na času gde postoji klasično predavan-je.” „Učenici se raduju filmovima u nastavi, jer im je uvek takav način rada za-nimljiviji. U ovom dinamičnom svetu deci moraju biti sva čula nadražena da bi im se održala koncentracija.”

Danijela Milićević Dragićević, nastavnica filozofije

108 109

„Kao savremeni, opšte prihvaćeni i sveprisutni društveni medij, film dopušta da ga svaki pojedinac doživljava na sebi svojstven način i da, u skladu sa tim, razvija sopstvene stavove. Film koristim kada je potrebno da se razvije svest ili stvori neki stav.”

Bojana Đurić, nastavnica latinskog jezika

„Jer je to učenicima podsticajno i emotivno.”Milan Janković, nastavnik psihologije i trener

Kada nam film pomaže, a kada odmaže u nastavi?

„Pomaže za interpretaciju stvarnosti i slika. Film nastaje u , glavi ʼ i svako ga vidi na svoj način, podstiče procese učenja tokom nastave na bazi ra-zumevanja.”„Odmaže kad je cilj nastave i gledanja filma nejasan, kad film nije adekvat-no prilagođen temi i uzrastu učenika, kad služi svrsi ,ubijanja vremenaʼ.”


„Pomaže nam uvek kada je pažljivo odabran, u skladu sa temom, i kada omogućimo da se učenici osećaju sigurno. Odmaže samo ako neko sa časa ode uznemiren ili diskusija preraste u sukob. Ovi problemi zahtevaju određeno iskustvo nastavnika kako bi mogao da omogući sigurnu atmos-feru, prepozna kritične trenutke i zna na koji način da ih prevaziđe.”


„Ne vidim način da može odmagati u nastavi, osim ako je promašio temu ili ako je loš sam po sebi,tj. ne objašnjava na pravi način poentu časa. Važno je obratiti pažnju i na dužinu trajanja filma.”


„Film pomaže:- u upoznavanju sa manje poznatim temama i fenomenima u zajednici;- u obradi aktuelnih ili ,težihʼ društvenih tema i fenomena;- u boljem razumevanju drugih kultura;- u razumevanju fenomena koji su teže dostupni u svakodnevnom životu; - u podsticanju aktivnijeg učešća učenika u nastavi; - u lakšem izražavanju učenika o nekim temama;- u stvaranju povoljnijih uslova za obradu i učenje apstraktnijih pojmova i fenomena.”

„Film odmaže: - kada učenici imaju averziju prema akterima u filmu i porukama filma; - kada ne postoje adekvatni tehnički uslovi za izvođenje projekcije i kada

različite improvizacije stvaraju uslove za nepoželjno ponašanje učenika; - kada učenici nisu zainteresovani za temu; - kada film nije ,obrađenʼ dodatnim aktivnostima na času.”

Milan Janković, nastavnik psihologije i trener

Šta nam je teško kada koristimo film u nastavi i kako to prevazilazimo?

„Ako se nastava dobro pripremi, onda je sve u redu. Može da se dogodi da je neki film u biti nasilan, a opet predviđen za neku raniju dob od, recimo, 12 godina. U tom slučaju, ponekad se pribojavam reakcije, recimo, „konzer-vativnijih”učenika... do sada je sve bilo u redu :)”


„Najteže je izabrati pravi film. Pravi film je onaj koji jasno poentira cilj i sa-držaj časa, i to čini na dovoljno kvalitetan način u idejnom, kulturološkom, estetskom, naučnom smislu.” „Taj problem se prevazilazi tako što se traga dok se ne nađe pravi film ili se odustane od filma i isplanira čas na neki drugi način. Nije uvek nužno najbolje sredstvo u nastavi film, mada je tu blizu!”


„Najteže je uskladiti izbor filma, tematiku i osmisliti dobre ciljeve za čas koji će se uklopiti sa uzrastom, interesovanjima i nastavnim programom koji je zadat.”

Bojana Đurić, nastavnica latinskog jezika

„Moramo biti svesni da film ili diskusija o filmu može da pokrene burne reakcije i moramo biti spremni da takve situacije rešavamo.”


„Prilikom korišćenja filma u nastavi treba brinuti o tome da se učenici ne osete kao u bioskopu na času. Treba da im bude prijatno na času, ali da ipak razmišljaju, da se na tom času nešto uči. Stoga je potrebno osmisliti nekoliko aktivnosti u vezi sa temom filma kako bi učenici zaista nešto učili na času. Ono što bi još bila otežavajuća okolnost u vezi sa filmom u nastavi jeste ta što za svaki prikazani film mora postojati dozvola za emitovanje.”

Radmila Rajaković, nastavnica sociologije

„Teško je ispratiti uticaj filma na većinu učenika, naročito ako nema dovol-jno vremena za dodatnu obradu teme. Može pomoći ako se uvedu aktivno-sti sa pisanim utiscima, stikeri, evaluacija...”

Milan Janković, nastavnik psihologije i trener

Prilozi

112 113

prilog 1AUDIO-VIZUELNE LEKCIJE * /Socijalna problematika/ porodica / globalno zagrevanje/ dečiji rad/si-romaštvo/

film: FARDULAH DANAS IMA SLOBODAN DANJens Pedersen, Taj Mohamaed Baktari Avganistan, Danska / 2013. / 17 min.

U toku rata u Avganistanu porodica jedanaestogodišnjeg Faridulaha osta-la je bez kuće i bila prinuđena da nekoliko godina provede u izbegličkom logoru. Da bi imali od čega da žive, njegov otac pozajmljuje novac od vlasni-ka male ciglane, pa ih vraća svakodnevnim teškim radom svih članova po-rodice. Faridulahov san je da ide u školu. Već petu godinu su njegov pribor, umesto olovke i papira, lopata i drvena kolica sa jednim točkom. Uprkos šezdeset sati (nedeljno?) koje provodi na teškom poslu pri pravljenu cigala i čestim primedbama večito nezadovoljnog šefa, Faridulah hvali vlastitu energiju i vrednoću te veruje da će jednog dana otvoriti svoj restoran.

1. FARDULAHOVI SNOVI

SažetakAktivnost navodi đake u grupama da imenuju razlike između želja i realno-sti života glavnog junaka filma, kao i da potraže njihove uzroke.

Oblasti obrazovanja i šeme obrazovnog sadržaja:OO (osnovno obrazovanje) i GO (gimnazijsko obrazovanje): čovek i njegov svet (1. stepen OŠ), čovek i društvo, jezik i jezička komunikacija;SO (stručno obrazovanje): obrazovanje iz društvenih nauka / osnove društvenog obrazovanja, jezičko obrazovanje i komunikacija.

Istaknute teme:OO i GO: LIDO (Lično i društveno obrazovanje);OO: GUDD (Građanin u demokratskom društvu).

Ključne kompetencije:za rešavanje problema, komunikacijske, socijalne i lične.

* Primeri audio-vizuelnih lekcija sa portala Jedan svet u školama ( prim. red.)

Preporučeni uzrast: 9+

Ciljevi:Đaci:- shvataju vrednost obrazovanja;- sposobni su da formulišu svoje misli.

Trajanje: 45 min. (zajedno sa projekcijom filma)

Pomoćna sredstva:

- RADNI LIST - Faridulahovi snovi za svakog učenika;- papiri za grupe.

Postupak:1. Đake ukratko upoznajte sa temom filma. 2. Sledi projekcija filma.3. Podelimo đacima RADNE LISTOVE koje će sami popunjavati.4. Podelimo đake u grupe po četvoro, u kojima će međusobno da uporede odgovore.5. Posle toga zajedno diskutujemo, pitamo ih: Zašto Faridulah ne može da pohađa školu? Koliko se razlikuju njegovi snovi od svakodnevne realnosti? Šta bi mu pomoglo da ispuni svoje snove?6. Na kraju aktivnosti podstaknemo grupe da formulišu poruku za Farid-ulaha.

Razmatranje:Grupe postepeno čitaju svoje poruke za Faridulaha i objašnjavaju razloge koji su ih doveli do te formulacije. Sledi zajednička diskusija. Iskustva iz prakse:Aktivnost sam testirala u četvrtom razredu. Film su đaci pratili sa intereso-vanjem, odvijale su se veoma žive diskusije. Đake je najviše zainteresova-lo upoređivanje odgovora sa radnog lista. Formulacije poruka za Faridu-laha su im oduzele dosta vremena, ali uglavnom zbog stvaranja smislene poruke.

Radka Haloupkova, OŠ Prag – Radotín

Primer realizacije:Primeri radova učenika OŠ Prag – Radotín

114 115

Dragi Faridulah, Želimo tebi i tvojoj porodici da otplatite dugove kako ne biste morali da ra-dite u ciglani, a da ti možeš da ideš u školu. Ne možemo zamisliti da živimo u istim uslovima kao ti. Divimo ti se, kako sve to uspevaš ...

Zdravo Faridulah, Sigurno ti ne zavidimo što toliko puno moraš da radiš. Ići u školu je prilično zabavno. Najradije bismo ti poslali pare da isplatiš dug, posavetovaćemo se sa roditeljima. Želimo da ti se tvoj san ispuni...

Dragi Faridulahu, Drži se svog sna. Moramo da priznamo da si, s obzirom na to da ne ideš u školu, veoma obrazovan...

RADNI LIST

Odgovori na navedena pitanja.

1. Kakav san ima Faridulah?

2. Šta Faridulah želi?

3. Šta mora da savlada svaki dan?

4.Šta bi želeo da radi u budućnosti?

5.Kakve sitne radosti doživljava?

6. Kada će se osećati slobodno?

2. ŠKOLA - OSNOVA ŽIVOTA

Sažetak:Đaci kroz aktivnosti kritički vrednuju svoje domaće obaveze i porede ih sa obavezama glavnog junaka filma. Istovremeno, odražavaju svoje mo-gućnosti u poređenju sa svojim vršnjacima iz siromašnih zemalja, disku-tuju o značaju obrazovanja i proučavaju motivaciju i ponašanje glavnih aktera filma.

Oblasti obrazovanja i teme obrazovnog sadržaja:OO i GO: čovek i njegov svet (1. stepen OŠ), čovek i društvo, jezik i jezička

komunikacija, čovek i zdravlje, čovek i svet rada;OO: obrazovanje kroz društvene nauke / osnove društvenog obrazovanja, jezičko obrazovanje i komunikacije, obrazovanje o zdravlju.

Istaknute teme:OO i GO: LIDO;SO: GUDD.

Ključne kompetencije:OO i GO: za rešavanje problema, komunikacione, socijalne i lične; SO: za rešavanje problema, lične i socijalne, društvene kompetencije i kul-turna podsvest.


Ciljevi:Đaci:- mogu da formulišu opažanja iz filma;- empatični su prema problemima drugih;- svesni su značaja obrazovanja s tačke gledišta kvaliteta budućeg života;- umeju kritički da vrednuju svoje obaveze u porodici.

Trajanje: 90 min. (zajedno sa projekcijom filma)

Pomoćna sredstva:- RADNI LIST 1: Moje obaveze za svakog učenika;- RADNI LIST 2: T-graf za svaku grupu;- pribor za pisanje i list papira za svakog učenika.

Postupak:1. U uvodnom delu časa podelimo đacima RADNI LIST 1 i zamolimo ih da u njima navedu kakve poslove moraju da obavljaju u toku nedelje i koliko dugo oni traju. U kratkim crtama treba da ocene da li kod kuće pomažu puno ili malo. 2. Nakon toga pitamo đake da li su naveli i pohađanje škole, zato što je to takođe njihova obaveza. Podelimo ih u grupe po četvoro i damo im RADNI LIST 2 u koji đaci zapisuju svoja ZA i PROTIV koji se tiču obaveznog po-hađanja školske nastave. 3. Zadatak grupa će biti da dalje u filmu prate ponašanje jednog od sledećih protagonista: Faridulaha, njegovog oca, sestre i majstora. Đaci mogu da pišu svoje primedbe na list papira.4. Sledi projekcija dela filma (0:01–11:20). U trenutku kada majstor bude davao novac ocu, zaustavimo snimak. Zamolimo đake da napišu kako će se,

116 117

po njihovom mišljenu, nastaviti priča. Otprilike nakon 5 minuta dovršimo projekciju filma. 5. Nakon toga postavimo pitanje: Ko je ispravno pogodio kraj priče? Ko je mislio da će se desiti nešto drugo? Šta je to bilo? Đaci uporede svoje obav-eze sa obavezama Faridulaha. 6. Pozovemo grupe da ocene šta su primetili kod osobe koju su pratili, šta im je privuklo pažnju i zašto.

Razmatranje:Razmatranje se odvija kroz diskusiju. Fokusiramo se na emocije učenika nakon odgledanog filma. Sednemo zajedno sa đacima u zajednički krug i pustimo pojedinačne grupe da prezentuju to što su videle. Nakon toga di-skutujemo na temu obaveze u porodici i odnosa između članova porodice. Postavljamo pitanja: Kakvu želju ima Faridulah i zašto to uopšte želi? Da li će mu se ispuniti želja? Pod kakvim uslovima? Da li je dobro to što je kod nas obavezno pohađanje škole? Kako to pomaže deci? Da li je neko iz vaše porodice morao da radi kao dete? Vodimo đake ka tome da shvate značaj obrazovanja i podrške porodice.

Iskustvo iz prakse:Sve aktivnosti smo stigli u određenom vremenu. Neki od učenika su počeli spontano da navode svoje obaveze, ali iznenađujuće je da se većina složila sa tim da ih ni nema. Razjasnili smo to da obaveze moramo ispunjavati na osnovu želja roditelja. Đaci su spontano prešli na to kakvo im oslovljavan-je od strane roditelja smeta. Projekcija filma je od početka zainteresova-la đake, film su pratili u tišini i na kraju su „spontano zapljeskali”. Nakon zaustavljanja filma učenicima su bila dovoljna 3 minuta da dovrše priču, a odgovarali su maksimalno sa dve rečenice. Na kraju aktivnosti sam im zadala zadatak da nacrtaju želju Faridulaha. Rado su crtali i trudili su se. Tema cele aktivnosti je bila bliska đacima i zanimala ih je. Film je bio adek-vatan za njih i svojim sadržajem i trajanjem.

Andrea Tlaskalova, OŠ Zbiroh

RADNI LIST 1

Dan Obaveze

Ponedeljak

Utorak

Sreda

Četvrtak

Petak

Subota

Nedelja

RADNI LIST 2

T-GRAF

POHAĐANJE ŠKOLSKE NASTAVE

ZA ------------------------------------------------------------------------------ PROTIV

118 119

INFORMACIONI TEKSTOVI

Pitanja i odgovori

1. Gde se nalazi Avganistan i kako bismo mogli da ga ukratko karak-terizujemo?Avganistan je planinska zemlja koja se nalazi u Aziji. Reč je o siromašnoj zemlji, koja se dugo vremena mučila u građanskom ratu i koja je i danas, nakon mnogo godina, kada u njoj deluju mirotvoračke vojske drugih ze-malja, i dalje relativno opasna. Velike površine Avganistana su sušne sa ograničenim izvorima pitke vode. Glavna religija je islam.

2. Čime će se Faridulah baviti kad odraste, ako mora da radi umesto da pohađa školu?Faridulah će najverovatnije zarađivati rukama (verovatno u ciglani, a zahvaljujući svojoj praksi, biće u prednosti u odnosu na svoje vršnjake). Ciglane u Avganistanu i Pakistanu su notorni izrabljivači dece. Do toga dolazi tako što siromašne porodice pozajmljuju novac od imućnih vlasnika ciglane, a dug plaćaju kroz rad svoje dece. Deca tako rade kao kmetovi bez nadoknade da bi otplatili dugove svojih očeva. Posao u ciglani je fizički iscrpljujući i onemogućava deci da se obrazuju i razvijaju. Zbog toga što će Faridulah biti neobrazovan, neće moći da nađe bolji, tj. bolje plaćeni posao. Najverovatnije će ostati siromašan i živeće stalno u istom mestu, u zajednici podjednako siromašnih i neobrazovanih ljudi. Njegova deca će biti siromašna poput njega.

3. Šta je to dečji rad i kakvi su najčešći uzroci? Zašto je dečji rad opas-an? Međunarodna organizacija rada (ILO) definiše dečji rad kao ekonomsku aktivnost dece u uzrastu 5–17 godina, koja negativno utiče na njihov zdrav fizički, duševni ili moralni razvoj ili im onemogućava da dobiju obrazovan-je. Naročito ozbiljni su tzv. najgori oblici dečjeg rada, gde deca rade u rud-nicima i kamenolomima, u zemljoradnji, gde su izložena delovanju hemi-jskih supstanci iz đubriva i pesticida, u građevinarstvu ili industriji. Dalje, to su deca kojima se trguje ili koja služe kao robovi, koja su zlostavljana tako što su prisiljena da se bave prostitucijom ili da prodaju narkotike, deca koja moraju da služe u vojsci kao dečji vojnici.Uzroci dečjeg rada jesu nedostupnost škola i ostalih osnovnih izvora i usluga, globalno otopljavanje, kada ekstremne suše i klimatske oscilacije izrazito snižavaju proizvodnju u zemljoradnji, a na taj način i mogućnost prehranjivanja, oružani sukobi ili druge katastrofe zbog kojih deca na-puštaju škole, a porodice beže iz svojih domova.Uzrok dečjeg rada biva i nepoznavanje ljudskih i radnih prava ili nemo-

gućnost da se stane iza njih. Dečji rad je u većini zemalja zabranjen, ali si-romašan i neobrazovan čovek često nije sposoban da se brani od iskorišća-vanja poslodavca ili nije sposoban da natera institucije da štite decu. Ali kada su porodice podržane od strane neprofitnih organizacija, sindikata i lokalnih institucija, kao što se to desilo u nekim regionima Indije, moguće je premestiti svu decu sa posla u škole. Tako će nastati više radnih mesta za roditelje. Siromaštvo je pre rezultat dečjeg rada nego njegov uzrok.

4. Koliko dece na svetu radi? U kojim delovima sveta je problem deč-jeg rada najrasprostranjeniji? Trenutno je primorano da radi približno 168000000 dece, što je skoro de-setina sve dece na svetu. Apsolutno najviše dece radi u Aziji, gde je dečjim radom pogođeno 78000000 dece, dakle otprilike svako jedanaesto dete. Najgore su pogođene zemlje kao što su Indija, Pakistan, Nepal, Bangladeš, Kambodža ili Kina, gde deca na malim porodičnim poljima rade za hra-nu, ali i na plantažama pamuka i čajeva za izvoz, ili proizvode cigle, rade u rudnicima i kamenolomima, sortiraju otpad, tkaju tepihe, rade u tekstilnoj industriji ili kao ulični prodavci. Neka deca se rode u porodici koja je već zadužena i čeka ih sudbina celoživotnog roba sa veoma malom nadom da će se izbaviti. Relativno najozbiljnija situacija je u Africi, gde u teškim uslovima radi više od petine dece (59000000).Na primer, u Somaliji, Sudanu, Demokratskoj Republici Kongo, Burkini Faso, Nigeru, Zambiji, Zimbabveu ili u kakao velesilama, Obali Slonovače i Gani. Tako svoje detinjstvo proživi više od trećine dece. U Etiopiji, Kamer-unu, Čadu, Ruandi ili Sijera Leoneu više nego četvrtina. U Latinskoj Ameri-ci, koja je poslednjih godina zabeležila nejveće uspehe u borbi sa dečjim radom, radi svako dvanaesto dete (12500000).

5. Da li je istina da je novac koji deca donose kući često neophodan deo porodičnog budžeta? Kako bi roditelji bez tih primanja obezbe-dili porodicu?To nije istina. Više od dve trećine dece koja rade, zapravo, za svoj posao ne dobija nikakvu platu.Besplatno pomažu porodici da, na primer, uzgaja duvan ili čaj. Problem je u tome što su otkupne cene toliko niske da cela porodica mora da radi. Otprilike je samo petina dece plaćena za svoj rad, ali većinom daleko ispod granice minimalnog ili pravednog dohotka. Važi pravilo da dečji rad deformiše tržište rada, uzima posao odraslima. Deca su više voljna, moguće ih je manje plaćati i pustiti da rade u gorim uslovima. Zato možemo da nađemo mesta gde mnogo dece radi, dok nji-hovi roditelji ne mogu da nađu razumno plaćen posao. U indijskim regionima, gde su deca uspešno premeštena sa posla u škole,

120 121

povećala se potražnja za poslom odraslih, povećale su se i njihove plate, poboljšali uslovi za rad. Roditelji sada donose kući dosta para za život, dok deca pohađaju školu.

6. Da li postoji međunarodna pravna norma koja zabranjuje dečji rad?Zabranu dečjeg rada regulišu dve osnovne konvencije Međunarodne orga-nizacije rada. Konvencija o najnižem uzrastu za zaposlenje ustanovljava 15 godina kao minimalni uzrast kada dete može da bude ekonomski aktivno (s mogućnošću sniženja na 14 godina). Konvencija je bila odobrena 1973. godine i do današnjeg dana ju je potpisalo već 166 (od 187) zemalja. Kon-venciju o zabrani najgorih oblika dečjeg rada iz 1999. godine je potpisa-lo 177 zemalja. Dečja prava dalje generalno reguliše UN Konvencijom o pravima deteta, koja svakom detetu garantuje pravo na život, bezbednost i zdravlje, pravo na obrazovanje i lični razvoj, pravo na zaštitu od nasilja, is-korišćavanja i opasnih poslova, pravo na odmor i slobodno vreme – ukrat-ko, pravo na detinjstvo.Takođe, pojedinačne zemlje imaju svoje zakonske regulative koje zabran-juju dečji rad i iskorišćavanje dece. Vlade zemalja u razvoju, ipak, često nisu sposobne da primenjuju te zakone i da kažnjavaju kršenje dečjih prava. Uprkos tome, ispravno je da svaka država stvori zakonske osnove za borbu protiv dečjeg rada. Ukoliko pak u zemlji nastane prava volja da se primeni zakon i da vlada spoji svoje sile sa lokalnim i međunarodnim organizacijama, odborima, nadnarodnim firmama, sa decom koja rade i njihovim porodicama, onda je moguće efektivno suzbijanje dečjeg rada.

7. Zašto u Avganistanu nije obavezno pohađanje škole?U Avganistanu je zakonom određeno obavezno pohađanje školske nas-tave do devet godina (do trećeg razreda). Obrazovanje je besplatno od predškolskog uzrasta do dvanaestog razreda (završena srednja škola). U kategoriji od prvog do trećeg razreda je, takođe, najveća posećenost školske nastave – u tom uzrastu devojčice mogu da idu u isti razred sa dečacima. Kasnije dolazi do obavezne podele odeljenja, što ne omoguća-vaju sve škole. Uz to, ni svi roditelji nisu voljni da šalju svoje ćerke u škole, pa devojčice često i ne završe osnovnu školu. Česti su i slučajevi gde su deca upisana u školu, ali je ne pohađaju. To je rezultat ne samo kulturnih običaja (na obrazovanje devojčica se stalno posmatra sa nepoverenjem) već i siromaštva porodica.

8. Da li neko kontroliše kako se majstor u ciglani ponaša prema deci?Bezbednost i uslovi rada su u Avganistanu, uopšteno govoreći, veoma loši i nisu kontrolisani od strane vlade. Iako postoje zakoni koji regulišu ne samo uslove za rad već omogućavaju i inspekciju od strane institucija, u

stvarnosti su malo kada primenjivani. Avganistan je i jedna od najkorum-piranijih zemalja na svetu, što u kombinaciji sa niskim platama državnih radnika znači da državne institucije nemaju stvarni uticaj na poslodavce.

Odgovore obradili:Pavla Začalova, Jaroslav Petšik, Čovek u nevolji, o. p. s.

Linkovi: Čovek u nevolji - Člověk v tísni, o. p. s. – Humanitarna pomoć i pomoć u raz-voju u Avganistanu. www.clovekvtisni.cz/cs/humanitarni-a-rozvojova-pomoc/zeme/afghani-stanInformacije Ministarstva inostranih poslova ČR www.mzv.cz/jnp/cz/encyklopedie_statu/asie/afghanistan/Rozvojovka – Informaciona obrazovna sekcija organizacije Čovek u nevolji - Člověk v tísni, o.p.s.www.rozvojovka.cz/fakta

Preporučena literatura: Gombar, E. (1999). Moderna istorija islamskih zemalja. Prag: Karolinum.Horak, S. (2005). Avganistanski konflikt. Prag: Public History a Petit.Hoseini, K. (2007). Lovac na zmajeve. Prag: Rozmluvy.Fogelsang, V. (2009). Istorija Avganistana. Prag: Grada, Prag.

122 123

prilog 2PRIMER SCENARIJA ZA ČAS(ili blok časa u zavisnosti od trajanja debate)

Sažetak:Čas je zamišljen kao takmičarska debata pokrenuta gledanjem filma Živeti kao kraljevi (Living like kings)* u kojoj dva tima učestvuju dok ostali u učionici imaju uloge u suđenju. Ideja časa je da se problem beskućništ-va sagleda iz više perspektiva i da se razumeju koreni i razlozi za be-skućništvo te pokrene empatija kod đaka.

Oblasti obrazovanja i šeme obrazovnog sadržaja:Čas se može organizovati u osnovnim ili srednjim školama, na časovima različitih društvenih nauka, Građanskog vaspitanja ili času odeljenjske zajednice.

Istaknute teme:Lično i društveno obrazovanjeGrađanin u demokratskom društvu

Ključne kompetencije:komunikacijske, socijalne i lične


Trajanje: u zavisnosti od toga koliko minuta je predviđeno da traju gov-ori u debati, videti opis Karl Poper debate na 64. strani, idealno blok čas (90 minuta)

Ciljevi časa: - Saznati ključne informacije o problemu i fenomenu beskućništva- Osvestiti uzroke i posledice beskućništva- Primenjivati pravila lepog izražavanja i poštovanja oponentskog tima

Postupak ili aktivnosti: - Pre ovog časa đacima su date instrukcije za pripremu Karl Poper debate na temu beskućništva- Đaci gledaju film Živeti kao kraljevi (Living like kings) .

* Film je dostupan na DVD kompilaciji filmova priređenoj uz ovaj priručnik (prim. red.)

- Jedan đak ima ulogu tajmera/ke, odnosno rukama ili podizanjem papira sa brojem preostalih minuta upozorava govornike/ce kada prođe svaki minut predviđen za njihove govore i upozorava kada su ostale samo deset sekundi do kraja govora.- Đaci koji su se pripremili za debatu izvode svoje govore na temu: “Može li beskućnik/ca živeti kao kralj/ica”, afirmacijski tim zagovara da može, negacijski da ne može. Ostali đaci i nastavnik/ca dobijaju list za suđenje (vidi pomoćni materijal ispod).- Nakon debate, završava se ispunjavanje listića za suđenje koje nas-tavnik/ca kupi, zbraja rezultat i proglašava pobednički tim, koji može dobiti i neku nagradu.- Celokupno odjeljenje diskutuje o utiscima i daje povratnu informaciju timovima o tome kako su videli tok debate i njihovo učešće.

DODATNI RESURSI ZA ČAS

Veb stranice uličnih novina u Srbiji: https://liceulice.wordpress.com/ u Sloveniji http://www.kraljiulice.org/

Kako se postaje beskućnik? O filmu Ja, Danijel Blejk: http://www.imdb.com/title/tt5168192/

Statistički podaci o beskućništvu: https://www.homelessworldcup.org/homelessness-statistics/

Tema beskućništva na portalu Gardijana (Guardian): https://www.theguardian.com/society/homelessness

124 125

prilog 3Dodatna preporučena literatura za studente predmeta Film u nastavi

Gone, Ž. (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd: Clio.

Popadić, D, Aksentijević, Z, Ranđelović, M, Štrbić, V, Vajzner, A. (2007). Slobodna zona u srednjim školama: filmovi u nastavi građanskog vaspitan-ja: priručnik. Beograd: Fond B92

Popadić, D., Aksentijević, Z., Ranđelović, M., Štrbić, V., Vajzner, A. (2008). Slobodna zona u srednjim školama: filmovi u nastavi građanskog vaspitan-ja: priručnik. Beograd: Fond B92.

Popadić, D, Aksentijević, Z, Ranđelović, M, Štrbić, V, Vajzner, A. (2010). Slobodna zona u srednjim školama: filmovi u nastavi građanskog vaspitan-ja: priručnik. Beograd: Fond B92.

Popadić, D, Vajzner, A, Miletić, I, Ranđelović, M, Štrbić, V. (2011). Slobodna zona: priručnik za osnovne škole: filmovi u nastavi građanskog vaspitanja. Beograd: Fond B92.

Poter, Dž. (2011). Medijska pismenost. Beograd: Clio.

Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava. Beograd: IPA.

POMOĆNA SREDSTVA:

KPP - STUDIJSKI LIST

Afirmativni tim:______________ Negativni tim:_______________

Broj poena koji se uobičajeno dodeljuje je između 20 i 30.30=bolje ne može; 29=fantastično; 28=odlično; 27=vrlo dobro; 26=vrlo dobro; 25=dobro; 24=dobro; 23=loše; 22=loše; 21=katastrofalno; 20=lrši pravila i nepristojno.

Ime i prezime

A1 A2 A3 govornik N1 N2 N3

ocena 1-3030 je najbolje

mesto 1-61 je najbolje

Ukupan broj poena: Ukupan broj poena:AFIRMATIVNI _________ NEGATIVNI __________

Afirmativni:individualni komentari

Negativni:individualni komentari

A1

A2

A3

N1

N2

N3

Glavna područja sukoba i razlozi za odluku

Krug _______________ Datum __________________Pobedio je__________________ tim (afirm. ili neg.); TIM_____________________Sudija ____________________ Potpis sudije _______________

126 127

Lena (Lena)Duko Telegen (Duco Tellegen)Holandija, 2004, 28 min.Dvanaestogodišnja Lena živi s maćehom Galom u jednom selu u blizini nuklearnog reaktora Černobilj. Lenina biološka majka živi u Minsku, gde je radioaktivnost mnogo manja. Ona, međutim, ne može da se brine o Leni, koja ima zdravstvene probleme. Nada se da će Lena pristati da živi s italijanskom porodicom koja želi da je usvoji (Film je deo serijala Živa prava).

Joši (Joshi) Duko Telegen (Duco Tellegen)Holandija, 2004, 29 min.Priča o šesnaestogodišnjem Jošinori koji ima Aspergerov sin-drom. Jošija su upisali u specijalnu školu za decu koja imaju probleme sa učenjem. On sanja da pohađa redovnu srednju školu sa zdravim vršnjacima. Telegen prati Jošija, koji svoja osećanja izražava u monolozima, crtežima i razgovorima sa svojom porodicom i profesorima (Film je deo serijala Živa pra-va).

Toti ( Toti)Duko Telegen (Duco Tellegen)Holandija, 2004, 28 min.Toti je četrnaestogodišnja devojčica iz plemena Masaji. Kada je imala 11 godina, majka joj je rekla da će biti udata. Stoka koju će porodica dobiti od njene udaje neophodna je za njihovo preživl-javanje. Toti je pobegla od kuće, pa je njena sestra bliznakinja udata umesto nje. Tri godine kasnije, Toti pokušava da obnovi vezu sa sestrom i porodicom i dolazi kući na poziv svoje majke (Film je deo serijala Živa prava).

Moje slike na internetu (My pictures on the internet)Jov Šamir (Yoav Shamir) Izrael, 2011, 7 min.El Arakib je beduinsko selo na jugu Izraela. Nije ga priznala država, iako meštani u njemu žive već dugo. Selo je uništavano već osam puta. Seoska deca su dugo pasivno posmatrala razaranja, ali onda je Jevrejsko-arapski forum kohabitacije „Negev“ pronašao način da im pomogne – omogućio im je obuku za baratanje fotoaparatom i kamerom. Deca počinju da snimaju ono što se dešava u njihovom selu. „Fotografije će ispričati naše priče“.

prilog 4Lista filmova na DVD-u Slobodne zone Junior priređenom uz ovo izdanje

Svakodnevni život romske dece iz Bloka 71Ivana TodorovićSrbija, 2006, 14 min.Autorka filma je uspostavila blizak odnos sa jednom od mnogih romskih porodica u Bloku 71 na Novom Beogra-du. Ovo je dokumentarac pun optimizma i topline. On se suprotstavlja negativnoj slici koja se često dovodi u vezu sa romskom populacijom iz pomenutog dela grada.

Leteća Ana (Flying Anne) Ketrin Van Kampen (Catherine van Campen)Holandija, 2010, 21 min.Ana boluje od Turetovog sindroma, zbog kojeg često radi stvari koje ne želi, kao što je, na primer, okretanje u krug ili lizanje predmeta koji su oko nje. Ani je ponekad teško da se nosi sa svojom bolešću, naročito u školi. Ona se plaši da će je deca napasti ili ismejati. Zato pokušava da svoje tikove drži pod kontrolom, što uopšte nije lako. Ana najviše voli da „leti“ kroz život kako mi ostali ništa ne bismo primetili. Kada leti, Ana je najbolja verzija sebe.

Na biciklu za slobodu (The Bristol Bike Project)Alister Oldham (Alistair Oldham)Velika Britanija, 2009, 18 min.Četiri stotine podnosilaca zahteva za azil u engleskom gradu Bristolu dobijaju skromnih 35 funti nedeljno od britanske vlade, što je dovoljno tek za jeftin obrok. Javni prevoz je veoma skup i oni ne mogu da ga priušte. Grupa lokalnih entuzijasta pokreće jedinstven projekat – skupljaju stare bicikle i popravljaju ih.

Gjumri (Gyumri)Grupa dece iz ekološkog kluba „Sančajld“ (Sunchild)Jermenija, 2009, 18. min.U gradu Gjumri u Jermeniji postoji dečji klub u kom deca imaju mogućnost da se bore za očuvanje životne sredine tako što će snimiti film o ekološkim problemima u svom mestu. Deca se dogovaraju šta bi mogla biti tema filma. Koji je to gorući ekološki problem u njihovom gradu?

128

Ples u tami (Dancing in the dark)Rovena Bejns (Rowena Baines) Novi Zeland, 2015, 3 min.No Lights No Lycra je globalna plesna zajednica koju je pre nekoliko godina osnovalo nekoliko studenata plesa iz Melburna. Koncept je jednostavan – isključite svetla, pojačajte muziku, otarasite se svojih strahova i inhibicija i zaigrajte na način na koji želite.

Đuri (Gyuri)Andrej Dašalesku (Andrei Dascalescu)Rumunija, 2010, 8 min.Đuri želi da bude vozač kamiona kada poraste ili poli-cajac. Njemu se dopada mesto u kome živi. On se često igra – igra fudbal, klacka se... Ali u njegovoj ulici nije sve u najboljem redu. Đuri je bezbrižan dečak koji živi sa mamom i tatom u ulici Primavera u rumunskom gradu Mjerkurea Čjuk (Miercurea Ciuc). Njegova ulica je dom grupi od 75 Roma koji žive u metalnim kontejnerima.

Trominutni dokumentarci Loading Doks-a – izbor studenata predmeta „Film u nastavi“

Živeti kao kraljevi (Living like kings) Zoi Makintoš (Zoe McIntosh)Novi Zeland, 2014, 3 min.Zemljotres u gradu Krajstčerču na Novom Zelandu ostavio je većinu stanovništva devastiranu, ali je za grupu beskućnika koji već 20 godina žive na ulici katastrofa donela nove životne mogućnosti i život kraljeva.

Đina (Gina)Vendel Kuk (Wendell Cooke) Novi Zeland, 2015, 3 min.Zbog okrutne genetske bolesti koju ima, Đina je već godinama vezana za krevet. Zvuk i svetlost uzrokuju dalji napredak bolesti, a nije u stanju ni da govori. Kroz film Đina izražava svoj stav kako treba da ima pravo da odluči da li bi, kada i na koji način mogla umreti.

Lice ulice (Street smart) Li Minerapa (Leigh Minarapa )Novi Zeland, 2015, 3 min.Ispovest Redžine Tito o njenom desetogodišnjem životu na ulicama Veligtona, u kojoj deli svoja razmišljanja o tome kako ona sebe vidi i kako veruje da je ljudi doživaljavaju. Film pruža jedinstven pogled na problem beskućništva iz jedne društveno ignorisane perspektive.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

371.64/.69:791.229.2(035)371.3(035)

FILM u nastavi : priručnik za srudente - budućenastavnike / [autori Vlasta Vičihlova ... [et al.]; autori izmena i dopuna izdanja Dragan Popadić... [et al.] ; prevod sa češkog Snežana Linda Popović].- Beograd : Fond B92 : Filozofski fakultet Univerziteta,Centar za obrazovanje nastavnika ; [Prag] : Čovek unevolji, 2017 (Beograd : New Image). - 128 str. : ilustr.; 21 cm

Prevod i dopune dela: Dokumentární film ve výuce/ Vlasta Vyčichlová ... [et al.]. - Tiraž 100. - Dodatnapreporučena literatura za studente predmeta Film unastavi: str. 124.

ISBN 978-86-910133-8-7 (FB)1. Вичихлова, Власта, 1961- [аутор]a) Наставна средства - Документарни филм -Приручници b) Настава - Методика - Приручници

COBISS.SR-ID 232956940

Documents

film u nastavi priručnik za studente - buduće nastavnike...Za izdavača: Marija Čečen Koizdavači: Čovek u nevolji O.P.S. (Člověk v tísni O.P.S.) i Centar za obrazovanje nastavnika,